323(497.1)"1914/1919" 39 Cviji J.

Marko Piev
pishev23@yahoo.com Politika etnografija i srpska intelektualna elita u vreme stvaranja Jugoslavije 1914-1919. Istorijski pregled
Apstrakt: Tema ovog rada izraena je u predstavljanju intelektualnih, kulturnih i politikih prilika u Srbiji uoi, i tokom Prvog svetskog rata. Posebna panja bie usredsreena na intelektualnu elitu Kraljevine Srbije i njen odnos prema tzv. jugoslovenskoj ideji konceptu ujedinjenja junoslovenskih naroda u jednu nezavisnu monarhiju ije su zamisli o teritorijalnim granicama, centrima administrativne kontrole i politike uprave, bile promenljive u zavisnosti od spoljnjeg i unutranjeg politikog konteksta, kao i individualnih pristupa reenju jugoslovenskog pitanja. U skladu s tim, u radu e poglavito biti rei o preplitanju ondanje srpske politike i intelektualne elite u spregama opte organizacije budue drave, sa posebnim osvrtom na intenzivan nauno-politiki angaman Jovana Cvijia. Kljune rei: jugoslovenska ideja, intelektualna elita, Jovan Cviji

Jugoslovenske ideje i kulturno-istorijske prilike u Srbiji pre i uoi Prvog svetskog rata Nakon proglaenja nezavisnosti, srpska politika elita se suoila sa zadatkom transformacije nove balkanske kraljevine iz agrarne zemlje sa nerazvijenom industrijom, visokom stopom nepismenosti i niskim ivotnim standardom u modernu nacionalnu dravu organizovanu po ugledu na razvijene zapadnoevropske drave, po ugledu na Englesku i Francusku. Meutim, nova balkanska kraljevina bila je u jo jednom smislu nepotpuna veliki broj Srba i dalje je iveo unutar teritorijalnih okvira svog monog suseda, Austro-Ugarske monarhije. Ovu nepotpunost Cviji je isticao kao iracionalnu, sentimentalnu komponentu srpskog nacionalnog oseanja, formulacijom da je ideja ujedinjenja srpstva jedna vrlo stara, vekovna, duboko ukorenjena ideja u svesti srpskog naroda, suprotstavivi joj potom ideju jugoslovensta kao intelektualistiku, knjievnu ideju, i samim tim implicitno potencirajui mit o sveoptem nacionalnom jedinstvu Srba koji navodno nema nikakave veze sa politikim interesima, ve pre svega sa fenomenom jedinstvene narodne psihe. 1

Jovan Cviji, Sabrana dela, knj. 3 (tom I), Govori i lanci, SANU, zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, (2000): 356.

E- 14, (..) 3 (2009)

44 Na prostoru Austrougarske su, meutim, i drugi junoslovenski narodi ispoljavali tenje ka irenju sveti o svojoj kulturnoj individualnosti; meu Hrvatima, pokretanjem asopisa Danica Ilirska 1835. godine u urednitvu Ljudevita Gaja otpoelo je raanje Ilirskog pokreta. 2 Iako je imalo izvesnog uticaja na obrazovane Srbe u Vojvodini, ilirstvo je meu intelektualnom elitom unutar Srbije bilo otvoreno odbacivano. To se nije dogaalo bez razloga. Kao nezavisna drava, Srbija se nalazila u dosta povoljnijem poloaju u odnosu na ostale junoslovenske narode pod tuinskom vlau. Takoe, borba za narodni jezik u Srbiji ve je bila okonana time to je tokavski dijalekat prihvaen kao osnovna srpskog knjievnog jezika (ilirci su takoe usvojili tokavski dijalekat kao osnovu za hrvatski jezik). 3 Najvaniji razlog se moda krio u bojazni da bi se prihvatanjem ilirskog pokreta priznali kulturni presti i politika mo Zagreba, kao i jaanje hrvatskog uticaja u Bosni. Zbog toga su mnogi Srbi smatrali ilirstvo za kulturno-politiki paravan hrvatske nacionalne ekspanzije. 4 Kao svojevrsni pandan ovom pokretu javila se zamisao izraena u Naertaniju Ilije Garaanina iz 1844. godine. Garaanin je Srbiju predstavio kao predvodnicu nacionalnog i kulturnog osloboenja junoslovenskih zemalja i ujedinitelja svih teritorija na kojima ive ovi narodi. Sadraj Naertanija ukljuivao je Bugare, umesto Slovenaca, u okvir planirane zajednice junih Slovena. 5 Iz Garaaninovog Naertanija moe se videti da je srpska politika elita i pre formalnog osloboenja od Otomanske imperije doivljavala sebe bitnim faktorom na prostoru Balkana, smatrajui da ima i pravo i mo da prekroji granice poluostrva u svoju korist. Aleksa ilas istie da je Garaanin bio konzervativni politiar bizmarkovih ambicija, 6 ije su sklonosti ka izrazito centralizovanom tipu dravne uprave pozajmile glas tenjama srpske politike i intelektualne elite odraenim u monarhistikom i birokratskom nacionalizmu i ekspanzionizmu toga doba. 7 One se poklapaju i sa Garaaninovim prenebegavanjem opaanja bilo kakvih kvalitativnih razlika 8 izmeu Junih Slovena, kao i nedostatkom razumevanja za posebnosti njihovih politikih, drutvenih i kulturnih tradicija. Jugoslovenska strujanja su, dakle, pored brojnih spoljanjih i unutranjih prepreka uspela da se nametnu u srpskoj i hrvatskoj politikoj javnosti ve sredinom 19. veka, pri emu je politika i intelektualna elita jedne zemlje u njima videla priliku za ostvarenje svojih ekspanzionistikih planova, dok je
2 3

Aleksa ilas, Osporavana zemlja, Knjievne novine, Beograd (1990):48 Jovan Cviji, Sabrana dela, knj. 3... str. 298. 4 Aleksa ilas, n.d. 49. 5 Jovan Cviji, n.d. 290. 6 Aleksa ilas, n.d.54 7 Op.cit. str. 55 8 Op.cit. str..54

E- 14, (..) 3 (2009)

 45 druga uviala da joj se tim putem, anse za konanim nacionalnim osloboenjem viestruko uveavaju. Iako je Srbija ula u Prvi svetski rat znatno iscrpljena Prvim i Drugim balkanskim ratom, ona je probojem Solunskog fronta uz engleske i francuske trupe uspela da obezbedi sebi mesto na mirovnoj konferenciji gde su njene diplomate uz asistenciju naunih delegata pregovarale o buduim granicama Kraljevine SHS; ovime je predstavljala i odluujui faktor u formiranju dravnog ureenja Kraljevine, pribliivi se realizaciji ideja iznesenih u Naertaniju Ilije Garaanina vie od pola veka ranije. Pozitivistiko naslee: nauka u slubi vlasti i politike propagande Pozitivizam je zaet kao filozofska okosnica naune revolucije kasnog Srednjeg veka i ranog modernog doba u Evropi; zrelu fazu ostvario je tokom prosvetiteljskog perioda, gde se za njegovog francuskog utemeljivaa najee smatra Rene Dekart, dok se u Engleskoj njegovi poeci najee mogu pratiti do filozofskih spisa Frenisa Bejkona i Hjuma. 9 Tradiciju prosvetiteljstva u svetlu pozitivizma oiviava vera u postojanje objektivne istine koja nadilazi kulturu i moral. Dekart je, na primer smatrao da transcendenta istina postoji i da je dostina, i da se do nje moe stii ako se u kognitivnom smislu oslobodimo ogranienja kulture. 10 Kao teorijsko-metodoloki okvir u drutvenim naukama pozitivizam se povezuje sa naunim empirizmom vezanim za prikupljanje teorijske grae, i racionalizmom u svrhu njene sinteze i tekstualnog uobliavanja. Racionalnost se u ovom kontekstu smatra sutinom teorije i analize. 11 Pritom je bitno istai da sirovi empirizam, ba kao i sirovi racionalizam trebalo da stoje u izvesnom balansu jedan u odnosu na drugi, u sluaju da se eli dostii eljeni nivo naunosti. Postoji nekoliko razlika izmeu empirijske nauke i isto racionalne discipline: Prva poiva na posmatrakim temeljima koje potom nastoji da usaglasi sa racionalnim, dok je druga izgraena na nizu arbitrarnih definicija, aksioma i postulata; propozicije prve nisu nuno sistematine, dok druga na osnovu svoje racionalne baze gradi zavisnu grupu teorema koje su naglaeno sistematizovane; empirijske hipoteze prve mogu vriti generalizacije samo na procesu indukcije (tj.oslanjanjem na dalje dokaze prikupljene posmatranjem), dok su racionalne teoreme dokazive iskljuivo dedukcijom. 12 Pozitivisti, dakle, veruju da iskljuivom nauni metod proiz9

Paul B. Roscoe, The Perils of Positivism in Cultural Anthropology, American Anthropologist, New Series, Vol. 97, No. 3 (Sep., 1995):493. 10 Michael Buchowski, Enchanted Scholar or Sober Man? On Ernest Gellners Rationlism, Rewiev Essays, University of Poznan, 363 11 Joseph Mayer, Toward a Science of Society, The American Journal of Sociology, Vol. 39, No. 2 (Sep., 1933):162. 12 op.cit., str.163

E- 14, (..) 3 (2009)

46 vodi istinu ili objektivno znanje, pa je shodno tome, jedina prava potraga potraga za perfekcijom u primeni naunog metoda, ime se, zapravo, otvara rizik za redukciju epistemologije na metodologiju. 13 U sluaju prirodnih nauka, vera u ureenje prirode podrana je verom u determinizam fizikog univerzuma posmatranih objekata i fizikih fenomena, za koje se veruje da su entiteti u potpunosti voeni trans-prostornim i trans-vremenskim vrstama fenomena ili meudnosa. 14 Naunik bi, moda delimino i zbog toga, trebalo da oekuje primenljivost svoje generalizujue teorije nezavisno od konteksta, kako je to sluaj, recimo, u matematici, fizici, biologiji, geologiji i drugim prirodnim naukama. U jednom svom radu, arvi raspravlja o prirodnim naukama kao sistemima znanja lienim bilo kakvog socijalnog, kulturnog, ili specifino etnografskog miljea koji bi im pruio posebno znaenje u posebnim drutvenim okvirima. Time se on, zapravo nadovezao na Gelnera, koji je smatrajui da Dekartovo kognitivno odstupanje od svih ogranienja kultura ipak nije mogue izvesti, predloio da umesto toga objektivnu istinu pokuamo da pribliimo nama i podvrgnemo je analitikom procesu koji e je uiniti univerzalnom za sve kulture, tako da neemo morati da istupamo iz svoje koe da bismo je razumeli. Analitiki proces objektivne nauke, prema Gelneru, kao i prema arviju, najjasnije se ogleda u prirodnim naukama ije se propozicije i zahtevi sa jednakim uspehom mogu preneti u bilo koju sredinu. 15 Kako navodi, prirodna nauka ne priznaje relativizam, ona podrava stanovite da postoji jedna, i samo jedna fizika prirode. 16 Ne postoji nita to bi se moglo nazvati kineskom fizikom, ili jevrejskom fizikom, ili fizikom Azandea. Ljudska rasa je ujedinjena u svojim naporima da doprinese proirenju znanja o fizici, a podeljena je u onoj meri u kojoj svaki njen deo predstavlja celinu te nauke. 17 Ovakav stav nadovezuje se na predstavu o naunom monizmu koji bi, prema miljenju pozitivista, trebalo da bude vrsta metodoloka okosnica i u drutvenim naukama. Nadovezujui se ponovo na Gelnera, arvi tvrdi da je nae drutvo injenica, i da ga je mogue posmatrati kao injenicu, i to na osnovu onih karakteristika koje, prema Gelneru, krase nauni pozitivizam. Te karakteristike, naime, redom glase:
13 14

Paul B. Roscoe, Perils of Positivism str. 494. Op cit., str. 499 15 Ernest Gelner, Postmodernizam, razum i religija, Jesenjski i Turk, Zagreb (2000): 73 16 I. C. Jarvie, Anthropology as Science and the Anthropology of Science and of Anthropology or Understanding and Explanation in the Social Sciences, Part II, PSA: Proceedings of the Biennial Meeting of the Philosophy of Science Association, Vol. 1984, Volume Two: Symposia and Invited Papers (1984):747. 17 Ibid.

