Fizika atomskog jezgra Sadraj

Osnovne karakteristike atomskog jezgra Defekt mase jezgra i energija veze Stabilnost atomskog jezgra Radioaktivni raspad Zakon radioaktivnog raspada Vrste radioaktivnog raspada -radioaktivni raspad -radioaktivni raspad -radioaktivni raspad 415 417 419 422 423 424 425 426 428 Radioaktivni niz Interakcija radioaktivnog zraenja sa materijom Detekcija radioaktivnog zraenja Nuklearne reakcije Energetski bilans nuklearne reakcije Nuklearna fisija Nuklearna fisija i proizvodnja nuklearne energije Nuklearna fuzija 429 430 434 438 439 440 442 444

414

Osnovne karakteristike atomskog jezgra

Otkrie atomskog jezgra (Raderford, 1911., rasejanje -estica) - skoro celokupna masa atoma je skoncentrisana u prostoru dimenzija 1015 m.

Jezgro sadri protone (pozitivna elementarna naelektrisanja) i neutrone. Broj protona Z odreuje redni broj elementa u Periodnom sistemu, a zbir broja protona (Z) i neutrona (N) daje atomski maseni broj A (nekad se naziva i broj nukleona i treba ga razlikovati od relativne atomske mase Ar):

A=Z +N

A Z

415

Osnovne karakteristike atomskog jezgra

Izotopi nekog hemijskog elementa su atomi ija jezgra imaju jednak redni broj Z (protoni), a razliit broj neutrona N. Primer: vodonik ima tri izotopa 1 1

2 1

H (deuteriju m)

3 1

H (tricijum)

Izotopi istog hemijskog elementa se u prirodi nalaze u veoma razliitom meusobnom odnosu, a nekih ak ni nema u prirodi, ve se u vetakim (laboratorijskim) uslovima pojavljuju kao rezultat nuklearnih reakcija. Primer: ugljenik 12 6

C - 98.9 %

13 6

C -1.1 % postoje i 11 6C i

14 6

Jezgro nema otru ivicu, priblino je sfernog oblika, a veliina poluprenika jezgra zavisi od masenog atomskog broja:

r 1.2 A1/ 3 [10 15 m]

Gustina jezgra je priblino ista kod svih atoma, tj. ne zavisi od vrste atoma.
416

Defekt mase jezgra i energija veze

Ukupna masa jezgra nije jednaka zbiru masa protona i neutrona koji ga sainjavaju, ve je uvek neto manja. Razlika u masi jezgra i njegovih sastavnih delova se naziva defekt mase m i odgovara energiji veze Ev nukleona u jezgru.

m = [ Zm p + ( A Z )mn ] m j ( A, Z )
Energija veze Ev je energija koju je potrebno uloiti za razlaganje jezgra, odnosno energija koja se oslobodi pri stvaranju jezgra. Prema Ajntajnovoj relaciji o ekvivalentnosti mase i energije, defektu mase m odgovara energija veze Ev izraena preko relacije: to je energija veze vea, vea je i stabilnost jezgra.

Ev = m c 2

417

Defekt mase jezgra i energija veze - primer

Primer za defekt mase i energiju veze kod jezgra atoma helijuma, koje sadri dva protona i dva neutrona.

2 m p + 2 mn > mHe = 4.0026 u 2 (1.0078 u ) + 2 (1.0087 u ) = 4.0330 u m = 4.0330 u 4.0026 u = 0.0304 u

u - atomska jedinica mase

1u = 1.6606 10 27 kg E (1u ) = m(u ) c 2 = 931.5 MeV Ev (0.0304 u ) = 28.3 MeV Ev / A 7.1 eV/nukleonu
* masa elektrona je zanemarljivo mala i ne uzima se u obzir
418

