MODEL zasnivanja odrive proizvodnje novih kultura

Na temelju poslovnog plana i zakljuaka odabrane su dve biljke. Model predlae nain na koji da se navedene biljke verifikuju i potom uspostavi proizvodnja navedenih biljaka po poljoprivrednim gazdinstvima, odnosno u okviru njihovih oblika povezivanja u tri lokalne samouprave.

1. Model za verifikaciju zasniva se na ranijoj dobroj praksi i iskustvima a obrazlae nekoliko opcija do kojih se dolo tokom faze istraivanja

Model zasnivanja plantaa novih biljaka utemeljen je na dobroj praksi koju smo ve imali na slinim projektima u drugim oblastima, pri emu se moe predloiti nekoliko opcija. Dobra praksa podrazumeva uee vie aktera u pilot projektu, izradu akcionog plana za realizaciju pilot projekta, odabir nosilaca aktivnosti, uspostavljanje kontrolnog mehanizma kojim se na temelju unapred utvrenih kriterijuma ocenjuje uspenost realizacije pilot projekta, podrku javnog sektora i uee u implementaciji neprofitnih organizacija i privatnih preduzetnika. Javni sektor treba da uestvuje radi toga da bi se garantovala ira drutvena podrka uvoenju gajenja novih biljaka na ovim prostorima, neprofitni sektor treba da obezbedi da rezultati direktne podrke pilot projektima bude javna svojina i dostupna irokom krugu potencijalnih investitora, a privatni sektor treba da uestvuje kako bi se uverio u odrivost i profitabilnost gajenja novih sorti i na temelju iscrpnih i uverljivih podataka donosio odluke o tome hoe li investirati u takvu proizvodnju ili ne. Ako je re o opcijama formiranja modela za pilot projekat izmeu niza mogunosti treba imati u vidu sledee tri:

1.

Na temelju studije i modela javni sektor da definie pilot projekat. Realizovao bi ga takoe javni sektor, na javnoj povrini. Tokom realizacije pilot projekta na jednom i dva hektara, javni sektor e kontrolisati njegovo odvijanje i rezultate i na prigodan nain obavetavati javnost o tome. Na kraju projekta izradie materijal o rezultatima pilot projekata, prezentovati ga javnosti i pozvati privatni sektor da se ukljui u realizaciju. Ukoliko se uveri u odrivost i interes zajednice da se iri takva proizvodnja definisae mere finansijske i nefinansijske podrke, privatni sektor e na temelju procene odluivati o meri u kojoj e realizovati investicije u gajenje novih biljaka. Na temelju studije i modela javni, neprofitni i privatni sektor zajedniki definiu pilot projekat. On bi se realizovao kroz saradnju javnog, neprofitnog i privatnog sektora, na pilot povrinama koje mogu biti u javnom ili privatnom vlasnitvu, ali tokom perioda realizacije projekta (npr. 5 godina) treba da budu u zakupu, odnosno pod kontrolom neprofitne organizacije. Tokom realizacije pilot projekta na jednom i dva hektara, partnerstvo javnog, neprofitnog i privatnog sektora e kontrolisati njegovo odvijanje i rezultate i na prigodan nain obavetavati javnost o tome. Na kraju projekta izradie se materijal o rezultatima pilot projekata, prezentovati ga javnosti i pozvati privatni sektor da se ukljui u realizaciju. Ukoliko se uveri u odrivost i interes zajednice da se iri takva proizvodnja zajedniki e se definisati mere finansijske i nefinansijske podrke privatnom sektoru spremnom da investira, a koje e javni sektor da obezbedi iz budetskih sredstava, donacija ili programa meunarodne saradnje. Privatni sektor e na temelju procene odluivati o meri u kojoj e realizovati investicije u gajenje novih biljaka. Na temelju studije i modela javni sektor da definie pilot projekat i preputa neprofitnom i privatnom sektoru da ga realizuju na privatnoj povrini. Tokom realizacije pilot projekta na jednom i dva hektara, javni sektor e kontrolisati njegovo odvijanje i rezultate rada neprofitnog i privatnog sektora i na prigodan nain obavetavati javnost o tome. Na kraju projekta predstavnici neprofitnog i privatnog sektora izradie materijal o rezultatima pilot projekata, prezentovati ga javnosti i sve zainteresovane da se ukljue u realizaciju. Ukoliko se uveri u odrivost i interes zajednice da se iri takva proizvodnja, predloie javnom sektoru da donese mere finansijske i nefinansijske podrke, a u konanici privatni sektor e na temelju procene odluivati o meri u kojoj e realizovati investicije u gajenje novih biljaka.

2.

3.

Ova tri pristupa odraavaju tri razliite filozofije. Prva polazi od etatistikog modela razvoja gde javni sektor sve vodi i definie, a onda preputa privatnom da se ukljui, kada predstoji realizacija. Drugi je utemeljen na participativnom modelu, gde od poetka sva tri sektora uestvuju u koncipiranju i izvoenju pilot projekata uz
2

odreenu koordinaciju javnog sektora, pa privatni sektor na kraju odluuje o svom ukljuenju. Trei model preputa od poetka neprofitnom i privatnom sektoru da vode pilot projekat i akciju, a javni se ukljuuje u meri u kojoj je to potrebno da se ire podri. Ako bismo ocenjivali navedena tri modela trebalo bi istai sledee: U praksi se uvek kao najefikasniji i najefektivniji pokazuje participativni model, gde od poetka do kraja uestvuju sva tri sektora, pri emu javni sektor sve vreme nosi one aktivnosti za koje je najkompetentniji, odnosno za koje je potrebno obezbediti finansijsku podrku iz budeta ili donacija; neprofitni sektor uestvuje u onom delu gde je potrebno obezbediti javnost i ire drutvene interese, ali ne snagom pozicije vlasti ve snagom argumenata; dok privatni sektor uestvuje u delu koji se tie koncipiranja i evaluacije konkretnih aktivnosti i rezultata, koje e biti inputi za odluivanje hoe li se kasnije angaovati svojim investicijama. Nedostaci prvog modela su to javni sektor nastupa samo sa pozicija vlasti, dri preveliku distancu prema druga dva sektora i ne animira ih kroz zajedniki angaman ve nastupa distributivnom logikom. Na taj nain druga dva sektora ne oseaju sam projekat sopstvenim ve neim to im se spolja predlae. Nedostaci treeg modela su to se javni sektor nedovoljno angauje i takoe ne stvara partnerstvo s druga dva sektora, kakvo je prisutno u integrativnom modelu drugog pristupa. I ovde je dakle prisutna distributivna logika. Konano i drugi model ima nedostatke, a oni se odnose na to da treba ulagati puno energije da se odri partnerstvo ova tri sektora, koji u pravilu don ose odluke temeljem razliite logike. Ipak, moe se predloiti participativni i integrativni model saradnje sva tri sektora od samog poetka i tokom celokupne realizacije pilot projekata, a potom i konkretnih investicija. Jer, on ima najvie prednosti, a nedostaci se svode na koordinaciju ova tri sektora, bez koje u sutini i nema uspene realizacije kompletne akcije.

2. Sutina modela za verifikaciju je da se uz pomo lokalnih i regionalnih samouprava i donatora uspostavi pet pilot parcela, dve na dva hektara i tri na jednom hektaru na kojima se verifikuju rezultati Studije.

Inicijalne odluke partnerstva na projektu SU SO KA bile su da se podri uspostavljanje pet pilot parcela na kojima e se gajiti dve odabrane kulture, dakle goji i tikvica golica, pri emu bi dve bile na dva hektara i tri na jednom hektaru. Planirano je da se uspostavljanje navedenih pet parcela odvija uz podrku lokalnih i regionalnih samouprava, te donatora zainteresovanih za projekat. Pri tome bi se tri parcele postavile na lokaciji Subotica, a po jedna na lokacijama Sombor i Kanjia.

Lokalne i regionalne samouprave i donatori bi podrali uspostavljanje ovih lokacija (obezbeujui sredstva za investiciju u prvom redu bunar i opremu za navodnjavanje, sadnice, odnosno seme i druga osnovna sredstva), neprofitni sektor bi obezbedio povrinu na kojoj bi se podizao pilot projekat, organizovao investiciju i realizaciju projekta, a predstavnici privatnog sektora bi realizovali pojedine projektne aktivnosti (saenje, odnosno setvu, ubrenje, zatitu, obradu, berbu ili etvu itd). Na taj nain bi sva tri sektora bila ukljuena. Pored toga, neprofitni sektor bi organizovao promociju i javnost informisao o odvijanju i rezultatima pilot projekta. Na navedenim pilot lokacijama bi se unutar narednog petogodinjeg perioda verifikovali rezultati uzgoja dve kulture na navedenih pet parcela i potom uporedili sa onim to je navedeno o studiji o izvodljivosti diverzifikacije poljoprivredne proizvodnje i praenja kvaliteta novih kultura. Potom, kada verifikacija pokae tanost kvalitativnih i kvantitativnih podataka iz Studije prilo bi se irem programu uvoenja novih kultura i oivljavanja gajenja autohtonih biljnih kultura koje se u zadnje vreme gaje u manjoj meri. Tokom realizacije pilot projekta, verifikovale bi se i trine informacije, pratilo kretanje cena i potranje za ovim proizvodima, kao i potencijali prerade navedenih proizvoda u regiji (suenje, zamrzavanje, ceenje, itd).

Model za verifikaciju garantovae javno vlasnitvo rezultata verifikacije, te da eventualna ostvarena dobit tokom realizacije bude iskljuivo reinvestirana u dalje verifikacije, a ne povuena u vidu dividendi uesnika u projektu, te da se pilot plantae realizuju u okviru neprofitnih organizacija.

