ljiva se odlikuje razgranatim korenovim sistemom koji se razvija vie povrinski mada pojedine ile mogu prodreti i do dva

metra dubine. esto razvija izdanke iz korena. Stablo moe biti piramidalne ili okruglaste krune, nisko srednje visine ili visoko, odnosno od slabo bujnog do bujnog. Po vremenu zrenja postoje rane i pozne sorte. Po obliku plodova ljive mogu biti: -MIRABELE sitniji okruglasti plodovi ute boje, kotica se uglavnom odvaja, -RENKLODE plodovi krupni do veoma krupni, okrugli, utih, ljubiastih, crvenkastih i ostalih boja pokoice. -JAJASTE SLJIVE - izduenog su oblika i tamnije boje pokoice, vrstog mesa, otrih vrhova kotice. -CEPAE ili PLAVICE pogodne su za industrijsku preradu, kotica se lako odvaja, pokoica plava, primer je poegaca. -JAPANSKE LJIVE hibridi japanskih sa evropskim i americkim ljivama. ljiva trai duboko rastresito i plodno yemljite za svoj uspean razvoj. Najbolja su slabokiselna zemljita gde se PH kree od 6,5-7. Glavni tip zemljita u nasim ljivarskim regionima gde se ljiva najvie gaji su parapodzoli. ljiva ima vee zahteve za azotom i kaliumom a neto manje za fosforom. ljiva podnosi mrazeve i do -30 stepeni. Podruja sa smanjenom relativnom vlanou i estim prodorima toplih talasa u januaru ili sa estom pojavom slane i poznih mrazeva u cvetanju nisu pogodna za gajenje ljive. Kao podloge za kalemljenje za ljivu se najvie koriste raznovrsne generativne podloge i sejanci Danarike, zatim to mogu biti generativne podloge domaih sorti ljiva kao to su: Crvena ranka, petro vaa, metla, sitnica, plavara, trnoljiva itd. Najvie se kao podloga ipak koristi kao generativni sejanac (dobijena iz semena-kotice) jer se pri kalemjenju dobro prima sa ljivom, sorte okalemljene na Danarici imaju brz rast, lep izgled i dugovene su. Mane ove podloge su pozniji poetak raanja i slabija otpornost na mraz. Ne preporuuje se za sorte Rut gerteter i crvenu ranku koju treba kalemiti na podlogu Ste nleja ili Poegae. ljiva se moe kalemiti i na vegetativnim podlogama koje se dobijaju iz izdanaka, ali se ovaj nain razamnoavanja sadnica slabo primenjuje, jer su najopasnija bolest arka ljive moe preneti putem izdanaka dok od generativnog naina ta opasnost ne postoji, jer se arka ljive ne prenosi seme nom. Najpoznatije tetoine ljive su: titasta va, ljivina osa, ljivina lisna va, ljivin savija, ljivin crveni pregalj ili grinja. Vektori ( prenosioci virusa arke jive - prunus virus 7 ) su sledeci tetni insekti: ljivina zelena titasta va (sitna i krupna ), breskvina zelena lisna va, zelena lisna va hmelja i crna lucerkina va. Najpoznatije bolesti ljive su: arka ljive (prunus virus No.7) neizleiva virusna bolest zbog koje se obavezno kre vocnjaci pod zarazom, zatim monilija, ra, plamenjaa,roga ljive, itd. Rastojanje pri saenju ljive u zavisnosti od oblika krune i bujnosti podloge: Oblik krune Bujne podloge Slabobujne podloge Piramida .7m x 5-6m...6m x 5m Vaza.. .6m x 4m..5m x 4m Palmeta...5m x 4m..4m x 3m.