Stabilnost atomskog jezgra

U jezgru osim odbojne elektrostatike sile izmeu protona, deluje jaka nuklearna sila (interakcija) koja dri sve nukleone (protone i neutrone) na okupu (gravitaciona privlana sila je zanemarljiva). Jaka nuklearna interakcija je odgovorna za stabilnost jezgara hemijskih elemenata. Jaka nuklearna interakcija je sila kratkodometnog tipa (domet 1015 m) i ne zavisi od naelektrisanja (priblino je jednaka izmeu dva protona, dva neutrona ili protona i neutrona). Poto proton u jezgru deluje odbojnom elektrostatikom silom na sve druge protone, a privlane jake nuklearne sile deluju samo izmeu najbliih suseda, da bi jezgro ostalo stabilno, sa porastom broja protona u jezgru raste i broj neutrona .

419

Stabilnost atomskog jezgra

Nakon izvesnog broja protona (Z>83) i neutrona u jezgru, dalje poveanje broja neutrona vie ne moe odrati stabilnost jezgra. Takva nestabilna jezgra se spontano raspadaju (dezintegriu). Slika: nesrazmerno poveanje broja neutrona
u jezgrima sa porastom broja protona radi odranja stabilnosti jezgara.

Rezultati raspada jezgara su nova jezgra stabilna ili nestabilna (koja se dalje dezintegriu u nove produkte radioaktivnog raspada).

Pratea pojava radioaktivnog raspada je spontana emisija nevidljivog zraenja radioaktivnost (Bekerel, 1896.).
420

Stabilnost atomskog jezgra

Najstabilnija jezgra imaju jednak broj protona i neutrona. Slika: zavisnost energije veze po nukleonu od atomskog masenog broja A.

Kod masivnijih jezgara, energija veze po nukleonu u toj meri opadne da je nedovoljna da odri jezgra u stabilnom stanju dolazi do pojave spontanog radioaktivnog raspada.
421

Radioaktivni raspad
Pri spontanoj dezintegraciji (raspadu) nestabilnih masivnih jezgara dolazi do emisije izvesnih estica i/ili visokoenergetskih fotona radioaktivno zraenje. Radioaktivnost je otkrio Anri Bekerel 1896. godine. Radioaktivni raspad je sluajan, statistiki proces ne moe se tano predvideti koje jezgro e se u kom trenutku raspasti, ali se moe odrediti broj jezgara koji e se raspasti posle izvesnog intervala vremena.

422

Zakon radioaktivnog raspada

Zakon radioaktivnog raspada definie broj N neraspadnutih jezgara radioaktivnog elementa nakon proteklog vremena t:

N = N t

dN = N dt

N = N 0e

N = N0 2

t T1 / 2

A=N - aktivnost radioaktivnog materijala, broj radioaktivnih raspada u jedinici vremena [Bq]. - konstanta radioaktivnog raspada, odreuje verovatnou raspada.
T1/ 2 = ln 2

- period poluraspada T, vremenski interval nakon kojeg se broj neraspadnutih jezgara smanji na polovinu u odnosu na poetni.

423

Vrste radioaktivnog raspada

Postoje 3 vrste radioaktivnog raspada, prema vrsti zraenja koje se emituje: -raspad, -raspad i -raspad. Emitovano radioaktivno zraenje raliito prodire kroz materiju prodornost raste pri promeni alfabetne oznake zraenja.

U radioaktivnim raspadima jezgara vae opti zakoni fizike zakoni odranja mase/energije, naelektrisanja, koliine kretanja i momenta koliine kretanja, a njima se dodaje i zakon odranja broja nukleona u procesu dezintegracije jezgra.
424

- radioaktivni raspad
U -raspadu se emituje -estica (jezgro helijuma, pozitivno naelektrisana estica), pri emu se deava tzv. transmutacija jezgra, proces promene jezgra jednog u jezgro drugog elementa.
A Z

A 4 Z 2

Y + He
4 2

Primer I:

238 92

4 U 234 90Th + 2 He

Primer II:

226 88

4 Ra 222 86 Rn + 2 He

Energija osloboena u radioaktivnom raspadu se raspodeljuje na kinetike energije proizvoda koji nastaju. Za vreme -raspada, moe se formirati i emitovati i kvant -zraenja.
425

 - radioaktivni raspad
Postoje tri vrste -raspada: -raspad, +-raspad i K-zahvat. 1. U -raspadu se emituje -estica (elektron, negativno elementarno naelektrisanje; stvara se u toku raspada) pri emu se takoe deava transmutacija jezgra. Jedan neutron u jezgru se, preko delovanja tzv. slabe nuklearne interakcije (sile), transformie u proton, pri emu se uz emisiju elektrona javlja i antineutrino. Antineutrino je estica praktino nulte mase (tanije, veoma male mase), bez naelektrisanja, antiestica od neutrina. On deli energiju osloboenu u raspadu sa ostalim produktima raspada.

n p + e +
Primer I:
234 90 0 Th 234 91 Pa + 1 e +

A Z

0 X Z +A 1Y + 1 e

Primer II:
14 6 0 C 14 7 N + 1 e +

426

- radioaktivni raspad
2. U +-raspadu se emituje +-estica (pozitron, pozitivno elementarno naelektrisanje, antiestica elektrona; stvara se u toku raspada) i neutrino. Jedan proton u jezgru se, preko delovanja tzv. slabe nuklearne interakcije * (sile), transformie u neutron. Primer:
12 7 0 N 12 6 C + +1 e +

p n + e+ +

A Z

0 X Z A 1Y + +1 e

3. U K-zahvatu se jezgro oslobaa vika energije zahvatom elektrona iz atomske orbitale (najee K-ljuska, glavni kvantni broj n=1), pri emu se proton jezgra transformie u neutron, a jedina emitovana estica je neutrino.

p + e n +
*

Slaba nuklearna interakcija (sila) i elektromagnetna sila su dva razliita oblika ispoljavanja tzv. elektroslabe sile. Elektroslaba, gravitaciona i jaka nuklearna sila ine tri osnovne interakcije u prirodi.
427

 - radioaktivni raspad
Jezgra atoma su, slino elektronima u atomskim omotaima, takoe okarakterisana energetskim stanjima, osnovnim i pobuenim (u koja se mogu dovesti u procesima apsorpcije energije). -raspad je prelaz jezgra iz pobuenog u nie energetsko ili osnovno stanje, to je praeno emisijom visokoenergetskog -kvanta i tzv. internom konverzijom (viak energije se predaje nekom elektronu u atomskom omotau). -raspad obino sledi nakon - ili -raspada, kada nastala jezgra nisu u osnovnom (stabilnom) stanju, ve u nekom pobuenom stanju. -raspad ne uzokuje transmutaciju jezgra. Primer:
12 5 12 6 12 0 B 6 C + 1 e + 12 C 6C +

A Z

X * ZAX +
428

Radioaktivni raspad - radioaktivni niz

Radioaktivni niz ine serije radioaktivnih transformacija jezgara, gde se od jednog jezgra, na kraju niza, dospeva u sasvim drugi, ali stabilni oblik, u vidu drugog hemijskog elementa.

429

Interakcija radioaktivnog zraenja sa materijom

Emitovano radioaktivno zraenje razliito prodire kroz materiju prodornost raste sa promenom alfabetne oznake zraenja. Pri prolasku radioaktivnog zraenja kroz materiju, dolazi do gubitka, tj. predaje energije apsorbujuem materijalu. -estice na svom putu (usled velike mase putanja im je prava linija) jonizuju ili ekscituju estice materije kroz koju prolaze, brzo gube energiju i imaju veoma mali domet (u vazduhu oko 10 cm). Zaustavlja ih sloj papira, sloj izumrlih elija koe ili sloj vazduha od samo nekoliko cm. Znatno vea opasnost od -estica preti ako se radioaktivni materijal koji ih emituje nalazi u ivom organizmu, jer deluje na ive elije.
430