3. Model za eksploataciju sadrava sledee:

3.1. Definisanje pogodnih organizovati proizvodnja

organizaciono-pravnih

oblika

kojima

se

Dugorono gledano, gajenje novih sorti treba prepustiti privatnom sektoru, koji e donositi odluke na temelju procene odrivosti i profitabilnosti ove proizvodnje u regiji. Meutim, inicijalno, pilot projekat treba da vodi javno privatno partnerstvo u kome uestvuju javni, neprofitni i privatni sektor. Kada je re o javnom sektoru, tu se u prvom redu razumevaju lokalne samouprave (gradovi i optine) sa svojim javnim preduzeima i drugim organizacijama u kojima ima uee, reginalne samouprave (AP Vojvodina sa organizacijama pod njenom ingerencijom), te ministarstva ( u prvom redu nadlena za podruje poljoprivrede, ekonomije i finansija) sa organizacijama pod njihovom
4

ingerencijom. Tu su i Fondovi za razvoj i banke za razvoj na regionalnom i centralnom dravnom nivou. Kada je re o neprofitnom sektoru tu se podrazumevaju sve organizacije nevladine, kao i one koje predstavljaju javno privatna partnerstva u kojima javni sektor nema dominantnu ulogu (udruenja, zadruge, klasteri, fondovi i fondacije, itd). Tu su naravno i strane nevladine organizacije koje deluju na podruju koje je obuhvaeno projektom. Kada govorimo o privatnom sektoru, tada je re o privrednim drutvima, poljoprivrednim gazdinstvima i preduzetnicima. Ako izmeu pomenutih organizacija odreujemo koje bi trebalo da budu nosioci pilot projekta, u smislu realizacije proizvodnje, tada se model moe postaviti prema sledeem: Nosioci realizacije pilot projekta koji bi organizovao investiciju i proizvodnju, te plasman proizvoda kada oni dospeju trebalo bi u okviru neprofitnih organizacija da budu zadruge ili klasteri. I to zadruge ili klasteri koji su specijalozovani za poljoprivrednu proizvodnju, ratarstvo, voarstvo ili povrtarstvo. Navedene zadruge ili klasteri treba da imaju najmanje 20 lanova, da imaju najmanje dve potporne institucije, od kojih se barem jedna bavi obrazovanjem, i da su ve realizovali projekte ili pilot projekte iz oblasti poljoprivrede. Navedena zadruga ili klaster bi obezbedili zemljite za pilot parcelu, koje bi bilo u njihovom vlasnitvu ili dugoronom zakupu od najmanje 5 godina. Klaster bi organizovao i investiciju, pri emu se ostavlja mogunost da u njenoj realizaciji uestvuju na odgovarajui nain i lanovi zadruge, odnosno klastera (poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici ili privredna drutva). Zadruga ili klaster organizovae i operativni proces proizvodnje, pri emu e obezbeivati sadni materijal, ubrivo, zatitne materijale, sredstva za radove itd. uz podrku javnog sektora ili projekata. Zadruga ili klaster e i ubirati plodove, odnosno vriti etvu i plasirati rezultate proizvodnje i o tome voditi evidenciju. Prihode koje ostvari e reinvestirati u proizvodnju u narednim godinama ili u proirenje povrina za proizvodnju, ime e se obezbediti da rezultati investicija javnog sektora budu u funkciji proirenja proizvodnje. Zadruga ili klaster zajedno sa javnim sektorom i predstavnicima privatnog sektora vrie promociju rezultata pilot projekta povremeno u medijima ili na konferencijama za strunu javnost. Finansijska sredstva za realizaciju pilot projekta obezbedie se od donacija, iz budeta lokalnih ili regionalnih samouprava ili putem projekata po programima domaih ministarstava, sekretarijata ili lokalnih samouprava, odnosno stranih programa (USAiD, EU, GIZ, itd) Dakle, organizaciono-pravni oblik za realizaciju pilot projekata bie zadruga ili klaster. Pri tome, konkretno izvoenje pilot projekata vodie menader zadruge ili
5

klastera, koristei svoje lanice, poljoprivredna gazdinstva, preduzetnike ili privredna drutva. Monitoring itavog koncepta vrie se u partnerstvu javnog, privatnog i neprofitnog sektora, kroz zajedniki koordinacioni tim. Koristie se sredstva podrke iz javnog sektora, donacije ili e se pribavljati realizacijom projekata USAiD ili EU. 3.2. Definisanje menaderskih i tehnikih znanja potrebnih za zapoinjanje bavljenja gajenjem navedenih biljaka; to se tie menaderskih znanja koja su potrebna za realizaciju pilot projekta, kao i za start-up gajenja ovih biljaka na plantaama ona se u prvom redu odnose na elementarna znanja o voenju poslovanja u agrobiznisu, o finansijskom menadmentu, o marketinkom menadmenu i o prodaji, o operativnom menadmentu, o poslovnim knjigama i raunovodstvenom menadmentu, o analizi i o izradi poslovnih planova, te o organizaciji i komunikacijama. Navedeni start-up kursevi su standardizovani i raspoloivi u regiji putem razvojnih agencija i centara. Kada je re o tehnikim znanjima koja su potrebna, ona se odnose na poznavanje tehnologije proizvodnje voa i povra, i to u prvom redu vezano za podizanje vonjaka, odnosno povrtnjaka, zatitu bilja, ubrenje, znanja o sastavu zemljita i potrebama unoenja pojedinih supstanci odnosno hranjivih materija, o navodnjavajnju i potrebnoj koliini vode za odreene biljke u odreenoj fazi njihovog razvoja, o temperaturama koje podnose, o zatiti od mraza ili elementarnih nepogoda i t. sl. Poljoprivredne savetodavne slube i konstultanti iz oblasti poljoprivredne proizvodnje raspolau potrebnim znanjima da zainteresovanim prue strunu pomo i savete.

3.3. Definisanje potrebnih finansijskih sredstava za investicije Kada je re o potrebnim finansijskim sredstvima za organizovanje proizvodnje navedenih kultura iznosimo sledee:
ARONIJA

Poslovni plan za povrinu od 1 hektara: Pri utvivanju ukupnih investicionih ulaganja u podizanje zasada aronije polo se od sledeih pretpostavki: 1. Zasad aronije podie se na zemljitu proverenom kao pogodnom za ovu kulturu, 2. Zasad se podie za povrini od 1ha,
6

3. Zemljite na kome se planira podizanje zasada je u vlasnitvu investitora, 4. Klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajui, 5. Priprema zemljita i sadnje se vri u nultoj godini (jesen pre poetka perioda podizanja zasada), 6. Podizanje ograde zahteva 400m ice, postavljanje 200 stubova uz angaovanje 6 radnika sa punom dnevnicom, 7. Buenje i instaliranje bunara dubine do 50m, 8. Sistem za navodnjvanje porazumeva postavljanje folije i polaganje traka kap-pokap 9. Prskalica od 100l na kolicima, 10. Kultivator snage 2,2 ks, 11. Period podizanja zasada traje jednu godinu, 12. Mali rod se javlja u drugoj godini, 13. Zasad se podie odjednom, na celoj povrini.
Ulaganja u osnovna sredstava

U dinarima sadnice prskalica kultivator ograda bunar sistem za navodnjavanje

kom/ha 1200 1 1 1 1 1

cena/kom 290.00 15,000.00 45,000.00 60,000.00 48,000.00 125,000.00

vrednost 348,000.00 15,000.00 45,000.00 60,000.00 48,000.00 125,000.00 641,000.00

Poslovni plan za povrinu od 2 hektara

ulaganja u osnovna sredstva u dinarima U dinarima kom/ha sadnice 2400 prskalica 1 kultivator 1 ograda 1 bunar 1 sistem za navodnjavanje 1

cena/kom 290.00 15,000.00 45,000.00 120,000.00 48,000.00 250,000.00

vrednost 696,000.00 15,000.00 45,000.00 120,000.00 48,000.00 250,000.00 1,174,000.00

GOJI

Poslovni plan za povrinu od 1 hektara Pri utvdjivanju ukupnih investicionih ulaganja u podizanje zasada aronije polo se od sledeih pretpostavki: Podie se na zemljitu proverenom kao pogodnom za ovu kulturu, Zasad se podie za povrini od 1ha, Zemljite na kome se planira podizanje zasada je u vlasnitvu investitora, Klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajui, Pripremu zemljita i sadnje se vri u nultoj godini (jesen pre poetka perioda podizanja zasada), Podizanje ograde zahteva 400m ice, postavljanje 200 stubova uz angaovanje 6 radnika sa punom dnevnicom, Buenje i instaliranje bunara dubine do 50m, Sistem za navodnjvanje porazumeva postavljanje folije i polaganje traka kap-pokap Prskalica od 100l na kolicima, Kultivator snage 2,2 ks, Period podizanja zasada traje jednu godinu, Mali rod se javlja u drugoj godini, Zasad se podie odjednom, na celoj povrini.

Ulaganja u osnovna sredstava

U dinarima sadnice prskalica kultivator ograda bunar sistem za navod. kom/ha 1200 1 1 1 1 1 cena/kom 400.00 15,000.00 45,000.00 60,000.00 48,000.00 125,000.00 vrednost 480,000.00 15,000.00 45,000.00 60,000.00 48,000.00 125,000.00 773,000.00

Poslovni plan za povrinu od 2 hektara ulaganja u osnovna sredstva u dinarima U dinarima kom/ha sadnice 2400 prskalica 1 kultivator 1 ograda 1 bunar 1 sistem za navod. 1

cena/kom 400.00 15,000.00 45,000.00 120,000.00 48,000.00 250,000.00

vrednost 960,000.00 15,000.00 45,000.00 120,000.00 48,000.00 250,000.00 1,438,000.00

TIKVA GOLICA

Poslovni plan za povrinu od 1 hektara Ukupna investiciona ulaganja Pri utvdjivanju ukupnih investicionih ulaganja za sadnju tikve golice polo se od sledeih pretpostavki: Zasad se podie za povrini od 1ha, Zemljite na kome se planira podizanje zasada je u vlasnitvu investitora, Klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajui, Pripremu zemljita vriti u nultoj godini (jesenje duboko oranje), Buenje i instaliranje bunara dubine do 50m, Sistem za navodnjvanje porazumeva postavljanje folije i polaganje traka kap-pokap Prskalica od 100l na kolicima, Kultivator sange 2,2 ks, Poto je tikva jednogodinja biljka, pun rod se postie u prvoj godini, Zasad se podie odjednom, na celoj povrini.

Ulaganja u osnovna sredstava U dinarima prskalica kom/ha 1 cena/kom 15,000.00 vrednost 15,000.00

kultivator bunar sistem za navod.