E- 14, (..) 3 (2009)

 47 1. Odbacuje transcedentno i usredsreuje se na opaajni svet; 2. Insistira na razumljivosti i logikoj konzistentnosti; 3. Insistira na maksimalnom razdvajanju pitanja; sve to moe biti razdvojeno u mislima, o tome bi trebalo i misliti razdvojeno; 4. Odbacuje idiosinkratina [odnosno, ad hoc prim. M.P.] objanjenja; 5. Iako pozitivna nauka nije potpuno koncesivna [tako da se svi o njoj slau u svim moguim pitanjima prim. M.P.], ona jeste koncesivna do zapanjujueg nivoa; 6. U nekom smislu je inter-kulturalna; 7. U nekom smislu je kumulativna; 8. Zahteva teak i dug trening u misaonim stilovima koji se nikako ne nadovezuju na one iz svakodnevnog ivota; 9. Njena stalno rastua tehnologija je nemerljivo superiorna i kvalitativno distinktivna u odnosu na praktine vetine zanatlije. 18 Drutvene nauke, dakle prema pozitivistima ne bi trebalo da se stide univerzalnih pravila i zakona kojima u svojim primenljivim rezultatima tee prirodne nauke, ve bi naprotiv, trebalo da i same tee formulisanju takvih pravila i zakona u vlastitim okvirima. Ovo miljenje taoe povlai korene i iz Komtove pozitivistike filozofije, prema kojoj je sve fenomene mogue podvrgnuti nepromenljivom prirodnom zakonu, i prema kome treba sagledati istoriju tako da ona pokae da je sva nauka jedno. 19 U skladu s tim, naveemo primer jednog teoretiara nauke koji je smatrao da se sa strukturalne take gledita nauno znanje moe povezati sa zgradom visokom nekoliko spratova. Matematika u ovom primeru gradi temelje dotine zgrade, fizika prvi sprat, hemija drugi, moderna astronomija trei, a geologija, biologija i psihologija peti, esti i sedmi. 20 Postavlja se pitanje ima li tu negde uopte mesta za drutvene i humanistike nauke, poput sociologije i antropologije? Odgovor je sasvim jednostavan: onog trenutka kada matematiki eksperti, kao i oni iz fizikih i biolokih nauka pristupe socijalnim studijama, sociologija, antropologija i druge srodne nauke postae konano sposobne da obavljaju legitimna nauna istraivanja. Pozitivistika filozofija i pristup nauci, pored toga to predstavlja formalan metod za istraivanje bezlinog univerzuma objektivne stvarnosti koja postoji nezavisno od ljudske percepcije i interpretacije sa druge strane, nju je mogue opaziti i analitiki posmatrati iskljuivo zahvaljujui ljudskoj sposobnosti percepcije preko ulnih organa nosila je u sebi i veru u ljudski progres, stalnu posveenost potrazi za univerzalnom istinom, kao i veru u osnaenje naune inventivnosti ljudskog (raz)uma kroz primenu kritike inteligencije. 21 Putevi kojima se pozitivisti kreu ka ovom cilju iznalaenja i formulisanja univerzalnih zakona koji bivaju validni u objektivnoj stvar18

Op.cit. 751. Frank E. Hartung, The Social Function of Positivism, Philosophy of Science, Vol. 12, No. 2 (Apr., 1945): 120. 20 Joseph Mayer, Toward a Science of Society... str. 166. 21 Murray L. Wax, On Negating Positivism: An Anthropological Dialectic, American Anthropologist, New Series, Vol. 99, No. 1 (Mar., 1997):18.
19

E- 14, (..) 3 (2009)

48 nosti, podrazumevaju itav inventar injenica: konstrukciju idealnog jezika nauke; kontrolisano uporeivanje; apstrakciju; teorijski formalizam i kvantitativna merenja; indukciju; dedukciju; verifikaciju; testiranje hipoteza; hipotetiko-deduktivni metod; logiku eksperimenta, itd. 22 Postoji, meutim, jedna izuzetno znaajna dimenzija Gelnerovog pozitivizma koju je on preuzeo iz Poperove filozofije nauke. Poper je, naime, svojim hipotetiko-deduktivnim metodom imao za cilj da ukae da se naunost neke hipoteze ne ogleda u njenoj proverenosti niti proverljivosti ve u pokuajima opovrgavanja vlastitih ili tuih hipoteza. to je jedna nauna teorija podlonija opovrgavanju, insistirao je Poper, to je znaajniji kriterijum njene naunosti. Gelner je ovaj postulat prihvatio kao jedino racionalno merilo za evaluaciju priloenih propozicija. 23 Da li bi Cvijiev nauni rad na polju istraivanja antropogeografskih osobenosti balkanskog stanovnitva uopte, a etnopsihikih karakteristika posebno, izdrao ovaj test? ini se da opovrgljivost Cvijievih nauno politikih stavova vezanih za jugoslovenstvo u celini nije izvodiva bilo kakvom logikom operacijom. Prema njegovim vlastitim reima poznato je da
''...logika nije jedino sredstvo kojim se dolazi do tzv. tanih zakljuaka i naroito nije jedino sredstvo kojim se iznalazi istina; jer tani zakljuci i istina nisu uvek jedno isto. Oni to logiki, iz postulata izvode i niu zakljuke esto ne nalaze istinu. Uz logiku i pred logikom treba da idu mo posmatranja i intuicije, a u drutvenim pitanjima i jako razvijeno moralno oseanje. Bez njih je logika suva, neplodna i esto netana.'' (kurziv M.P.) 24

Nauka je, kako smo ve nagovestili, u Cvijievo vreme polako ali sigurno postala nezaobilazno orue politike strategije. 25 Ovo je ostavilo brojne, i ini se, nedovoljno istraene posledice u blioj istoriji. Intelektualne, drutvene i politike elite su tokom izvesnih razdoblja u modernoj istoriji evropskih drutava zloupotrebljavale nauku i sam pojam naunosti u svrhu pojednostavljenja drutvene stvarnosti i formiranja predstava o drutvenom progresu i evoluciji, ne ustruavajui se, pritom da pribegnu instrumentalizaciji itavih nizova predrasuda koje su pojednostavljujue po sebi imale za cilj da opiu drutvo ne onakvo kakvo jeste, ve onakvo kakvo bi, prema njihovom miljenju, trebalo da bude. Ekstremistike ideje kakve su se javile u Nemakoj sredinom XIX veka gde su se naunici smatrali nekom vrstom

Paul. B. Roscoe... str. 493. Hugh V. McLaughlan, Gellner on Relativism in the Social Sciences, Philosophy of the Social Sciences/Philosophie des sciences sociales, 18:1 (1988):114 24 Jovan Cviji, Sabrana dela, knj. 3 (tom I)... str. 357. 25 Ljubinka Trgovevi, Naunici Srbije i stvaranje Jugoslavije, Narodna knjiga, Srpska knjievna zadruga, Beograd (1986):6
23

22

E- 14, (..) 3 (2009)

 49 politike savesti nacije i nosiocima napretka i kulture, 26 utrle su put naunopolitikim studijama koje su iz njih proizlazile i uslovile su nacionalistiku orijentaciju nemake nauke dovevi je do okvira preko kojih ni nauka ni ljudska mata vie nisu mogle da preu: od fundamentalno rasistikih predispozicija, preko tvrdnji o rasnoj istoti i superiornosti nordijskog oveka do vere u neophodnost proienja zemlje i sveta od prljavih, podlih i dekadentnih rasa kojima je najprikladnije mesto u gasnim komorama. Sve je to bilo mogue tvrditi ne vodei pritom rauna o povredi bilo kakvog sutinski bitnog principa objektivne nauke, i ak sprovodei ozbiljna nauna istraivanja sa ciljem legitimne potvrde ovih pozitivistikih postulata, sluei se temama koje spadaju u domen nauka poput nacionalne istorije, istorije religije, lingvistike, etnologije, medicine i biofizike antropologije. Rasistike teorije predstavljaju jedan od najeksplicitnijih primera instrumentalizacije iroko uvreenih predrasuda u svrhu pojednostavljivanja slike drutvene stvarnosti i uspostavljanja smernica dalje drutvene evolucije. Pozitivizam i nauni rasizam nalazili su se u vrstoj meusobnoj vezi, 27 nadopunjujui se u simbiozi egzatnih nauka i ideologije - simbiozi koja je rezultovala svojevrsnim malignitetom u samom tkivu stvarnosti oveka, bio on jedinka za sebe, ili deo ireg drutva. Iako Cviji nije imao previe toga zajednikog sa rasistikom doktrinom, i ak je upozoravao na opreznost u polemici o rasnim tipovima, 28 on jeste smatrao sebe naunikom sa misijom, pri emu se njegova misionarska odlika, kako smo ve istakli, ogledala u sakupljanju i teorijskom uoblienju grae koju je trebalo uklopiti u prethodno osmiljene, ideoloki oblikovane kalupe. Kult naune objektivnosti, neupitno poverenje u pozitivizam, kao i spoj intelektualne elite sa najviim hijerarhijskim strukturama u drutvu, vodili su ka tome da naunici sa Cvijiem na elu bivaju angaovani pri idejnim razradana ratnih ciljeva i, u zavisnosti od ugleda i naunog autoriteta, ostvaruju kontakte sa kolegama i politiarima kojima su u odsudnim trenucima mogli nametnuti svoja reenja. U skladu s tim, nove, jo nerazraene naune oblasti, poput etnologije, sociologije, psihologije, antropogeografije, biofizike antropologije, itd., takoe je poneo talas ovog oduevljenja naukom od strane politiara svesnih mogunosti njene upotrebe, s obzirom na to da su mnoge, sasvim proIbid. str. 8. Takoe, upor. sa S. M Stankovi,. Jovan Cviji o nastavi i nauci. Glasnik Srpskog geografskog drutva, 84(2), (2004):61-70. 27 O ovome poblie u: Juan Comas, More on "Scientific" Racism, Current Anthropology, Vol. 3, No. 3 Published by: The University of Chicago Press on behalf of Wenner-Gren Foundation for Anthropological Research, (Jun., 1962), pp. 284302. 28 Milorad Ekmei, Stvaranje Jugoslavije 1790-1918, knj.2, Beograd, Prosveta, (1989): 509.
26

E- 14, (..) 3 (2009)

50 izvoljne hipoteze mogle doiveti afirmativan prijem u naunoj javnosti dokle god su baratale neretko jednako proizvoljnim empirijskim dokazima i teorijsko-metodolokim aparatima utemeljenim na pozitivistiko-racionalistikoj metodologiji. Cviji je vrio svoja istraivanja Balkanskog poluostrva u vreme kada nauna literatura o ovom u odnosu na ostatak Evrope, ekonomski, politiki i drutveno dosta zaostalom podruju, tek delimino osloboenom od osmanlijske vlasti, nije nudila gotovo nikakve reference za uporednu analizu to je samom istraivau prualo dosta prostora za manevrisanje izmeu dva vodea elementa u proizvodnji etnografske stvarnosti: racionalizma zasnovanog na empiriji, kao i krnjoj induktivnoj logici koja je esto vodila u neskromne mada, katkad i u smerno oprezne generalizacije, i nacionalizma zasnovanog na romantiarskim korenima i veri u duh nacije. Status, etnika pripadnost i obrazovanje formirali su Cvijiev socijalni i kulturni kapital na osnovu kojeg je on mogao da zauzme ulogu vrhovnog naunog arbitra u srpskom drutvu i samovoljno definie mentalne, karakterne i fizike karakteristike ljudi, kao i kulturne sadraje njihovih navika, obiaja, usmene tradicije i materijalne kulture irom Balkanskog poluostrva gde je vrio svoja terenska istraivanja. Drutveni poloaj i marljiv akademski rad vremenom su ga uinili bliskim politikoj eliti koja je, ini se, cenila pre svega misionarski aspekt njegovih intelektualnih napora. (dve elite intelektualnu i politiku, u to vreme nije bilo mogue sasvim jasno razgraniiti, moda i zbog manjka akademski obrazovanih graana u Srbiji, a moda i zbog ogromne drutvene potrebe za politizacijom to veeg broja stanovnitva). Spoj visokog univerzitetskog poloaja i line svesti o misiji omoguio mu je da ideoloki profilisanu nauku umota u pakovanje metodoloki validne, empirizmu dosledne, u istom razumu utemeljene, vrednosno neutralne i politiki nepristrasne drutvene nauke koja ima za cilj prosto utvrivanje naune istine o demografskim, antropogeografskim i etnokulturnim injenicama Balkanskog poluostrva. Pozitivizam je u tom kontekstu predstavljao zlatan klju uspeha, jer se uz njegovu tekstualnu podrku, nauka inila naunijom, a istina istinitijom. Primera radi, sama injenica da je Cviji u svojim etnopsiholokim istraivanjima, iznosei vlastito vienje dinarskog tipa isticao i njegove negativne karakteristike ila je u prilog naunosti njegovih rezultata, s obzirom na to da jednostrano idealizovanje nekog od psihikih tipova nije bilo u skladu sa implicitnim postulatima pozitivistike nauke, odnosno njenom racionalnom komponentom. Svaka idealizacija inila bi se u tom smislu sumnjivom, zbog ega je Cviji svakako procenjivao da bi izvesan balans pozitivnih i negativnih crta mentaliteta, njegove psihike tipove Dinarski naroito uinila nauno prihvatljivijim.

