BAJRONIZAM

(. George Gordon Byron; , 22. 1788

, 19. 1824) ;
,
.
, ,
.
. ,
.
, . ,, .
[]
, ,
. 19.
. ,
. ,
, ,

.
, ,
. ,
, .

. , .
. 1807.
,
.
18091811, ,
. -(.
Weltschmerz). ,
,
.
,


.

 ,
,
1816. ( ) .
, ,
.
,
, , .
,
, - ,
.
*, ,
. ,
, .
. ,
,
, ,
.
.

,
.
, ,
, , .
16000 1824, , ,
,
.
, . ,
, ,
(),
.
.
, ,
.
[]

 ,

, .
(, , )

, ,
.
,
.
.
, ,
, (
), , ,
, , ,
, .
.
,
. , , ,
, . ,
, , .
(, , , )
, ,
. , .
(17881824)
.
, (
) .
19. 20.
, ,
.

 , .

(, , , )

(
). 19.
, ,

. , ,

( )
,
, .
.
19. (1831. 1838).
(1828)
( .
, 1838, . 80) (

, []
).
(18151856)
, ,
.
.

 1848. ( 6 15. )
.
,

,
: .
,

.
, 19. ,

.
,
. (1905)
1870.
.
.
, ,
.

:
, .


,
. ,
, .
(18411910) .
,
, , .

, .
(17971856)
. .
:

 [] .

.
:

,
,

' '''' !
, ,
. .

1902. .

. ,
.

(,

, ,

, ).

).

Santa Maria della Salute ,

.

( , ,

, )
( , , ).


.

;
, .
,

, , .

.
, ,
.
:
(...) ,

.

(Bildungsroman), ,
, ,

, .
,
.
, . (
) . :
, ,
. , ,
, .

Romantizam
Romantizam u knjievnosti
Javlja se posle Buroaske revolucije (1789), krajem 18. i poetkom 19. veka, a traje do sredine 19. veka (revolucija
1848. godine u veini evropskih zemalja).

Nastaje kao svojevrsna reakcija na klasicizam. U ovoj epohi uoavamo 2 faze:

1.

predromantizam

2.

razvijeni romantizam

Borili su se za slobodu, jednakost, bratstvo (3 ideala). Dolazi do osporavanja ova 3 ideala razoarenje pesnici
reagovali tako to su pisali dela kod njih dominira oseanje zatvorenosti i bezizlaza (kao reakcija novonastalih
prilika posle revolucije).
Odbacuje se razum, potenciraju se oseanja, mata, prisutni su snovi, halucinacije (iracionalne stvari).
Prevazilaenje stvarnosti moe da se ostvari na 2 naina: prostorno (stvarno i fiktivno) i vremenski (u prolost
(ee) i u budunost).
Uzori su drugaiji od uzora klasicista (antika klasina knjievnost), sad je narodna i srednjovekovna literatura.
Naglaeno je oseanje patriotizma (rodoljublja), naroito pesnika koji su pripadali narodima pod tuinskom vlau
(srpski pesnici).
Dosta se govori o slobodi, razvija se kult slobode pogazuje pesma ijonskom sunju od Bajrona.
Priroda je velika tema romantiara, javlja se i kult prirode.
Njego: Ko je ono na visokom brdu? svemo pesnika (poredi se sa Bogom), pesnici uestvuju u veitim procesima
u vasioni.
Novalis: Pravi pesnik je sveznajui gleda se na pesnika kao na genijalno bie.
Dord Gordon Bajron (1788 1824)
Najvanije dela su mu pesma ajld Harold i roman u stihovima Don uan. Don uana nije stigao da zavri,
napisao je samo 16 od planiranih 24 pevanja. Primenjuje realistiki metod, nije romantiarsko delo, time
nagovetava realizam.
Putovanje ajlda Harolda ima 4 pevanja, 1. i 2. je objavio 1812. godine po dolasku u Englesku i ona su vezana za
prvo Bajronovo putovanje 1809. godine po Mediteranu, to delo mu donosi svetsku slavu.
Drugo putovanje 1816. godine, nakon kog se ne vraa u Englesku, donelu mu je 3. pevanje 1816. godine i 4. pevanje
1818. godine. Tad je boravio u Italiji, Veneciji. Tad je Italija bila pod vlau Austrije formirao se pokret za
osloboenje pa se i tu aktivirao. Posle se pridruio i grkim revolucionarima, ali u Grkoj dobija malariju i od nje
umire 1824. godine.
Kod nas je ura Jaki sledbenik bajronizma.
Aleksandar Sergejevi Pukin (1799 1837)
On je bio plemikog porekla, kao i Bajron. Nazivaju ga ocem ruske knjievnosti.
On je iao na kolovanje u Carsko selo, tu je zavrio licej i tad poinej da pie lirske pesme kroz koje je izraavao
nezadovoljstvo zbog konzervativnosti okoline u kojoj ivi.

