SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA HIDROHEMIJA

HEMIJA RENIH VODA

Hemija renih voda

Reke predstavljaju najpokretniji deo hidrosfere, u kom se zajedniko dejstvo vode sa stenama deava u uslovima najslobodnije razmene u atmosferi. U osnovne osobine reka, od kojih zavisi hidrohemijski sastav renih voda i njen hidrohemijski reim, potrebno je ubrojati: Brzu smenu vode u koritu, a kao rezultat toga ona deluje na stene ogranieno vreme i neznatno isparava Formiranje sastava vode u povrinskim slojevima zemljine kore Velika zavisnost vodnog reima od klimatskih uslova Dobro zajedniko dejstvo vode i atmosfere Intenzivno dejstvo biljnih i zivotinjskih organizama na vodu Sve ovo stvara sledee osnovne osobine hemijskog sastava renih voda: 1. mala mineralizacija u odnosu na druge vodne objekte 2. laka izmena sastava pod dejstvom hidrometeorolokih uslova 3. prisustvo atmosferskih gasova u vodi i beznaajno male koliine drugih gasova, kojih nema u atmosferi 4. intenzivno dejstvo biolokih procesa na jonski i gasni sastav Opti uslovi formiranja hemijskog sastava Po veliini mineralizacije, reke moemo podeliti na one koje imaju: -malu mineralizaciju ( do 200 mg/l) -srednju mineralizaciu ( 200-500 mg/l) -povienu mineralizaciju (500-1000 mg/l) -visoku mineralizaciju (>1000 mg/l) U prvu grupu moemo ubrajati i rene vode sa veoma malom mineralizacijom ( do 100 mg/l). Veina reka nae planete ima malu i srednju mineralizaciju, dok se visoka mineralizacija retko sree.

mg/l materijaSuma mineralnih

% ekv

Na+ + K+

Reka HCO3SO42ClCa2+ Mg2+

HCO3-

SO42-

Cl-

Ca2+

Mg2+

Misuri RioGrande Amazon Kolorado Temza Dunav Nil

180.3 15.5 18.1 108.4 214.0 236 84.6

117. 2 38.0 0.8 199. 0 39.1 15.4 46.7

13.5 171. 3 2.6 159. 5 12.2 2.6 3.4

52.6 108. 6 5.4 105. 8 75.9 58.2 15.8

18.2 24.0 0.5 9.5 4.8 13.5 8.8

38 123. 5 3.3 102. 7 12.3 5.3 11.8

419. 8 650. 9 30.3 684. 9 358. 3 331. 0 119. 1

25.6 11.8 27.9 8.5 37.6 45.5 28.4

21.1 19.3 15.4 19.9 8.6 3.8 19.4

3.3 18. 8 6.7 21. 6 3.6 0.8 1.8

22.7 21.0 26.0 24.7 40.1 34.2 16.2

13.0 7.7 3.9 3.7 4.2 13.4 14.7

14.4 21.3 20.1 21.6 5.9 2.8 19.5

Tabela 1. Prikaz hemijskog sastava veih svetskih reka Rastvorene materije koje se nalaze u renom basenu vode poreklo iz raznovrsnih izvora: zemljanog rastvora sedimentnih i efuzivnih stena atmosferskih padavina praina koja se prenosi vetrom produkata koji se obrazuju pri mineralizaciji ostataka organizama voda drugih podzemnih rastvora Istovremeno se odigrava i proces smanjenja rastvorenih materija kao rezultat: iznoenja jonskog sastava renim vodama iznoenja soli sa povrine tla vetrom

Na+ + K+

izvlaenje rastvorenih materija biljkama infiltracije u najdublje horizonte podzemnih voda

Mineralizacija renih voda povezana je sa petrohemijskim sastavom stena, ali na njenu veliinu, veliku ulogu imaju indirektni faktori: klima, reljef i hidrogeologija basena. Naroito je znaajna uloga klime. Poveanje koliine atmosferskih padavina s jedne strane doprinosi boljem prodiranju vode u dubjlje stene i velikom ispiranju soli iz njih, a sa druge strane, prethodna stabilna filtracija vode doprinosi podlokavanju debljih slojeva stena od lako rastvorljivih soli. Poveanje temperatura uslovaljava isparavanje, a samim tim i kapilarno penjanje ka povrini soli podzemih voda. Pored toga, sa temperaturom se ubrzava rastvaranje soli i proces hemijske erozije. Reljef terena indirektno utie na mineralizaciju vode. Dubina erozionog bazisa korita reka olakava prodiranje jae minerazliovanih podzemnih voda niih horizonata emu doprinose i drugi vidovi depresija( slika 1).

Slika 1. Shema formiranja vodnog oticaja povremenih i promenljivih vodotoka( po K.P. Voskresenskom) Od hidrogeolokih uslova, pored sastava podzemnih voda, veliki znaaj za sastav renih voda imaju filtracione karakteristke podzemnih slojeva, velicine vodonosnih horizonata i njihov nagib u odnosu na reno korito. Za mineralizaciju renih voda u razliitim klimatskim uslovima odluujuca su dva faktora: ispiranje gornjih delova stena, iznad erozionog bazisa u prolosti

 intenzitet razblaenja renih voda malo mineralizovanim atmosferskim padavinama

Na sledeem grafiku dati su osnovni procesi koji utiu na hemijski sastav vode.

