Egzemplarna nastava

Anita Popovi posdiplomac, Uiteljski fakultet, Beograd

Struni rad Obrazovna tehnologija 4/2007. UDK: 371.3

INTERAKTIVNO UENJE INOVATIVNI NAIN RADA U NASTAVI

Rezime: Interaktivna nastava se zasniva na interpersonalnom kooperativnom odnosu u enika na asu. Njome se prevazilaze mnoge slabosti tradicionalne nastave. U radu se dalje analiziraju obeleja tradicionalne kole, aktivne kole, ciljevi aktivne kole, formiranje grupa, konstituisanje grupa, valorizacija rada u enika u grupi i daju prakti ni primeri organizacije asa primenom ove nastave. Klju ne re i: interaktivna nastava, kooperativna nastava.

Jedan od osnovnih pravaca promena u dananjoj nastavi predstavlja primena novih interaktivnih metoda uenja i pouavanja. Nastavnik pre svega treba uenicima da prenese znanje bolje od udbenika ili nekog drugog medija, to e koristiti uenicima da komuniciraju na pravi nain i produbljuju sadraje. ta je interaktivno uenje i kako moe doprineti reavanju problema u nastavi? Razni teoretiari daju razliita odrenja ovog pojma. Da li je interaktivno uenje interpersonalna interakcija ili interakcija linost-mediji ili neki trei vid interakcije? Interaktivno uenje predstavlja, po veini autora, interpersonalni odnos. Ovde se radi o uenju kao socijalnom procesu, o uenju kao interakciji izmeu uenika i nastavnika, uenika meusobno, uenika i roditelja, vrnjaka... Osnovna svrha inter-

aktivnog metoda je prenoenje akcije sa nastavnika na uenike, obuka uenika da zajedniki ue, da zajedniki rade na ciljevima uenja, na obradi sadraja, primeni nauenog i vrednovanju procesa. Primena interaktivnog metoda uenja, utie na vii nivo motivacije u razredu, razvija se saradnja meu uenicima i preduzima se odgovornost uenika. Oni se ue usaglaavanju stavova, zajednikoj akciji, toleranciji i modernoj komunikaciji koristei medije i razliite izvore znanja. Da bi se ostvarila efikasna nastavna interakcija, treba napustiti neke stereotipe u tradicionalnoj nastavi, a to je: docentna pozicija nastavnika uz verbalnu dominaciju, predominantno memorijsko-reproduktivnu ulogu uenika, predominaciju frontalnog oblika rada i slino. Po istraivanju ,,Britanskog
55

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Anita Popovi

drutva za audio-vizuelna istraivanja ,,verbalna i reproduktivna nastava se nalaze na najniem nivou efikasnosti, to znai da samo aktivnim radom uenika obezbeujemo efikasno uenje. Efikasnost tradicionalne nastave se ne moe osporiti, ali je bitno istai da ima ograniene domete. Tradicionalna kola ima sledee osnovne karakteristike: unapred definisan plan i program; osnovna metoda nastave je predavanje (verbalno prenoenje znanja) uz neka pomagala ili bez njih; uloga uenika se sastoji u proveravanju u kojoj meri je usvojeno obavezno gradivo; motivacija za uenike je vie spoljna (ocene, pohvale, nagraivanja, kazne . .. ); u koli se na dete gleda samo kao na uenika, tj. na onoga ko bi trebalo s razumevanjem da ponovi ispredavano gradivo. Aktivna kola u izvornom znaenju je kola koja je vie centrirana, usmerena na dete, koje se tretira kao celovita linost,a ne samo kao uenik. Osnovne karakteristike aktivne ,,nove,, kole su: ne mora postojati celovit, unapred fiksirani plan i proram, nego vie neka vrsta orijentacionih planova i programa ili jedan obavezni deo programa (obrazovni standard) i deo koji je fleksibilan i varira zavisno od konkretnih uslova nastave; ovde se polazi od interesovanja dece i uenje se nadovezuje na ta interesovanja; svako uenje se povezuje sa prethodnim znanjem i linim ivotnim iskustvom deteta; motivacija za uenje je lina (unutranja). Dominantne su metode aktivne nastave/uenja, kao to su: praktine, radne, manuelne aktivnosti, ekspresivne aktivnosti (crtanje, literarni sastavi...), laboratorijske vebe, socijalne aktivnosti, terenski rad... Cilj aktivne kole jeste razvoj linosti i individualnosti svakog deteta, a ne samo usvajanje nekog kolskog programa. Ocenjuje se zadovoljstvo dece preduzetim aktivnostima, napredak deteta u poreenju sa poetnim stanjem znanja, motivisanost i
56

zainteresovanost za rad i aktivnosti, razvoj linosti... Iz ovog saetog opisa dva tipa kole, praktino je upotrebljivo sledee: naputanje nekih karakteristika tradicionalne kole, (predavanje kao jedini vid nastave, pasivnost uenika, ocenjivanje samo tane reprodukcije znanja...). uvaavanje deteta u koli, uzimanje u obzir njegovih uzrasnih i individualnih karakteristika, proirivanje repertoara nastavnih metoda pri realizaciji unapred utvrenih programa, voenje rauna o motivaciji deteta za uenje, podsticanje razvoja kao jedan od ciljeva uenja, a ne samo usvajanje gradiva... Od teoretskog pristupa ili nastavne koncepcije zavisi motivacija uenika i efekti koji se uenjem ostvaruju. Filip Enbrami sa saradnicima analizira koji su to uslovi potrebni da se ostvari efikasna nastava i istie sledee: uenikovo strukturisanje sadraja (nastavnik ponudi uenicima model strukturisanja); uiniti informacije znaajnim (Abrami et, al. 1995. str. 13) Ovi uslovi se mogu obezbediti uz grupnu saradnju i podrku. Za uenike su vani stavovi njihovih vrnjaka, tako da se grupa i rad u grupi nameu kao poseban pedagoki izazov. Formiranje grupa i parova u razredu je veoma bitno, kako bi se stvorila i ostvarila optimalna pretpostavka za interaktivno uenje u koli. Tukmen i Densen nalaze pet faza kroz koje prolazi svaka grupa: 1. Formiranje: Interakcije su povrne, lanovi se meusobno upoznaju, traei slinosti da se priblie. 2. Grmljavina usaglaavanje (Storming): Faza konflikta i konfrontacije.
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi

Pojedinci nastoje da pokau svoju individualnost, uvrste svoj status u grupi i utiu na grupne odluke. Uenici moraju da naue da svoje miljenje iznesu jasno i da paljivo sasluaju ostale. 3. Normiranje: Kada uenici razree konflikte i razviju smisao za istinu, oni su zreli za uenje drguog. Sada shvataju grupne ciljeve, norme i nain njihovo uspostavljanja i one koje definie nastavnik. 4. Ostvarivanje: Visoka je produktivnost. lanovi se fokusiraju na svoje ciljeve i grupne dunosti. 5. Zavravanje: Ova faza je kratka. Zakljuivanje o kompletiranju grupnih zadataka, o dobiti uenika pri radu na akademskom postinuu i zajednikom uenju. Da bi adekvatno formirao grupe, nastavnik treba imati u vidu sledee pretpostavke: 1. konstituisati grupe; 2. analizirati odnos grupe i cilja rada; 3. reiti pitanje organizacije grupe; 4. ostvariti didaktike pretpostavke za rad u grupi; 5. pripremiti i pratiti interakciju u grupama; 6. valorizovati, zajedno sa uenicima, aktivnosti u grupi i postignue. Konstituisanje grupe Kod konstituisanja grupa treba ostvariti sledeu grupu podela: - Podeliti razred u grupe, - Podeliti uloge u grupama, - Ostvariti interakciju meu lanovima u svakoj grupi, - Odabrati i primeniti adekvatnu tehniku za ostvarivanje poverenja i saradnje u grupi, - Analizirati funkcionisanje grupe. -

Grupa i cilj rada Nastavnik treba da istrai ciljeve uenika, Uspostaviti vezu izmeu pojedinanihi ciljeva uenika i ciljeva grupe, Nastavnik treba da sazna kako uenici vide doprinos odeljenja kao grupe, Potrebno je stvoriti opte kolektivno raspoloenje da bi se cilj ostvario, Nuno je da nastavnik ee reira grupni izbor zadataka rada kao slobodni izbor grupe uenika, Obezbediti visoku privlanost zadataka dinamian, nov i cenjen zadatak, Planiranje rada je specifino, Cilj uenika ne sme biti koncipiran tako da ga moe osvojiti samo jedan uenik; cilj mora da bude atraktivan za sve.

