NacrtnaGeometrija (Praktikum)

Osnovi tehni~ke nacrtne geometrije
Praktikum
1

PREDGOVOR

Ovaj praktikum iz Tehni~ke nacrtne geometrije napisan je u skladu sa programom iz
predmeta Tehni~ko crtanje sa nacrtnom geometrijom na Ma{inskom fakultetu u Beogradu i
namenjen je, uglavnom, studentima ma{inskih fakulteta.

Praktikum je podeljen na 14 metodolo{kih jedinica koje se obra|uju na ~asovima ve`banja iz
Nacrtne jedinice u toku prvog semestra studija. Predvi|eno je da se svaka metodolo{ka
jedinica savlada kroz samostalnu izradu odabrane grupe zadataka, u toku jednog dvo~asa
ve`banja. Praktikum sadrì i dodatne grupe zadataka koje studentima mogu da posluè za
utvr|ivanje gradiva i pripremu ispita.
pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
Praktikum
2
UVOD

Ve`be iz Tehni~ke nacrtne geometrije izvode se na standardnom, A3 formatu (420 x
297mm), papira na kome je, u donjem desnom uglu, od{tampana tablica za identifikaciju
studenata. Svaki student u tablici ubeleàva broj teku}e ve`be, svoj registarski broj (broj
indeksa), ime i prezime, broj grupe u kojoj ve`ba i datum izvo|enja teku}e ve`be.

Na ~asu ve`banja, neophodan je slede}i pribor za crtanje: dva trougla, metalni {estar
velikog raspona, gumica, samolepiva traka i dve tehni~ke olovke, od kojih je jedna
snabdevena HB, a druga 2H grafitnom minom. Tabla za crtanje nije neophodna, ali je
poèljna.

Poloàj koordinatnog po~etka za svaki zadatak koji se re{ava u ortogonalnim
projekcijama odre|en je parom koordinata O(X
O
, Y
O
) u odnosu na gornji levi ugao A3
formata. Kao {to je prikazano slikom sl.1.0., prva, X
O
koordinata meri se po duòj ivici
lista a druga, Y
O
koordinata, ortogonalno naniè, po kra}oj ivici A3 formata. Sve
koordinate kao i duìnske mere date su u milimetrima, a ugaone veli~ine u lu~nim
stepenima.

Pre po~etka ~asa ve`banja, student je obavezan da samolepivom trakom u~vrsti list za
sto ili na tablu za crtanje, popuni identifikacionu tablicu i postavi koordinate svih zadataka
iz teku}e ve`be.

Uslov izlaska na ispit su ura|ene i pozitivno ocenjene sve ve`be propisane planom i
programom iz predmeta Tehni~ko crtanje sa Nacrtnom geometrijom.

Sl.1.0

Praktikum
3
1. VE@BA

1. U prvoj ~etvrtini formata A3 skicirati (bez upotrebe lenjira) du`:
a) AB (duìne oko 150mm) paralelno duòj ivici lista
b) AC, ortogonalno na du` AB
c) AD koja sa AC zaklapa ugao od 45
0

d) AE koja sa AC zaklapa ugao od 30
0

e) AF koja sa AC zaklapa ugao od 60
0
.

2. U drugoj ~etvrtini formata A3 skicirati (bez upotrebe lenjira i {estara) krug:
a) pre~nika oko 50mm
b) pre~nika oko 100mm.

3. U tre}oj ~etvrtini formata A3 skicirati pravilni {estougao ~iji je opisani krug pre~nika
a) pribli`no 50mm
b) pribli`no 100mm.
Zadatak re{iti bez upotrebe lenjira i {estara.

4. U poslednjoj ~etvrtini formata A3 skicirati elipsu, ~ija velika poluosa iznosi:
a) pribli`no 30mm, a mala je upola kra}a
b) pribli`no 70mm, a mala je za tre}inu kra}a.
Dodatne ta~ke na elipsi konstruisati metodom trake od hartije.

5. U datom sistemu pomo}nih linija napisati uspravno usko tehni~ko pismo. Velika i mala
slova pisati latini~nom abecedom.

Obja{njenje

Re{enje ove ve`be prikazano je slikom sl.1.1.

Prave se skiciraju uvek kroz dve ta~ke koje se ozna~avaju presekom dve tanke kratke linije.
Ako je rastojanje izme|u ta~aka veliko, prava se skicira tanko, olovkom 2H, iz dva ili vi{e
nadovezanih poteza. A zatim, jednim, zavr{nim potezom olovke HB formira se kona~na linija.
Kru`nica se skicira tako {to se prvo, nad parom ortogonalnih pre~nika, skicira tangencijalni
kvadrat. Ako je kru`nica ve}eg pre~nika, u tangencijalnom kvadratu se skiciraju i njegove
dijagonale i na poludijagonalama ozna~avaju ta~ke koje je dele u odnosu 1:3. Kroz ove ta~ke
se skiciraju tangente kruga, ortogonalno na dijagonalu. Na osnovu navedenih elemenata, krug
se ucrtava prvo tankom, 2H olovkom, a zatim olovkom HB. Pravilni {estougao se skicira uz
pomo} njegovog opisanog kruga. Krug se deli na pribli`no 6 jednakih delova, vode}i ra~una
da su naspramne stranice {estougla paralelne odgovaraju}im pre~nicima opisanog kruga.
Elipsa se skicira pomo}u tangencijalnog pravougaonika koji se ucrtava nad velikom i malom
poluosom elipse. Dodatne ta~ke na elipsi mogu se dobiti metodom trake od hartije. Ta~ke
treba da budu pribli`no simetri~no raspore|ene u odnosu na veliku i malu osu.

Praktikum
4
A
B
C
D
E
F
a
b
a
b
S
l
.
1
.
1

Praktikum
5
A
B
C
^
D
E
F
G
H
I
J
K
L
M
N
U
T
[
S
R
Q
P
O
V
W

Praktikum
6
b
a
Z
X
Y
X
c
~
d
e
f
g
h
i
j
k
l
m
n
o
p
q
r
s
@

Praktikum
7
4
?
%
8
=
!
+
9
6
7
5
w
x
1
2
3
0
z
`
y
{
u
v
t
Praktikum
8
2. VE@BA

1. Izometrijski, bez upotrebe lenjira i {estara, skicirati kocku stranice a70mm i na svim
vidljivim stranicama skicirati krug. Skicu prikazati u prvoj ~etvrtini A3 formata.

2. U izometriji, bez upotrebe lenjira i {estara, skicirati cilindar visine pribli`no h100mm i
pre~nika osnove, pribli`no D70mm. Skicu prikazati u drugoj ~etvrtini A3 formata.

3. U izometriji, bez upotrebe lenjira i {estara, skicirati pravilnu pravu {estostranu piramidu
visine pribli`no h100mm. Pre~nik opisanog kruga oko osnove je pribli`no D70mm. Skicu
prikazati u tre}oj ~etvrtini A3 formata.

4. U izometriji, bez upotrebe lenjira i {estara, skicirati pravilnu pravu {estostranu prizmu
visine pribli`no h100mm. Pre~nik opisanog kruga oko osnove je pribli`no D70mm. Skicu
prikazati u poslednjoj ~etvrtini A3 formata.

Obja{njenje

Izometrija je metoda pseudoprostornog prikazivanja elemenata gde su koordinatne ose tako
postavljene da omogu}uje sagledavanje predmeta u jednoj projekciji bez skra}enja. Uglovi
koje koordinatne ose uzajamno zaklapaju u izometriji su standardizovani i prikazani na slici
2.1. Na toj istoj slici data su re{enja svih zadataka iz ove ve`be.

Kocka se u izometriji skicira neposredno, vode}i ra~una da njena kontura predstavlja pravilan
{estougao odnosno, da se jedna telesna dijagonala vidi kao ta~ka. Krugovi na vidljivim
stranama kocke vide se kao elipse, koje se skiciraju po pravilima koja su obja{njena u
predhodnoj ve`bi.

Pre nego {to se nacrta cilindar, potrebno je skicirati odgovaraju}u pravilnu pravu
~etvorostranu prizmu u koju je on upisan. Osnova ove prizme je kvadrat koji se u izometriji
vidi kao jednakostrani~ni paralelogrami. On tangira kru`ni bazis cilindra koji se u izometriji
vidi kao elipsa. Skiciranje elipse vr{i se po svim pravilima koja su ve} obja{njena u
predhodnoj ve`bi, uz napomenu da se metod trake od hartije moè koristiti za konstrukciju
elipse i u slu~aju kada je ugao izme|u njenih spregnutih osa kos. Projekcije konturnih
izvodnica cilindra tangiraju projekcije njihovih bazisa i razdvajaju vidlje od nevidljivih delova
omota~a. Nevidljive ivice povr{i prikazuju se isprekidanim (2H) linijama, a sve vidljive
punim (HB) linijama.

Pravilna prava {estostrana piramida i prizma skiciraju se uz pomo} konusa, odnosno cilindra,
u koje se oni mogu upisati. Osnove ove prizme i piramide su pravilni {estougaonici koji se u
izometriji vide deformisano ali tako da je o~uvana paralelnost odgovaraju}ih dijagonala i
stranica. Skiciraju se pomo}u elipsi u koje su oni upisani. Vidljivost ovih rogljastih povr{i
odre|uje se kao i u prethodna dva zadatka.

Praktikum
9
S
l
.
2
.
1

Praktikum
10
3. VE@BA

1. Bez upotrebe lenjira i {estara, predmet prikazan na slici skicirati u:
a) kosoj projekciji
b) izometriji
c) centralnoj projekciji sa dva nedogleda.
Objasniti geometrijsku strukturu prikazanog objekta i konstruktivne karakteristike svake od
pomenutih projekcija.
Napomena: Slike su numerisane brojevima od 0 do 9. Student re{ava zadatak pod onim
brojem koji je jednak poslednjoj cifri u broju njegovog indeksa.

0 1 2 3
4 5 6
7 8
9

Praktikum
11
Obja{njenje

Skiciranje datog predmeta u izometriji vr{i se po svim pravilima koja su obja{njena u
prethodnoj ve`bi. Ovde }e biti izloèna obja{njenja za skiciranje u frontalnoj kosoj projekciji i
perspektivi sa dva nedogleda.

U frontalnoj kosoj projekciji, x i z koordinatna osa obrazuju prav ugao i nemaju skra}enja,
dok je skra}enje po y osi, kao i ugao izme|u nje i ostalih koordinatnih osa u granicama od
30
0
do 60
0
. Ipak, preporu~uju se slede}e vrednosti uglova i skra}enja: (<(x, y)=30
0
, 3:4);
(<(x, y)=30
0
, 4:5); (<(x,y)=45
0
, 1:1). Izbor ugla i skra}enja vr{i se na osnovu geometrijskih
karakteristika predmeta, kao i vizuelnog efekata koji se èli posti}i. Najva`nija karakteristika
ove projekcije je ~injenica da x i y osa nemaju skra}enja i da obrazuju ugao od 90
0
, {to
zna~i da se u frontalknoj kosoj projekciji sve ravne figure paralelne sa osnovom xOz vide u
pravoj veli~ini, bez ikakvih linearnih i uglovnih deformacija. Frontalna kosa projekcija ubraja
se u najjednostavnije kose aksonometrije i, uprkos ~injenici {to ne daje najbolje vidne utiske,
~esto se koristi pri skiciranju objekata iz tehni~ke prakse.

Perspektiva nastaje centralnim projektovanjem predmeta na frontalnu ravan i, u odnosu na
druge vrste projekcija, daje najverniji utisak koji se moè porediti sa vizuelnim efektima
fotografije. U ma{instvu se koristi relativno retko jer se u centralnoj projekciji deformacije
duìna i uglova podvrgavaju slo`nim i za tehni~ku praksu necelishodnim zakonima projektivne
geometrije. Kako se u centralnoj projekciji pojavljuju likovi beskona~no dalekih ta~aka,
centralne projekcije svih paralelnih pravih seku se u jednoj ta~ki, koja se zove nedogled. Ako
predmet ima izraèn ortogonalni sklop, njegova centralna projekcija moè da sadrì
nedoglede sva tri ortogonalna pravca i tada se naziva kosom perspektivom ili perspektivom
sa tri nedogleda. Ako je jedan pravac ortogonalnog sklopa objekta paralelan ravni slike, tada
centralna projekcija ovog predmeta sadrì samo dva kona~na nedogleda i naziva se
perspektivom sa ugla ili perspektivom sa dva nedogleda.