Interakcija radioaktivnog zraenja sa materijom

-estice (elektroni) pri prolasku kroz materiju takoe vre ekscitaciju (pobuivanje) elektrona u orbitama atoma materije i/ili jonizaciju i imaju izlomljenu putanju. Pored toga, usled naglog usporavanja naelek-trisanih -estica (elektroni ili pozitroni) emituje se i tzv. zakono X-zraenje. Domet -estica u vazduhu ne prevazilazi nekoliko metara. Zaustavlja ih i tanak sloj pleksiglasa. Opasnost dolazi, meutim, od prateeg zakonog X-zraenja, kao i od -zraenja koje prati -radioaktivni raspad i za njih treba birati teke materijale za zatitu.

431

Interakcija radioaktivnog zraenja sa materijom

-zraci (kvanti elektromagnetnog zraenja) imaju najvei domet i predaju materiji svoju energiju u nekoliko procesa: 1. Fotoelektrini efekat potpuno predaju energiju elektronima atomskih omotaa koji izlaze iz atoma materijala apsorbera. Takvi elektroni, slino -esticama, u sekundarnom efektu jonizuju sredinu kroz koju se kreu. Ovaj efekat je dominantan pri niskim energijama -kvanata. 2. Komptonovo rasejanje na kvazi-slobodnim elektronima proces kada -kvanti samo delimino gube energiju, a deo energije primaju elektroni u materijalu apsorbera. Ovi elektroni se dalje ponaaju kao i -estice i vre ekscitaciju elektrona ili jonizaciju atoma materije, a oslabljeni -kvanti izazivaju fotoefekat. Ovaj efekat je dominantan pri srednjim energijama -kvanata.

432

Interakcija radioaktivnog zraenja sa materijom

3. Stvaranje para elektron-pozitron par-efekat; kada fotoni -zraka imaju energiju veu od dvostruke energije mirovanja elektrona E > 2m0c2, moe doi u polju jezgra atoma apsorbera do stvaranja elektrona i njegove antiestice, pozitrona. Nastali elektron i pozitron ekscituju i jonizuju sredinu kroz koju se kreu. Ako im je energija mala, oni anihiliraju ponovo se stvaraju 2 -kvanta koji zatim preko fotoelektrinog efekta i Komptonovog rasejanja interaguju sa materijom. Slabljenje intenziteta -zraenja pri prolasku kroz materijal debljine x ima eksponencijalni oblik (zakon apsorpcije -zraenja):

I x = I 0 e x
linearni koeficijent apsorpcije (atenuacije); zavisi od vrste apsorbera i energije -zraka.
433

Detekcija radioaktivnog zraenja

Detekcija -, - ili -raenja vri se preko efekata jonizacije koje radioaktivno zraenje ispoljava pri prolasku kroz materiju. Podela detektora prema nainu detekcije jonizacije: 1. Elektrini detektori jonizacija se pretvara u elektrini signal (Gajgerov broja, proporcionalni broja, scintilacioni broja). 2. Vizuelni detektori dejstvo zraenja se pretvara u vizuelnu informaciju (maglena komora, mehurasta komora, fotografska emulzija). Podela detektora prema nameni: 1. Dozimetri mere ukupan efekat zraenja (dozu) na dati materijal. 2. Brojai registruju broj jonizujuih estica ili -kvanata, bez obzira na njihovu vrstu ili energiju. 3. Spektrometri daju informaciju o intenzitetu i energiji radioaktivnog zraenja.
434

Detekcija radioaktivnog zraenja

Gajger-Milerov broja (gasni detektor elektrinog tipa) svaka estica ili kvant jonizujueg zraenja proizvodi elektrinu struju (impuls) u razreenom gasu u telu detektora, koji se registruje u obliku odbroja. Proporcionalni broja je najjednostavniji oblik brojaa i spektrometra, kod kojeg je visina izlaznog impulsa struje proporcionalna energiji upadnog zraenja. Radi na istom principu kao i Gajgerov broja, ali u niem opsegu napona u samom detektoru.