Vostvo grupe Svaki uenik treba da proe vebe u rukovoenju i oranizaciji grupe, Sve uenike treba osposobljavati za demokratiju, Uenike sklone vostvu obuiti da budu voeni, da prihvataju odluke grupe, Nastavnik moe istovremeno biti lan vie grupa ili lan uenikog kolektiva, Izbegavati dugotrajno zadravanje uloge voe od jednog lana grupe, Voenje grupe prilagoditi cilju grupne aktivnosti i nterakciji. Didaktika organizacija rada u grupi Nastavnik treba da zadatak gradivo, interakcijski razradi, od pojedinanog ka grupnom. Laka i jasna podela zaduenja na gradivu,
57

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Anita Popovi

Raditi korak po korak ili sekvencu po sekvencu, Sekvence gradiva moraju biti takve da ih svi uenici moraju savladati i napredni i nadareni uenici, Modelovati koedukaciju ne dozvoliti da bolji uenici rade za slabije, nego ih uputiti da jedni drugima pokau kako e sami raditi. Takmienje u grupi nije poeljno, a ako se odeljenje deli u male grupe, kontrolisati negativne efekte takmienja, surevnjivosti, kompetencije i slino. Interakcija u grupi

Pratiti socijalne interakcije u grupi, nekompatibilne sa zadatkom rada, dinamikom u grupi i ivotom u koli, Dodela posebno pripremljenih uloga ili samostalna podela meu uenicima, Obratiti panju na interpersonalne odnose uenika u kolektivu - u tu svrhu koristiti prostor i raspored sedenja i podelu radnih uloga, U grupi posebno pratiti poloaj introvertovanih i uenika koji imaju izvesnih problema u socijalnoj komunikaciji. Zatiti nestabilne ili psihotraumatizovane uenike, pomoi im oprezno i vrlo selektivno. Stalno pratiti sociogramsku sliku odeljenja i prilagoavati grupne interakcije ostvarivanju zacrtanih ciljeva. Valorizacija grupnih aktivnosti i postignua

Grupa treba da vrednuje postinue, analizira proces uenja, svoja oseanja pri tome, kvalitet interakcije i napredak. Nauiti uenike da grupno vrdnuju ostvarenja: ta popraviti, gde su najbolja ostvarenja, koliko se napredovalo, ukupna vrednost postignua. Ne treba svaku radnju pojedinca iskazati pred odeljenjem, niti je vrednovati pustiti da delo govori za sebe. Psihotraumatizovanog uenika vrednovati kao i ostale, bez boleive popustljivosti, ali mu pomoi u aktivnosti ili radu na gradivu. Posebna pohvala i podsticanje za nestabilne ili psihotraumatizovane uenike ne znai da oni imaju privilegiju u kriterijumu vrdnovanja, ve to znai da mu se daje socijalna podrka i socijalna promocija kao pomo. Pregledom navedenih pretpostavki za efikasan rad grupe, moe se stei utisak, da se u grupnom radu mogu realizovati samo sadraji izvan nastavnog plana i programa ili samo retke teme. Sve ove pretpostavke se mogu praktino ostvariti u nastavi, a grupni rad se ostvaruje ako se startuje od samog izbora nastavnih sadraja. kolska interakcija je pedagoki najdostupnija za modelovanje, za organizovano socijalno progresivno oblikovanje. Za nove generacije uenika je veoma bitno da dostignu stepen zajednikog cilja pri radu u vaspitno-obrazovnim grupama, uz optimalnu pedagoku klimu.

Individualne razlike u interaktivnoj nastavi Klasina razredno-asovna organizacija rada u koli, zasnovana je na podeli uenika u razrede i odeljenja. Ovakva organizacija je nastala iz potrebe da se povea
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

U vrednovanju uenika grupe, esto je vanije ostvariti grupnu aktivnost, nego gradivo zavriti u datom roku.

58

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi

efikasnost nastavnikovog rada sa veim brojem uenika, jer je rad produktivniji, efikasniji i korisniji. ,,Podela uenika na razrede i odeljenja, zasnovana je na pretpostavci da su uenici istih godina, priblino jednaki i prema drugim obelejima i karakteristikama,, (N. Grbi, Gimnazija Banjaluka). Pretpostavlja se da postoji ,,prosean,, ili ,,tipian,, uenik, koji odraava sve osobine ostalih uenika i da je prema njemu mogua optimalna oranizacija vaspitno-obrazovnog rada. Iz ovakve pretpostavke, izvedene su i mnoge druge na kojima se zasniva klasina organizacija vaspitno-obrazovnog rada u koli. Pored ostalog, na toj pretpostavci su izraeni nastavni planovi i programi, tako da nastavnici mogu da realizuju programske sadraje. Nastava se izvodi, kao da svi uenici istog odeljenja ili razreda imaju jednake mogunosti za izvravanje jednakih zadataka. Na osnovu novijih naunih saznanja, postavljene su nove pretpostavke za organizaciju i realizaciju vaspitno-obrazovnog rada, koje e omoguiti prilagoavanje nastave individualnim razlikama uenika radi vee efikasnosti u radu. Nejednak tempo razvoja svakog uenika, kao i razlike u genetskim potencijalima, socijalnim okolnostima i uslovima u kojima se razvijaju, dovodi do velikih individualnih razlika meu uenicima. Razlike u telesnim karakteristikama pokazuju da su u istom odeljenju uenici nejednako razvijeni iako su istog hronolokog uzrasta (neki su vii i deblji od drugih, neki nii i mraviji). Razlike su oigledne i lako uoljive. Postoje i razlike u telesnim karakteristikama, koje vie ili manje utiu na ponaanje uenika, ali uopte ne utiu na ukupne rezultate vaspitno-obrazovnog rada i na uspeh u uenju. Prema uenicima kod kojih postoje tekoe u razvijenosti pojedinih ula, neophodno je prilagoavanje uslova

vaspitno-obrazovnog rada, stepenu razvijenosti ili oteenosti sluha. Tee je stvoriti uslove za bolji rezultat, prilagoavajui postojee uslove, prema psihikim karakteristikama i osobinama psihikog razvoja uenika. Iz iskustva je poznato da uenici u jednom odeljenju ne postiu jednake rezultate, nego da postoje uenici koji bre ili sporije napreduju. Razlike se mogu uoiti u svim podrujima vaspitno-obrazovnog rada, posebno u itanju teksta, razumevanju proitanog teksta (notnog primera, sviranju, pevanju...). Na osnovu toga se moe zakljuiti da kod uenika jednog odeljenja, postoje izraene razlike ne samo u intelektualnim sposobnostima, nego i u drugim karakteristikama uenika u nastavi. U klasinoj organizaciji nastavnog rada, uenici su u poziciji da najvei deo rada na nastavi provedu sluajui objanjenja i izlaganja nastavnika, te da to to bolje memoriu i kasnije reprodukuju. Savremene koncepcije nastave nude oranizacionu emu u kojoj uenici imaju vee slobode kretanja i raznovrsnije modele individualnog rada i stvaranja.