Svi predmeti iz ove ve`be skiciraju se u perspektivi sa dva nedogleda. Prvo je neophodno
nacrtati liniju horizonta h, to jest onu liniju na kojoj }e se nalaziti nedogledi N
1
i N
2
dva
ortogonalna pravca objekta koji se skicira. Tre}i nedogled N
3
je u beskona~nosti, u pravcu
koji je ortogonalan na liniju horizonta. Kao {to je prikazano na slici 3.1., perspektiva
odabranog objekta je skicirana tako da su centralne projekcije paralelnih linija iz dva
uzajamno ortogonalna pravca pretstavljene kao dva pramena pravih koje se seku u dva
kona~na nedogleda N
1
i N
2
. Centralna projekcija paralelnih linija iz tre}eg pravca, koji je
ortogonalan na prva dva, pretstavlja snop paralelnih linija ortogonalnih na liniju horizonta.
Kru`ni otvori se u centralnoj projekciji skiciraju pomo}u njihovih tangencijalnih kvadrata. U
ovom slu~aju, centralne projekcije kru`nica pretstavljaju elipse, a njihovi tangencijalni kvadrati
se vide kao tangencijalni ~etvorougaonici. Skiciranje ostalih elemenata vr{i se po pravilima
koja su ve} obja{njena u prethodnim ve`bama.

Praktikum
12
S
l
.
3
.
1
N
1
N
2
z
x
y
4
5

Praktikum
13
4. VE@BA

1. O
1
(210; 70) U horizontalnoj i frontalnoj projekciji prikazati:
a) vertikalnu du` AB; A(20; 30; 50), B(?; ?; 10)
b) horizontalnu du` CD; C(50; 10; 30), D(30; 60; ?)
c) frontalnu du` EF; E(80; 30; 50), F(60; ?; 0)
d) ravni 4 i 5, ortogonalne na osnovu H, koje sa osnovom F zaklapaju ugao od 60
0
i
sadrè ta~ka R(110; 40; 40)
e) ravni 6 i 7, ortogonalne na osnovu F, koje sa osnovom H zaklapaju ugao od 45
0
i
sadrè ta~ku Q(165; 50; 25)

2. O(110; 200) U sve tri ortogonalne projekcije odrediti prodore P
H
, P
F
i P
P
prave a kroz H, F
i P projekcijsku osnovu i transformacijom odrediti pravu veli~inu duì P
H
P
P
.
Prava a/A(10; 20; 30), B(70; 60; -20)
Ravan transformacije 1: 1H, kroz ta~ku R(0; 30; 0)

3. O(410; 70) U paru ortogonalnih projekcija konstruisati pravu n koja sadrì datu ta~ku N i
preseca du` AB pod pravim uglom.
N(30; 0; 60), A(40; 60; 0), B(110; 0; 50)

4. O(400; 240) U paru ortogonalnih projekcija nacrtati kvadrat ABCD ~ija ravan sa frontalnom
osnovom zaklapa ugao od 30
0
. Prikazati samo jedno re{enje.
A(40; 30; 40) B(70; 30; 20)
Ravan transformacije 1: 1F, kroz koordinatni po~etak O

Obja{njenje

Re{enje ove ve`be prikazano je na slici 4.1.

1. zadatak
Du` AB je vertikalna, pa se u horizontalnoj projekciji vidi kao ta~ka: A
H
=B
H
. Du` CD je
paralelna horizontalnoj projekcijskoj osnovi, {to zna~i da je z
C
=z
D
. Za frontalnu du` EF, y
E
=y
F
.
Ravni 4 i 5 su upravne na osnovu H, odakle sledi da se ove ravni u horizontalnoj projekciji,
kao i osnova F, vide kao prave linije. Odavde sledi da se ugao izme|u osnove F i ravni 4 i
5 neposredno meri i o~itava u horizontalnoj projekciji. Ravni 6 i 7 su upravne na osnovu F,
odakle sledi da se ove ravni u frontalnoj projekciji, kao i osnova H, vide kao prave linije.
Odavde sledi da se ugao izme|u osnove H i ravni 6 i 7 neposredno meri i o~itava u
frontalnoj projekciji.

2. zadatak
Prodor P
H
prave a kroz osnovu H uo~ava se neposredno u frontalnoj i profilnoj projekciji jer
se u njima osnova H vidi kao prava linija (zra~no). Prodor P
F
prave a kroz osnovu F uo~ava
se neposredno u horizontalnoj i profilnoj projekciji jer se u njima osnova F vidi zra~no.
Prodor P
P
prave a kroz osnovu P uo~ava se neposredno u horizontalnoj i frontalnoj projekciji
jer se u njima osnova P vidi zra~no. Prodori P
H
, P
2
i P
P
prenose se sponama u susedne
Praktikum
14
projekcije a zatim se odre|uje vidljivost prave a. U horizontalnoj projekciji je vidljiv deo prave
koji se od ta~ke P
H
nalazi iznad osnove H, a to se moè uo~iti u frontalnoj i profilnoj
projekciji. U frontalnoj projekciji je vidljiv deo prave koji se od ta~ke P
F
nalazi ispred osnove
F i to se uo~ava u horizontalnoj i profilnoj projekciji. U profilnoj projekciji je vidljiv deo prave
koji se od ta~ke P
P
nalazi ispred osnove P, a to se uo~ava u horizontalnoj i frontalnoj
projekciji. Na kraju je prava veli~ina duì P
H
P
P
odre|ena transformacijom, odnosno,
uvo|enjem nove, pomo}ne projekcijske osnove 1, paralelno sa datom pravom a. Osnova 1 je
izabrana tako da bude ortogonalna na osnovu H, pa se u horizontalnoj projekciji vidi kao
prava linija (zra~no). Prva pomo}na projekcija ta~aka P
H
i P
P
formira se preno{enjem njihovih
rastojanja od osnove H, koja se neposredno mere u frontalnoj projekciji.

3. zadatak
Da bi se u ortogonalnoj projekciji prav ugao video bez deformacija dovoljno je da se u toj
projekciji bar jedan od njegovih krakova vidi u pravoj veli~ini. Iz ove ~injenice sledi re{enje
zadatka. Prvo je potrebno da se formira nova, pomo}na, projekcija u kojoj }e se du` AB
videti u pravoj veli~ini. To je u~injeno pomo}u nove projekcijske osnove 1, koja je izabrana
tako da bude upravna na osnovu H, paralelno duì AB. U toj pomo}noj projekciji zadatak se
re{ava neposredno: kroz ta~ku N
1
postavljena je prava n
1
koja du` A
1
B
1
se~e u ta~ki M
1
pod
pravim uglom. Ta~ka M je sponama prene{ena u horizontalnu i frontalnu projekciju, ~ime je
odre|ena i horizontalna i frontalna projekcija prave n.
Algoritam:
1. Usvajanje nove projekcijske osnove 1: 1H; 1,, A
H
B
H
;
2. Formiranje pomo}nih projekcija duì AB i ta~ke N: A
H
B
H
A
1
B
1
; N
H
N
1
;
3. Konstrukcija prave n u pomo}noj projekciji: n
1
A
1
B
1
; n
1
A
1
B
1
= M
1
;
4. Odre|ivanje prave n u H i F projekciji: M
1
M
H
M
F
; n
H
(N
H
, M
H
); n
F
(N
F
, M
F
).

4. zadatak
Du` AB je paralelna sa osnovom F, pa se u frontalnoj projekciji vidi u pravoj vei~ini. Kroz
koordinatni po~etak postavljena je nova projekcijska osnova 1, ortogonalno na osnovu F i
du` AB. U novoj, pomo}noj, projekciji zra~no se vide osnova F (kao prava linija) i du` AB
(kao ta~ka), odakle sledi da }e se u toj istoj projekciji videti zra~no i ravan kvadrata ABCD,
a ugao izme|u te ravni i osnove F u pravoj veli~ini. Kroz zra~nu projekciju duì A
1
B
1

postavljena je ravan kvadrata pod uglom od 30
0
prema osnovi F. Ako se prva pomo}na
projekcija ivice kvadrata A
1
B
1
vidi kao ta~ka, projekcije ivica B
1
C
1
i A
1
D
1
vide se u pravoj
veli~ini. Na osnovu ove ~injenice konstruisana je prva pomo}na projekcija kvadrata A
1
B
1
C
1
D
1
,
a zatim i njegova frontalna i horizontalna projekcija. Na slici je prikazano samo jedno od dva
mogu}a re{enja.
Algoritam:
1. Usvajanje nove projekcijske osnove 1: Oe1; 1F; 1A
H
B
H
; A
H
B
H
= a;
2. Formiranje pomo}ne projekcije duì AB: A
F
B
F
A
1
B
1
; A
1
= B
1
;
3. Definisanje ravni o kvadrata ABCD: A
1
e o
1
; B
1
e o
1
; Z(o
1
;F
1
) = 30
0
;
4. Konstrukcija kvadrata ABCD u pomo}noj projekciji: C
1
= D
1
; B
1
C
1
= A
1
D
1
= A
H
B
H
= a;
5. Konstrukcija kvadrata ABCD u H i F projekciji: (ABCD)
1
(ABCD)
F
(ABCD)
H
.

Praktikum
15
A B
O
1
1
A
=
B
H
H
F
F F
C
C
D
D
H
H
F
F
E
E
F
F
H
H
F
F
4
5
4
5
R
R
H
H
H
F
F
F
F
F
6
H H
7
H H
6
F
7
F
Q
F
Q
H
6
0
0
6
0
0
O
2
O
3
O
4
a
a
a
a
P
H F
H
F
P
H
H
A
F
A
H
B
P
A
P
P
F
P
P
P
F
P
1
P
P
1
H
B
1
P
H
P
B
F
F
H
1
P
P
P
H
P
F
F
P
P
P
B
H
N
N
H
B
F
A
F
B
H
A
H
B
1
N
1
A
1
M
1
M
1
M
1
F
H
A
H
B
H
B
F
A
F
A
1
B
1
=
C
1
=
D
1
C
F
D
F
C
H
D
H
1
a
a
a
S
l
.

4
.
1

Praktikum
16
ZADACI ZA DODATNU VE@BU

Format A3
1. O(150; 80) U prvoj i drugoj ortogonalnoj projekciji:
a) prikazati vertikalnu du` AB; A(50; 40; 50), B( ?; ?; 10)
b) nacrtati ravni 4 i 5 koji sadrè du` AB i sa frontalnom osnovom zaklapaju ugao
od 45
0
; ozna~iti tragove ravni 4 i 5 u obe projekcije.
c) na ravnima 4 i 5, nacrtati kvadrate ABCD i ABEF.

2. O(100; 220) U sve tri ortogonalne projekcije odrediti prodore P
1
, P
2
i P
3
prave a kroz H, F
i P projekcijsku osnovu i transformacijom odrediti pravu veli~inu duì P
1
P
2
P
3
.
Prava a/A(80; -20; 60), B(0; 60; 10)
Ravan transformacije 1: 1P, kroz ta~ku R(0; 90; 0)

3. O(380; 110) U paru ortogonalnih projekcija nacrtati jednakostrani~ni trougao ABC, ~ija
ravan zaklapa ugao od 30
0
sa frontalnom osnovom F.
A(50; 30; 50) B(90; 30; 20) Prikazati oba re{enja.

4. O(380; 210) U paru ortogonalnih projekcija nacrtati pravilan {estougao ABCDEF tako da
njegova stranica DE pripada horizontalnom osnovom H. Prikazati samo onaj {estougao koji
se nalazi ispred frontalne osnove.
A(50; 20; 40), B(80; 0; 40)

Format A3
5. O(180; 80) U sve tri ortogonalne projekcije nacrtati:
a) frontalni krug sa centrom u ta~ki K(30; 30; 30), polupre~nika r=30mm
b) horizontalni kvadrat ABCD, ~ija je dijagonala A(100; 10; 20), C(70; 40; 20)
c) profilni krug sa centrom u ta~ki R(140; 20; 30), polupre~nika r=20mm

6. O(180; 220) U paru ortogonalnih projekcija odrediti prodor prave a kroz ravni 4 i 5.
4(130; ; 80), 5(160; 70; ), a/A(160; 30; 20), B(0; 0; 60)

7. O(380; 110) U paru ortogonalnih projekcija nacrtati jednakostrani~ni trougao ABC tako da
njegovo teme C pripada frontalnoj osnovi F. Prikazati oba re{enja.
A(50; 30; 50) B(90; 30; 20)

8. O(380; 210) U paru ortogonalnih projekcija odrediti tragove ravni koja sadrì datu du` AB i
sa horizontalnom osnovom zaklapa ugao od 45
0
. Prikazati oba re{enja.
A(50; 20; 30), B(80; 0; 30)

Praktikum
17
5. VE@BA

1. O(170; 80) Rotacijom i transformacijom odrediti pravu veli~inu duì AB i njen ugao prema
osnovi F. A(120; 60; 10), B(60; 10; 50).

2. O(170; 190) Rotacijom odrediti pravu veli~inu ugla izme|u pravih a i c koje se seku u
ta~ki A.
a/A(80; 50; 50), B(30; 30; 0)/, c/A, C(130; 0; 30)/.
Ravan transformacije 1: 1H, kroz koordinatni po~etak O

3. O(360; 90) Postupkom transformacije odrediti ugao izme|u ravni trouglova ABC i ABD.
A(60; 30; 15), B(10; 10; 35), C(25; 50; 0), D(45; 0; 0).
Ravan transformacije 1: 1F, kroz ta~ku R(0; 0; 50).