E- 14, (..) 3 (2009)

 51 * U Srbiji poetkom Prvog svetskog rata intelektualna elita je pratila trendove u nauci i njenoj konkretnoj primeni pri definisanju okvirnih pravaca spoljne politike i usaglaavanju teritorijalnih pretenzija te zemlje u odnosu na susedne drave. Slobodno se moe rei da su etnografska, odnosno antropogeografska istraivanja Jovana Cvijia tom prilikom igrala kljunu ulogu, jer su ona uz Skerliev lingvistiki metod prva nauno utemeljila potrebu za ujedinjenjem junoslovenskih naroda. Na osnovu Cvijievih istraivnja moglo se argumentovano tvrditi do kojih granica teritorija budue drave ima pravo da se prostire. Cvijieva antropogeografija obuhvatala je vie zasebnih disciplina formirajui od njih integrativnu sistematoloku celinu koja funkcionie po principu uzrono-posledinih veza (promena u jednom podsistemu uslovljavala je promene u strukturi itavog sistema). Prema reima Branka Petranovia, Pai je razvio viziju jugoslovenske drave (...) ve drugog dana po izbijanju rata, odgovarajui Jovanu Cvijiu da e granica (...) dosegnuti Klagenfurt - Marburg (Maribor)- Segedin. 29 Ljubinka Trgovevi u svom radu Jovan Cviji u Prvom svetskom ratu navodi da je Cviji istog dana po objavi rata u Niu uestvovao u prvim razgovorima o ratnim ciljevima i granicama budue drave, tako da se od prvih trenutaka rata aktivno ukljuio u razvijanje i pravljenje programa koji bi se ostvarili u sluaju da rat bude dobijen. 30 Odatle se moe videti da je Cviji bio jo od ranije veoma blizak dravnom vrhu i da su se linosti poput kralja, regenta i predsednika vlade oslanjale izmeu ostalog i na njegovo struno poznavanje Balkanskog poluostrva pri osmiljavanju ratne i propagandne strategije. Propagnadna strategija kojom se koristio Cviji, na vrlo dobar nain je saeta u nekoliko reenica koje smo izdvojili iz njegovog govora odranog pred Kolom srpskih sestara, 18. februara 1907. god.:
''Daleko u zapadnoj Bosni ima varvaroica Kupres, blizu dalmatinske granice. To je kraj koji ni u nemanjiko doba nije bio pod srpskom dravom. Po kuprekim planinama pratio me je 1897. godine jedan siromaan srpski seljak, nepismen, bedan, prosed, pogrbljen, skoro izgladnelog izgleda. Ne zna nita o svetu. Tuku ga brige o tekom svekodnevnom ivotu. Izgledalo je da u njegovoj unutranjosti nema niega drugog osim one mistinosti, kojom najprimitivniji seljak daje sebi rauna o Bogu, nebu, zvezdama, smrti, itd. Jedanput smo zanoili u planini, i sticajem prilika proveo sam s njime u razgovoru celu no. Tada mi je, to inae sme samo na domaem ognjitu, pored vatre, meu svojim najitimnijim, otkrio svoja duboka narodna oseanja, neke stare nacionalne klice, koje ine glavnu sadrBranko Petranovi, Istorija Jugolsavije, knjiga I, Nolit, Beograd (1988):9. Ljubinka Trgovevi, Jovan Cviji u prvom svetskom ratu, Istorijski asopis XXII (1975):174
30 29

E- 14, (..) 3 (2009)

52
inu njegove due i duhovnog ivota. U ovom seljaku ima jasnih i jakih srpskih oseanja, i on svoju zemlju i zajednicu sa ostalim Srbima instinktivno i duboko voli. To se ne moe iz njega iupati; silno je.'' 31

Iz ovog pasusa se vidi da je Cviji bio pre svega visokocenjeni uenjak, lan Univerziteta, sa ambicjama koje su premaivale Univerzitet i prelazile u polje aktivnog rada na nacionalnom osveenju irokih narodnih slojeva, pa tek onda naunik. S druge strane, Beogradski univerzitet i Srpska kraljevska akademija takoe su predstavljale institucije koje su promovisale ideje o kulturnom i etnikom jedinstvu junoslovenskih naroda. Preko listova i organizovanja optejugoslovenskih manifestacija nastojale su da utiu i na druge drutvene slojeve sem intelektualnih u propagiranju dvojakog nacionalnog cilja: prvo, za ujedinjenjem celokupnog srpskog naroda, a potom i svih jugoslovenskih naroda. 32 Prema tome, moe se slobodno tvrditi da je celokupna intelektualna snaga u zemlji bila upregnuta za izvrenje zadatka koji nije imao nikakve neposredne veze sa naukom, ve mnogo vie sa ratnim ciljevima drave. Pritom, treba uzeti u obzir primedbu Trgovevike da je inteligencija, pored toga to se smatrala bitnim faktorom u voenju naroda, bila inspirisana i patriotskim motivima, 33 tako da pomenuti nacionalni zadatak nije smatrala nametnutim odozgo, ve prirodnim nastavkom tenji za nacionalnim osloboenjem. O ovom prirodnom nastavku na slian nain govori i Cviji, reima da svaki obanin zna za veliku srpsku celinu, to je jedina sadrina vieg nacionalnog oseanja, posle brige za svakodnevnim ivotom. 34 Ovaj patriotizam intelektualne elite bio je, pored propagiranja politikih tenji Srbije u zemlji i van nje, vidljiv i u aktivnom ueu intelektualne elite u ratnim borbama, kako tokom Balkanskih tako i delimio u Prvom svetskom ratu. 35 Primera radi, Veselin ajkanovi, koji je u vreme objave rata od strane AustroUgarske bio docent Filozofskog fakulteta, odmah je bio pozvan da se prikljui srpskim vojnim jedinicama dobivi in artiljerijskog kapetana 36 , koji je po svemu sudei stekao u Balkanskim ratovima, a Tihomir orevi se prijavio kao dobrovoljac u tabu Dunavske divizije prvog poziva; 37 u sastav vojnih jedinica uao je veliki broj univerzitetskih profesora, meu njima i istoriar Stanoje Stanojevi, etnolog Niko upani i pravnik Kosta Kumanudi koji su ve do 1915. po naredbi vlade napustili zemlju, jer su bili mnogo korisniji vlastima u obavljanju nacionalno-propagandnih zada31 32

Jovan Cviji, n.d. str. 58. Ljubinka Trgovevi, Naunici ... str.22 33 Ibid. 34 Jovan Cviji, n.d. str. 59. 35 Op.cit. str. 24 36 Ibid. 37 Op.cit. str. 25

E- 14, (..) 3 (2009)

 53 taka. 38 Od naunih stvaralaca znaajnih za srpsku etnologiju, jedino je Veselin ajkanovi nosio vojnu uniformu gotovo sve do zavretka rata 39 . Vano je istai i to da sile Antante, iako formalno saveznice Srbije, nisu bile naroito blagonaklone prema razbijanju Austro-Ugarske, delom zbog toga to je ova mona Monarhija predstavljala inilac ravnotee prema Rusiji 40 , a delom i zbog neupoznatosti sa politikim planovima koji su proizlazili iz ideje jugoslovenstva. Zbog toga je, pored ratnih napora, srpska vlada radila i na tome da svoju intelektualnu elitu uputi u evropske prestonice velikih sila, nakon ega bi tamonjoj javnosti u svim pogodnim prilikama mogla da predstavi argumente za stvaranje Jugoslavije i priprema teren za prieljkivane poteze srpske spoljne politike. Cvijieva misija u Londonu 1915. godine Godina 1915. je ve u prvim mesecima politikom vrhu Srbije donela mnoga razoarenja. Pored vidljivih naznaka da e rat trajati mnogo due nego to se oekivalo 41 , sile Antante su zapoele i pregovore sa diplomatskim predstavnicima Italije, Bugarske i Rumunije oko njihovog ulaska u rat. Raunajui na to da bi jedini interes ovih zemalja moglo biti njihovo teritrijalno proirenje na tetu pojedinih oblasti na koje je srpska vlada raunala kao na sastavne delove budue Jugoslavije 42 . Trebalo je odmah uputiti nekoga ko e, makar nezvanino, zastupati interese Srbije u Velikoj Britaniji. Ispostavilo se da je savrena osoba za tu vrstu zadatka bio Jovan Cviji. 43 Cviji je jo tokom 1914. radio na brourama naslovljenim Jedinstvo Jugoslovena gde je, na osnovu svojih dotadanjih terenskih istraivanja nastojao da obrazloi da geografska celina Jugoslavije (podeljena u tri prirodno i ekonomski nerazdvojna pojasa) zajedno sa srodnou jezika i naroda (svrstanom u nekoliko etnopsihikih grupa nastalih migracijama i asimilacijom stanovnitva) ine polaznu osnovu za tumeenje jedinstva junih Slovena. Njegova kljuna teza odnosila se na psihike osobine - oseajnost, ast i ponos, bistrinu, ratnike sposobnosti - koje su metanastazikim pokretima narodnih masa (mislei tu, pre svega, na Srbe) postale vrlo sline ili ak istovetne 44 . Politika nijansiranost njegove argumentacije ogledala se u tome to je Cviji Srbiju pozicionirao kao geografski i
Op.cit. str. 27 Ibid. 40 Branko Petranovi, Istorija Jugolsavije, knjiga I, Nolit, Beograd (1988):8. 41 Ljubinka Trgovevi, Naunici ... str.33 42 Ibid. 43 Op.cit. str. 35 44 Ljubinka Trgovevi, Jovan Cviji u prvom svetskom ratu, Istorijski asopis XXII (1975): 175
39 38

E- 14, (..) 3 (2009)

54 etnografski zglob koji povezuje zapadne i istone delove Balkanskog poluostrva, odnosno one narode za koje je smatrao da je neophodno da uu u sastav budue drave. 45 Njegova jaka nauna reputacija, srbocentrina vizura jugoslovenskog ujedinjenja, i tome shodni politiki stavovi inili su od njega idealnu osobu za emisara Srbije u Velikoj Britaniji i tumaa teritorijalnih zahteva svoje zemlje inostranoj javnosti. Pionirska istraivanja, nauan ton i objektivna prezentacija njegovih istraivakih rezultata bili su prihvaeni i visoko cenjeni meu intelektualnom elitom onih zemalja koje su znale malo ili gotovo nita o Srbiji ili Balkanu, to po sebi govori dovoljno o uticaju koji je u to vreme nauka pa makar i one njene jo uvek mlade i zelene grane imala u drutvu. Cvijieva nezvanina politika misija u Londonu odnosila se na profesionalno aktiviranje u vie polja: 1) Zajedno sa engleskim javnim radnicima Evansom, Stidom, Siton-Votsonom i Trevelianom organizovao je Odbor za rad u javnosti 46 . Odbor je imao zadatak da organizuje predavanja, proizvodi strune lanke, ugovara privatne razgovore, oglaava se putem sredstava javnog informisanja itd. 47 , a sve to sa ciljem da obavesti englesku javnost o prilikama u Srbiji i izazove to ire simpatije prema njenom teritorijalnom programu. 2) S obzirom na to da su se u Londonu istovremeno obavljali pregovori sa Italijom, Rumunijom i Bugarskom, Cvijiev zadatak bio je i da se obavesti o tokovima tih pregovora, ali i da pokua da na svaki nain umanji njihov tetan efekat po teritorijalne pretenzije Srbije 48 . Pregovori sila Antante sa Italijom, Rumunijom i Bugarskom Odmah po dolasku u London, Cviji je, na molbu ser Artura Evansa nacrtao etnografsku kartu jugoslovenskih zemalja, sa granicama koje je Srbija elela posle rata. 49 On, meutim, nije imao, niti je mogao imati neophodne podatke o svim oblastima koje je uvrstio pod teritoriju budue drave. Primera radi, Cviji nije imao vremena da se posle Balkanskih ratova bavi podrobnijim istraivanjem Dalmacije dalje od Dubrovnika dakle, teritorijom koja je predstavljala jedno od kljunih nedoumica u pregovorima Antante sa Italijom, jer ga je 1914. objava rata sa Austrougarskom doekala na tlu Kosova i Metohije - oblasti tek pripojene Srbiji 50 . O Dalmaciji je mogao imati podatke samo posredno, zbog ega je i insistirao i to vie puta na tome da ju-

45 46

Ibid. Op.cit. str. 177 47 Ibid. 48 Ibid. 49 Ibid. 50 Op.cit. str. 174

E- 14, (..) 3 (2009)

 55 goslovenski intelektualci iz ovih krajeva prisustvuju pregovorima u Londonu. 51 Ni u progovorima sa Rumunijom, stvari nisu stajale mnogo drugaije. Dok je na jesen 1914. godine pisao broure Jedinstvo Jugoslovena, Cviji izgleda da nije bio sasvim siguran kojom linijom bi trebalo da se kree granica sa Rumunijom u Banatu. Zbog toga je na kartama koje je ostavio u prilog raspravi tu oblast ostavio pod znakom pitanja. 52 Meutim, kako su obe zemlje, i Rumunija i Srbija polagale pravo na Banat, a londonskim pregovorima se, prirodno, nastojalo da se Rumunija uvue u rat uz odreenu odtetu, javila se potreba da se hitno iskristalie stav Srbije prema ovom pitanju. Nemajui ni ovde dovoljno podataka, Cviji verovatno nije imao drugog izbora sem da se osloni na savet srpske vlade. Zbog toga je u promemoriju o srpskim pravima na Banat koje je dostavio engleskom Ministarstvu spoljnih poslova u maju 1915. obeleio na priloenoj karti granicu saoptenu vladinim uputstvom od 14. maja 1915. Politiki interesi nametnuli su se ispred Cvijieve naune savesti, to postaje jasnije kada se istakne podatak da Cviji nije dovoljno poznavao prilike u Banatu i da je morao da koristi objavljeni statistiki materijal i znanja drugih. 53 Jo jedan bitan uvid u naunost Cvijieve politike etnografije dobija se kada se razmotre nacionalni, politiki, istorijski i etnografski razlozi za predloenu granicu u Banatu, koje je ovaj izloio u pomenutom promemoriju. Zahtevi su obuhvatali est taaka, od kojih emo pomenuti samo nekoliko:
1. Predloena granica brani se potrebom da se osigura strategijski i saobraajna dolina Morave, koja je glavna komunikacija kako za Srbiju, tako i za Balkan. 2. Dobijanjem predloene granice osigurao bi se Beograd i drugi gradovi u severnoj Srbiji. (...) 5. Stanovnitvo Banata je meovito i nijedna nacionalnost nema apsolutnu veinu. Srbi sa ostalim Slovenima imali bi u zahtevanom delu relativnu veinu, ukljuujui i one Srbe koji su po maarskim statistikama Maari. 6. Istorijski, ovaj deo Banata uvek je bio srpski, i u njemu su Srbi imali organizovanu crkvu, svoje manastire i sl. 54