BIOMASA

Hemijski sastav padavina

VEGETACIJA

Erozija i povrinski oticaj Raspadanje, minerelizacija i dr. uzajamna dejstva

apsorbovanje biogenih materija raspadanje

Raspadanje i druga uzajamna dejstva Erozija renog korita, uzajamno dejstvo rastvorenih i unesenih materija, temperaturna ravnotea, fotosinteza, aeracija

apsorbovanje biogenih materija apsorbovanje biogenih materija

Hemijski sastav rene vode DOTICAJ PROCESI MEHANIZMA

OTICAJ

Grafik 1. Osnovni procesi koji utiu na hemijski sastav vode (po D. Uolingu)

Hidrohemijski rezim najvanijih jona

U poreenju sa drugim vodnim objektima, reke imaju najveu promenu sastava vode u toku vremena, koja je povezana sa lakom promenom vremenskih uslova. Od koliine atmosferskih padavina i uslova topljenja snega zavisi karakter hranjenja reka, zato to ti uslovi odreuju mogunost oticanja vode u korito reke neposredno po povrini sliva ili posle prethodne filtracije estica kroz tlo. Za sastav renih voda, naroito njegov reim, znaajan je izvor prihranjivanja: sneg, kia, planinski sneg i lednici. Prihranjivanje snegom je karakteristino po tome to stvara malu mineralizaciju vode u kojoj preovlauju joni HC0 3- i Ca2+, koji u velikoj meri zavise od sastava atmosferskih padavina. Prihranjivanje kinicom, ako je dosta intenzivno, pored toga sto stvara povrinski oticaj, takoe uslovljava malu mineralizaciju vode, ali obino neto veu nego pri prihranjivanju snegom. Pri tom nainu povrinskog prihranjivanja, veliki znaaj ima karakter vremena koji je prethodio padanju kie. Prihranjivanja planinskim snegom i od lednika takoe uslovaljava malu mineralizaciju vode. Ono je karakteristino za visokoplanisnke oblasti, u kojima je velika vlanost(slika 2.).

Slika 2. Podela hidrografskog oticaja planinskih reka po izvoru prihranjivanja Posebni karakter dobija sastav vode povrinskog oticaja, ako je sliv movaran. Vode koje teku iz movara, su veoma malo mineralizovane i sadre veliku koliinu organskih materija humusnog porekla, usled ega je voda obojena u utu, a ponekad i mrku boju. Pri poveanju povrinskog oticaja, mineralizacija rene vode opada, a pri smanjenju i poveanju prihranjivanja iz zemljita, ona raste. Zato u vreme bujica, koje nastaju topljenjem snega i padanjem kie, mineralizacija je minimalna, a u nebujinim periodima (zimski i letnji period) dostie najvie vrednosti.

Razliiti klimatski uslovi koji uslovljavaju razliitu koliinu padavina, njihov karakter, uslove njihovog skupljanja i takoe sveukupnost drugih fizikogeografskih uslova uslovljavaju razlike u vodnom i hidrohemijskom reimu reka. Npr. prihranjivanje reka snegom uslovljava smanjenje mineralizacije vode u jesen i u prvoj polovini godine ( slika 3.), pri emu veliina smanjenja moze biti veoma razliita. Prihranjivanje kiom u toku toplog vremena u godini stvara esto smanjenje mineralizacije meu podzemnim vodama. Postojanje prihranjivanja snegom sa visokih planina i lednika izaziva razliito nastajanje minimuma mineralizacije voda u vreme najveeg topljenja snega na visokim slojevima planina i lednika (slika 4).

Slika 3. Promena mineralizacije i (1) i proticaja Q (2) vode r. Bloj ( g. Sterlitamak) u toku 1953. godine

Slika 4. Promena mineralizacije i (1) i proticaja Q (2) vode r. Terek ( g. Dzaudikau) u toku 1942. godine Izdvajanje tipova hidohemijskog reima reka na osnovu dva simptoma: karakter izmene veliine mineralizacije u toku godine i preovaujuci anjoni u sastavu vode Prvi simptom Vreme nastanka i ponavljanja maksimalnih i minimalnih veliina mineralizacije je tesno povezana sa vodnim reimom reka, a amplituda kolebanja u u toku godine zavisi od vodnog reima i od sastava podzemnih voda koje prihranjuju reku u periodu zamrzavanja tla i u letnjem periodu. Izmena mineralizacije unutar godine je kao i izmena vodnog rezima. Zato moe biti okarakterisana hronografom mineralizacije, tj. krivama i -vreme koje odraavaju sveobuhvatnost mnogih uslova koji utiu na sastav voda, a u prvom redu klime. Po karakteru unutargodinjih izmena mineralizacije vode reka(i) mogue je izdvojiti na podruju biveg SSSR sledeih 6 tipova hidrohemijskog reima, koji su nazvani po teritoriji, za koju je dati tip karakteristian: 1. Istonoevropski tip hidrohemijskog reima 2. Kazakstanski 3. Sibirski 4. Dalekoistoni