1 1 1

45,000.00 48,000.00 125,000.00

45,000.00 48,000.00 125,000.00 233,000.00

Poslovni plan za povrinu od 2 hektara

Ulaganja u osnovna sredstva u dinarima U dinarima kom/ha prskalica 1 kultivator 1 bunar 1 sistem za navod. 1

cena/kom 15,000.00 45,000.00 48,000.00 250,000.00

vrednost 15,000.00 45,000.00 48,000.00 250,000.00 358,000.00

PEURKA BUKOVAA

Ukupna investiciona ulaganja Pri utvivanju ukupnih investicionih ulaganja u gajenje peurke bukovae polo se od sledeih pretpostavki: Gljivarnik povrine 120m2 sa instaliranom opremom (podno grejanje i ventilacija koji omoguava celogodinju proizvodnju), 290 vrea sa zasejanim supstratom (prosena teina vree 31kg), jesen -zima Letnja proizvodnja se obavlja u vreama koje su manje teine ali srazmeno vie komada, tako da je ukupna teina supstrata 8.990,00kg, U letnjim mesecima treba uzeti u obzir troak el. energije za klima uredjaje, a u zimskim troak plina ili nekog drugog energenta za podno zagrevanje glivarnika povrine do 120m2, Gljivarnik je tako konsturisan da trpi bone udare vetra do 150km/h, optereenje teine snega do 20cm, garancija na metalnu konstrukciju je do 10 godina, spoljna folija je antikapajua sa garantim rokom do 3 godine, Uspenim proizvodjaem se smatra proizvodja koji ima 23% roda od ukupne teine supstrata.

Ulaganja u osnovna sredstava

10

U dinarima plastenik 120m2

kom 1

cena/kom 1,140,000.00

vrednost 1,140,000.00

ZOVA

Poslovni plan za povrinu od 1 hektara Ukupna investiciona ulaganja Pri utvivanju ukupnih investicionih ulaganja u podizanje zasada zove polo se od sledeih pretpostavki: Zasad se podie za povrini od 1ha, Zemljite na kome se planira podIzanje zasada je u vlasnitvu investitora, Klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajui, Pripremu zemljita i sadnje se vri u nultoj godini (jesen pre poetka perioda podizanja zasada), Buenje i instaliranje bunara dubine do 200m, Sistem za navodnjvanje porazumeva postavljanje folije i polaganje traka kap-pokap Kultivator sange 2,2 ks, Period podizanja zasada traje jednu godinu, Mali rod se javlja u drugoj godini, Zasad se podie odjednom, na celoj povrini.

Ulaganja u osnovna sredstava

U dinarima sadnice prskalica kultivator bunar sistem za navodnjavanje

kom/ha 455 1 1 1 1

cena/kom 1,000.00 150,000.00 45,000.00 120,000.00 125,000.00

vrednost 455,000.00 150,000.00 45,000.00 120,000.00 125,000.00 895,000.00

11

Poslovni plan za povrinu od 2 hektara

ulaganja u osnovna sredstva u dinarima U dinarima kom/ha cena/kom vrednost sadnice 910 1,000.00 910,000.00 prskalica 1 150,000.00 150,000.00 45,000.00 45,000.00 kultivator 1 bunar 1 120,000.00 120,000.00 sistem za navodnjavanje 1 250,000.00 250,000.00 1,475,000.00

3.4. Definisanje postojee mree podrke kojoj se zainteresovani mogu obratiti

Mrea podrke kojoj se mogu obratiti uesnici u projektu formirana je od strane nosilaca projekta SU SO KA i radni tim stoji na raspolaganju uesnicima u ovakvom projektu. Pored toga, uesnici u realizaciji pilot projekta moi e se obratiti zadrugama i klasterima koji uestvuju u projektu, razvojnim kancelarijama i institucijama sa podruja navedene tri lokalne samouprave, kao i predstavnicima javnog sektora koji se bavi podrkom razvoju. Tu je i mrea za inovativni razvoj Vojvodine koju vodi Univerzitet u Novom sadu.

3.5. Definisanje tehnolokih i ekonomskih uslova (vrste, uslovi, tlo, uzgoj, ekonomski aspekti, potrebna infrastruktura, radna snaga, prodaja i skladitenje) za proizvodnju;

Aronija Biljka Aronija potie sa Kavkaza ( Aronija melanocarpa) i smatra se kao hrana i lek za dug vek. Smatraju je kao prirodna pomo za revitalizaciju opteg stanja zdravlja organizma: olakanje bolnog stanja zglobova, zatite i bolje funkcionisanje jetre i srca, oputa krvne sudove i pojaava prokrvljenost i prenos kiseonika kroz krvni sistem,

12

smanjuje krvni pritisak, spreava starenje koe, reava problem uveanja prostate, poboljava vid i smanjuje senilnost kod starijih osoba. Ova vona vrsta je u stvari grm koji naraste od 2-3 metra u visinu i 2 metra u preniku i cveta od maja do avgusta meseca, a plodovi sukcesivno sazrevaju od devetog do desetog meseca u godini. Plodovi Aronije su tamne bobice od kojih se najee prave sokovi i sirupi. Bobice po ukusu podseaju na oskoruu, a od bobica i lia se takodje mogu spravljati: ajevi, likeri, dodatak vinu, jogurtu, ulaze u recepturu sa riom, piletinom ili dodatak salatama. Sadi se u batama, ogradama, plantaama i ne zahteva (gotovo) nikakvu negu prskanja ili zatite. Ukoliko se gaji u plantaama na podrujima semiaridne ili aridne klime, ili na peskovitom zemljitu, a da bi se obezbedio korektan prinos, potrebno je navodnjavanje i folija na zemljitu koja titi od korova i isparavanje vode iz zemljita. Sadi se u plantaama na razmak 3 x 3 metra ili 1200 biljaka /ha. Ova biljna vrsta vodi poreklo iz ekstremnih delova Kavkaza u pogledu klime. Uzgajana i proizvedena po sistemu invitro / iz tkiva osnovne matine biljke u sterilnim uslovima/ i u svemu prilagoena naim uslovima KONTINENTALNE KLIME ISTONE VARIJANTE, KOJA SE ODLIKUJE SA DVA GODINJA DOBA I DVA PRELAZNA PERIODA. To znai, topla leta i hladne zime. to se tie padavina, preporuuje se u intenzivnoj proizvodnji u lejama pokrivenim plastinom folijom koja titi usev od trave i uva vlagu u toku godine i do 60 mm. U prve tri godine se preporuuje navodnjavanje po sistemu kap-po-kap. Minimalna koliina padavina u toku godine treba da bude od 350-500 mm/ m. Zemljite moe da bude nie klase, od 3. do 6. klase sa pH vrednosti od 5-8. Sa aspekta ishrane biljaka potrenbo je ubrenje: ukoliko se proizvodi kao zdrava hrana u organskoj proizvodnji ubri se organskim ubrivima /satajnjak/ 50 t/ha ili organskim preparatima, za osnovnu obradu mikrobioloka ubriva Bavtofil A-10 ili B-10 2 l/ha, Trifender WP za dezinfekciju korena, Mikorizne gljive za jaanje korenovog sistema, ili folijarna prihrana. Za konvencionalnu proizvodnju se ubri sa kompleksnim mineralnim ubrivom 400-500 kg/ha Sadnice su kontejnerske sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Sade se od poetka aprila do kraja juna meseca. Nega useva se obavlja u prolee kada se biljke oblikuju i orezuju, a zatita je minimalna uglavnom bakarnim preparatima. Pri utvivanju ukupnih investicionih ulaganja u podizanje zasada aronije polo se od sledeih pretpostavki: Zasad se podie za povrini od 1ha, Zemljite na kome se planira podizanje zasada je u vlasnitvu investitora, Klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajui,

13

Priprema zemljita i sadnje se vri u nultoj godini (jesen pre poetka perioda podizanja zasada), Podizanje ograde zahteva 400m ice, postavljanje 200 stubova uz angaovanje 6 radnika sa punom dnevnicom, Buenje i instaliranje bunara dubine do 50m, Sistem za navodnjvanje porazumeva postavljanje folije i polaganje traka kap-pokap Prskalica od 100 l na kolicima, Kultivator sange 2,2 ks, Period podizanja zasada traje jednu godinu, Mali rod se javlja u drugoj godini, Zasad se podie odjednom, na celoj povrini.

Struktura trokova
U dinarima

MATERIJALNI TR. sirovine+ mat el. Energija gorivo radna snaga ostali mat. Tr. NEMATERIJALNI amortizacija sezonska rad.sn. ostali nemat.tr. UKUPNO

1. godina 474,500.00 22,500.00 12,000.00 15,000.00 420,000.00 5,000.00 109,100.00 64,100.00 40,000.00 5,000.00 692,700.00

2. godina 488,000.00 25,000.00 13,000.00 25,000.00 420,000.00 5,000.00 149,100.00 64,100.00 80,000.00 5,000.00 786,200.00

3. godina 498,000.00 27,000.00 14,000.00 32,000.00 420,000.00 5,000.00 189,100.00 64,100.00 120,000.00 5,000.00 876,200.00

4. godina 731,000.00 30,000.00 15,000.00 41,000.00 630,000.00 15,000.00 239,100.00 64,100.00 160,000.00 15,000.00 1,209,200.00

5. godina 768,000.00 40,000.00 16,000.00 52,000.00 630,000.00 30,000.00 294,100.00 64,100.00 200,000.00 30,000.00 1,356,200.00

Formiranje ukupnog prihoda U dinarima 1. godina cena/kg prinos/ kg 0 vrednost 0.00

2. godina 300.00 800.00 240,000.00

3. godina 300.00 3,000.00 900,000.00

4. godina 300.00 5,000.00 1,500,000.00

5. godina 300.00 8,400.00 2,520,000.00

Goji Biljka Goji potie sa Tibeta ( Lycium barbarum) i smatra se hrana i lek za dug vek. Nazivaju je i crveni dijamant u medicini. Smatraju je kao prirodna pomo za revitalizaciju opteg stanja zdravlja organizma : olakanje bolnog stanja zglobova, zatite i bolje funkcionisanje jetre i srca, oputa krvne sudove i pojaava prokrvljenost i