4. O(400, 180) Transformisati kocku ABCDEFGH tako da se ona projicira u pravcu telesne
dijagonale CE.
A(50; 0; 0), C(10; 40; 0), E(50; 0; 40).
Ravni transformacije postaviti kroz ta~ku R(100; 0; 0).

Obja{njenje


1. zadatak
Da bi se u nekoj projekciji ugao izme|u duì i ravni video u pravoj veli~ini neophodno je da
se u toj istoj projekciji du` vidi bez deformacija a ravan zra~no (kao prava linija). Po{to je
potrebno da se odredi ugao izme|u duì AB i osnove F, duì AB je rotirana oko osovine s
koja sadrì ta~ku A i upravna je na osnovu F, do horizontalnog poloàja. U horizontalnoj
projekciji du` A
H
B
O
H
se vidi u pravoj veli~ini, kao i ugao izme|u nje i osnove F. Ovaj zadatak
se moè re{iti i transformacijom. Paralelno duì AB postavljena je nova projekcijska osnova
1, ortogonalno na osnovu F. U prvoj pomo}noj projekciji du` A
1
B
1
se vidi u pravoj veli~ini, a
osnova F zra~no. Iz tih razloga se u toj istoj projekciji neposredno meri i o~itava traèni
ugao izme|u duì AB i frontalne osnove F.
Algoritam za rotaciju:
1. Usvajanje osovine rotacije s: Ae s; sF;
2. Rotacija duì AB oko osovine s do horizontalnog poloàja: AB AB
O
; AB
O
,, H;
3. Prava veli~ina d duì AB: d = A
H
B
O
H
;
4. Ugao o
F
izme| duì AB i osnove F: o
F
= Z(A
H
B
O
H
,F
H
).
Algoritam za transformaciju:
1. Usvajanje pomo}ne projekcijske osnove 1: 1F; 1,, A
H
B
H
;
2. Formiranje prve pomo}ne projekcije duì AB: A
H
B
H
A
1
B
1
;
3. Prava veli~ina d duì AB: d = A
1
B
1
;
4. Ugao o
F
izme| duì AB i osnove F: o
F
= Z(A
1
B
1
,F
1
).

Praktikum
18
2. zadatak
U nekoj projekciji se ugao izme|u dve prave vidi u pravoj veli~ini ako se u toj istoj projekciji
obe prave vide bez deformacija. Da bi se prave a i c videle u pravoj veli~ini u horizontalnoj
projekciji izvr{ena je rotacija ovih pravih do njihovog horizontalnog poloàja. Kroz ta~ku C
uo~ena je horizontalna prava h na ravni koju defeni{u ove tri nekolinearne ta~ke. Kroz
koordinatni po~etak postavljena je nova projekcijska osnova 1, ortogonalno na osnovu H i
horizontalnu pravu h. U prvoj pomo}noj projekciji horizontala h
1
se vidi kao ta~ka, a ravan
koju defini{u ta~ke A, B i C kao prava linija. Zatim je izvr{ena rotacija ove ravni do
horizontalnog poloàja, oko prave h, kao osovine obrtanja. U prvoj pomo}noj projekciji lukovi
rotacije se vide u pravoj veli~ini a u susednoj, horizontalnoj, kao prave linije ortogonalne na
osovinu rotacije. U horizontalnoj projekciji se rotirane prave vide u pravoj veli~ini, kao i ugao
izme|u njih.
Algoritam:
1. U ta~ki C ravni ABC, postaviti horizontalu h: heAABC; Ceh; h
F
,, H
F
; h
F
h
H
;
2. Usvajanje pomo}ne projekcijske osnove 1: Oe1; 1H; 1h
H
;
3. Formiranje pomo}nih projekcija datih ta~aka: A
H
A
1
; B
H
B
1
; C
H
C
1
; C
1
=h
1
;
4. Rotacija ravni ABC oko horizontale h: h
1
h
O
1
; C
1
C
O
1
; A
1
A
O
1
; B
1
B
O
1
; (ABC)
O
1
,, H
1
;
5. Formiranje H i F projekcija rotiranih ta~aka: A
O
1
A
O
H
A
O
F
; B
O
1
B
O
H
B
O
F
; C
O
C;
6. Odre|ivanje prave veli~ine traènog ugla o: o = Z(C
H
, A
O
H
, B
O
H
).

3. zadatak
Da bi se u nekoj projekciji ugao izme|u dve ravni video u pravoj veli~ini potrebno je da se u
toj istoj projekciji obe ravni vide zra~no (kao prave linije). Dve ravni se vide zra~no ako se
njihova prese~na prava vidi kao ta~ka. Na osnovu ove dve ~injenice re{en je ovaj zadatak.
Kroz ta~ku R postavljena je prva pomo}na ravan, paralelno duì AB i ortogonalno na
projekcijsku osnovu F. U prvoj pomo}noj projekciji du` A
1
B
1
se vidi u pravoj veli~ini.
Usvojena je i druga pomo}na projekcijska osnova, ortogonalno na du` AB i pomo}nu osnovu
1. Kako se u drugoj pomo}noj projekciji du` A
2
B
2
vidi kao ta~ka, a ravni trouglova A
2
B
2
C
2
i
A
2
B
2
D
2
kao prave linije, u toj pomo}noj projekciji se neposredno o~itava ugao izme|u ravni
ova dva trougla.
Algoritam:
1. Usvajanje pomo}ne projekcijske osnove 1: R
H
e1; 1F; 1,, A
F
B
F
;
2. Formiranje prvih pomo}nih projekcija datih ta~aka: (AB)
F
(AB)
1
; C
F
C
1
; D
F
D
1
;
3. Usvajanje pomo}ne projekcijske osnove 2: 21; 2A
1
B
1
;
2. Formiranje drugih pomo}nih projekcija datih ta~aka: (AB)
1
(AB)
2
; C
1
C
2
; D
1
D
2
; A
2
= B
2
;
5. U drugoj pomo}noj projekciji traèni ugao se vidi u pravoj veli~ini: o=Z(A
2
C
2
, A
2
D
2
).

4. zadatak
Da bi se konstruisala projekcija kocke ABCDEFGH u pravcu njene telesne dijagonale CE,
potrebno je izabrati novu projekcijsku osnovu koja je ortogonalna na pravac dijagonale CE.
To se ne moè u~initi neposredno jer se dijagonala CE ne vidi u pravoj veli~ini ni u
horizontalnoj ni u frontalnoj projekciji. Zato je neophodno da se prvo, kroz ta~ku R, postavi
pomo}na projekcijska osnova 1, ortogonalno na osnovu H i paralelno telesnoj dijagonali CE.
Posle izvr{ene transformacije kocke, du` CE se vidi u pravoj veli~ini. Usvojena je jo{ jedna
pomo}na projekcijska osnova 2, ortogonalno na dijagonalu CE. Kako se u drugoj pomo}noj
Praktikum
19
projekciji telesna dijagonala C
2
D
2
vidi zra~no (kao ta~ka), u toj poslednjoj projekciji dobija se
traèni izgled kocke. Njena vidljivost odre|uje se prema slede}im principima: vidljive su one
ivice koje formiraju konturu kocke, kao i ivice koje su najudaljenije od odgovaraju}e
projekcijske osnove. U ovom primeru, osim konture, vidljiv je trijedar u ta~ki C
2
.
Algoritam:
H
e1; 1H; 1,, C
H
E
H
;
2. Formiranje prve pomo}ne projekcije kocke: (ABCDEFGH)
H
(ABCDEFGH)
1
;
1
e2; 21; 2C
1
E
1
;
4. Formiranje druge pomo}ne projekcije kocke: (ABCDEFGH)
1
(ABCDEFGH)
2
;
5. Odre|ivanje vidljivosti kocke u svim projekcijama.

Praktikum
20
O
1
R
A
B
F
F
B
H
A
H
B
1
A
1
B
H O
B
F O
H
A
B
O
3
A
B
F
F
D
H
C
F
C
H
A
H
B
H
A
1
B
1
D
1
C
1
A
2
B
2
C
2
D
2
1
2
C
D
H
H
H
A
F
B
F
C
F
D
F
E
F
F
F
G
H
F
F
O
4
E
H
F
H
G
H
H
1
A
1
B
1
C
1
D
1
E
1
F
1
G
1
E
2
C
2
A
2
B
2
D
2
F
2
G
2
H
2
=
R
F
H
A A
F
C
F
B
F
c
a
F
F
C
H
B
H
H
c
H
a
H
B
H O
A
H O
c
H o
1
O
2
H
H
h
H
h
F
B
1
A
1
A
1
O
O 1
B
C
1
h
1
=
S
l
.

5
.
1
Praktikum
21

Format A3
1. O(140; 70) Rotacijom i transformacijom odrediti pravu veli~inu duì AB i njen ugao prema
osnovi H. A(80; 0; 60), B(80; 40; 10).

2. O(140; 230) Rotacijom odrediti pravu veli~inu trougla ABC.
A(100; 0; 0), B(40; 0; 40), C(40; 50; 0)
Ravan transformacije 1: 1F, kroz koordinatni po~etak O.

3. O(400; 60) Transformisati pravilnu pravu ~etvorostranu piramidu VABCD tako da se njena
strana VAB vidi u pravoj veli~ini.
V(30; 25; 50), A(30; 0; 0), B(55; 25; 0), C(30; 50; 0),
Ravan transformacije 1: 1H, kroz ta~ku R(85; 0; 0).

4. O(400, 230) Transformisati kocku ABCDEFGH tako da se ona projicira u pravcu zraka ST.
A(50; 0; 0), C(10; 40; 0), E(50; 0; 40), S(60; 0; 20), T(90; 30; 0)

Format A3

5. O(140; 70) Transformacijom i rotacijom odrediti rastojanje izme|u ta~ke T i duì AB.
T(70; 35; 40), A(80; 0; 20), B(25; 30; 20).

6. O(140; 230) Rotacijom odrediti pravu veli~inu pravougaonika ABCD:
A(40; 50; 0) B(40; 0; 40), C(100; 0; 40) D(100; 50; 0).

7. O(400; 60) Transformisati pravilnu pravu petostranu piramidu VABCDE tako da se jedna
njena strana vidi u pravoj veli~ini. Bazis piramide je pravilni petougao ABCDE na osnovi H,
sa sredi{tem u ta~ki S.
V(30; 25; 50), A(30; 0; 0), S(30; 25; 0)

8. O(400; 230) Transformisati konus tako da se on vidi u pravcu zraka ST. Bazis konusa
pripada osnovi H, a polupre~nik mu je r=20mm. Visina konusa je h=40mm, a centar bazisa
je u ta~ki C.
C(30; 30; 0), S(60; 0; 20), T(90; 30; 0).

Praktikum
22
6. VE@BA

1. O(190; 100) U paru ortogonalnih projekcija odrediti prodor prave p kroz ravan trougla
ABC. Odrediti vidljivost prave uz pretpostavku da je ravan trougla neprovidna. Zadatak re{iti
transformacijom.
p/Q(0; 40; 40), R(130; 0; 0)/ A(0; 30; 0) B(50; 0; 60) C(110 ; 50; 20)
Ravan transformacije 1: 1F, kroz ta~ku R.

2. O(160; 230) U paru ortogonalnih projekcija odrediti tragove ravni koja je zadata pravom a
i ta~kom R. Konstruisati prodor N prave n koja sadrì koordinatni po~etak O i upravna je na
datu ravan. Zadatak re{iti transformacijom.
a/A(40; 0; 60), B(90; 30; 0)/, R(40; 30; 30)
Ravan transformacije 1: 1F, kroz ta~ku T(-20; 0; 0).

3. O(390; 100) Na ravni 4(140; 120; 80) konstruisati krug koji dodiruje sve tri projekcijske
osnove. Konstruisati dodirne ta~ke D
1
, D
2
i D
3
u prikazati ih u obe projekcije.