Zbog tih pesama car ga je kaznio progonstvom u Sibir, kazna nije sprovedena jer su se za njega zauzeli prijatelji,
posebno ukovski, tako da je prognan na jug, u dananju Moldaviju.
Tu e zapoeti rad na romanu Evgenije Onjegin. Uprkos kazni, on je ostao dosledan uverenjima.
1825. godine dolo je do ustanka, poto je stanje u Rusiji bilo jako teko, ustanak se zvao Dekabristiki ustanak,
njega su podigli mladi plemii koju su bili revolucionarno raspoloeni.
Postojale su 2 takve grupe, jedna na severu u Petrogradu, druga na jugu.
Ustanak je uguen, poto je bila mala grupa, nije bio masovan pokret.
Pukin nije uestvovao (bio je pod prismotrom), ali je bio simpatizer ustanka.
Na presto tad dolazi Nikolaj I, pa su prilike bile jo gore; on je naredio da Pukin pod prismotrom doe na dvor i tu
je dobio mesto poetnika na dvoru, to je bilo poniavajue jer je on ve bio poznat.
Iscenirana je svaa i dolazi do dvoboja, gde je smrtno ranjen, samo 2 dana kasnije je umro.
I Pukin i Bajron su poeli lirskim pesmama, pa su negovali poemu razliiti rodovi i vrste.
Najvanija dela: poema Ruslan i Ljudmila, Kavkaski zarobljeni, Cigani, drama Boris Godunov, mala drama
Mocar i Salijeri, pripovetke (to Bajron nije pisao): Pripovetke Belkina, zatim Pikova dama i roman Evgenije
Onjegin..
Bajron na kraju svog stvaralatva pie realistiko delo Don uan, kao to Pukin pie Onjegina i time nagovetava
realizam u ruskoj knjievnosti.
Pre Pukina postojala je klasicistika knjievnost koja je nastojala da prati nova zbivanja u Francuskoj, prevoena
dela Pukin se zalae da se to napusti i da se knjievnost vrati ruskom duhu i da se jezik obogati, tako da je i sam
uneo narodni jezik.
Roman u stihovima, Evgenije Onjegin, nastaje u vreme progonstva, poeo je da ga pie 1823. u Kiinjevu, a zavrio
ga je oko 1830. godine alu mu se posle vratio. Prvobitno je delo zamiljeno u 9 glava, 8. su Onjeginova putovanja, a
u 9. se sree sa Tatjanom. Izbacio je 8. i stavio nju kao 9. glavu. Kasnije se odluio da dopuni delo, zamislio je
Onjegina kao dekabrsitu pa je to stavio u 10. glavu koju je napisao u iframa zbog okolnosti. Formu roman u
stihovima preuzeo je od Bajrona.
Pisao je strofu od 14 stihova koja se naziva Onjeginska strofa.
Likovi: Onjegin, Lenski, Tatjana, Olga i Pukin. Opisano je pre svega plemstvo, i to gradsko i spahijsko, a 3. sloj ne
prikazuje (dvorsko), to se sree kod Tolstoja.
Romantizam u srpskoj knjievnosti
Traje od tree decenije 19. veka, pa do 70ih godina 19. veka.
Kod nas se klasicizam (kao uticaj, a ne kao pravac) javlja kod Sterije (i romantiar i realista i klasicista), Sime
Milutinovia.. Romantizam se javlja nakon knjievnosti prosvetiteljstva.