14

prenos kiseonika kroz krvni sistem, smanjuje krvni pritisak, spreava starenje koe, reava problem uveanja prostate, poboljava vid i smanjuje senilnost kod starijih osoba. Sadi se u batama, ogradama, plantaama i ne zahteva (gotovo) nikakvu negu prskanja ili zatite. Ukoliko se gaji u plantaama na podrujima semiaridne ili aridne klime, ili na peskovitom zemljitu, a da bi se obezbedio korektan prinos, potrebno je navodnjavanje i folija na zemljitu koja titi od korova i isparavanje vode iz zemljita. Sadi se u plantaama na razmak 3 x 3 metra ili 1200 biljaka /ha. Ova biljna vrsta vodi poreklo iz ekstremnih delova Tibeta u pogledu klime. Uzgajana i proizvedena u Institutu BIOTREE Sofija, N.R. Bugarska po sistemu invitro / iz tkiva osnovne matine biljke u sterilnim uslovima/ i u svemu prilagoena naim uslovima KONTINENTALNE KLIME ISTONE VARIJANTE, KOJA SE ODLIKUJE SA DVA GODINJA DOBA I DVA PRELAZNA PERIODA. To znai, topla leta i hladne zime. to se tie padavina, preporuuje se u intenzivnoj proizvodnji u lejama pokrivenim plastinom folijom koja titi usev od trave i uva vlagu u toku godine i do 60 mm. U prve tri godine se preporuuje navodnjavanje po sistemu kap-po-kap. Minimalna koliina padavina u toku godine treba da bude od 350-500 mm/ m. Zemljite moe da bude nie klase, od 2. do 6. klase sa pH vrednosti od 5-8. Sa aspekta ishrane biljaka potrebno je ubrenje: ukoliko se proizvodi kao zdrava hrana u organskoj proizvodnji ubri se organskim ubrivima /satajnjak/ 50 t/ha ili organskim preparatima, za osnovnu obradu mikrobioloka ubriva Bavtofil A-10 ili B-10 2 l/ha, Trifender WP za dezinfekciju korena, Mikorizne gljive za jaanje korenovog sistema, ili folijarna prihrana. Za konvencionalnu proizvodnju se ubri sa kompleksnim mineralnim ubrivom 400-500 kg/ha Sadnice su kontejnerske sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Sade se od poetka aprila do kraja juna meseca. Nega useva se obavlja u prolee kada se biljke oblikuju i orezuju, azatita je minimalna uglavnom bakarnim preparatima. Ideja je da se podigne viegodinji zasad koji e omoguiti proizvodnju sveeg ploda. Razvoj ideje bi trebao da ide u pravcu organizovanja suenja. Pri utvdjivanju ukupnih investicionih ulaganja u podizanje zasada goji polo sledeih pretpostavki: Zasad se podie za povrini od 1ha,
15

se od

Zemljite na kome se planira podizanje zasada je u vlasnitvu investitora, Klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajui, Pripremu zemljita i sadnje se vri u nultoj godini (jesen pre poetka perioda podizanja zasada), Podizanje ograde zahteva 400m ice, postavljanje 200 stubova uz angaovanje 6 radnika sa punom dnevnicom, Buenje i instaliranje bunara dubine do 50m, Sistem za navodnjvanje porazumeva postavljanje folije i polaganje traka kap-pokap Prskalica od 100 l na kolicima, Kultivator sange 2,2 ks, Period podizanja zasada traje jednu godinu, Mali rod se javlja u drugoj godini, Zasad se podie odjednom, na celoj povrini.

Struktura trokova U dinarima MATERIJALNI TR. sirovine+ mat el. Energija gorivo radna snaga ostali mat. Tr. NEMATERIJALNI amortizacija sezonska rad.sn. ostali nemat.tr. UKUPNO

1. godina 354,500.00 22,500.00 12,000.00 15,000.00 300,000.00 5,000.00 122,300.00 77,300.00 40,000.00 5,000.00 599,100.00

2. godina 368,000.00 25,000.00 13,000.00 25,000.00 300,000.00 5,000.00 162,300.00 77,300.00 80,000.00 5,000.00 692,600.00

3. godina 378,000.00 27,000.00 14,000.00 32,000.00 300,000.00 5,000.00 202,300.00 77,300.00 120,000.00 5,000.00 782,600.00

4. godina 401,000.00 30,000.00 15,000.00 41,000.00 300,000.00 15,000.00 252,300.00 77,300.00 160,000.00 15,000.00 905,600.00

5. godina 438,000.00 40,000.00 16,000.00 52,000.00 300,000.00 30,000.00 307,300.00 77,300.00 200,000.00 30,000.00 1,052,600.00

Formiranje ukupnog prihoda U dinarima 1. godina cena/kg prinos/ kg vrednost 0 0.00

2. godina 400.00 700.00 280,000.00

3. godina 400.00 3,300.00 1,320,000.00

4. godina 400.00 4,500.00 1,800,000.00

5. godina 400.00 6,600.00 2,640,000.00

Tikva golica

16

Ukoliko poljoprivredno gazdinstvo ima ideju da proizvodi tikvu golicu ovaj predlog daje pregled neophodnih inputa za proizvodnju semena. Ostaje investitoru da odlui da li eli sam da ogranizuje suenje semena ili da prodaje svee seme. Poslednjih godina sve se vie iri gajenje posebne forme obine tikve (Cucurbita pepo), koja se naziva uljana tikva i gaji se zbog semena bogatog uljem. Uljana tikva je plemenita varijanta stone tikve. Na osnovu izgleda semena razlikuju se uljana tikva-golica koja je bez semenjae i uljana tikva sa ljuskom ije su semenke pokrivene vrstom, belom ljuskom. Najvaniji sastojci semena uljane tikve su ulje, belanevine i vitamini, pre svega vitamin E. Najvie se gaji radi semena koje sadri i do 50% veoma kvalitetnog ulja. Ulje iz semena se dobija bez hemikalija, presovanjem. Zbog niske take kljuanja tikvino ulje nije pogodno za prenje ve nalazi primenu kao salatno ulje a zbog lekovitosti primenjuje se i u farmaciji. Lekovitost ulja ispoljava se u ublaavanju tegoba kod oboljenja prostate. Vrlo je korisno i meso ploda koje je kvalitetna, kabasta stona hrana. Najvie sadri minerale, vitamine i uti pigment karotin. Uljanu tikvu ine vegetativni (koren, stablo i list) i generativni (cvet i plod) organi. Period rasta i razvia uljane tikve, vegetacioni period ili vegetacija deli se na fenoloke faze (fenofaze). Klijanje je prva fenofaza koja poinje upijanjem vlage i bubrenjem semena. Nicanje nastupa u momentu izbijanja epikotila sa dva kotiledona (klicini listii) na povrinu zemljita. Razvie listova je sledea fenofaza, koja poinje pojavom prvog pravog lista i nastavlja se formiranjem sledeih listova na glavnom stablu, a kasnije i na bonim granama. Grananje stabla tee istovremeno sa razviem listova. Pojava cvetnih pupoljaka prethodi fenofazi cvetanja. Formiranje plodova sledi nakon cvetanja, opraivanja i oplodnje. Za setvu uljane tikve preporuuje se korienje deklarisanog sortnog semena. U konvencionalnoj proizvodnji koristi se seme koje je najee tretirano fungicidom protiv gljivinih oboljenja. Mogue je i tretiranje semena insekticidom. Uljana tikva spada meu gajene biljke koje su veoma zahtevne prema uslovima spoljne sredine. Dobri prinosi se mogu oekivati ako su toplota, svetlost, voda, uslovi zemljita i elementi ishrane biljaka u optimumu ili to blie optimumu. Tikvi najvie odgovaraju strukturna i plodna zemljita sa visokim procentom humusa. Najbolja su zemljita sa sadrajem humusa iznad 22,5%. U praksi se solidni prinosi postiu i na lakim, peskovitim zemljitima u okolini Horgoa i Subotice, kao i na ritskim zemljitima teeg mehanikog sastava u srednjem Banatu. Sa stanovita izbora zemljita za uljanu tikvu ograniavajui faktor nije toliko tip zemljita koliko je plodnost zemljita. Za sve biljne vrste, a naroito za uljanu tikvu, vai pravilo: ukoliko je bogatije i plodnije zemljite, utoliko e i prinos biti stabilniji i vei. Tikve najbujnije rastu na zemljitima bogatim organskom materijom i biljnim hranivima. Reakcija zemljita iskazana putem pH vrednosti treba da bude iznad 6.

17

Specifinost uljane tikve je da naroito dobro reaguje na organska ubriva koja se u praksi svode na stajnjak i manjim delom na zaoravanje etvenih ostataka biljaka koje su na istoj parceli gajene pre uljane tikve. Uljana tikva ima izraene zahteve prema azotu (N), fosforu (P) i posebno kalijumu (K). Meutim, od vanosti je obezbediti potreban odnos ovih biljnih hraniva. Uopteno se moe rei da preterana upotreba azota dovodi do pospeivanja vegetativnog porasta na tetu generativnih organa, tj. ploda i semena uljane tikve. Uljana tikva naroito dobro reaguje na ubrenje stajnjakom. ubrenje stajnjakom ima posebno znaajnu ulogu na peskovitim zemljitima. Rasturanje i zaoravanje zgorelog stajnjaka obavezno je u jesen, za vreme jesenjeg dubokog oranja, a nikako u prolee. Opasnost od ispiranja hraniva, npr. azota iz stajnjaka, usled zimskih padavina ne postoji, jer se azot u stajnjaku nalazi u organskom obliku. Ako se stajnjak rastura po celoj povrini, uobiajena norma je 3040 t/ha. Ovom koliinom stajnjaka u zemljite se unosi razliita koliina biljnih hraniva, u zavisnosti od hemijskog sastava stajnjaka. Najefikasnija u suzbijanju korova i ujedno najbezbednija po usev uljane tikve je kombinacija preparata na bazi napropamida i klomazona (Devrinol 45-F 2 L/ha + Gamit 4-EC 0,5 L/ ha). Ukupna investiciona ulaganja po hektaru Pri utvdjivanju ukupnih investicionih ulaganja za sadnju tikve golice polo se od sledeih pretpostavki: Zasad se podie za povrini od 1ha, Zemljite na kome se planira podizanje zasada je u vlasnitvu investitora, Klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajui, Pripremu zemljita vriti u nultoj godini (jesenje duboko oranje), Buenje i instaliranje bunara dubine do 50m, Sistem za navodnjvanje porazumeva postavljanje folije i polaganje traka kap-pokap Prskalica od 100l na kolicima, Kultivator sange 2,2 ks, Poto je tikva jednogodinja biljka, pun rod se postie u prvoj godini, Zasad se podie odjednom, na celoj povrini.