Prvi broj oznaava rastojanje izmeu redova, a drugi izmeu voaka u redu. NEKE SORTE LJIVA I NJIHOVE OSOBINE STENLEJ Potie iz SAD. U nastala je 1912. Sazreva u drugoj polovini avgusta i poetkom septembra. Stenlej je srednje bujna sorta. Kruna je piramidalna, a ramene grane dosta retke. Nije uvek dovoljno kompatibilan sa danarikom kao podlogom. Cveta srednje pozno. Osetljiv je prema poznim, prolenim mrazevima. Polen nema zadovoljavajuu klijavost. Delimino je samoplodan. Relativno je otporan prema plamenjai, ri i sui, a tolerantan prema virusu arki. Dobri rezultati postiu se sa Stenlejem na struktu rnim, umereno vlanim, blago kiselim, i plodnim zemljitima. Stenlej je na sejancu danarike na kiselim zemljitima osetljiv prema patogenim mikro organizmima. Plod je krupan (oko 36 g), ovalno-izduen, tamno plave boje i privlane spoljanosti. Sporadino se javaljaju plodovi blizanci. Meso je zelenkasto- uto, vrsto, dosta sono, sladunjavok ukusa i dobrog kvaliteta. Kotica je krupna i odvaja se od mesa. Prezreli plodovi lako otpadaju. Transport dobro podnosi. Vrlo rano poinje da raa. U punoj rodnosti raa redovno i obilno. Dohodak stenlija je pozitivan od pete godine starosti zasade. Plod stenlija moe se koristiti za potronju u sveem stanju, za suenje, rakiju i druge oblike prerade. Preporuuje se za gajenje zbog obilne rodnosti, krupnih i privlanih plodova, tolera ntnosti prema virusu arki, kao i zato to je sorta kombinovanih osobina. AANSKA RANA -Postala je 1961. godine, ukrtanjem vangenhajmove i poegae. Prorodila je pete godine posle hibri dizacije. Priznata je za novu sortu u SFR Jugoslaviji 1975. godine. Sazreva krajem prve dekade jula. Sre dnje je bujna, polen ima dobru klijavost. Autoinkompatibilna je. Dobro opraivai za aansku ranu su: aanska lepotica i aanska najbolja. aanska rana prorodi rano, i raa dobro i redovno. Plod je krupan do vrlo krupan (36-48 g), jajast, ljubiasto-plave do plave boje. Meso je uto-zeleno, vrsto, dosta sono, aromatino i slatko. Kotica se odvaja od mesa. Preporuuje se za gajenje kao vrlo rana i rodna stona ljiva, krupnih, kvalitetnih i transportabilnih plodova i zadovoljavajue otpornosti prema bolestima. AANSKA LEPOTICA -Postala je 1961. godine, ukrtanjem vangenhajmove i poegae. Prorodila je pete godine posle hibri dizacije. Priznata je za novu sortu 1975. godine. Sazreva krajem jula-poetkom avgusta. Srednje je bu jna. Polen ima dobru klijavost, delimino je samoplodna. Prorodi rano, a raa dobro i redovno. Plod je krupan (31-42 g) jajast, tamnoplave boje sa itraenim pepeljkom i vrlo privlane spoljanosti. Meso je zelenouto, vrlo vrsto, sono, aromatino i vrlo prijatnog slatkognakiselog ukusa. Kotica se odvaja od mesa. aanska lepotica se preporuuje za gajenje kao stona sorta zbog pogodnog vremena sazrevanja, dobro rodnosti, krupnog i vrlo kvalitetnog ploda, dobre transportabilnosti i relativne otpornosti prema bolestima. To je veoma dobra stona ljiva u svojoj epohi sazrevanja. AANSKA NAJBOLJA -Postala je 1961. godine, ukrtanjem vangenhajmove i poegae. Prorodila je pete godine posle hibri dizacije. Priznata je za novu sortu 1975. godine. Sazreva sredinom avgusta, tj. nedelju dana pre stenlija. Bujna je sorta. Polen ima dobru klijavost. Autoinkompatibilna je. Dobro opraivai za aansku najbolju su: aanska rana i aanska lepotica. Plod je vrlo krupan (oko 48 g.), jajast, tamnoplave boje sa izra enim pepeljkom i vrlo privlane spoljanosti. Meso je zelenkastouto, vrlo vrsto, dosta sono, aromati no i vrlo ukusno. Kotica se odvaja od mesa. Plod moe dugo (2-3 nedelje) da se odri na grani a da pri tom ne izgubi u kvalitetu. aanska najbolja preporuuje se za gajenje kao stona sorta zbog kavalitetnih i vrlo krupnih plodova, odline transportabilnosti, ranog poetka raanja, redovne i obilne rodnosti, otpo rnosti prema moniliji i tolerantnosti prema plamenjai i ri. To je odlina stona sorta ljiva i svojoj epohi sazrevanja. ljive raaju na jednogodisnjim granama razlicite duzine na dugackim lastarima, na kratkim rodnim granama ili na majskim kiticama. Zavisno od toga na kakvim granama pretezno raaju, sorte ljive se dele u tri grupe.