Inovacije u nastavi muzike kulture

U savremenoj nastavnoj praksi su sve vie izraene tendencije za usavravanjem i modernizacijom vaspitno-obrazovnog procesa, s obzirom na to da na ovaj proces sve vie utiu veliki razvoj i napredak tehnike i elektronike. Kako se taj tehniko-tehnoloki razvoj odvija velikom brzinom i prodire u sva podruja ovekovog ivota i rada i sama nastava razumljivo mora da prati sve to se u spoljnom svetu dogaa i da u veoj ili manjoj meri prati taj razvoj obogaujui je kroz nove ciljeve, sadraje, metode i oblike rada, nastavna sredstva, tehnike ureaje ...
59

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Anita Popovi

Zbog sloenosti nastavnog rada i sve vee prisutnosti raznolikih tehnolokih dostignua promene u inoviranju nastave se moraju sprovoditi organizovano kroz koordinirani rad svih uesnika nastavnog procesa. Svaka inovacija u sutini ima za cilj da postane praksa, a tu se onda javlja ponovo problem, jer svaka praksa trai dalje svoje inovacije. Zbog toga inovacije ne smeju da se izmiljaju i uvode na brzinu po svaku cenu, jer u nastavnom procesu to izaziva suprotne efekte. Tenja ka novinama je opravdana. ali ako se uvek ne mogu uvesti inovacije, postojea praksa se moe prilagoavati i poboljavati. Inovacije u nastavnoj praksi, a posebno u nastavi Muzike kulture ne ulaze onom brzinom i u onom obliku kako bi smo to eljeli u naim kolama. Primeri mogue upotrebe respondera i kompjutera u nastavi Muzike kulture su samo putokaz mogueg inoviranja i obogaivanja nastavnog sadraja i rada u ovoj nastavi.

Kod proveravanja znanja, nastavnik moe uenicima da postavlja pitanja usmeno ili pismeno (na tabli ili grafofoliji) a uenici preko responder manipulatora, evidentiraju svoje odgovore pritiskom na jedno od alternativnih slova: A, B, C, D, E. Na savremenim elektronskim responderima postoji mogunost da se evidentira i 10 odgovora, a responder pravi procente tanih i netanih odgovora, sabira i ubeleava broj osvojenih poena za svako radno mesto uenika i drugo. Na uraenom primeru rada sa responderom u IV razredu osnovne kole, nastavniku su pored respondera potrebni jo i grafoskop i grafofolija, na kojoj su napisana pitanja iz teorije muzike i audio kaseta na kojoj je snimljen sluni deo pitanja. A Pitanja iz osnova muzike pismenosti. Pitanja se reprodukuju sa grafofolije, a uenici na njih odgovaraju na nastavnikov znak, pritiskom jednog od alternativnih slova. Pitanja: Linijski sistem je sastavljen od: A: dve linije i jedne praznine; B: etiri linije i tri praznine; V: pet linija i etiri praznine; G: tri linije i dve praznine; D: est linija i pet praznina. Po trajanju ton moe biti: A: visok i dubok; B: kratak i dug; V: tih i jak; G: zelen i plav; D: srednji i visok.

Upotreba respondera
1. Responder je jedno od relativno novih nastavnih sredstava. To je zapravo sistem, tehniki izum, koji vidno poboljava i racionalizuje sam tok nastavnog procesa i kod obrade, ali jo vie kod proveravanja obraenog nastavnog gradiva. U osnovi sistem respondera je sastavljen iz: 1. responderskog manipulatora (respondera), 2. 2. kontrolnog modula, 3. semaforske ploe (ili ekrana), 4. prikljunih kablova. Sistem respondera se postavlja, instalira u posebnoj uionici, i da bi ga koristili, nastavnik i uenici trebaju da se pripreme i upoznaju sa nainom njegovog korienja.
60

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi

Cela nota traje dok izbrojimo do: A: jedan; B: tri; V: est; G: dva; D: etiri.

Pitanja: 1. Solo u ovoj kompoziciji (K. Sen Sans: ,,Karneval ivotinja-labud) se izvodi na sledeem instrumentu:

A: violini; Koliko etvrtina nota sadri u sebi takt ? B: trubi; V: klarinetu; A: dve; G: oruljama; B: est; D: violonelu V: pet; G: tri; D: etiri. 2. U kom je tempu sluani deo kompozicije (N.R. Korsakov: ): Kada elimo da ponovimo kompoziciju, ili A: u brzom; neki njen deo, beleimo oznaku: B: u umerenom; A: Prima volta; V: u laganom; B: Moderato; G: u sasvim sporom; V: Znak za ponavljanje; D: u srednje umerenom. G: violinski klju; D: taku pored note. 3. Sasluani deo kompozicije (St. St. Mokranjac: Druga rukovet poetni odlomak prve pesme) izvodi: Oznaka moderato oznaava: A: brz tempo; A: orkestar; B: umerenu jainu tona; B: hor; V: lagani tempo; V: solo instrument; G: usporavanje u tempu; D: umereni tempo. G: hor i orkestar; D: solo glas. Ton ima: A: tri osobine; B: etiri osobine; V: dve osobine; G: pet osobina; D: jednu osobinu. 4. Kompozicija koju sluate (F. open: Valcer Des-dur minijarturni valcer) izvodi se na: A: violini; B:klaviru; V: trubi; G: flauti; D: harmonici. Sreivanjem rezultata, nastavnik dobija podatke u kom delu sadraja programa su uenici davali bolje, odnosno slabije
61

B Sluni deo pitanjaPosle sasluanog pitanja sa audio kasete, uenici imaju dva minuta za upisivanje odovora.

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Anita Popovi

odgovore, te u daljem radu ispravlja uoene nedostatke.

Upotreba kompjutera
Kompjuterski sistem nastave se danas smatra jednim od najsavremenijih i najboljih sistema sa najveim stepenom individualizacije u nastavi, ali je ovo jedan od najskupljih sistema izvoenja nastave. Mogunosti kompjuterske tehnologije postaju svakim danom sve vee, raznovrsnije i bogatije, tako da se danas prave nove generacije kompjutera, koji i u radu sa uenicima mogu voditi dijalog, ne samo pisanim reima, ve i govorom i to ne ablonski, programirano, ve fleksibilno kao sa nastavnikom. Danas jo u potpunosti ne znamo ta se sve kompjuterskom nastavom moe postii, jer je njena primena u koli jo u razvoju. Svet elektronike se dalje unapreuje, a pojava kablovske televizije, poveala je mogunost upotrebe kompjutera i u nastavnom procesu. Timovi elektroniara i muzikih strunjaka iz sveta, uradili su do danas ve vie izvanrednih programa za beleenje muzike (Eucore, Finale, Sibelius i dr.), ali je naalost izrada programa za muziku nastavu jo relativno siromana. Programi namenjeni uenju i vebanju gradiva iz osnova muzike pismenosti do sada su imali najvie uspeha, ali i u radu na dejem muzikom stvaralatvu, rad na melodici, ritmici... Primena kompjutera u nastavi Muzike kulture u osnovnim kolama je na samom poetku, a to iz vie razloga: - mali je broj osnovnih kola koje imaju kompjutere - uitelji (predavai) su slabo obueni za rukovanje kompjuterima - nedostaju adekvatni programi za rad u muzikoj nastavi
62

ne postoji dovoljno strune literature na seminarima se ovom problemu malo poklanja panja - u pedagokim asopisima se veoma malo pie i iznose iskustva u radu sa kompjuterima i dr. Pod uslovom da nastavnici poznaju rukovanje i rad sa kompjuterima, prikazau dva primera, mogue primene kompjutera u nastavi Muzike kulture. U prvom primeru se kroz igru proveravaju uenika znanja o muzikim instrumentima, a u drugom kroz igru, proveravamo uenika znanja iz osnova muzike pismenosti i dejeg muzikog stvaralatva. Ovaj program je zanimljiv samim tim za nas, jer su ga programirali sami uenici. Igra poznavanja muzikih instrumenata pod nazivom: ''Hoe da se igra pogaanja''? Ova igra ima dve mogunosti naina rada. Prvi nain je da uenik u dijalogu sa kompjuterom, deluje kao instruktor, a drugi da kompjuter ''ui'' od uenika vrste i glavne karakteristike pojedinih instrumenata, da bi steeno znanje prezentirao u obliku pitanja.