Bile su 2 faze u romantizmu:

1.

rani romantizam ili predromantizam, kod nas se zove jo i rani patrijarhalni, predstavnici su bili Vuk

Karadi, Njego, Sima Milutinovi Sarajlija, Prota Mateja Nenadovi; oni se

oslanjaju na narodno stvaralatvo koje je podignuto na vii nivo.
2. razvijeni romantizam, predstavnici su Branko Radievi, ura Jaki, Jovan
Jovanovi Zmaj i Laza Kosti.
Branko Radievi (1824 1853)
Pravo ime mu je Aleksa. Kao pisac javlja se 40ih godina 19. veka.
Prve pesme napisao je 1843. godine, a ve sledee godine odlazi u Be i studira
medicinu i prava, brzo je uao u klub Vukovih prijatelja, poto su se njihovi oevi
znali.
1847. godine objavljuje svoju prvu knjigu Pesme pisanu na narodnom jeziku,
novim pravopisom.
Pored lirskih pesama, pisao je i poeme, pa je i u ovu knjigu uneo 2 poeme: Put i
aki rastanak.
1851. godine objavljena je knjiga sa epskim pesmama, koje predstavljaju njegov
pad i nisu posebno vane za njegovo stvaralatvo. Obim njegovih dela je mali.
Pokuao je i da napie roman u stihovima Bezimena, ali nije uspeo polje
irokih interesovanja.
Krajem 40ih godina dobio je tuberkulozu, pa je prestajao da pie.
1883. godine telo mu je preneto na Strailovo.
Uvodi narodni jezik u dela. ievo je u Vojvodini, u graanskom sloju, ne poznaje
jezik kao Vuk, pa ima pogreaka. On je bio pionir u stvaranju novog knjievnog
jezika.
Putem kratke forme slika nam prirodu drutva, moral, mentalitet njegovog
vremena.
aki rastanak je napisao 1844. dok je bio u Beu.
O je zavrio u Zemunu, a gimnaziju (1835-1841) u Karlovcima, a osmi razred u
Temivaru.
ura Jaki (1832 1878)
Roen je u Srpskoj Crnji. iveo je sa Srbima u junoj Ugarskoj.
Bavio se ne samo pisanjem, ve i slikarstvom i kolovao se u Beu za uitelja
slikanja.

Tamo je poetkom 50ih godina upoznao Zmaja (bili su cimeri). Tada poinje da
pie pesme, poetak pisanja za njega je bio nevaan, krio je to od Zmaja koji je to
otkrio i terao ga da te pesme objavi. ura to nije hteo, pa mu je Zmaj kriom uzeo
dela i 1853. godine objavio pod imenom Prvenad.
Od 1857. godine ura se konano vraa u Srbiju gde je radio po kolama kao
nastavnik slikanja.
Bio je izuzetno slobodnog duha, nije se nikome pokoravao (kao Bajron) i to je
pretoio u pesme.
esto je bio u sukoblu sa vlasti, pa su ga stalno seljakali, na kraju je 1870,1 zavrio
u Beogradu.
Bio je izuzetno oseajan, osetljiv, prkosan.
Pisao je dela i dramskog i proznog karaktera. Dao je veliki doprinos delima
dramskog karaktera: Seoba Srbalja, Jelisaveta i Stanoje Glava.
Pisao je i lirsko-epska dela, poeme, pripovetke koje su prvo imale romantiarske
karakteristike, a kasnije 70ih godina se javljaju sa elementima realizma; u
pesmama ima socijalnih motiva.
Objavio je samo jednu knjigu 1878. godine Na liparu to je ciklus od 3 pesme
nastao 1866. godine.
Jovan Jovanovi Zmaj (1833 1904)
Stvarao je skoro pola veka. Tek 1853. godine objavljuje vei broj pesama, mada je
i ranije pisao.
To je najistaknutija linost kada priamo o poeziji za decu, ali je kao pisac poznat i
po lirici, ima i 1 dramsko delo. Radio je i na prevoenju, znao je vie jezika,
zavrio je 2 fakulteta. Bio je mnogo vie obrazovan od Jakia. Preveo je vie od
100 pesnika iz 12 razliitih knjievnosti.
Dosta je prevodio sa maarskog (naroito Petefija), poto je iveo sa Srbima u
junoj Ugarskoj.
Pokrenuo je oko 7 asopisa posveenih deci, gde je bilo puno njegovih ilustracija;
Neven je najznaajniji asopis, ureivao ga je 23 godine.
Njegovo lirsko stvaralatvo je znatno obimnije od urinog (on 1 knjiga pred kraj
ivota, a Zmaj 6). Nisu na istom stilskom nivou, najuspelije su ulii (1864) i
ulii uveoci (1882).
Laza Kosti (1841 1910)