Obja{njenje


1. zadatak
Prodor prave kroz ravan se u projekciji vidi neposredno ako se, u toj istoj projekciji, ravan
vidi zra~no. Da bi se ravan trougla ABC videla zra~no (kao prava linija) neophodno je da se
usvoji nova projekcijska osnova 1 ortogonalno na ravan ovog trougla. Na osnovu navedenih
~injenica re{en je ovaj zadatak. U ta~ki A, na ravni trougla ABC, uo~ena je frontala f koja se
u frontalnoj projekciji vidi u pravoj veli~ini. Kroz ta~ku R postavljena je nova, pomo}na
projekcijska osnova 1, ortogonalno na osnovu F i frontalu f. U toj pomo}noj projekciji,
trougao se vidi zra~no, pa se prodor prave p kroz njegovu ravan uo~ava neposredno. Na
kraju je ta~ka prodora P sponama vra}ena u frontalnu i horizontalnu projekciju, a odre|ena
je i voidljivost prave uz pretpostavku da je ravan trougla neprovidna. U horizontalnoj projekciji
vidljiv je onaj deo prave koji se od ta~ke prodora P nalazi iznad ravni trougla ABC, a to se
uo~ava u frontalnoj projekciji. U frontalnoj projekciji vidljiv je onaj deo prave koji se od ta~ke
prodora P nalazi ispred ravni trougla ABC, a to se uo~ava u horizontalnoj projekciji.
Algoritam:
1. U ta~ki A, na ravni AABC uo~ava se frontala f: feAABC; Aef; f
H
,, F
H
; f
H
f
F
;
2. Usvajanje pomo}ne projekcijske osnove 1: Re1;1F; 1f
F
;
3. Formiranje pomo}nih projekcija prave p i AABC: p
F
p
1
; (AABC)
F
(AABC)
1
;
4. U prvoj pomo}noj projekciji prodor P se vidi neposredno: P
1
=p
1
(AABC)
1
;
5. Odre|ivanje frontalne i horizontalne projekcije ta~ke P: Pep; P
1
P
F
P
H
;
6. Odre|ivanje vidljivosti prave p u svim projekcijama.

Praktikum
23
2. zadatak
Prava a i ta~ka R defini{u jednu ravan, koja je ozna~ena brojem 4. Kroz ta~ku R uo~ena je
frontala f ove ravni i usvojena je nova, pomo}na, projekcijska osnova 1, ortogonalno na
frontalu f i frontalnu projekcijsku osnovu F. Izvr{ena je transformacija prave a, ta~ke R i
koordinatnog po~etka O. U toj novoj projekciji, frontalna osnova F i ravan 4 vide se kao
prave linije (zra~no), a njihova prese~na prava 4
F
(drugi trag ravni 4) vidi se kao ta~ka. Drugi
trag 4
F
vra}en je u frontalnu projekciju i uo~ena je ta~ka 4
X
u kojoj ravan 4 se~e x osu. Trag
4
H
odre|en je ta~kama B i 4
X
, jer obe pripadaju horizontalnoj projekcijskoj osnovi. Zatim je
konstruisan i prodor normale n kroz ovu ravan. To je u~injeno neposredno u prvoj pomo}noj
projekciji jer se u njoj ravan 4 vidi zra~no. Uo~ena je i frontalna i horizontalna projekcija
normale n iz uslova da je n
F
4
F
, odnosno n
H
4
H
. Na kraju je, iz prve pomo}ne projekcije u
frontalnu i horizontalnu projekciju, vra}en i prodor N normale n ove ravni.
Algoritam:
1. Uo~avanje frontale f ravni 4(a, R): Ref; fe4; f
H
,, F
H
; f
H
f
F
;
2. Usvajanje pomo}ne projekcijske osnove 1: Te1;1F; 1f
F
;
3. Formiranje pomo}nih projekcija prave a, ta~ke R i ravni 4: a
F
a
1
; R
F
R
1
; 4
1
(a
1
, R
1
);
4. Odre|ivanje F i H tragova ravni 4: 14
1
=4
F
1
; 4
F
1
4
F
F
; 4
X
= 4
F
Ox; 4
H
H
(4
X
, B
H
);
5. Uo~avanje pomo}ne projekcije normale n i njenog prodora kroz ravan: n
1
4
1
; P
1
= n
1
4
1
;
6. Odre|ivanje frontalne projekcije prave n i ta~ke P: n
F
4
F
F
; n
1
n
F
; P
F
en
F
;
7. Odre|ivanje horizontalne projekcije prave n i ta~ke P: n
F
n
H
; P
F
P
H
;

3. zadatak
Krug na ravni 4 dodiruje sve tri projekcijske osnove ako je upisan u trouglu njenih tragova.
Kako se krug u ortogonalnim projekcijama vidi kao elipsa, ovaj zadatak se ne moè re{iti
neposredno, ve} je neophodno da se prvo odredi prava veli~ina trougla tragova ravni kojoj
pripada ovaj krug. To je u~injeno obaranjem ravni (rotacijom) oko njenog horizontalnog traga
4
H
, u projekcijsku osnovu H. Tokom rotacije, ta~ka 4
Z
se kre}e po kru`nom luku koji se u
horizontalnoj projekciji vidi kao prava linija k
H
upravna na 4
H
H
. Ta~ka 4
ZO
u oborenom
poloàju konstruisana je iz uslova da je se du` 4
X
4
Z
vidi u pravoj veli~ini i u frontalnoj
projekciji i u oborenom poloàju. Centar C
O
traènog kruga je odre|en kao centar kruga
upisanog u trougao tragova 4
X
4
Y
4
ZO
(kao presek simetrala s i q uglova ovog trougla). Zatim
je odre|en polupre~nik kruga i ta~ke D
1
, D
2
i D
3
u kojima on dodiruje sve tri projekcijske
osnove. Centar C
O
je pomo}u horizontale ravni 4 vra}en u obe ortogonalne projekcije. Po{to
se u horizontalnoj i frontalnoj projekciji ovaj krug vidi kao elipsa koja se na kraju mora
konstruisati, neophodno je da se iz oborenog poloàja u obe ortogonalne projekcije prenese i
par njegovih ortogonalnih pre~nika. U ovom slu~aju, to je u~injeno sa horizontalnim
pre~nikom 1-2 i njemu ortogonalnim 3-D
1
. Na kraju je konstruisana horizontalna projekcija
elipse metodom temenih lukova krivine i frontalna projekcija elipse, metodom 8 ta~aka i 8
tangenti. U ta~kama D
1
, D
2
i D
3
, elipsa tangira odgovaraju}e tragove ravni.
Algoritam:
1. Obaranje ravni 4 u osnovu H: (4
X
-4
Z
F
)=(4
X
-4
ZO
); k
H
4
H
H
; 4
ZO
e k
H
;
2. Odre|ivanje centra kruga u oborenom poloàju: C
O
= sq;
3. Odre|ivanje polupre~nika kruga u oborenom poloàju: r=C
O
D
1O
=C
O
D
2O
=C
O
D
3O
; C
O
D
1O
4
H
;
4. Preno{enje centra kruga u H i F projekciju: C
O
C
H
C
F
;
5. Preno{enje ortogonalnih pre~nika u H i F projekciju: (1-2)
O
(1-2)
H
(1-2)
F
;
Praktikum
24
3
H
A
F
H
A
B
F
B
H
C
F
C
H
P
F
P
H
1
R R
H F
Q
F
Q
H
C
1
A
1
B
1
p
p
p
F
1
P
1
f
H
f
F
f
1
=
4
F Z
4
F F
4
X
4
H Z
4
Z
O
4
H Y
4
F H
4
H F
4
H H
C
F
C
H
4
F P
4
H P
4
F
O
4
P
O
C
O
D
2
O
D
3
O D
1
O
D
3 H
D
H 2
D
F 1
D
3 F
D
2 F
1
2
1
1
2
F
F
3
H
3
F
A
F
B
B
A
H
R
R
T
F
F
H
H
f
H
f
F
4
F
4
H
4
X
A
1
R
1
N
1
n
1
F
n
F
n
H
N
F
N
H
4
1
1
O
2
O
2 1
F
H
k
H
k
H
o
2
/
o
/
2
|
/
2
|
/
2
s
q
O
1
O
3
S
l
.

6
.
1
Praktikum
25

Format A3
1. O(180; 80) U paru ortogonalnih projekcija odrediti tragove ravni koja je definisana sa 3
nekolinearne ta~ke A, B i C. Odrediti ugao ove ravni prema horizontalnoj i frontalnoj
projekcijskoj osnovi.
A(50; 60; 0), B(20; 0; 50), C(80; 30; 10)

2. O(130; 240) Odrediti (najkra}e) rastojanje izme|u ravni 4 i ta~ke A.
4(100; 50; 50), A(70; 40; 40); Zadatak re{iti transformacijom.

3. O(400; 100) Na ravni 4(140; 120; 80) konstruisati pravilan petougao ABCDE.
A(0; 30; ?), B(0; 80; ?)

Format A3
4. O(130; 80) U paru ortogonalnih projekcija odrediti tragove ravni 4 koja je definisana
normalom n i ta~kom N. Konstruisati ravan 5 koja je od ravni 4 udaljena 20mm.
n/M(70; 60; 70), N(30; 30; 30)/

5. O(160; 220) U paru ortogonalnih projekcija odrediti tragove ravni 4 definisane pravom p
koja je upravna na sve njene frontale. Postupkom transformacije odrediti ugao izme|u ove
ravni i frontalne osnove F.
a/A(80; 0; 40), B(40; 50; 0)/

6. O(380; 170) Na ravni 4(140; 100; 80) konstruisati kvadrat ~ija dijagonala se~e x osu.
Sredi{te kvadrata je ta~ka S(40; ?; 30), a duìna njegove stranice je 50mm.

Format A3
7. O(160; 80) U paru ortogonalnih projekcija odrediti prodor prave p kroz ravan
paralelograma ABCD. Odrediti ugao izme|u ove ravni i frontalne projekcijske osnove.
A(120; 10; 10), B(60; 10; 50), C(10; 50; 50), D(70; 50; 10)
p/(P(0; 0; 0), Q(130; 70; 60)/

8. O(140; 230) U ta~ki R trougla ABC konstruisati normalu n, a zatim odrediti ta~ku Q na
normali n tako da je RQ=50mm.
A(40; 60; 0), B(90; 20; 20), C(10; 0; 60), R(50; ?; 20).

9. O(400; 110) Na ravni 4(160; 80; 100) konstruisati pravilan {estougao ABCDEF.
A(40; 0; ?), B(80; 0; ?).

Praktikum
26
7. VE@BA

1. O(130; 80) Odrediti presek izme|u ravni trouglova ABC i PQR.
AABC: A(0; 20; 20), B(70; 80; 70), C(110; 0; 0),
APQR: P(20; 60; 0), Q(40; 0; 70), R(120; 70 ;30 ),

2. O(220; 80) U ta~ki T koja pripada ravni trougla ABC nacrtati horizontalu h, frontalu f i
normalu n ove ravni. Postupkom transformacije odrediti ugao izme|u ravni trougla ABC i
frontalne projekcijske osnove F.
AABC: A(0; 10; 60), B(60; 10; 10), C(0; 50; 10)
T(20; 30; ?)
Ravan transformacije 1: 1F, kroz ta~ku A.

3. O(340; 90) Odrediti rastojanje izme|u mimoilaznih pravih a i b.
a/A
1
(50; 10; 40), A
2
(0; 50; 20)/, b/B
1
(50; 10; 0), B
2
(0; 20; 20)/.
Prva ravan transformacije 1F.

4. O(210; 230) Postupkom transformacije odrediti ugao izme|u prave a i ravni trougla ABC.
U svim projekcijama odrediti prodor P prave a kroz ravan trougla ABC.
AABC: A(20; 0; 20), B(50; 50; 60), C(90; 20; 0)
a:/M(30; 40; 0), N(90; 20; 50)/.

Obja{njenje


1. zadatak
Prava p je presek izme|u ravni trougla ABC i PQR i odre|ena je ta~kama M i N. Ta~ka M
je prodor duì BC kroz trougao PQR, a ta~ka N je prodor duì PQ kroz trougao ABC. U oba
slu~aja prodori su odre|eni metodom zaklonjene duì. U frontalnoj projekciji, du` B
F
C
F

zaklanja du` 1
F
-2
F
na trouglu PQR. Ta~ka 1 pripada stranici RP, a ta~ka 2 stranici RQ. Ove
ta~ke su prenesene u horizontalnu projekciju, gde se neposredno uo~ava presek izme|u duì
1
H
-2
H
i C
H
B
H
u ta~ki M
H
, koja je sponom vra}ena u frontalnu projekciju, na du` C
F
B
F
. Zatim
je odre|ena i ta~ka N. U frontalnoj projekciji, du` P
F
Q
F
zaklanja du` 3
F
-4
F
na trouglu ABC.
Ta~ka 3 pripada stranici AB, a ta~ka 4 stranici AC. Ove ta~ke su prenesene u horizontalnu
projekciju, gde se neposredno uo~ava presek izme|u duì 3
H
-4
H
i P
H
Q
H
u ta~ki N
H
, koja je
sponom vra}ena u frontalnu projekciju, na du` P
F
Q
F
. Kao {to je ve} re~eno, du` MN defini{e
presek p izme|u datih trouglova. Na kraju je odre|ena i njihova vidljivost. U horizontalnoj
projekciji du` AB je delimi~no zaklonjena trouglom PQR, koji se na tom delu nalazi iznad
nje. U frontalnoj projekciji du` AC je delimi~no zaklonjena trouglom PQR koji se na tom delu
nalazi ispred nje, i tako dalje. U obe projekcije, duì CB i PQ menjaju svoju vidljivost u
ta~kama prodora.
Algoritam:
1. Uo~avanje duì 1
F
-2
F
koju zaklanja du` B
F
C
F
: 1
F
e R
F
P
F
; 2
F
e R
F
Q
F
;
2. Preno{enje ta~aka 1 i 2 iz F u H projekciju: 1
F
1
H
; 2
F
2
H
; 1
H
eR
H
P
H
; 2
H
e R
H
Q
H
;
Praktikum
27
3. Odre|ivanje ta~ke M: M
H
= (1-2)
H
(CB)
H
; M
H
M
F
;
4. Uo~avanje duì 3
F
-4
F
koju zaklanja du` P
F
Q
F
: 3
F
e A
F
B
F
; 4
F
e A
F
C
F
;
5. Preno{enje ta~aka 3 i 4 iz F u H projekciju: 3
F
3
H
; 4
F
4
H
; 3
H
e A
H
B
H
; 4
H
e A
H
C
H
;
6. Odre|ivanje ta~ke N: N
H
= (3-4)
H
(PQ)
H
; N
H
N
F
;
7. Definisanje prese~ne prave p: p
H
(M
H
, N
H
); p
F
(M
F
; N
F
);
8. Odre|ivanje vidljivosti trouglova ABC i PQR.

