Doc.

Dr Emir orovi

... to je diskurs u kome je sporno sve, ukljuujui i to ta je, odnosno ta bi kriminologija trebala da bude (Z. Kandu). Kae se da postoji onoliko definicija kriminologije koliko postoji autora. CRIMEN /lat. zloin/ - LOGOS /gr. nauka/ U NAJIREM SMISLU KRIMINOLOGIJA JE NAUKA O ZLOINU
2

Pojam kriminologija (franc. criminologie) prvi je upotrebio francuski antropolog Topinard 1879. godine. Prvu knjigu kriminologije napisao je italijanski pravnik Rafaelle Garofalo, est godina kasnije (Criminologia 1885. godine) Rafaelle Garofalo (1851-1934)
3

Faktori interesovanja obinih ljudi za kriminalitet: 1) Emocionalno interesovanje - strah od zloina; - potiskivanje sopstvenih kriminalnih tenji 2) Opasnost po ustaljeni poredak etikih i drugih drutvenih vrednosti 3) Kriminalitet je znaajan ekonomski teret za zajednicu

4) Kriminalitet je koristan izvor za bolje razumevanje ljudi i njihovih postupaka

4

Principi: 1) ISKUSTVENOST 2) OBJEKTIVNOST 3) PROVIZORNOST 4 SKEPTICIZAM 5) ETIKA NEUTRALNOST 6) EKONOMINOST 7) DETERMINIZAM ----- probablistiki pristup

KRIMINALNI FENOMEN ZLOIN KRIMINALITET (primarni/ sekundarni) SOCIJALNE DEVIJACIJE (primerne/sekundarne) DELINKVENCIJA ZLOINAC/ KRIMINALAC PRESTUPNIK/ IZGREDNIK KRIMINALIZACIJA RTVA NEFORMALNA SOCIJALNA REAKCIJA FORMALNA SOCIJALNA REAKCIJA

Podela definicija kriminologije Prema obimu: ire; ue.

Prema znaenju
delo/zloin/ ili uinilac/zloinac/; faktori ili postupci; delo ili reakcija.

5.1. Definivije prema obimu a) ire koncepcije pojma kriminologije

Toma ivanovi (1884-1971)

Kriminologija je genusni pojam za sve krivine nauke. Zastupnici: Toma ivanovi, Valentin Vouk, Denis Szabo, Sranciu. Prvihvaeno na I meunarodnom kongresu za kriminologiju koji je odrav u Rimu 1938. godine.

Denis Szabo (1929-)

Austrijska enciklopedijska kola Predstavnici: Hans Gross, Roland Grassberger, Ernest Seelig. Po Grasbergeru kriminologija obuhvata etiri grupacije disciplina: koje prouavaju kriminalne aktivnosti (kriminalna fenomenologija i kriminalna biologija); koje se bave injenicima postupka (nauka o istrazi, sudska medicina, kriminalistika tehnika, psihologija krivinog postupka i kriminalistika taktika); koje izuavaju zatitu od kriminaliteta (prevencija kriminaliteta, eugenika, socijalna politika, kurativna pedagogika, penologija); koje izuavaju tehnika sredstva zatite od kriminalnog napada.
9

Profesor krivinog prava na Univerzitetu u Gratz-u.

Otac moderne kriminalistike. Smatra se utemeljivaem pojma kriminalistika. Pisac je Kriminalne psihologije (Kriminalpsichologie) i Enciklopedije kriminalistike (Enzyklopdie der Kriminalistik)
10

Hans Gross 1847-1915

Klasina amerika kriminologija Predstavnici: Edwin Sutherland, Donald Cressey Kriminologija se sastoji iz tri dela: 1) sociologije krivinog prava; 2) kriminalne etiologije; 3) penologije.

