Elementarne estice

Potraga za osnovnim sastavnicama kosmosa see daleko u prolost

Atomska Demokritova hipoteza Koliko ima osnovnih cigli? - zrak
vatra zemlja voda Kau stari Grci.

Rutherford: atomi nisu elementarne estice!

1911. Rutherford je naao nukleus u atomu tako to je alfa estice usmjeravao na tanke folije od zlata otkrivi da se neke od njih odbijaju i vraaju nazad.

Atomi

Svi atomi su graeni od protona, neutrona u jezgru i elektrona koji krue oko jezgra

proton
Elektron je prva elementarna estica Koja je otkrivena (JJ Thomson 1897) Protoni i neutroni su sastavljeni od kvarkova

elektron

neutron

Periodni sistem elemenata

U Periodnom sistemu elemenata ima 114 elementa sa razliitim osobinama: masa, kristalna struktura, taka topljenja

Atomi su sloeni objekti

Protoni (+ elektrini naboj), p

Elektroni ( elektrini naboj), e

Neutroni (nez naboja), n Proton i Neutron imaju pribline mase Elektron je oko 2000 puta manje mase od protona Elektrine sile stvaraju privlaenje izmeu elektrona i protona u nukleusu

Hemijski elementi su definisani brojem protona u atomskom jezgru

Vodonik, 1 proton i 1 elektron

proton
10-10 m

Oblak elektronske vjerovatnosti

Ugljik ima 6 protona

Oblak od 6 elektrona

Nukleus: 6 protona 6 ili 7 neutrona

Primjedba: Skala veliina Je pogrena, nukleus je preuvelian

Unutranjost atoma: neutroni, protoni, elektroni

Ugljik (C )
Atomski broj Z=6
(broj protona)

Zlato (Au)
A=12

Maseni broj

(broj protona + neutrona)

Atomski broj Z = 79
Maseni broj A = 197 #elektrona = # protona

# elektrona = # protona
(atom je elektro-neutralan)

Subatomske estice
Today

Nicolo Cartiglia -INFN Torino

10

Od atoma do kvarkova
Koliko su mali najmanji sastavni dijelovi materije?

<10-18 m

<10-1 8 m

10-10 m

~ 10-14 m ~ 10-15 m

Atomi i subatomske estice su mnogo manji nego talasna duina vidljive svjetlosti. Zato ih zaista ne moemo vidjeti. Svi crtei dolaze iz umjetnike mate. Da bismo vie saznali o subatomskim strukturama, trebaju nam akceleratori estica.

Subatomski svijet

Malo istorije
Poetkom 20. stoljea poinje gomilanje elementarnih estica. Da bi se objasnilo izlijetanje elektrona iz elektriki neutralnog atoma, mora se pretpostaviti postojanje pozitivnog naboja u atomu. Nosioci tog naboja nazvani su protoni. Time je neutralnost atoma postala logina; on je sastavljen od negativnih elektrona i pozitivnih protona. U atomu ih je toliko da se njihov broj uravnoteuje. Meutim, pojavio se nedostatak ovakve eme. Naime, prebrojavajui elektrone i protone u atomu izlazi da u atomu nedostaje oko polovica mase. Privremeno rjeenje je bilo da atom sadri jednak broj protona i elektrona, s tim to je polovica elektrona smejetena oko jezgre a druga polovica i svi protoni u jezgri.

Malo istorije
Ali i ovo rjeenje je osporeno. W. Heisenberg je pomou relacija neodreenosti, pokazao da nije mogue da elektron boravi u jezgri atoma. On predlae da jezgra atoma uz pozitivni proton sari i neutralnu esticu mase podjednake masi protona. Tu esticu nazvali su neutron. Prije 1930. kao elementarne estice poznate su samo proton, elektron i foton. Elektron je 1897. identifikovao Thomson, a foton je 1905. definirao Einstein. Foton je elementarna estica, kvant elektromagnetnog zraenja, koji se u vakuumu kree brzinom svjetlosti c, nema masu, a sadri energiju: E = hf , gdje je h - Plankova konstanta, a f - frekvencija