2. zadatak
Stranica AB trougla ABC paralelna je sa osnovom F, a stranica BC sa osnovom H. Zato du`
AB pretstavljha jednu frontalu, a du` BC jednu horizontalu na ravni ovog trougla. Kako je
zadatkom data horizontalna projekcija ta~ke T, najpre je odre|ena pozicija ta~ke T
F
u
frontalnoj projekciji. Kroz ta~ku T
H
, paralelno duì A
H
B
H
, uo~ena je frontala f
H
i njen presek 1
H

sa stranicom B
H
C
H
. Ta~ka 1 je sponom prenesena na frontalnu projekciju duì B
F
C
F
i, kroz tu
ta~ku, paralelno duì A
F
B
F
, uo~ena je frontala f
F
u frontalnoj projekciji. Pozicija ta~ke T
F

odre|ena je u preseku frontale f
F
i spone za ta~ku T. Dakle, u obe projekcije frontala u ta~ki
T paralelna je duì AB, a horizontala je paralelna duì CB. Frontalna projekcija normale n
F

odre|ena je iz uslova da je ona ortogonalna na frontalne projekcije frontala, a njena
horizontalna projekcija n
H
iz uslova da je ona ortogonalna na horizontalne projekcije
horizontala. Ugao izme|u ravni trougla ABC i osnove F odre|en je transformacijom. Kroz
ta~ku A, ortogonalno na osnovu F i du` AB postavljena je nova projekcijska osnova 1. U toj
pomo}noj projekciji i ravan trougla i osnova F vide se zra~no (kao prave linije), pa se ugao
izme|u njih meri i o~itava neposredno.
Algoritam:
1. Odre|ivanje frontalne projekcije ta~ke T: f
H
,, A
H
B
H
; T
H
ef
H
; f
H
f
F
; f
F
,, A
F
B
F
; T
F
ef
F
;
2. Odre|ivanje horizontale ta~ke T u obe projekcije: Teh; h
H
,, C
H
B
H
; h
F
,, C
F
B
F
;
3. Konstrukcija normale u ta~ki T: Ten; n
H
C
H
B
H
; n
F
A
F
B
F
;
4. Postavljanje pomo}ne projekcijske osnove 1: 1F; A
F
e1; 1A
F
B
F
;
5. Formiranje pomo}ne projekcije trougla ABC: A
F
B
F
C
F
A
1
B
1
C
1
;
6. Neposredno uo~avanje ugla izme|u osnove F i ravni AABC u prvoj pomo}noj projekciji.

3. zadatak
U nekoj projekciji se rastojanje izme|u dve mimoilazne prave moè neposredno izmeriti ako
se, u toj istoj projekciji, jedna od ove dve prave vidi kao ta~ka. Na osnovu ove ~injenice
zadatak je re{en transformacijom. Ortogonalno na osnovu F i paralelno pravoj a uo~ena je
nova projekcijska osnova 1 i izvr{ena transformacija obe prave. U toj pomo}noj projekciji,
prava a
1
se vidi u pravoj veli~ini. Odmah zatim, ortogonalno na pravu a
1
i osnovu 1, uo~ena
je pomo}na projekcijska osnova 2 i izvr{ena transformacija obe prave. U toj projekciji prava
a
2
se vidi kao ta~ka, a njeno rastojanje od prave b
2
se o~itava i meri neposredno, po
zajedni~koj normali ovih mimoilaznih pravih.
Algoritam:
1. Postavljanje pomo}ne projekcijske osnove 1: 1F; 1,, a
F
;
2. Formiranje prve pomo}ne projekcije pravih a i b: a
F
a
1
; b
F
b
1
;
3. Postavljanje pomo}ne projekcijske osnove 2: 21; 2,, a
1
;
4. Formiranje druge pomo}ne projekcije pravih a i b: a
1
a
2
; b
1
b
2
;
5. Odre|ivanje rastojanja izme|u pravih a i b u drugoj pomo}noj projekciji.
Praktikum
28

4. zadatak
U nekoj projekciji se ugao izme|u prave i ravni vidi u pravoj veli~ini ako se, u toj istoj
projekciji, ravan vidi zra~mo, a prava bez deformacija. Na osnovu ove ~injenice zadatak je
re{en pomo}u tri uzastopne transformacije datog trougla i prave. Na ravni trougla ABC
uo~ena je frontala f i, ortogonalno na nju i osnovu F, postavljena je nova projekcijska osnova
1. U toj pomo}noj projekciji ravan trougla se vidi kao prava linija (zra~no). Odmah zatim,
uo~ena je nova projekcijska osnova 2, paralelno sa trouglom A
1
B
1
C
1
i ortogonalno na osnovu
1. U toj drugoj, pomo}noj, projekciji trougao A
2
B
2
C
2
se vidi u pravoj veli~ini. Na kraju je,
paralelno sa pravom a
2
i ortogonalno na osnovu 2 i ravan trougla A
2
B
2
C
2
, uo~ena pomo}na
projekcijska osnova 3. U toj poslednjoj projekciji trougao se vidi zra~no, a prava bez
deformacija, pa se ugao izme|u njih meri i o~itava neposredno u pravoj veli~ini.
Algoritam:
1. Uo~avanje frontale f na trouglu ABC: feAABC; feC; f
H
f
F
;
2. Postavljanje pomo}ne projekcijske osnove 1: 1F; 1f
F
;
3. Formiranje prve pomo}ne projekcije AABC i prave a: (AABC)
F
(AABC)
1
; a
F
a
1
;
4. Postavljanje pomo}ne projekcijske osnove 2: 21; 2,, (AABC)
1
;
5. Formiranje druge pomo}ne projekcije AABC i prave a: (AABC)
1
(AABC)
2
; a
1
a
2
;
6. Postavljanje pomo}ne projekcijske osnove 3: 32; 3,, a
2
;
7. Formiranje prve pomo}ne projekcije AABC i prave a: (AABC)
2
(AABC)
3
; a
2
a
3
;
8. Odre|ivanje ugla izme|u ravni AABC i prave a u tre}oj pomo}noj projekciji.

Praktikum
29
n
F
A
F
A
H
B
F
C
F
C
H
B
H
P
F
P
H
Q
F
Q
H
R
F
R
H
p
F
p
H
1
F
2
F
1
H
2
H
3
F
4
F
4
H
3
H
M
F
M
H
N
H N
F
N
1
A
H
A
F
A
1
B
F B
H
C
H
C
F
B
1
B
2
B
3
A
2
A
3
C
1
C
2
C
3
M
1
N
2
M
2
M
3
N
3
P
3
P
2
P
1
P
F
P
H
A
A
H
F
B
F
B
H
T
H
T
F
C
F
C
H
h
F
f
F
n
H
f
H
h
H
C
1
B
1
A
1
1
2
3
A
H
B
H 1
1
A
H
2
B
H 2
B
F 1
A
1
F
a
b
H
H
a
F
b
F
B
2 H
A
H
2
=
=
a
1
b
1
A
1
1
B
2 1
B
1 1
a
2
A
2
1
B
2 2
B
1 2
1
2
H
1
1
F
f
H
f
F
M
F
N
F
M
H
N
H
o
1
a
H
a
F
a
1
a
2
a
3
S
l
.

7
.
1
Praktikum
30

Format A3
1. O(110; 100) Odrediti presek izme|u ravni 4 i ravni 5, i ugao izme|u njih.
4(-70; 50; 30), 5(50; 30; 50).

2. O(110; 240) Postupkom transformacije odrediti ugao izme|u prave a i ravni 4.
a/A(60; 40; 40), B(10; 10; 10)/, 4(70; 30; 40).

Format A3
3. O(100; 60) Odrediti rastojanje izme|u paralelnih pravih a i b.
a/A(50; 50; 20), B(0; 20; 60); b/C(50; 30; 0)/.

4. O(130; 220) U ta~ki T koja pripada ravni trougla ABC nacrtati pravu r koja je upravna na
frontalne prave ove ravni. Postupkom transformacije odrediti ugao izme|u ravni trougla ABC i
horizontalne projekcijske osnove H.
AABC: A(90; 0; 10), B(30; 60; 60), C( 0; 0; 30)
T(40; 20; ?)

5. O (330; 80) U paru ortogonalnih projekcija konstruisati ravan 5 koja sadrì datu ta~ku T i
paralelna je sa ravni trougla ABC.
T(0; 30; 50)
AABC: A(90; 0; 10), B(30; 60; 60), C( 0; 0; 30)

6. O (380; 230) U paru ortogonalnih projekcija konstruisati ravan 5 koja sadrì datu pravu p i
ortogonalna je na datu ravan 4(80; 40; ).
p/P(80; 50; 0), Q(0; 0; 60)/

Praktikum
31
8. VE@BA

1. O(160; 100) U paru ortogonalnih projekcija konstruisati pravu, pravilnu ~etvorostranu
piramidu VABCD tako da dve ivice njenog bazisa budu paralelne profilnoj osnovi P. Bazis
ABCD je kvadrat na ravni 4, ~ija ivica ima duìnu a=50mm.
4(140; 110; 90), V(80; 80; 80)

2. O(310; 100) U paru ortogonalnih projekcija konstruisati konus visine h=90mm. Bazis
konusa je krug na ravni 4 koji dodiruje horizontalnu projekcijsku osnovu H. Zadatak re{iti
transformacijom.
4(120; 100; 70);
Centar bazisa S(35; 35; ?)
Ravan transformacije 1: 1H, kroz ta~ku R(0; 70; 0).

Obja{njenje

1. zadatak
Re{enje ovog zadatka prikazano je na slici 8.1. Kako je ~etvorostrana piramida VABCD
pravilna i prava, sredi{te S bazisa ABCD odre|eno je kao prodor normale n koja sadrì vrh
V, kroz ravan 4. To je u~injeno neposredno u projekcijama, metodom zaklonjene duì. Na
ravni 4, uo~ena je du` 1
F
-2
F
koju zaklanja frontalna projekcija normale n
F
. U horizontalnoj
projekciji uo~en je presek S
H
duì 1
H
-2
H
i normale n
H
. Po{to je neophodno da se na ravni 4
nacrta bazisni kvadrat ABCD, izvr{eno je obaranje ove ravni na osnovu H, rotacijom ta~ke 4
Z

oko njenog prvog traga 4
H
. (Rotacijom ta~ke 4
Z
, oboren je i frontalni 4
F
i profilni trag 4
P
ove
ravni.) Oborena je i ta~ka S i u oborenom poloàju konstruisan je kvadrat ABCD (~ije
sredi{te je ta~ka S) tako da dve njegove ivice budu paralelne oborenom profilnom tragu 4
PO
i
da njihova duìna bude 50mm. Kvadrat je vra}en u ortogonalne projekcije, konstruisana je
piramida a, na kraju, je odre|ena i njena vidljivost u obe projekcije. Osim konture koja je
uvek vidljiva, u horizontalnoj projekciji je vidljiva ivica VA, a u frontalnoj projekciji ivica VD.
Algoritam:
1. Konstrukcija normale n koja sadrì vrh V na ravan 4: V
H
en
H
; V
F
en
H
; n
H
4
H
H
; n
F
4
F
F
;
2. Odre|ivanje prodora S normale n kroz ravan 4: (1-2)
F
=n
F
; 1e4
H
; 2e4
F
; S
H
=(1-2)
H
n
H
;
3. Obaranje ravni 4 u osnovu H: (4
X
-4
Z
F
)=(4
X
-4
ZO
); k
H
4
H
H
; 4
ZO
e k
H
;
4. Obaranje ta~ke S preko horizontale h
S
: Seh
S
; h
S
H
h
SO
; S
H
S
O
;
5. Konstrukcija bazisnog A
O
B
O
C
O
D
O
u oborenom poloàju; A
O
B
O
,, C
O
D
O
,, 4
PO
; A
O
B
O
= 50mm;
6. Konstrukcija bazisa u paru ortogonalnih projekcija: (ABCD)
O
(ABCD)
H
(ABCD)
F
;
7. Odre|ivanje vidljivosti piramide VABCD u obe projekcije.

