www.RoditeljPortal.

com

Akutno zapaljenje srednjeg uha (Otitis media acuta)

Otitis media acuta je infekcija srednjeg uha. Srednje uho se smatra delom respiratornog trakta. To je upljina velicine zrna graka, ispunjena vazduhom, odvojena od spoljne sredine bubnom opnom. Funkcija srednjeg uha je prenos zvuka u unutranje uho. Da bi se ostvarila ova funkcija, vazduni pritisak u srednjem uhu mora da bude izjednacen sa spoljnim, atmosferskim pritiskom. To se ostvaruje posredstvom kostnohrskavicavog kanala - slune (Eustahijeve) tube, kojom je srednje uho povezano sa nazofarinksom. Kada se pri vakanju ili gutanju cuje "prasak" ("klik"), to je znak da je mehuric vazduha proao kroz Eustahijevu tubu, uao u srednje uho i da se vazduni pritisak izjednacio. Ovaj proces se automatski dogadja oko 1000 puta dnevno. Najceci uzrocnici akutne upale srednjeg uha su bakterije (Streptococcus pneumoniae i Haemophilus influenzae). Akutno zapaljenje srednjeg uha je najceca bakterijska infekcija u decjem uzrastu. Oboljenje nije zarazno, iako ARI koje mu prethode mogu da budu. Najveca ucestalost obolevanja je u prve dve godine ivota (vrh u uzrastu 6-13 meseci), najvie zahvaljujuci trima faktorima: (1) imunski sistem je nezreo, tako da je podlonost infekcijama gornjih respiratornih puteva veca; (2) relativno veliko limfno tkivo suava promer disajnih puteva i otvor slune tube, to omogucava bri razvoj opstrukcije i (3) sluna tuba je kratka, iroka i prava, to doprinosi lakom irenju infekcije iz nazofarinksa ka uhu. Pored nabrojanih, sledeci faktori su povezani sa povecanim rizikom od obolevanja od upale srednjeg uha: ishrana zamenama za majcino mleko; poloaj pri hranjenju; loi socio-ekonomski uslovi ivota; prisustvo oboljenja u porodicnoj anamnezi; rascep nepca i druge kraniofacijalne malformacije, sindrom Down; pojava infekcije u prvim mesecima ivota; puenje u prostorijama u kojima borave deca; hladno vreme. Postoje deca sa posebnom predispozicijom za infekciju srednjeg uha - to su ona deca koja su do svoje trece godine imala najmanje tri epizode akutne upale srednjeg uha. Primarni uzrok obolevanja je poremecena funkcija slune tube. Disfunkcija Eustahijeve tube uzrokuje neadekvatnu ventilaciju srednjeg uha. Vazduni pritisak u srednjem uhu i atmosferski pritisak se ne izjednacavaju, to rezultira negativnim pritiskom u njemu. Stalni negativni pritisak izaziva sterilni transudat u srednjem uhu, a istovremeno je blokiran izlazak tecnosti. Razvija se staza koja pogoduje razvoju superinfekcije. Do kontaminacije dolazi aspiracijom ili insuflacijom zaraenog nazofaringealnog sadraja kada dete place, ili kada mu je zapuen nos. Disfunkcija tube je uzrokovana opstrukcijom ili abnormalno velikim otvorom tube, usled cega lako dolazi do refluksa

