ANALOGIJA, SIMETRIJA, PROPORCIJA Smatra se da je Zemlja nekada nastala od onoga dela mase koji se veinom odvojio od ogromne mase

od koje je nastalo Sunce. Nain na koji se to desilo gotovo uvek se svodi na osnovni oblik "nebularne hipoteze" od koje su nastale njene ostale varijacije. U nekoj dalekoj prolosti ceo sunev sistem nastao je od oblaka gasova koji su bili rastureni - raspreni u svemiru, nakon odreene eksplozije, a koji su se zatim gomilali, odnosno vrteli oko svoga sredita. U samom sreditu skupila se ona masa koja e svojim sve veim nagomilavanjem postati zvezda, odnosno Sunce. Ako je Sunce zaista tako nastalo to bi moda i bilo prihvatljivo, da se oko njega ne nalazi veliki broj nebeskih tela koja su svrstana u planete, satelite, komete i asteroide. Upravo zbog ovih tela nemogue je objasniti nastanak celog sistema na klasian nain, jer su poloaj i kretanje nabrojanih nebeskih tela takvi da se ne uklapaju kao ujednaeno kretanje iz kojeg su mogla nastati ova tela. Da bi nastale planete i njihov sadanji poloaj, nikako nije moglo postojati kretanje koje bi nakon burnog poetka, eksplozije ili plime, postalo ujednaeno, a da pri tome nastanu poloaji i kretanje planeta koje one trenutno imaju! Zato to je svaka planeta i njena osa rotacije, nagnuta pod drugaijim uglom, jasno je da se one u vreme svoga nastajanje nisu mogle nalaziti u jednoj istoj ravni! Njihovi sateliti nisu iste veliine ni oblika, a upravo zbog toga je logino da se ne kreu oko svoje planete u njenom sredinjem delu. Marsov sistem prikazan sa svoja dva pratioca Marsov sistem mora pod nekim uglom odstupati od ekvatorijalne ravni Sunca, iz prostog razloga to nagib planete odstupa za oko 25 od pomenute ravni. Sateliti Marsa moraju imati takvo kretanje koje e da se uklopi u delovanje sila matine planete kao i Sunca. U tom sluaju kretanje bilo kojeg od satelita, nikako ne moe biti po jednoj istoj putanji koja je nepromenjiva. Zapravo njihovo kretanje je promenljivo i zavisie od poloaja matine planete ne samo prema Suncu ve i prema ostalim planetama. Nekada e poloaj i kretanje satelita mnogo vie zavisiti od bliih i veih planeta, kao to je Jupiter, nego to na njih moe imati uticaj Sunce. Inae je Jupiter najblii Marsu, pa je sigurno da je njegov uticaj nekad izraeniji prema njemu u odnosu na Sunce. U svako vreme izmeu planeta e delovati i sve ostale sile koje poznajemo, jer sve poznate sile zavise od Sunca, a to znai da osim gravitacije postoji i delovanje elektromagnetne sile, koja definie poloaj magnetnih polova, ali i razmenu energije izmeu planeta koja e biti izraenija ako su planete meusobno blie. Po tome se moe zakljuiti da izmeu makro i mikro kosmosa postoji analogija, ne samo u kretanju planeta i elektrona, nego i u razmeni energije! Istina je da postoji razlika u veliini, pa po tome i u koliini energije koja se oslobaa i razmenjuje, ali izmeu ove razlike mora da postoji "proporcija", koja se sigurno moe izraunati. Na osnovu te "proporcije" moe se nai veza i uslovljenost svih poznatih sila, a to moe da vodi do jedinstvene teorije polja. Slian primer je Mesec koji za oko 5 odstupa od ekvatorijalne ravni Sunca. No to nije konana vrednost jer je isvesno da se ni Zemlja ne nalazi i ne kree u istoj ravni! Iz toga sledi da postoji mnogo manja mogunost da se brojni sateliti ostalih planeta, koje su uglavnom vee, mogu nalaziti u kretanju oko svoje matice u njenom sredinjem delu. Odnosno ovi sateliti se nalaze