Geografski fakultet Univerzitet u Beogradu

Seminarski rad iz medicinske geografije i turizma

stetski turizam

Bojan Antid broj indeksa: 22/2008

Beograd, 2011.

Sadraj
Sadraj ..................................................................................................................................................... 1 Uvod ........................................................................................................................................................ 2 Estetski turizam ....................................................................................................................................... 3 Rizici ......................................................................................................................................................... 5 Glavna take estetskog turizma .............................................................................................................. 6 Estetski turizam u Srbiji ........................................................................................................................... 8 Zakljuak .................................................................................................................................................. 9 Literatura ............................................................................................................................................... 10

Uvod
Estetski turizam je fenomen koji doivljava povedani rast u prehotnoj deceniji. Brojne kompanije nude all inclusive aranmane koji ukljuuju i estetski operaciju i pojavljuju se svuda u svetu. Ponude generalno ukljuuju privatne bolnike usluge i visoko obueno i pouzdano osoblje. Kako ti zahvati nisu obuhvadeni osiguranjem, cena operacije je glavni uslov prodaje u estetskom turizmu, sa celokupnim paketom koji kota manje od operacija u zemlji porekla. Iako postoji mnogo kvalifikovanih i strunih hirurga irom sveta, ASAP (Amerika asocijacija plastinih hirurga) upozorava da moe biti teko potvrditi obuku i standarde znanja hirurga van SAD. Pacijenti tako pristjau na rizik kada izaberu da zarad estetske hirurgije otputuju u neku drugu dravu. Popularne destinacije za estetski turizam ukljuuju Argentinu, Brazil, Kosta Riku, Dominikansku Republiku, Malaziju, Meksiko, Filipine, Poljsku, Junu Afriku, Tajland. Ove destinacije nude sve vrste paketa od safari i operacija do tropska operaciona tura. Iako ne postoji tana statistika o broju pacijenata koji uestvuju u estetskom turizmu vedina pacijenata neretko trai i komplikovane zahvate. Uobiajeni zahvati su oblikovanje grudi, liposukcija, zatezanje lica, onih kapaka, i rinoplastija. U poslednje vreme se javljaju i kompanije koje nude extremne preobraaje koji podrazumevaju vie zahvata. Po statistici ASPS1, ene ine 91 procenat svih pacijenata u SAD u 2010. godini od kojih je vedina starosti izmeu 40 i 54 godine. Pacijenti koji se odluuju na estetski turizam obino odgovaraju ovim demografskim odlikama.

Amerika Asocijacija Plastinih Hirurga

Estetski turizam
Estetska plastina hirurgija se moe nazvati i Medicinska estetika koja ukljuuje tehnike za poboljanje izgleda kroz hirurke i medicinske zahvate. esto se koristi i za povratak normalnog izgleda ali i za poboljanje izgleda i iznad proseka zarad dostizanja estetskih ideala. U 2006. skoro 11 miliona kozmetikih zahvata je izvreno samo u SAD2. Broj kozmetikih zahvata se u SAD povedao za preko 50% od poetka veka. Skoro 12 miliona kozmetikih zahvata je uraeno u 2007. sa pet vodedih zahvata (augmentacija grudi, liposukcija, operacije nosa i kapaka i abdominoplastija). Ameriko Udruenje za Estetske i Plastine operacije poseduje statistiku za 34 razliite kozmetike procedure. Povedanje kozmetikih zahvata prelaze rasne i etnike linije u SAD, sa povedanjem meu AfrikoAmerikim i Hispano-Amerikim stanovnitvom. U Evropi, drugom tritu po veliini, kozmetiki zahvati su uobiajeni u zemljama kao to su Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Nemaka. U Aziji je kozmetika hirurgija postala prihvadena praksa, a Kina pradena Indijom najvede trite. U Japanu i Junoj Koreji primeduju se povedan broj dece koji pristupaju ovakvim zahvatima. Najedi estetski/kozmetiki zahvati su3: Abdominoplastija (zatezanje stomaka) Blefaroplastija (operacija onih kapaka) Faloplastija (operacija penisa) Mamoplastija Augmentacija grudi (ugradnja silikona) Redukciona mamoplastija (redukcija grudi) Mastopeksija (podizanje grudi) Augmentacija zadnjice podizanje zadnjice Hemijski piling Labijaplastija (operacija labije) Pojaanje usana Rinoplastija (operacija nosa) Otoplastija (operacija uha) Ritidektomija (face lift) Augmentacija brade Augmentacija obraza Ortognatine operacije (manipulisanje kostiju lica) Liposukcija