Edwin Sutherland (1883-1950)

Donald Cressey (1919-1987)

11

b) Ue koncepcije pojma kriminologije

Zastupnici ovog shvatanja su saglasni da je potrebno ovu nauku kao pozitivnu i eksperimentalnu razlikovati od krivinog prava kao normativne discipline. Kriminologija treba da se bavi etiologijom/ uzrocima i dinamikom kriminalnih ponaanja (Gasin). Jean Pinatel smatra da je kriminologija primenjena i sintetika nauka. Deli je na: 1) Optu kriminologiju, koja optava podatke o faktorima i mehanizmima delinkvencije; 2) Kliniku kriminologiju, koja kao praktina nauka multidisciplinarno pristupa pojedinanom sluaju radi izrade pogodnog tretmana delinkventa i spreavanjem mogueg povratka.
12

5.2. Definivije prema znaenju a) Nauka o delu (zloinu) ili o uiniocu (zloincu) aa) Nauka o zloincu

Po Cessare Lombroso-u i pozitivistima kriminologija treba da izuava zloinca. Zloin je izraz linosti prestupnika. De Greff: Bavei se kriminalcem bavimo se osnovnim pitanjem kriminologije. Heuyer: Kriminologija ne prouava zloin po sebi ona se bavi zloincem.

13

Cessare Lomrosso (1835-1909) Najpoznatije delo: Luomo delinquente/ ovek zloinac

Formulisao tezu o roenom zloincu.

14

ab) Nauka o zloinu

Na radnju/ delo se nadovezuje sankcija Zastupnici Drkheim, kritika i radikalna kriminologija Po Drkheim-u zloin je povreda kolektivnog oseanja koje je duboko urezano u svesti svakog pojedinca. Emile Drkheim (1858-1917
15

a.c) Kompromisan stav

Zastupaju Cota i Ventura

U centar kriminologije je zloinac, kao odgovorni subjekt, ali i prestupi kao realna iskustvena pojava sadrana u linom intersubjektivnom iskustvu.

16

b) Nauka o faktorima ili nauka o postupcima b.a) Nauka o faktorima

Kazuistika kriminologija ili kriminalna etiologija - deo krivinih nauka koji objanjava faktore kriminaliteta kroz empirijska istraivanja
Predstavnici: Enrico Ferri, Stephan Hurwitz Ferri govori o zakonima kriminaliteta

17

18

b.b) Nauka o postupcima

Dinamika kriminologija - izuavanje postupaka koji vode kriminalitetu Predstavnivi: Howard Becker, Alberet Cohen

19

c) Nauka o delu ili o reakciji Tradicionalna kriminologija - u centru interesovanja, delo, zloinac ili prelazak na delo

Kriminologija drutvene reakcije - niti jedan akt nije, sam po sebi, devijantan (pa ni kriminalan), ve to postaje tek kada ga mehanizmi drutvene reakcije takvim oznae

20

Kriminologija je samostalna nauka koja, koristei saznanja i istraivake postupke nauka o ovjeku i drutvu, empirijski prouava kriminalni fenomen tj. zloin, njegovog izvrioca i rtvu, kriminalitet i nain na koji drutvo reaguje na kriminalno ponaanje

21

samostalna i jedinstvena nauka interdisciplinarna i multidisciplinarna nauka

teorijsko- empirijska nauka

trodimenzionalno sagledavanje predmeta: etioloko, fenomenoloko, viktimoloko

22

Kriminalni fenomen- predmet kriminologije

Zloin (kao individualna pojava) Prestupnik (kao autor djela) rtva zloina Kriminalitet (kao masovna pojava) Reakcija (pojedinaca i drutva na zloin i kriminalitet)

23

Zloin

zloin i zakon zloin i greh (moral i religija) zloin kao bolest (tela i due) zloin kao izraz drutvene dezorganizacije zloin kao socijalni proces (interakcija rtve i policije)

24

Zloin i devijavije

Devijavije se izuava SOCIJALNA PATOLOGIJA Societas drutvo; Logos nauka; pathos bolest. Termin je skovao francuz Geren 1848., a osnivaem ove discipline smatra se nemac Grotjan 1911. Devijantnost je relativna: ne postoji opteprihvaena definicija Moe se definisati jedino u odnosu na neki standard koji je isto tako relativan Shvatanje devijantnosti je vremenski i prostorno uslovljeno Takoe, devijantnost je kulturno determinisana

