Antropol ogi ja 3 (2007)

Gordana eri
djeric@instifdt.bg.ac.yu
Or i gi nal ni nau>ni r ad
(3 323.1(=163.41)
316.356.4:316.647.8


Polni stereotip u etnikom:
prilog srpskoj imagologiji
1



Apstrakt: U ovoj studiji autorka preispituje fenomen stereotipa i njegove moguQe klasifi-
kacije u kontekstu istraivanja predstava o 'nacionalnom identitetu' u knjievnosti, >ime
svoj prilog metodoloki situira u imagoloke studije. Radi bolje preglednosti, u uvodnom
delu je u najkraQem predstavljen predmet imagologije, koja ekspanzijom studija balkani-
zma i orijentalizma dobija sve veQi zna>aj i u domaQaoj drutvenoj teoriji. Kako je fenomen
stereotipa bazi>ni pojam ovih disciplina i posebno imagolokih studija, polazite u istrai-
va>kom postupku predstavljaju zna>enjske i funkcionalne diferencijacije u okviru samog
fenomena stereotipa i reafirmisanje ovog pojma u njegovom prvobitnom zna>enju kao
"slika u naim glavama". Preispitivanjem i relativizovanjem uobi>ajenog razumevanja
stereotipa u javnom govoru kao negativne predstave o 'Drugom' /Snenau>ne i neta>ne
tvrdnje' i sl.) uvoUenjem distinkcije izmeUu 'nemih' i 'glasnih' stereotipa i proverom predlo-
enog teorijskog konstrukta na konkretnom materijalu, ovo istraivanje ima za cilj da
pokae pozadinu nastanka jedne od najstabilnijih i u svakodnevnim pri>ama jedne od
najpopularnijih odrednica etnotipa. Re> je o 'mukosti' ili naglaenoj 'seksualnosti Srba',
koja je istovremeno i polni i etni>ki stereotip, vaan konstitutivni element kolektivnog
imaginarijuma, ali i sredstvo bilo pozitivne bilo negativne promocije (auto)erotizacije,
(auto)egzotizacije i (auto)orijentalizacije. U zavrnom delu studije, svoje polazne pretpo-
stavke autorka proverava na lascivnim motivima srpskog usmenog predanja, kako bi iz
perspektive prolosti i 'kulturnog pamQenjaS ukazala na moguQe razloge odranja stereotipa
'mukosti' u savremenim pri>ama o svojstvima nacionalnog identiteta. Time su istraivani
materijal i predistorija ovog stereotipa u funkciji testiranja odrivosti i primenljivosti teo-
rijskog konstrukta uzajamne uslovljenosti 'nemih' i 'glasnih' stereotipa i u onim narativi-
ma koji prevazilaze usko odreUeni kontekst lascivnih motiva u srpskoj narodnoj poeziji.
Kljune rei: imagologija, nemi i glasni stereotipi, antistereotip, polnost, bipolarnost,
srpska usmena poezija.


Vtereotip je najkraQi na>in da se ispri>a jedna pri>a. Bez nijansi, dinamike,
uvoda ili zapleta, to je pri>a svedena na svoj zaklju>ak. I ma koliko sloXena u
svojoj predistoriji, takva "pri>a" se danas moXe >uti jedino kao kratka
(ne)sporna konstatacija. Yavodno je njeno savremeno zna>enje sublimacija