5. Crnomorski 6. Tjenanski Drugi simptom. Anjoni koji preovlauju u toku godine u znaajnoj meri odraavaju zemljino-geoloke prilike: sastav stena, tip tla, stepen zasoljenosti tla, hidrogeoloki uslovi prihranjivanja reka i dr. Pri postojanju tri mogue klase, definisane preovladavanjem odgovarajuih anjona: hidrokarbonatnog (indeks klase C), sulfatnog(S) i hloridnog(Cl)-mogue su sledeih sedam sluajeva kombinacije klasa sastava rene vode u toku godine: C; C; S C; S; Cl C; Cl S; Cl; S; Cl,

Spajanjem est podvrsta izmene mineralizacije i sedam tipova moguih izmena klasa vode u toku godine, dobija se 42 tipa hidrohemijskog reima reka. Tesna veza hidrohemijskog reima sa vodnim, koja je izraena u sinhronoj, ali suprotnoj izmeni krivih i i Q, daje osnovu da se uini pokuaj uspostavljanja koliinske veze izmeu te dve veliine, tj. predstaviti sumu jonova kao funkciju utroka Q. Grafiki ta veza se izraava krivom, iji krajevi se pribliavaju koordiniranim osama, tj, krivom hiperbolskog tipa. ( slika 5.) Uspostavljanje veze Ci= f(i) predstavlja interes za priblian proraun koncentracije posebnih vidova jona i njihovu sumu preko poznate koncentracije jednog od jona. Zbog toga je pogodno razmatrati kao dokaz kvaliteta, veliinu Ci, u kvalitetu koje se prihvata koncentracije HCO 3-, koja je obino najvea u renim vodama. Istraivanja pokazuju da u mnogim posebno nevelikim rekama moe biti uspostavljena dosta vrsta veza izmeu HCO 3- i i pri raznim rashodima reka, koja se izraava izjednaavanjem sa pravom: i= aHCO 3- + b. Veza izmeu posebnih tipova jona i mineralizacije odrava se bolje od veze i=f(Q). Ona je bolje uspostavljenja u rekama, jednorodnih po uslovima formiranja sastava vode, koje se sastoji preteno od hidrokarbonata kalcijuma i magnezijuma(slika 6.)

Slika 5. Veza izmeu mineralizacije i (1) i proticaja Q (2) vode reke Dnjepar ) g. Smolensk 1950-1955 god. )

Slika 6. Veza izmeu koncentracije HCO3- jona i mineralizacije i vode reke Dnjepar ( g. Smolensk). 1950/1955 god. Nejednorodnosti hemijskog sastava vode u rekama Nejednorodnost hemijskog sastava rene vode najbolje je izraena po duini reke, u manjem stepenu po irini reke i retko se osmatra po dubini. Uzroci nejednorodnosti sastava su sledei: ue pritoka, zemljino prihranjivanje, nesihrona smena voda razliitog porekla u koritu reke po njenoj duini. Istovremeno postoje i faktori koji popravljaju nejednorodnost sastava: teenje, turbulentnost, regulisanje korita. Nejednorodnost sastava vode posebno je primetna u rekama koje imaju veliku duinu i koje protiu kroz oblasti sa razliitim uslovima forimiranja sastava vode. Najvea izmena sastava po duini reke javlja se u sluaju kada reka preseca razliite geografkse zone. Nejednorodnost sastava vode moze se javiti i kao rezultat sezonskih izmena sastava vode. U tom slucaju u koritu reka zbog

neslaganja faza vodnog rezima u pojedinim delovima basena mogu postojati istovremeno vode razliitog porekla. Drugi vid nejednorodnosti jonskog sastava vode reka-po njenoj irini posmatra se ree. Ta nejednorodnost nastaje pod dejstvom pritoka, ako se sastav njihovih voda znaajno razlikuje od sastava glavne reke. Biogene i organske materije Koncentracija i koliina biogenih elemenata koji se sadre u rekama, u poreenju sa jonskim sastavom je izuen dosta manje. To se objanjava sloenou njihovog odreivanja, koje je neophodno izvriti ubrzo posle uzimanja uzorka vode iz reke, to nije uvek mogue iz tehnikih uslova. Sadraj biogenih elemenata u prirodnim vodama je povezan sa procesom nastanka i razlaganja organskih materija u prirodnim vodama. Zato su u rekama osobine reima biogenih elemenata povezani sa ivotnom delatnou fotosintetizujuih organizama. Ona uslovljava relativno malu koncentraciju biogenih elemenata u rekama, koja se menja u toku godine saglasno intenzitetu procesa fotosinteze. U prirodnim uslovima, u nezagaenim renim vodama, koncentracija nitrata se koleba u predelu desetog dela mg N/l. Vaan izvor pristizanja nitrata u reke su atmosfeske padavine i azot, koji se regenerie pri razlaganju ostataka biljnih organizama u zemljitu i produkata ivotne delatnosti ivotinja. Veliki znaaj se pridaje pristizanju nitrata kao rezultat delatnosti oveka sa oranica, na koje se unose ogromne koliine mineralnih azotnih ubriva, ubriva i biljnog humusa. Velike koliine nitrata se unose sa otpadnim vodama iz gradova i industrije. Kao rezultat tih uzroka, neretko, sadzaj nitrata u rekama prelazi 1 mg N/l (slika 7.) Reim nitrata karakterie se njihovim minimalnim sadrajem u vegetacionom periodu (stoti delovi mg/l). Pri intenzivnom procesu fotosinteze, neretko se javlja da nitrati u potpunosti nestanu iz vode. Koncentracija nitritnih jona u renoj vodi je znatno manje nego nitrata (obicno stoti delovi mg/l, a u zagaenim vodama se poveava do desetih delova mg/). Nitriti se javljaju u prirodnom ciklusu razlaganja organskih materija u stadijumu nitrifikacije, obino krajem leta i u jesen. Koncentracija amonijum jona u renim vodama se kree obino u delu stotih, desetih delova mg/l;u zagaenim vodama njegova koncentracija se poveava. Koncentracija neorganskih jedinjenja fosfora u renoj vodi ne prelazi 0.10.5 mg/l, a esto ona sadri samo stoti ili hiljaditi deo mg/l. Vee koliine fosfata se unose u vidu mineralnih ubriva na njivama, i poto je rastvorljivost ortofosfata veoma mala, nesumnjivo ubriva utiu na koncentraciju fosfata u renim vodama. Reim fosfata u rekama je slian sa nitratima, i njihova koncentracija je minimalna u vegetacionom periodu. Sadrzaj gvozdja u recnim vodama je veoma razlicit (najcesce deseti delovi mg Fe/l). U severnim rekama on je znatno vii, to je povezano sa obrazovanjem organskih kompleksa sa humusnim materijama.