25

Neka odreenja socijalnih devijacija: - Po Drkheim-u je normalno ono to je proseno za veinu lanova drutva, dok je devijantno ono to odstupa, manje ili vie, od proseka. Pri tome kriminalitet znatno odstupa od od proseka pa je nesporno patoloka pojava. - Teorija etiketiranja (Beker, Lemert) devijantan je onaj kome je ta etiketa uspeno prikaena. - Po Kittrie-u devijacije predstavljaju nekomformistiko ponaanje/ stil ivota. - Po Dinievoj to su ponaanja koja u znaajnoj meri odstupaju od drutvenih normi i izazivaju reakciju neodobravanja - Ponaanje suprotno normama ili oekivanjima drugih koje izaziva neslaganje ili kanjavanje. - Svako neinkriminisano odstupajue ponaanje.
26

Mertonovo shvatanje devijacija prema raspoloivim srestvima i postavljenim ciljevima

Ponaanje Konformizam Inovacija Ritualizam Retrizam Bunt

Ciljevi + + -/+

Sredstva + + -/+

27

Neki odnos izmeu zloina i devijacija predstavljaju putem sledee tabele Da li se ugroavaju osno- Kakva je Kakav je Prisustvo Zloin/ vne vrednosti reakcija karakter pojave u devijacija drutva, pa i drutva? pojave? drutvu sam opstanak drutva?

Zloin

DA

FORMALNA

APSOLUTAN (???)

NISU SVI GRAANI ZLOINCI

Devijacija

NE

NEFORMALNA

SVAKI GRAANIN JE U RELATIVAN IZVESNOJ MERI DEVIJANTAN

28

Reakcija drutva na kriminalno ponaanje

Tradicionalno shvatanje - kriminologija: etiologija i fenomenologija - kriminalna politika: reakcija na kriminalitet Savremeno shvatanje (Socijalni interakcionizam): Ne postoji kriminalno ponaanje samo po sebi. Koja e od ljudskih radnji biti svrstana u ovu kategoriju zavisi od izbora koji vri dominantna drutvena grupa. Reakcija na kriminalna ponaanja odreuje obim i strukturu pojave kojom se bavimo.
29

PRAVNE KRIVINE NAUKE Krivino pravo Krivino procesno pravo Krivino izvrno pravo/ penologija (???) Meunarodno krivino pravo Uporedno krivino pravo Kriminalna politika/ Politika suzbijanja kriminaliteta

NEPRAVNE KRIVINE NAUKE Kriminologija Kriminalistika Kriminalna statistika

POMONE KRIVINE NAUKE Sudska/ medicina Sudska/ forenzika psihijatrija Sudska/ forenzika psihijatrija

30

Odnos sa krivinim pravom

Krivino pravo predstavlja skup zakonskih propisa kojima se propisuju krivina dela i krivine sankcije, u cilju suzbijanja kriminaliteta. Ono je pravna nauka, pa primarno normativno pristupa kriminalitetu. Kriminologija pristupa kriminalitetu kao realnoj pojavi??? Od von Listz-a krivino delo se shvata realistiki!!! Kriminologija pristupa kriminalitetu kao socijalnoj pojavi. Pietro Nuvolon: kriminologija opisuje spoj delinkventa i uzroka delinkvencije; krivino pravo opisuje krivine norme jednog pravnog poretka.

31

Franz von Listz (1851-1919). Osniva socioloke kole krivinog prava. Osniva I meunarodnog kongresa kriminalista. Zasluan za uvoenje niza modernih ideja u krivino pravo, kao to je specijalna prevencija.

32

Karl Binding (1841-1920). Zastupao juristiko ili normativno shvatanje krivinog dela, kao i retributivistike teorije o svrsi kanjavanja.

33

Kriminalna politika

Kriminalna politika kao vetina Praktina, planska delatnost kojom se organizuje delovanje drutvenih subjekata u pravcu suzbijanja kriminaliteta.