Neutron
I pored rapidnog napretka fizike u prvih par dekada 20-tog stoljea nije bilo poznato vie elementarnih estica sve do 1932. kada je Chadwick dokazao postojanje neutrona. 1932. James Chadwick je otkrio neutron. Time je rijeen problem nedostatka mase u atomu: broj elektrona u atomu jednak je broju protona, a broj neutrona je onoliki koliko ih treba da upotpune masu atoma. Tako je broj neutrona priblian broju protona, to je inae zavisno od svakog konkretnog atoma. A kada je otkriven neutron, inilo se da su dovoljna ova 3 sastavna elementa: elektron, proton i neutron. James Chadwick (1891-1974)

Neutrino
To je bilo dovoljno, sve do otkria raspada. Naime, u raspadu zbivala se udna pojava nestajala je energija. Kad se napravio obraun energije prije raspada i uporedio s onim poslije raspada rezultat je bio da elektroni odlaze s premalo energije. Rjeenje je da negdje nestaje energija ili je pronaen dogaaj koji naruava osnovno pravilo dotadanje fizike zakon ouvanja energije. vrstu odbranu zakona ouvanja energije je izveo W.Pauli. Pauli iznosi hipotezu da pri raspadu dio energije sa sobom odnosi estica koja nastaje u raspadu. estica, radi ouvanja neutralnosti atoma, treba biti neutralna pa je imenuju neutrino, mali neutron. Masa neutrina je jako malena , ali on odnosi taj nedostajui dio energije.

Uvoenje neutrina
Neutrino, igra vanu ulogu kod radioaktivnih raspada n -> p+ + e- + v
e

estica ve (elektronski neutrino) je u bliskoj vezi sa elektronom, ali ima sasvim drugaije osobine.

Ime elektron Elektronski neutrino

Masa 0.0005 GeV < 0.00000001 GeV

Naboj -1 0

Klasifikacija estica
Sve estice se mogu svrstati na dva naina , prema spinu i prema nekom drugom svojstvu. estice se prema spinu dijele na fermione i bozone. Fermioni su one estice koje imaju polovini spin , a bozoni estice koje imaju cjelobrojni spin. Dalje, pokazuje se da su fermioni oni od kojih je graena materija, a bozoni oni koji prenose interakciju i tako odravaju vezu meu fermionima. Neka druga podjela svrstava estice u tri grupe: kvanti polja, leptoni i hadroni. Hadroni obuhvaaju dvije podgrupe: mezone i barione. U kvantnoj elektrodinamici polje se opisuje pomou nosilaca meudjelovanja, tzv. kvanata polja.

12 fundamentalnih estica
Nije jasno zato ove postoje

Problem: Priroda koristi ove 4 estice

c s

t
quark

d
ne e

nm
m

nt
t

leptons

Nicolo Cartiglia -INFN Torino

19

Standardni model

Fundamentalne estice

Standardni model
Okvir koji sadri:
Materija 6 kvarkova 6 leptona Grupirani u 3 generacije Sile Elektroslaba: g (foton) - Z0 , W Jaka - g (gluon)

H= nedostajua estica: Higgs-ov Bozon

Nema gravitacije! Jo nema kvantne teorije Gravitacionog polja!

Ovaj model je veoma dobar za opisivanje svega do sada uoenog u subatomskom svijetu. Ali tu mora biti neeg mnogo vie!

Klasifikacija je zasnovana na 4 (3) temeljna meudjelovanja u prirodi: 1.Kvanti elektromagnetnog i slabog nuklearnog polja (tzv.elektroslabo polje) Toj skupini estica pripadaju foton i intermedijarni bozoni.

Foton je elementarna estica, kvant elektromagnetnog zraenja, koji se u vakuumu kree brzinom svjetlosti c, nema masu, a sadri energiju: E = hf , gdje je h - Plankova konstanta, a f - frekvencija Intermedijarni bozoni su estice velike mase (90 GeV/c2) i nosioci su slabe nuklearne sile. Otkrili su ih Carlo Rubbia i Simon van der Meer iz Evropskog nuklearnog centra u enevi (Cern), koji su za to otkrie dobili 1984.godine Nobelovu nagradu.