PRIMER I Kompjuter:Hoe da se igramo pogaanja? Uenik: Da K : Da li je to iani instrument? U : Ne K : Kai mi ta si zamislio? U : Flautu K : Kai mi neku karakteristiku flaute. U: Spada u grupu drvenih duvakih instrumenata, dri se popreno i uglavnom svira u visokom registru K : Hoe da se igramo pogaanja? U : Da. K : Da li je to iani instrument? U : Ne K : Da li je to duvaki instrument?
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi

U : Da. K : Da li je to drveni duvaki instrument? U : Da K : Da li se dri popreno i da li moe da svira u visokom registru? U : Ne Ova igra se moe organizovati i za druge instrumente, to zavisi od toga s kakvim podacima raspolae kompjuter. Noviji kompjuteri sa muzikom karticom, mogu davati i zvuna pitanja na koja bi uenici davali odgovore, o kom se instrumentu radi. - Muziki program :,,Muzike pitalice i igre sadri u sebi 6 celina, kroz koje se proveravaju uenika znanja iz osnovne muzike pismenosti i manji deo iz deijeg muzikog stvaralatva. - Za izbor programa iz menija treba otkucati odgovarajui broj. Programi ne moraju da se izvode upitnim redom. Program br.1: Pisanje nota na jednoj liniji (ritmiki) Kompjuter : U kom taktu eli da pie note (2\4,3\4 ili 4\4) U : Biram 3/4 K : Koliko ukupno taktova eli da napie? U : Osam taktova K : Pii 3/4__________________________________ ____________________________________ Ovim programom se eli da se postigne: - uvebavanje tanog upisivanja nota u svakom taktu - upotreva svih notnih vrednosti predvienih ovim programom - upotreba pisanja i pauza - upotreba i svih naina prouavanja notnog trajanja a) upotreba oznake za kraj kompozicije

Programom nije predvieno brisanje pogreno upisanih mapa ili drugih oznaka, da bi znao broj nainjenih greaka Kada uenik radi ovaj program sam kod kue, moe da ga ponovi neogranien broj puta, sve dok ga ne uradi tano, a kada se radi u koli, uitelj moe da kontrolie uenika i da ga upuuje na pravilan rad. Kroz ovaj program se omoguava rad u okviru ritmike i deijeg muzikog stvaralatva, rada: iimprovizovanje ritmikih motiva ritmiki diktat ritmike vebe ritmike dopunjalke i dr.

Program br. 2: Pisanje nota na jednoj liniji: dopuna zapoetih taktova (deje muziko stvaralatvo). Kompjuter : U kom taktu eli da pie note(2/4, 3/4 ili 4/4 ) ? Uenik : U taktu 4/4 K : Koliko taktova da ti zadam ? U : Osam taktova K : Dopuni zapoeti takt : 4/4_________________________________ ____________________________________ Kada uenik dopuni prvi takt, raunar automatski ispisuje takticu i zadaje ponovo prvu notu za sledei takt, sada razliito po trajanju od note zadate u prvom taktu. Ako uenik pogreno popuni prvi takt, raunar javlja greku zvunim signalom i u gornjem uglu ekrana upisuje : greka br.1. Program se ponavlja vie puta sve dok uenik dopunjalku ne uradi bez greke.Ovim programom se postie i: - pravilna upotreba notne vrednosti - shvatanje odnosa taktova - razvija se deije muziko stvaralatvo
63

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Anita Popovi

motivie uenik da u zadatku ne pravi ni jednu greku i dr.

e) sluanjem izvoenja vebi sa raunara, uenik kontrolie i vizuelno prati notni tekst i dr. Program br. 4 . Raunar ispisuje sluajni raspored nota, a uenik ih upisuje u linijski sistem (po visini), kroz npr. 16 ine nota. Kroz program br.5. uenik pie note razliite po visini, a raunar svira. Program br.6. - Raunar pie razliite tonove po visini, a raunar ih svira. U programu br.7. - uenik pie i svira note razliite po visini. Program br.8 - se sastoji u tome to uenik komponuje melodiju, raunar svira. Ako uenik napie (komponuje) vebu bez greaka, raunar ga nagrauje i svira mu pesmu: U livadi pod jasenom''. Ovaj program omoguava da uenik pokae ono to je nauio iz osnova muzike pismenosti, da muzikalnost iskau i kao stvaraoci (kompozitori). Na nastavniku je sada da uenika uputi i pomogne, kako bi u tom poetnom radu vebe uenika imale muziku misao, lepu melodijsku liniju, pravilan oseaj za male muzike celine... Korienje ovih i drugih programa u nastavi Muzike u mnogome e obogatiti njene sadraje rada, a uenici e kroz igru uiti i tako vie zavoleti i ovu tonsku (elektrinu) umetnost. to se tie nastavnika muzike, trebalo bi kombinovati tradicionalni nain predavanja, sa ainteraktivnim pristupom, veom aktivnou uenika u odeljenju kroz upotrebu raunara, koji je sve vie pristupaan deci.
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Program br.3: Uenik pie note na jednoj liniji , a raunar ih svira (ritmiki). Kompjuter: U kom tempu eli da se izvode upisane note ? Uenik:U tempu Moderato . K : U kom taktu eli da pie note ? U : U taktu 2/4 K : Pii . Moderato 2/4________________________________ __________________________________ Kada uenik ispie vebu, na ekranu se pojavljuje pitanje: K : Da li eli da ti se veba odsvira? (Da ili Ne) Na odgovor Da, raunar svira napisanu vebu u isto vreme, ispod nota ispisuje crtice razliite duine, zavisno od duine trajanja svake note. Pre sviranja vebe, raunar otkucava ritam jednog takta, da bi ueniku ukazao na tempo , u kome e se izvesti veba kako bi uenik ukoliko eli, mogao sa njim da otpeva, otkuca ili izvede na ritmikom instrumentu vebu. Kada raunar odsvira jednom vebu, postavlja pitanje: K : eli li da ti se veba ponovi? (Da ili NE) Uz predhodno, ovim proramom se postie jo i: b) uvebavanje pevanja ritmike vebe c) pevanje vebe u odreenom tempu, bez usporavanja ili ubrzavanja (pevanje uz raunar) d) praenjem crtica ispod nota i vizuelno se prati trajanje svakog tona u vebi
64

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi

Interaktivno uenje u problemskoj nastavi

Interaktivno uenje u problemskoj nastavi predstavlja pedagoku inovaciju, koja je teorijski osmiljena, eksperimentalno proveravana i praktino primenjivana, tek krajem veka. Ovaj oblik uenja u problemskoj nastavi se sastoji iz vie nivoa. Njena organizacija, realizacija i vrednovanje se ostvaruje uz primenu posebnog sistema pedagokih naela, kroz efikasnost edukativnih radionica. (Dr Drago Brankovi Filozofski fakultet-Banja Luka 1999 Ineraktivno uenje I, str.109) Grupa i grupni rad u nastavi u kojoj se ui putem reavanja problema, moe omoguiti ostvarivanje nekih ciljeva, koje je teko ostvariti u drugim oblicima uenja. - Interaktivno uenje u problemskoj nastavi, ima pedagoko opravdanje i specifine didaktiko metodike postupke. - Interaktivno uenje predstavlja samo jedan od oblika sticanja znanja i razvijanja. U okviru teorije problemske nastave, postoje neke terminoloke nejasnoe, ali i nedovoljno definisane osnovne komponente problemske nastave. Predstavnici getaltistike psihologije (Maks Ferthajmer), proces reavanja problema definiu kao dinamiku situaciju, kao kretanje od ''nejasne relacije, ka jasnoj prozirnoj''. Pored psiholokih, postoje i pedagoko-didaktina terminoloka i pojmovna odreenja. Uglavnom se koristi pojam ''problemska nastava'' kao specijalan nastavni sistem-metod''. Sutina problemske nastave jeste u tome to nastavnik ne saoptava konane rezultate i zakljuke nauke kao neto savreno i za svagda dato i da pri tom uenici ne znaju odakle su i na osnovu ega su oni izvedeni, ve ih uvodi u to kako se dolo do