1
Ovaj rad je rezultat projekta koji realizuje Institut za filozofiju i drutvenu te-
oriju, pod rednim brojem 149029, >ije ukupno finansiranje omoguQava Ministarstvo
nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije.
Gordana eri
Antropol ogi ja 3 (2007)
50
mnogih ranijih pri>a koje su posedovale sve neophodne elemente i vodile ka
istom cilju. BuduQi da je na kraju od svih njih ostao samo zaklju>ak, postao je
neka vrsta "kolektivnog znanja". Ali, kako su te pri>e po>injale, >ime su bile
motivisane ili kako su se razvijale, za nas uglavnom ostaje tajna. Jedino to
znamo jeste da je njihovo zna>enje danas stabilno i da nisu nastale ni iz >ega.
Zato traganje za njihovim pouzdanim izvorom, posebno kada je re> o pri>ama
/ili stereotipima0 dugog trajanja, li>i ili na upu[tanje u re[avanje nere[ivog
zadatka ili na otkrivanje onoga to svi odavno znaju. Takvo istraivanje teko
moe da dovede do pouzdanog porekla i "prve pri>e", ali moda moe da
priblii "unutranje mehanizme" i samu "logiku" nastanka nekih od specifi>-
nih svojstava "etnotipa", odnosno etni>kog stereotipa. To je, u najkraQem, ono
[to mi se >ini vaXnim, a [to jo[ uvek, ipak, ne znamo.
Tim sam se uverenjem vodila u istraivanju u kome je jedina polazna pret-
postavka bila da su, u okolnostima u kojima su nastajale, ove pri>e bile funk-
cionalne. VledeQi ovu pretpostavku, pokuala sam da rasvetlim "unutranju lo-
giku" nastanka, moguQe povode ili >ak opravdanja, iz savremene perspektive,
jednog manje-vie aljivog etni>kog stereotipa. Re> je o "seksualnosti Srba",
odnosno njihovoj naglaenoj "mukosti" polnom stereotipu koji je istovre-
meno i etni>ki. Suvino je reQi da je ovaj stereotip, na posredan ili neposredan
na>in, opte mesto srpske usmene tradicije, ali da ni danas, u obi>nom i jav-
nom govoru, njegova frekventnost nije manja. Postavi stabilna odrednica
savremenog kolektivnog "imida", ovo "svojstvo" je, kao i nekada, viesmi-
sleno, pa su i moguQnosti manipulacije njime skoro neograni>ene. Osim to
ima zna>ajnog udela u lokalnoj zabavi i pri>anju etno-seksualnih viceva, "ma-
>isti>ki imidX" Srba je neizostavni element strategija kolektivne egzotizacije i
orijentalizacije i uopte promovisanja koje se, u zavisnosti od konteksta, razli-
>ito tuma>i u [irokoj skali vrednovanja i zna>enja od autoironijskog i po-
zitivnog do sasvim negativnog zna>enja.
Iz ire perspektive, ovaj tekst je prilog prou>avanju nacionalnog predstavljanja
u knjievnosti, odnosno prilog posebnoj interdisciplinarnoj oblasti istraivanja
koja se naziva imagologija.
2
S obzirom na to da je zasnovana na tematizovanju

2
Od polovine prolog veka imagologija se razvija u okviru antropologije i soci-
jalne psihologije. Zamah dobija u poslednje dve-tri decenije, otvaranjem "studija
imidXa\ i [irenjem u druge istraXiva>ke oblasti /istoriju knjiXevnosti, uporednu
knjievnost, ekonomiju, psihologiju deteta, Xenske studije i sli>no0. ]o[ @FF1. godine
Manfred Beller inicira pravljenje neke vrste imagolo[kog priru>nika, pod radnim
naslovom Imagology: A Handbook on the Literary Representation of National Char-
acters, >ije se [tampanje o>ekuje sledeQe godine. ^i[e o konstruisanju \nacionalnog
karaktera" u knjievnosti i uopte o tipologiji istraivanja, videti: J. Leerssen, The
Rhetoric of National Character: A Programmatic Surve, In: Poetics Today, 21, 2,
2000, 267-292.
Pol ni stereoti p u etni kom. . .
Antropol ogi ja 3 (2007)
51
konstrukcija "nacionalnog karaktera" i "drugosti" u knjievnoj praksi
3
, centralni
pojam kojim operie imagologija jeste pojam stereotipa,
4
zbog >ega Qu na po>etku
rada ispitivati zna>aj ovog pojma, njegovu operativnost i funkcije. Reafirmisanje
prvobitnog zna>enja stereotipa u ne tako dugoj istoriji njegovog prou>avanja,
5