2.Leptoni Leptoni dolaze od grke rijei leptos to znai sitan ili tanak. Leptoni su lagane elementarne estice koji ne reagiraju na jaku silu pa djeluju slabim nuklearnim silama. Imaju naboj 1 (osim neutrina koji su neutralni). Karakterizira ih zakon ouvanja leptonskog broja - zbir leptona (leptonski broj 1) i antileptona (leptonski broj -1) koji ulaze u reakciju jednak je broju leptona koji iz nje izlaze. Spin im je 1/2 te potuju Paulijev princip iskljuivosti. Leptoni su: elektron, tri vrste neutrina, mion i estica Mion moemo shvatiti kao teki elektron. Masa mu je bliska masi piona i kad je pronaen smatralo se da je to mezon.

3.Hadroni Hadroni dolaze od grke rijei hadros to znai jak , snaan. Hadroni su teke elementarne estice. Oni meudjeluju jakom nuklearnom silom koja je najjaa u prirodi. Tipini hadroni su nukleoni tj. neutron i proton. Hadroni su prema masi podijeljeni ma: - mezone (mase izmeu e i p) - barione (tj.one koje su teki) Danas ta podjela nije vie opravdana! Bolja je podjela koja kae: Mezoni su oni hadroni iji je spin 0 ili cjelobrojni viekratnik h/2. Barioni tj. nukleoni i hiperoni imaju spin jednak neparnom viekratniku (h/2),tj. (h/2) , 3/2(h/2) Vrijednost spina odreuju statistika svojstva estica: Bozone odreuje Bose-Einsteinova statistika, a fermione Fermi-Diracova statistika.

Slaba interakcija

Abdus Salam (1926-1996)

U 60-tim godinama prolog vijeka Glaou (Sheldon Glashow), Vajnberg (Steven Weinberg) i Abdus Salam su predvidjeli da postoje estice, koje su oni nazvali W (za weak=slab) i Z i da su one odgovorne za slabu interakciju. Te estice su uoene.

Sheldon Glashow (1932- )

Graviton
Sugerisano je da postoje estice Nazvane gravitoni koje su odgovorne za gravitacionu interakciju. Graviton je medijator gravitacije u kvantnoj teoriji polja i postuliran je radi uspjeha fotona u kvantnoj teoriji elektrodinamike. Graviton mora biti bez mase , mora putovati brzinom svjetlosti, imati spin 2, i mora intereagovati sa svim esticama koje imaju masu-energiju. Graviton nikada nije bio uoen zbog njegove izuzetno slabe interakcije sa objektima.

4 sile u prirodi
Slaba
Bete raspad

Elektromagnetna
TV, PCs Magneti
e- e+ stvaranje

Slab naboj Elektrini naboj

Jaka Vezanje kvarkova

Gravitacija
Odgovorna za nau stabilnost na zemlji

Jak naboj
masa

Fundamentalne interakcije

Jedan od vanih ciljeva fizike estica jeste da unificira ove sile (da pokae da su sve one samo razliiti aspekti iste sile), kao to je to Maksvel (Maxwell) uradio za elektrinu i magnetnu silu prije mnogo godina.

Sila Jaka nuklearna Elektromagnetna Slaba nuklearna Gravitacija

Jaina 1 .001 .00001 10-38

Nosilac Gluoni Foton Z0,W+,WGraviton?

Fizikalni efekat Dri na okupu jezgro Svjetlo, elektricitet Radioaktivnost Gravotacija

Subatomske estice interaguju razmjenom bozon estica cjelobrojnog spina. Promjenjljive interakcije odgovaraju da razmijene bozone razliitih karakteristika.

Razmjena estica je odgovorna za silu.

Slaba sila - Beta raspad

Antineutrino Electron

Fundamentalne interakcije

Konani domet efektivno konfinira estice koje, zbog principa neodreenosti, imaju minimalni impuls i stoga minimalnu kinetiku energiju i masu. Fotoni i gravitoni su bez mase, a W and Z bozoni su teki.

Elektromagnetna sila
Odbojna sila koju osjeaju dva elektrona koji se pribliavaju.

e-

e-

Foton je estica koja se pridruuje elektromagnetnoj sili.

Photon

estice sile
estice meudjeluju i/ili se raspadaju zbog sila. Sile su takoe odgovorne za vezivanje estica.

