Karakteristike (osobine) tla

1) 2) 3) 4) Osnovne grupe karakteristika tla moemo podeliti na: morfoloke osobine Sastav I strukturno mehanike osobine fizike osobine hemijske fiziko-hemijske osobine

Morfoloke osobine zemljita

Morfoloke osobine zemljita daju postpuniju predstavu o obrazovanju zemljita i njegovim ostalim karakteristikama. Za utvrivanje morfolokih osobina tla iskopava se profil zemljita. Profil zemljita je vertikalno iskopan sloj zemljita po dubini do matine stene, obino do geolokog supstrata ili do 2m dubine. Profil zemljita je izdeljen na genetike horizonte, vertikalno od povrine tla nadole Genetiki horizonti su horizontalne (vodoravne) zone na profilu zemljita koje se meusobno razlikuju. Broj horizonata nije isti kod svih zemljita. Genetski mlada zemljita imaju samo dva horizonta dok genetski stara zemljita mogu imati i vie horizonata. Najvanije morfoloke osobine zemljita su: a) sklop (graa) profila b) dubina zemljita i njegovih pojedinih horizonata c) boja d) zbijenost e) aktivnost zemljine faune

Sklop (graa) profila

Ova osobina nam ukazuje na to od kojih je sve horizonata sainjen profil zemljita i koliko ih ima u pomutom profilu. Horizonti se meusobno razlikuju po boji, agregatnom sastavu, zbijenosti, hemijskim, fizikim i mehanikim osobinama. Svaki horizont ima svoj naziv i oznaava se odreenim velikim latininim slovom: O, A, B, C, E, R. Neki od tipinih horizonata tla su prikazani na slici 4.

Sl. 3 ema profila zemljita O horizont. Povrinski horizont , sadri organske supstance (organske supstance u ovom sluaju potiu od opalog lida, delova istrulelog drveda, umske prostirke, trave...), uz veliki sadraj dasovite faze (vazduha). Zbog toga se procesi u njemu odigravaju u aerobnim1 uslovima. Formira se na neobraivanim zemljitima, livadama, umama, ledinama i dr. A horizont. Humusno-akumulativni horizont. Nalazi se u gornjem, povrinskom sloju profila i ima najvedi sadraj humusa i mineralnih materija potrebnih za ishranu biljaka. Komponente (humus i mineralni deo) su dobro izmeane, tamne su boje i granularne strukture. E horizont. Elivijalni horizont. Iz njega se ispiraju humus, neorganske i organske materije. Bogat je glinom i zato je svetlije boje u odnosu na horizonte ispod i iznad njega. B horizont. To je horizont u kome se skupljaju organske supstance (humus ispran iz A i E horizonata), kao i mineralne supstance koje su nastale kao posledica raspada primarnih minerala. Smee, ute ili crvenkaste je boje.

Aerobni proces preces koji se odigrava u prisustvu kiseonika (misli se na bioloke procese). Suprotno anaerobni proces je preces koji se odigrava bez prisustva kiseonika.

 C horizont. To je rastrestiti deo matinog supstrata-stene. Minaralni sastav mi je slian sastavu matine stene (R horizont). Bez strukture je, delimino je razdrobljen i ne sadri organske supstance. R horizont. To je matina (vrsta) stena od koje je nastalo zemljite. Vedina zemljita nema sve ove slojeve ili su oni delom poremedeni.

Dubina zemljita
Dubina zemljita i pojedinih horizonata moe prilino varirati (od nekoliko cm kod planinskih erodiranih zemljita do 2m). Pod dubinom zemljita se podrazumeva vertikalno (normalno) rastojanje od povrine do matine stene. Dubina zemljita je vrlo bitna za procese apsorpcije2, adsorpcije, rastvaranja, infiltracije vode i prodiranja zagaujudih supstanci u zemljite.

Boja zemljita
Boja zemljita je vana morfoloka osobina zemljita. Ona je pokazatelj mnogih hemijskih i biolokih procesa u zemljitu. Potie od sadraje razliitih obojenih supstanci. 1) Humusne supstance daju crnu i smeu boju (ernozem, crnica) 2) Oksidi i hidroksidi gvoa daju crvenkastu i utu boju (crvenica) 3) Jedinjnja dvovalentnog gvoa daju zemljitu sivkastoplaviastu i sivkastozelenu boju. Za odreivanje boje zemljita koristi se atlas (katalog) boja. Boja moe da ukae na sadraj organskih supstanci, nekih katjona, kiselost kao i zagaenost zemljita.

Zbijenost zemljita
To je vana morfoloka osobina zemljita koja zavisi od sastava, poroznosti, agregatnog sastava, aktivnosti zemljine faune. Zemljita se prema stepenu zbijenosti dele na: 1) Jako zbijena 2) Zbijena 3) Rastresita 4) Sipkava Zbijenost je naroito vana za kretanje vode, kretanje otpadnih voda, kretanje vazduha kroz zemljite. Posebno utie na prodiranje rastvorenih zagujudih supstanci u tlo.

Apsorpcija je hemijski i fiziki proces pri kojem atomi, molekuli ili joni ulaze u odreeni gas, tenost ili vrsti materijal odnosno upijaju se. Ovaj pojam treba razlikovati od adsorpcije, poto se radi o ulasku estica unutar tela, a ne o njihovom prikupljanju na povrini. Optiji pojam je sorpcija koja obuhvata oba ova procesa, kao I jonsku razmenu.