odreenih istina, prikazuje puteve, kojima se ilo u otkrivanju tih istina'' (Radovan Teodosi, Problemska nastava, Nastava i vaspitanje, Beograd,1970. br.3 str.261.) Problemsku nastavu i pored njene uobiajene strukture mogue je izvoditi i na osnovnim principima kooperativnog i interaktivnog uenja. Sutina interaktivnog uenja se izraava u meuzavisnosti tj. meuuticaju subjekata koji zajedniki ue. Interaktivno uenje je zasnovano na kooperativnosti i kooperativnim odnosima, meu subjektima koji ue. Zbog toga mnogi pedagozi ovakav nain uenja izraavaju kao kooperativnointeraktivni nain uenja.Ta se sposobnost u procesu uenja manifestuje praktino kao spremnost za rad sa drugima, spremnou za uspostavljanje ravnopravnih odnosa sa drugima, te velikim poverenjem i tolerantnou prema drugima sa kojima se ui. Sposobnost za kooperativnost se moe razvijati vebanjem. Rad na reavanju problema u procesu uenja moe biti sadrinski ali i procesualno povoljna pedagoka atmosfera za upoznavanje kooperativnih sposobnosti uenika, kao i za vaspitno delovanje na njenom podsticanju i razvijanju. Takvo operativno-interaktivno uenje u problemskoj nastavi, mogue je sprovoditi u svim nastavnim oblicima (frontalni, grupni, rad u parovima, individualni) sa razliitim pedagokim efektima. Kooperatvno interakcijsko uenje u problemskoj nastavi ima nekoliko razliitih nivoa problemskog uenja. Teorijska saznanja i praktina iskustva u nastavi pokazuju da je mogue nivoe problemske nastave razvrstati na 5 osnovnih: a b c problemsko izlaganje nastavnika; problemski dijalog nastavnika i uenika; samostalno reavanje postavljeno problema;
65

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Anita Popovi

d e

samostalno postavljanje i reavanje problema; samostalno konstruisanje problema, njegovo postavljanje i reavanje.

Kod izbora nivoa problemske nastave, treba svakako uvaiti osnovni cilj uenja (vaspitno-obrazovni zadatak), prirodu proramskih sadraja koji se ue, stepen uenikovog poznavanja postupka za reavanje problema i teinu problemske situacije . Interaktivno uenje u problemskoj nastavi treba organizovati uz primenu nekoliko bitnih naela: a b naelo atraktivnosti problemske situacije i problema; naelo primerenosti problemske situacije psihofizikom uzrastu uenika, njegovim prethodnim znanjima i nivou osposobljenosti za reavanje problema; naelo svrsishodnosti i ekonominosti interaktivnog uenja putem reavanja problema; naelo motivisanosti uenika za reavanje problemske situacije; naelo primerenosti programske nastave nivou osposobljenosti uenika za reavanje problema i naelo privrenosti i osposobljenosti nastavnika za izvoenje interaktivno uenja i problemske nastave.

podstiu na aktivnost i pomau jedni drugima u svim fazama reavanja problema i uenja. Oblike interaktivnog uenja u problemskoj nastavi moue je organizovati ako se stvori posebna socijalna atmosfera u kojoj: a postoji pozitivna meuzavisnost uenika u grupi i izmeu grupa u procesu reavanja problema; b ostvaruju se razliiti oblici iterakcije uenika u toku procesa uenja i reavanja problema na principu ,,licem u lice,,; c obezbeuje se visok nivo individualne odgovornosti uenika svim fazama i postupcima ineteraktivnog uenja; d omoguava razviajnje posebnih sposobnosti i vebanje socijalnih vetina u procesu svakog reavanja problema; e vri praenje procesa uenja i evaluacija rezultata uenja ali i evaluacija grupnih procesa. Funkcije nastavnika koji organizuju razliite nivoe i oblike interaktivnog uenja u problemskoj nastavi su nove. Umesto klasinih funkcija predavaa i ocenjivaa, nastavnik u interaktivnom uenju u problemskoj nastavi ima nove i specifine funkcije: a b c funkcija definisanja cilja uenja i grupnog cilja; funkcija izbora i konstruktora problemske situacije; funkcija planera, koordinatora i usmerivaa grupnih procesa u interaktivnom uenju; funkcija praenja i evaluacije ostvarenosti vaspitno-obrazovnog cilja, ali i nivoa ostvarenosti grupnog cilja.

c d e f

Interaktivno uenje u problemskoj nastavi, bez obzira o kom nivou je re, najefikasnije je u grupama. Jedino se u grupi ostvaruje potpuna meuzavisnost njenih lanova. S obzirom na svu sloenost uenja putem reavanja problema, bitno je da se pojedinci u grupi meusobno ohrabruju,
66

Interaktivno uenje u problemskoj nastavi ima odreene prednosti u odnosu na

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi

klasine oblike kolskog uenja. U takve prednosti moemo uvrstiti: a b kolski uspeh (kvantitet, kvalitet, trajnost i primenljivost kolskog znanja); nivo razvijenosti interpersonalnih odnosa (uenik-uenik, uenik-nastavnik, uenik-grupa vrnjaka, uenik-grupa-kolektiv uenika); odnos samouvaavanja i samopotovanja.

Poblemska nastava u kojoj se primenjuje intreaktivno uenje ima posebne faze i nivoe, koji se ostvaruju primenom specifinih pedagokih naela. Sve te specifinosti i ,,nova pozicija vaspitanika u procesu uenja,, obezbeuju interaktivnom uenju u problemskoj nastavi prednosti u odnosu na ,,klasinu,, kao i na neke druge savremene modele nastave. Primenom ove pedagoke inovacije, determinie se sposobnost nastavnika za planiranje, oranizaciju, izvoenje i vrednovanje efekata interaktivnog uenja u problemskoj nastavi.

Elementi pokazivanja, sueljavaju se u svesti uenika sa njgovim subjektivnim vienjem i utiscima, koje prima i drugim putevima. Na primer: posmatranjem sviranja svojih drugova, odnosom prema izvoakopedagokim postupcima autoritativnih linosti, direktnim ili indirektnim uvidom u stvaralake postupke velikih majstora izvoake umetnosti (javni asovi, koncerti, zvuni i video snimci). Ilustracija, podrazumeva osvetljavanje problema, situacija razliitih mogunosti, okolnosti i slino. Demonstracija pak, sugerie model koji sadri karakteristike dokazivanja. U pedagokoj praksi moemo zapaziti dva, sutinski razliita tipa dokazivanja: ilustraciju i demonstraciju. Ilustracija predstavlja sastavni deo pedagokog procesa, dok demonstracija lako poprima karakteristike, koje su u suprotnosti sa sutinskim ciljevima pedagokog procesa. Zbog estih nesagledavanja sutinskih razlika izmeu ovih mogunosti, neki smatraju da samo veliki izvoa moe da bude i vrhunski pedagog (jer on ima ta da pokae), dok drugi izraavaju miljenje da za dobrog pedagoga nije toliko bitno da li je ikada u ivotu nastupio na koncertnom podijumu ukoliko dobro poznaje instrumentalno- izvoaku problematiku. Jednom od vodeih ruskih i svetskih pedagoga B.V. Beljenkiju, postavljeno je pitanje koje se odnosilo na ovu problematiku, a on je dao odgovor: ,,Ja mislim da dobar pedagog treba da ima potpuni uvid u situaciju koja se nalazi sa obe strane linije, koja deli publiku od izvoaa,,. ,,Potpuni uvid,, u situaciju u kojoj se nalazi izvoa prilikom izvoenja muzikog dela, podrazumeva i sopstveno iskustvo pedagoga, steeno na podijumu, kroz suoavanje i doivljavanje svih umetnikih i psihofizikih komponenti izvoakog ina. Posedujui uvid u karakter i
67

ILUSTRACIJA I DEMONSTRACIJA - kao faktori u sticanju uenikovih predstava o muzikoj materiji tehnikoizvoakoj problematici Sastavni deo rada u instrumentalnopedagokom procesu ini sviranje nekog muzikog dela, fragmentarno ili u celosti, pred uenikom. O realnim vrednostima ovog pedagokog sredstva, postoje razliita miljenja. Mnoga od njih se zasnivaju na subjektivnim i povrnim zakljucima, bez prave psiholoko-pedagoke osnove, dok relativno manji broj proizilazi iz dubljeg uvida u sustinu i znaaj ovog postupka.