Jake: gluoni
Samo kvarkovi

Slabe: W+, W-, Z0

Leptoni i kvarkovi (samo sila za neutrine)

Elektromagnetna:g
Kvarkovi i nabijeni leptoni (nema neutrina)

Gravitacija: graviton?
Tek treba da se otkrije Ima zanemarljiv efekat na estice.

Klasifikacija elementarnih estica

estice koje imaju polovian spin zovu se fermioni a one sa cjelobrojnim spinom se zovu bozoni. Ovo je koristan nain klasifikacije elementarnih estica jer izgleda da je sva stabilna materija u svemiru graena od fermiona. Fermioni slijede Paulijev princip iskljuivosti, a bozoni ne.

Fotoni, gluoni, W i Z se zovu gauge bozoni i odgovorni su za jake i slabe interakcije. Gravitoni su takoe bozoni imaju spin 2. Fermioni djeluju privlanom ili odbojnom silom jedan na drugog tako to izmjenjuju gauge bozone koji su nosioci sile.

Higgsov bozon
Predvien je jo jedan bozon, ali nije bio detektovan. Neophodan je u kvantnoj teoriji poljada bi objasnio zato W i Z imaju tako veliku masu, a fotoni nemaju mase. Ovaj nedostajui bozon se zove Higgsova estica (ili Higgsov bozon) po Peteru Higgsu, koji ga je prvi predloio. Standardni model predvia da postoji polje koje se zove Higgsovo polje koje proima cijeli prostor. Intereagujui sa ovim poljem estice dobijaju masu. estice koje jako interaguju sa Higsovim Simulirani dogaaj koji prikazuje poljem imaju teku masu; estice koje reaguju pojavu Higssovog bozona slabo imaju malu masu.

ta elimo da naemo u LHC?

Meu mnotvom novih estica za koje se nadamo da emo pronai, jedna je posebno vana:

Mr Higgs

HIGGS-ova estica
Higgs-ov bozon je vrlo teka estica i teko ju je stvoriti. Pokuavaju da je nau ve 20 godina i misli se da su na pragu tog otkria.

Nicolo Cartiglia -INFN Torino

37

Higgs-ov bozon je veoma teak, a jo nije uoen. Potraga za Higgsovim bozonom je najvei prioritet fizike elementarnih estica.

Osobine bozona

Unifikacija osnovnih sila

Electricity Magnetism

1864
Electromagnetism

Light
Beta-decay

1971
Electroweak Interaction Weak Interaction

1976
Standard Model

Neutrinos Protons Neutrons Pions, etc. Earth Gravity Celestial Mech.

1965 1973
Strong Interaction

?
1687
Universal Gravity Spacetime Geom.

1916
General Relativity

Nakon standardnog modela: Unifikacija sila (interakcija)

ELECTROMAGNETIC

GRAVITY

UNIFIED FORCE?

STRONG

WEAK

Potraga za jednostavnom elegantnom unificiranom teorijom.

Leptoni: elektroni, mioni, tau-estice i neutrini

Leptoni su vjerovatno najjednostavnije elementarne estice. Pojavljuju se kao takaste strukture, tj. kao da nemaju nikakvu unutranju strukturu i izgledaju zaista elementarno. Do sada nema plauzibilne indikacije da su oni sastavljeni od nekih vie fundamentalnih estica.

Svakom leptonu je pridruen jedan neutrino nazvan prema svom naelektrisanom partneru (npr., mion neutrino).
Postoji samo est leptona plus est njihovih antiestica.

Mion i tau raspad

Mion se transformira u elektron, a tau estica moe da se transformira u elektron, mion ili ak hadrone.

Raspad miona (kroz slabu interakciju) je:

m nm

ne

Neutrino
Neutrino nema naelektrisanja. Elektronski neutrino nastaje u betaraspadu neutrona. Njihove mase su vrlo male. Tana masa neutrina moe uticati na postojee teorije vasione zbog gravitacionog privlaenja masa.

Kao i svi drugi leptoni i neutrini imaju spin . Svatri neutrina su eksperimentalno potvreni.
Neutrine je posebno teko detektovati jer nemaju naboja , a imaju veoma malu masu i interaguju veoma slabo (vrlo lako prou kroz zemlju!).

