PROIZVODNJA ETILNOG ALKOHOLA IZ MELASE Etanol (etilni alkohol, metil karbinol) CH3 CH 2 OH je bezbojna tekuina sa temp.vrelita 78 0 C itepmrnjenja -112.

3 0 C.Tehnologija obivanja alkohola iz mlase se sastoji iz: melasa se razblai vodom na 20-25% suhe tvari; zakiseli se sa H 2 SO 4 , do pH 4.8-5.4 ime se stvore pogodni uvjeti za vrenje; sterilizacija na 80 0 C; dodavanje amonijevog sulfata, superfosfata, kao soli potrebnih za razmnoavanje; hlaenje otopine i dodatak kvasca radi vrenja.Prvo se saharoza invertuje na fruktozu i glukozu uticajem invertaze.C 12 H 22 O 11 C 6 H 12 O 6 +C 6 H 12 O

6 ... 2C 6 H 12 O 6 4C 2 H 5 OH + 4CO 2 Poslije vrenja etilni alkohol se izdvaja frakcijskom destilacijom, a ostatak se moe dalje preraivati (proizvodnja stonog kvasca). >> Osnovne i pomone tvari za proizvodnju << Ovdje se ubrajaju: melasa, kvasac, ortofosforna, klorovodina, sulfatnakis.,amonijhidrogenfosfat, superfosfat, amonij sulfat, karbamid, voda i zrak. Melasa - javlja se kao nus produkt u procesu proizvodnje eera, a razlikuju se eerno repna itrana melasa. U sastav melase (iz eerne repe) ulaze saharoza i neeerne tvari. To je gusta,ljepljiva tenost tamnomrke boje (saharoza 50%, neeeri 30 %, voda 20%). eer je prisutanu obliku saharoze, rafinoze, invertnog eera. Neeerne tvari obuhvaaju: bezduineorg.tvari, duine tvari, tvari koje boje melasu, mineralne tvari i stimulatori rastakvasca. Oko 10% neeera su soli, prevladavaju kalijeve soli. Bezduine org. Tvar i - nastale su raspadom hemiceluloze, termikim razlaganjem eera, pektina, kis.i dr. Organske kis.dospijevaju u melasu iz eerne repe. Duine tvari - odnosno kol.duika varira 0.76-2.14%. Duik je prisutan u obliku peptida,aminokis., nitrata, betaina, proteina. Na sadraj duikovih spojeva utiu meteoroloki uvjeti. Komponente koje boje melasu nastaju kao rezultat alkalnog raspada invertnog eeramelanoida i karmelizacijom eera. Njihov sadraj u melasi: produkti alkalnog raspadainv.eera 70%, melanoidi 14%, karmel 16%. Mineralne tvari (pepeo)- potiu iz Ca soli, ugljenine, sulfatne, klorovodonine i nitritne kis.,a u manjoj kol.iortofosfatne kis. Tu su i soli K koje predstavljaju glavni sastavni diomineralnih soli, Mg, Al, Fe, NH 3 . K ima ulogu da ubrza rast eerne repe i poveakol.saharoze. Sadraj ortofosfatnekis.na ukupnu masu melase oko 0.6%. Sadraj SO 2 varira0.1-0.4%, u svijetlijoj melasi sadraj SO 2

je povean to je posljedica sufitacije difuznog soka.Koliina mineralnih soli ima uticaj na pH melase i njene otopine. U proizodnji alkoholaznaajan je u melasi sadraj Na i K. Pored sadraja osnovnih sastavnih komponenti na kvalitatmelase bitno utiu i dr.faktori kao to su nain prehrane eerne repe, mikroflora melase, pHvrij.melase.Defektna melasa- je ona koja je dugo uvana u skladitu i ima loiji kvalitet. Dobiva se u periodusijeanj-oujak. Ovakvu melasu je tee i sporije preradit, a i gubitci su vei jer zaostaje dosta nepreraeog eera. Defektna melasa ima znatno manji sadraj suhih tvari iduika, a znatno vie invertnog eera. Mikroflora melasa je vrlo raznovrsna i promjenjiva. To dovodi do vee zaraenostimelaseto se neg.odraava na proces alkoholnog vrenja. Zato je neophodno provoditi proces usterilnim uvjetima. Glavni uzrok infekcije je lo kvalitate.repe i nepotivanje sanitarnohigijenskih zahtjeva u tvornicama. Mikroorganizmi prisutni u melasi: bakterije, kvasnegljivice, plijesne gljivice. Stupanj zaraenosti melase se odreuje ispitivanjem porastakiselosti uzorka melase u procesu fermentacije, kiselost se mora odravati u podruju pH 5, pri emu se bakterijski uticaj nee osjetiti u trajanju 2-3 dana. Za postizanje neophodnekiselosti najvie se koriste HCl i H 2 SO 4 . pH melase je bitna za proces alkoh.vrenja. Normalna melasa dobrog kvaliteta imaslaboalkalnu ili neutralnu reakciju Ph 7.2-8.9. U prvim fazama obrade melase dodaju semineralne kis. (HCl, H2SO4), pH se mijenja od 2.2-2.4 i ovako se uniava veliki br.bakterija. Nakon steriliz.i hlaenja pH se regulira na 4.5-5 jer je to optimalno podruje djelovanjakvaevih gljivica. Kvasac - predstavlja jednostanini m.o. Sacharomicetes koje spadaju u vrstu askomiceta.Razmnoava se pupanjem. Kvasne stanice mogu biti jajaste, elipsoidne, ovalne. Veliinastanice varira, a sastoji se iz membrane, citoplazme i jezgra. U ind.alkohola proizvodi se vievrsta prostih i sloenih hibrida kvasca koji su povezani sa aktivnou invertaze, L-galaktozidaze i maltaze u procesu anaerobnog tipa fermentacije. Za proizvodnju C 2 H 5 OH izmelase koristi se ista kultura, najee rod Saharomyces elipsoidne. Najvanije tvari kojeulaze u sastav kvasca: glikogen, mast, pepeo, Pb,Fe,Mg,K,Ca, mikroelementi,kobalt.Faktori za ivot i opstanak kvasca: fiziki ( tmp., vlanost, svijetlost, pritisak, ultrazvuk, elektricitet, radioaktivnost), kemijski ( kiseline, formalin klorni kre),