Roen je u Kovilju, javlja se kao pesnik 60ih godina. Prvo se bavio lirikom (3
knjige), ali je pisao i epske pesme (takoe 3 knjige), lirskoepsme pesme,
pripovednu prozu (ne tako znaajan doprinos), drame znaajno, bilo ih 3:
Maksim Crnojevi po epskoj pesmi enidba M.C, Pera Jegedinac simbol
otpora Srba austrijskoj vlasti i Uskakova ljuba ili Gordana.
Radio je i na prevoenju, prevodio je ekspira (Hamleta, Riarda III) sa engleskog.
Jo 1859. godine prevodi prve delove Romea i Julije, a 70ih prevodi celo delo.
Znao je vie jezika.
Bio je zaduen za proslavu 300 godina od ekspirovog roenja (1564).
Pisao je i filozofske eseje i eseje iz oblasti estetike, bio je prvi kod nas koji to pie
tekst Osnovi lepote u svetu tu se zasniva estetika kod Srba.
Zavrio je i doktorirao pravo, doktorat je pisao i odbranio na latinskom.
Dolazio je i u sukob sa vlastima, jednom je bio i u zatvoru, drugi put je to izbegao
tako to je pobegao u Crnu Goru gde je na dvoru kneza ureivao asopise.
Eksperimentisao je na polju jezika i smiljao je neke rei, od kojih su neke
prihvaene, a neke ne. Isidora Sekuli ih naziva izgoretinama, ali to ne znai da je
jezik Laze slab i to ne utie na kvalitet, nego naprotiv jer drugi to nisu ni pokuali.
Meu javom i med snom je nastala 1863. godine, na poetku njegovog
knjievnog rada.
1902. godine objavio je knjigu o Zmaju, govori kako obini ljudi imaju 2 stanja:
java i san, a pesnici 3: java, san i inspiracija.
Santa Maria della Salute je nastala 1909. godine, nastajala je oko 10ak godina.
LORD BAJRON :''
Prirodno i vetako u poeziji
''
p i s m o g . D o n u M a r i j u , p o v o d o m k r i t i k e p r e a s n o g V.L.Boul
za na ivot i spise A.PopaP o v o d o m n e k o l i k o p a m f l e t a k o j i s u
objavljeni u vezi sa sporom Boulz Pop, a u kojima
s e pominje njegovo ime, Bajron priznaje da je u svojoj satiri ''
Engleski bardi i kotski kritiari
'', gde sen a l a z i s t i h o v a n p r i k a z B o u l z o v i h i z d a n j a P o p o v i h d e l a ,
p o g r e n o n a v e o s t i h o v e g . B o u l z a , a l i objanjava da je povukao
satiru iz tampe tokom pripreme drugog izdanja, i zabranio njeno
ponovnoobjavljivanje, jedino na zahtev prijatelja, g.Rodersa, a da,