Struktura trokova MATERIJALNI TR. u dinarima seme el. Energija gorivo

365,000.00 18,000.00 12,000.00 15,000.00

365,000.00 18,000.00 12,000.00 15,000.00

365,000.00 18,000.00 12,000.00 15,000.00

365,000.00 18,000.00 12,000.00 15,000.00

365,000.00 18,000.00 12,000.00 15,000.00

18

radna snaga ostali mat.tr. NEMATERIJALNI amortizacija sezonska rad.sn. ostali nemat.tr. UKUPNO

300,000.00 20,000.00 51,600.00 46,600.00 0.00 5,000.00 468,200.00

300,000.00 20,000.00 51,600.00 46,600.00 0.00 5,000.00 468,200.00

300,000.00 20,000.00 51,600.00 46,600.00 0.00 5,000.00 468,200.00

300,000.00 20,000.00 51,600.00 46,600.00 0.00 5,000.00 468,200.00

300,000.00 20,000.00 51,600.00 46,600.00 0.00 5,000.00 468,200.00

Formiranje ukupnog prihoda U dinarima 1. godina cena/kg 220 prinos/ kg seme 1600 vredost seme 352000 cena/kg mase 5 prinos/ kg mase 40000 vrednost mase 200,000.00 svega prinos 552,000.00

2. godina 220 1600 352000 5 40000 200,000.00 552,000.00

3. godina 220 1600 352000 5 40000 200,000.00 552,000.00

4. godina 220 1600 352000 5 40000 200,000.00 552,000.00

5. godina 220 1600 352000 5 40000 200,000.00 552,000.00

Peurka Bukovaa Proizvodnja peurke bukovae je jedna od najperspektivnijih proizvodnji, jer omoguava zdravu i sigurnu ishranu, e imata svoje mesto na tritu i omoguie proizvoaima solidnu zaradu, a potroaima zdravu i sigurnu ishranu. U proizvodnji peurke bukovae rezultat ulaganja je vidljiv za samo 21 dan. U tehnologiji proizvodnje peurke bukovae se koriste sirovine koje se kod nas smatraju jo uvek otpadom, tako da je ekonomska opravdanost ovog projekta vrlo izvesna jer je ulaganje u proizvodnju vrlo malo a dobit je i do tri puta vea u odnosu na ulaganje. Maloprodajna cena peurke bukovae u zadnjih pet godina veoma stabilna (to nije sluaj kod ampinjona), a proizvodnja nije zahtevana kao kod drugih peurki. Investicija u proizvodnju peurke bukovae je u namenski objekat, gljivarnik, koji je u osnovi plastenik od 120m2 tako konstukcijski reen da je u njemu uz odgovarajuu opremu mogue postii takve mikroklimatske uslove, koji omoguuju efikasno uzgajanje peurke bukovae. Bukovaa se moe uzgajati u zatvorenim, delimino zatvorenim i otvorenim ali natkrivenim prostorima. Mesto uzgoja mora biti zatieno od kie, jakog vetra i direktnih sunevih zraka. Mora biti osigurana stalna visoka vlanost vazduha, dobro
19

provetravanje i 12-satno osvetljavanje. Slama koja se koristi za pripremu podloge mora biti zdrava, zlatno-ute boje i suvih vlati. Podlozi se moe dodati seno (10-30%), kukuruzni oklasci (25-75%), kukuruzovina (25-50%) ili slama soje ili graka (10-30%). Dodatak sena u hranjivu podlogu poveava prinos za oko 20% i smanjuje napad zelenih plesni na supstrat. Sve sirovine koje se koriste kao hranljiva podloga moraju biti dobro usitnjene. Peurke se uzgajaju na sirovinama koje su slabo iskoristive u druge svrhe. Mogu se proizvoditi tokom cele godine na relativno malom prostoru u kratkom ciklusu proizvodnje. Za pripremanje uzgojne hranljive podloge najee se upotrebljava slama itarica, npr. penice i rai, koja bi se inae spalila ili zaorala. Micelijum bukovae nasauje se na usitnjenu slamu jema ili penice. Pre nasaivanja micelijuma supstrat e se sterilizirati vrenjem na temperaturi 100 C oko pola sata kako bi se unitili mikroorganizmi i potom dobro ohladiti jer temperatura od 33 C ubija. Steriliziranom supstratu (100 kg) se dodaje micelijum (5 litara) u slojevima. Smesa se stavlja u plastine vree veliine 45 x 90 cm i to tako da se slae sloj supstrata, sloj micelijuma i tako do vrha vree. Na vreama se radi prozraivanja izbue rupe promera 15-20 mm na razmaku od dvadesetak centimetara. Vree se stavljaju u zamraenu prostoriju na temperaturu 22 st. C. Nakon otprilike tri nedelje vree su gotovo sasvim proratene i premetaju se u prostoriju za uzgoj. U tim prostorijama mora biti osigurano 12-satno osvetljenje i vlanost 90-95%. Ukupna investiciona ulaganja gljivarnik 120 m. Pri utvdjivanju ukupnih investicionih ulaganja u gajenje peurke bukovae polo se od sledeih pretpostavki: Gljivarnik povrine 120m2 sa instaliranom opremom (podno grejanje i ventilacija koji omoguava celogodinju proizvodnju), 290 vrea sa zasejanim supstratom (prosena teina vree 31kg), jesen -zima Letnja proizvodnja se obavlja u vreama koje su manje teine ali srazmeno vie komada , tako da je ukupna teina supstrata 8.990,00kg, U letnjim mesecima treba uzeti troak el. energije za klima uredjaje, a u zimskim troak plina ili nekog drugog energenta za podno zagrevanje glivarnika povrine do 120m2, Gljivarnik je tako konsturisan da trpi bone udare vetra do 150km/h, optereenje teine snega do 20cm, garancija na metalnu konstrukciju je do 10 godina, spoljna folija je antikapajua sa garantim rokom do 3 godine, Uspenim proizvodjaem se smatra proizvodja koji ima 23% roda od ukupne teine supstrata.

Struktura trokova
U dinarima MATERIJALNI TR. 1. godina 768,768.00 2. godina 768,768.00 3. godina 768,768.00 4. godina 768,768.00 5. godina 768,768.00

20

micelij+seme slama PVC za manipoul. PVC za zasejavanje energija za zasejav. energija za grejanj. radna snaga ostali mat. Tr. NEMATERIJALNI amortizacija sezonska rad.sn. ostali nemat.tr. UKUPNO

167,040.00 72,384.00 11,832.00 11,832.00 13,920.00 30,000.00 420,000.00 41,760.00 209,480.00 114,000.00 90,480.00 5,000.00 978,248.00

167,040.00 72,384.00 11,832.00 11,832.00 13,920.00 30,000.00 420,000.00 41,760.00 209,480.00 114,000.00 90,480.00 5,000.00 978,248.00

167,040.00 72,384.00 11,832.00 11,832.00 13,920.00 30,000.00 420,000.00 41,760.00 209,480.00 114,000.00 90,480.00 5,000.00 978,248.00

167,040.00 72,384.00 11,832.00 11,832.00 13,920.00 30,000.00 420,000.00 41,760.00 209,480.00 114,000.00 90,480.00 5,000.00 978,248.00

167,040.00 72,384.00 11,832.00 11,832.00 13,920.00 30,000.00 420,000.00 41,760.00 209,480.00 114,000.00 90,480.00 5,000.00 978,248.00

Formiranje ukupnog prihoda

U dinarima cena/kg prinos/ kg vrednost 1. godina 156.00 8,270 1,290,120.00 2. godina 156.00 8,270 1,290,120.00 3. godina 156.00 8,270 1,290,120.00 4. godina 156.00 8,270 1,290,120.00 5. godina 156.00 8,270 1,290,120.00

Zova Zova raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlosmedja, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavicasta. Vec u blizini zemlje izbijaju postrane krhke i lako lomljive grane. Drvo okruuje plutasta, bela i veoma lagana sr. Nasuprotni listovi ne-pravilno su perasti s jajastim, zailjenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene. Cvetovi su sakupljeni u plosnati patitac, a boja im je bela do uckasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobe, u pocetku zelene, zatim crveno-smedje i naposletku sjajnocme. Bobe su male i socne. Cvetovi su jakog i veoma ugodnog mirisa, koji u suvom stanju postaju blai. Ukus cvetova je gorkast i aromatican. Sirove bobe (plodovi) imaju neprijatan ukus, dok su pripremljeni kao kompot ukusni. U poslednje vreme se ostavlja mogunost podizanja plantae zove. Zova-bobica je izdrljiva i malo je zahtevna u pogledu klime i tla. Zemljite bi trebalo biti humusno. Moe da se gaji i na tlu od svee ilovae, pri emu je bitno da tlo bude bogato azotom.

21

Za njeno gajenje nisu pogodni ponori / doline s maglama ili puno rose. Azot je potreban u dva navrata (za vreme pupanja i prije cvatnje) ukupne nominalne vrednosti od 80 kg N / ha. Voli vlanu podlogu pa se u sunim podrujima preporuuje navodnjavanje. Pogotovo u organskoj poljoprivredi, kada je potrebno organsko ubrivo. Vrlo je bitno i da ima dovoljno svetlosti. Zova je toplofilna biljka i ovaj zahtev prema toploti i suncu se odnosi na celu duinu vegetacije ove biljke. Zova je meutim otporna i na niske temperature. Zova je tolerantna na razliite tipove zemljita, ali najvie joj odgovaraju strukturna i plodna zemljita sa visokim procentom humusa a naroito tlo od ilovae. U praksi se najbolji prinosi postiu na glinenim zemljitima koja su bogata azotom Sa stanovita izbora zemljita za zovu nije ograniavajui faktor u toj meri tip zemljita koliko je plodnost zemljita. Za sve biljne vrste, pa i za zovu, vai pravilo: ukoliko je bogatije i plodnije zemljite, utoliko e i prinos biti stabilniji i vei. Zova najbujnije raste na zemljitima bogatim organskom materijom i biljnim hranivima. Reakcija zemljita iskazana putem pH: blago alkalna, neutralna, slabo kisela. Zova vrlo dobro reaguje na ubrenje stajnjakom. Rasturanje i zaoravanje zgorelog stajnjaka najbolje je u jesen, za vreme jesenjeg dubokog oranja, a nikako u prolee. Opasnost od ispiranja hraniva, npr. azota iz stajnjaka, usled zimskih padavina ne postoji, jer se azot u stajnjaku nalazi u organskom obliku. Zovi nije potrebna posebna zatita od korova, jer vrlo brzo razvije dubok korenov sistem i eliminite korov oko sebe. Ukupna investiciona ulaganja po hektaru Pri utvdjivanju ukupnih investicionih ulaganja u podizanje zasada aronije polo se od sledeih pretpostavki: Zasad se podie za povrini od 1ha, Zemljite na kome se planira podIzanje zasada je u vlasnitvu investitora, Klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajui, Pripremu zemljita i sadnje se vri u nultoj godini (jesen pre poetka perioda podizanja zasada), Buenje i instaliranje bunara dubine do 200 m, Sistem za navodnjavanje porazumeva postavljanje folije i polaganje traka kap-pokap Kultivator sange 2,2 ks, Period podizanja zasada traje jednu godinu, Mali rod se javlja u drugoj godini, Zasad se podie odjednom, na celoj povrini.