Pri velikom sadraju humusnih materija koncentracija gvoza dostie nekoliko mg/l. U reimu gvoza opaa se poveanje njegove koncentracije u prolenom periodu, u vreme pristizanja povrinskih voda obogaenih humusnim materijama. U nekoliko sluajeva opaa se poveanje sadraja gvoza u letnjem periodu, to je povezano sa pojaanjem zemljanog prihranjivanja.

1. mg N/l, 2. nivo vode, 3. mg O/l Slika 7. Promena sadraja nitrata(mg/l) i oksidativnosti (mg O/l) u zavisnosti od nivoa vode r. Moskve Sadraj silicijuma u renim vodama najveim delom se nalazi u predelima 1-5 mg Si/l. Njegov reim se karakterie poveanjem koncentracije u zimskom periodu pri pojaavanju zemljanog prihranjivanja. Organske materije u renim vodama se nalaze u obliku movarnih materija humusnog porekla i u obliku produkata raspadanja razliitih organskih materija, prvenstveno, biljnog porekla. Veliina permaganatne oksidacije u renim vodama je veoma razlicita. Mogue je podeliti rene vode po njenoj veliini po sledeem redu: (mg O/l) veoma mala <2 mala 2-5 srednja 5-10 poviena 10-20 visoka 20-30

veoma visoka >30

Najvea koliina permagantne oksidacije u renim vodama nastaje od prisustva organskih materija humusnog porekla. Za reim veliine oksidacije renih voda tipina je njena minimalna veliina u zimskom periodu, kada se u vodi, pri prihranjivanju reka najdubokovodnijim podzemnim oticajem, nalazi minimalna koliina organskih materija, ako reka nije izloena zagaenju otpadnim vodama. Poveanje oksidacije nastaje pri prolenim poplavama i bujicama, a kao rezlutat se u reku spira sa zemljita i movarnog tla znatne koliine organskih materija. Rastvorljivost gasova i joni vodonika Na koncentraciju rastvorenih gasova u reci, pored temperature i fotosintetike delatnosti vodnih organizama, utie produetak podlednog perioda i karakter vodnog prihranjivanja. Ledeni pokriva, koji izloluje renu vodu, oteava njenu gasnu razmenu sa atmosferom. On smeta prelasku kiseonika iz atmosfere i doprinosi smanjenju njegove koncentracije u reci. Za razliku od kiseonika, ugljendioksid zimi se uvek nalazi u vodi u koliinama veim od normalnih na datoj temperaturi i pritisku, dok ledeni pokriva smeta izdvajanju njegovog vika u atmosferu i doprinosi poveanju koncentracije ispod njega. Vodno prihranjivanje se odraava na reim rastovrenih gasova u sluaju poveanja zemljanog prihranjivanja i oticaja sa movara. Zemljano prihranjivanje, posebno dubokovodno, karakterie se malim sadrajem, a esto i potpunim odsustvom kiseonika, i povienim sadrajem ugljen dioksida. Zimski period je najnepovoljniji za reim kiseonika u rekama. Bez obzira na niske temperature koje poveavaju rastvorljivost kiseonika, postojanje ledenog pokrivaa i poveanje zemljanog prihranjivanja pri krajnje oslabljenom procesu fotosinteze izaziva u vodi reka ,opadanje zasienja kiseonikom. Niski sadraj kiseonika u zimskom periodu osmatran je u srednjem toku reke Obi, u koju se ulivaju pritoke koje skupljaju vodu iz movarnih basena ( slika 8).

1- procenat zasienja; 2-mg/l Slika 8. Promena sadraja rastvorenog kiseonika u vodi reke Obi ( st. Belogorsk) u toku zime 1943-1944 Kao rezultat jakog snienja sadrzaja kiseonika zimi ( do 5 % i nize) na rekama sistematski dolazi do zamora ribe. Sa poetkom topljenja snega i unitavanjem ledenog pokrivaa poinje aeracija renih voda, to se dobro vidi po velikom podizanju krivih koncentracija kiseonika na slici 9.