u kretanju oko svoje planete u svim pravcima, iznad i ispod ekvatorske ravni planete. Ako to ine sateliti oko planeta, onda isto to ine i planete oko Sunca, samo sa putanjama koje su u veim razmerama! Tako da se njihovo kretanje jedino moe prikazati u obliku rozeta, a to su tri oblika kretanje koja postoje u sunevom sistemu. U osnovi kretanje planeta je trostruko i trodimenzionalno, gde se pod trostrukim podrazumeva trei oblik kretanja koji ima oblik rozeta, a to kretanje je mogue samo u realne tri dimenzije. Otkriva se da to kretanje postoji i svim drugim zvezdanim sistemima, tako da se to primeuje i kod dvojnih zvezda. Tekst koji sledi govori o tome, a preuzet je iz asopisa "Planeta". -- POTRAGA ZA PLANETAMA U svemiru postoji dvostruko vei broj planeta slinih Zemlji Iako se dugo mislilo da su planetarni sistemi sa dve zvezde nepovoljni za formiranje planeta, danas se ini da je suprotno. Najnovija otkria to opovrgavaju - prema njima se duplira broj potencijalnih planeta u svemiru. Jo 2000. godine objavljivane su studije koje su ukazivale da je nemogue da planete nastaju u sistemima sa dve ili vie zvezda, bez obzira na to koja se teorija o formiranju planeta uzme kao polazite. Prethodne analize su pokazale da bi se, u binarnim sistemima, materijali od kojih nastaju planete previe zagrejali da bi se one formirale. Tako su sve pretrage za planetama van Sunevog sistema, kojih je bilo 110 za proteklih osam godina, automatski iskljuivale poznate binarne sisteme. Ipak nekoliko planeta je pronaeno i u ovakvim sistemima, to je ohrabrilo Alana Bosa, sa Karnegi instituta u Vaingtonu, da sprovede sopstvena istraivanja. On je, koristei dananje sofisticirane

kompjuterske tehnike modeliranja, pokazao da je formiranje planeta u binarnim sistemima ne samo mogue ve i jednako verovatno kao u sistemima sa jednom zvezdom. Od presudnog znaaja za njegovu teoriju je injenica da su raniji modeli za ovakva ispitivanja vreni u dve dimenzije, dok je Bosov model trodimenzionalan. On je otkrio da turbulencija koja pogaa materijal za nastajanje novih planeta smanjuje njihovu temperaturu i dozvoljava im da se udruuju kako bi formirali planete. Poto je jedna polovina svih sistema u svemiru sa jednom ili vie zvezda, Bosovo otkrie ukazuje da postoji dva puta vie, moguih lokacija u svemiru za nastajanje planeta. -Mnogo manja tela od satelita i planeta su komete, kao i asteroidi, a njihovo kretanje se u svojoj osnovi ne razlikuje mnogo u odnosu na vea tela. Prikaz kretanja kometa i asteroida gotovo uvek jasno ukazuje na trodimenzionalni prostor u kome to ine. Poreklo asteroida nije utvreno ili definisano. Po teoriji ovo su mala nebeska tela koja su ostaci neke planete koja se raspala u vasionskoj katastrofi. Meutim, izgleda da je teko mogla da se obrazuje neka vea planeta u oblasti asteroida, ako se rauna na veliku privlanu silu koju je imao Jupiter. Ali istina je da, niko i ne razmilja o tome da je poloaj Jupitera ili ostalih planeta u dalekoj prolosti mogao biti drugaiji u odnosu na onaj koji je danas poznat! Asteroidi su objekti manji od planeta koji se nalaze, grubo u orbiti do Jupitera i sastoje se od neisparljivih minerala. Oni su podeljeni u asteroidne grupe i familije na bazi specifinih karakteristika njihovih orbita. Asteroidni sateliti su asteroidi koji orbitiraju oko veih asteroida. Nisu precizno klasifikovani kao prirodni sateliti planeta, poto su ponekad veliine tela oko kojeg