Praktikum
32
V
F
V
H
A
B
D
O
O
O
C
O
S
O
A
H
B
H
C
H
D
H
S
H
A
F
B
F
C
F
D
F
S
F
4
F
4
H
4
HO
4
Z
F
4
H
Z
4
ZO
4
P
4
P
4
PO
2
F
1
F
2
H
1
H
4
X
k
H
k
H
h
H
S
h
SO
Sl. 8.1
Praktikum
33
2. zadatak
Re{enje ovog zadatka prikazano je na slici 8.2. Polupre~nik bazisa ovog obrtnog konusa
odre|uje se iz uslova njegovog dodira sa osnovom H. Da bi se to postiglo, kroz ta~ku R
postavljena je nova, pomo}na, projekcijska osnova 1, ortogonalno na osnovu H i horizontalni
trag 4
H
ravni 4. U pomo}noj projekciji ravan 4 se vidi kao prava linija, trag 4
H
kao ta~ka, a
polupre~nik je jednak je duì S
1
4
H
1
. U pomo}noj projekciji je konstruisan i vrh ovog konusa iz
uslova da je SV=90mm, i na osnovu ~injenice da je njegova osovina ortogonalna na ravan
bazisa i da se taj ugao vidi bez deformacija u pomo}noj projekciji. Kada su odre|eni svi
metri~ki elementi ovog obrtnog konusa, on je nacrtan i u horizontalnoj i frontalnoj projekciji.
Njegov bazis se u ortogonalnim projekcijama vidi kao elipsa i konstrui{e se po pravilima koji
su ve} obja{njeni u ve`bi broj 6.
Algoritam:
1. Postavljanje pomo}ne projekcijske osnove 1: Re1; 1H; 14
H
;
2. Formiranje prve pomo}ne projekcije ravni 4 i ta~ke S: 4
H
4
1
; S
H
S
1
;
3. Odre|ivanje polupre~nika r bazisa: r = (S
1
-4
H
1
);
4. Konstrukcija konusa u pomo}noj projekciji: (S
1
V
1
)4
1
; (S
1
V
1
)= 90mm;
5. Konstrukcija bazisa u horizontalnoj projekciji: S
1
S
H
; (1,2,3,4)
1
(1,2,3,4)
H
;
6. Konstrukcija bazisa u frontalnoj projekciji: S
H
S
F
; (1,2,3,4)
H
(1,2,3,4)
F
;
7. Odre|ivanje konturnih izvodnica konusa i njegove vidljivosti.

V
F
V
H
V
1
S
F
S
H
S
1
1
4F
4H
4H
Z 4
F
Z 4
H
4Z
H
1
2
1
1
1
3
1
=4
1
2
H
1
H
3
H
4
H
1
F
2
F
4
F
3
F
n
1
n
H
n
F
Sl. 8.2
Praktikum
34

Format A3
1. O(150; 140) U paru ortogonalnih projekcija konstruisati pravilnu pravu {estostranu prizmu
ABCDEFA
1
B
1
C
1
D
1
E
1
F
1
visine h= 50mm, ~iji bazis ABCDEF pripada ravni 4.
4(140; 100; 90). A(20; 0; ?), B(60; 0; ?)

2. O(330; 160) U paru ortogonalnih projekcija konstruisati cilindar visine h=70mm. Bazis
cilindra je krug na ravni 4 koji dodiruje frontalnu projekcijsku osnovu F. Zadatak re{iti
transformacijom.
4(140; 70; 80); centar bazisa C(40; 30; ?)
Ravan transformacije 1: 1F, kroz ta~ku R(0; 0; 80).

Format A3
3. O(150; 120) U paru ortogonalnih projekcija konstruisati kocku ABCDEFGH ~iji bazis ABCD
pripada ravni 4(140; 100; 90), a pravac dijagonale AC se~e x osu. E(80; 60; 60)

4. O(370; 180) U paru ortogonalnih projekcija konstruisati konus, sa vrhom u ta~ki V i
centrom bazisa u ta~ki S. Pre~nik bazisa jednak je visini konusa.
V(130; 0; 110), S(60; 60; 60) Zadatak re{iti transformacijom.

Format A3
5. O(170; 170) U paru ortogonalnih projekcija konstruisati pravilnu pravu trostranu piramidu
VABC, ~ija ravan bazisa ABC zaklapa ugao od 45
0
sa frontalnom osnovom F.
A(60; 40; 50), B(100; 40; 20); visina piramide h=70mm.

6. O(400; 120) U paru ortogonalnih projekcija konstruisati pravilnu pravu petostranu piramidu
VABCDE, ~iji bazis ABCDE pripada ravni 4(130; 90; 100).
V(80; 80; 70), A(60; ?; 0).

Format A3
7. O(170; 130) U paru ortogonalnih projekcija konstruisati pravilnu pravu ~etvorostranu prizmu
ABCDA
1
B
1
C
1
D
1
~ije stranice AB i CD pripadaju paralelnim pravama m i n.
m/P(20; 30; 70), Q(110; 30; 0)/; n/A(20; 60; 30)/; visina prizme h=60mm.

8. O(400; 90) U paru ortogonalnih projekcija konstruisati kocku ABCDEFGH ~ije dve
mimoilazne ivice pripadaju pravama p i q.
p/M(100; 110; 0), N(0; 40; 0)/
q/R(100; 0; 80), S(0; ?; 30)/

Praktikum
35
9. VE@BA

1. O(170; 80) Odrediti pravu veli~inu preseka ~etvorostrane prizme ABCDA
1
B
1
C
1
D
1
i ravni 4.
Metodom normalnog preseka razviti mreù zarubljene prizme.
4(140; 100; 70)
A(0; 30; 0), B(30; 60; 0), C(50; 40; 0) D(20; 10; 0), A
1
(110; 30; 70)
Normalni presek postaviti paralelno duòj ivici lista, kroz ta~ku N
m
(120; 210) koja je
od ta~ke A udaljena 80mm.

2. O(400; 80) Odrediti pravu veli~inu preseka obrtnog konusa i ravni 4(90; :; 70). Razviti
mreù zarubljenog konusa od ta~ke V
m
(330; 260) tako da prva izvodnica njegovog razvijenog
omota~a bude paralelna duòj ivici lista.

Konus:
Bazis je krug u horizontalnoj ravni; centar bazisa K(40; 50; 0); polupre~nik bazisa
R
k
=40mm; visina konusa h=70mm.

Obja{njenje

1. zadatak
Re{enje ovog zadatka prikazano je na slici 9.1. Presek ~etvorostrane prizme i ravni 4
odre|en je prodorima svake ivice ove prizme kroz datu ravan, metodom zaklonjenih duì. U
horizontalnoj projekciji ivice prizme zaklanjaju frontale ravni 4, a u frontalnoj projekciji
neposredno se uo~avaju njihovi preseci sa odgovaraju}im ivicama prizme. Prava veli~ina
preseka A
4
B
4
C
4
D
4
odre|ena je obaranjem ravni 4 oko njenog horizontalnog traga 4
H
, u
osnovu H. Da bi se razvila mreà zarubljene prizme ABCDA
4
B
4
C
4
D
4
potrebno je da se svi
metri~ki elementi ove prizme odrede u pravoj veli~ini. U njene metri~ke elemente spadaju:
dimenzije oba bazisa kao i duìne i rastojanja izme|u ivica. Bazis ABCD vidi se u pravoj
veli~ini u horizontalnoj projekciji, a prava veli~ina bazisa A
4
B
4
C
4
D
4
odre|ena je obaranjem
ravni 4. Ivice ove prizme su paralelne sa osnovom F, pa se u frontalnoj projekciji vide u
pravoj veli~ini. Ostaje jo{ da se odrede njihova me|usobna rastojanja. To je u~injeno
metodom normalnog preseka. Na rastojanju od 80mm od ta~ke A, postavljena je nova,
pomo}na, projekcijska osnova 1, ortogonalno na osnovu F i ivice ove prizme. Nova
projekcijska osnova defini{e normalni presek date prizme. U toj pomo}noj projekciji sve ivice
prizme se vide kao ta~ke, pa se rastojanja izme|u njih o~itavaju i mere neposredno. Mreà
je razvijena tako {to je kroz ta~ku N
m
postavljen normalni presek du` koga su, po~ev od
ta~ke N
m
, prene{ena rastojanja izme|u paralelnih ivica prizme. Mereno od normalnog
preseka, na ivice prizme su prene{ena rastojanja odgovaraju}ih temena gornjeg i donjeg
bazisa, koja se neposredno o~itavaju u frontalnoj projekciji. Na primer, ta~ka A je od
normalnog preseka udaljena 80mm (tako je zahtevano zadatkom), a rastojanje ta~ka A
4

izmereno je u frontalnoj projekciji i prene{eno na ivicu mreè, itd. Na kraju su, na mreù
omota~a prislonjeni bazisi zarubljene prizme: dimenzije donjeg bazisa ABCD izmerene su u
horizontalnoj projekciji, a dimenzije gornjeg bazisa A
4
B
4
C
4
D
4
u oborenom poloàju.

Praktikum
36
Algoritam:
1. Konstruisanje preseka A
4
B
4
C
4
D
4
date prizme i ravni 4 (metoda zaklonjenih duì);
2. Obaranje ravni 4 u osnovu H;
3. Odre|ivanje prave veli~ine preseka u oborenom poloàju: (A
4
B
4
C
4
D
4
)
H
(A
4
B
4
C
4
D
4
)
O
;
4. Postavljanje pomo}ne projekcijske osnove 1: 1F; 1(A
F
A
1
F
); dist(1-A)=80mm;
5. Formiranje prve pomo}ne projekcije ivica prizme: a
F
a
1
; b
F
b
1
; c
F
c
1
; d
F
d
1
;
6. Razvijanje mreè omota~a zarubljene prizme: normalni presek sadrì ta~ku N
m
;
7. Konstrukcija bazisa ABCD i A
4
B
4
C
4
D
4
na razvijenoj mreì omota~a zarubljene prizme.

A
F
D
F
D
H
A
H
B
H
B
F
C
H
C
F
4F
1
A
F
D
F
B
F
C
F
4
4
4
4
D
H
4
C4
H
A
H
4
B4
H
B4O
C4O
D4O
A
4O
4F
4F
4Z
4ZO
F
a
1
d
1
c
1
b
1
A
F
1
A
H
1
Nm
A A
D
C
B
A
B
C
D
A
4
4
4
4
4
a b c d a
B
A
a
F
c
F
d
F
Normalni presek
N
o
r
m
a
l
n
i

p
r
e
s
e
k
A
4
D4

Sl. 9.1
Praktikum
37
2. zadatak
Re{enje ovog zadatka prikazano je na slici 9.2. Ravan 4 se~e sve izvodnice datog konusa u
kona~nosti, pa ovaj konusni presek pretstavlja elipsu. Elementi preseka se neposredno
uo~avaju u frontalnoj projekciji jer je ravan 4 upravna na osnovu F i u frontalnoj projekciji se
vidi kao prava linija. Pre~nik elipse I-II dobija se iz frontalne projekcije, u preseku ravni 4 i
konturnih izvodnica konusa. Pre~nik III-IV se vidi u frontalnoj projekciji kao ta~ka i njegova
veli~ina se odre|uje u horizontalnoj projekciji, u preseku horizontalnog kruga kome on
pripada i spona iz frontalne projekcije. Kako su pre~nici I-II i III-IV ortogonalni, elipsa se u
horizontalnoj projekciji moè konstruisati metodom temenih lukova krivine. Prava veli~ina ovog
preseka odre|ena je obaranjem ravni 4 u osnovu H, oko njenog horizontalnog traga 4
H
.
Mreà konusa je razvijena pomo}u dvanaesostrane piramide koja je upisana u ovaj konus.
Najpre je bazisni krug podeljen na 12 jednakih delova. Prodori 1
4
, 2
4
, 3
4
12
4
izvodnica V-1,
V-2, V-3 V-12 kroz ravan 4 vide se neposredno u frontalnoj projekciji, a prave veli~ine
zarubljenih izvodnica odre|ene su njihovom rotacijom oko osovine konusa do frontalnog
poloàja. Na primer, prava veli~ina izvodnice 10-10
4
dobijena je rotacijom ta~ke 10
4
do
frontalne izvodnice V-1 itd. Mreà je razvijena tako {to je kroz ta~ku V
m
postavljena izvodnica
V-1, paralelno duòj ivici lista. Mereno od ta~ke V
m
, na nju je prene{ena prava veli~ina duì
V-1
4
~ime je na mreì konstruisana prava veli~ina zarubljene izvodnice 1-1
4
. Poloàj izvodnice
V-2 odre|en je u preseku kru`nog luka polupre~nika 1-2 (koji se meri na bazisu, u
horizontalnoj projekciji) i kru`nog luka ~iji je polupre~nik konstantan i jednak duìni izvodnice
obrtnog konusa (V-1). Ponavljanjem ovog postupka za sve izvodnice, razvijena je mreà
omota~a ovog zarubljenog konusa.
Algoritam:
1. Odre|ivanje pre~nika I-II i III-IV prese~ne elipse i njenog sredi{ta E;
2. Konstrukcija konusnog preseka (elipse) u horizontalnoj projekciji;
3. Obaranje ravni 4 u osnovu H;
4. Konstrukcija prese~ne elipse u oborenom poloàju: (I-II)
H
(I-II)
O
; (III-IV)
H
(III-IV)
O
;E
H
E
O
;
5. Odre|ivanje pravih veli~ina izvodnica zarubljenog konusa: V-1
4
F
V-1
4
O
V-12
4
F
V-12
4
O
;
6. Razvijanje mreè omota~a obrtnog konusa: V
m
-1, V
m
-2, V
m
-3 V
m
-12;
7. Razvijanje mreè mota~a zarubljenog konusa: 1
4
-1, 2
4
-2, 3
4
-3 12
4
-12;
8. Konstrukcija prese~ne elipse na razvijenoj mreì omota~a zarubljenog konusa.