1- O2 %, 2- CO2 mg/l ; 3-pH, 4-ledeni pokriva

Slika 9. Promena sadraja O2 ,CO2 i pH vode reke Vjatke u toku 1953. godine Posebno opasno stanje za reim kiseonika u rekama moe stvoriti isputanje velikih koliina otpadnih voda. U tom sluaju, leti, sadraj kiseonika, u vodi moe pasti do veoma niskih koncentracija, a kao rezultat se u rekama stvaraju anaerobni uslovi. Reim ugljendioksida je suprotan reimu kiseonika. Zimi, usled nastajanja oksidacionih procesa u basenu, a takoe usled prihranjivanja reka zemljanim vodama, u kojima je sadraj CO 2 povien, u vodi pod ledom se skuplja velika koliina CO2. Sa isezavanjem ledenog pokrivaa sadraj CO 2 brzo opada (slika 10.), tako to se viak izdvaja u atmosferu i troi se kao rezultat poveanja fotosinteze. Veliina koncentracije jona vodonika u renim vodama koleba se u predelu 6.5-8.5 pH, pri emu su vode sa niim pH karakteristine za severne reke, a sa viim za june. Reim jona vodonika je slian sa reimom ugljendioksida. Zimi veliina pH vrednosti u veini renih voda iznosi 6.8-7.4 pH, a leti 7.4-8.2.

1-O2 teoretsko pri datoj t, 2-O2 osmatrano, 3-CO2 Slika 10. Promena sadraja O2 i CO2 u vodi reke Volge u toku 1955 godine. ( po Radievu)
Mikroelementi

Koncentracija mirkoelemenata u renim vodama je veoma niska. Reke prenose mikroelemente u rastvorenom obliku i preteno u obliku mineralnih estica. Olovo, bakar, srebro se nalaze u vodi u obliku estica. Od ostalih elemenata takoe preovlauje forma estica. Izuzetak predstavljaju olovo i cink, koji se u basenima nalaze u obliku rastvorenih jedinjenja, verovatno, kompleksa

s organskim materijama. Izvor prelaska broma i joda u renu vodu su preteno atmosferske padavine i povrinski oticaj; njihova koncentracija se poveava u jesenje-povodnom periodu. Koncentracija mikroelemenata u renim vodama je dovoljno stabilna u svakoj reci kako u vremenu tako i po duini reke.
Oticaj rastvorenih materija

U procesu krunog kretanja vode, prenose se ogromne koliine vode i velika koliina vrstih i rastvorenih materija. Ta uloga izraava glavni odraz renog oticaja-najpokretljivijeg dela hidrosfere, masa vode koja se obnavlja u koritu priblino 30 puta u toku godine. Ako se odnose estice nanosa ije su izmerene veliine vee od 10 -5 cm, onda se pod oticajem rastvorenih materija podrazumeva koliina organiskih i neorganskih materija, koje se unose u reku sa date teritorije u toku godine, koje se nalaze u jonsko-molekularnom i koloidnom stanju. Oticaj rastvorenih materija po obliku stanja u rastvoru i po poreklu moe se podeliti na oticaj koloida, oticaj rastvorenih materija i oticaj organskih i neorganskih materija. Poslednji po redu se deli na oticaj glavnih jona(ili jonski oticaj), mikroelemenata i biogenih materija. Najbolje je izuen jonski oticaj koji ini osnovnu masu prenosivih materija. Jonski oticaj se rauna po formuli:

Ri= Q*C
Gde je Q- vodni oticaj, C-koncentracija jona ili njihova suma i Pored apsolutne veliine jonskog oticaja, postoji i relativna veliina-pokazatelj jonskog sastava Pi, ija se jedinica izraava u tonama po kilometru kvadratnom povrine basena u godini(mesecu, sezoni). Veliina Pi je povezana sa jonskim oticajem i teritorijom F km2 sledeim obrascom:

Pi= Ri/F
A sa modulom jonskog oticaja M i mineralizacijom vode C, relacijom

Pi= A*M*C
Ako je M izraen u l/s/km2 i C u mg/l, veliina koeficijenta proporcionalnosti A za proracun Pi u tonama za godinu iznosi:

A= 31.5 * 10-6/ 10-9 = 0.0315

Veliina jonskog oticaja predstavlja najvaniju geohemijsku veliinu, koja karakterie erozione i akumulacione procese na zemljinoj povrini. Ona koliinski karakterie osnovni rashodni deo sonog balansa basena reke, veliinu erozije