2 3

http://www.plasticsurgery.org/ http://www.ipras.org/

U skladu sa trenutnim trendovima, estetski turizam predstavlja putovanje pacijenata (turista) u stranu zemlju zarad obavljanja nekog estetskog zahvata. Neki od najedih motiva za takvo putovanje su nie cene zahvata od cena u zemlji porekla turista; bolji kvalitet zahvata od zemlje porekla; mogudnost da se objedini estetski zahvat sa kradim odmorom; itd. Za estetski turizam moemo redi da je postao odmah po nastanku estetske hirurgije jer je moderan ovek oduvek imao elju za ulepavanjem ali nije uvek imao mogudnosti da na kvalitetat i pristupaan nain to uradi u zemlji odakle potie. Meutim, tek posle procesa globalizacije, pribliavanja svetskih trita, cene su postale meusobno konkurentije pa je dananjim korisnicima jednostavinije i pristupanije da odlue gde de izvriti zahvat tj. pruena im je mogudnost izbroa.

Rizici
Bez obzira na veliki broj turista-pacijenata koji se odluuju za estetski turizam, on nije sasvim siguran. Postoje brojni dokazi o komplikacijama koje se deavaju na ovakvim putovanjima. Da bi operacija bila uspena potrebno je uveriti se u standard i kvalitet operacije. Za to je potrebno ispunjenje dva faktora: 1. Znanje hirurga i ostalog osoblja koje izvodi operaciju 2. Tehnika opremljenost klinike u kojoj se izvodi operacija U svetu postoji 1900 akreditovanih hirurga od strane ISAPS od kojih je Srbija na 18. mestu po brojnosti i ima 32 akreditovana hirurga. Ovo nau zemlju stavlja u jednu od vodedih u Evropi (ispred nas su Turska, Nemaka, Italija, Francuska, Velika Britanija, panija, vajcarska i Rusija). U Srbiji postoji i jedna akreditovana klinika od strane ISAPS za plastinu hirurgiju. Ona potvruje da je klinika tehnoloko osposobljena i da zadovoljava sve svetske standarde. To je klinika Dr.Miodraga Colida koji je ujedno i akreditovani inspektor za licenciranje klinika u ovoj organizaciji. Realnost je, da ovaj podatak, iako deluje zanemarljiv, to nije, jer je ova klinika tek jedna od dvadesetak u svetu koje su dobile ovakvu licencu. to se detaljnijih analiza pri izboru pravog hirurga i klinike tie to mogu biti: Da li je hirurg specijalista plastine hirurgije? Operacija nede biti uspena ako ginekolog obavlja liposukciju a dermatolog zatezanje lica. Da li je sertifikovan? Sertifikovani hirurzi poseduju dokaze o svom kvalitetu jer se prolaze rigorozne kontrole za dobijanje meunarodnog ISAPS sertifikata. Da li je klinika u kojoj se obavlja operacija sertifikovana? Kao u sluaju hirurga i ovde je re o potvrdi kvaliteta klinike i tehnike opremljenosti. Koje sve trokove pokriva osiguranje i plaeni aranman? U velikom broju sluajeva, operacije van matine zemlje nede biti pokrivene domadim osiguranjem. Potrebno je uzet i meunarodno zdravstveno osiguranje koje pokriva samo neke stavke. Kako i gde se obavlja oporavak? Pacijentima je potrebno minimum nedelju dana ostanka u zemlji operacije zbog oporavka. Potrebno je raspitati se u kojoj de klinici pacijent biti smeten i da li je ona dovoljno opremljena. ta u sluaju komplikacija? Bitno je pitanje kome se obratiti za pomod ako doe do komplikacija. Da li treba dodatno pladati za konsultacije tokom oporavka? Da li ste obavili razgovor sa hirurgom pre operacije? Jako je bitno ostvariti lini kontakt sa hirurgom i uveriti se u njegov kvalitet a ne obavljati to preko agenta.