Praktikum
38
V
F
4
F
4
H
1 2 3
4
5
6
7
8
9
10
11 12 4 10 5 9 6
8
3
2
1
12
11
10
4
11
4
12
4
9
4
7
4
14
44
5
4
3
4
6
4
24
1
1
2
3
4
5
6
12
11
10
9
8
7
7
6
5
4 9
4
44
10
4
3
4
11
4
2
4
12
4
O O
O O
O O
O O
4
O
64
5
4 4
9
4
10 4
4
3
4
4
11
24 4
12
14
1
4
7
4
84
I II
IV
III
V
H
H
H
H
H
I
O
II
O
IV
O
III
O
E
O
E
H

Sl. 9.2
Praktikum
39

Format A3
1. O(120; 120) Odrediti pravu veli~inu preseka obrtnog konusa i ravni 4(20; ; 35). Razviti
m
(300; 250) tako da najduà izvodnica njegovog
razvijenog omota~a bude paralelna kra}oj ivici lista.
Konus:
R
k

Format A3
2. O(120; 120) Odrediti pravu veli~inu preseka obrtnog konusa i ravni 4(10; ; 40). Razviti
m
(300; 250) tako da najduà izvodnica njegovog
razvijenog omota~a bude paralelna kra}oj ivici lista.
Konus:
R
k

Format A3
3. O(170; 170) Odrediti pravu veli~inu preseka trostrane prizme ABCA
1
B
1
C
1
i ravni 4. Bazis
prizme je jednakostrani~ni trougao na frontalnoj osnovi F. Metodom normalnog preseka razviti
mreù zarubljene prizme.
4(140; 70; 100)
A(0; 0; 10), B(0; 0; 60), A
1
(110; 70; 10)
Normalni presek postaviti paralelno duòj ivici lista, kroz ta~ku N
m
(220; 170) koja je
od ta~ke A udaljena 80mm.

Praktikum
40
10. VE@BA

1. O(130; 90) U paru ortogonalnih projekcija konstruisati presek pravilne prave ~etvorostrane
piramide VABCD i prave prizme EFGHE
1
F
1
G
1
H
1
.
Piramida:
Bazis ABCD je kvadrat na horizontalnoj osnovi; A(20; 40; 0), C(100; 40; 0); visina
piramide h=80mm
Prizma:
Bazis EFGH je frontalni pravougaonik; E(40; 90; 10), F(80; 90; 10), G(80; 90; 30),
E
1
(40; 40; 10).

Razviti mreù piramide sa otvorom koji je nastao uklanjanjem prizme. Ivicu VD na
mreì njenog razvijenog omota~a postaviti kroz ta~ku V
m
(100; 280), paralelno duòj
ivici lista.

2. O(380; 90) U paru ortogonalnih projekcija konstruisati preseke tri obrtna cilindra. (Drugi i
tre}i cilindar postoje samo do preseka sa prvim.)
I cilindar:
Bazis je krug na horizontalnoj ravni sa centrom u ta~ki K(70; 40; 0), polupre~nika
R
1
=30mm; visina cilindra h1=80mm.
II cilindar:
Osovina cilindra je horizontalna i se~e osovinu prvog cilindra; centar bazisa je u ta~ki
C
1
(20; 90; 30); polupre~nik bazisa je R
2
=15mm.
III cilindar:
Osovina cilindra C
2
C
4
: C
2
(130; 40; 50),C
3
70; 40; 30); polupre~nik bazisa je R
3
=30mm.

Razviti mreù omota~a prvog cilindra sa otvorima koji su nastali uklanjanjem preostala
dva cilindra. Prvu izvodnicu na mreì omota~a cilindra postaviti kroz ta~ku
M
m
(220; 280) tako da bude paralelna kra}oj ivici lista.

Obja{njenje


1. zadatak
Ivice ~etvorostrane prizma EFGHE
1
F
1
G
1
H
1
ortogonalne su na osnovu F, pa se prodori njenih
ivica kroz ~etvorostranu piramidu VABCD vide neposredno u frontalnoj projekciji. U
horizontalnoj projekciji, prodori 1
P
, 2
P
, 4
P
i 5
P
dobijaju se u preseku odgovaraju}ih izvodnica
piramide i spona iz frontalne projekcije, a ta~ke 3
P
i 6
P
iz uslova da su ivice preseka 2
P
-3
P
,
3
P
-4
P
, 5
P
-6
P
i 6
P
-1
P
horizontalne. Mreà omota~a piramide sastoji se iz 4 jednakokraka trougla
~ije se dimenzije mere neposredno u ortogonalnim projekcijama. Da bi se odredile pozicije
ta~aka prodora na mreì, prethodno su na mreì odre|ene pozicije svih onih izvodnica
piramide (V-1, V2, V3, V6) na kojima se ti prodori nalaze. Prave veli~ine otse~aka V-3
P
i
V-6
P
odre|ene su rotacijom i prenesene na mreù, a pozicije ostalih ta~aka prodora na mreì
odre|ene su iz uslova da su ivice preseka 2
P
-3
P
, 3
P
-4
P
, 5
P
-6
P
i 6
P
-1
P
paralelne odgovaraju}im
Praktikum
41
ivicama bazisa (2
P
-3
P
,, 6
P
-1
P
,, AB) i (3
P
-4
P
,, 5
P
-6
P
,, BC). To je moglo da se u~ini i na drugi
na~in: preno{enjem pravih veli~ina odse~aka V-1
P
, V-2
P
, V-6
P
na odgovaraju}e izvodnice
na mreì, {to je grafi~ki komplikovanije, ali isto tako ispravno.
Algoritam:
1. Neposredno uo~avanje preseka prizme i piramide u frontalnoj projekciji;
2. Preno{enje ta~aka preseka iz F u H projekciju: (1
P
2
P
3
P
4
P
5
P
6
P
)
F
(1
P
2
P
3
P
4
P
5
P
6
P
)
H
;
3. Odre|ivanje pravih veli~ina otse~aka V-3
P
i V-6
P
, rotacijom: V-3
P
V-3
PO
i V-6
P
V-6
PO
;
4. Razvijanje mreè omota~a piramide sa otvorom 1
P
2
P
3
P
4
P
5
P
6
P
;
5. Konstrukcija bazisa piramide ABCD na razvijenoj mreì omota~a.

2. zadatak
Prese~na kriva prvog i drugog obrtnog cilindra odre|ena je metodom pomo}nih ravni koje
obe povr{i seku po njihovim izvodnicama. Ta~ke prese~ne krive dobijaju se kao ta~ke
preseka onih izvodnica ove dve povr{i koje pripadaju istim pomo}nim ravnima. Izabrano je 5
vertikalnih ravni (o
1
, o
2
, o
5
) kroz 8 ravnomerno raspore|enih izvodnica drugog cilindra.
Ravni o
1
i o
5
dodiruju drugi cilindar, a ostale ga seku. Kao {to je prikazano na slici, pozicije
ovih izvodnica u frontalnoj projekciji odre|ene su obaranjem bazisa drugog cilindra u
horizontalni poloàj, gde se njihova rastojanja od horizontalne ravni simetrije ovog cilindra
vide u pravoj veli~ini. Kako su pomo}ne ravni paralelne i sa osovinom prvog cilindra, one i
prvi cilindar seku po izvodnicama koje se u horizontalnoj projekciji vide zra~no. U
horizonatalnoj projekciji ta~ke preseka su odre|ene neposredno i ozna~ene su brojevima: 1,
2-2, 3-3, 4-4 i 5. U frontalnoj projekciji ove ta~ke se nalaze u preseku njihovih spona iz
horizontalne projekcije i frontalnih projekcija odgovaraju}ih izvodnica drugog cilindra.

Prvi i tre}i cilindar imaju jednake pre~nike, a postavljeni su tako da im se osovine seku, pa
se njihova prese~na kriva raspada na gornju i donju poluelipsu. Kako je osovina tre}eg
cilindra paralelna sa osnovom F, prese~ne poluelipse vide se zra~no (kao duì) u frontalnoj
projekciji, gde su nacrtane neposredno, bez ikakvih pomo}nih konstruktivnih postupaka.

Da bi se razvila mreà prvog cilindra, na njegovom omota~u je uo~eno 12 ravnomerno
raspore|enih izvodnica i one su ozna~ene rimskim brojevima I, II, III, XII. U frontalnoj
projekciji su ozna~ene ta~ke preseka ovih izvodnica sa zra~nim poluelipsama, a zatim je,
metodom Kohanskog, odre|ena duìna obima njegovog bazisa i, po~ev od ta~ke M
m
,
razvijena mreà omota~a. Na kraju su odre|ene i pozicije ta~aka obe prese~ne krive na
razvijenom omota~u, merenjem duìna odgovaraju}ih izvodnica u frontalnoj projekciji i
njihovim preno{enjem na izvodnice mreè.
Algoritam:
1. Uo~avanje pomo}nih ravni koje prvi i drugi cilindar seku po izvodnicama: o
i
; i=1,2 8;
2. Konstrukcija ta~aka prese~ne krive prvog i drugog cilindra: ta~ke 1, 2-2, 3-3, 4-4, 5;
3. Konstrukcija prese~ne krive (dve poluelipse) prvog i tre}eg cilindra;
5. Uo~avanje 12 ravnomerno raspore|enih izvodnica na prvom cilindru: ta~ke I, II XII;
6. Odre|ivanje duìne obima bazisa prvog cilindra (metodom Kohanski ili numeri~ki);
7. Razvijanje mreè omota~a prvog cilindra;
8. Odre|ivanje pozicija ta~aka obe prese~ne krive na razvijenom omota~u prvog cilindra.
Praktikum
42
A
B
A
B
C
D
D
1
2
3
4
5
6
P
P
P
P
P
P
A
B
V
F
V
H
C
D
H
H
H
H
B
F
D
F
C
F
A
F
E
F
F
F
G
F
H
I
E
F
F
F
G
F
H
F
=
=
1
P
2
3
P
6
P
5
P
4
P
P
3
P
O
6
P
O
4
P
1
P
5
P
2
P
3
P
V
m
z
z
C
F
K
F 3
C
F 1
C
2 F
C
H 2
C
3 H
C
H 1
M
m
I
I
I
I
I
I
V
V
V
I
V
I
I
V
I
I
I
I
X
X
X
I
X
I
I
I
I
I
I
I
I
I
V
V
V
I
V
I
I
V
I
I
I
I
X
X
X
I
X
I
I
I
1
2
=
1
2
3
=
1
1
4
=
1
0
3
=
1
1
2
=
1
2
1
1 1
2
3
4
3
2
1
0
1
1
1
1
1
2
1
2
1 1
o
1
2
3
4
5
o
o
o
o
1
2 2
3 3
4 4
5
1
2
3
4
5
4
3
2
1
2
3
5
4
S
l
.

1
0
.
1
Praktikum
43

Format A3
1. O(150; 150) Konstruisati presek tri obrtna cilindra.
I cilindar:
Bazis je krug u horizontalnoj ravni; centar bazisa K
1
(80; 40; 0); polupre~nik bazisa
r
1
=25mm; visina cilindra h=120mm.
II cilindar:

Osovina je horizontalna i se~e osovinu prvog cilindra; polupre~nik bazisa r
2
=25mm;
centar bazisa K
2
(10; 40; 45);
III cilindar:
Osovina cilindra K
3
K
4
: K
3
(135; 40; 100),K
4
(80; 40; 45); polupre~nik bazisa je r
3
=25mm.