Kriminalna politika kao nauka Prouava ovu delatnost u cilju optimalne kontrole kriminaliteta

34

Vidovi kriminalno politikog delovanja Profilaksa Represija

Preventivne mere koje se Mere upravljene prema preduzimaju da ne doe do krivinom delu (tzv.pPost kriminalnog ponaanja delictum mere) (tzv. ante delictum mere) Prevencija: 1. Specijalna/ individualna 2. Generalna/ opta

Retribucija= odmazda

35

Primarna prevencija (inioci u prirodnoj ili socijal-noj sredini koji oteavaju kriminal-nu aktivnost.

Sekundarna prevencija (rano otkrivanje kriminaliteta).

Tercijalna prevencija (mere prema pozna-tim uiniocima)

36

Penologija

Poena kazna; Logos nauka. Pojam penologije je iri od pojma krivino izvrno pravo. Penologija u irem smislu obuhvata pored krivinog izvrnog prava (to je pravna nauka), jo i penologiju u uem smislu koja se bavi istorijskim, filozofskim, praktinim pitanjima svrhe i postupaka izvrenja krivinih sankcija, ukljuujui i menadment zatvorskih ustanova, i kriminalnu terapeutiku koja izuava terapeutske postupke koji se primenjuju prema osuenicima.

37

Kriminalistika

Kriminalistika Kriminalistika Kriminalistika taktika tehnika metodika

38

KRIMINALNA ANTROPOLOGIJA KRIMINALNA PSIHOLOGIJA

Uslovljenost zloina organskom strukturom individue (Lombroso) Odnos zloina i psiholokih osobina (psihoanaliza, teorije inteligencije)

KRIMINALNA Zloin je posledica poremeenog PSIHOPATOLOGIJA uma (Niceforo)

KRIMINALNA BIOLOGIJA
KRIMINALNA SOCIOLOGIJA

Veza bioloke konstitucije i kriminaliteta (Kretschmer)

Veza drutvo kriminalitet

39

Johan Casper Lavater 1741-1801

PRIMER STARIH ANTROPOLOKIH SHVATANJA Lavater u svom delu Fragmenti fiziognomije dovodi u vezu karakter sa nosem, uima, ustima, oima, bradom i podvaljkom. Njegova otkria su od znaaja za nastanak FRENOLOGIJE. FRENOLOGIJA - parapsiholoka disciplina koja se bavi prouavanjem uticaja oblika lobanje na ponaanje i emocionalni ivot oveka. Modane funkcije se razvijaju ili upotrebom delova mozga ili nasleem (hereditet), a mogu se utvrditi putem voruga na lobanji.

40

 flegmatik ravnoduan, hladan ovek, hladne krvi; kolerik plahovit, uan ovek, besan, ljut; sangvinik lako uzbudljiv, podloan za prijatno, ali i neprijatno raspoloenje; melanholik setan, tuan, snuden

41

Kretschmer-ova tipologija (primer biolokih shvatanja)

ASTENIK EKTOMORFNI

ATLETIK MEZOMORFNI

PIKNIK ENDOMORFNI

42

Victima (lat.) rtva, logos (gr.) nauka. U pitanju je nauka (ili grana kriminologije) koja se bavi izuavanjem rtve. Kako kae eparovi to je znanost o rtvi. Vezuje se za Hansa von Hentiga (knjiga iz 1948. godine) Neki je tretiraju kao samostalnu nauku, a neki kao kriminoloku disciplinu Bavi se linou rtve, njenim odnosom sa zloincem i njenim uticaj na na kriminogenezu. Ili, fenomenolokim i etiolokim aspektima neke linosti i procesima njenog stradanja.
43

Neki smatraju da je odvajanje viktimologije neprihvatljivo, jer se time koda neraskidiva veza izmeu kriminalniog para - rtve i zloinca. Neki u tom kontekstu istiu da su rtve integralni deo kriminolokih studija. U uem smislu bavi se samo rtvana zloina; u irem smislu izuava sve ljude koji pate. Opta i penalna (interakcionistika) viktimologija