 bioloki ( antibiotici, bakterije). Najvei uticaj ima temp., pH i sastav hranjive sredine. Kvasac raste i razmnoava se uirokom temp.intervalu, ali za normalnu aktivnost potrebno je odrediti optimalnu temp.O p t i m a l n a b r z i n a r a s t a S a h a r o m i c e t a j e 29-30C. Max.temp.za razvoj kvasca 38C, a min. -5C. Pri uzgoju kvasca na melasnoj podlozi optimalna pH 4.8-5. Za podeavanje pH obino se koriste H 2 SO 4 i HCl. Vaan uticaj na aktivnost kvasca ima koncentracija otopine melase.Osmotski pritisak vanjske sredine treba da je nii od pritiska staninog soka i pod oimuvjetom sposobnost primanja hranjivih tvari za razvoj kvasne stanice je vea. to je vearazlika osmotskog pritiska u stanici i sredini to je razmnoavanje kvasca bre. Na aktivnostkvasca utiu i mnoge kem.tvari koje se koriste za dezinfekciju i antiseptinu obradu melasekao i postrojenja i cjevovodi. Takoer lako isparljive org.kis. smanjuju aktivnost kvasca iubrzavaju njegovo propadanje.Prehrana kvasnih stanica moe se podijeliti u 2 faze: u I fazi tvari prolaze kroz staninu membranu, u II fazi dolazi do niza sloenih biokemijskih reakcija koje se sastoje od uzajamno povezanih procesa asimilacije i desimilacije.Razlikuje se egzogena i endogena prehrana kvasca. Pri egzogenoj prehrani kvasac koristihranjive tvari iz vanjske sredine, a pri endogenoj m.o.koriste svoje rezerve, glikogen, lipide,duine spojeve i dr. Prehrana ugljikom se zasniva da kvasac koristi ugljik org.spojeva:monosah.,disah.,aldehida,etilnog alkoh. Ova prehrana je vaan izvor energije za rast kvasca. Karbonatna kis.uestvuje usintezi staninih tvari kvasca. U sredini koja sadri monosaharide, kvasac koristi glukozu,fruktozu,ksilozu, od disaharida koristi maltozu i saharozu. Prehrana org.kis .ima ulogu u razmjeni tvari ili sintetskim procesima. Masne kis.mogustimulirati a i usporiti rast kvasca. Iskoritenje masnih kis.ovisi od vrste kvasca,konc.kis., pH. Duik prehrana se zasniva da su kvasne stanice sposobne sintetizirati sve aminokis. Koje su usastavu proteina, naposredno na raun neorg.N spojeva uz koritenje org.spojeva kao izvoraC. Znaajan izvor kvasca ukljuujui i alkoholni koristi samo 2 oblika N: amonijani, Norg.spojeva. Ova vrsta kvasca kao izvor N koristi: amonijak, karbamid, amonijanesolisiretne, mlijene kis. Kao izvor N kvasac koristi vitamine (biotin, B5, B1,B6).

Fosforna prehrana - P je neophodan za biosintezu glavnih sastavnih dijelova protoplazme alii za fosforizaciju ugljikohidrata. Fosforizacija je bioloki postupak pomou kojeg energija postaje dostupna za organizme. Ostale sirovine za proizvodnju: ortofosforna kiselina, amonij, hidrogenfosfat, superfosfat, amonij sulfat, karbamid,sulfatna kis i klorovodik, vitamini, voda i zrak.Ortofosforna kis. H 3 PO 4 za prehranu kvasca najprikladnija je H 3 PO 4 sa max sadrajemarsena 0,01% Amonij hidrogenfosfat (NH 4 ) 2 HPO 4 je so bijele boje Superfosfat Ca(H 2 PO 4 )2 + CaSO 4 je praak bijelosive boje.Amonijev sulfat (NH 4 ) 2 SO 4 prisustvo fenola nije dozvoljeno. Karbamid (urea) (NH 4 ) 2 CO koliina potrebnog karbamida uslovljena je sadrajemazota u njemu. Sulfatna kis. (H

2 SO 4 )-Hlorovodonina kis (HCl) nagriza opremu te je z a transport i skladitenje neophodankiselootporni materijal-Vitamini su neophodni za rast, razvoj i razmnoavanje kvasaca. Neke vrste kvasaca ihsame sintetiu, ali ih druge uzimaju iz hranjive podloge. Biotin (vitamin H) melasa iz eera repe sadri malo biotina, oko 30%, dok je zaintenzivno razmnoavanje kvasaca neophodno 200 290mg biotina na 1t melase. Izvori biotina: kukuruzni ekstrakt, klice ili jemena voda,...Voda treba da je bakterioloki potpuno ista, odnosno u 1ml vode ne smije biti vie od 100 bakterija. Sadraj Fe i Mn treba da je oko 0,1mg/l.Zrak mora biti ist. Sadraj mikroorg u zraku varira od par tisua do 100 000 u 1m 3 zraka.Kao dezinfekciona sredstva najee se koriste: dodacilbenzensulfonat(C 12 H 25 C 6 H 4 SO 3 Na),hlorni kre, NaOH, natrij karbonat, formalin i antiformin. Dodecilbenzen sulfonat (C 12 H 25 C 6 H 4 SO 3 Na) kod njegove upotrebe kao antiseptika potrebno je izvriti bakt kontrolu svake dobivene poiljke melase zbog porasta kiselosti. Hlorni kre njegovo dejstvo uslovljeno je prisustvom aktivnog Cl koje je sadrano ukoliini od 32 35%. Natrij hidroxid (NaOH) najefikasnije dejstvo mu je u obliku 0,1% otopine pri pH 10 i na40 o

C PROIZVODNJA ETILNOG ALKOHOLA IZ MELASE Etanol (etilni alkohol, metil karbinol) CH 3 CH 2 OH je bezbojna tekuina sa temp.vrelita 78 0 C itepmrnjenja -112.3 0 C.Tehnologija obivanja alkohola iz mlase se sastoji iz: melasa se razblai vodom na 20-25% suhe tvari; zakiseli se sa H 2 SO 4 , do pH 4.8-5.4 ime se stvore pogodni uvjeti za vrenje; sterilizacija na 80 0 C; dodavanje amonijevog sulfata, superfosfata, kao soli potrebnih za razmnoavanje; hlaenje otopine i dodatak kvasca radi vrenja.Prvo se saharoza invertuje na fruktozu i glukozu uticajem invertaze.C 12 H 22 O 11 C 6 H 12 O 6 +C 6 H 12