nazofaringealnog sekreta u srednje uho. Najceci razlog opstrukcije je virusna infekcija nazofarinksa. Obicno dolazi do irenja infekcije iz nazofarinksa. Serozni ili gnojni sekret se nakuplja u srednjem uhu, iza bubne opne, to dovodi do pojave iznenadnog, jakog i konstantnog bola u uhu. Bol je cesto pracen osecajem pritiska ili blokade uha. U oko polovine obolelih javlja se umereno poviena telesna tem-peratura. Visoka telesna temperatura govori u prilog pridruene sistemske infekcije (pneumonije, meningitisa). Mogu da se jave i digestivni poremecaji u vidu smanjenog apetita, dijareje i povracanja. Nagomilani sekret u srednjem uhu sprecava vibracije bubne opne, tako da je sluh oslabljen. U odojceta simptomatologija je atipicna. Odojce iznenada postaje uznemireno, place, trlja glavu o jastuk, prinosi ruku uima, odbija hranu. Pri dojenju, usled negativnog pritiska u usnoj duplji, refleksno dolazi do jakog bola u uhu, tako da odojce isputa dojku uz vrisak. Mogu da se jave i dijareja, kaalj i tem-peratura. U nelecenim slucajevima, nagomilani sekret moe da probije bubnu opnu. Izlaskom sekreta iz uha bolovi poputaju i smanjuje se temperatura. Nastalo otecenje moe samo po sebi da se zatvori. U suprotnom, rupica ostaje otvore-na, sekrecija se nastavlja, dovodeci postepeno do gubitka funkcije tog uha. Komplikacije Upala srednjeg uha, ako se pravilno leci, nije teko oboljenje. U suprotnom, posledice mogu biti mnogostruke. Infekcija se moe proiriti na okolne kosti, uzrokujuci mastoiditis (pipa se mekan otok iza uha), labirintitis, absces temporalne kosti, i na modane ovojnice, uzrokujuci meningitis. Nelecena infek-cija cesto dovodi do gubitka sluha, koji je odgovoran za kasni razvoj govora i potekoce u ucenju. Dijagnoza Najbolje je postaviti dijagnozu otoskopskim pregledom. Normalna bubna opna je mobilna, providna, sivkaste boje. U upali srednjeg uha, bubna opna je ispupcena, smanjene pokretljivosti ili nepokretna, zadebljana i/ili crvena. Eritem bubne opne moe da bude rani znak infekcije, medjutim, kako crvenilo moe da bude izazvano i placem deteta, ima dijagnosticku vrednost samo ako je udruen sa ostalim klinickim znacima infekcije. Gnojni sekret moe da se vidi iza membrane ili moe da curi kroz perforiranu bubnu opnu. Lecenje Akutna upala srednjeg uha moe spontano da se izleci u velikog broja dece, medjutim prisustvo velikog broja komplikacija u nelecene dece dovelo je do obavezne primene antibiotika. Lek izbora je Amoxicillin, koji se daje tokom 10 dana. Simptomska terapija: po potrebi, za sniavanje telesne temperature, ili radi smanjenja bola, daje se Paracetamol. Vrlo je vano odravanje prohodnosti nosnih hodnika. Dekongestivna sredstva ili njihova kombinacija sa antihistaminicima se nisu pokazala kao efikasna u sprecavanju komplikacija. Ukoliko iz inficiranog uha izlazi sekret (gnoj), majku treba savetovati da svakodnevno cisti i sui obolelo uho. Uho treba cistiti pamucnom, mekanom, cistom tkaninom, koja se prethodno namota u vidu tapica. Ne preporucuju se plasticni ili tapici od cvrstog materijala. Ovako pripremljen tapic stavlja se u uho, sve dok se potpuno ne

natopi sekretom. Ista radnja se ponavlja sve dok se uho ne osui. Uho treba cistiti najmanje tri puta dnevno, sve dok po-stoji sekret. Stavljanje ulja u uho, jedan od tradicionalnih nacina za lecenje ovog oboljenja, se ne preporucuje. Obolelo uho treba zatiti od ulaska vode. Zabranjeni su plivanje i vonja avionom. Prva kontrola se vri posle 48-72 sata (moe i telefonom) da se vidi da li bolest reaguje na dati antibiotik. Po zavrenom uzimanju antibiotika (posle 10 dana), vri se sledeca kontrola. Tada oko 50% dece jo uvek ima znake infek-cije, koji ce u 90-95% slucajeva nestati posle mesec dana. Zato je najbolja kontrola posle 4-6 nedelja. Prevencija Dojenje obezbedjuje pasivnu zatitu odojceta od infekcije. Odojce pri hranjenju treba da je pod uglom od 45 u odnosu na podlogu. Treba zabraniti puenje u prostorijama u kojima boravi dete. Boravak u vecim grupama u obdanitu je faktor rizika. Zato rasporedjiva nje dece u manje grupe (7 ili manje) moe da doprinese smanjenju ucestalosti infekcije.

Preuceti iz prirucnika "ivotne poruke" UNICEF