Razviti mreù prvog cilindra sa otvorima koji su nastali uklanjanjem preostala dva cilindra.
Mreù razviti od ta~ke M
m
(210; 150) tako da izvodnice njegovog razvijenog omota~a budu
paralelne kra}oj ivici lista.

Razviti mreù tre}eg cilindra sa otvorom koji je nastao uklanjanjem preostala dva cilindra.
Mreù razviti od ta~ke Nm(210; 250) tako da izvodnice njegovog razvijenog omota~a budu

Format A3
2. O(150; 100) Konstruisati presek tri obrtna cilindra.
I cilindar:
Bazis je krug u horizontalnoj ravni; centar bazisa K
1
(45; 40; 0); polupre~nik bazisa
r
1
=25mm; visina cilindra h=120mm.
II cilindar:

Osovina je horizontalna i se~e osovinu prvog cilindra; polupre~nik bazisa r
2
=25mm;
centar bazisa K
2
(45; 110; 45);
III cilindar:
Osovina cilindra K
3
K
4
: K
3
(100; 40; 80),K
4
(45; 40; 45); polupre~nik bazisa je r
3
=25mm

Razviti mreù prvog cilindra sa otvorima koji su nastali uklanjanjem preostala dva cilindra.
Mreù razviti od ta~ke M
m

Razviti mreù tre}eg cilindra sa otvorima koji su nastali uklanjanjem preostala dva cilindra.
Mreù razviti od ta~ke N
m

Praktikum
44
Format A3
3. O(150; 120) U paru ortogonalnih projekcija odrediti presek pravilne prave ~etvorostrane
piramide VABCD i obrtnog cilindra.
Piramida:
Bazis je kvadrat na osnovi H; A(120; 10; 0), C(20; 110; 0); visina h=90mm
Cilindar:
Bazis je frontalni krug, polupre~nika r=30mm;
osovina: K
1
(40; 120; 30)K
2
(40; 0; 30).

Razviti mreù piramide sa otvorima koji su nastali uklanjanjem cilindra. Mreù razviti od ta~ke
V
m
(280; 150) tako da prva ivica njenog razvijenog omota~a bude paralelna duòj ivici lista.

Razviti mreù obrtnog cilindra sa otvorom koji je nastao uklanjanjem piramide. Mreù razviti
od ta~ke N
m
(210; 270) tako da izvodnice njegovog razvijenog omota~a budu paralelna kra}oj
ivici lista.

Praktikum
45
11. VE@BA

1. Nacrtati (skicirati) horizontalnu, frontalnu i profilnu projekciju datih tela koja su definisana u
izometriji.

Obja{njenje

Na slici sl. 11.1 prikazana je postavka i re{enje jednog primera iz ove grupe zadataka.

Predmet je definisan u izometriji, a njegove ortogonalne projekcije su nacrtane uz
pretpostavku da se objekat nalazi iznad horizontalne osnove H odnosno, ispred frontalne
osnove F i profilne osnove P. Crtanje ortogonalnih projekcija izvedeno je na kvadratnoj mreì
(5 X 5mm), a da bi se pojednostavila kontrola re{enja, nazna~ene su i po~etne pozicije
svake pojedine projekcije.

Konture predmeta su prikazane punom linijom, nevidljive isprekidanom, a ose linijama crta-
ta~ka. Skiciranje krugova, kru`nih lukova i drugih krivih linija moè se vr{iti prema svim
pravilima koja su ve} obja{njena u prve tri ve`be ovog praktikuma.

Sl. 11.1

Praktikum
46

Praktikum
47

Praktikum
48

12. VE@BA

1. Nacrtati (skicirati) izometrijske projekcije datih tela koja su definisana njihovim ortogonalnim
projekcijama.

2. Nacrtati (skicirati) izometrijske projekcije datih predmeta od lima koji su definisani njihovim
ortogonalnim projekcijama, a zatim razviti njihove mreè.

Obja{njenje

1. zadatak

Predmet je definisan u tri ortogonalne projekcije koje su date na kvadratnoj mreì
(5 X 5mm), a izometrijska slika tog istog predmeta dobijena je metodom deljenja. Polaze}i
od najjednostavnije forme od prizme i, uo~avanjem i uklanjanjem svih onih geometrijskih
figura koje su suvi{ne dobijena je kontura finalne forme. Opisani postupak primenjuje se u
modeliranju i generisanju trodimenzionalnih objekata u kompjuterskoj grafici pod nazivom
solid modeling (modeliranje tela).

Radi jasno}e, na kona~nom izgledu tela prikazane su samo konture i vidljive linije.

Sl. 12.1

Praktikum
49

Praktikum
50

Praktikum
51
2. zadatak


Predmet od lima je definisan u tri ortogonalne projekcije koje su date na kvadratnoj mreì
(5 X 5mm), a traèno re{enje - njegov izometrijski izgled, prikazan je unutar kontura
pomo}ne prizme. Na kraju je, obaranjem pojedinih povr{i od lima u horizontalnu osnovu
dobijena i mreà ovog predmeta.

U izometriji, kao i na razvijenoj mreì nazna~ene su sve ose simetrije kao i linije du` kojih je
savijanjem izvr{eno obaranje odgovaraju}ih povr{i od lima u osnovu H.

Sl. 12.2

Praktikum
52
Praktikum
53
Praktikum
54
13. VE@BA

1. O(160; 110) Konstruisati presek obrtnog konusa i obrtnog cilindra. Razviti mreù cilindra
koji se nalazi izvan konusa. Razviti mreù konusa sa otvorom koji je nastao ukljanjanjem
obrtnog cilindra.
Konus:
R
K
Cilindar:

Osovina cilindra je horizontalna i se~e osovinu obrtnog konusa; polupre~nik bazisa
R
C
= 25mm; centar bazisa C(45; 145; 30);

Mreù cilindra razviti od ta~ke M
m
(210; 100) tako da izvodnice njegovog razvijenog omota~a
budu paralelne kra}oj ivici lista.

Mreù obrtnog konusa razviti od ta~ke V
m
(290; 260) tako da prva izvodnica njenog razvijenog
omota~a bude paralelna duòj ivici lista.

Obja{njenje


1. zadatak
Prese~na kriva izme|u ove dve povr{i odre|ena je metodom pomo}nih ravni koje cilindar
seku po horizontalnim izvodnicama, a konus po horizontalnim kru`nicama. Preseci izme|u
izvodnica i kru`nica koje pripadaju istoj pomo}noj ravni pretstavljaju ta~ke na prese~noj krivoj
ovih povr{i. Izabrano je 7 horizontalnih ravni (o
1
, o
2
, o
7
) kroz 12 ravnomerno
raspore|enih izvodnica cilindra. Ravni o
1
i o
7
dodiruju cilindar, a ostale ga seku. Pozicije
ovih izvodnica u frontalnoj projekciji odre|ene su obaranjem bazisa obrtnog cilindra u
horizontalni poloàj, gde se njihova rastojanja od horizontalne ravni simetrije ovog cilindra
vide u pravoj veli~ini. Na primer, ravan o
2
se~e konus po kru`nici O
2
, a cilindar po
izvodnicama i
2
ii
2
. Pozicije ovih izvodnica u frontalnoj projekciji odre|ene su merenjem
njihovih udaljenosti z
2
od horizontalne ravni simetrije cilindra, koje se vide u pravoj veli~ini u
oborenom poloàju njegovog bazisa. Izvodnice seku kru`nicu O
2
u dve ta~ke koje su
ozna~ene brojevima 2 i2. Ove ta~ke se uo~avaju neposredno u horizontalnoj projekciji i
sponama prenose u frontalnu projekciju na odgovaraju}e izvodnice cilindra.

Da bi se razvila mreà cilindra neophodno je da se prethodno odredi duìna obima njegovog
bazisa kao i prave veli~ine odse~aka svih njegovih izvodnica na kojima se nalaze ta~ke
prese~ne krive. Duìna obima se moè odrediti ra~unskim putem ili, kao {to je to u~injeno
na slici, metodom Kohanskog, a izvodnice se vide u pravoj veli~ini u horizontalnoj projekciji.
Mreà je razvijena od ta~ke M
m
, tako {to je prvo, paralelno duòj ivici lista, nacrtana linija
Praktikum
55
z
1
2
3
z
z
z
1
z
2
z
3
V
F
V
H
K
F
K
H
C
F
C
H
1
2
3 4
5
7
2
3
4
5 6
_
_
_
_ _
6
1
2
2 _
3
3 _
4
4 _
5
5
6 _
6
7
7
6 _
5
4 _
3 _
2 _
1
2
3 4
5
6
_
7
_
1
2
3
4
5
6
7
o
o
o
o
o
o
o
O
/
2
/
2
F
O
H
i
H
i
H
_
2
2 _
o o o
1 2 3
o
4
o
5
o
6
o
7
=
3
6
0
R s
_
.
0
2
2
i
1 H
i
H 3
O
V
m
6
6 _
7
3
3 _
5
1
1
2
3
4
5
6
7
M
m
E
H
R
C
R
C
t
.
~
S
l
.

1
4
.
1

Praktikum
56
rektificirane bazisne kru`nice, a zatim, ortogonalno na ovu liniju, nacrtano 12 ravnomerno
raspore|enih odse~aka izvodnica.

Da bi se razvila mreà obrtnog konusa sa prese~nom krivom neophodno je da se odredi
duìna njegovih izvodnica s, kao i pozicije ta~aka preseka na mreì omota~a. Kako razvijeni
omota~a obrtnog konusa pretstavlja kru`ni ise~ak, potrebno je da se odredi i ugao tog ise~ka
{to je, u ovom primeru, u~injeno ra~unskim putem, po formuli =360
0
(R
k
/s). Duìne izvodnica
su konstantne i njihova prava veli~ina jednaka je duìni konturnih izvodnica konusa u
frontalnoj projekciji. Da bi se odredile pozicije ta~aka preseka na mreì, odre|ene su prave
veli~ine odse~aka izvodnica na kojima se nalaze ta~ke preseka, njihovom rotacijom oko
osovine konusa. Na primer, otse~ak izvodnice V-2, rotiran je do frontalnog poloàja V-2
O
i u
frontalnoj projekciji se vidi u pravoj veli~ini. Tako su odre|ene duìne i svih ostalih otse~aka.
Mreà obrtnog konusa razvijena je od ta~ke V
m
konstrukcijom kru`nog ise~ka koji pretstavlja
njegov razvijeni omota~. Na razvijenom omota~u nacrtani su, zatim, kru`ni lukovi ~iji su
polupre~nici jednaki duìnama odse~aka izvodnica V-1
O
, V-2
O
, V-3
O
V-7
O
. Na razvijenom
omota~u odre|ene su i pozicije svih onih izvodnica konusa na kojima se nalaze ta~ke
prese~ne krive, preno{enjem duìna odgovaraju}ih kru`nih lukova iz horizontalne projekcije
bazisa na luk kru`nog ise~ka razvijenog omota~a. Ta~ke prese~ne krive na mreì
konstruisane su kao prese~ne ta~ke pomenutih izvodnica i kru`nih lukova kojima one
pripadaju.

Na kraju je potrebno naglasiti da konus i cilindar, pa samim tim i njihova prese~na kriva,
poseduju zajedni~ku vertikalnu ravan simetrije E. Ova ~injenica pruà mogu}nost
jednostavnije numeracije ta~aka prese~ne krive: ta~ke 1 i 7 pripadaju ravni simetrije, a ostale
formiraju parove simetri~no raspore|enih ta~aka (2 -2; 3 -3, 6 - 6). Tako|e, iz
ravanske simetrije povr{i koje se seku neposredno sledi i osna simetrija njihovih mreà, {to
se jasno uo~ava na datoj slici.

Praktikum
57

Format A3
1. O(130; 110) Konstruisati presek obrtnog konusa i obrtnog cilindra.
Konus:
Bazis je krug u horizontalnoj ravni; centar bazisa K(60; 60; 0); polupre~nik bazisa R
k
=50mm;
visina konusa h=100mm.
Cilindar:

Osovina cilindra C
1
C
2
: C1(60; 0; 40)C2(60; 120; 40); polupre~nik bazisa R
c
= 35mm;

Razviti mreù cilindra sa otvorima koji su nastali uklanjanjem konusa. Mreù cilindra razviti
od ta~ke M
m
(150; 150) tako da izvodnice njegovog razvijenog omota~a budu paralelne kra}oj
ivici lista.

NacrtnaGeometrija (Praktikum)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

NacrtnaGeometrija (Praktikum)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Osnovi tehni~ke nacrtne geometrije

You might also like