Slika sunca snimljena ne pomou svjetlosti ve pomou neutrina, napravljena na japanskoj neutrinskoj opservatoriji SuperKamiokande

Neutrino
Jedan od najintrigantnijih problema u posljednje tri decenije bio je problem solarnih neutrina: broj neutrina koji stiu na Zemlju sa sunca je za faktor 2 ili 3 manji u odnosu na nae razumijevanje proizvoenja energije (nuklearna fuzija). Neutrini dolaze u tri varijante ili ukusa: electronski, mionski i tau-neutrino. Naunici su uoili da neutrini nastaju u Zemljinoj atmosferi pod uticajem kosmikih zraka i pri tome se mijenjaju tj. osciluju u drugi ukus (sunce emituje samo elektronske neutrine). Osim toga, ovo se moe dogoditi samo ako neutrini imaju masu.

Hadroni
Hadroni su estice koje djeluju kroz jaku silu. Postoje dvije klase hadrona: mezoni i barioni. Mesoni su estice sa cjelobrojnim spinom sa masom koja je vea od mionove mase (106 MeV/c2). (Mezoni su napravljeni od parova kvarkova kvark i antikvark). Oni su nestabilni i rijetki. Barioni imaju mase bar kao protoni i imaju spin od pola cijelog broja. U barione spadaju proton i neutron od kojih se sastoji atomsko jezgro, ali postoje i mnogi drugi nestabilni barioni. Termin barion je izvedenod grkog (baris), to znai teak jer u vrijeme kad su ih imenovali vejerovalo se da barioni imaju veu masu nego druge estice. (ine ih tri kvarka). Svi se barioni raspadaju na protone.

Kako nastaju nove estice?

Koritenjem akceleratora. estice se ubrzavaju do brzine svjetlosti i onda ih sudarate jedne sa drugima.

Nicolo Cartiglia -INFN Torino

46

Proizvoenje elementarnih estica

Da bi se proizveo Higsov bozon tj. omoguili sudari estica koji su dovoljno snani potrebni su akceleratori estica izuzetne snage, bio je potreban veliki hadronski kolajder (the Large Hadron Collider) (LHC).

Akceleratori
magnets

Protoni se ubrzavaju i sudaraju u LHC. Dva snopa putuju u suprotnim smjerovima. Elektrina polja daju ubrzanje jer se jer se isti odbijaju, a razliiti privlae. Magnetna polja upravljaju snopovima protona obzirom da se nabijene estice u magnetnom polju kreu po krunoj stazi.

Detekcija
Na etiri mjesta du LHC prstena protoni iz dva suprotnoubrzavajua snopa se sudaraju.

ATLAS

Koliziona energija kondenzira se u esticama (e-, p, p) Detektori koji okruuju take sudara osjetljivi na prolazak energetskih estica.

LHC @ CERN: estice

se ubrzavaju du cirkularne staze duge 27 kilometara koja se nalazi 100 m ispod zemlje

Snopovi protona koji cirkuliraju eono se sudaraju 40 miliona puta svake sekunde.
Nicolo Cartiglia -INFN Torino 50

Nicolo Cartiglia -INFN Torino

51

Da li zaista postoji anti-materija

Svaka estica ima svoju antiesticu sa suprotnim karakteristikama.

Nicolo Cartiglia -INFN Torino

52

estice i antiestice Pojam antiestice je u fiziku uveo Dirac svojom teorijom elektrona. Danas su poznate antiestice gotovo svih elementarnih estica. Da bismo bolje razumjeli to je antiestica, posluit emo se crteom na slijedeoj slici. Naime, kad je Dirac pomou svoje teorije postavio ispravnu jednadbu kretanja za elektron, uoio je da se ravnopravno sa rjeenjima s pozitivnom energijom javljaju i rjeenja s negativnom energijom. Rjeenja (stanja) pozitivne energije su realni svijet : elektroni koji se kreu u materiji i koje opaamo. Ali ta su rjeenja negativne energije? Antiestice imaju istu masu i vrijeme ivot kao njima pridruene estice. Imaju istu veliinu, ali suprotnog znaka kao to je elektrini naboj i razni kvantni brojevi.