Hans von Hentig (1887-1974)

44

Methodos gr. staza, put, nain dolaenja do saznanja Metodologija je grana logike koja se bavi prouavanjem naunih metoda METOD je teorijsko saznanje i tehniki postupak koji koristimo u istraivanju nekog predmeta. Dva elementa: I saznanja o delu stvarnosti koje istraujemo i logika pravila koja to prouavanje usmeravaju (Gassin: LOGIKA KRIMINOLOKOG ISTRAIVANJA) II tehnike prikupljanja i obrade podataka (esto se poistoveuje sa metodom).
45

Nauno saznanje je ono saznanje do kojeg dolazimo upotrebom naunih metoda, a u cilju sticanja istinitije, ili potpunije spoznaje o predmetu istraivanja. Nije prihvatljivo shvatanje da nauna saznanja predstavljaju apsolutnu istinu. Setimo se principa skepticizma!!! Nauno istraivanje se obavlja upotrebom naunih metoda u skladu sa odgovarajuim naunim principima. Nauno istraivanje se obavlja planski ono ima svoju strukturu.

46

Odreivanje istraivakog problema, tj. predmeta istraivanja (postavljanje hipoteze) II faza Sastavljanje istraivakog plana III faza Prikupljanje, obrada i injenica Utvrivanje naunih zakoniIV faza tosti*, tj. uzronih veza me- Provera hipoteze u pojavama (nauno objanjenje*) V faza Provera prethodno dobijenih saznanja
I faza

- Nauno objasniti neku pojavu znai pokazati da je ona nastala nuno iz nekog prethodnog injeninog stanja. - U nauci zakon predstavlja jeziki jasno i logiki precizno formulisane iskaze o objektivno postojeim, sutinskim i relativno stalnim vezama i odnosima meu pojavama, koje slue kao najracionalnija osnova objanjenja i predvianja.
47

Teorije - zbir logiki povezanih ideja i uoptavanja kojima se objanjavaju odreeni dogaaji i procesi. Metod sluga terorije

Metod teorija/ odnos meuzavisnosti

48

Primer I Predmet istraivanja: Nasilje u porodici na podruju Novog Pazara u kojem se kao oteena lica javljaju maloletna lica, s ciljem utvrivanja adekvatnosti kaznene politike; II Plan: istraiti period od 2002-2012 godine (istorijski me-tod); utvrditi uee ovog modaliteta u ukupnom broju prijavljenih sluajeva nasilja u porodici (kvantitativne); analizirati izvesni broj sluajeva (10% svake godine uzorak); III Prikupljanje, obrada i tumaenje injenica: podaci policije, tuilatva, suda; pravnosnano okonani postupci; struktura krivinih sankcija; zastareli predmeti ili osloboenje od optube; line i porodine prilike uinilaca i dece.... IV Provera hipoteze: da li je kaznena politika zadovoljavajua i da li je uoen trend poveanja ili smanjenja broja ovih dela u posmatranom periodu. V Provera rezultata: npr. aplikativno ili kroz nova istraivanja
49

Kvalitativni i kvantitativni podaci Pojedinani i drutveni podaci Proli i sadanj podaci Primarni i sekundarni podaci

50

Metodi za ispitivanje kvantitativnih i kvalitativnih podataka

Tzv. kvantitativna kriminologija vezana je za pojave koje se mogu meriti. (uticaj pozitivizma) Koriste se statistike metode kojima se utvruje veza izmeu dve pojave statistika veza. Prati se tzv. koeficijent korelacije izmeu kriminaliteta i neke druge pojave (npr. ivotni standard, nivo obrazovanja). Tzv. kvalitativna kriminologija vezana je za pojave koje se ne mogu meriti. (uticaj protivnika pozitivizma). Koriste se brojni kvalitativni metodi: posmatranje sa uestvovanjem; intervju i anketa, analiza sadraja (pisma, dnevnivi itd.). Mogue je kvantifikovati podatke dobije kvalitativnim metodama.
51