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Anita Popovi

prirodu situacije u kojoj se nalazi izvoa, pedagog-nastavnik, treba da paljivo posmatra, prati i utie na formiranje odgovarajuih induividualno oformljenih mehanizama kod uenika. Kako vidimo iz svega ovoga, odluujue je da uenik formira sopstveni odnos prema izvoakom inu, dok mu nastavnik u tome pomae na osnovu sopstvenih iskustava i saznanja o prirodi i karakteru psiholokih i fizikih reakcija. ,,as treba voditi, pre svega sa instrumentom u ruci i koristititi ga u potrebnoj meri za ilustrovanje svih razliitih mogunosti reenja jednog izvoakog zahteva,, (Dejan Mihajlovi, Elementi violinizma, 1993. godina).

2. Obraivanje egzemplarnih sadraja na to uzorniji, kvalitetniji i primeran nain. Ova etapa podrszumeva: a pripremanje; b obradu nastavnog sadraja; c vebanje; d neposredno ponavljanje i proveravanje. 3. Samostalna uenika obrada analognih sadraja po uzoru (modelu, paradigmi) egzemplarnog sadraja. Krajnji cilj prouavanja egzemplarnom nastavom je osposobljavanje uenika za samorad, samouenje, za samoedukaciju i za to aktivnije ukljuivanje u proces ,,zaraivanja,, znanja. Egzemplarna nastava ima u sebi prednosti ali i nedostatke. Prednosti su to: a omoguava uenicima interaktivno uenje; b omoguava stvaralaki rad i uenika i nastavnika; c nastoji da izbegne enciklopedizam i didaktiki materijalizam programskih sadraja; d uenici na manjem broju injenica, usvajaju pojmove, razvijaju miljenje, dolaze do zakljuka i generalizacije; e ova nastav ima mesta u sklopu ostalih nastavnih koncecija i njihove polivarijantne primene. Nedostaci su to: a uiti vaspitavati uenika po egzemplaru, znai uiti ih da u ivotu trae modele, uzore, originale...
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Interaktivno uenje u egzemplarnoj (paradigmatskoj) nastavi

Termin EGZEMPLARNA (exemplar, exemplum) je latinskog porekla i znai primerak, uzorak, ugled. Egzemplarno znaiiz mnotva uzeto, ogranienje na bitno. Osnovni smisao ove koncepcije je u tome, da se iz nastavnog programa pojedinih predmeta, odaberu one karakteristine, nastavne teme i da se takve odabrane nastavne teme s metodike strane obrauju na uzoran tj. egzemplaran nain. Sutina ove nastave je u izboru egzemplarne nastavne teme, tj. jedinice i u primeni odabranih, adekvatnih nastavnih postupaka, metoda, tehnika. - Egzemplarna nastava obino u interaktivnoj nastavi prolazi kroz tri etape: 1. Prouavanje nastavnog programa i identifikovanje egzemplarnih i slinih sadraja (nastavnik u ovom sadraju odvaja egzemplarne od analognih (slinih) sadraja.
68

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi

c d

nije sigurno da e ezemplarni sadraj (model) biti pravi model i ,,duhovna radijacija,, za analogne sadraje. Ako se to ne ostvari onda se stvara praznina u obrazovanju. teko je a i opasno, analogan sadraj poistovetiti sa egzemplarnim; izbor egzemplarnog sadraja trai od nastavnika virtuoza, stvaraoca, trai nastavnika ire pedagokodidaktike i metodike kulture; egzemplarnoj nastavi, dakle, ne smemo dati arobnu mo i takav znaaj da moe reiti mnogobrojne nagomilane probleme, a naroito da moe potpuno reiti pitanje preobimnosti programskih sadraja.

Ovu nastavu treba shvatiti samo kao smernicu za nove mogunosti u stvaralakom nastavnom radu. Princip egzemplarizma sve vie se afirmie u obradi programskih sadraja, a njegovu afirmaciju u novije vreme naglaava i radioniko-edukativna aktivnost.

MODEL (EGZEMPLARNE) NASTAVE U VIOLINSKOJ NASTAVI (O LEVOJ RUCI)

promene do kojih se dolazi tokom sviranja. Kod poetnika uenika, npr.: treba insistirati na mekom i plastinom stanju ake i cele ruke. Prsti treba slobodno i oputeno da ,,vise,, iznad grifbreta, tj. iznad zone u kojoj e kasnije dejstvovati. Eliminisanje grevitosti i stezanja vrata violine je od velikog znaaja za kasnije uenikovo prilagoavanje efikasnim i racionalnim izvoakim zahtevima. Poloaj palca ima veliki znaaj za slobodu obavljanja svih funkcija leve ruke i odreuje se prema individualnim osobenostima ake i prstiju. Poloaj palca se ne moe posmatrati izolovano od odnosa cele ruke prema instrumentu. Orijentaciono, palac dodiruje vrat violine zonom osnovnog i noktnog lanka, a njegov odnos prema prstima je promenljiv, fleksibilan i subjektivno odreen. Poloaj prstiju u odnosu na grifbret je takoe uslovljen osobenostima konstrukcije izvoaa. Bez obzira na individualne razlike, opte prihvaena je neophodnost zaobljenog poloaja svih prstiju. Mnogi pedagozi zapoinju proces prilagoavanja uenika instrumentu upravo insistirajui na udobnom i zaobljenom poloaju 3. i 4. prsta. U tehnici leve ruke moemo da zapazimo i sistematizujemo sledee osnovne tipove pokreta prstiju: pokrete dizanja i sputanja prstiju; klizajue pokrete; pokrete premetanja prtiju sa ice na icu (boni pokreti); korelativne, adaptivne pokrete palca.

Ako desnom rukom stvaramo ,,zvuk,, tj. ,,sviramo,, onda za levu ruku moemo rei da ona priprema skoro sav materijal koji treba zvukom oiveti, dakle odsvirati. Leva ruka intonacijom, vibratom, raznim vrstama glisanda, artikulacijom prstiju i drugim mogunostima, uestvuje u realizaciji zvune materije. Zvuanje je uslovljeno, pre svega, tipologijom pokreta dizanja i sputanja prstiju. Odnos ruke prema instrumentu treba da bude fleksibilan i pripremljen za sve

Pokreti dizanja i sputanja prstiju su najbrojniji i najznaajniji poto se sadre u svim ostalim pokretima. Vei deo peda69