22

Struktura trokova
U dinarima MATERIJALNI TR. sirovine+ mat el. Energija gorivo radna snaga ostali mat. Tr. NEMATERIJALNI amortizacija sezonska rad.sn. ostali nemat.tr. UKUPNO 1. godina 354,500.00 22,500.00 12,000.00 15,000.00 300,000.00 5,000.00 114,500.00 89,500.00 20,000.00 5,000.00 583,500.00 2. godina 358,000.00 25,000.00 13,000.00 15,000.00 300,000.00 5,000.00 154,500.00 89,500.00 60,000.00 5,000.00 667,000.00 3. godina 361,000.00 27,000.00 14,000.00 15,000.00 300,000.00 5,000.00 214,500.00 89,500.00 120,000.00 5,000.00 790,000.00 4. godina 375,000.00 30,000.00 15,000.00 15,000.00 300,000.00 15,000.00 264,500.00 89,500.00 160,000.00 15,000.00 904,000.00 5. godina 401,000.00 40,000.00 16,000.00 15,000.00 300,000.00 30,000.00 319,500.00 89,500.00 200,000.00 30,000.00 1,040,000.00

Formiranje ukupnog prihoda

U dinarima cena/kg prinos/ kg vrednost 1. godina 0 0.00 2. godina 82.00 5,000.00 410,000.00 3. godina 82.00 12,000.00 984,000.00 4. godina 82.00 15,000.00 1,230,000.00 5. godina 82.00 20,000.00 1,640,000.00

3.6. Definisanje predloga prerade i/ili skladitenja plodova;

Ako govorimo o plodovima biljaka koje se analiziraju, tada aronija, goji i zova nemaju domaeg trita, tako da e se preteno izvoziti. To znai da otpoeti njihovo gajenje pojedinano moe samo neko gazdinstvo ili preduzetnik koji ima kontakte sa stranim tritem ovih proizvoda. Stoga je i preporuljivo da se uvoenju njihove proizvodnje pristupi na organizovan nain, gde bi se formiralo udruenje u odgovarajuem obliku koje bi organizovalo nastup na stranom tritu i izvoz. Peurka Bukovaa ima do odreenih koliina potencijal plasmana na domaem tritu, ali ako bi se razvila obimnija proizvodnja i za nju je neophodno obezbediti kanale za izvoz. Napokon, tikva golica ima vee trite u regiji, u kojoj postoje proizvoai koji nabavljaju sirovinu van ove regije, tako da se vee koliine mogu plasirati na lokalnom tritu radi prerade. U svakom sluaju, imajui u vidu bitno vee cene preraevina, osuenih ili ceenih plodova navedenih biljnih kultura, moe se predloiti da se uporedo sa podrkom razvoju primarne proizvodnje, razvija i prerada (suenje, zamrzavanje, ceenje, i drugi vidovi obrade) plodova koji se dobiju proizvodnjom.

23

Kada je re o aroniji predlae se u najmanju ruku suenje ovih proizvoda, a po mogunosti i prerada u prah ili ceenje u sokove, na koji nain se na tritu postiu znatno povoljnije cene. Slino se moe predloiti i za goji. Kada je re o peurki bukovai, one se mogu suiti i na taj nain obezbediti da se moe uvati i plasirati i neko vreme nakon ubiranja, jer u sveem stanju brzo propada. Tikvica golica ne propada tako brzo, u prvom redu ne njene semenke, koje se u stvari koriste radi proizvodnje hladnoceenog ulja. Njeno uvanje zavisi u prvom redu od naina ubiranja. Ako se runo ubira, to zahteva angaovanje vee radne snage, ona je ouvana i ne propada brzo jer se njena masa ne oteuje prilikom ubiranja. Ako bi se ubirala kombajniranjem, tada se njena masa oteuje prilikom ubiranja i semenke se moraju relativno brzo odvojiti i suiti, pre nego to se pree na njihovo ceenje. U tom sluaju masa se relativno brzo mora iskoristiti ili za ubrenje zemljita, ili kao komponenta za stonu hranu, gde treba da fermentira zajedno sa ostalim komponentama (kukuruzovina i sl). Bobice zove u regiji se samo izvoze, pa ako nije ugovoren njihov izvoz odmah nakon ubiranja, evidentan je problem njihovog uvanja. U to smislu, ako kompletna proizvodnja unapred nije ugovorena, valja organizovati u regiji preradu, makar u vidu suenja ili ceenja plodova koji se uberu.

3.7. Prikaz modela za proizvodnju na 1 ili 2 hektara sa ekonomskim parametrima

Kada je re o organizacionom obliku, imajui u vidu elemente studije, moe se predloiti da se proizvodnja organizuje u okviru poljoprivrednih gazdinstava, pri emu zavisno od povrine na kojoj e se gajiti odreena kultura i prihoda koji bi se time ostvarili celokupno gazdinstvo se moe baviti samo ovom delatnou ili e ona biti samo jedna od delatnosti poljoprivrednog gazdinstva. Pri tome, ako bi se proizvodnja organizovala samo radi dobijanja primarnih proiizvoda (plodova aronije, goji, zove, tikvice), tada 1 ili 2 hektara ne moe dovoljna povrina da se njome bavi celokupno gazdinstvo. Ali, ako je re o peurki bukovai, relativno mali gljivarnici ( 240 m, odnosno 120 m mogu biti povrine od kojih moe da ivi jedno gazdinstvo, imajui u vidu prihode). Kada je re o potrebnoj radnoj snazi, za organizaciju proizvodnje na 1 ili 2 hektara povrine, odnosno 1 gljivarnik dovoljan je 1 stalno uposleni lan poljoprivrednog gazdinstva, dok zavisno od kulture potrebna je jo dodatna sezonska radna snaga u vreme obrade, odnosno ubiranja plodova. Pri tome, sezonska radna snaga e se angaovati ili unutar gazdinstva ili sa strane zavisno od irine kampanje koja se organizuje. Pri tome treba imati u vidu injenicu da se podrazumeva da u sluaju 1 ili 2
24

hektara povrine pod aronijom, gojijem, tikvicama ili zovom 1 stalno uposleni podrazumeva da se lanovi porodinog domainstva meusobno menjaju, a mogue i specijalizuju za pojedine aktivnosti vezane za pripremu zemljita, saenje/setvu, zatitu, odravanje, berbu itd. Ujedno sopstveni angaman e biti manji ako se priprema ili berba angauje usluno, ali trokovno e se to iskazati onda u poziciji trokova za usluge. U pogledu energije uglavnom je kod kultura kojima je dodatno potrebno navodnjavanje evidentirana potronja elektrine energije, ali elektrina energija je zbog grejanja potrebna i ugljivarnicima. Kod onih kultura kod kojih je potrebno tokom godine kultivisati zemljite ima i potronje dizel goriva za obradu zemljita, ili za ubiranej plodova. Naravno stavke obrade zemljita mogue je supstituisati plaanjem uslune obrade ili ubiranja plodova, kada kao stavka ne figurie energija ve sama usluga obrade. U pogledu nematerijalnih trokova, kao kljune stavke figuriu takse, osiguranje, reklamiranje, putni trokovi, nastup na sajmovima, ali i angaman usluga. Njihova visina zavisi u prvom redu od injenice u kojoj meri je ve obezbeen plasman proizvoda u regiji i ima li uopte domaeg trita za proizvod. Jer, ako u okruenju postoji potroa primarnih poljoprivrednih proizvoda o kojima je re, manji e biti trokovi marketinga. Ako je pak re o proizvodima za koje nema domaeg trita, trokovi uea na sajmovima i drugi vezani za izvoz bie vei. Ujedno se mora planirati prerada tih proizvoda, makar do faza suenja ili ceenja, kako bi se plodovi mogli dugoronije ouvati. Detaljnije se trokovi mogu sagledati po proizvodima, pri emu kada je re o specifikaciji trokova treba izvriti uvid kako u Studiju tako i u naslov 3.5. ovog Modela. Kada je re o konceptu poslovanja mogua su dva pristupa. Da se ponudi model pojedinanim poljoprivrednim gazdinstvima i prepusti im se da se potom sami snalaze na tritu, ili da se organizuje zadruga ili klaster, ije bi se aktivnosti odnosile kako na pomo u nalaenju trita, tako i podizanje tehnolokog nivoa proizvodnje, edukaciju i savetodavstvo, pomo u nalaenju optimalnih izvora finansiranja proizvodnje, pomo radi organizovanja zajednikog izvoza, kao i da im se pruaju druge usluge za kojim pokau interes ( od zajednike nabavke ili korienja odreene opreme, zajednike reklame, lobiranja radi ulaska u velike lance trgovina i sl ). U tom konceptu, koji se preporuuje potrebno je aktivno angaovanje ne samo privatnog ve i javnog i neprofitnog sektora u cilju podrke bez koje e se oni koji se odlue na ulazak u proizvodnju novih kultura tee odrati na tritu. U tom smislu se moe smatrati da je podrka virtuelnog inkubatora sine qua non za uspeh ovog poduhvata.

25

ARONIJA

Poslovni plan za povrinu od 1 hektara: Zasad se podie za povrini od 1ha, Zemljite na kome se planira podIzanje zasada je u vlasnitvu investitora, Klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajui, Priprema zemljita i sadnje se vri u nultoj godini (jesen pre poetka perioda podizanja zasada), Podizanje ograde zahteva 400m ice, postavljanje 200 stubova uz angaovanje 6 radnika sa punom dnevnicom, Buenje i instaliranje bunara dubine do 50m, Sistem za navodnjvanje porazumeva postavljanje folije i polaganje traka kap-pokap Prskalica od 100l na kolicima, Kultivator snage 2,2 ks, Period podizanja zasada traje jednu godinu, Mali rod se javlja u drugoj godini, Zasad se podie odjednom, na celoj povrini.