iako ali to je satiru objavio, najmanje a l i d e o k o j i s e t i e

g.Boulza. Bajron smatra da se taj Boulzov rad odlikuje lanom
i s k r e n o u , i kritikuje princip ''premetanja po pismima i priama''. Karakteriui
ga kao ''histerino uasavanje naljubavne doivljaje jadnog
Popa, ne najbolje proverene i nikad potpuno dokazane'', Bajron
izjavljujed a j e l i c e m e r s t v o v e l i k i ' ' p r i m u m m o b i l e ' ' E n g l e s k e ; l i c
e m e r s t v o p o l i t i k o , p o e t s k o , r e l i g i o z n o , moralno, umnoeno kroz sve
raznolike vidove ivota.Prelazei na Boulzove ''nepromenljive principe
poezije'', Bajron pita : ta postoji ljudsko, biloto poezija, filozofija,
duhovitost, mudrost, nauka, vlast, slava, um, materija, ivot, ili
smrt, to jenepromenljivo ?Boulz kae da sva poezija Kambelovog ''
Ratnog broda
'' ne potie od umetnosti, ve iz prirode ''oduzmite talase, vetar, sunce, i
ostae samo jedna traka plavog platna, i jedan komad grubog platna natri
motke''. Bajron : oduzmite talase i vetar, i broda uopte nee biti, ne
samo za poetske, ve ni zakakve svrhe; naprotiv, ''
Ratni brod
'' prenosi svoju poeziju na more, i poveava njegovu. On ne porieda su talasi i
vetrovi, a posebno sunce, veoma poetini, ali smatra da je poezija u
najmanju rukureciprona. Oduzmite ratni brod koji se ljuka na mirnoj vodi, i ta
voda postaje pomalo monotona da bi je ovek gledao. Mirna voda postoji
u kofi, vetar struji kroz pukotine obora za svinje, sunce obasjavalivreju
lakeja, pa ipak voda, vetar, sunce, ne mogu uiniti te stvari poetinim.
Boulz doputa da
je brod poetian, ali samo usred ovih uzgrednosti; ali ako one podaruju poeziju, pa
ine jednu stvar poetinom, uinie i druge stvari takvima. Nijedan slikar nikad
nije naslikao samo more, bez broda, barke, brodoloma. Je li
bura poetinija bez broda? ta bi nas se ticala bura da nije broda u njoj? Poema bi s
e svela na obinu deskriptivnu poeziju, koja nikad nije bila cenjena kao visoka
vrsta te umetnosti.Bajron se sea jake oluje u jednom pristanitu : izgled
bure je bio poetian taman koliko treba,ali najpoetinije u tom trenutku
bilo je brodovlje koje je bealo iz svojih nesigurnih sidrita,
praenogalebovima njihova oigledna nevolja, njihova umanjenost do
ustreptale mrlje u daljini,
njihova pometenost i zbrka, njihova siunost koja se bori sa divovskom stihijom;
njihov izgled i njihovokretanje Bajronu su izgledali mnogo vie poetini nego to
bi prosto, iroko, buno more bez broda, iturobni vetrovi, mogli da budu bez
njih.Voda nesumnjivo pojaava poetske asocijacije, ali ona ih ne stv ara;
i brod se iroko oduuje zatu uslugu. Oni pomau jedno drugom voda je
poetinija sa brodom, brod je to manje bez vode. ak i brod zatvoren u doku je

velianstvena i poetska slika; ak i neka stara barka, sa

kobilicom izvrnutomnavie, je poetski objekat (to moe da potvrdi i
Vordsvort, koji je napisao poemu o koritu i slepomdeaku), dok bi dug
peani sprud i prazna vodena masa, bez barke, bili suta slika dosadne proze.Cela
obala Atike je sama po sebi poetina, i bila bi takva i kada ne bi
postojale Atina i njeneruevine. Ali, zar bi ''priroda'' Atike bila vie
potina bez ''umetnosti'' Akropolja? ta je poetino,Partenon ili stena na
kojoj se on nalazi? Ima hiljade stena koje su mnogo poetinije od
Akropolja iliRta Sunijum, ali ''umetnost'', stubovi, hramovi, razbijen brod, jeste
ono to njima daje njihovu antikui njihovu modernu poeziju, a ne
sama mesta. Bajron kae da se uvek protivio krai ruevina
iz Atine,z a t o t o , i a k o s u t e r u e v i n e i s t o t o l i k o p o e t i n e n a
P i k a d i l i j u k a o t o s u b i l e u P a r t e n o n u , s a m Partenon i njegova stena su
manje poetini bez njih. Takva je poezija umetnosti.
Boulz dokazuje da su egipatske piramide poetine zbog asocijacija sa beskrajnim
pustinjama, aliako uklonite piramide, ta je onda pustinja? Bajron smatra
da su Petrova crkva, Koloseum, Panteon,Apolon, Laokoon, Venera
Medii, Herkul, Gladijator na umoru, Mikelanelov Mojsije, i svi
veir a d o v i K a n o v e . . . , i s t o t a k o p o e t i n i k a o i M o n - B l a n
i l i E t n a , m o d a i v i e , j e r s u n e p o s r e d n e manifestacije duha
i pretpostavljaju poeziju u samom svom zaeu; i budui takva, imaju
neto odstvarnog ivota, to ne moe pripadati nijednom delu beivotne
prirode.Ako se ukloni Rim i ostave Tibar i sedam bregova u prirodnom
stanju neka Boulz, Vordsvortili Saudi, ili ma koji od ''pesnika prirode'' sroi
pesmu o njima, videe se ta je vie poetino
: njihovet v o r e v i n e i l i n a j o b i n i j a k n j i i c a v o d i , k o j a p r i k a z u j e p u t o d c r k v e s v . P e t r a d o K o l o s e u m a , i obave
tava o znamenitostima na tom putu. Tlo je zanimljivo kod Vergilija zato to e
ono postati Rim,a ne zato to je Evanderova poljoprivredna oblast.O v a j a r s t v u
ono je poetinije nego sama priroda, ukoliko pretpostavlja i
o v a p l o u j e o n u idealnu lepotu i sublimnost koja se nikad ne moe nai
u stvarnoj prirodi. Bajron se ne slae sa timmiljenjem, b ar to se tie
enske lepote (izuzimajui Veneru Medii),
jer je u prirodi video lica
kojasu imala sve ono to bi skulptura mogla da trai za svoj ideal. Ali
od sublimnosti nikad nije video uljudskoj prirodi nita to bi se
pribliilo izrazu pr: Apolona, Mojsija i drugih stroih dela antike
imoderne umetnosti.O g o l o j p r i r o d i k a o b o l j o j o d v e t a k i h s l i k a z a
poetske svrhe lepih umetnosti : kad velikiumetnik slika predeo,