nepreciznost i reduktivnost zna>enja njegove dominantne upotrebe, kao i mo-
guQnosti podele u okviru samog fenomena, sa akcentom na "nemim" /preQut-
nim) i "glasnim" stereotipima, u najkraQem su klju>na interesovanja prvog dela
teksta. _rugi deo teksta testira odnos izmeUu "nemih" i "glasnih" stereotipa na
nekoj vrsti "inovativnog vokabulara" u narodnom predanju. To drugim re>ima
zna>i da se u ovom delu teksta pored potrage za "racionalnim" osnovama u
"iracionalnom" zaklju>ku proverava i funkcionalnost ovako diferenciranih ste-
reotipa putem njihove takti>ke upotrebe u narodnoj poeziji. Cilj je da se na ma-
terijalu nekonvencionalnih motiva usmene knjievnosti osvetli postupak kreira-
nja jednog od stabilnih svojstava "nacionalnog karaktera" u domaQoj imagologi-
ji. Zato je ispitivanje ovih poeti>kih strategija koliko u funkciji pokazivanja
dispozitiva savremenih pri>a o kolektivnom "imidu", toliko i u funkciji prove-
re unapred nazna>enih pretpostavki i zadatih modela u okviru kojih se analizuje
fenomen stereotipa. Vano je napomenuti i to da je model zasnovan na razlici
izmeUu precutanog i izgovorenog ipak samo "model" ili "konstrukt", [to zna>i
da teko moe precizno odraXavati nekakvu stvarnost u uobi>ajenom smislu te
re>i. Yjegova konstrukcija mi pomae da se pribliim cilju "logici" i "meha-
nizmu" nastanka stabilnih odrednica "etnotipa". Tek na posredan na>in, ovaj
model moe da pokae kako je stereotip srpske "mukosti" u uskoj vezi sa
delom kulturne tradicije, zbog >ega je on u jakom smislu te re>i za ovu kulturu
uzoran, odnosno preskriptivan.


O fenomenu stereotipa
i mogucnostima :nacenjske i funkcionalne diferencijacije

LovoreQi o stereotipu, govorimo o relativno novom terminu koji je poslednjih
decenija dosta rabljen u razli>itim disciplinama dru[tvene i politi>ke teorije.