zemljita i stena, proces raspadanja, obrazovanja karsta, zasoljenja teritorije. Jonski oticaj je neohodan za proraun sonog balansa akumulacionog jezera. Apsolutna veliina jonskog oticaja reka varira u veoma irokim granicama i u najveoj meri zavisi od vodonosnosti reke. U rekama se prolenim poplavama, bez obzira na veliko opadanje mineralizacije vode, koliina iznoenih soli u vreme poplava predstavlja vie od polovine ukupnog godinjeg jonskog oticaja. U rekama sa bujicama u toplim delovima godine, najvee iznoenje soli se javlja u letnjim mesecima. U mesecima s maksimalnim oticajem, javlja se poveanje procenta vodnog oticaja nad jonskim, to je povezano sa minimalnim veliinama mineralizacije u to vreme. Velike koliine rastvorenih materija se unose u okean sa svih kontinenata. Najvea koliina soli se unosi sa najveeg kontinenta Azije, ali najvea koliina soli po jedinci povrine se unosi sa Malajskog arhipelaga, zatim June Amerike i Australije. Srednji sastav jonskog oticaja sa kontinenata, po posebnim oblicima jona koji se godinje unesu u okean sa cele Zemljine povrine, prikazan je u tabeli 1. Ukupna koliina svih rastvorenih materija, koje se kontinentalnim oticajem godinje unose u okean ubudue moe biti ocenjena samo orijentaciono, sledeim veliinama. R rastvorenih materija= Ri + R biog.el. + R mik.el. + R min.kol. = 2316+18+17+175=2516 Zajedno sa organskim materijama ukupan oticaj rastvorenih materija iznosi oko 3200 miliona tona. Po odreenom srednjem godinjem jonskom oticaju u renim basenima putem njegove podele na obim vodnog oticaja, mogue je dobiti srednju godinju veliinu koncentracije jona. U tabeli 2 se navode te veliine i suma jona na celoj bivoj teritoriji SSSR. Srednja mineralizacija reka kontinenata (mg/l) data je u tabeli 3. Na relativnu postojanost hemijskog sastava prirodnih voda veliku panju je posvetio akademik B.I.Vernadski, koji je pisao: Hemijski sastav svake individualne prirodne vode moe biti izraen za svaki hemijski elemenat, maksimalnim i minimalnim brojevima, koji se ne meaju u kratki oticaj istorijskog vremena. U vezi sa tim, izvoenje srednje veliine hemisjkog sastava je veliina postojanosti u delovima istorijskog vremena.
Srednji sastav: mg/l Teinski % mg ekv/l % ekv Godinji unos u okean mil/t Ca2+ Mg2+ Na+ + K+ 6.1 HCO3SO42ClSuma jonova

13.9 15.6 0.694 28.7 494

3.3 3.7 0.271 11.2 117

6.8 0.244 10.1 217

47.6 53.4 0.78 32.3 169 2

11.9 6.4 13.3 7.2 0.248 0.181 10.2 7.5 423 228

89.2 100 2.418 100 3171

Tabela 1. Jonski sastav kontinetalnog oticaja u okean

Joni
Ca2+ Mg2+ Na+ + K+ HCO3SO42Cl-

mg/l
19.93

mg ekv/l
0.995

% ekv
28.6

4.65 9.26 65.4 17.85 10.35 127.2

0.382 0.37 1.072 0.372 0.292 3.484

11.0 10.6 30.8 10.6 8.4 100.0

Tabela 2. Srednji jonski sastav renih voda na teritoriji SSSR Kontinent Severna Amerika Juna Amerika Evropa mg/l 131.8 55 170.8 Kontinent Azija Afrika Australija mg/l 129.6 95.7 54.8

Tabela 3. Srednja mineralizacija reka kontinenata (mg/l) Vodeni ekosistemi odlikuju se prisustvom organskih i mineralnih materija koje u njih dospevaju prirodnim putem, spiranjem i rastvaranjem zemljita kroz koje protiu ili su pak rezultat antropogenog delovanja. Poveana koncentracija azotnih i fosfornih jedinjenja u vodi intenzivira razvoj planktona i viih biljaka, to uzrokuje pojavucvetanja vode i zarastanja korita makrofitskom vegetacijom. Procesi koji se deavaju u vodi, bujanje planktona i rast bilja, a zatim njihovo odumiranje i mineralizacija, utiu na kiseonini reim u vodi- od pojave visoke supersaturacije do deficita kiseonika u vodi. Silicijum obuhvata 28% litosfere i posle kiseonika, najzastupljeniji je u zemljinoj kori. Poreklo silicijumdoksida u prirodnim vodama posledica je njenog delovanja na silikatne minerale. Silikatne strukture javljaju se kod mnogih akvatinih organizama, ali su najvanije kod diatomeja. Visina koncentracije silicijumdioksida u vodi bitan je faktor koji utie na brojnost silikatnih algi. Intenzivnija osunanost, poveanje temperature vode, koja je u prolenom periodu relativno bogatija hranljivim elementima, glavni su faktori koji podstiu razvoj silikatnih algi u prolee i leto. U procesu masovnog razvoja algi, voda dobija mrko-zutu boju i miris na ribu. Kiseonik je najvaniji parametar za ivi svet u vodi. On dospeva u vodu difuzijom iz vazduha, kao i od algi i viih biljaka u procesu fotosinteze. Koncentracija kiseonika u vodi zavisi od parcijalnog pritiska i temperature vode. Vrednosti nie od ravnotenih oznaavaju deficit kiseonika u vodi, a vie supersaturaciju kiseonika. Praenje kvaliteta renih voda na teritoriji grada Beograda