Iz ovih navoda se vidi da su za Cvijia strateki ciljevi imali mnogo veu teinu od istorijskih i etnografskih, s obzirom na to da su potonji od est taaka priloeni samo u poslednje dve. Uostalom, etnografske statistike nisu ni ile u prilog zahtevima Srbije jer je Cviji sam priznao da nijedna nacionalnost nema apsolutnu veinu. Povrh svega, tvrdnja o maarskim statistikama mogla je biti tana ili netana, ali u svakom sluaju neproveriva do kraja rata.
51 52

Ljubinka Trgovevi, Naunici... str.35 Ibid. 53 Ljubinka Trgovevi, Jovan Cviji u prvom svetskom ratu... str. 181 54 Op.cit. str. 182-183

E- 14, (..) 3 (2009)

56 Cvijiev saradnik u Londonu bio je, pored ostalih i profesor Bogdan Popovi. On je u London stigao po preporuci Paia, ali i engleskog poslanika u Srbiji koji ga je, prema uvidima Trgovevike ocenio kao one of the most distinguished, 55 bez obzira na to to je Popovi smatrao da je srpski narod sposoban za viu kulturu i da nijedno jugoslovensko pleme nema u tom pogledu pravo prvenstva nad Srbima. 56 Dotini profesor bavio se zajedno sa Cvijiem problemom teritorijalnog razgranienja Makedonije sa Bugarskom. Kao i u sluaju Rumunije, i sa Bugarskom su pregovore vodila oba zaraena bloka. Meutim, za razliku od velikih naprezanja oko Dalmacije i Banata, Cviji je Makedoniju dobro poznavao, to pokazuje i podatak da se zvanina srpska politika pri postavljanju zahteva za pomeranjem june granice vodila njegovim predratnim istraivanjima makedonskih oblasti. 57 Iako je pri savladavanju ovog pitanja Cviji raspolagao naunim argumentima do kojih je doao sam, njegova nauna propaganda naila je na novu prepreku: snaan uticaj bugarofilskih krugova unutar Balkanskog komiteta Donjeg doma engleskog Parlamenta. 58 Zajedno sa pomenutim profesorom Bogdanom Popoviem i jo jednim nezvaninim emisarom, Janiem, kao i uz asistenciju malog broja engleskih javnih radnika koji su bili voljni da pomognu, u toku prolea 1915. ipak je objavljen niz lanaka o makedonskom pitanju, napisanih iskljuivo na osnovu rezultata prethodnih Cvijievih istraivanja 59 i izdatih uz ve pripremljenu kartu iz broure Jedinstvo Jugoslovena. Jedan od osnovnih problema spora oko Makedonije bio je u tome da se dokae kako Makedonci nisu Bugari, ime se, sasvim u skladu sa svojim nacionalistikim aspiracijama, najvie bavio Bogdan Popovi. On je, prema uvidima Ljubinke Trgovevi, ipak vie razmiljao nego pisao, jer je voleo da se bavi problemima koji nikako nisu mogli biti reeni.60 Nedoumica oko etnike pripadnosti Makedonaca je, po svemu sudei, bila intrigantna i za druge drutvene naunike tog doba. U knjiici Problemes Yougo-Slaves, Stojan Novakovi je, na primer, nastojao da ukae na nepostojanje demarkacione linije izmeu pojedinih dijalekata na podruju Makedonije, uz dokaze da je za jednog Makednoca podjednako lako da prihvati srpski i bugarski jezik (ovi stavovi bili su bliski Cvijievom upozorenju da o Makedoniji nije mogue doneti potpuno ispravan nauni sud, i da se razgranienje na tom podruju ne moe izvesti tako da naunici obeju zemalja budu zadovoljni). 61
55 56

Ljubinka Trgovevi, Naunici ... str.38 Ibid. 57 Ljubinka Trgovevi, Jovan Cviji ... str. 179 58 Ibid. 59 Ibid. 60 Ljubinka Trgovevi, Naunici ... str.39. 61 Op.cit. str. 56-57

E- 14, (..) 3 (2009)

 57 Od ranije upoznata sa tetom koju je Srbija pretrpela gubicima pri potpisivanju Londonskog ugovora, i doznavi o novoj mogunosti da Srbija bude oteena u korist Bugarske po cenu stupanja bugarske vojne sile u rat na strani Antante, engleska javnost je izrazila prilino negodovanje koje je Cviji odmah preneo vladi u Niu: ...Sada, posle reenja dalmatinskog pitanja, glas da Sile garantuju Bugarskoj Makedoniju na sve je uinio rav utisak (...) Neki, koji su pre dalmatinskog aranmana bili za ustupanje Makedonije Bugarskoj, izjavili su da to smatraju kao infamno postupanje prema Srbiji... 62 Cviji i Jugoslovenski odbor u periodu do 1915. Jugoslovenski emigranti u Londonu okupljeni oko ideje stvaranja zajednike drave nisu delili koncept ujedinjenja sa radikalima u Srbiji. Zbog toga su oni savetovali Cvijiu da se priblii lanovima Odbora i ispita korelaciju njegovog rada sa interesima srpske vlade to je Cviji, voen patriotskim oseanjima, ali i potpognut linim kontaktima sa pojedinim predstavicima Odbora, i uinio. U toku pregovora Antante sa Italijom i Bugarskom 63 , kada je po preporuci Siton-Votsona trebalo formulisati jugoslovenski program, pripremljen u saradnji sa lanovima Odbora, i predati ga engleskoj vladi, dolo je do prvih sukoba izmeu interesa ovog politikog tela i srpske politike. Nemoan da se sasvim odvoji od uticaja vlade, i pre svega voljan da joj na svaki nain pomogne, Cviji je ipak imao sluha i za stavove Odbora, kao i bojazan ljudi ukljuenih u njegov rad da budua zajednica junoslovenskih naroda ne dobije politika obeleja velikosrpskog programa. S tim u vezi pisao je Paiu da Srbija treba do kraja da ostane na moralnoj visini i ne napusti nijedan narodni ideal. Smatrao je da je neophodno izbegavati isticanje bilo kakvih razlika izmeu naih sunarodnika raznih krajeva i vera. 64 Dakle, Cviji je smatrao da bi se uz ispunjenje odreenih zahteva svih strana zainteresovanih za ujedinjenje, kao i makar formalno ustruavanje od bilo kakve budue demonstracije nadmoi jednog naroda u odnosu na druge, vremenom mogao formirati jedinstven nacionalni okvir koji prevazilazi sve kulturne, verske i istorijske razlike meu njima. Okupacija Srbije i izbeglitvo Sa ulaskom Bugarske u rat na strani Centralnih sila, i udruenom ofanzivom na oslabljenu srpsku vojsku, poelo je povlaenje celokupnih trupa i naroda preko Albanije prema Grkoj. Najvei broj intelektualaca napustio
62 63

Ibid. Ljubinka Trgovevi, Jovan Cviji ... str.184. 64 Op.cit. str. 185

E- 14, (..) 3 (2009)

58 je zemlju, mnogi od njih pratei vojsku. Sa okupacijom Srbije poela je i rezignacija intelektualne elite koja je za propast vojske na frontu krivila loe procenjene poteze Paieve vlade. Cviji je, primera radi, pogrenu politiku svoje zemlje sagledao prvenstveno u svetlu prevelikog oslanjanja na saveznike. 65 On je izgubio poverenje i u srpsku vladu i u dobre namere Antante, zapisavi u svojoj belenici da je ne samo u vrlo obavetenim krugovima poznato, kako Engleska moe da upotrebljuje i zloupotrebljuje male narode i drave i kako ukorenjene pogrene misli o Balkanu imaju i mnogi Francuzi, a naroito Rusi. 66 Cviji, meutim, nije bio usamljen u malodunim ocenama i predvianjima ishoda rata. I inteligencija i vlast su naglo zamenili prioritete, odbacivi odjednom planove o stvaranju Jugoslavije i usredsredivi se na to da sauvaju bar ono to su do skora imali u rukama. Upuujui razne protestne note saveznicima, naunici su eleli da skrenu panju na zloine okupatorske vojske prema srpskim civilima, i da osiguraju vojnu i materijalnu pomo iz inostranstva. 67 Prebacivi se na Krf , vlada je, sa druge strane, bila zauzeta reorganizacijom vojske, kao i svojih odnosa prema saveznicima, tako da su se naunici nali bez ikakvih zaduenja na polju nacionalne propagande. 68 Cviji je poetkom 1916. nastanivi se u Naatelu, u vajcarskoj, prekinuo sve kontakte sa vladom, ali je zato otpoeo rad na svojoj monografiji Balkansko Poluostrvo, koja e se do kraja rata pokazati kao delo od izuzetnog znaaja za realizaciju teritorijalnih pretenzija Srbije. 69 Ovom naunom aktivnou, Cviji je potvrdio da ne odustaje od nade u ostvarenje jugoslovenske drave, tim pre to bi studija, prema njegovoj zamisli, trebalo da prui dragocena saznanja o nacionalnim pitanjima stanovnika ovog dela Evrope. 70 Srpska vlada je odmah prepoznala veliki propagandni potencijal Cvijieve monografije. Svoja iekivanja u vezi Balkanskog poluostrva najjasnije su izloena u jednom pismu napisanom od strane zvaninika srpske vlade, g. Vesnia, a upuenom Paiu na Krf: ... kako po ugledu pisca, tako i po izradi knjige, to delo e biti od velikog znaaja za raspravu politikih i diplomatskih pitanja (...) Na ovom poslu Cviji je neosporno najvei i najpriznatiji autoritet ne samo kod nas, nego i u svem obrazovanom svetu. Na je interes i naa je dunost hrabriti ga i podravati u ovom radu.71 Dunost je svakako proizlazila iz interesa, a interes se ogledao i u Cvijievim ubeenjima za koje je vladi na Krfu bilo vie nego jasno da e usmeri65 66

Ljubinka Trgovevi, Jovan Cviji ... str. 188 Ibid. 67 Ljubinka Trgovevi, Naunici... str.79 68 Op.cit. str. 94 69 Ljubinka Trgovevi, Jovan Cviji ...str.189. 70 Op.cit. str. 190 71 Ibid.

E- 14, (..) 3 (2009)

 59 ti njegov rad u pravcu popularizacije jugoslovenstva, odnosno eksplikacije nunosti za ujedinjenjem junoslovenskih naroda. Opsena monografija utemeljila bi politike interese na strogo naunoj osnovi, a Cvijiev autoritet bi ta istraivanja uinio legitimnim meu stranim naunicima, koji ionako nisu imali vlastite uporedne informacije o geografskoj i etnikoj slici Balkana. Budui da je stanje bilo ratno, a da se o pomeranju granica odluivalo odmah po zavretku rata, blagovremeno pokrenuta sprega nauke i politike bila je od presudne koristi. No, takoe, bila je to sprega bez stvarne samostalne snage naunih argumenata, jer bi, primera radi, sva Cvijieva istraivanja, objavljeni radovi, nauni uticaj, politika poznanstva i tome slino, verovatno postali nitavni u sluaju da Centralne sile porazile Antantu. U prilog tome moe se navesti zabeleka Jovana ujovia, koji je povodom svog ezdesetog roendana, 31. oktobra 1915., s tugom zabeleio neispunjenje svog ivotnog ideala Velike Srbije. 72 ujovi je zapisao: Evo hoe da progutaju [i] ovu sadanju milu i krasnu nau Otadbinu, 73 to implicitno govori o razvoju situacije na frontu kao jedinom stvarnom presudnom faktoru koji e, po zakljuenju mira, zakljuiti o tome ija e nacionalna nauka preuzeti kormilo legitimiteta. Nauka je, dakle, mogla biti mono ili nikakvo oruje, u zavisnosti od ishoda rata. Zbog toga se sa novim nadama u konaan poraz neprijatelja vladi na Krfu vratila i nada u politiku upotrebu naunih autoriteta. Dalje u nove naune pobede Iako je ignorisao sve pozive na saradnju koji su posrednim ili neposrednim putem pristizali od Paia, Cviji nije odbijao pozive inostranih uglavnom francuskih institucija i strunih asopisa koji su mu nudili zeleno svetlo da iri svoja nauna ubeenja o Balkanu i neophodnosti ujedinjnja junoslovenskih naroda na elu sa Srbijom. Poetkom 1917. Cviji je poeo da dri predavanja na Sorboni, uglavnom na temu problematike antropogeografije i etnografije Balkana. Uporedo sa profesorskim zaduenjima, Cviji je pisao lanke i studije, i to u asopisima kao to su Nova Evropa pod urednitvom Siton-Votsona, zatim Misao asopisu za jugoslovensku kulturu, gde su, pored ostalih autora uestvovali, izmeu ostalih, i Tihomir orevi i Metrovi. Na Cvijievu inicijativu sastavljen je odgovor na bugarofilske lanke u listu La Victorie. 74 Autori ovog teksta, vezanog za nauni spor oko Makedonije bili su, pored Cvijia, Jovan ujovi, Milan Bokovi, Dimitrije Popovi i drugi. Njihovi zajedniki stavovi iznosili su da su Makedonci srpski graani od 1912., da se njihova privrenost Srbiji izrazila prilikom povratka Bitolja (...) 1916., da je mo72 73