Glavna take estetskog turizma

Trite estetskog turizma nije ujednaeno rasporeeno. U vedini sluajeva polovi se nalaze na istom kontinentu mada postoje sluajevi kada se najvedi broj nekih operacija obaljva u dve zemlje na suprotnim krajevima planete. Tabela 1. Broj karakteristiinih operativnih zahvata po zemljama sa najvedim brojem obavljenih operacija 2010. godine Ukupno SAD Brazil Kina Japan Indija Meksiko Italija 1,500 75,225 20,775 24,750 22,800 Juna Koreja 1,250 34,238 11,925 76,825 20,613

Procena broja hirurga 33,027 5,970 5,024 2,000 1,834 2,000 1,518 Augmentacija grudi 1,506,475 336,648 254,214 55,400 50,114 51,000 85,099 Zatezanje lica 421,029 79,759 71,793 19,400 18,255 17,740 22,831 Rinoplastija 985,325 75,521 106,609 125,700 112,497 113,040 26,899 Abdominoplastija 681,344 154,265 125,600 33,480 29,735 33,660 39,756 Ukupno operativnih zahvata 9,462,391 1,620,855 1,592,106 588,880 525,790 553,420 437,351 Izvor: ISAPS International Survey on Aesthetic/Cosmetic Procedures Performed in 2010

396,750

361,988

Dva glavna centra estetskih operacija predstavljaju dve vodede zemlje po broju operacija SAD i Brazil. U njima je obavljeno gotovo 30% svih svetskih operacija. Takoe, u njima se nalazi i oko 30% svih svetskih plastinih hirurga pa podatak o broju zahvata uopte ne udi. U tabeli se takoe moe primetiti i velika iskoridenost hirurga Azije (na jednog hirurga doe preko 250 operacija godinje to je vie od jedne operacije u dva dana) to predstavlja potencijal za razvoj i povedanje broja plastinih hirurga na ovom podruju. Interesantno je da se u zemljama dalekog istoka obavi tredina svih svetskih rinoplastija dok se tredina svih augmentacija grudi obavi u SAD i Brazilu. Ovako locirano svetsko trite estetskih operacija navodi na zakljuak da postoji velika podela meu zemljama u kvalitetu i ceni operacija. Tabela 1. Uporedni pregled cena nekih estetskih operacija u razliitim zemljama 2009. godine (cene su u USD) USA Meksiko Kosta Rika Indija Face lift 15000 9000 4000 9000 Breast Impl. 10000 5000 6000 6500 Rhino pl. 8000 9200 9000 5500 izvor: http://www.medicaltourism.com/en/compare-costs.html Tajland 8600 5700 5400 Koreja 5000 13600 6000

U tabeli moemo primetiti veliku razliku u cenama kako u razliitim dravama tako i veliku razliku u samim dravama. Drugim reima: ako je augmentacija grudi najskuplja u SAD ne mora da znai da de biti najskuplja u Japanu. Te cenovne razlike otvaraju vrata estetskom turizmu ba zbog konkurentnosti. Moemo uzeti za primer razliku cene face lift-a u SAD i Kosta Rici (15000USD 4000USD) to znai da se u viak od 11000USD moe ubaciti celokupan troak puta, aranmana i 6

odmora za turiste is SAD i pritom da ostvare ak i utedu (teko da takav celokupan aranman moe da kota preko 8000USD to je i dalje manje od 15000USD). ISAPS je izvrio jo jedno istraivanje a to je istraivanje o tome koliko i kako njihovi pacijenti uestvuju u estetskom turizmu4. U njemu je uestvovalo oko 5,3% svih svetskih hirurga i dobijeno je preko 1300 odgovora. Najvede uede imali su hirurzi iz SAD (15,4%), Brazila (10,4) i zemalja Zapadne Evrope (23,4%) to i ne udi sa obzirom da najvedi broj hirurga dolazi ba iz ovih zemalja. ak 57% hirurga je reklo da su obavljali operacije na turistima koji su inili oko 10% svih njihovih godinjih operacija (24% hirurga je reklo da ne zna ovaj podatak). Ovaj podatak je jako pohvalan jer je polovina hirurga imala kontakta sa turistima i upoznati su u koncept estetskog turizma. Sledede to im predstoji je da se orjentiu na marketing tj. na reklamiranje svojih klinika na meunarodnom tritu. to se tie informisanja 65,5% turista se informisalo direktno preko doktora ili preko prijatelja dok 18,3% njih koristi sajt za takve zadatke i tu treba ostvariti dodatne napore ba u vidu reklama i poboljanja internet sajtova kao glavnog medijuma za prenos informacija. Zadravanje od 2-3 dana karakteristino je za 55,3% turista to predstavlja skroman broj. Tome se moe dodati i nekoliko dana boravka u zemlji izvoenja operacije u zavisnosti od celokupnog turistikog aranmana (ako on kao takav i postoji) i afiniteta turista.Oko 12% hirurga je reklo da se o nezi svojih pacijenata po povratku brine hirurg iz mesta stanovanja pacijenta to je generalno dobra stvar za smanjenje rizika od komplikacija i bre delovanje ako takav sluaj postane.