O 6 ... 2C 6 H 12 O 6 4C 2 H 5 OH + 4CO 2 Poslije vrenja etilni alkohol se izdvaja frakcijskom destilacijom, a ostatak se moe dalje preraivati (proizvodnja stonog kvasca). >> Osnovne i pomone tvari za proizvodnju << Ovdje se ubrajaju: melasa, kvasac, ortofosforna, klorovodina, sulfatnakis.,amonijhidrogenfosfat, superfosfat, amonij sulfat, karbamid, voda i zrak. Melasa - javlja se kao nus produkt u procesu proizvodnje eera, a razlikuju se eerno repna itrana melasa. U sastav melase (iz eerne repe) ulaze saharoza i neeerne tvari. To je gusta,ljepljiva tenost tamnomrke boje (saharoza 50%, neeeri 30 %, voda 20%). eer je prisutanu obliku saharoze, rafinoze, invertnog eera. Neeerne tvari obuhvaaju: bezduineorg.tvari, duine tvari, tvari koje boje melasu, mineralne tvari i stimulatori rastakvasca. Oko 10% neeera su soli, prevladavaju kalijeve soli. Bezduine org. Tvar i - nastale su raspadom hemiceluloze, termikim razlaganjem eera, pektina, kis.i dr. Organske kis.dospijevaju u melasu iz eerne repe. Duine tvari - odnosno kol.duika varira 0.76-2.14%. Duik je prisutan u obliku peptida,aminokis., nitrata, betaina, proteina. Na sadraj duikovih spojeva utiu meteoroloki uvjeti. Komponente koje boje melasu nastaju kao rezultat alkalnog raspada invertnog eeramelanoida i karmelizacijom eera. Njihov sadraj u melasi: produkti alkalnog raspadainv.eera 70%, melanoidi 14%, karmel 16%. Mineralne tvari (pepeo)- potiu iz Ca soli, ugljenine, sulfatne, klorovodonine i nitritne kis.,a u manjoj kol.iortofosfatne kis. Tu su i soli K koje predstavljaju glavni sastavni diomineralnih soli, Mg, Al, Fe, NH 3 . K ima ulogu da ubrza rast eerne repe i poveakol.saharoze. Sadraj ortofosfatnekis.na ukupnu masu melase oko 0.6%. Sadraj SO 2 varira0.1-0.4%, u svijetlijoj melasi sadraj SO

2 je povean to je posljedica sufitacije difuznog soka.Koliina mineralnih soli ima uticaj na pH melase i njene otopine. U proizodnji alkoholaznaajan je u melasi sadraj Na i K. Pored sadraja osnovnih sastavnih komponenti na kvalitatmelase bitno utiu i dr.faktori kao to su nain prehrane eerne repe, mikroflora melase, pHvrij.melase.Defektna melasa- je ona koja je dugo uvana u skladitu i ima loiji kvalitet. Dobiva se u periodusijeanj-oujak. Ovakvu melasu je tee i sporije preradit, a i gubitci su vei jer zaostaje dosta nepreraeog eera. Defektna melasa ima znatno manji sadraj suhih tvari iduika, a znatno vie invertnog eera. Mikroflora melasa je vrlo raznovrsna i promjenjiva. To dovodi do vee zaraenostimelaseto se neg.odraava na proces alkoholnog vrenja. Zato je neophodno provoditi proces usterilnim uvjetima. Glavni uzrok infekcije je lo kvalitate.repe i nepotivanje sanitarnohigijenskih zahtjeva u tvornicama. Mikroorganizmi prisutni u melasi: bakterije, kvasnegljivice, plijesne gljivice. Stupanj zaraenosti melase se odreuje ispitivanjem porastakiselosti uzorka melase u procesu fermentacije, kiselost se mora odravati u podruju pH 5, pri emu se bakterijski uticaj nee osjetiti u trajanju 2-3 dana. Za postizanje neophodnekiselosti najvie se koriste HCl i H 2 SO 4 . pH melase je bitna za proces alkoh.vrenja. Normalna melasa dobrog kvaliteta imaslaboalkalnu ili neutralnu reakciju Ph 7.2-8.9. U prvim fazama obrade melase dodaju semineralne kis. (HCl, H2SO4), pH se mijenja od 2.2-2.4 i ovako se uniava veliki br.bakterija. Nakon steriliz.i hlaenja pH se regulira na 4.5-5 jer je to optimalno podruje djelovanjakvaevih gljivica. Kvasac - predstavlja jednostanini m.o. Sacharomicetes koje spadaju u vrstu askomiceta.Razmnoava se pupanjem. Kvasne stanice mogu biti jajaste, elipsoidne, ovalne. Veliinastanice varira, a sastoji se iz membrane, citoplazme i jezgra. U ind.alkohola proizvodi se vievrsta prostih i sloenih hibrida kvasca koji su povezani sa aktivnou invertaze, L-galaktozidaze i maltaze u procesu anaerobnog tipa fermentacije. Za proizvodnju C 2 H 5 OH izmelase koristi se ista kultura, najee rod Saharomyces elipsoidne. Najvanije tvari kojeulaze u sastav kvasca: glikogen, mast, pepeo, Pb,Fe,Mg,K,Ca, mikroelementi,kobalt.Faktori za ivot i opstanak kvasca: fiziki ( tmp., vlanost, svijetlost, pritisak, ultrazvuk, elektricitet, radioaktivnost),

kemijski ( kiseline, formalin klorni kre), bioloki ( antibiotici, bakterije). Najvei uticaj ima temp., pH i sastav hranjive sredine. Kvasac raste i razmnoava se uirokom temp.intervalu, ali za normalnu aktivnost potrebno je odrediti optimalnu temp.O p t i m a l n a b r z i n a r a s t a S a h a r o m i c e t a j e 29-30C. Max.temp.za razvoj kvasca 38C, a min. -5C. Pri uzgoju kvasca na melasnoj podlozi optimalna pH 4.8-5. Za podeavanje pH obino se koriste H 2 SO 4 i HCl. Vaan uticaj na aktivnost kvasca ima koncentracija otopine melase.Osmotski pritisak vanjske sredine treba da je nii od pritiska staninog soka i pod oimuvjetom sposobnost primanja hranjivih tvari za razvoj kvasne stanice je vea. to je vearazlika osmotskog pritiska u stanici i sredini to je razmnoavanje kvasca bre. Na aktivnostkvasca utiu i mnoge kem.tvari koje se koriste za dezinfekciju i antiseptinu obradu melasekao i postrojenja i cjevovodi. Takoer lako isparljive org.kis. smanjuju aktivnost kvasca iubrzavaju njegovo propadanje.Prehrana kvasnih stanica moe se podijeliti u 2 faze: u I fazi tvari prolaze kroz staninu membranu, u II fazi dolazi do niza sloenih biokemijskih reakcija koje se sastoje od uzajamno povezanih procesa asimilacije i desimilacije.Razlikuje se egzogena i endogena prehrana kvasca. Pri egzogenoj prehrani kvasac koristihranjive tvari iz vanjske sredine, a pri endogenoj m.o.koriste svoje rezerve, glikogen, lipide,duine spojeve i dr. Prehrana ugljikom se zasniva da kvasac koristi ugljik org.spojeva:monosah.,disah.,aldehida,etilnog alkoh. Ova prehrana je vaan izvor energije za rast kvasca. Karbonatna kis.uestvuje usintezi staninih tvari kvasca. U sredini koja sadri monosaharide, kvasac koristi glukozu,fruktozu,ksilozu, od disaharida koristi maltozu i saharozu. Prehrana org.kis .ima ulogu u razmjeni tvari ili sintetskim procesima. Masne kis.mogustimulirati a i usporiti rast kvasca. Iskoritenje masnih kis.ovisi od vrste kvasca,konc.kis., pH. Duik prehrana se zasniva da su kvasne stanice sposobne sintetizirati sve aminokis. Koje su usastavu proteina, naposredno na raun neorg.N spojeva uz koritenje org.spojeva kao izvoraC. Znaajan izvor kvasca ukljuujui i alkoholni koristi samo 2 oblika N: amonijani, Norg.spojeva. Ova vrsta kvasca kao izvor N koristi: amonijak, karbamid,