Ljubinka Trgovevi, Naunici... str.79 Ibid. 74 Ljubinka Trgovevi, Naunici... str. 107

E- 14, (..) 3 (2009)

60 ravsko-vardarska oblast osovina Srbije i tome slino, 75 izjanjavajui se o strogo politikim pitanjima pod platom naunog autoriteta. Vrlo znaajan projekat u kom je Cviji uestvovao kao struni saradnik bilo je sastavljanje Jugoslovenske enciklopedije, ije je pripremanje predloio Jovan M. Jovanovi, a odobrio regent Aleksandar. Ova enciklopedija je trebalo da sakupi celo nae pitanje (...) u jednom mestu, u jednoj knjizi. Pariski izdava Leru (Larousse) ponudio je Cvijiu urednitvo biblioteke o balkanskim problemima, a vodio je i srpski odeljak u Slovenskom svetu izdavaa Denia (Ernest Denis); francusko Geografsko drutvo odlikovalo ga je poetkom 1918. zlatnom medaljom za geografske studije o Balkanu. Pored navedenih aktivnosti, Cviji je bio lan brojnih udruenja i drutava, kako naunih, tako i emigrantskih. 76 Sve ovo je navedeno sa ciljem da se ukae na ogromno priznanje koje je pariski krug intelektualaca pruao Cvijiu i njegovoj propagandi jugoslovenskog ujedinjenja. S obzirom na veliki uticaj Francuske pri unutranjoj i spoljnoj politici Kraljevine SHS nakon rata, ova podrka svakako da nije bila sluajna. Podrka francuske spoljne politike radikalskom centralizmu proisticala je iz spoljnog doivljaja Jugoslavije kao brane germanskom prodoru na jugoistok, ali i iz prosvetiteljskog naela da je jezik, a ne vera osnova moderne nacije. 77 Francuzi zbog toga nisu ni primeivali ni razumevali razlike izmeu Srba, Hrvata, Slovenaca, Makedonaca i drugih etnikih grupa koje su ulazile u sklop jugoslovenske drave. Cvijieva istraivaka sinteza Balkanskog poluostrva, izloena u istoimenoj monografiji, ila je, prema tome, sasvim na ruku ovako jednostranom gleditu, gde su objektivni podaci prikupljeni empirijskim putem raistili prostor za drutvenu primenu nauke. Analiza teritorije i naroda, uticaj geografskih faktora na formiranje i karakter stanovnitva, istraivanja materijalne kulture, sistematizacija etnopsiholokih karakteristika, sa sve podgrupama i varijetetima itav opseg Cvijievog istraivakog postupka i njegovi rezultati uticali su na formiranje opteg miljenja o naunoj utemeljenosti Cvijieve ideje vodilje: iznalaenju i drutvenom utemeljenju osnova jugoslovenskog identiteta. Time se mogla opravdati i njena politika crta, odnosno drutvena, kulturna i ekonomska nunost za stvaranjem nove drave na Balkanu. Zbog udaljavanja od Paievog uticaja nakon okupacije Srbije, Cviji je smatran nekom vrstom predvodnika vanpartijske inteligencije, to je politiki aspekt njegovog delovanja ostavilo upranjenim. Krajem 1918. imenovan je za predsednika privremenog odbora Jugoslovenske demokratkse

Ibid. O Cvijievom naunom angamanu u izbeglitvu videti Ljubinka Trgovevi, Jovan Cviji ... str. 191-193 77 Gordana Krivokapi-Jovi, Radikalski koncept nove jugoslovenske drave, Tokovi Istorije 1-2/2000, Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd (2000): 48-49
76

75

E- 14, (..) 3 (2009)

 61 lige. 78 Liga, dodue, nije smatrana partijom, ve neim izmeu politike stranke i prosvetno-kulturnog drutva, 79 ali se njen zadatak prvenstveno odnosio na pokuaj formiranja jedinstvene kulturno-nacionalne sredine, osmiljavanje i specifikaciju uslova jugoslovenskog melting pot-a, tj. slivanja Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu naciju za ime je trebalo uticati na dalje razvijanje nacionalne svesti. 80 Pored Cvijia, pri formulisanju pomenutog programa radili su i Smodlaka, Milan Grol, Boa Markovi i Kosta Komanudi. Dok se kulturni zadatak Lige, prema Cvijiu, definisao u tenji za stapanjem svih jugoslovenskih naroda, ni njen politiki aspekt nije bio beznaajan. Do aprila 1919. lanovi lige su u Parizu izdali rezoluciju u kojoj se predlagalo da nova drava jugoslovenskih naroda na elu ima samo jednog vladaoca koji bi upravljao po zakonima izglasanim u parlamentu, s tim to bi ona bila organizovana na bazi samouprave. 81 lanovi Lige su, dakle, predlagali jedinstvenu, a ne saveznu dravu, s obzirom na bojazan mnogih intelektualaca da vreme jo nije zrelo za Jugoslaviju i da meu irokim narodnim slojevima ne postoji jedinstvena dravna svest, zbog ega im je neophodno slivanje u zajedniko jugoslovensko korito. Predloeno ime za novooformljenu dravo glasilo je Jugoslavija, jer troimeni narod obeleava sloenu (saveznu) dravu. 82 Liga je takoe radila i na povezivanju sa francuskim kulturnim ustanovama, na osnivanju jugoslovenske biblioteke, organizovanju umetnikih manifestacija, na pripremi za otvaranje katedre za jugoslavistiku, itd. 83 Propagandni rad intelektualne elite pratio je, pored pisane rei, i veliki broj univerzitetskih i javnih predavanja. Od onih odranih na inostranim univerzitetima, naroito su bitna predavanja iz kulturno-istorijskih disciplina, jer su po sebi stvarala kontekst koji ih je vezivao za aktuelna pitanja Jugoslavije. Svakako su, pored ve pomenutih Cvijievih, najznaajnija ona koja je Stanoje Stanojevi drao na Londonskom univerzitetu i pariskoj Sorboni, a koja su se ticala istorije Srbije 84 . Vrlo je verovatno da Stanojeviev velikosrpski entuzijazam nije bio nita manje izraen u toku ovih predavanja nego to je to bio sluaj tokom njegove neformalne misije u Petrogradu. Prilika da predaje inostranim studentima o zemlji za koju se u najboljem sluaju znalo preko ratnih izvetaja, umesto preko svima dostupnih istorijskih podataka, svakako da je do kraja raspalila njegov patriotski ar. Njegov kolega i bliski saradnik u Rusiji, A. Beli, jo je u Petrogradu
78 79

Ljubinka Trgovevi, Jovan Cviji ... str.195 Op.cit. str. 196. 80 Ibid. 81 Ibid. 82 Op.cit. str. 197 83 Ljubinka Trgovevi, Naunici ...str.108 84 Op.cit. str. 145

E- 14, (..) 3 (2009)

62 napisao da zajedno sa Stanojeviem, meu naunim krugovima tei vaspitavanju cele grupe ljude da misle kao mi, da budu zatitnici onih ideja koje mi zastupamo. 85 Budui da su studenti podloniji indoktrinaciji od naunika, samim tim to njihova univerzitetska uloga namee pasivniji vid usvajanja znanja, Stanojevieva istorija Srbije verovatno da nije prolazila bez estih osvrta na njenu posleratnu budunost. Neto drugaiju viziju te budunosti imali su lanovi emigracije okupljeni oko aktivnosti Jugoslovenskog odbora. Ovo politiko telo, imalo je svega nekoliko srpskih lanova i zbog toga je predstavljalo svojevrsnu opoziciju zvaninoj politici Srbije unutar jo neostvarene zajednice jugoslovenskih naroda. Jugoslovenski odbor: aktivnosti i znaaj Dalmatinski politiar Frano Supilo je odmah po zavretku spora oko programskog memoara Jugoslovenskog odbora (o emu je u ovom tekstu ve bilo rei) individualnim radom izazvao nova trvenja izmeu lanova tog tela i predstavnika Srbije. To je uinio avgusta 1915, posetivi engleskog ministra Edvarda Greja, i predloivi da se pitanje ujedinjenja jugoslovenskih zemalja nakon rata rei plebiscitom. 86 Usledile su burne reakcije sa srpske strane. U London je odmah poslat Jovan ujovi, koji je kao bivi politiar, trebalo da se suoi sa Supilom i njegovim narastajuim uticajem meu zainteresovanim predstavnicima engleske politike. 87 ujovi je, meutim, ubrzo shvatio da je tabor u Odboru podeljen, i to na taj nain da se Srbi nalaze sa jedne, a Hrvati i Slovenci sa druge strane. Pavle Popovi ovek koji je osnovao ovo telo bio je esto napadan od strane nesrpskih lanova Odbora da se zalae za ujedinjenje Jugoslovena sa posebnim statusom Srbije, to je ovaj pravdao injenicom da je Srbija jedina suverena drava koja ulazi u sastav budue drave. 88 Sa druge strane, koncepti o formiranju Jugoslavije unutar Odbora bili su uopte nedefinisani, turi i magloviti, 89 to je dovelo do postepenog gubitka naklonosti engleskih javnih radnika Siton-Votsona, Stida i Evansa prema srpskom taboru unutar Odbora i, uporedno s time, njihovom sve veem pribliavanju miljenjima hrvatskih emigranata. 90 Konflikti su vremenom postali sve uestaliji, tako da je Popovi sredinom 1916. zabeleio u svom dnevniku:

85 86

Op.cit. str. 119 Op.cit. str. 167 87 Op.cit. str. 168 88 Op.cit. str. 170 89 Op.cit. str. 171 90 Op.cit. str. 173

E- 14, (..) 3 (2009)

 63
Jugoslovenski odbor ne sme da kritikuje srpsku vladu (...) Neosloboene pokrajine (...) nemaju prava turorisati Srbiji. Ni da je to Parlament neosloboenih, pa ne bi to smeo initi. Srbija je od njih vie uinila, i ako su i oni dosta pretrpeli. Pitajte ceo na narod pretpostavite da ima plebiscit ko je stariji i ko koga ima da kontrolie, Jugoslovenski odbor srpsku vladu ili obratno. (...) Nemojte nikada misliti da smo mi oni koji smo dali jugoslovenski program Srbiji. Srbija ga je sama nala, bez pomoi i jednoga od nas lino, i bez pomoi Odbora kao kolektivnog tela.'' 91

Bar jedan Slovenac koji je, istovremeno sa lanstvom u Odboru delio ovakvo miljenje, bio je Niko upani. Njegova nezanemariva propagandna aktivnost zastupala je po svemu politike stavove Kraljevine, ali je isto tako teila da razbije predrasude o pripadnosti slovenakih teritorija pojedinim sastavnim delovima Nemake, Italije i Austro-Ugarske. Otputovavi sredinom 1916. u SAD, upani je kao predstavnik Slovenaca preko tampe i na brojnim javnim okupljanjima proklamovao ujedinjenje svih junoslovenskih naroda pod dinastijom Karaorevia. 92 Trgovevika istie njegov veliki doprinos ideji jugoslovenstva, jer je srpskoj vladi dao najneposrednije naune dokaze da slovenaki krajevi pripadaju jugoslovenskoj teritoriji. 93 Pri Odboru, iako iz oitih raloga nije bio omiljeni lan, upani je bio aktivan uglavnom u proizvodnji lanaka o Sloveniji kao o podruju nastanjenom junoslovenskim stanovnitvom koje ima mnogo vie etnikih srodnosti sa Srbijom i Hrvatskom nego sa Austro-Ugarskom. 94 Iako je potpisivanje Krfske deklaracije u julu 1917. predstavljalo potez srpske vlade kojim se prieljkivalo jaanje poverenja Jugoslovenskog odbora u srpsku politiku, kriza se ponovo zaotrila nepunih godinu dana kasnije, kada je Odbor traio od saveznika da se prizna pravo da bude predstavnik Jugoslovena u Austro-Ugarskoj. Pai je odmah otro reagovao, izjasnivi se da samo Srbija moe da predstavlja sve Jugoslovene. 95 Ovo je izazvalo rezignaciju i jednog dela srpske inteligencije koji je zastupao ideal ravnopravnosti svih naroda u buduoj zajednici 96 - ideal garantovan Krfskom deklaracijom koja je sve vie poela da lii na dokument od iluzornog znaaja, umesto na formalni garant ravnopravnosti svih jugoslovenskih naroda budue drave. Nepoverenje dela srpske inteligencije vladi pojaalo se nakon kontroverznog solunskog procesa 97 , kada je zbog navodnog pokuaja atentata na regenta Aleksandra u Solunu, na smrt osuen general Dragutin Dimitrijevi Apis zajedno sa dvojicom pripadnika pokreta Ujedinjenje ili smrt. Sa saznanjem da je teko, ili gotovo nemogue smeni91 92

Op.cit. str. 181 Op.cit. str. 188 93 Op.cit. str. 191 94 ibid. 95 Op.cit. str. 206 96 Ibid.. 97 Op.cit. str..220

E- 14, (..) 3 (2009)