3
Najbolji primer imagolokog pristupa studijama balkanizma predstavlja knjiga:
V. Goldsworthy, Inventing Ruritania, The Imperialism of the Imagination, New Ha-
ven and London, Yale University Press, 1998. dostupna i na srpskom jeziku.
4
Slobodno se moe reQi da su u imagologiji "nacionalni karakter" i \etni>ki stereotip" u
sinonimnom odnosu. Ovim izjedna>avanjem i nivelisanjem razlika ublaeno je, ako ne i od-
ba>eno, jako razmevanje "karaktera" u smislu nepromenljive "sutine naroda" kroz vreme.
5
O istoriji prou>avanja stereotipa videti : P. MarkoviQ, Civilizacija protiv varvar-
stva Prilog teoriji zajedni>kog porekla etni>kih stereotipa, u: Yova srpska politi>ka
misao, `tni>ki stereotipi, Posebno izdanje 6, @FF@, 5-10.
Gordana eri
Antropol ogi ja 3 (2007)
52
Ipak, uprkos u>estalosti upotrebe, ovaj pojam polako gubi na zna>aju prven-
stveno zbog nedostatka preciznog referenta i odatle nedoslednosti u kori[Qe-
nju. qini se da je i u teorijskom radu, i u javnom govoru uop[te, sve manje
onoga za [ta ne bismo mogli reQi da je neka vrsta stereotipa ili da nije stereo-
tip odreUenog doba. Kada je poslednjih godina u javnom jeziku postao poput
bilo koje druge "pojmovne navike", stereotip je podelio sudbinu svih ostalih
pomodnih re>i ili pojmova: [to je vi[e iskustva pokrivao, ili se >e[Qe javljao
kao objanjenje ili odgovor na najrazli>itije nedoumice, tim je brXe gubio na
svojoj preciznosti i jasnosti. Uglavnom je ono to se popularnim pojmom
identifikovalo sam pojam stereotipa >inilo sve banalnijim, moXda >ak i suvi[-
nim. _o izostanka >vr[Qeg upori[ta stereotipa kao analiti>ke kategorije dolo
je i iz drugih razloga. Re> je o tome da su u ovaj pojam, u zavisnosti od dis-
ciplinarne pozicije samog istraXiva>a, /psiholo[ke, sociolo[ke, antropolo-
ke...) sve do polovine prolog veka, a u pojedinim disciplinama i mnogo
duXe, u>itavana razli>ita naj>e[Qe izrazito negativna zna>enja, pa je i
samo pitanje ta jeste odnosno nije stereotip ostajalo ili usko odreUeno /za
potrebe datog konteksta) ili "samorazumljivo". ^eQina istraXiva>a, bez obzira
na disciplinarne razlike, uglavnom se slagala u jednom da stereotip zna>i
pojednostavljeno prikazivanje pojava, grupa, kolektiva. Ono [to je, meUutim,
najvi[e uticalo na njegovo dominantno javno zna>enje jeste preteXnost izu>a-
vanja etni>kih, rasnih i polnih stereotipa, [to je na kraju dovelo do svoUenja
ovog pojma na etni>ku /rasnu ili polnu0 distancu, >ime je cementirano nje-
govo "samorazumljivo" odnosno negativno zna>enje. Vada svi znaju da je
stereotip ne[to lo[e. Tako se i pojmu koji ozna>ava "skraQeni put" desilo isto
ono to i pojavama na koje se odnosi. _rugim re>ima, nije izbegao sudbinu
onoga to se njime objanjava: redukcijom je sveden na jedno (negativno)
zna>enje i neretko bivao zloupotrebljen. Vamo ime stereotip postalo je u jav-
nom govoru jedno od efikasnijih polemi>kih sredstava o bilo >emu da se ras-
pravlja. ReQi nekome za to [to tvrdi da je stereotip, danas je najlak[i i dru[-
tveno dopu[ten na>in da se kaXe kako je glup, neobrazovan ili bar nepromi[-
ljen i nedovoljno upuQen u predmet o kome raspravlja.
Pojam stereotipa, meUutim, nema jednozna>an /negativan0 karakter, pa se
ovladavanje ovim pojmom i njegovo definisanje u drutvenoj teoriji pokazuje
kao sloen zadatak. Pre svega, stereotip je vana kognitivna funkcija, neod-
vojiva od komunikativnosti, zbog >ega je sam fenomen tipizacije (abloniza-
cije, katalogizacije, klasifikacije i sl.) opisiv kao i:ra: nu:nosti je:ickog i mi-
saonog ekonomisanja. Ye[to bliXe odreUenje, koje nas uvodi u "ivot" samog
pojma, stereotip opisuje kao mamac preovlaUujuQeg shvatanja, predvidljiv
na>in govorenja i pona[anja koji se stoga o>ekuje. Tako shvaQen, stereotip je
poput veQ "poznatog na>ina", uspostavljeni model uoptavanja, koji ima "taj-
nu redukcije" zbog koje se teko ili nikad ne menja. Drugim re>ima, stereotip
je "sporazum" izmeUu jedne >ovekove potrebe i jedne >ovekove sklonosti; on
Pol ni stereoti p u etni kom. . .
Antropol ogi ja 3 (2007)
53
svoje mesto nalazi upravo u sadejstvu ina>e protivure>nih svojstava >oveka
nunosti saimanja i pojednostavljenja utisaka i predstava o svetu, odnosno
potrebe njihovog saetog definisanja ili imenovanja, na jednoj strani, i >ove-
kove sklonosti da se povodi za retori>kim, pa makar ono ozna>avalo i najne-
verovatnije stvari, na drugoj strani. Kako je ova "pre>ica u mi[ljenju i govoru"
koliko nuna toliko i normalizovana u procesu same primene, ona pre svega
sluXi kao sredstvo prepoznavanja, orijentisanja i potvrUivanja, ali i kao meha-
nizam uoptavanja, vrednovanja, etiketiranja i (pre)osmiljavanja. Pojedno-
stavljeno, stereotip jeste moQno "sredstvo", ali nije samo "sredstvo" kojim
nekoga vreUamo /ili hvalimo0 na rasnoj, etni>koj, polnoj, profesionalnoj, ideo-
lo[koj, fizi>koj ili nekoj drugoj osnovi. BuduQi vrednosno neutralan pojam,
mnogo je vi[e od toga: pre i iznad svega, stereotip je na>in i sredstvo na[e
orijentacije i "organizacije miljenja", inherentan procesu u>enja i uop[te
saznajnog prilagoUavanja svetu.
6