10

amonijanesolisiretne, mlijene kis. Kao izvor N kvasac koristi vitamine (biotin, B5, B1,B6). Fosforna prehrana - P je neophodan za biosintezu glavnih sastavnih dijelova protoplazme alii za fosforizaciju ugljikohidrata. Fosforizacija je bioloki postupak pomou kojeg energija postaje dostupna za organizme. Ostale sirovine za proizvodnju: ortofosforna kiselina, amonij, hidrogenfosfat, superfosfat, amonij sulfat, karbamid,sulfatna kis i klorovodik, vitamini, voda i zrak.Ortofosforna kis. H 3 PO 4 za prehranu kvasca najprikladnija je H 3 PO 4 sa max sadrajemarsena 0,01% Amonij hidrogenfosfat (NH 4 ) 2 HPO 4 je so bijele boje Superfosfat Ca(H 2 PO 4 )2 + CaSO 4 je praak bijelosive boje.Amonijev sulfat (NH 4 ) 2 SO 4 prisustvo fenola nije dozvoljeno. Karbamid (urea) (NH 4 ) 2 CO koliina potrebnog karbamida uslovljena je sadrajemazota u njemu.

11

Sulfatna kis. (H 2 SO 4 )-Hlorovodonina kis (HCl) nagriza opremu te je za transport i skladitenje neophodankiselootporni materijal-Vitamini su neophodni za rast, razvoj i razmnoavanje kvasaca. Neke vrste kvasaca ih same sintetiu, ali ih druge uzimaju iz hranjive podloge. Biotin (vitamin H) melasa iz eera repe sadri malo biotina, oko 30%, dok je zaintenzivno razmnoavanje kvasaca neophodno 200 290mg biotina na 1t melase. Izvori biotina: kukuruzni ekstrakt, klice ili jemena voda,...Voda treba da je bakterioloki potpuno ista, odnosno u 1ml vode ne smije biti vie od 100 bakterija. Sadraj Fe i Mn treba da je oko 0,1mg/l.Zrak mora biti ist. Sadraj mikroorg u zraku varira od par tisua do 100 000 u 1m 3 zraka.Kao dezinfekciona sredstva najee se koriste: dodacilbenzensulfonat(C 12 H 25 C 6 H 4 SO 3 Na),hlorni kre, NaOH, natrij karbonat, formalin i antiformin. Dodecilbenzen sulfonat (C 12 H 25 C 6 H 4 SO 3 Na) kod njegove upotrebe kao antiseptika potrebno je izvriti bakt kontrolu svake dobivene poiljke melase zbog porasta kiselosti. Hlorni kre njegovo dejstvo uslovljeno je prisustvom aktivnog Cl koje je sadrano ukoliini od 32 35%.

12

Natrij hidroxid (NaOH) najefikasnije dejstvo mu je u obliku 0,1% otopine pri pH 10 i na40 o C

13

14

Log In Sign Up Explore

U proizvodnji pekarskog kvasca koriste se iskljuivo sojevi kvasca Saccharomycescerevisiae. Neophodno je posvetiti posebnu panju izboru,uvanju i kontroli proizvodnihsojeva kvasca. Izabrani soj kvasca mora imati odreena svojstva:1.veliku fermentativnu aktivnost u tijestu2.dobro razmnoavanje na podlogama od melase3.da je due vrijeme otporan prema autolizi na normalnim temperaturama4.da u vrstom stanju dovoljno dugo zadrava dobar izgled5.da to je mogue due zadrava dobra fermentaciona svojstvaZa uvanje sojeva kvasca mogu se koristiti metode liofilizacije uvanje na vrlo niskim temperaturama i uvanje na kosom agaruRazmnoavanje iste kulture kvasca u laboratorijama proizvodnih pogona mora se obaviti uaseptinim uslovima i konstantno pratiti da li dolazi do promjena svojstava kulture. Zaispitivanje uzgojnih svojstava odabranog soja pogodan je laboratorijski fermentor.Razmnoavanje se obino vri u 2 ili 3 faze. Propagacijski uzgoj U proizvodnim pogonima nemogue je obaviti proizvodnju kvasca u potpuno aseptinimuslovima te se zato kvasac uzgaja arno u propagatoru i predfermentoru.Znaajna panja mora se posvetiti konstrukciji i nainu rada fermentora. Fermentacija u ovojfazi uzgoja traje 10-12h uz laganu aeraciju zrakom. 15