Metodi ispitivanja pojedinanih i drutvenih podataka

Pojedinani podaci odnose se na ispitivanje pojedinanih sluajeva. Ispitivanjem drutvenih podataka polazi se od toga da je kriminalitet uslovljen drutvenim iniocima GREKA ZAMENE NIVOA kada se iz rezultata prouavanja pojedinanog sluaja zakljuuje o masovnoj pojavi i obratno, kada se opta saznanja mehaniki primenjuju na konkretni sluaj

52

Metodi za prouavanje prolih i sadanjih podataka

Kriterijum: vremenski period na koji se odnose Kod prolih podataka primenjuje se istoriografski metod; kod sadanjih uglavnom zvanine evidencije nadlenih organa. Ovi metodi se kombinuju kod tzv. Longitudinalnog ispitivanja (ili metoda) Metodi za prouavanje primarnih i sekundarnih podataka Primarni su podaci u okviru kriminolokih istraivanja Sekundarni podaci prikupljaju druga lica, ne za naune svrhe.
53

S obzirom na nain pristupanja predmetu: 1. Individualistiki pristup metod izuavanja pojedinanih sluajeva 2. Globalistiki pristup statistiki metod 3. Metodi srednjeg obima izmeu prvog i drugog

54

Istorijske studije Koristi se istoriografski metod. Nije cilj samo izuavanje kriminalne istorije, ve i da se proue pravi razlozi zbog ega su vremenom usvojeni neki krivinopravni mehanizmi. Komparativne studije Upotreba uporednog/ komparativnog metoda Pretpostavka je da pojave koje se porede budu uporedne. Kroskulturno poreenje; krosregionalna analiza Tzv. Komparativna kriminologija (zaetnik Hermann Mannheim)
55

Studije predvianja Predvianje ili predikcija potie iz pozitivizma U predikciji se koriste razliiti metodi. Farrington i Tarling smatraju da se mogu predviati: 1. efekti selektivnog onemoguavanja (npr. koliko zatvor moe uticati na smanjenje odreenog kriminaliteta u odreenom vremenskom periodu); 2. budua opasnost delinkventa po okolinu; 3. maloletnika delinkvencija; 4. ponaanje uslovno otputenih lica; 5. efekti zatvorskog tretmana; 6. tehnike individualnog; 7. budua stopa kriminaliteta.
56

U krajnjoj liniji sva predvianja moemo svesti na dve situacije: 1. predvianje zloina kao individualnog ina; 2. prognoziranje kriminaliteta kao masovne pojave u odreenom vremenu i prostoru. Dobro predvianje zavisi od: 1. faktora predvianja /prediktori/ 2. odreivanje vremena potrebnog za predvianje.

57

Uticaj medicine i psihologije na kriminologiju: 1. kliniki metod; 2. anamnestiki metod. Kliniki metod

Kliniki metod se najee koristi za dijagnostifikovanje problema i abnormalnosti, i stim u vezi za odreivanje tretmana prema prestupniku. Razlikujemo: I faza: kliniko ispitivanje ispitivanje linosti i drugih karakteristika prestupnika da bi se odredio tretman. II faza: tretman koji se prema njemu primenjuju radi poboljanja psihikog stanja ili promena njegovog ponaanja
58

eme prognostike (Schild, Schwaab, Maywerk) Tablice predvianja (brani par Glueck) Schildov primer Ispitao 500 delinkvenata i izvojio: a) antropoloke inioce: psihopatije, nasledne mane, alkoholizam, kriminalitet predaka; b) socijalne inioce: zaputenost u vaspitanju, kriminalitet u doba maloletstva, neuspeh u kolovanju/ poslu, brz povrat, meumesni kriminalitet. Potom ispitao 500 (pred)delinkvenata: a) koliko svaki od njih poseduje navedene osobine; b) grupisao prema broju osobina c) izraunao procenat povrata za svaku grupu Grupa koja nije imala ni jednu osobinu povrat 3%; grupa sa najviim brojem obeleja povrat 100%