orbitiraju. Asteroidni sateliti kao tela koja rotiraju oko drugih asteroida, sigurno je da to ne ine uvek u jednoj ravni. Moda su to najmanji "deo sistema" kod kojih postoji kretanje u tri dimenzije. Njihov poloaj i kretanje se preslikava na vei deo sistema, poev od planeta pa sve do celog sunevog sistema. Po tome se nasluuje "simetrija"koja postoji u sunevom sistemu, ali je sigurno da ona postoji i u drugim zvezdanim sistemima. Ova "simetrija" je preslikavanje mikrokosmosa kod nekog sloenijeg atoma, gde u njegovom elektronskom oblaku (mora da) postoje elektroni koji rotiraju jedni oko drugih. Ovo dovodi do zakljuka koji se definie u sledeem; Izmeu makro i mikro kosmosa postoji analogija, simetrija i proporcija! To jeste osnova na kojoj se zasniva i poiva sva do sada poznata materija. Na ovoj slici predstavljene su putanje glavnih planeta, od Zemlje(1) do Saturna(2), kao i putanje znaajnijih asteroida. Dok se veina asteroida kree u pojasu izmeu Marsove i Jupiterove putanje, asteroidi Trojanci(3) krue praktino po istoj putanji kao i Jupiter, ali su podeljeni u dve grupe, od kojih se jedna nalazi na 60 ispred, a druga na 60 iza Jupitera ("Lagraneve take"). Hidalgo(4) - asteroid 944) opisuje putanju jako nagnutu prema ekliptici, ija je ekscentrinost tolika da se njen afel nalazi blizu Saturnove putanje. Amor(5) i Apolo(6) iji su prenici 8 km i 2 km, pripadaju grupi asteroida koji ponekad prou vrlo blizu Zemlje. Po putanjama prikazanih asteroida jasno se vidi da je njihovo kretanje iznad i ispod ekvatorijalne ravni Sunca. Takav njihov prikaz nije suprotan logici, jer se smatra da asteroidi kao manja nebeska tela mogu odstupati od "pravila" koja vae za planete. Zapravo "pravila" koja vae za planete jesu nametnuto shvatanje da su one morale nastati njihovim kretanjem u jednoj ravni. No po svemu na ta ukazuju injenice, namee se zakljuak da njihov nastanak nije morao da bude na takav nain! Jednostavno ono to je prisutno i poznato u kretanju manjih nebeskih tela, jeste prisutno i u kretanju veih nebeskih tela. injenice na to ukazuju, a problem moe da postoji samo onda ako se neko dogmatski dri starih shvatanja o nastanku sunevog sistema i planeta u njemu. Ako asteroid Hidalgo(4) opisuje putanju jako nagnutu prema ekliptici, ija je ekscentrinost tolika da se njen afel nalazi blizu Saturnove putanje, kako se onda njegova putanja moe nalaziti blizu putanje Saturna, ako se on kree u treoj dimenziji, kao to je prikazano na slici. U tom sluaju ovaj asteroid bi se udaljavao od Saturna! U stvarnosti moda on upravo to i ini, ali se zbog prikazivanje njegovog kretanje sa dve dimenzije to ne moe primetiti ni videti! Zbog shvatanja da se Zemlja, kao i ostale planete, nalaze u jednoj ravni, sva osmatranja kao i njihovo prikazivanje izvedena su u odnosu na Zemlju. To nikako ne moe biti realno prikazivanje, jer se u sreditu svih kretanja nalazi Sunce, tako da je to subjektivno shvatanje, nalik na ono vreme kada se smatralo da je Zemlja sredite oko koga se sve kree. U tom takvom shvatanju skoro da nema neke vee a ni mnogo bitnije razlike, jer Zemlja je osnova od koje se sve meri i u odnosu na nju se sve uporeuje. Zato i opstaje subjektivno shvatanje o jednom ravnom prostoru u kojem postoje neobina kretanja koja se ne mogu objasniti. A kada se to pokuava, onda se za to koriste iste ili sline teorije, koje umesto da vode do konanog objanjenja, one jo vie usloavaju ono to ionako nije realno prikazano!