Proizvodnja kvasca u pogonskim uslovima Nakon propagacijskog uzgoja kvasca prelazi se na sljedeu etapu u razvoju kvasca, a koja seodvija u proizvodnom pogonu i obino se naziva PROIZVODNJA MATINOG KVASCA.Ovaj dio proizvodnog procesa se odvija u nekoliko stadija koji se obino nazivajugeneracijama.Tako imamo: -I generaciju-II generaciju-III generaciju-IV generaciju PRVA GENERACIJA - kompletno se koristi kao inokulum(cjepivo) za II generaciju.Glavno svojstvo uzgoja ove generacije kvasca je postepena adaptacija kvaevih stanica nauvjete u proizvodnom pogonu. I generacija matinog kvasca dobija se koritenjem inokulumadobijenog propagacijskim uzgojem kvasca a u fermentoru uz aeraciju zrakom u koliini 13m 3 /m 3 h. Sadraj nastalog alkohola u ovoj fazi iznosi 2,5-3%, a neto prinos kvasca u odnosuna melasu 22,5%. Uzgoj se odvija na temp.34-35C i pH 4,8-5,0 u trajanju od 20 sati.Uzgojeni kvasac slui kao inokulum za II generaciju. DRUGA GENERACIJA - proces traje 18 sati, sa intenzitetom aeracije 25m 3 /m 3 h,pritemp.30C i pH 4,5-4,8. Neto prinos kvasca je 86%. Sadraj alkohola na prevreloj komini na poetku procesa je 1% a na kraju 0,1%. Prevrela komina druge generacije koristi se kaoinokulum za III generaciju. TREA GENERACIJA -temp.,aeracija i pH odravaju se u istom nivou kao i kod prve 2generacije. Uzgoj matinog kvasca traje 18h za koje vrijeme se poetni broj stanica uveavanastajanjem 5-6 novih generacija kvasaca.Ponekad se I,II,i III generacija kvasca uzgajaju u jednom fermentoru pod nazivom malamatica. ETVRTA GENERACIJA - velika matica,proces se vodi u fermentoru veih dimenzija.Kao inokulum slui cjelokupna koliina male matice.Optimalni uvjeti su:1.temperatura 29-32C2.pH od 4,5-5,0 3. koliina zraka od 25-30m 3 /m 3 hSam proces fermentacije je izrazito egzoterman te fermentori moraju imati sistem hlaenjaodnosno odravanja temp.na zadanim vrijednostima. PROIZVODNJA KVASCA U GENERACIJIPRODAJNI SVJEI KVASAC Da bi se u ovom procesu mogao ostvariti 100% prinos kvasca moraju biti ispunjeni nekiuvjeti:

16

 konc.eera u fermentoru da je ispod 0,01% a regulira se dotokom melase u toku procesa doziranje zraka treba da bude tako regulirano da se obezbjedi odreena koliinaotopljenog po kg prirasta kvascaTehnologija proizvodnje tzv.prodajnog kvasca se u bitnom ne razlikuje od tehnologije proizvodnje matinog kvasca. U fermentor se postavi odreena koliina podloge koju inemelasa,izvori N 2, P,Mg,vitamini. Zatim se dodaje inokulum ( sadraj kvasca iz proizvodnjematinog kvasca) i voda te podesi temp.na 30C i pH na 4,2-4,5. Nakon toga se ukljui doziranje melase i ostalih komponenti. Ureaj za doziranje melasespojen je sa cjevovodom za izlazne plinove kojim se mjeri koliina etanola i CO 2 . Ako u tokuuzgoja kvasca doe do porasta konc.etanola i CO 2 zaustavlja se dotok melase. Doziranje melase se nastavlja kada konc.etanola padne na potreban nivo. Na ovaj nain se odravaoptimalna koliina eera u komini pri kojoj se kvasci razmnoavaju eljenom brzinom.Tvari rasta se dodaju odmah na poetku procesa. Doziranje soli,otopina amonijhidrogensulfata je obino programirano.Amonijanom vodom vri se automatsko regulisanje pH a pri tome se vodi rauna o alkalnostimelase.Znai,neophodno je odabrati odgovarajui omjer NH 3 prema (NH 4 ) 2 SO 4 ,jer ukupna koliinaazota mora biti konstantna.Omjer NH 3 i (NH 4 ) 2 SO 4 zavisi od alkalnosti melase. Ako je alkalitet vei omjer je manji iobrnuto.Temperatura se regulie automatski i moe programirati,na poetku je 29-32C,a pri krajumoe porasti na 35-37C.Proces fermentacije traje oko 18h, a sirovine se dovode prvih 17h fermentacije , dok se u posljednjem satu vri samo aeracija (faza zrenja kvasca).Tokom voenja procesa fermentacije vrlo je bitno povesti rauna o sljedeim elementima:1.pratiti porast prinosa biomase 2. pratiti sadraj alkohola i neasimiliranog N

17

2 3.pH vrijednosti4.temperature5.te kontinuiteta doziranja sirovina i koliini zraka 6. separacija i pranje kvascaBilo da se radi o proizvodnji svjeeg ili suhog kvasca,sadraj se vadi separacijom i pranjem.Separacija se vri u nekoliko stupnjeva,najee u 3 pri emu se u I separatoru dobija neistokvasno mlijeko,koje se mijea sa vodom. Proizvodnja piva Pod pivom se podrazumijeva slabo alkoholno pie proizvedeno alkoholnim vrenjem od vode,slada i hmelja uz dodatak pivskog kvasca. Osnovna svojstva piva su stabilna pjena,karakteristian okus po hmelju (gorina), mali sadraj alkohola, boja i osvjeavajui karakter.Postoji vie vrsta piva i ona se razlikuju po nainu vrenja, po boji, ukusu, sadraju alkohola,ekstrakta i dr. po boji djele se na svjetla i tamna. *Sirovine za proizvodnju piva Osnovne sirovine su: voda, jeam (slad), hmelj i pivarski kvasac. Voda je jedan od osnovnihsastojaka i slui kao otapalo.Slad (jeam) daje pivu sastojke ekstrakta od kojih zavisi punoa okus i jaina gotovog piva.Hmelj je konzervans i daje pivu gorak okus, a kvasac izaziva alkoholno vrenje, kojim sesaharoza pretvara u alkohol i karbonatnu kiselinu. *Voda Voda je u pivu sadrana u koliini 80-90% i od njene kvalitete zavisi i kvalitet piva. Kvalitetvode treba da je jednak kvalitetu vode za pie, treba da bude potpuno bistra. Bez boje i mirisa,te da je prirodnog okusa.Sa vodom velike karb.tvrdoi mogu se poroizvesti vrlo dobra tamna piva, a za svjetla piva potrebna je meka voda. Najpovoljnija pH vrijednost vode za pivo je 5,3 5,8 i ukoliko je potrebno zakiseljavanje ono se provodi organskim kiselinama, kao to je npr. mlijenakiselina. Kod poveanog pH nepotpunija je koagulacija bjelanevinastih tvari u toku kuhanjasladovine, a gorina od hmelja postaje izraenija. Neke soli nepovoljno utjeu na kvalitet piva i na odvijanje tehnolokog procesa, te se voda,ako sadri takve soli, mora odreenim metodama obraditi. Vei sadraj soli (NaCl, CaCl 2 ,MgCl 2 ) nije poeljan u prisustvu veih koliina natrij sulfata u vodi pivo dobiva gorak ukus.Silicijeva kis koja je sadrana skoro u svim vodama u obliku SiO3-2 jona ili u oblikuhidratisanog natrija metasilikata moe nepovoljno utjecati na ferm piva i biti uzronik koloidnih zamuenja. Sulfati kalcija i magnezija dovode do poveanja kiselosti vode.Ukoliko voda za proizvodnju piva ne zadovoljava tehnoloke uvjete po svom kemijskomsastavu, ona se podvrgava odreenoj obradi.Jeam predstavlja osn sirovinu u proizvodnji piva i od njegovog izbora ovise i kvalitet isvojstva piva. Zrno jema sastoji se od 3 osnovna dijela: pljevice, klice i endosperma.U kem sastav zrna jema ulaze: vlaga; pepeo; masti i ulja; bjelanevine; celuloza; neduineektraktivne tvari. Pepeo u njemu je najznaajniji sadraj K, Mg, krea i ortofosforne kiseline, sobzirom na njihov znaaj za razvoj kvasca.