U prvu grupu spadaju sve japanske i americke sorte koje radjaju na jakim i dugackim jednogodisnjim granama, koje su obicno mesovite (i cvetni i lisni pupoljci). Na ovim mesovitim rodnim granama, pored ploda, obrazuju se kratke rodne grancice za sledecu godinu, ali se one ne koriste jer daju slabiji kvalitet ploda. Za dobar rod neophodno je pri rezidbi ostaviti samo dovoljan broj jednogodisnjih mesovitih rodnih grana. Da bi se obezbedio obilan i kvalitetan rod, ove sorte se moraju rezati svake godine, slicno kao i breskva. Sve sitnije grane i grancice koje ne sluze za rod ili zasenjuju rodne grane, uklanjaj se potpuno. Drugu grupu cine sorte evropskog porekla (glavni predstavnik je pozegaca). Raaju preteno na kratkom jednogodinjem drvetu koje je izbilo iz dvogodinjeg ili starijeg drveta. Ova grupa ima i dve podgrupe: sorte koje obrazuju rodno drvo preteno na dvogodinjim granama (poegaa, azenka, imperijal, ana spet) i sorte koje ga obrazuju na debljim osnovnim granama (stenlej). Sve ostale grupe i granice pri rezidbi se uklanjaju, to vai i za rodno drvo, ako je pregusto. U trecu grupu spadaju mirabele, crvenka ranka i svi tipovi dzanarike. Ove sorte se rezu kao kajsija. ZATITA VOAKA Faza razvoja Zatita *Cuprablau Z (0,5%) ili Rano proleno prskanje Roga ljive, upljikavost, *Funguran-OH (0,4%) + (bubrenje pupoljaka) Prezimljujue forme tetoina (jaja) Galmin (1,5-2,5%) Suenje cvetova i rodnih granica *Funomil (0,07%)+ Zatvoreni cvetovi bele koke monilioza Lannate 90 (0,05%) ljivine ose Cvetanje Suenje cvetova i rodnih granica *Cormax ( 0,03%) Plamenjaa ljive, Captan WP 50 (0,3%) + Precvetavanje ljivine ose, *Nurelle-D (0,1%) Lisne vai upljikavost lia, Penncozeb WG (0,25%) + Formiran plod ljivin smotavac, *Vantex 60 SC (60 ml/ha)+ Lisne vai *Afinex 20 WP (0,025%) + Trule plodova *Funomil (0,07%)+ 10 do 15 dana kasnije ljivin smotavac *Cythrin 250 EC (0,03%) Promena boje Trule plodova *Switch 62,5-WG (0,06%) + ploda Smotavac *Coragen 20 SC ( 0,02%) Jesenji tretman Plavo prskanje *Cuprablau Z (0,5%) Jednogodinji i viegodinji uskolisni Focus ultra (1,0 3,0 l / ha) ili Suzbijanje korovi *Kletox (0,8 2,0 l/ha) korova Viegodinji korovi Cosmic 36 (4,0 10 l/ha) Hemijsko koenje Agram (3,0 5,0 l/ha) Bolesti i tetoine