Uz satelite i asteroide postoje i komete koje svojim kretanjem jasno ukazuju da se kreu u trodimenzionalnom prostoru oko Sunca, ali i planeta. Od svih kometa mnoge od njih svoje kretanje imaju oko veih planeta, a ne samo oko Sunca. Ono to je za njih karakteristino je da su njihove putanje mnogo vee ekscentrinosti u odnosu na planete. Zapravo ta ekscentrinost je uzrok zbog kojeg njih nije mogue opisati i prikazati u jednoj ravni! Zato je njihovo kretanje uvek prikazano kao kretanje iznad i ispod ekvatorijalne ravni Sunca, ili neke vee planete, odnosno prostor u kome se one kreu, uvek je trodimenzionalan. Komete se po oblicima njihovih putanja mogu svrstati u tri grupe; 1. Komete sa kratkim periodom(A), od nekoliko godina, iji se afeli nalaze blizu Jupiterove putanje. 2. Komete sa srednjim periodom(B), manjim od 200 godina, iji se afeli nalaze na Neptunovoj daljini ili dalje (Halejeva kometa). 3. Komete sa dugim periodom(C), od preko 200 godina i neperiodine komete. Njihova putanja nije samo eliptina ve je parabolina ili hiperbolina. Ono to je za sve ove putanje jednako bitno, jeste slinost po kojoj sve one imaju kretanje iznad i ispod "planetarne ravni", odnosno kreu se u trodimezionalnom prostoru. Jupiterova porodica kometa, predstavlja grupu kometa sa kratkim periodom, iji se afeli nalaze u blizini Jupiterove putanje. Po tome se vidi da mnoge komete imaju svoje putanje oko veih planeta. Ovde su putanje predstavljene u velikom plavom krugu, a mali krug je Zemljina putanja. Enkeova kometa ima najkrai period (3,3 godine), a omasova preko 8 godina. Putanje kometa prikazane na slici, ne mogu imati kretanje oko Jupitera u jednoj ravni! Ako se komete oko planeta kreu trodimenzionalno, onda je logino da isto kretanje imaju u celom sunevom sistemu, a sigurno i mnogo dalje van ovog sistema. Zbog toga komete jesu tela sa kojima se odvija promet materije i energije izmeu vie zvezdanih sistema. Logino je da sve viene komete ne mogu da pripadaju samo jednom sistemu, nego postoje i komete koje povezuju dva ili vie sistema. Prema dosadanjim saznanjima oko Jupitera krue 63 prirodna satelita (meseca). Zbog velikog broja ovih prirodnih satelita, od kojih se neki zbog veliine mogu porediti sa planetama, postoji podela po skupovima. No kako god da ih delili, jasno je da njihovo kretanje nije mogue uklopiti samo u jednu ravan kretanja, gde se ovi sateliti kreu oko matine planete! Ako se putanje asteroida prikazuju sa kretanjem ispod i iznad ekvatorijalne (jedne, iste) ravni, pa su zatim slian prikaz imale i komete, onda nije mogue da se od tolikog broja satelita, svi oni nalaze u jednoj ravni kretanja oko ove planete. Iz toga sledi da, kako je Jupiter najvea planeta sunevog sistema, oko kojeg rotira veliki broj nebeskih tela u tri dimenzije, onda je sigurno da se to kretanje moe preslikati na ceo sunev sistem, jer planetarni model Jupitera jeste umanjeni model sunevog sistema! Sa ovim se jo jednom potvruje simetrija koja postoji u sunevom sistemu. U ovom sluaju postoji simetrije dva najvea tela u sistemu, a to su Jupiter i Sunce. Neki sateliti Jupitera su vei od planeta, a oko njega postoji kretanje kometa i asteroida, gde se njihovo kretanje ne moe prikazati samo u jednoj ravni, tako da se ovo kretanje preslikava na ceo sunev sistem. Jasno je da izmeu ovih sistema postoji simetrija, kojom