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Anita Popovi

gokog materijala (vebe, etide i drugo) posveeni su sticanju i usavravanju kulture ovih pokreta. Paljivom analizom karaktera ovih pokreta, moemo da zapazimo sledee: ukoliko postavimo ruku u poloaj iz koga treba da zapone sviranje, videemo da nam prsti, leerno savijeni ,,vise,, iznad ica u zoni, gde e njihovim padom na odreeno mesto zapoeti zvuanje instrumenta. Ako pokuamo da sviramo, polazei od ovog poloaja, videemo da nam on odgovara samo za neke izvoake zahteve, npr.: za miran, ne mnogo brz, legato ili njemu slian po karakteru detache. Kroz sledei eksperiment moe se sagledati sledee: a Postavimo aku sa zaobljenim prstima na sto, tako da se ona nasloni na njega vrhovima prstiju i korenom ake. Ako sada podinemo desnom rukom bilo koji prst, a zatim ga naglo pustimo, videemo kako muskulatura munjevito vraa prst u prvobitan poloaj. Pokreti dizanja i sputanja prstiju imaju veliki znaaj jer se time aktivira prirodan elasticitet muskulature, koji je od velike vanosti za slobodan pad prsta. Pokretima dizanja i sputanja prstiju treba posvetiti znaaju panju, jer od njih zavisi i spontanost njihovo pada na icu. Sloboda pokreta leve ruke zahteva najmanji mogui pritisak prstiju na ice, koji treba da omogui eljeni kvalitet zvuanja instrumenta. Tako npr. izvoenje pasaa u Mendelsonovom e-mol koncertu, 3. st. Zahteva hitre pokrete prstiju i njihov slobodan pad bez veeg pritiska. U cilju sticanja oseaja obavljanja racionalnih pokreta, ovladavanje tehnike istovremenog spurtanja grupe prstiju na ice i njihovo postavljanja da lee na icama, ima znaajnu ulogu.
70

Programirana nastava u interaktivnom uenju

Programirana nastava je kao i sve druge zapravo reakcija na tradicionalni sistem obrazovanja. Ova nastava nastoji da modernizuje postojee oblike i metode rada, da sadraj obrazovanja prilagodi interesovanjima i mogunostima uenika. Takoe, treba da pomogne reavanju problema koje je donela eksplozija znanja, moderna tehnologija, elektronika i kibernetika, kako bi se osigurala aktivnost i zajedniki rad nastavnika i uenika. Od samog poetka za pedagogiju i didaktiku, programirana nastava je znaila i ostaje kao vid nastave koji ostvaruje princip racionalizacije i poveava njenu efikasnost. Ruski teoretiari je povezuju sa kibernetikom, teorijom informacija i teorijom algoritma. Njen poetak datira od 1920 -te godine, od kada je S. Presi pronaao prvu mainu za uenje, a neki autori njene poetke nalaze jo od Torndajka (1898god). Pojam i funkcije U svetu i kod nas se upotrebljava izraz programirana nastava (programmend instruction), u kome postoje 2 sistema: - sistem koji upravlja i - sistem kojim se upravlja. Sutina joj je da se nastavno gradivo razlae na elemente (porcije), koji se daju u strogo loginoj postupnosti, ije se usvajanje kontrolie sa odgovorima uenika, te se tako stimulie samostalan rad i samostalno miljenje uenika. Osnovna funkcija programirane nastave je njen doprinos racionalizaciji nastavnog rada, i doprinos poveanju efikasnosti uenja. Pored ove funkcije, navodimo i jo neke didaktiko- metodike funkcije, koje su ujedno i njene prednosti:
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi

a b c

d e

znatno poboljava kvalitet upravljanja i organizaciju nastavnog procesa, omoguava individualno usvajanje znanja, dozvoljava individualni tempo i ritam uenja, obezbeuje stalnu povratnu informaciju, ime je obezbeena stalna kontrola usvajanja sekvenci i manjih logikih celina, omoguava samostalan rad- samostalno uenje, znatno vie stimulie i motivie uenike na intenzivniji rad i uenje.

Pored niza prednosti, programirani udbenik ima svojih nedostataka ako se ne programira adekvatno. Gradivo se tako moe formalizovati i ablonizovati: uenik moe gledati reenja pre nego rei zadatak... Novija istraivanja ukazuju, da programirana nastava, nije ispunila prvobitna oekivanja. Nju treba shvatiti kao nastavak opte linije razvoja nastave, i inovaciju koja nije potpuno zaokruila svoj razvoj. Najvee su joj mogunosti u matematici, hemiji, fizici, biologiji, tehnikim disciplinama, a primenu je nala i u drutvenim naukama. (dr Svetozar Milijevi, interaktivno uenje I).

U teoriji je poznato i empirijski provereno nekoliko vrsta programa: linearni, usavreni, modifikovani linearni programi sa vie varijanti, i razgranati program. Programirana nastava se izvodi pomou: - programiranih udbenika - materijala, - maina za uenje i - poluprogramiranih materijala. Programirani udbenici vie su u upotrebi od maina za uenje, i dostupni su svakom pojedincu. Njihova upotreba je jednostavna, mogu se nositi kui i nisu skupi kao maine. Gradivo moe biti u ovom programu ponueno prema linearnom, razgranatom, ili kombinovanom programu. Programirani udbenik ima za odgovor, za povratnu informaciju razliita tehnika reenja. Tako se moe rei da reenje moe biti u prvoj stranici informaciono, i stranice sa tanim odgovorom, tj, dve treine strane su informacionog karaktera, a na poslednjoj treini se daje tano reenje. Uenik bi trebalo da pokrije deo stranice udbenika gde je dat odgovor, pa kad odgovori, otkriva taj deo stranice i uporeuje reenja i ponueno.

PRIMER 1. - Primena programirane nastave u nastavi solfea Ritam Zapii i dopuni u notnoj svesci sledea pitanja: a b Pored ravnomerne pulsacije, navedi jo 4 ritmike karakteristike_______ __________________________. Zato su ritam i tempo meusobno povezani ______________________________ _____________________________. Koje su uroene karakteristike ritma Srbije, Crne Gore i BiH _____ ______________________________ ____________________________. Koje vrste ritma nema u navedenim krajevima, a koje dominiraju ______________________________ __. ta je romanski i germanski pravac ______________________________ __________________.
71

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Anita Popovi

Koje su osnovne teze ritmikih postavki ______________________________ _______________. ta je takt _____________________. ta je metar____________________. ta oznaava tempo_____________. c

Germanski pravac nastave polazi od metra, od vrste taktova, broja ritmikih jedinica, od naglaenih i nenaglaenih taktovih delova sa tezama i arzama - ka ritmu. Osnovne teze ritmikih postavki su: od ritma ka metru, a onda tumaenju. od paralelizma dvodelnih i trodelnih jedinica: prvo sa izjednaavanjem trajanja grupe dvodelne sa trodelnom jedinicom, od eliminacije teze i arze ka shvatanju ritmikih vrsta, preko zvunih utisaka predstavljenih notnom slikom. od otrih pokreta pri taktiranju, ka finesama u akcentovanju ritmikih vrsta i ritmikih figura. od spojenih elemenata melodike i ritma, ka njihovom izdvajanju zbog pojedinanog savlaivanja. od sinhronizacije opaanja, reprodukcije, ka njihovom spajanju. Cilj nastave je podjednako ovladavanje zvukom i notnom slikom. 3. a Takt je najmanja celina notnog teksta, nastala beleenjem grupisanih tonova prema akcentima. Metar je sredstvo opaanja i zapisivanja ritma u odnosu na grupisanje osnovnih udara i na njihovu vrstu. Tempo oznaava brzinu proticanja muzikog sadraja. Od odabranog tempa zavisi karakter kompozicije koja se izvodi.