Ulaganja u osnovna sredstava

u dinarima sadnice prskalica kultivator ograda kom/ha 1200 1 1 1 cena/kom 290.00 15,000.00 45,000.00 60,000.00 vrednost 348,000.00 15,000.00 45,000.00 60,000.00

26

bunar sistem za navodnjavanje

1 1

48,000.00 125,000.00

48,000.00 125,000.00 641,000.00

Ulaganja u obrtna sredstava Za sluaj viegodinjih zasada, vrednost obrtnih sredstava iznosi 10% od vrednosti osnovnih sredstava.
10% 0.1 Bilans uspeha u dinarima UKUPAN PRIHOD UKUPAN RASHOD mat.troskovi nemat.tr. BRUTO DOBIT POREZ 10% NETO DOBIT svega osnovna 641,000.00 u dinarima 64,100.00

1. godina 0.00 463,600.00 354,500.00 109,100.00 -463,600.00 0.00 -463,600.00

2. godina 240,000.00 517,100.00 368,000.00 149,100.00 -277,100.00 0.00 -277,100.00

3. godina 900,000.00 567,100.00 378,000.00 189,100.00 332,900.00 33,290.00 299,610.00

4. godina 1,500,000.00 640,100.00 401,000.00 239,100.00 859,900.00 85,990.00 773,910.00

5. godina 2,520,000.00 732,100.00 438,000.00 294,100.00 1,787,900.00 178,790.00 1,609,110.00

Ekonominost Koeficijent ekonomiosti UP/UR > 1, tj. 5.160.000,00 RSD / 2.920.000,00 RSD = 1,7671 ukazuje na injencu da su ukupni prihodi vei od ukupnih rashoda . Shodno tome, moe se konstatovati da je investicioni projekat ekonomian.

Poslovni plan za povrinu od 2 hektara

ulaganja u osnovna sredstva u dinarima kom/ha sadnice 2400 prskalica 1 kultivator 1

cena/kom 290.00 15,000.00 45,000.00

vrednost 696,000.00 15,000.00 45,000.00

27

ograda bunar sistem za navodnjavanje

1 1 1

120,000.00 48,000.00 250,000.00

120,000.00 48,000.00 250,000.00 1,174,000.00

ulaganja u obrtna sredstava u dinarima 10% 0.1 svega osnovna 1,174,000.00

117,400.00

bilans uspeha u dinarima UKUPAN PRIHOD UKUPAN RASHOD mat.trokovi nemat.tr. BRUTO DOBIT POREZ 10% NETO DOBIT 1. godina 0.00 736,400.00 529,000.00 207,400.00 736,400.00 0.00 736,400.00 2. godina 480,000.00 843,400.00 556,000.00 287,400.00 -363,400.00 0.00 -363,400.00 3. godina 1,800,000.00 943,400.00 576,000.00 367,400.00 856,600.00 85,660.00 770,940.00 4. godina 3,000,000.00 1,089,400.00 622,000.00 467,400.00 1,910,600.00 191,060.00 1,719,540.00 5. godina 5,040,000.00 1,273,400.00 696,000.00 577,400.00 3,766,600.00 376,660.00 3,389,940.00

Koeficijent ekonominosti UP/UR > 1, tj. 10.320.000,00 RSD / 4.886.000,00 RSD = 2,11 ukazuje na injencu da su ukupni prihodi vei od ukupnih rashoda . Shodno tome, moe se konstatovati da je investicioni projekat ekonomian.

GOJI

Poslovni plan za povrinu od 1 hektara Pri utvdjivanju ukupnih investicionih ulaganja u podizanje zasada goji polo sledeih pretpostavki: Zasad se podie za povrini od 1ha, Zemljite na kome se planira podizanje zasada je u vlasnitvu investitora, Klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajui,
28

se od

Pripremu zemljita i sadnje se vri u nultoj godini (jesen pre poetka perioda podizanja zasada), Podizanje ograde zahteva 400m ice, postavljanje 200 stubova uz angaovanje 6 radnika sa punom dnevnicom, Buenje i instaliranje bunara dubine do 50m, Sistem za navodnjvanje porazumeva postavljanje folije i polaganje traka kap-pokap Prskalica od 100l na kolicima, Kultivator sange 2,2 ks, Period podizanja zasada traje jednu godinu, Mali rod se javlja u drugoj godini, Zasad se podie odjednom, na celoj povrini.

Ulaganja u osnovna sredstava

u dinarima sadnice prskalica kultivator ograda bunar sistem za navod. kom/ha 1200 1 1 1 1 1 cena/kom 400.00 15,000.00 45,000.00 60,000.00 48,000.00 125,000.00 vrednost 480,000.00 15,000.00 45,000.00 60,000.00 48,000.00 125,000.00 773,000.00

Ulaganja u obrtna sredstava Za sluaj viegodinjih zasada, vrednost obrtnih sredstava iznosi 10% od vrednosti osnovnih sredstava
10% 0.1 svega osnovna 773,000.00 u dinarima 77,300.00

Bilans uspeha u dinarima UKUPAN PRIHOD UKUPAN RASHOD mat.trokovi nemat.trokovi BRUTO DOBIT

1. godina 0.00 476,800.00 354,500.00 122,300.00 -476,800.00

2. godina 280,000.00 530,300.00 368,000.00 162,300.00 -250,300.00

3. godina 1,320,000.00 580,300.00 378,000.00 202,300.00 739,700.00

4. godina 1,800,000.00 653,300.00 401,000.00 252,300.00 1,146,700.00

5. godina 2,640,000.00 745,300.00 438,000.00 307,300.00 1,894,700.00

29

POREZ 10% NETO DOBIT

0.00 -476,800.00

-25,030.00 -225,270.00

73,970.00 665,730.00

114,670.00 1,032,030.00

189,470.00 1,705,230.00

Koeficijent ekonomiosti UP/UR > 1, tj. 6.040.000,00 RSD / 2.986.000,00 RSD = 2,0227 ukazuje na injencu da su ukupni prihodi vei od ukupnih rashoda . Shodno tome, moe se konstatovati da je investicioni projekat ekonomian. Poslovni plan za povrinu od 2 hektara
ulaganja u osnovna sredstva u dinarima sadnice prskalica kultivator ograda bunar sistem za navod. kom/ha 2400 1 1 1 1 1 cena/kom 400.00 15,000.00 45,000.00 120,000.00 48,000.00 250,000.00 vrednost 960,000.00 15,000.00 45,000.00 120,000.00 48,000.00 250,000.00 1,438,000.00

ulaganja u obrtna sredstava svega osnovna 1,438,000.00

10% 0.1

u dinarima 143,800.00

bilans uspeha u dinarima UKUPAN PRIHOD UKUPAN RASHOD mat.trokovi nemat.trokovi BRUTO DOBIT POREZ 10% NETO DOBIT

1. godina 0.00 762,800.00 529,000.00 233,800.00 -762,800.00 0.00 -762,800.00

2. godina 560,000.00 869,800.00 556,000.00 313,800.00 -309,800.00 0.00 -309,800.00

3. godina 2,640,000.00 969,800.00 576,000.00 393,800.00 1,670,200.00 167,020.00 1,503,180.00

4. godina 3,600,000.00 1,115,800.00 622,000.00 493,800.00 2,484,200.00 248,420.00 2,235,780.00

5. godina 5,280,000.00 1,299,800.00 696,000.00 603,800.00 3,980,200.00 398,020.00 3,582,180.00

30

Koeficijent ekonomiosti UP/UR > 1, tj. 12.080.000,00 RSD / 5.018.000,00 RSD = 2,40 ukazuje na injencu da su ukupni prihodi vei od ukupnih rashoda. Shodno tome, moe se konstatovati da je investicioni projekat ekonomian.

TIKVA GOLICA

Poslovni plan za povrinu od 1 hektara Ukupna investiciona ulaganja Pri utvdjivanju ukupnih investicionih ulaganja za sadnju tikve golice polo se od sledeih pretpostavki: Zasad se podie za povrini od 1ha, Zemljite na kome se planira podizanje zasada je u vlasnitvu investitora, Klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajui, Pripremu zemljita vriti u nultoj godini (jesenje duboko oranje), Buenje i instaliranje bunara dubine do 50m, Sistem za navodnjvanje porazumeva postavljanje folije i polaganje traka kap-pokap Prskalica od 100l na kolicima, Kultivator sange 2,2 ks, Poto je tikva jednogodinja biljka, pun rod se postie u prvoj godini, Zasad se podie odjednom, na celoj povrini.

Ulaganja u osnovna sredstava

u dinarima prskalica kultivator bunar sistem za navod. kom/ha 1 1 1 1 cena/kom 15,000.00 45,000.00 48,000.00 125,000.00 vrednost 15,000.00 45,000.00 48,000.00 125,000.00 233,000.00

31

Ulaganja u obrtna sredstava Vrednost obrtnih sredstava obuhvata vrednost semena, goriva, biolokih zatitinih sredstava i obrade zemljita.
30% 0.3 svega osnovna 233,000.00 u dinarima 69,900.00

Bilans uspeha u dinarima UKUPAN PRIHOD UKUPAN RASHOD mat.trokovi nemat.trokovi BRUTO DOBIT POREZ 10% NETO DOBIT

1. godina 552,000.00 416,600.00 365,000.00 51,600.00 135,400.00 13,540.00 121,860.00

2. godina 552,000.00 416,600.00 365,000.00 51,600.00 135,400.00 13,540.00 121,860.00

3. godina 552,000.00 416,600.00 365,000.00 51,600.00 135,400.00 13,540.00 121,860.00

4. godina 552,000.00 416,600.00 365,000.00 51,600.00 135,400.00 13,540.00 121,860.00

5. godina 552,000.00 416,600.00 365,000.00 51,600.00 135,400.00 13,540.00 121,860.00

Ekonominost Koeficijent ekonomiosti UP/UR > 1, tj. 2.760.000,00 RSD / 2.083.000,00 RSD = 1,325 ukazuje na injencu da su ukupni prihodi vei od ukupnih rashoda . Shodno tome, moe se konstatovati da je investicioni projekat ekonomian.