on ne daje njegovu doslovnu kopiju, ve on otkriva i komponuje

predeo.Priroda, u svom p rirodnom izgledu, ne daje mu gotove
o n a k v e s l i k e k a k v e o n e l i . P o e z i j a s a m e prirode, tano onakva
kakva se ispoljava, nije dovoljna za njegovu svrhu. Zato to priroda nije rasipnau
svojim lepotama one su iroko razbacane, i povremeno se ispoljavaju,
pa ih zato treba paljivoodabirati, i sa trudom sakupljati. Vajar eli da
nadmai svoj model, i zato vaja uzimajui delove sa razliitih modela, i
pritom ih usavrava.Priroda, tana, prosta i gola, nee stvoriti velikog
umetnika ni jedne vrste, a najmanje pesnika najvetakijeg od svih
umetnika, u samoj svojoj sutini. Bajron navodi stihove ''
Svi ogrta taj znate.../ tu, gle, Kasijev ma se probi
'' da je pesnik rekao ''da je Kasije rinuo svoju pesnicu kroz poderotinu
nao g r t a u ' ' , t o b i b i l o v i e u s t i l u B o u l z o v e p r i r o d e ; a l i
v e t a k i m a j e p o e t i n i j i n e g o m a k a k v a prirodna aka bez njega.Z a
poetske svrhe, umetnost nije manje vredna nego priroda; vetina
nije
m a n j i u k r a s n e g o priroda. Boulz ne moe da kae da poeziju jednog akvedukta
sainjava ona voda koju on sprovodi. Neku graevinu ini poetinijom od neke dr
uge upravo arhitektura. Pod uslovom da je izvedbaumetnika jednaka, da li je
opis igre karata isto onoliko poetian kao i opis etnje po umi?
graazaista nije podjednaka, ali umetnik koji naini igru karata poetinom, daleko
je vei od te dvojice.Tragedija se smatra jednom od najviih redova. Pop nije
napisao ni jednu, ali niko nee svrstatiHjuza i Fentona (pisce tragedija) kao
pesnike iznad njega. Ako Boulz eli da se bori za klasifikaciju o v a k v e
vrste, treba da se seti da je deskriptivna poezija uvek bila
s v r s t a n a k a o n a j n i a g r a n a t e umetnosti, a deskripcija kao puki ukras, koji
nikad ne sme da bude predmet poeme. Bajron smatra daItalijani imaju
najpoetiniji jezik i najprobirakiji ukus, a oni sami kau da imaju 5
velikih pesnika :Dante, Petrarka, Ariosto, Taso i Alfijeri.*fusnota : Petrarka
se istie sonetima, a Dante i Ariosto sastavima koji ne pripadaju
nijednojklasi. Danteova poema nije ep, a zato je on sam naziva
''boanstvenom komedijom'' nije moglo
dao b j a s n i n i h i l j a d e k o m e n t a t o r a . O d s v i h n j i h , s a m o T a s o
i A l f i j e r i m o g u d a s e s v r s t a j u p o Aristotelovom rasporedu i
Boulzovom kolskom sistemu. Bajron smatra da se pesnici razvrstavaju posnazi
njihovog dostignua, a ne po njegovom rangu, a da je
Boulzov naslov, ''nepromenljivi principi poezije'', jako lo principi poezije su
tako daleko od nepromenljivosti, da jo nikad nisu bili, niti
e biti, utvreni. Ti principi su samo shvatanje jednog doba, a svako doba ima svoj