435

Detekcija radioaktivnog zraenja

Scintilacioni broja na vrhu fotomultiplikatorske vakuumske cevi je tzv. scintilator (kristal, plastini materijal, tenost, gas) u kome se, pod uticajem upadnog jonizujueg zraenja, stvaraju fotoni koji iz najblie elektrode (fotokatode) izbijaju fotoelektrone. Struja fotoelektrona se u fotomultiplikatoru viestruko pojaava i belei kao odbroj, slino Gajgerovom brojau.

Poluprovodniki detektori jonizujue zraenje izaziva stvaranje parova nosilaca naelektrisanja u poluprovodniku (elektron-upljina), iji broj zavisi od energije zraenja.

436

Detekcija radioaktivnog zraenja

Maglena komora (vizuelni detektor) gas u komori je ohlaen do temperature na kojoj pri prolasku jonizujueg zraenja dolazi do pojave kapljica (kondenzacije) u prostoru komore na mestima pojave jonizacije u gasu - trag se snima i koristi za analizu. Mehurasta komora - radi na principu maglene komore, s tom razlikom da umesto gasa koristi pregrejanu tenost na temperaturi kljuanja. Na mestima prolaska jonizujueg zraenja, javlaju se mehurii kljuale tenosti koji se snimaju. Fotografska emulzija se direktno koristi za snimanje puta estica jonizujueg zraenja. Joni stvoreni u emulziji du puta jonizacije uzrokuju taloenje srebra nakon razvijanja.
437

Nuklearne reakcije
Osim spontane dezintegracije (transmutacije) jezgara, promene u strukturi jezgra je mogue i vetaki izazvati, tj. mogue je indukovati raspad stabilnih jezgara u sudaru sa drugim jezgrima, subatomnim esticama ili -fotonima. (Indukovane) nuklearne reakcije (transmutacije) su procesi transformacije atomskih jezgara u interakciji sa esticama, drugim jezgrima ili fotonima. Kao i za radioaktivni raspad, i za nuklearne reakcije vae zakoni odranja.

a+ X Y +b
a projektil; X jezgro meta; Y novonastalo jezgro; b produkt reakcije (osloboeno radioaktivno zraenje , , , subatomna estica, ).
1 0 7 4 n + 10 5 B 3 Li + 2 He

25 1 + 12 Mg 24 11Na + 1 H 1 1 14 H + 13 6C 7N +

438

Energetski bilans nuklearne reakcije

Energija nuklearne reakcije je razlika u kinetikoj energiji izmeu produkata nuklearne reakcije i estica koje ulaze u reakciju. Energija reakcije se moe nai iz razlike masa estica koje ulaze u reakciju i koje su produkti reakcije.

Q = [(m X + ma ) (mY + mb )] c 2
Y Q = ( Ek + Ekb ) Eka

* Pretpostavka je da jezgro meta X miruje pre reakcije.

Reakcija je egzotermna (oslobaanje energije), ako je Q>0. Reakcija je endotermna (ostvaruje se na raun energije estice x koja izaziva reakciju), ako je Q<0.

439

Nuklearna fisija
Reakcija cepanja masivnog jezgra na dva manje masivna fragmenta je tzv. nuklearna fisija (Fermi - 1934.; Han, Majtner, trasman, Fri, 1939.). U-235 je jedini prirodni izotop urana, koji se u procesu fisije moe cepati pod uticajem sporih, tzv. termalnih neutrona (energija 0.04 eV ili manja). Proces fisije prikazan na slici je samo jedan od niza moguih, iji ishod su uvek drugi fragmenti (druga jezgra) i razliit broj novostvorenih neutrona.