18

Masti i ulja nemaju nikakvog znaaja za pivo Bejlanevine nalaze se u obliku sloenih bjelanevinastih tvari zajedno sa malimkoliinama produkta njihove razgradnje. Pod utjecajem jakih kiselina, alkalija ilienzima one se mogu cjepati do jednostavnih a-k. Animokiseline su u pivu znaajne zaishranu kvasca pri vrenju. Celuloza izgrauje stanine zidove bilja. Celuloza pri proizvodnji piva odlazi sa pivarskim tropom. Kao neotopivi dio slada, ona je tehniki znaajna jer ini prirodnifilter (cjedilo) za cijeenje sladovine te se dobija bistra sladovina. Neduine ekstraktive tvari ine svi sastojci jema tipa ugljikohidrata, saharidi i polisaharidi, tj tvati koje se kuhanjem sa razblaenom H 2 SO 4 lako razlau u eere.Osnovna komponenta jema je skrob. Od sadraja skroba zavisi vrijednost i upotrebljivost jema za pivo.Skrob (C 6 H 10 O 5 ) je bijela branasta tvar, u hladnoj vodi se ne otapa, a sa vruom vodomnabubri. Graen je od amiloze i amilopektina. Skrob obino sadri oko 20% u vodi topiveamiloze i oko 80% u vodi netopivog amilopektina. Dejstvom kiseline ili enzima komponenteskroba se postepeno hidroliziraju u DEKSTRIN (smejsa polisaharida nie mol. mase),MALTOZU i konano u D-glukozu. I amiloza i amilopektin i skrob su sastavljeni iz jedinicaalukoze, ali se razlikuju u veliini i obliku molekule. Hmelj To je viegodinja biljka iz grupe kopriva, familija konoplje. Postoje 2 vrste hmelja muki ienski, ali se za pivo koriste samo cvjetovi enskog hmelja i to neoploeni. U svjeem hmeljuima oko 60 75% vode te se mora suiti do sadraja 8 9% vlage. Osueni hmelj trebaskladititi tako da ne upija vlagu, da se ne ugrije, da ne isparava i da nije izloen dejstvusunevih zraka.U meh sastav hmelja ulaze: vlaga, celuloza, pepeo, duini spojevi (proteini), taninske tvari,etarski ekstrakti, eterina ulja, .. Osim toga prisutne su limunska kiselina, jabuna kis, smole ili gorke kis, smola ili kiseline i smola. i smole su mekane smole, imaju gorak ukus i spreavaju dejstvo m.o., konzerviraju pivoi daju mu gorinu od hmelja. Predstavljaju najvrednije sastojke hmelja. Kvasac pivare razlikuju kvasac donjeg i gornjeg vrenja. Kvasac gornjeg vrenja koristi se za proizvodnju tamnog piva, aktivan je na temp 18 25 0

19

C i normalno pluta na povrini kljualogfluida na kraju procesa vrenja. Za svjetla piva koriste se kvasci donjeg vrenja, sa temp 8 12 o C, a na kraju vrenja taloi se na dno. Kvasci za pivarstvo pripadaju skupini Saccharomycescerevisiae. Osnovno je da je kvasac mikrobiol ist, da jako i brzo fermentira sladovinu, brzose taloi na dno i daje bistro pivo, sa odreenom aromom i ukusom. Izbor rase kvasca jeveoma bitan element u pivarstvu, jer od njeg zavisi brzina fermentacije stepen prevrelosti piva, bistrenje, aroma i ukus. Za postizanje ovih efekata u proizvodnji se najvie koristemjeane rase kvasca.Osnove procesa proizvodnje pivaProces proizvodnje piva obuhvata nekoliko faza: Proizvodnja slada (moenje, klijanje i suenje jema) Proizvodnja sladovine (saharifikacija i kuhanje sa hmeljom) Vrenje i zrenje piva Filtracija, punjenje, pasterizacija piva Proizvodnja slada Proizvodnja slada obuhvata: ienje jema, sortiranje jema, skladitenje, moenje jema,klijanje, suenje, ienje od klica i poliranje slada. Proizvodnja Sladaienje - ima zadatak uklanjanja svih tetnih i nepotrebnih primjesa koje mogu smetati u proizvodnji: mineralne primjese, zemlja, praina,...Sortiranje jema se izvodi kroz sistem sita, a svrha mu je da izvri izbor zrna ujednaeneveliine.Zadatak moenja je da se jeam obezbjedi onom koliinom vode koja mu je potrebna zaklijanje, te da opere jeam. Kod druge ili tree izmjene vode dodaje se kreno mlijeko, kojeima zadatak da pomogne klijavost jema. Prihv nekoliko ispiranja uklanja sve nepoeljneneistoe u jemu. Moenjem jeam nabubri i masa jema se povea za oko 50%, a obavlja sena temp. 15 20 o C, uz stalno mjeanje. Stepen moenja utjee na amilolitsku aktivnost isadraj ekstrakta u sladu. Kod poveanog stepena moenja povoljniji su uslovi za intenzivnijusintezu enzima i jaa enzimsku hidrolizu skroba i bjelanevina. Nedovoljnim moenjemdejstvo enzima je oteano. Zrno jema sadri vrlo malo aktivnih enzima, te je osnovni zadatak klijanja da obezbjedi aktivaciju enzima, pod ijim dejstvom za vrijeme ukomljavanja dolazido otapanja rezervnih tvari zrna.Kod svjetlih piva klijanje traje 7 8 dana, a kod tamnih 9 dana. Nakvaeno zrno poinje daklija na 10 20 o C, a klica se razvija na raun jednog dijela skroba i bjelanevina zrna.Istovremeno dolazi do nastajanja dijastetskih enzima koji poinju hidrolizu skroba,