http://www.isaps.org/isaps-global-statistics-2011.html

Estetski turizam u Srbiji

Tabela Uporedni pregled cena nekih estetskih operacija u u svetu i u Srbiji 2009. godine (cene su u USD) Svet 5500 3500 2600 Srbija 4500 3000 2500

Face lift Breast Impl. Rhino pl.

izvor: http://www.medicaltourism.com/en/compare-costs.html i http://www.plasticnaestetskahirurgija.com

U Srbiji postoji ukupno 32 hirurga akreditovanih od strane ISAPS. Od tih 32, 2 hirurga su u Novom Sadu, jedan u Poarevcu, jedan u aku, jedan u Somboru dok su svi ostali rasprostranjeni na podruju Beograda to taj grad stavlja u centar estetskog turizma Srbije. Uz to, Beograd poseduje najvedi broj specijalizovanih klinika (jedina sa sertifikatom ISAPS dr. Colida se ba nalazi u Beogradu) i mnotvo dodatnog sadraja za turiste dok traje post-operativni period. Ako uporedimo trita i cene izmeu Srbije i vodedih svetskih trita moemo videti da je Srbija jako konkurenta destinacija. Samim tim, potencijali za razvoj estetskog turizma u Srbiji su veliki. Potrebna je bolja promocija na meunarodnom nivou (jer je estetski turizam prevashodno meunarodni turizam), povedanje kvaliteta i standardizacija specijalizovanih klinika kao i otvaranje nekoliko turistikih agencija koje de sluiti kao posrednici onima koji ele da obave estetsku operaciju u Srbiji.

Zakljuak
Sa obzirom na broj obavljenih estetskih zahvata irom sveta, vrata estetskom turizmu su uveliko otvorena. Estetski turizam postade (ako ved nije) jedno veliko turistiko trite sa sve vedim trendom rasta. Problemi rizika ovakog turizma se uveliko otklanjaju, povedava se kvalitet usluga, informacije bre krue svetom pa se ima utisak da je sve spremno da estetski turizam postane jedna od vodedih grana medicinsko-rekreativnog turizma. Rizici postoje u svim hirurkim zahvatima pa tako i ovde. Treba biti obazriv pri odluivanju na putovanje u stranu zemlju zarad estetske operacije iz mnogo ved navedenih faktora. Velike meunarodne organizacije vre velike napore za standardizaciju zahvata i povedavanje sigurnosti. Takav jedan novi svet mogao bi napraviti jedinstveno globalno trite estetskih zahvata i povedati konkurentnost proizvoda a samim tim i njihovu dostupnost i pre svega kvalitet. Srbija je na dobrom putu da postane jedna od vodedih zemalja estetskog turizma Evrope. Uz veliki broj akreditovanih doktora, niske cene su glavni fakotor za razvoj ovog vida turizma. Da bi se maksimalno iskoristili potenicijali potrebno je razvijati celokupnu ponudu estetskog turizma to znai razvijati ponudu sa svim pratedim sadrajima od trenutka dolaska u Srbiju do trenutka odlaska iz nje. Iz estetskog turizma mogu svi profitirati: hirurzi i svi ostali inioci proizvoda estetskog turizma kojima prodaja direktno utie na prihode kao i destinacija obavljanja operacije kroz veliki broj dana provedenih u destinaciji, kao i mogudnost vie povrataka u istu. Multiplikativni efekat kod estetskog turizma je po svoj prilici ak vii od standarnih (ili bolje reeno najkarakteristinijih) vidova turizma (kao to su planinski, primorski, sportsko-rekreativni itd...).

Literatura
Internet: http://www.plasticnaestetskahirurgija.com http://www.medicaltourism.com/en/compare-costs.html http://www.isaps.org/isaps-global-statistics-2011.html http://www.ipras.org/ http://www.plasticsurgery.org/

Istraivanja: ISAPS. International Survey on Aesthetic/Cosmetic Procedures Performed in 2010 ISAPS. Medical tourism survey results in 2010

10