I njima je Dirac htio-ne htio, morao dati fizikalno znaenje. Najjednostavnije je bilo rei da sva ta stanja takoer postoje, ali da su popunjena elektronima; kad bi, naime, ta stanja bila prazna ili djelomino popunjena, elektroni bi iz stanja pozitivne energije propadali u stanja negativne energije, kao to kuglice padaju u jamu (po naelu minimuma potencijalne energije). Drugim rjeima, dolo bi do raspada Svemira, a to se u stvarnosti ne dogaa.

Pozitron
1928. Dirac je uveo relativistiku teoriju elektrona kombinujui kvantnu mehaniku i teoriju relativnosti. On je naao da njegova talasna jednaina ima i negativno i pozitivno rjeenje vezano za energiju. Njegova teorija moe da se interpretira kao vakuum koji je napunjen beskonanim morem elektrona negativnih energija. Ako se dovoljno energije prenese u more mogue je da jedan elektron s pozitivnom energijom bude izbaen iz mora ostavljajui iza sebe upljinu koja je pozitron obiljeen sa e+.

Paul Dirac (1902-1984) Elektron & pozitron

Positron! 0

Vacuum

Prva antiestica
Dakle, P.Dirac je 1933. postulirao postojanje estica negativne energije, te ih nazvao antiestice. Uz prvu antiesticu vezana je zanimljiva okolnost da je najprije predviena a onda tek pronaena. Osnovna svojstva elektrona izlazila su neposredno iz Diracove teorije. Postojala je injenica da u toj teoriji ima mjesta za jo jednu esticu. Drugim rijeima, teorija graena za potrebe opisivanja jedne estice, elektrona , ispala je preiroka za elektron, ona obuhvaa elektron ali ostavlja mogunost postojanja jo jedne estice slinih svojstava. Upravo na mogunost postojanja nove estice upozoravao je Oppenheimer.

Jo iste godine Anderson je ulovio tu novu esticu. Na fotografskoj ploi zapazio je trag nepoznatog gosta iz svemira (kozmike zrake). Po otklonu u magnetnom polju bilo je sasvim nedvojbeno da je rije o pozitivno nabijenoj estici. Negativna bi se otklonila u drugu stranu. Zakrivljenost staze i debljina traga omoguuju da se utvrdi masa te estice. I to je bilo u skladu s predvianjem. Bio je to pozitron, antiestica elektrona. Mogli bismo ga zvati i antielektron.

Sve estice, ak i one neutralne (sa nekim izuzecima kakvi su neutralni pioni), imaju svoje antiestice.

Pozitron
Carl Anderson je identifikovao pozitron u kosmikim zrakama1. To je bilo lako jer pozitron ima pozitivno naelektrisanje i malu masu.

Carl Anderson (1905-1991)

1Kosmiki

zraci su visokoenergetske estice, veinom protoni, koje presijecaju interstelarni prostor i ulaze u Zemljinu atmosferu gdje njihovo meudjelovanje sa esticama stvara kosmike tueve mnogih estica.

Andersonova fotografija maglene komore sa tragom pozitrona

Anihilacija Susret elektrona i pozitrona koban je za oba. Oba nestanu, pretvore se u zraenje. Tu pojavu zovemo anihilacija .

Svaki za sebe, i elektron i pozitron ne mogu se raspasti, ne mogu se pretvoriti u zraenje. Svaki od njih nosi elektrini naboj , a naboj je neunitiv pa tako i elektron ili pozitron koji nose taj naboj. Meutim, kada se elektron i pozitron nau zajedno ukupni je naboj jednak nuli, jer elektron je negativan, a pozitron pozitivan ali jednake koliine naboja. Kad su zajedno, ukupni naboj bit e jednak nuli. Zraenje e isto tako biti bez naboja , pa nita ne sprijeava da se elektron i pozitron pretvore u bljesak, jednom rjeju anihiliraju (ponite) . Veza izmeu mase i energije dae nam energiju u koju e se pretvoriti elektron i pozitron. Sva energija estice i antiestice prelazi u energiju zraenja.

Materija i antimaterija stvaranje parova

Elektron-pozitron par stvoren tako to su fotoni udarali u tenost gasne komore. To je primjer konverzije fotonske energije u materiju i anti-materiju. Spirale materije i anti-materije idu u suprotnim stranama u magnetnom polju radi suprotnog naboja. Energija i impuls su ouvani.