Otpadne vode naselja i industrijskih objekata, optereene organskim materijama, mikroorganizmima, deterdentima, pesticidima, fenolima, radioaktivnim materijama, mineralnim ubrivima, solima tekih metala i drugim materijama, sve intenzivnije zagauju vodotoke,a posebno negativno utiu na vegetaciju i zdravlje ljudi. Zagaenost voda na podruju grada posebno zabrinjava. Viegodinja i ako nedovoljno reprezenatativna ispitivanja kvaliteta renih voda pokazuju da kvalitet voda Save i Dunava odstupa u velikom procentu od normi za II klasu renih voda. Sava i Dunav su od posebog znaaja za Beograd sa aspekta vodosnabdevanja, jer se reni i cevasti bunari nalaze u njihovom priobalju, a postrojenja na Belem Vodama i vodozahvati u Bariu, Vini kao i Makiu koriste vodu Save odnosno Dunava. Na podruju grada obe reke dolaze ve optereene otpadnim vodama uzvodnih naselja i industrije, a na svom toku kroz gradsko podruje primaju znaajne nove koliine otpadnih voda. Koliko Beograd doprinosi zagaivanju Save i Dunava pokazuju i podaci da se otpadne vode gradske kanalizacije izlivaju sa preko 31, a industrije preko 110 direktnih izliva u ove vodotokove i njihove pritoke. Prema Uredbi o kategorizaciji vodotoka i Uredbi o klasifikaciji voda, Sava, Dunav, i pritoke su razvrstane u vodotoke druge kategorije, odnosno u klasu koja se moe koristiti za rekareaciju i pie nakon preiavanja. Da bi se dobili reprezentativni podaci o optereenosti vodotoka tetnim i opasnim materijama, odnosno o ugroenosti ekosistema, bilo je neophodnno izraditi jedinstven program praenja kvaliteta povrinskih voda iji se program primenjuje od januara 1984 godine. Kontrola kvaliteta povrinskih voda na teritoriji Beograda vri se radi ocene boniteta vodotokova, praenja trenda zagaivanja voda, procene sposobnosti samopreiavanja i podobnosti za vodosnabdevanje Beograda, Obrenovca, Baria i Vine, mogunosti navodnjavanja, kao i zatite zdravlja graana koji se rekreiraju na ovim rekama. Istraivanje se odnosi na 2005 godinu. Dobijeni podaci posluili su kao osnova za procenu efikasnosti do sada preduzetih mera na smanjenju zagaenja, ali i za predlaganje novih mera zatite. Rezultati laboratorijskih ispitivanja 68 uzoraka vode Save, pokazuju da je samo 19 (27,9%) uzoraka pripadalo II klasi renih voda. Odstupanja od propisane klase boniteta u fiziko-hemijskom, hemijskom i mikrobiolokom pogledu utvrena su u 22 uzorka(32,4%). Izvan II klase renih voda svrstana su i 13 (19,1%) uzoraka zbog promena samo pojedinih fiziko-hemijskih ili hemijskih parametara. U poreenju sa godinom (2004) konstatovano se da je dolo do znaajnog pogoranja ukupnog kvaliteta, kako u mikrobiolokom tako i u fiziko-hemijkom pogledu, pa je 2005 godine kvalitet vode Save bio je meu najloiijim u poslednjih 10 godina. Prema rezultatima laboratorijskih ispitivanja 68 uzoraka vode Dunava samo je 13 uzoraka (19,2%) odgovaralo II klasi renih voda. Odstupanje od

propisane klase boniteta u fiziko-hemijskom, hemijskom i bekteriolokom pogledu ispoljila su se u 26 uzoraka (38,2%), dok su promene samo pojedinih fiziko-hemijskih i hemijskih parametara konstatovane kod 9 uzoraka (13,2%). Rezultati napred navedenih ispitivanja ukazuju da je globalno kvalitet vode Dunava tokom 2005. godine znaajno pogoran u odnosu na 2004 godinu, u fizikohemijskom i mikrobiolokom pogledu. Terenskim i laboratorijskim ispitivanjima obuhvaene su sledee grupe pokazatelja neophodnih za definisanje kvaliteta povrinskih voda: organnolepticki i opti pokazatelji, pokazatelji kiseonikog reima, mineralizacije, puferskog sistema, nutrijenti, teki i toksini metali, organski mikropolutanti, bioloki i mikrobioloki pokazatelji. Profil Maki kod vodozahvata beogradskog vodovoda je najvaniji na Savi, i na njemu su ispitivanja najea i najobimnija. Prema rezultatima terenskih i laboratorijskih ispitivanja samo je 19 (27,9%) uzoraka vode Save odgovaralo vodama podesnim za vodosnabdevanje stanovnitva, rekreaciju, potrebe prehrambene industrije i ribnjaka. Odstupanja od II klase renih voda u fizikohemijskom i hemijskom pogledu nisu bila znaajna po broju parametara i prema utvrenim koncentracijama, sa izuzetkom suspendovanih materija. Moze se reci da je kiseoniki reim uravnoteen, mada neto manje nego prethodne godine, ali u toplijim mesecima i na uem podruju grada, dolazi do minimalnih poremeaja, odnosno aktivna i pasivna reaeracija ne uspevaju da nadoknade u potpunosti kiseonik utroen pri razgradnji organskih materija. Azotna trijada bila je konstantno u propisanim granicama so ukazuje da su koliine belanevinastih materija u otpadnim vodama koje se izlivaju u Savu relativno male i da se njihova mineralizacija veoma uspeno odvija. Sadraj totalnog organskog ugljenika relativno malo varira, nizak je do umerenovisok, a maksimalne vrednosti registruju se na profilu "Kapetanija", a situacija je praktino ista kao i 2004 godine. Poveana koncentracija suspendovanih materija zabeleena je u ak 32 uzorka, uglavnom pri porastu vodostaja to je daleko ee nego 2004 godine. Prekoraenja MDK uglavnom su bila u granicama III klase boniteta, a sporadino i u IV klasi. Meu tekim i toksinim metalima nije bilo prekoraenja MDK. Pojedini teki metali (Cd, Hg, Ni i Pb), isparljivi fenoli i anjonski aktivni deterdenti (ABS) bili su konstantno ispod ili na samoj granici detekcije za primenjenu metodu ispitivanja. Mineralna ulja su povremeno prisutna, ali su koncentracije vrlo niske i stalno u granicama II klase boniteta. Kvalitet vode reke Save, u mikrobiolokom pogledu, bio je umereno pogoran u odnosu na 2004 godinu. Ovo ukazuje da nita nije preduzeto na izgradnji ureaja za tretman komunalnih otpadnih voda u uzvodnom delu sliva. Znaajnije promene kvaliteta vode u odnosu na 2004 godinu, nisu registrovane, kada su u pitanju fizioloke grupe bakterija razgraivaa organskih materija. Saprobioloka ispitivanja pokazuju da nema znaajnijih razlika u kvalitetu vode reke Save utvrenom 2005 i 2004 godine. Voda uglavnom odgovara II-III klasi boniteta, to je i oekivano. U sedimentu reke Save nisu registrovane koncentracije organskih mikropolutanata iznad efektivnih vrednosti, a mineralna ulja, PCB, organo-hlorni insekticidi, herbicidi i pojedini PAU uopte nisu detektovani. Sadraj tekih metala (Zn i Cr) bio je iznad "efektivne vrednosti",