440

Nuklearna fisija
Prilikom jedne fisije U-235 se oslobaa energija, priblino oko 200 MeV, od ega vei deo otpada na kinetiku energiju produkata fisije, to je 108 puta vie nego u obinoj hemijskoj reakciji (sagorevanju fosilnog goriva). Prilikom fisije urana, prosean broj neutrona stvorenih u reakciji je 2.5 to je vie nego dovoljno da se reakcija sama odrava. Neutroni nastali pri fisiji uzrokuju nove reakcije fisije i tako nastaje niz vezanih reakcija ili tzv. lanana reakcija. Za vreme nekontrolisane lanane reakcije, u veoma kratkom vremenu (milioniti delovi sekunde) izvri se na hiljade fisionih reakcija i oslobodi se ogromna koliina energije primer atomske bombe.

441

Nuklearna fisija i proizvodnja nuklearne energije

Ograniavanjem (kontrolisanjem) broja neutrona koji uestvuju u reakcijama fisije, mogue je uspostaviti stanje da samo jedan novostvoreni neutron izaziva novu fisiju. To je tzv. kontrolisana fisija koja se primenjuje u nuklearnim reaktorima za proizvodnju nuklearne energije. Zajedniko za veinu nuklearnih reaktora su tri osnovna elementa: nuklearno gorivo, neutronski moderator i kontrolne ipke. o Najee gorivo je U-235, iji sadraj u rudnim sirovinama ne prelazi 1 % (ostatak je U-238, nepogodan za reakcije fisije), pa se pre korienja gorivo mora obogaivati, tj. dovesti u stanje sa veim procentom jezgara (3 %) koja se cepaju u sudaru sa sporim, termalnim neutronima.

442

Nuklearna fisija i proizvodnja nuklearne energije

o Neutronski moderator slui za usporavanje brzih, visokoenergetskih neutrona nastalih u procesima fisije i neophodnih za nove reakcije. Najee korieni moderator je grafit, voda, teka voda (voda obogaena deuterijumom, izotopom vodonika sa 1 neutronom u jezgru). U reaktoru se usporavanjem fisionih produkata njihova kinetika energija transformie u vodenu paru koja pokree turbine i tako mehaniki rad pretvara u elektrinu energiju. Za odravanje procesa nuklearne fisije u proseku od 100 novonastalih neutrona neophodan je 41. Iako se deo neutrona gubi u raznim neeljenim procesima, praktino ih uvek ima vie nego to je neophodno. o Kontrolne ipke (elik legiran sa B, Cd, ) slue za kontrolisanje broja neutrona i stvaranje tzv. kritinog (stacionarnog) reima u kome jedna fisija stvara jedan neutron za sledei proces fisije.
443

Nuklearna fuzija
U procesima fisije (cepanja) masivnija atomska jezgra sa energijom veze po nukleonu od oko 7.6 MeV se raspadaju na fragmente sa energijom veze po nukleonu od oko 8.5 MeV (stabilnija i laka jezgra). Razlika od 0.9 MeV je energija koja se oslobodi po jednom nukleonu u fisiji. Spajanje lakih jezgara takoe sugerie na mogunost egzotermne nuklearne reakcije (sa oslobaanjem energije)

444

Nuklearna fuzija
Nuklearna fuzija je proces spajanja lakih jezgara, sa relativno malom energijom veze po nukleonu, u masivnije jezgro vee energije veze po nukleonu. Osloboena energija u tom procesu je znatno vea nego u procesima fisije (3.5 MeV po nukleonu), a problem goriva ne postoji, jer se ono moe dobiti iz vode. Za ostvarivanje fuzije, neophodno je savladavanje elektrostatike sile odbijanja izmeu pozitivnih jezgara koje ulaze u proces. Velika kinetika energija veem broju jezgara se moe saoptiti jedino na temperaturama reda 108 K, prevoenjem fuzionog goriva u stanje plazme (smea elektrona i jezgara jonizovana materija). Problem kontrole (odravanja) stanja plazme jo uvek nije uspeno reen.

445