Pozitron-Elektron Interakcija
Krajnja sudbina pozitrona (anti-elektrona) je anihilacija sa elektronom. Nakon to se pozitron uspori prolazei kroz materiju, privue ga elektron Kulonovom silom i tako se anihilira kroz reakciju:

Sva anti-materija na kraju ima istu sudbinu. Puno energije se oslobodi u ovim procesima: sva materija se pretvori u energiju.

Uoptavanjem Diracove ideje za sve vrste polja (a ne samo elektromagnetno) vidi se da svaka estica ima svoju antiesticu. Tako je antiproton, proton negativnog naboja, pronaen jo 1955. godine, antineutron koju godinu kasnije itd. Antiestice se ne moraju meusobno razlikovati po naboju: npr. neutronu suprotna estica, antineutron takoer nema naboja. Najispravnije je rei da se estica i antiestica razlikuju u onom svojstvu koje je karakteristino za polje ija se energijska stanja promatraju. Za elektromagnetno polje to je elektrini.

 Openito sve antiestice navedenih estica u svim tabelama imaju: 1.Jednako: masu ,spin, prosjeno trajanje( ili vrijeme ivota) , emu raspada koliine kretanja, barionski broj,leptonski broj, stranost ... Antiestice su, dakle, fizikalna realnost i po svojoj materijalnosti su ravnopravne esticama. U tom smislu treba i tablicu 1. dopuniti pripadnim antiesticama. Meutim, pitanje zato u naem svemiru prevladavaju estice jedne vrste, dok se pripadne antiestice mogu proizvesti samo uz znatan utroak energije jo je bez jasnog i sveobuhvatnog odgovora

2.Suprotno: naboj, magnetski moment,moment

Tablica1. Svojstva estica i antiestica

Fajnman-ovi Dijagrami
Fajnman je predstavio posebno jednostavnu grafiku tehniku kojom se opisuju interakcije. Ona predvia da, kada se dva elektrona pribliavaju, prema kvantnoj teoriji polja, oni razmijene serije fotona koji se zovu virtualni fotoni, jer ne mogu da se direktno opaaju. Akcija elektromagnetnog polja (na primjer Kulonove sile) moe da se interpretira kao razmjena fotona. U ovom sluaju kaemo da su fotoni nosioci ili medijatori elektromagnetne sile.
Primjer Fajnmanovog prostor-vrijeme dijagrama. Elektroni intereaguju kroz medijaciju fotona. Ose se obino ne stavljaju.

Jukavin (Yukawa) mezon

Japanski fiziar Hideki Jukava je imao ideju da razvije kvantnu teoriju polja koja bi opisala silu izmeu nukleona analognu onoj sa elektromagnetnom silom. Da bi uradio ovo, morao je da odredi nosioce ili medijatore nuklearne jake sile analogno fotonu kod elektromagnetne sile koje je nazvao mezon (izvedeno iz grke rijei meso to znai srednji radi njegove mase koja je izmeu masa elektrona i protona).

Hideki Yukawa (1907-1981)

Jukavin mezon
Jukavin mezon, zvani pion (ili pi-mezon, tj. p-mezon), je identifikovan 1947. Uradili su to Pauel ( C. F. Powell (19031969)) i Oialini (G. P. Occhialini (19071993)).

Nabijeni pioni imaju mase od 140 MeV/c2, a otkriveno je kasnije da neutralni pion p0 ima masu od 135 MeV/c2..
Jukavin pion je odgovoran za nuklearnu silu.
Fajnmanov dijagram koji predstavlja izmjenu piona (Jukavinog mezona) izmeu neutrona i protona.

Drugi mezoni, kvarkovi i gluoni

Nukleoni i mezoni dio opte grupe estica formirane od jo vie fundamentalnih estica : kvarkova (quarks). estica koja posreduje jaku interakciju izmeu kvarkova, zove se gluon (glue znai ljepilo koje dri kvarkove zajedno); Ona je bez mase i ima spin 1, ba kao i proton.

Kompjuterska slika kvarkova i gluona u nukleonu

Zakljuak
Foton, neutrino, elektron, proton i odgovarajue antiestice stabilne su elementarne estice. Ostale estice se spontano raspadaju i pretvaraju u druge estice (npr. mion se se spontano raspada u elektron, antineutrino i mionski neutrino).