64 ti postojeu vlast, to zbog neorganizovanosti opozicije, to zbog nepostojanja linosti koja bi mogla zameniti Paia i predstaviti se kao kakav-takav suspstrat njegovom unutar-dravnom i spoljnopolitikom uticaju 98 , naunici poput Cvijia, Ljubomira Stojanovia, Boidara Markovia i Jovana ujovia poeli su da presecaju i poslednje spone sa zvaninom srpskom politikom. 99 Ovo je oznailo njihov period nezavisne, samostalne propagande, koji se ogledao u pokuaju iznalaenja raznih alternativnih koncepata unutranjeg ureenja predstojee zajednice u odnosu na radikalski politiki program. Centralistika i monarhistika shvatanja naspram republikanskih i federalistikih ideja Koliko je politike stavove naunika odreivala stranaka pripadnost nije sasvim sigurno, sem u sluaju one grupe naunika koji su do kraja ostali verni radikalskoj politici. Opoziciona struja srpskih politiara, organizovana oko Samostalne stranke privukla je jedan deo inteligencije, ali ne sve naunike koji se nisu slagali sa politikom radikala. Povrh toga, jedna manja grupa naunika, pod vostvom Cvijia, imala je izuzetno smelu vizuru ureenja budue drave, koja se, dodue, vremenom modifikovala u korist srpskog prvenstva u zajednici, da bi postepeno i sasvim iezla. Ova ideja naglaavala je republikansko ureenje i uvaavanje dravotvornsti svakog od naroda unutar zajednice, odnosno njihovo neopozivo pravo na samoopredeljenje. 100 Markovi je u brouri Nae narodno ujedninjenje, zabranjenoj od strane srpske vlade, iao ak toliko daleko da je zahtevao uvaavanje prava naroda da sami izaberu oblik drutvenog ureenja. 101 Do druge polovine 1918. Cviji i Stojanovi su, radi odbrane asti Srbije pred Evropom i Amerikom, kao i s ciljem da ukau na to da nije itav srpski narod olien u Paievom reimu obelodanili svoju ideju ureenja: federaciju sa potpunom autonomijom pojedninih oblasti - U.S. of Jugoslavia. 102 Oito zanesen ovim reenjem, Cviji je ak u oktobru iste godine poslao telegram regentu Aleksandru u kom mu je savetovao da oformi Ministarstvo nacionalne koncentracije od najpametnijih i najradnijih ljudi iz Skuptine, van Skuptine, i od Jugoslovena, 103 oito ciljajui na manje homogenu etniku strukturu vlasti, a samim tim i na manje homogenu politiku. Iako regent Aleksandar nije odgovorio, Cviji nije odustajao; do sledee godine poeo je da razmilja o problemima stapanja Srba, Hrvata i
98 99

Op.cit. str. 233 Op.cit. str. 234 100 Ibid. 101 Op.cit. str. 235 102 Op.cit. str. 236-237 103 Op.cit. str. 240

E- 14, (..) 3 (2009)

 65 Slovenaca u jednu kulturno-nacionalnu celinu uz tolerisanje verskih i politikih sloboda. 104 Uvidevi da je nemogue formirati republiku, predloio je uz saradnju istomiljenika okupljenih oko Jugoslovenske demokratske lige jedinstvenu dravu sa jednim vladarem i jednom vladom, ali i sa upravnom decentralizacijom 105 dakle ne vie U.S. of Jugoslavia, ve parlamentarnu monarhiju na engleskom principu. Trgovevieva u ovom kontekstu ispravno primeuje 106 da bi se idejom o zasebnim, samoupravnim pokrajinama ije se granice dobrim delom poklapaju sa etnikim, teko ostvarilo slivanje veeg broja etnikih svesti u jednu, novu, nad-etniku, a opet nacionalnu - jugoslovensku svest. Ova kontradikcija ukorenjena je donekle i u Cvijievim sumnjama:
Mi nemamo dovoljno snage i sposobnosti da kultiviemo svoj narod a kamoli strane. im se ti narodi kultiviu do izvesnog stepena, javie se tenja za odvajanjem, za samostalnou. Ne treba se zavaravati reima i dosadnim frazama da smo mi izuzetno pravini, da emo mi pokoriti i asimilirati te narode. Dovoljno je da zadobijemo i asimiliramo njihove mase koje su u naoj etnografskoj masi. 107

Dakle, ti narodi su i za najveeg eksperta za Balkansko poluostrvo predstavljali meusobno razliite etnike grupe neusaglaene tradicijom, kulturom i istorijom, a usaglasive jedino izvesnom vrstom prisile, primenom trajne asimilacije, nametanjem nove nad-etnike i aistorijske predstave o sebi i svojim etnikim atributima. Nije jasno koliko je Cvijiev stav o ravnopravnosti bio postojan. Po sredi je mnogo verovatnije bila zamisao o multietnikoj zajednici gde bi Srbi ostali Srbi, dok bi se svi ostali vremenom pretopili u Jugoslovene. Ovu tvrdnju podravaju i rane koncepcije o ujedinjenju koje je ujovi delio sa Cvijiem, a koje su podrazumevale vie-etapno stvaranje Jugoslavije prvo bi trebalo da se ujedine svi Srbi, da bi se tek potom pristupilo pitanju Hrvata i Slovenaca to je za osnov imalo bojazan da bi Srbijanci mogli izgubiti prevlast u novoj dravi kao brojano slabiji naspram Srba, Hrvata i Slovenaca iz Monarhije 108 . Dakle, u osnovi svega se nalazilo pitanje ko e vriti asimilaciju nad kime, uz ubeenost srpskog intelektualnog drutvenog sloja i to bez obzira na stranaku pripadnost, republikanska ili monarhistika uverenja, itd. da Kraljevina, kao jedina samostalna, suverena dravna jedinica u buduoj zajednici po sebi raspolae drutveno-politikim osnovama za potpunu konzervaciju svog etnikog identiteta, ali i legitimitetom da rukovodi predstojeim procesom asimilacije prema sopstvenim pravilima.
104 105

Op.cit. str. 243 Ibid. 106 Op.cit. str. 244 107 Ljubinka Trgovevi, Jovan Cviji... str.225. 108 Ljubinka Trgovevi, Naunici ...str. 260

E- 14, (..) 3 (2009)

66 Monarhisti i pobornici centralizma su se razlikovali od republikanaca utoliko to uopte nisu priznavali istorijske, kulturne i drutvene posebnosti drugih jugoslovenskih naroda, pa samim tim nisu ni uvaavali ideje o bilo kakvim vidovima samouprave. Lazar Markovi, desniarski i radikalno opredeljeni profesor Pravnog fakulteta je, u svojim raspravama o Jugoslaviji, pisao o jednom istom narodu koji govori isti jezik, ima iste tradicije i tenje (...) jedan mentalitet, i koji poseduje svoju osobnu kulturu, pola orijentalnu, pola zapadnu. 109 Na drugom mestu, u knjizi O organizaciji nae budue drave on istie da taj, jedan isti narod treba pouiti, kako bi uvideo gde mu je pravi interes. 110 Zbog toga je svaku tenju za slobodnim opredeljenjem Markovi svakako morao smatrati nepromiljenom i tetnom ne samo za Srbiju, ve pre svega za one koji takve tenje ispoljavaju. Velikosrpski orijentisani storiar Stanoje Stanojevi je, takoe, tokom itavog svog intelektualnog ratnog angamana insistirao na vizuri Srbije pozicionirane u sam duhovni i politiki centar junog slovenstva, 111 dok je njegov kolega Jovan Tomi iao dotle da javno iznoenje republikanskih ili federativnih gledita naziva sabotaom, smetajui pobornike anti-centralistikih stavova meu neprijatelje Srbije. 112 Ipak, sa zavretkom rata, dolo je i do postepenog stiavanja opozicionih strasti, na ta je verovatno uticao i poziv vlade esnaestorici srpskih naunika meu kojima su se, pored Cvijia nali i repulikanci Aleksandar Beli, Boidar Markovi, Slobodan Jovanovi i Jovan ujovi da kao lanovi jugoslovenske delegacije uestvuju na Konferenciji mira u Parizu. Ova nova zajednika saradnja sa Paiem i vladajuim srpskim politiarima, navela je po svemu sudei naunike da ostave svoja politika ubeenja po strani i usredsrede svu preostalu energiju na pitanja od ireg znaaja. Mir obezbeen naukom Ameriki predsednik Vudro Vilson nije bio usamljen u tenji da se sklopljeni mir obezbedi granicama koje e biti zasnovane na naunim saznanjima 113 naprotiv: Konferencija mira je predstavljala prvi mirovi skup u istoriji vojnih sukoba koji je, pored politiara, zahtevao i prisustvo naunika. 114 Iako je uloga ljudi od nauke bila na ovom skupu sekundarna u odnosu na politike aktere, politiki zahtevi izneti na Konferenciji su ipak morali biti nauno zasnovani, jer su naune injenice pripremale teren za njihovu objektivnost. to je vie naune grae bilo prikupljeno do
109 110

Op.cit. str. 255 Op.cit. str. 254 111 Op.cit. str. 256 112 Op.cit. str. 257 113 Op.cit. str. 299 114 Op.cit. str. 292

E- 14, (..) 3 (2009)

 67 poetka rada Konferencije, rasle su i anse da e teritorijalni zahtevi zainteresovane strane biti ispunjeni. Naravno, nauna podrka politike borbe nije predstavljala jedini uslov za uspeno razreenje teritorijalnih zahteva bitan faktor predstavljali su i odnosi snaga u meunarodnim komisijama, umenost politiara, ali i trenutna politika situacija. 115 Zbog toga je rani rad na prikupljanju podataka za razgranienje budue Kraljevine SHS sa susednim zemljama predstavljao vie nego dalekovid gest srpske vlade. U tom kontekstu, najznaajniji je bio zdrueni rad srpskih drutvenih naunika na pisanju kratkih jugoslovenskih enciklopedija pariske, pod patronatom vlade, i londonske, uz podrku Jugoslovenskog odbora 116 - ali je kao porueno na Konferenciju pristiglo i Cvijievo kapitalno delo, monografija Balkansko poluostrvo. Pored ovih studija pisanih na stranim jezicima Balkansko poluostrvo je prvi put iz tampe izalo na francuskom jeziku svoju ulogu su odigrale i brojne broure, kao i geografske i etnografske karte priloene uz njih. (Meu onima koji su izradili najvie karata bio je Jovan Cviji samo u Balkanskom poluostrvu bilo ih je devet 117 - ali su i drugi autori radili na izvrenju ovog zadatka. Meutim, tu je postojao bitan problem koji je korisno istai u svrhu boljeg razumevanja procesa ucrtavnja jugoslovenskih dravnih granica. Naime, ne samo kod razliitih autora, nego i na brojnim kartama istih autora, zapaaju se razliita teritorijalna odreenja budue drave. 118 Promena ratne situacije, promena stavova vlade, promena odnosa sa susednim dravama, kao i opta neodreenost u vezi toga ta je Jugoslavija i gde tano ona poinje a gde se zavrava, dovela je do zbunjujuih rezultata srpskih kartografa. Stojan Proti je avgusta 1918. uputio zahtev poslaniku u Parizu da se naunici dogovore i zajedniki povuku etnografske granice naeg naroda u svim pravcima a s naroitom panjom na granice prema Bugarima i Grcima. 119 Proti je, dakle, uoio znatne razlike kod svih autora Cvijia, Belia, Radonia, Stanojevia, eria, itd. pri obeleavanju jugoslovenske teritorije, odnosno granica prema Bugarskoj, Grkoj i Albaniji.) 120 Na samoj Konferenciji, naunici su mogli da prisustvuju sednicama i pruaju neophodna obavetenja, odnosno iznose predloge, ili da obrazuju komisije za obradu razliitih podataka relevantnih za aktulena pitanja. 121 U jednoj ovako specifinoj i krajnje osetljivoj situaciji, pijadestal naune objektivnosti pod pretpostavkom da se o ovakvom odreenju nauke uopte moe govoriti bio je poljuljan sledeim uticajima:
115 116

Op.cit. str. 299 Op.cit. str. 109 117 Op.cit. str. 275 118 Op.cit. str. 278 119 Ibid. 120 Ibid. 121 Op.cit. str. 292

E- 14, (..) 3 (2009)

68 1. Lini stavovi naunika Zbog nerazmrsive isprepletanosti naunih principa i politikih tenji angaovanih strunjaka, moralo je dolaziti i do unutranjih sukoba ovih dvaju faktora pri formulisanju strunih predloga na Konferenciji. Primera radi, Cviji je i mnogo pre same konferencije dolazio u ovakav sukob koji je, dodue, uvek nastojao da opravda izvesnom ako moemo tako rei, prilino labavom argumentacijom. Naime, on tvrdi da osnovno naelo pri odreivanju dravnih granica treba odrediti na osnovu tano prouenih etnografskih prilika, pri emu drimo da se ne bi smelo rtvovati stanovnitvo vojnim potrebama, niti dopustiti da jednoj dravi pripadnu velike mase tueg naroda iz prostog razloga to treba da se dobije strategijski podesna linija. 122 Na drugom mestu on, meutim, govori:
.... Srbija mora zbog svoje ekonomske samostalnosti dobiti pristup na Jadransko More i jedan deo arbanake obale: bilo zauzimanjem teritorije, bilo dobijanjem ekonomskih i komunikacionih prava na tu oblast. To znai, dakle, zauzimanje istina jedne etnografski strane oblasti, ali takve koja se mora zauzeti zbog osobito vanih privrednih interesa, upravo zbog ivotne potrebe. Takvo zauzimanje bi se moda moglo nazvati antietnografskom nunou... (kurziv u originalu) 123