59

Istraivanja Glueck-ovih Pokuali da iznau instrumente po kojima e se u ranoj mladosti, pre polaska u kolu, moi selektovati potencijalni delinkventi. 1) uporedno posmatranje grupa od po 500 delinkvenata i nedelinkvenata, s tim da se kod formiranja grupa vodilo rauna da se pripadnici grupa ne razlikuju ni po jednoj osobini; 2) odredili grupe inilaca koje utiu na delinkvenciju: drutveni faktori - zahtevi roditelja za disciplinom dece, oseanja roditelja prema deci, kohezija u porodici; psihike osobine svedene na karakter ispitanika; duevno zdravlje; 3) Izrada tri serije tablica deca se svrstavaju u neku od grupa. Svaka tablica ima i podgrupu gde je izraen procenat prestupnika u posmatranim sluajevima i podaci o uestalosti osobine meu delinkventima.
60

Anamnestiki metod Prouavanje ivotne istorije (pisama, dnenika i sl.) Zaetnici: Shaw 1930, Sutherland 1937. Posmatranje sa i bez uestvovanja Whyte grupe sa ulinih okova; Teko je ili nemogue kriminalce izuavati u njihovom prirodnom ambijentu. Svesituacioni metod posmatranje sa uestvovanjem i eksperiment (Mergen, 1949) - izuavanje subkulture ergara

61

Nenametljiva posmatranja ljudi svugde ostavljaju tragove, to paljiv istraiva moe iskoristiti. Dokumentaciona analiza obuhvata analizu razliitih dokumenata: primarnih, sekundarnih i tercijalnih; javnih i privatnih; traenih i netraenih. Analiza sadraja predstavlja poseban oblik posmatranja koja se prvenstveno primenjuje radi otkrivanja drutvenih aspekata ljudske komunikacije. - elementi: 1) odailja poruke; 2) sadraj poruke; 3) primalac poruke.
62

Uzorak Uzorak - iseak stvarnosti koju izuavamo (npr. povratnici, maloletnici i slino). Re je o obliku nepotpune indukcije. Reprezentativnost uzorka zavisi od: 1) brojnosti i prirode uzroka i 2) naina njegovog izbora. Vrste uzorka: 1) Sluajni svaka pojedina pojava koja ulazi u okvir uzorka ima podjednake anse da bude izabrana. Prema nainu odreivanja uzorka (randomizacija) mogu se razlikovati kvazisluajni ili sistematski uzorci (npr. svaki trei osuenik porean po abecednom redu) i prosti sluajni uzorak (npr. svaki osuenik dobije broj koji se potom kompjuterski izvue).
63

2) Stratifikovani uzorak pojave koje sai-njavaju uzorak se podele na stratume/ slojeve (razvrstavanje po polu, starosti itd.) ime se smanjuje verovatnoa greke u izboru. Slian mu je grupni/ viefazni / koncentrisani uzorak (ili klaster analiza) gde se umesto izuavanja svih gradova odaberemo samo neke kao predstavnike irih podruja. 3) Narastajui uzorak sam ispitanik/ respodent preporuuje one koje bi smo mogli ispitivati. 4) Kvota koristi se pri ispitivanju javnog mnjenja ili trita.

64

Longitudinalno (panel) ispitivanje

Ispitiva putem intervjua ili ankete dolazi sadraja svesti respodenata. Usmereno na prouavanje karakteristika ponaanja i promena u stavovima odreene grupe ljudi tokom dueg vremenskog perioda Primenjuje se radi prouavanja kriminalnosti i suzbijanja kriminalkiteta razliitih uzrasta, radi predvianja nastanka i prestanka kriminalnih karijera, kao i mehanizma prenoenja kriminaliteta sa jedne generacije na drugu. Mogu biti prospektivne (prati se unapred) i retrospektivne (istrauje se unazad).
65