Poslovni plan za povrinu od 2 hektara

Ulaganja u osnovna sredstva u dinarima kom/ha prskalica 1 kultivator 1

cena/kom 15,000.00 45,000.00

vrednost 15,000.00 45,000.00

32

bunar sistem za navod. Ulaganja u obrtna sredstava

1 1

48,000.00 250,000.00

48,000.00 250,000.00 358,000.00

30% 0.3 Bilans uspeha u dinarima UKUPAN PRIHOD UKUPAN RASHOD mat.trokovi nemat.trokovi BRUTO DOBIT POREZ 10% NETO DOBIT

svega osnovna 358,000.00

u dinarima 107,400.00

1. godina 1,104,000.00 606,600.00 550,000.00 56,600.00 497,400.00 49,740.00 447,660.00

2. godina 1,104,000.00 606,600.00 550,000.00 56,600.00 497,400.00 49,740.00 447,660.00

3. godina 1,104,000.00 606,600.00 550,000.00 56,600.00 497,400.00 49,740.00 447,660.00

4. godina 1,104,000.00 606,600.00 550,000.00 56,600.00 497,400.00 49,740.00 447,660.00

5. godina 1,104,000.00 606,600.00 550,000.00 56,600.00 497,400.00 49,740.00 447,660.00

Koeficijent ekonomiosti UP/UR > 1, tj. 5.520.000,00 RSD / 3.033.000,00 RSD = 1,82 ukazuje na injencu da su ukupni prihodi vei od ukupnih rashoda . Shodno tome, moe se konstatovati da je investicioni projekat ekonomian.
PEURKA BUKOVAA

Ukupna investiciona ulaganja Pri utvrivanju ukupnih investicionih ulaganja u gajenje peurke bukovae polo se od sledeih pretpostavki: Gljivarnik povrine 120m2 sa instaliranom opremom (podno grejanje i ventilacija koji omoguava celogodinju proizvodnju), 290 vrea sa zasejanim supstratom (prosena teina vree 31kg), jesen -zima Letnja proizvodnja se obavlja u vreama koje su manje teine ali srazmeno vie komada, tako da je ukupna teina supstrata 8.990,00kg, U letnjim mesecima treba uzeti u obzir troak el. energije za klima uredjaje, a u zimskim troak plina ili nekog drugog energenta za podno zagrevanje glivarnika povrine do 120m2, Gljivarnik je tako konsturisan da trpi bone udare vetra do 150km/h, optereenje teine snega do 20cm, garancija na metalnu konstrukciju je do 10 godina, spoljna folija je antikapajua sa garantim rokom do 3 godine,
33

Uspenim proizvodjaem se smatra proizvodja koji ima 23% roda od ukupne teine supstrata.

Ulaganja u osnovna sredstava

u dinarima plastenik 120m2 kom 1 cena/kom 1,140,000.00 vrednost 1,140,000.00

Ulaganja u obrtna sredstava Vrednost obrtnih sredstava obuhvata vrednost micelija, slame, vrea, energije, ogreva i sl. Iskustveno je to cca 35 % vrednosti ulaganja u osnovna sredstva.

35% 0.35

svega osnovna 1,140,000.00

Obrtna dinara 399,000.00

Bilan uspeha u dinarima UKUPAN PRIHOD UKUPAN RASHOD mat.troskovi nemat.tr. BRUTO DOBIT POREZ 10% NETO DOBIT 1. godina 1,290,120.00 978,248.00 768,768.00 209,480.00 311,872.00 31,187.20 280,684.80 2. godina 1,290,120.00 978,248.00 768,768.00 209,480.00 311,872.00 31,187.20 280,684.80 3. godina 1,290,120.00 978,248.00 768,768.00 209,480.00 311,872.00 31,187.20 280,684.80 4. godina 1,290,120.00 978,248.00 768,768.00 209,480.00 311,872.00 31,187.20 280,684.80 5. godina 1,290,120.00 978,248.00 768,768.00 209,480.00 311,872.00 31,187.20 280,684.80

Koeficijent ekonomiosti UP/UR > 1, tj. 6.450.000,00 RSD / 4.891.240,00 RSD = 1,3188 ukazuje na injencu da su ukupni prihodi vei od ukupnih rashoda . Shodno tome, moe se konstatovati da je investicioni projekat ekonomian.

34

ZOVA

Ukupna investiciona ulaganja Pri utvivanju ukupnih investicionih ulaganja u podizanje zasada zove polo se od sledeih pretpostavki: Zasad se podie za povrini od 1ha, Zemljite na kome se planira podIzanje zasada je u vlasnitvu investitora, Klimatski uslovi za uzgoj zasada su odgovarajui, Pripremu zemljita i sadnje se vri u nultoj godini (jesen pre poetka perioda podizanja zasada), Buenje i instaliranje bunara dubine do 200m, Sistem za navodnjvanje porazumeva postavljanje folije i polaganje traka kap-pokap Kultivator snage 2,2 ks, Period podizanja zasada traje jednu godinu, Mali rod se javlja u drugoj godini,

Zasad se podie odjednom, na celoj povrini

Ulaganja u osnovna sredstava

u dinarima sadnice prskalica kultivator bunar sistem za navodnjavanje kom/ha 455 1 1 1 1 cena/kom 1,000.00 150,000.00 45,000.00 120,000.00 125,000.00 Vrednost 455,000.00 150,000.00 45,000.00 120,000.00 125,000.00 895,000.00

35

Ulaganja u obrtna sredstava Za sluaj viegodinjih zasada, vrednost obrtnih sredstava iznosi 10% od vrednosti osnovnih sredstava.

10% 0.1

svega osnovna 895,000.00

Obrtna dinari 89,500.00

Bilans uspeha u dinarima UKUPAN PRIHOD UKUPAN RASHOD mat.troskovi nemat.tr. BRUTO DOBIT POREZ 10% NETO DOBIT

1. godina 0.00 469,000.00 354,500.00 114,500.00 -469,000.00 0.00 -469,000.00

2. godina 410,000.00 512,500.00 358,000.00 154,500.00 -102,500.00 0.00 -102,500.00

3. godina 984,000.00 575,500.00 361,000.00 214,500.00 408,500.00 40,850.00 367,650.00

4. godina 1,230,000.00 639,500.00 375,000.00 264,500.00 590,500.00 59,050.00 531,450.00

5. godina 1,640,000.00 720,500.00 401,000.00 319,500.00 919,500.00 91,950.00 827,550.00

Koeficijent ekonomiosti UP/UR > 1, tj. 4.264.000,00 RSD / 2.917.000,00 RSD = 1,4617 ukazuje na injencu da su ukupni prihodi vei od ukupnih rashoda . Shodno tome, moe se konstatovati da je investicioni projekat ekonomian

Poslovni plan za povrinu od 2 hektara

ulaganja u osnovna sredstva u dinarima kom/ha cena/kom vrednost sadnice 910 1,000.00 910,000.00 prskalica 1 150,000.00 150,000.00 kultivator 1 45,000.00 45,000.00 bunar 1 120,000.00 120,000.00 sistem za 1 250,000.00 250,000.00

36

navodnjavanje 1,475,000.00 ulaganja u obrtna sredstava 10% 0.1 svega osnovna 1,475,000.00 u dinarima 147,500.00

bilans uspeha u dinarima UKUPAN PRIHOD UKUPAN RASHOD mat.trokovi nemat.trokovi BRUTO DOBIT POREZ 10% NETO DOBIT

1. godina 0.00 726,500.00 529,000.00 197,500.00 -726,500.00 0.00 -726,500.00

2. godina 820,000.00 813,500.00 536,000.00 277,500.00 6,500.00 650.00 5,850.00

3. godina 1,968,000.00 939,500.00 542,000.00 397,500.00 1,028,500.00 102,850.00 925,650.00

4. godina 2,460,000.00 1,067,500.00 570,000.00 497,500.00 1,392,500.00 139,250.00 1,253,250.00

5. godina 3,280,000.00 1,229,500.00 622,000.00 607,500.00 2,050,500.00 205,050.00 1,845,450.00

Koeficijent ekonomiosti UP/UR > 1, tj. 8.528.000,00 RSD / 4.776.500,00 RSD = 1,78 ukazuje na injencu da su ukupni prihodi vei od ukupnih rashoda . Shodno tome, moe se konstatovati da je investicioni projekat ekonomian.

4. Zakljuak

Predlaui da se organizovano pristupi uvoenju novih biljnih kultura u regiji, kao i da se pristupi pojedinim fazama prerade tih kultura, moe se zakljuiti sledee: 1. Uvoenje novih kultura ne treba prepustiti pojedinanim sluajevima, ve organizovati proizvodnju u okviru zadruga, klastera ili drugih oblika udruivanja radi povezivanja onih koji se odlue da investiraju u ovu proizvodnju, kako bi se obezbedila njihova podrka od strane javnog sektora, kao i odgovarajua finansijska podrka.

37

2.

3.

4.

5.

Pojedina gazdinstva koja bi gajila ove kulture treba na temelju elemenata biznis plana koji su im raspoloivi da se opredele za kulturu i povrinu na kojoj e da je gaje, i koji deo svojih ukupnih privrednih aktivnosti e da usmere na ovu proizvodnju. Posebna je uloga javnog sektora u inicijalnom periodu da podri one koji se odlue za nove kulture, posebno iz razloga to im je potrebna podrka radi izvoza. Jer, ulaziti u proizvodnju koja se preteno ne moe plasirati na domaem tritu predstavlja visik rizik za male preduzetnike i gazdinstva i ne treba ih prepustiti sluajnosti, ve ih valja opskrbiti povoljnim uslovima gajenja tih kultura, pomoi da stiu potrebna znanja i da u inicijalnom periodu ne budu sami kada se suoavaju sa start-up problemima, posebno stoga jer je re o novim kulturama i tritima. Uloga neprofitnog sektora ne iscrpljuje se na pilot projektu, ve i dalje treba da trae naine kako da podre zajedno sa javnim privatni sektor kroz programe edukacije, savetodavstva, organizovanja poseta sajmovima, ili promocije na razne naine kako bi im se pomoglo u procesu proizvodnje i plasmana njihovim proizvoda. Finansijski sektor mora da uvede na inicijativu javnog sektora specifine programe finansiranja navedenih biljnih kultura koji bi potpomogli realizaciju investicija.

PRILOZI SEPARATI

38

ARONIJA GOJI TIKVICA GOLICA PEURKA BUKOVAA ZOVA

39