dok su Pb, Cd, Cu, As i Hg bili u granicama predvienim normativom. Situacija je nesto povoljnija nego 2004. Kvalitet vode reke Save na teritoriji Beograda, u 2005 godini, moe se potpunije sagledati samo poreenjem sa rezultatima ispitivanja iz proteklih 9 godina, obzirom da je kontrola obavljana na istim mestima, istom dinamikom i prema istim parametrima. Globalno posmatrano, kvalitet vode reke Save je u 2005 godini prema mikrobiolokim i pojedinim fiziko-hemijskim parametrima znaajno pogoran. Ovo je bila jedna od najgorih godina u poslednjoj deceniji. Kako u protekloj godini broj stanovnika i priliv sanitarnih i industrijskih otpadnih voda nije znaajnije promenjen, pogoranje situacije se moe objasniti estim i obilnim padavinama koje su dovodile do intenzivnog ispiranja neistoe sa obala. Dunav Kvalitet voda Dunava kontrolisan je tokom 2005 godine radi ocene pogodnosti korienja ovih voda za potrebe rekreacije, vodosnabdevanja, navodnjavanja, prehrambene industrije i ribarstva, kao i u cilju zatite izvorita vodovoda "Vina" u eventualnim sluajevima talasa zagaenja dospelih Savom, Tisom ili iz uzvodnig dela Dunava. Prema rezultatima terenskih i laboratorijskih ispitivanja samo je 13 uzoraka (19,2%), vode Dunava odgovaralo II klasi renih voda, odnosno vodama pogodnim za sve vidove vodosnabdevanja, navodnjavanja, kupanje i druge oblike rekreacije na vodi. Globalno posmatrano kvalitet vode Dunava je tokom 2005 godine znaajno pogoran u odnosu na 2004 godinu, u fizikohemijskom i mikrobiolokom pogledu. Ovo je jedna od najgorih godina u poslednjih deset. Koncentracije odreivanih tekih i toksinih metala, konstatno su bile u granicama II klase boniteta, uglavnom nekoliko puta nie od MDK, pa nije nepovoljnog dejstva na kvalitet vode vodovoda Vina ili hidrobionata Dunava. Povoljno je da su 2005 godine koncentracije veine ispitivanih tekih i toksinih metala u povrinskom sloju poremeenog sedimenta svuda bile nie od efektivnih vrednosti, sa izuzetkom olova i cinka, sporadino. Kvalitet vode reke Save je tokom 2005 godine bio neto bolji od kvaliteta vode Dunava, kao i itav niz prethodnih godina, ali se razlika u kvalitetu izmeu ovih vodotokova postepeno smanjuje. Sa aspekta vodosnabdevanja graana Obrenovca, Baria, Beograda i Vine, veoma je znaajno da na Savi i Dunavu toksine i kancerogene materije ili nisu registrovane ili su naene u minimalnim koncentracijama, koje nemaju poseban zdravstveni znaaj, a ne utiu znaajnije ni na hidrobiote.
Radioaktivnost u renoj vodi

Najvei deo aktivnosti u renim vodama potie od prirodnih radionuklida (uglavnom 40K), a aktivnost dugoiveih radionuklida vetakog porekla ( 137Cs) je u znaajno niskim nivoima. Aktivnost 137Cs u sedimentu se kretala od 5,8 do 42,2 Bq/kg suve materije. Ove aktivnosti potiu od kontaminacije prouzrokovane nuklearnim akcidentom u ernobilu 1986 godine.