a b c

Tani odgovori se nalaze na drugoj strani lista. 1. a Pored ravnomerne pulsacije, postoje jo i sledee karakteristike ritma: ravnomerna dvodelnost, govorni ritam, meoviti ritam, trodelni ritam. Ritam i tempo su povezani sa protokom vremena, koje se mogu posmatrati kroz stvaralaku periodiku, renesansu, barok, klasicizam, romantizam... Tempo je npr. strogo povezan sa zamisli kompozitora koji trai da se njegovo delo izvede odreenim tempom, kako bi se postiglo odreeno estetsko dejstvo na sluaoce. Ritmike karakteristike Srbije, Crne Gore, B i H su: dominacija govornih ritmova, ravnomerna dvodelnost bez uzmaha. Nema punktiranih ritmova ni u dvodelu i trodelu, u Srbiji ima meovitih ritmova ali laganijeg tempa, i nema nepravilnih ritmikih grupa - triola. 2. Nema punktiranih nepravilnih ritmikih grupa, a dominiraju govorni i meoviti ritmovi. Romanski pravac tumaenja i postavljanja ritma, polazi uvek od ivog ritma, zvuka, ka njegovom postavljanju notnom slikom, i tek ka eventualnom tumaenju u nastavnom procesu.
72

a b

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi

Interaktivno uenje u nastavi putem otkria

Uenje otkrivanjem u najirem smislu jeste jedna od osnovnih najstarijih i najznaajnijih metoda saznanja, i menjanja sredine u kojoj ljudi ive i rade. Ona proistie iz prakse kojom ljudi otkrivaju sutinu prirode, menjaju je i prilagoavaju svojim potrebama. Po Radovanoviu, otkrivanje,, je jedan od neformalnih prirodnih, i spontanih oblika uenja, koje obezbeuje iskustvo iz ,,prve ruke,, koje je nezamenljivo i veoma znaajno u ivotu,,. Pod ovim nazivom se esto opisuje oblik uenja, koji je vrlo srodan prethodnom, (reavanje problema). U oba sluaja, ono to se ui ne daje se u finalnom obliku, nego uenici samostalno dolaze do saznanja. Osnovni cilj ove nastave je sticanje nekih vetina, metoda, oblika intelektualne delatnosti, a ne sticanje neke sume znanja. Najjasnija razlika izmeu reavanja problema i uenja putem otkria u uem smislu rei je da se uenje putem otkria odnosi na ona uenja koja poivaju na samostalnom induktivnom dolaenju do saznanja, a reavanje problema obuhvata sve druge problemske situacije. Uovom sluaju, najbolji oblik uenja putem otkria jeste uenje u vidu ogleda, eksperimenata,. Najee je re o ponovnom kolskom otkrivanju istina ve poznatih u nauci, ali u tom procesu dolaenja do otkria, uenici u saetom vidu rekonstruiu proces istraivanja. Na primer, uenici samostalno izvode ogled da bi utvrdili kako se prostire

zvuk, ili proizvodi ton na nekom instrumentu... Aktivnosti nastavnika i uenika su skoro isti kao u nastavi putem reavanja problema. Produktivno uenje, emu teimo u kontekstu, postie se programiranom i poluprogramiranom nastavom. Uenje reavanjem problema... Prema R. Radovanoviu (Radovanovi, 1989, str.11), postoji nekoliko modaliteta uenja otkrivanjem: a Otkrivanje podatka posmatranjem, b Reavanje problema na osnovu praktine delatnosti, c Otkrivanje uzrono - posledinih veza, (sagledavanje odnosa), d Otkrivanje implicitnog znaenja rei (na osnovu konteksta), e Kritiko itanje i preispitivanje podataka. Uenje nije samo puko prilagoavanje sredini u kojoj linost ivi. ovek se uenjem osposobljava da sredinu menja prema svojim potrebama.

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

73

Anita Popovi

ARTIKULACIJA ASA PO METODI UENjA OTKRIVANJEM UENICI NASTAVNIK

faza: Motivacija i davanje interakcija za rad (do 5 minuta). Ue cilj obrade lekcije, prihvataju uputstvo Daje uenicima instrukcije i materijal za rad, za rad, motivaciju proverava usvojenost cilja uenja faza: Individualni, samoobrazovni, tihi rad ( do 20 minuta). Piu odgovore, reavaju zadatke Po potrebi prua individualnu pomo, usmerava rad

faza: Samoispravke i samoocenjivanje (do15sek.) Utvruju broj tanih i pogrenih odgovora, ispravljaju greke o tome informiu uitelja, u komunikaciji sa uiteljem naue odgovore na postavljena pitanja. faza. Samoprovera ( do 5 minuta) Uenici se u sebi presliavaju odgovarajui Daje potrebna uputstva za presliavanje. Ako na kljuna pitanja rekapitulacija, rade se rade dopunski zadaci, daje uputstva. dopunske zadatke za domai Saoptava odgovore, povratnu informaciju. Daje uputstva za samoocenjivanje. Organizuje razgovor o proraenoj grai. Utvruje uspeh odeljenja.

Napomena: Vremenska podela na faze zavisi od obima i karaktera grae koja se prorauje. Najdue traju druga i trea faza. PRIMER: - muzika kultura za V razred ,,Na studencu,, - (obrada pesme - 6/8 takt). Tip asa: Obrada novog gradiva. Obrazovni cilj: Da uenici shvate trodelni ritam tj. 6/8 takt, nain izvoenja kroz pesmu ''Na studencu'', uz jasno pevanje i taktiranje.
74

Vaspitni cilj: Doiveti celoviti estetski utisak, doivljavanje auditivnog utiska. Oblik rada: Kolektivni, individualni. Metode rada: Uenje ortkrivanjem, razgovor. Sredstva rada: Tekst pesme, udbenik, auditivni snimak, instrument. U rvoj fazi nastavnik istie cilj asa. Deli uenicima materijal za rad. Cilj uenja moe biti napisan na tabli.
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.

Interaktivno uenje inovativni nain rada u nastavi

Zatim sledi demonstracija nastavnika, tj. sviranje na instrumentu. Poinje tihi, samoobrazovni rad uz objanjenje. as tee dalje prema datoj emi. a b c d e Cilj uenja pesme: shvatiti tekst pesme, melodiju, ritam; Uoiti trodelnu podelu takta, tj. dva trodelna takta; upamtiti melodiju pesme; doiveti u celini lepotu zajednikog pevanja; nauiti izraajno pevanje pesme ,,Na studencu,,.

Pesma ,,Na studencu,, opisuje mladu devojku u noi na studencu, i njen susret sa mladiem u kojeg se ona zaljubila. Pesma se izvodi u brzom tempu i 6/8 taktu. Nastavnik objanjava uenicima, nakon zajednikog pevanja 6/8 -ski takt. Dva trodelna takta spojena u jednu celinu ine 6/8-ski takt. To je sloen takt koji ima dva naglaena taktova dela (prvi i etvrti) i taktira se na dva. Jedinica brojanja je etvrtina s takom

Samoocenjivanje Podela uenika na tri grupe: A, B, V. Uputstvo za rad. Jo jednom paljivo otpevati pesmu zajedno. Obratiti panju na jasno i razgovetno izgovaranje teksta, skokove u melodiji, tempo, dinamiku . . . Odgovarati na postavljena pitanja. - O emu se govori u pesmi ,,Na studencu,, ? Nastavnik na klaviru svira pesmu uenicima uz jasno izgovaranje teksta, tj. prve strofe. Druga i trea strofa su napisane na tabli. Nakon objanjenja 6/8 takta, nastavnik zahteva od uenika da svako od njih pokua da taktira 6/8 - ski takt kroz zadatu melodiju pesme. Uenike deli u tri grupe, od kojih svaka grupa treba najbolje da izvede pesmu uz taktiranje. Nakon zavrenog takmienja, nastavnik odreuje pobednika, u ovom sluaju grupu A, i u zavrnom delu asa puta na CD-u snimak pesme ,,Na studencu,,.

INTERACTIVE TEACHING - AN INNOVATIVE WAY OF TEACHING Abstract: Interactive teaching is based on the interpersonal, cooperative relationship among pupils in teaching process. This is the way to overcome disadvantages of traditional teaching methods. Further, the paper analyzes the features of the traditional and active school, the objectives of the active school, group forming, goup constitution, evaluation of pupils' group work and gives practical examples of the class organization using this way of teaching.

Key words: interactive teaching, an innovative way of teaching

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 4/2007.
75