20

AMRINA TEKA!!!! Add To Collection 24 Reads 0 Readcasts 0 Embed Views

Published by Alija Eros Ibrisevic

21

TIP Press Ctrl-F to search anywhere in the document. Info and Rating Category: Uncategorized. Rating: Upload Date: 03/21/2013 Copyright: Attribution Non-commercial Tags: This document has no tags. Flag document for inapproriate content Download and print this document Choose a format to download in

.PDF

.DOC

.TXT More From This User

9 p. FMP Alija Eros Ibrisevic 11 Reads

22

7 p. ZIVKOVIC Fermentirani Mlijecni Proizvodi u Prevenciji i Lijecenju Alija Eros Ibrisevic 13 Reads

31 p. Poslovno Pravo Alija Eros Ibrisevic 7 Reads Featured

23

17 p. Recipes From Asian Tofu TheRecipeClub

32 p. Abide With Me Simon and Schuster

24

29 p. Execution of Noa P. Singleton Crown Publishing Group Notes

About About Scribd Blog Join our team! Contact Us Premium Premium Reader Scribd Store Advertise with us Get started AdChoices Support Help FAQ Press Partners Developers / API Legal Terms Privacy Copyright Copyright 2013 Scribd Inc. Language: English

25

PROIZVODNJA ETILNOG ALKOHOLA IZ MELASE Etanol (etilni alkohol, metil karbinol) CH 3 CH 2 OH je bezbojna tekuina sa temp.vrelita 78 0 C itepmrnjenja -112.3 0 C.Tehnologija obivanja alkohola iz mlase se sastoji iz: melasa se razblai vodom na 20-25% suhe tvari; zakiseli se sa H 2 SO 4 , do pH 4.8-5.4 ime se stvore pogodni uvjeti za vrenje; sterilizacija na 80 0 C; dodavanje amonijevog sulfata, superfosfata, kao soli potrebnih za razmnoavanje; hlaenje otopine i dodatak kvasca radi vrenja.Prvo se saharoza invertuje na fruktozu i glukozu uticajem invertaze.C 12 H 22 O 11 C 6 H 12 O 6 +C 6 H 12 O 6

26

... 2C 6 H 12 O 6 4C 2 H 5 OH + 4CO 2 Poslije vrenja etilni alkohol se izdvaja frakcijskom destilacijom, a ostatak se moe dalje preraivati (proizvodnja stonog kvasca). >> Osnovne i pomone tvari za proizvodnju << Ovdje se ubrajaju: melasa, kvasac, ortofosforna, klorovodina, sulfatnakis.,amonijhidrogenfosfat, superfosfat, amonij sulfat, karbamid, voda i zrak. Melasa - javlja se kao nus produkt u procesu proizvodnje eera, a razlikuju se eerno repna itrana melasa. U sastav melase (iz eerne repe) ulaze saharoza i neeerne tvari. To je gusta,ljepljiva tenost tamnomrke boje (saharoza 50%, neeeri 30 %, voda 20%). eer je prisutanu obliku saharoze, rafinoze, invertnog eera. Neeerne tvari obuhvaaju: bezduineorg.tvari, duine tvari, tvari koje boje melasu, mineralne tvari i stimulatori rastakvasca. Oko 10% neeera su soli, prevladavaju kalijeve soli. Bezduine org. Tvar i - nastale su raspadom hemiceluloze, termikim razlaganjem eera, pektina, kis.i dr. Organske kis.dospijevaju u melasu iz eerne repe. Duine tvari - odnosno kol.duika varira 0.76-2.14%. Duik je prisutan u obliku peptida,aminokis., nitrata, betaina, proteina. Na sadraj duikovih spojeva utiu meteoroloki uvjeti. Komponente koje boje melasu nastaju kao rezultat alkalnog raspada invertnog eeramelanoida i karmelizacijom eera. Njihov sadraj u melasi: produkti alkalnog raspadainv.eera 70%, melanoidi 14%, karmel 16%. Mineralne tvari (pepeo)- potiu iz Ca soli, ugljenine, sulfatne, klorovodonine i nitritne kis.,a u manjoj kol.iortofosfatne kis. Tu su i soli K koje predstavljaju glavni sastavni diomineralnih soli, Mg, Al, Fe, NH 3 . K ima ulogu da ubrza rast eerne repe i poveakol.saharoze. Sadraj ortofosfatnekis.na ukupnu masu melase oko 0.6%. Sadraj SO 2 varira0.1-0.4%, u svijetlijoj melasi sadraj SO 2

27

je povean to je posljedica sufitacije difuznog soka.Koliina mineralnih soli ima uticaj na pH melase i njene otopine. U proizodnji alkoholaznaajan je u melasi sadraj Na i K. Pored sadraja osnovnih sastavnih komponenti na kvalitatmelase bitno utiu i dr.faktori kao to su nain prehrane eerne repe, mikroflora melase, pHvrij.melase.Defektna melasa- je ona koja je dugo uvana u skladitu i ima loiji kvalitet. Dobiva se u periodusijeanj-oujak. Ovakvu melasu je tee i sporije preradit, a i gubitci su vei jer zaostaje dosta nepreraeog eera. Defektna melasa ima znatno manji sadraj suhih tvari iduika, a znatno vie invertnog eera.

Mikroflora melasa je vrlo raznovrsna i promjenjiva. To dovodi do vee zaraenostimelaseto se neg.odraava na proces alkoholnog vrenja. Zato je neophodno provoditi proces usterilnim uvjetima. Glavni uzrok infekcije je lo kvalitate.repe i nepotivanje sanitarnohigijenskih zahtjeva u tvornicama. Mikroorganizmi prisutni u melasi: bakterije, kvasnegljivice, plijesne gljivice. Stupanj zaraenosti melase se odreuje ispitivanjem porastakiselosti uzorka melase u procesu fermentacije, kiselost se mora odravati u

