NEKE

DIFERENCIJALNE JEDNAINE PRVOG REDA

DIFERENCIJALNA JEDNAINA KOJA RAZDVAJA PROMENLJIVE y` = f(x) g(y)

dy dy = f ( x) g ( y ) = f ( x)dx dx g ( y) Ako postoji b tako da je g(b)=0 onda je y=b reenje

g ( y) = f ( x)dx + c opti integral

dy

HOMOGENA DIFERENCIJALNA JEDNAINA y y ) .Reava se uvodjenjem smene = z odakle je y`= z+xz` . Posle smene svodi x x se na d.j. koja razdvaja promenljive. Za x=0 (y 0) ako postoji zk iz R tako da je f(zk) zk = 0 onda y= zkx (x>0) i y= zkx (x<0) (0,0) je singularna taka i izuzimamo je iz oblasti definisanosti
Oblika je y`=f (

DIFERENCIJALNA JEDNAINA OBLIKA

y`= f (

ax + by + c ) a1 x + b1 y + c1

Reava se uvodjenjem smena x = u + i y = v + gde je dx=du i dy= dv i v= v(u) , traimo konstante i dv au + bv + a + b + c Zamenom u jednaini dobijamo = f( ) du a1u + b1v + a1 + b1 + c1 Odavde mora biti a + b + c = 0 i a1 + b1 + c1 = 0

a a1

b = 0 onda a= a1k i b= b1k i ako je b1

a a1

b 0 onda b1

dv v = g ( ) je homogena d.j. du u

LINEARNA DIFERENCIJALNA JEDNAINA

Oblika je y`+ p(x) y = q(x) i reava se preko formule
p ( x ) dx p ( x ) dx y= e (c + q ( x ) e dx)

BERNULIJEVA DIFERENCIJALNA JEDNAINA

Oblika je y`+ p(x) y = q(x ) yn reava se smenom z = y1-n pa je z` = (1-n) y-ny` Celu jednainu podelimo sa yn i svedemo je na linearnu d. j.

LAGRANOVA DIFERENCIJALNA JEDNAINA

Oblika je y = xA(y`)+B(y`) dy = p , pa je dy = pdx Uvodimo smenu y` = p , dx y=xA(p)+B(p) diferenciramo i svedemo je na linearnu d.j. dx A`( p ) B`( p ) x= dp p A( p ) p A( p )

KLEROOVA DIFERENCIJALNA JEDNAINA

Oblika je y = xy`+A(y`) Uvodimo smenu y` = p , dy = p , pa je dy = pdx dx

Posle diferenciranja dobijamo : x+A`(p)=0 ili dp=0

RIKATIJEVA DIFERENCIJALNA JEDNAINA

Oblika je y` = P(x) y2 + Q(x)y + R(x) 1) Ako su P,Q,R konstante onda je ovo d.j. koja razdvaja promenljive B C 2) Ako je y`=Ay2+ y + 2 uvodimo smenu z=yx gde je z=z(x) x x 3) Ako je poznato jedno partikularno reenje y1(x) , onda uzimamo smenu y(x) = y1(x)+ posle sredjivanja dobijamo linearnu d.j. 1 i z ( x)

METOD PARAMETRA

Neka nam je data funkcija u obliku F(x,y,y`)=0 1) Ako je y = f(x, y`) onda uzimamo smenu y` = p , pa je dy = f f dx + dp zamenimo dy i sredimo.... x y dy = p , pa je dy = pdx dx

2) Ako je x = g(y,y`) smena je isto y` = p , dy= pdx dx = g g dy dy + dp zamenimo dx = i reavamo ... y p p

DIFERENCIJALNA JEDNAINA SA TOTALNIM DIFERENCIJALOM

Oblika je P(x,y) + Q(x,y) = 0 Teorema: Da bi ova jednaina bila sa totalnim diferencijalom potrebno je i dovoljno da je P Q = y x

Reavamo je preko formule : C=

P( x, y)dx + [Q y P( x, y)dx]dy

INTEGRACIONI FAKTOR
Ako jednaina P(x,y) + Q(x,y) = 0 nije jednaina sa totalnim diferencijalom traimo funkciju = ( x, y ) tako da (x,y) P(x,y)+ (x,y) Q(x,y)=0 postane jednaina sa tot.dif.

1) Ako je (x,y)= ( x)

1 P Q ( )dx Q y x

2) Ako je (x,y)= (y)

1 Q P ( )dy P x y

3) Ako je (x,y)= (w(x,y)) Q P d x y = w w dw P Q y x Kad ne znamo oblik integracionog faktora probamo sa w(x,y)= ln x + ln y