Primer: Kembrid somervilska studija o razvoju maloletnike delinkvencije iz 1935. god. - zadatak: spreavanje delinkvencije i razvoj stabilne karakterne crte linosti maloletnika; - praeno nekoliko stotina deaka deset godina; - bili su stanovnici Kembrida i Somervila koji su zbog nekih inilaca (privredna nerazvijenost, gustaa naseljenost) smatrani pogodnim za delinkvenciju. - respodenti su bili loi deaci, svrstani u dve grupe, i svakom lanu jedne grupe odgovarao je parnjak iz druge grupe. - hipoteza: intezivan tretman socijalnih radnika moe spreiti kriminalitet tienika - Rezultati: izmeu maloletnika podvrgnutih tretmanu i onih koji to nisu bili nije imalo razlike.

66

Eksperiment Oblik posmatranja koji karakterie vetako izazivanje neke pojave. Vrste: - laboratorijski, terenski i prirodni. Kontrolisani eksperiment (terenski eksperiment) - dve grupe (eksperimentalna i kontrolna); - uvodi se inilac koji deluje na eksperimentalnu grupu uveni Stadforski eksperiment 1973. godine (Haney, Banks,Zimbardo): - uticaj zatvorskog ivota na zatvorenike i osoblje; - 21 dobrovoljac uestvovao u eksperimentu, koji su razvrstani u dve grupe (osoblje i osuenici) i stavljeni u uslove ivota slini onim u zatvoru. Rezultati poraavajui.
67

U pitanju je kvantitativna/ matematika metoda.

U Kriminologiji se statistika koristi radi: - grupisanja podataka podaci se razvrstavaju u statistike (numerike, atributivne, vremenske i geografske) grupe i nizove; - prikazivanje podataka (tabele, grafikoni); - opisivanje podataka i utvrivanje veze izmeu pojava (tj. korelacija).

68

Metod korelacije veza izmeu kriminaliteta i neke pojave: - da li veza postoji; njena jaina; njena priroda. - pozitivna korelacija: obe varijable rastu ili opadaju/ negativna korelacija: jedna varijabla opada druga raste - Pearsonsov koeficijent: +1,00 ili -1,00.
Klasna pripadnost oca Klasna pripadnost Izgled da bude uhapen

Etnika pripadnost

pol

obrazovanje

69

Evidencije kriminaliteta - trendovi kriminaliteta: dobijamo ih uporeivanjem apsolutnih podataka o kriminalitetu uopte ili nekje vrste u razliitim vremenskim periodima; - kvota kriminaliteta:
Broj izvrenih dela/ broj stanovnika x 100.000

- kvota osuenih lica odnos/ udeo osuenih lica u

odreenom periodu i 100.000 stanovnika istog uzrasta - asovnik zloina ukupan broj krivinih dela odreene vrste na nekom podruju uinjen u jednoj godini podeli se sa vremenskim jedinicama.
70

Levak

Krivine prijave

Optuni akti

Osuena lica Osuenici na zatvorsku kaznu

71

Tamna brojka - razlika izmeu stvarno izvrenog i zvanino evidentiranog krimiknaliteta. Sivi broj sva prijavljena, ali nerasvetljena krivina dela. Metode izuavanja tamne brojke kriminaliteta: - Studije samooptuivanja (anketiraju se deca, studenati, radnici, graani) - Studije o rtvama (istrauje se viktimizacija) Problematike brojke preuveliavanja fantomski kriminalitet

72

Pluralizam postupaka i koncepcija u istraivanju kriminaliteta Triangulacija u uem smislu upotreba dva ili vie metoda za prikupljanje injenica ili angaovanje dva ili vie istraivaa u istom projektu, radi izbegavanja greki koje mogu biti posledica njihovih predrasuda ili jednostranosti. Unutranja i spoljanja triangulacija Triangulacija u irem smislu upotreba razliitih strategija u istom istraivanju kako bi se obuhvatio to iri krug aspekata i dimenzija predmeta istraivanja, njegovi rezultati uinili mproverljivijim, a pojava koja se izuava bila potpunije objanjena.
73