28

podruju pH 5, pri emu se bakterijski uticaj nee osjetiti u trajanju 2-3 dana. Za postizanje neophodnekiselosti najvie se koriste HCl i H 2 SO 4 . pH melase je bitna za proces alkoh.vrenja. Normalna melasa dobrog kvaliteta imaslaboalkalnu ili neutralnu reakciju Ph 7.2-8.9. U prvim fazama obrade melase dodaju semineralne kis. (HCl, H2SO4), pH se mijenja od 2.2-2.4 i ovako se uniava veliki br.bakterija. Nakon steriliz.i hlaenja pH se regulira na 4.5-5 jer je to optimalno podruje djelovanjakvaevih gljivica. Kvasac - predstavlja jednostanini m.o. Sacharomicetes koje spadaju u vrstu askomiceta.Razmnoava se pupanjem. Kvasne stanice mogu biti jajaste, elipsoidne, ovalne. Veliinastanice varira, a sastoji se iz membrane, citoplazme i jezgra. U ind.alkohola proizvodi se vievrsta prostih i sloenih hibrida kvasca koji su povezani sa aktivnou invertaze, L-galaktozidaze i maltaze u procesu anaerobnog tipa fermentacije. Za proizvodnju C 2 H 5 OH izmelase koristi se ista kultura, najee rod Saharomyces elipsoidne. Najvanije tvari kojeulaze u sastav kvasca: glikogen, mast, pepeo, Pb,Fe,Mg,K,Ca, mikroelementi,kobalt.Faktori za ivot i opstanak kvasca: fiziki ( tmp., vlanost, svijetlost, pritisak, ultrazvuk, elektricitet, radioaktivnost), kemijski ( kiseline, formalin klorni kre), bioloki ( antibiotici, bakterije). Najvei uticaj ima temp., pH i sastav hranjive sredine. Kvasac raste i razmnoava se uirokom temp.intervalu, ali za normalnu aktivnost potrebno je odrediti optimalnu temp.Optimalna brzina rasta Saharomiceta je 29-30C. Max.temp.za razvoj kvasca 38C, a min. -5C. Pri uzgoju kvasca na melasnoj podlozi optimalna pH 4.8-5. Za podeavanje pH obino se koriste H 2 SO 4 i HCl. Vaan uticaj na aktivnost kvasca ima koncentracija otopine melase.Osmotski pritisak vanjske sredine treba da je nii od pritiska staninog soka i pod oimuvjetom sposobnost primanja hranjivih tvari za razvoj kvasne stanice je vea. to je vearazlika osmotskog pritiska u stanici i sredini to je razmnoavanje kvasca bre. Na

29

aktivnostkvasca utiu i mnoge kem.tvari koje se koriste za dezinfekciju i antiseptinu obradu melasekao i postrojenja i cjevovodi. Takoer lako isparljive org.kis. smanjuju aktivnost kvasca iubrzavaju njegovo propadanje.Prehrana kvasnih stanica moe se podijeliti u 2 faze: u I fazi tvari prolaze kroz staninu membranu, u II fazi dolazi do niza sloenih biokemijskih reakcija koje se sastoje od uzajamno povezanih procesa asimilacije i desimilacije.Razlikuje se egzogena i endogena prehrana kvasca. Pri egzogenoj prehrani kvasac koristihranjive tvari iz vanjske sredine, a pri endogenoj m.o.koriste svoje rezerve, glikogen, lipide,duine spojeve i dr. Prehrana ugljikom se zasniva da kvasac koristi ugljik org.spojeva:monosah.,disah.,aldehida,etilnog alkoh. Ova prehrana je vaan izvor energije za rast kvasca. Karbonatna kis.uestvuje usintezi staninih tvari kvasca. U sredini koja sadri monosaharide, kvasac koristi glukozu,fruktozu,ksilozu, od disaharida koristi maltozu i saharozu. Prehrana org.kis .ima ulogu u razmjeni tvari ili sintetskim procesima. Masne kis.mogustimulirati a i usporiti rast kvasca. Iskoritenje masnih kis.ovisi od vrste kvasca,konc.kis., pH. Duik prehrana se zasniva da su kvasne stanice sposobne sintetizirati sve aminokis. Koje su usastavu proteina, naposredno na raun neorg.N spojeva uz koritenje org.spojeva kao izvoraC. Znaajan izvor kvasca ukljuujui i alkoholni koristi samo 2 oblika N: amonijani, Norg.spojeva. Ova vrsta kvasca kao izvor N koristi: amonijak, karbamid, amonijanesolisiretne, mlijene kis. Kao izvor N kvasac koristi vitamine (biotin, B5, B1,B6). Fosforna prehrana - P je neophodan za biosintezu glavnih sastavnih dijelova protoplazme alii za fosforizaciju ugljikohidrata. Fosforizacija je bioloki postupak pomou kojeg energija postaje dostupna za organizme. Ostale sirovine za proizvodnju: ortofosforna kiselina, amonij, hidrogenfosfat, superfosfat, amonij sulfat, karbamid,sulfatna kis i klorovodik, vitamini, voda i zrak.Ortofosforna kis. H 3 PO 4 za prehranu kvasca najprikladnija je H 3 PO 4 sa max sadrajemarsena 0,01% Amonij hidrogenfosfat (NH

30

4 ) 2 HPO 4 je so bijele boje Superfosfat Ca(H 2 PO 4 )2 + CaSO 4 je praak bijelosive boje.Amonijev sulfat (NH 4 ) 2 SO 4 prisustvo fenola nije dozvoljeno. Karbamid (urea) (NH 4 ) 2 CO koliina potrebnog karbamida uslovljena je sadrajemazota u njemu. Sulfatna kis. (H 2 SO 4 )-Hlorovodonina kis (HCl) nagriza opremu te je za transport i skladitenje neophodankiselootporni materijal-Vitamini su neophodni za rast, razvoj i razmnoavanje kvasaca. Neke vrste kvasaca ihsame sintetiu, ali ih druge uzimaju iz hranjive podloge. Biotin (vitamin H) melasa iz eera repe sadri malo biotina, oko 30%, dok je zaintenzivno razmnoavanje kvasaca neophodno 200 290mg biotina na 1t melase. Izvori biotina: kukuruzni ekstrakt, klice ili jemena voda,...Voda treba da je bakterioloki potpuno ista, odnosno u 1ml vode ne smije biti vie od 100 bakterija. Sadraj Fe i Mn treba da je oko 0,1mg/l.Zrak mora biti ist. Sadraj mikroorg u zraku varira od par tisua do 100 000 u 1m 3 zraka.Kao dezinfekciona sredstva najee se koriste: dodacilbenzensulfonat(C 12 H 25

31

C 6 H 4 SO 3 Na),hlorni kre, NaOH, natrij karbonat, formalin i antiformin. Dodecilbenzen sulfonat (C 12 H 25 C 6 H 4 SO 3 Na) kod njegove upotrebe kao antiseptika potrebno je izvriti bakt kontrolu svake dobivene poiljke melase zbog porasta kiselosti. Hlorni kre njegovo dejstvo uslovljeno je prisustvom aktivnog Cl koje je sadrano ukoliini od 32 35%. Natrij hidroxid (NaOH) najefikasnije dejstvo mu je u obliku 0,1% otopine pri pH 10 i na40 o C

32