se odrava stabilnost celog sistema bez obzira na razliku u njihovoj veliini. Da bi mogla da postoji simetrija u kretanju nebeskih tela, potrebna je da postoji i proporcija u delovanju sila izmeu njih. Ova proporcija jednostavno mora da postoji, a sa njom su zastupljene sve poznate sile, koje se nalaze u meudelovanju, a ne samo gravitacija. Sledi da se ceo sistem koji moemo posmatrati kao celinu ili deo celine, zasnivaju na analogiji. Analogija je osnova po kojoj, ono to postoji u mikro kosmosu, po svim svojim osobinama se preslikava na makro kosmos, a jedina razlika koja postoji je u veliini. Iz svega navedenog sledi raniji zakljuak da; Izmeu makro i mikro kosmosa postoji analogija, simetrija i proporcija! To jeste osnova na kojoj se zasniva i poiva sva do sada poznata materija. Poloaj i kretanje kometa i asteroida kao manjih nebeskih tela, jednostavno ukazuje na to da je prostor u kome se ova tela nalaze mogue opisati samo sa realne tri dimenzije. To isto se odnosi i na brojne satelite koje imaju vee (i manje) planete, to se dalje preslikava i na sve planete u kretanju oko Sunca. Ako se posmatra putanja jedne od kometa (Hale - bopp) koja je pre jedne decenije praena, kada je i skicirana njena putanja, jasno se vidi da ova putanja see ekvatorijalnu ravan Sunca i planeta, jer se smatra da se sve planete nalaze u toj (istoj) ravni. Mada u prikaz putanje komete niko ne sumnja, jo uvek je prikaz kretanja planeta nepromenjiv, jer su njih sve teorije o njihovom nastanku smestile u jednu ravan. Od te ideje niko ne odstupa, iako ima mnogo injenica koje ne idu u prilog tome.

Pogled iz drugog ugla na putanju komete Hale - bopp, pokazuje kako njena putanja see ravan u kojoj su "prividno" smetene sve planete. O poloaju ili kretanju planeta se ne razmilja mnogo pri prikazivanje putanje kometa. Jednostavno niko ne sumnja u "teorije" o nastanku sunevog sistema, po kojima su sve planete smetene u jednu ravan. Svima je uvek na umu jedan veliki disk praine ili gasa, koji je dugo vremena rotirao u obliku diska. Zapravo ovaj oblik diska je ono to je stalno polazna osnova za bilo kakvo objanjenje o nastanku planeta, ali niko ne sumnja da je dranje ove ideje jednako davnom verovanju da Zemlja ima oblik ploe. Pomenuti oblak se zatim podelio, a iz njega su se izdvojili oni manji delovi da bi oblikovali planete. U to se sa svojim putanjama i kretanjima nikako ne uklapaju komete i asteroidi, ali se ne odstupa od ove teorijske dogme, koje se iz nekih razloga uvek dre oni koji pokuaju da mnoge postojee nepravilnosti objasne. Sve ovo ukazuje da naa shvatanje o nastanku celog sunevog sistema treba preispitivati i uskladiti sa injenicama koje su nam do sada poznate. To je put ka tome da se doe do objanjenja nekih pojava koje se deavaju kako u promeni klime tako i drugim bitnim stvarima koje mogu oslikati ono to se realno dogaa na Zemlji. Ako uspemo pravilno da shvatimo dogaaje i deavanje u prolosti, onda je mogue da shvatimo i ono to se sada dogaa, kao i ono to je mogue da sledi u buduem. No mi budua deavanje nikada pravilno neemo shvatiti sve dok postoji uporno dranje starih i moe se rei, prevazienih shvatanja o prolosti Zemlje! Ono to je navedeno ve je analizirano kroz vie tekstova o Analogiji, ali uvek ima detalja kojima se to moe dopuniti. Tako da je to bio samo uvod za ono to sledi.