e vlastito. legl iga deStal su pokuali da svedu poeziju na dva sistema,

klasiarski i romantiarski. Dejstvovanje je tek poelo.
Potcenjivanje Popa delimino se osniva na pogrenoj ideji o dostojanstvu njegovog
reda poezije.Bajron misli da je etika poezija najvia od sve poezije , kao
to i moralna istina mora biti najvia od svih ovozemaljskih ciljeva. Etika
(ili didaktika) poezija, ija svrha je u tome da uini ljude boljim imudrijim,
pripada prvom redu poezije. Ona zahteva vie uma, vie mudrosti, vie
snage, nego sveume kojima se ikada etalo radi njihovog opisivanja.Postalo je
moderno da se jako naglaava ono to se naziva ''mata'' ili ''invencija'',
a to Bajronsmatra za dve najobinije osobine irski seljak, posle malo rakije,
izmislie vie nego to je potrebnoza jednu modernu poemu. Da Lukrecija
nije kvario njegov epikurejski sistem, napisao bi poemu kojadaleko
nadmaa sve koje postoje Pop nema taj nedostatak; njegov je moral ist, kao
to je i njegova poezija slavna. t o s e t i e v e t a k i h p r e d m e t a : P o p s e
m o e s m a t r a t i d a j e i s t o o n o l i k o p o e t i a n k o l i k o i umetnost moe da
naini svoje predmete takvim. Miltonova umetnost nije uinila poetinim
artiljerijusvojih demona, kao ni grmljavinu boga, ali samo zato to je na
tom mestu takva upotreba tog oruja(materijalnog) bila besmislena.Bajron
smatra da je pokuaj pesnika njegovog doba da izvrgnu Popa ostrakizmu (progonstvo ustaroj Atini) moe da se objasni principom po kome oni veruju da ako
Pop zadri svoj poloaj, oni
e pasti sa svog. Varvari su podigli moeju ispred jednog grkog hrama najistije a
rhitekture, inezadovoljni su sopstvenim grotesknim zdanjem ako ne srue
onu stariju i od same lepote sazdanugraevinu koja im je prethodila.
Bajron kae da mogu da mu zamere da je bio, i moda i dalje
jeste,i s t a k n u t m e u n j i m a , t j . t a k v i m g r a d i t e l j i m a , a l i k a e d a
n i k a d n i j e b i o m e u o n i m r u i t e l j i m a klasinog hrama svog
prethodnika.Bajron smatra svoje doba dobom opadanja engleske poezije
jer ne moe biti goreg znaka
pou k u s v r e m e n a n e g o t o j e p o t c e n j i v a n j e P o p a , k o j i j e e n g l e s k i
' ' n a j s a v r e n i j i p e s n i k i n a j i s t i j i moralista''. Kao etikom pesniku
niko mu nije ravan, a to ini najviu od sve poezije jer u stihu dajeono
to su najvei ljudi eleli da postignu prozom. Pravi pesnik je samo onaj
tvorac i stvaralac kojimoe da pomiri poeziju sa istinom i mudrou.Bajron ne
kae da je Pop veliki pesnik kao to su to ekspir ili Milton, iako ga njegov
neprijateljVorton stavlja odmah ispod njih. Ne kae ni da je ''takmac svakom
imenu ispod ekspira'', jer to nitane znai. Svoje miljenje Bajron svodi na veru
da, ako bi Engleska nestala u nekoj katastrofi, pa od njeostao samo mrtav jezik

i njena knjievnost, Englez bi moda poeleo da se sauvaju ekspir i Milton,ali

svet koji ostaje bi oteo Popa od zaborava, a pustio sve ostale jer je Pop moralni
pesnik celokupnecivilizacije.