Jo jedan primer antietnografske nunosti, kako ju je Cviji formulisao, predstavlja Cnjegov angaman na Konferenciji oko pitanja Baranje i Prekumorja. Rukovodei princip kojim se on inae sluio bio je etnografski, a glasio je, prosto, da se sloena teritorijalna pitanja mogu reavati iskljuivo etnografskim injenicama. 124 Meutim, on sam je najmanje dvaput istupio protiv tog principa prvi put prilikom reavanja pitanja varoi Baje i proirenja ve dobijene teritorije u Baranji, a drugi put prilikom obrazloenja potrebe komisiji da se grad Peuj pripoji Kraljevini. 125 U obe prilike, Cviji je zbog interesa svoje drave modifikovao podatke kojima je raspolagao, podredivi pritom etnografski princip ekonomskim i geografskim obrazloenjima koja su imala svrhu da nauno osnae njegovu argumentaciju. Konkretno, Bunjevako stanovnitvo u Baranji uvrstio je u dinarski tip, dodue nedovoljno nacionalno svesan ali vremenom podloan asimilaciji; istakao je ekonomsku povezanost varoi Baje sa Jugoslavijom; maarsku veinu je priznao samo u pet sela, a ostalo stanovnitvo je nazvao maarizovanim Slovenima. Vezano za Peuj, potrebu za ovim gradom izrazilo je tokom 1919. Ministarstvo saobraaja, zbog rudnika bogatih ugljem; Cviji je obrazloio naknadan vladin zahtev teritorijalnoj komisji napomenuvi da, iako sam
122 123

Jovan Cviji, n.d. str. 315. Op.cit. str. 218. 124 Ljubinka Trgovevi, Jovan Cviji... str. 212-213 125 Op.cit. str. 214-215

E- 14, (..) 3 (2009)

 69 Peuj nije slovenaki grad, njegova okolina jeste, zbog ega je smatrao da je opravdano pomeriti granicu do planine Meek. 126 2. Pritisci kolegijuma Prisustvo naunika na Konferenciji bilo je determinisano radom u posebnim sekcijama. Jugoslovenska delegacija je svojih 30 naunika rasporedila u sedam sekcija etnografsko-geografsku, sekciju za meunarosno pravo, za tampu, ekonomsko-finansijsku, saobraajnu, itd. 127 Od svake od sekcija se prilikom donoenja predloga, umesto veeg broja nezavisnih gledita, zahtevalo jedinstveno precizno formulisano miljenje primer za to je gorepomenuti zahtev Stojana Protia da se, pri izradi karata koje e biti koriene na Konferenciji, naunici usaglase u vezi tanih etnografskih granica Jugoslavije. Takoe bi se u prilog ovoj tvrdnji mogla navesti Cvijieva izjava da izrada etnografskih karata i memoara za svaku od jugoslovenskih oblasti izmeu ostalog ima za cilj urivanje jedne sume ideja kod svih lanova sekcije. 128 Zbog kolektivnog naina donoenja predloga, logino je pretpostaviti da se pri sloenijim pitanjima posezalo za spoljnim, nenaunim smernicama to jest, teritorijalnim, ekonomskim i stratekim interesima drave kako bi se brojna nauna gledita usaglasila, prividnom kompaktnou upotpunivi iluziju objektivnosti. 3. Politike okolnosti Iako nisu direktno uestvovali u donoenju odluka, naunici su uz ulogu savetodavaca, politikim delegatima svoje zemlje unapred pripremali grau o brojnim pitanjima sa kojima ovi nisu bili dovoljno upoznati. Strunim delegatima su, meutim, politiki ciljevi bili jasni po sebi, pa je i graa koju su oni dostavljali, po svemu sudei, bila u veoj ili manjoj meri predstavljana tako da odgovara tim ciljevima. 4. Nenauna motivacija naune argumentacije Struni delegat je u zavisnosti od jednog broja sasvim privatnih stavova i ubeenja mogao biti sklon izvesnoj, ve uobienoj, ali jo neostvarenoj drutveno-politikoj ideji koju bi potom kroz svoj intelektualni rad nastojao da nauno utemelji. Dobar primer za to je ideja jugoslovenstva koja se upadljivo provlai kroz Cvijieva antropogeografska istraivanja. Trgovevieva primeuje da je njegovo oseanje povezanosti sa ostalim junoslovenskim narodima moglo proizai iz toga to je Cvijieva porodica poreklom bila izvan granica tadanje Srbije, pa je u njoj, uporedo sa patrijarhalnim vaspitanjem bila razvijena svest o neujedinjenom narodu. 129 Njegova etnografska i antropogeografska istraivanja samo su, dakle, potvrdila ono to je on ve duboko u sebi nasluivao kao nepisanu naunu stvarnost kojoj treba stremiti i uiniti je iroko prihvaenom istinom.

126 127

Ibid. Ljubinka Trgovevi, Naunici... str.293-294 128 Op.cit. str. 314 129 Ljubinka Trgovevi, Jovan Cviji... str. 223.

E- 14, (..) 3 (2009)

70 5. Udobnosti politikog poloaja Samokontrola kojoj je Cviji prema sopstvenim reima pribegavao bavei se pitanjima politike etnografije 130 oito da nije u svakoj prilici uspevala da u njemu nametne potrebne unutranje konice, jer se on, kako je zabeleio, nije uvek mogao odupirati politikim poloajem i strujanjima i stalno ii za svojim unutranjim pozivom. 131 Pritom, treba podsetiti da je Cvijia u inostranoj naunoj javnosti pratila reputacija objektivnog strunjaka i poklonika istine, 132 kao i da je on sam jednom prilikom istakao da nauni ljudi trae istinu. 133 Ovaj apel na objektivnost pri obavljanju istraivanja vezanih za politiku etnografiju, pisanju broura i monografija, neprestano imajui na umu politiki program svoje zemlje program sa ijim se osnovnim naelima i sam slagao bio je u startu suvian, i verovatno je predstavljao neku vrstu rastegljive merne jedinice za proirivanje granica istine. Cvijieva velika bliskost sa najmonijim figurama srpske politike scene navela ga je da zabelei: Ljude vee naune vanosti dre pod stalnim nadzorom, jednako motre na njih, naroito ako imaju karaktera, jer ih se boje. Oseaju da im ovi moraju biti duboko protivni. 134 Kao predsednik etnografsko-istorijske sekcije jugoslovenske delegacije na Konferenciji, Cviji i njegovi saradnici koji su inili jezgro sekcije, orevi, Radoni, Stanojevi, Popovi, upani, Markovi, kasnije jo i Erlih i ii, uveliko su svojim angamanom doprineli teritorijalnom proirenju Jugoslavije. Ova sekcija je, u kontekstu teritorijalnog proirenja, predstavljala najbitnije struno telo jugoslovenske delegacije. Za svaku od jugoslovenskih oblasti sekcija je sainila memoare i izradila etnografske karte, a paralelno sa ovim, naunici su priredili i nekoliko drugih publikacija. Radoni je objavio studije o Banatu, Bakoj i istoriju Srba u Ugarskoj, Stanojevi Istoriju Srba, Hrvata i Slovenaca, kao i studiju o ulozi ugarskih Srba u nacionalnom ivotu srpskog naroda, orevi je za potrebe sekcije napisao elaborat o Rumunima u Srbiji, a u saradnji sa Beliem je objavio Quelques remarques sur les Serbes en Bulgarie, itd. 135 Cviji je istupivi pred Teritorijalnu komisiju, gde jugoslovenska delegacija inae nije imala predstavnika, praktino oslanjajui se iskljuivo na svoje znanje i umenost u izlaganju, zastupao prava Jugoslavije na Banat, nakon ega je pretean deo ove oblasti dodeljen Kraljevini SHS. 136 Pobijanjem dotadanjih rumunskih statistika, on je uz tvrdnje da se rumunsko stanovnitvo naselilo u Banatu kasnije u odnosu na slovensko, kao i da je ova
130 131

Op.cit. str. 228 Ibid. 132 Op.cit. str. 198 133 Op.cit. str. 228 134 Ibid. 135 Op.cit. str. 314 - 315 136 Ljubinka Trgovevi, Naunici Srbije ... str.311

E- 14, (..) 3 (2009)

 71 oblast periferna za Rumuniju, a za Srbiju vana iz ekonomskih i geografskih razloga, uspeo da pridobije lanove komisije i uveri ih u ispravnost svojih stavova. 137 Cviji je takoe uloio ogromnu energiju u celishodnost sastanaka sa veinom stranih predstavnika koji su uestvovali u donoenju odluka na Konferenciji ili su mogli uticati na njih. esto se viao sa amerikim profesorom Daglasom Donsonom, 138 i jo jednim predstavnikom SAD-a, Klivom Dejom, to je rezultovalo time da je amerika delegacija u izvesnim fazama Konferencije zagovarala interese Kraljevine SHS. 139 Od predstavnika Engleske u Teritorijalnoj komisiji, Cviji se viao sa Alenom Liperom, sa kojim je jednom prilikom razgovarao o pitanju granica sa Albanijom, o Korukoj, o odnosima sa Italijom i o pitanju Skadra. 140 Francuski lan ove komisije, Emanuel de Marton obavetavao ga je o pitanjima vanim za Jugoslaviju, 141 a od istaknutijih predstavnika susretao se jo sa engleskim ekspertima Kruom i Temperleom, amerikim delegatima Luntom i Lansingom, itd. 142 Ovi susreti su veoma esto predstavljali najznaajniji izvor informacija, ali i nain da se vanim predstavnicima inostranih delegacija saopte gledita jugoslovenskih naunika o teritorijalnim pitanjima. Kako je ve napomenuto, problemu granica Cviji je obino pristupao primenom etnikog principa. Meutim, on nije odustajao ni od prirodnih granica mora, reka, planinskih masiva pod uslovom da se one poklapaju sa etnikim principom. 143 Ako ni jedan ni drugi princip ne zadovoljavaju, Cviji je smatrao da se moe pribei principu istorijskog prava, uz ogranienje da on vai samo u sluaju kada se moe dokazati da je jedan narod nasiljem sveden na manjinu u spornoj oblasti. 144 U sluaju nemogunosi primene bilo kojeg od ovih principa, preostajala je mogunost plebiscita. 145 Meutim, iako je bio smatran za jednog od najveih strunjaka za Balkansko poluostrvo, Cviji nije bio sasvim siguran u vezi pojedinih pograninih oblasti, tako da se dogaalo da naknadno menja i dopunjava objanjenja za jugoslovenske zahteve na Konferenciji, naroito ako bi u meuvremenu doao do novih injenica. 146 Pojedinim graninim oblastima posebno onim prema Italiji nije se direktno bavio, ali nijedan struni
137 138

Ljubinka Trgovevi, Jovan Cviji... str.204 Ljubinka Trgovevi, Naunici Srbije...str. 319 139 Ibid. 140 Op.cit. str. 320 141 Ibid. 142 Op.cit. str. 321 143 Ljubinka Trgovevi, Jovan Cviji... str. 205 144 Op.cit. str. 206 145 Ibid. 146 Ibid.

E- 14, (..) 3 (2009)

72 predlog nije mogao izai van sekcije bez njegovog odobrenja. Njegov predsedniki poloaj i veliki nauni autoritet obezbeivali su mu posebno mesto ne samo u okviru etnografsko-istorijske sekcije, ve i uopte, u okviru delegacije svoje zemlje. Treba napomenuti da je Cviji dosledno je pratio svoje principe o razgranienju kada se na Konferenciji postavilo pitanje opluka istone oblasti prema Bugarskoj. Smatrao je da istoni deo opluka etniki i kulturno-nacionalno ne pripada Srbiji, pa nije eleo ni da stoji iza zahteva jugoslovenske delegacije za prisvajanjem ove oblasti. 147 Meutim, im je Bugarska poela da osporava pripadnost Makedonije Srbiji, Cviji je pribegao drugom tipu objanjenja:
I u toku rata sam se uverio da je najbolje zastupati makedonsko pitanje ovim nainom koji se uostalom i najvie pribliuje istini: Moravsko-vardarska dolina je jedna prirodna i ekonomska celina, vezana za Srbiju, predstavlja Srbiju, bez veza sa Bugarskom. Narod ne smeta proirenju Srbije, jer je juno od Prilepa flotantna masa, Makedonski Sloveni, koji e brzo Srbizirati. 148

Dakle, Cviji je zastupao ovo pitanje koristei se stratekim i ekonomskim argumentima, a etniki princip je postavio na krajnje dubioznu osnovu o asimilaciji, ili u ovom sluaju Srbizaciji. Slino je postupio i sa ve pomenutim sluajem Baje i Peuja, a na gorepomenutom primeru Banata, koji je za Srbiju iz nacionalnih razloga predstavljao oblast od veoma velikog znaaja, nije oklevao da podredi etnografske injenice stratekim, ekonomskim, geografskim i istorijskim (prema etnografskim kartama, jugoslovenski zahtevi na ovu oblast obuhvatali su mnogobrojno rumunsko stanovnitvo). 149 Do sredine avgusta 1919. Cviji je podneo ostavku na mesto predsednika etnografsko-istorijske sekcije, jer je smatrao da su svi poslovi pri kojima bi on mogao biti koristan zavreni. Jedini problem koji je ostao otvoren bilo je pitanje severne granice, pa je, otputovavi iz Pariza, u stvari zapoeo jo jedno terensko istraivanje u nadi da bi novi podaci iz ovih krajeva mogli uticati na poboljanje granice u Vojvodini. 150 Rezultati koje je poslao nazad u Pariz nisu doveli do eljenog efekta, ali je Cviji ubrzo bio ponovo angaovan kao lan teritorijalne komisiji za plebiscit u Korukoj. Ovaj Cvijiev zadatak je korisno napomenuti zbog njegove signifikantne naune potrebe da iroke narodne mase neprestano klasifikuje u razliite grupe i podgrupe. Neposredno pre korukog plebiscita a s ciljem da predvidi njegov ishod izdvojio je, naime, dve vrste Slovenaca one nacio-

147 148

Op.cit. str. 211 Op.cit. str. 212 149 Op.cit. str. 216 150 Op.cit. str. 199.

E- 14, (..) 3 (2009)

 73 nalno svesne, i Nemure. 151 Usput je na brzinu formulisao jo jednu podgrupu omahljivce za koje je, prema njegovom miljenju, bilo nemogue predvideti za koga e glasati. 152 Njegov nairoko cenjeni pozitivizam naveo ga je da se osea sasvim bezbrino u vezi pozitivnog ishoda plebiscita. Moda o validnosti njegovog naunog metoda po sebi dosta govori i to to se prevario. 153 Umesto zakljuka: jugoslovenski idealizam i tinjajui nacionalizam U drutvenim naukama se esto nailazi na ideju o drutvenoj konstrukciji stvarnosti. Ako tu ideju analiziramo unazad moemo rei da je i samo drutvo konstruisana stvarnost, odnosno vetaki struktuiran vid realnosti koji dele svi ili uglavnom svi lanovi drutva. Ali ako prihvatimo to da su i stvarnost i drutvo konstrukcije, i to meusobno zavisne, onda moramo priznati ogromnu mo jednoj specifinoj mentalnoj odlici oveka - znanju, koje vri i nadgleda proces stvarnosne/drutvene konstrukcije. Ovo priznanje znanju je nuno iz razloga to pojam konstrukcija nagovetava proizvod ljudske volje, dakle proces koji se obavlja svesno i s odreenom namerom, a samim tim i uz upotrebu odreene vrste znanja. Ali, ni znanje po sebi ne moe biti objektivno i ono je neka vrsta konstrukcije, s obzirom na to da je ono proizvod interakcije ljudskog uma i stvarnosti koja je drutveno konstruisana. Iz ove pozicije moemo opaziti veoma bitnu stvar za ovu temu, naime to da je znanje instrument drutvene kontrole, jer dominantne ideje postavljaju temelje za konstruisanje dominirajue ideologije. 154 Na osnovu brojnih gore navedenih primera, vidi se da je srpska intelektualna elita na elu sa Cvijiem smerno proizvodila odreenu vrstu znanja sa ciljem da podri unapred osmiljenu ideju koja je, opet, u startu raspolagala izvesnim potencijalom da preraste u ideologiju. Jugoslovensko drutvo, kao konstruisana stvarnost, bilo je zasnovano na empirijskim injenicama o plemenskim srodnostima, koje su se ipak morale dodatno homogenizovati slivanjem, moda i zbog toga to ih niko, sem aice naunika i eventualno politiara, nije ni opaao. Cvijiev nauni rad je u svemu tome igrao moda i najbitniju ulogu. U rezimeu Jiria Danea opaziemo i veliinu te uloge, ali i implicitnu logiku nekonzistentnost Daneove tvrdnje, koja je, u jednom optijem smislu bila srodna nekonzistentnostima u graenju jugoslovenske nacije. Usled verskih, plemenskih i jezikih razlika, strani ispitivai nisu mogli prodreti u sutinu stvari, i tano reiti etnografska
Op.cit. str. 222 Ibid. 153 Ibid. 154 M.R. Crick, Anthroplogy of Knowledgde, Annual Review of Anthropology, vol.11 (1982):303
152 151

E- 14, (..) 3 (2009)

74 pitanja, ak i kada ispitivai nisu bili zainteresovani. Cvijiu pripada zasluga to je iznaao puteve i naine za dublje poznavanje kulturnih i psihikih pojaseva, stvorenih na Balkanu. 155 Dakle, kada se trebala istai Cvijieva strunost i osigurati kult njegovog naunog vizionarstva i nepogreivosti, u prvi plan su se stavljale sve tekoe na koje je on nailazio, pa samim tim i brojne razlike i neusaglasivosti meu junoslovenskim plemenima. Sa druge strane, kada se govorilo o jugoslovenskoj naciji, okolnosti su zahtevale da nije moglo biti rei o plemenskim, jezikim i kulturnim razlikama meu etnikim grupama u meuratnoj Jugoslaviji. Uporno Cvijievo insistiranje na tome da svi procesi meu junoslovenskim narodima neupitno idu ka meuplemenskim integracijama koje e ponititi sve eventualne kontradiktornosti, vodilo ga je ka nedefinisanom pojmu junoslovenske civilizacije, u vezi kojeg on sa intrigantnim optimizmom tvrdi:
''Nekim osobinama Srbi, Hrvati i Slovenci utiu dakle drugkijim nainom na razvijanje junoslovenske civilizacije. Time se oni meusobno dopunjuju. Javie se i nove osobine, do sada slabo izraene. Sve e vie nastupiti amalgamisanje najplodnijih osobina tri naa plemena, i tako e se stvoriti tip jednostavne junoslovenske civilizacije krajnji i glavni cilj nae drave. 156

Svestan sloene politike situacije i hrvatskih separatistikih tenji koje se nisu preklapale sa njegovim naunim uvidima, Cviji je smatrao da e junoslovenska civilizacija popraviti ona plemena koja su u kontekstu meuplemenskih integracija skrenula s puta:
''Razvitak samostalne junoslovenske civilacije bie znatno olakan i dublji, ako naemo intimne kontakte sa veom srodnom sredinom, sa slovenstvom. Treba u izvesnim pravcima crpsti iz opteg i slovenskog duha i slovenske civilizacije. ivim kontaktom postiglo bi se moda i to da se izglade izvesne preteranosti i rava skretanja, koja se u veoj ili manjoj meri vide kod svakog junoslovenskog plemena i kod ostalih junoslovenskih naroda. 157

Moda i stoga to se koristio krajnje nedefinisanim aluzijama na slovenstvo i crpljenjem iz opteg slovenskog duha i slovenske civilizacije, Cviji je smatrao da veliku ulogu u uobliavanju junoslovenske civilizacije imaju ljudi koji, pre svega, to mogu da obuhvate svojim intelektom, a to

Jiri V. Dane, Znaaj Jovana Cvijia za prouavanje Balkanskog poluostrva, Srpski knjievni glasnik, knj. 20, Beograd (1927): 271. 156 J. Cviji, Osnove junoslovenske civilizacije, Srpski knjievni glasnik, knj. 7 (1922):355. 157 Op.cit. str. 357.

155

E- 14, (..) 3 (2009)

 75 su, dakako, intelektualci. 158 Pored politiara, oni svojim angamanom na polju nauke imaju dunost da smanje politika trvenja i sigurnim korakom vode narodne mase ka integracijama u zajednikoj dravi. Ipak, Cviji je i sam predviao da se jedinstvo nee sprovesti bez krize, s obzirom na razne naine ivota, poglede na svet, istorijske i kulturne raznolikosti junoslovenskih plemena i razne druge slrodne faktore. On je, kako je u gornjim redovima ve nagoveteno, u skladu sa svojim ideolokim zaleem insistirao na mitu jednog instinkta jaeg od logike, po kome ogromna veina osea duhovne, moralne i materijalne koristi od zajednice i jedinstva. 159 Uz to, Cviji kao prevashodno nacionalni naunik nije imao stvarnu nameru da zanemari imperijalnu misiju Srbije pri stvaranju junoslovenske zajednice, istiui Srbe kao narod sa najjaom nacionalnom sveu na Balkanu, koja svoju snagu crpi jo iz srednjeg veka i nemanjiskog vremena; 160 tek uz postuliranje takvih premisa, moglo se govoriti o Jugoslaviji kao izrazu tenji svih junoslovenskih naroda. Ove tenje je, dodue, iz hrvatske perspektive, izrazio i dr Vlatok Maek u svom negodujuem pismu Siton-Votsonu:
Nema ali nikakve dvojbe da nije tom prigodom (prilikom stvaranja drave prim. M.P.) niko konsultovao narod i da je sam nain stvaranja drave izveden na takav nain i takovim metodama, koje su dovele do dananjeg stanja, a dovesti e bezuvjetno i do raspada drave, ne poe li se natrag na ishodinu taku iz 1918. 161

Nekadanji Ideologija jugoslovenstva, propagirana od strane intelektualne elite, u dravi gde je skoro 80% stanovnita inio seljaki drutveni sloj, 162 imala je, po svemu sudei, mnogo beznadenije anse da dopre do nepismenih i potpuno neobrazovanih masa od suprotstavljene joj nacionalistike ideologije. Razlog tome lei i u injenici da je jugoslovenstvo podrazumevalo pre svega kulturno jedinstvo junoslovenskih plemena dok je nacionalistika propaganda bila nesrazmerno manje kompleksna, i stoga neuporedivo snanija. Strujanja hrvatskog nacionalizma su, shodno tome, do tridesetih godina XX veka Srbe karakterisala kao kulturno, psiholoki i u svakom pogledu tuinskom grupom koja se vlasti domogla primenom sile, brojnou i istorijskim okolnostima, ali nevezano za pristanak hrvatskog naroda. Hrvati su svakako predstavljali najekstremniji primer separatistizma nakon stvaranja Kraljevine SHS, ali su se i ostali narodi u njenom sastavu ukljuujui tu i Makedonce, Bonjake i Crnogorce, koji ak nisu
158 159

Op.cit. str. 355. Franjo Mulin, Jovan Cviji i problem narodnog jedinstva, Novi Sad (1927):13. 160 J. Cviji, Govori i lanci. u: Sabrana dela Jovana Cvijia, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, (1987):224. 161 Jovo Baki, Ideologije jugoslovenstva izmeu srpskog i hrvatskog nacionalizma, Zrenjanin, Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin, (2004): 520. 162 Aleksa ilas, Osporavana zemlja, Knjievne novine, Beograd (1990):96

E- 14, (..) 3 (2009)

76 ni bili prepoznati kao pripadnici zasebnih etnikih grupa oseali bar kulturno potlaeni pod stegom velikosrpskog hegemonizma. 163 Ideologija pod maskom (naunog) znanja izgubila je svoj legitimitet onog trenutka kada su se empirijske injenice prikupljene u brojnim studijama o jugoslovenskom narodu pokazale kao generalizujue i u najmanju ruku diskutabilne, i kada je manje ili vie agresivan integralni pristup reavanju jugoslovenskog pitanja ustupio mesto potiskivanom iracionalnom nacionalizmu nesrpskih etnikih grupa. Meu Hrvatima je, pored toga, jo u vreme Habsburke monarhije bio rasprostranjen strah da e izgubiti svoj identitet i nestati strah koji se jo vie rasplamsao ulaskom u novu dravu sa bizantinskim Srbima. Ve do 1920. za hrvatske politiare je jugoslovenska ideologija postala nitavna u odnosu na nacionalistiku. Deset godina kasnije, meu njima je postalo ustaljeno miljenje da su Srbi iskljuivo zainteresovani za eksploataciju i vlast, i da je itava srpska istorija jedva neto vie od zavere da se porobe drugi narodi, a naroito Hrvati. 164 Znanje o jugoslovenskim narodima akumulirano u enciklopedijama, istorijskim knjigama i monografijama, predstavljeno kao nauno utemeljeno, injenino, slobodno od konteksta, itd. izgubilo je svaki smisao u procesima koji su pratili dezintegraciju meuratne Jugoslavije, a kulminirali formiranjem profaistike NDH. Odatle se vidi da je nauka u slubi jugoslovenske politike i osmiljavanja jugoslovenskog identiteta povrh svega jo i optereena srpskim etnikima atributima bila, zapravo, kruta fiktivna konstrukcija koja je imala malo veze sa politikim zahtevima i potrebama nesrpskih etnikih zajednica u Jugoslaviji. Koliko je ostvarenje dravne zajednice Junih Slovena bio rizian eksperiment, implicitno kazuju i rei Tihomira orevia zabeleene tokom konferencije mira u Parizu 1919: to mene ovde raduje, to je to svi koji dolaze iz Zagreba, Ljubljane, Beograda, ili ma od kuda, ovde izgledaju (...) solidarni u svemu. Dae Bog da se sloga i solidarnost odre za veita vremena. 165 Marko Piev Political Ethnography and Serb Intellectual Elite in the Era of the Creation of Yugoslavia (1914 1919) A Historical Overview The aim of this paper is to present intellectual, cultural and political circumstances in Serbia on the eve of World War 1 and during this war. Special attention will be given to intellectual elite of the Kingdom of Serbia and its attitudes toward the so-called Yugoslav idea, which refers to the
163 164

Upor. sa op.cit. str. 99-110 Op.cit. str. 121 165 Ljubinka Trgovevi, Naunici Srbije ... str. 324

E- 14, (..) 3 (2009)

 77 concept of unification of South Slavic peoples within one independent monarchy. Notions on territorial borders and centers of administrative control and political governing of such a state varied depending on foreign and national political contexts, as well as individual approaches to the solution of the Yugoslav question. Thus, this paper will mainly comment the merger of the Serbian political and intellectual elite of the era with regard to the general organization of the future state, with special overview given to the intensive scientific and political engagement of the Serbian geographer Jovan Cviji. Key words: Yugoslav idea, intellectual elite, Jovan Cviji.

E- 14, (..) 3 (2009)