Bez obzira na akademske uvide u promenljivost zna>enja stereotipa, jasno
je da ira javnost i posebno mediji nisu imali mnogo sluha za ove "nijanse". Oni
su se uglavnom povodili za promenama koje nameQe politika, forsirali politi>ki
/ili dru[tveno0 korektne stereotipe, zanemarivali prevaziUene, bez osve[Qenosti
da su to bili ili da jesu stereotipi. Iako se s promenama ideologija menjala "ko-
rektnost" pojedinih stereotipa, ideoloki ili politi>ki stereotipi, i posebno razni
birokratski formalizmi koji su i formom i sadrinom potpuno interiorizovani da
ih retko ko kvalifikuje kao "sporne", odnosno stereotipne, prolazili su (i prola-
ze0 skoro neopaXeno. qvrsto infiltrirni u "obi>nost" zvani>nih jezika i stilova,
ne privla>e analiti>ku paXnju. Iako ovakva situacija nije isklju>iva odgovornost
analiti>ara i istraXiva>a, odgovornost za vrednosnu selektivnost stereotipa, koja
se prenosi i u [iru javnost, ne mogu da izbegnu. Yaime, meUu istraXiva>ima kao
da je postojao i kao da postoji konsenzus oko "dobrih" i "loih" stereotipa, pa su
neki nesporni ili tavie poeljni, neophodni kao "saznajna norma", "akademska
ili ideoloka legitimacija", dok ovi drugi, opet po tom nepisanom dogovoru, ne
dolaze u obzir. Vano je, stoga, jo jednom naglasiti da su u "upotrebnoj prak-
si" stereotipa od samih vrednosti i sadraja koji se njima prenose izrazitije
funkcije koje ovaj fenomen obavlja, tj. da je domen njegovog delovanja manje
u strogo shvaQenoj semanti>koj ravni a vi[e na nivou >injenja, odnosno u sferi
operacionalnog i maskirnog. U tom smislu, stereotip funkcionie kao "prepo-
znatljiva maska" za kompleksnost i promenljivost pojava koje pokriva. BuduQi
da je neretko sredstvo bazi>ne orijentacije, on istovremeno moe odgovarati
zadovoljenju kratkoro>nih potreba, odnosno izazivati o>ekivani efekat u datom
kontekstu i, na drugoj strani, stereotip moe biti upotrebljen kao sredstvo usme-

6
^i[e u: L. weriQ, Pr(a)vo lice mnoine. Kolektivno samopoimanje i pred-
stavljanje: Mitovi, karakteri, mentalne mape i stereotipi, Institut za filozofiju i drut-
venu teoriju/IP "xilip ^i[njiQ", Beograd, 2005, 41-46.
Gordana eri
Antropol ogi ja 3 (2007)
54
ravanja "kompleksnijih projekata", odnosno u funkciji strukturisanja, odrava-
nja ili (re)osmiljavanja "slike sveta".
7

Potvrde za ovu tvrdnju moXemo iznalaziti u razli>ititim domenima, od sva-
kodnevnog do politi>kog govora ili govora ekonomske propagande. Za pri>u
o tome kako funkcionie stereotip, i posebno za onaj njen deo koji naglaava
vaXnost kontekstualnih >inilaca prilikom njegove teorijske razgradnje, odnosno
"destereotipizacije", ilustrativnim mi se >ini razgovor koji su krajem sedam-
desetih godina prolog veka vodili Margerit Jursenar i Matje Galej povodom
romana Zavrni udarac, pisanog pred sam Drugi svetski rat. Glavni junak Za-
vrnog udarca je Erik, Nemac kome politika nije vana. Margerit Jursenar ga
prikazuje kao avanturistu, sa simpatijom i bez ikakvih ideolokih predznaka.
Upravo to izaziva Galejeve nedoumice, koji dovodi u pitanje samu moguQnost
da neko u "jakom ideolokom vremenu" bude politi>ki ravnoduan, odnosno da
ne daje za pravo i ne pridaje vaXnost ni jednoj ideologiji. _rugim re>ima, o[tri-
ca Galejeve opaske usmerava se na izvesnost maskiranosti ideolokog stava
neutralnim iskazom, odnosno na iluzornost Erikove politi>ke neopredeljenosti u
politi>kom vremenu. Yjegove sumnje su direktne:

- Necu Vam nista novo reci ako primetim da svaka osoba koja :a sebe ka-
:e da je apoliticna, uglavnom pripada desnici.
8

OdgovarajuQi na ovu, iz perspektive sedamdesetih godina, sasvim razu-
mljivu konstataciju, autorka se prvo osvrQe na na>in kojim se ovo tvrdi, nagla-
avajuQi zahteve vremena ili konteksta, odnosno tada[nje dru[tvene i intelek-
tualne mode, da bi tek potom, braneQi "realnost" svog knjievnog lika, razvila
argumentaciju u odbranu apoliti>nosti i stanovi[ta koje bi bilo izvan zadatih
opcija u postojeQem registru /levo-desno):

- Do:volite mi da ra:mislim o tom sudu koji je suvise odsecan da bi mi izgle-
dao prihvatljiv... Ta formulacija jednostavno dokazuje da je, trenutno, ideolo-
gija levice u prednosti nad politikom desnice ili nastoji da bude u prednosti.
9


7
S. T.Fiske, Controlling other people: The impact of power on stereotypin, u:
Culture and psychology (ed.) Goldberger N.R., Verof, J.B., New York University
Press, New York and London, 1995.
8
M.Jursenar, {irom otvorenih o>iju. Razgovori sa Matjeom Lalejem, Narodna
knjiga, Beograd, 2004, 74.
9
U nastavku razgovora, autorka kae i ovo: Zbog toga cesto tako:vani levicari
imaju onu naivnost vernika i: ranog hriscanstva, posto su ubeaeni da su njihova resenja
obavezno dobra i jer sanjaju, kao i svi vernici, o jednoj vrsti edena koji je, na kraju,
uvek nedostupan jer je covek nesavrsen i jer nijedan san o savrsenstvu nije ni upola
ostvaren a da ga ne prate greke i nasilje. Ne kaem da su te eshatoloke sanjarije loe
:ato sto su levicarske, vec :ato sto ih pretvaraju u pra:ne formule. Jursenar 2004, 74.
Pol ni stereoti p u etni kom. . .
Antropol ogi ja 3 (2007)
55
Ova pri>a o "levici" i "desnici" jeste pri>a o "civilizovanom" i "varvarinu",
">istom" i "prljavom", "hladnom" i "toplom", dakle, u svom najsvedenijem
vidu, to je pri>a o "crnom" i "belom" ili svakom opozitu i, na kraju, sutinska
pri>a o na[oj uslovljenosti "jakim razlikovanjem" odnosno "postojeQim regi-
strima". _akle, i u ovoj pri>i, kao i u nizu drugih, naem opaanju je prijem-
>ivije ono "to bi moglo da bude" od onoga "to jeste". Da bismo se orijentisali,
"ta>no znali" ili "dobro videli", potrebno je da irok spektar "boja" svedemo na
"osnovne", odnosno "tipske". U tom smislu, stereotip je neka vrsta obaveznog
laganja, koje nije samo drutveno doputeno nego je i nuno da bismo doli do
"istine". Na drugoj strani, sve izvan "jakog opozita" ili "zadatog registra", za-
snovanog na uoptavanju, ostaje neimenovano, neprepoznatljivo i nestabilno.
BuduQi "neklasifikovano", podlono je sumnji u svoju verodostojnost i, kona>-
no, ono je "lano" i zbunjujuQe poput "maske" koja nas udaljava od onoga to je
"pravi identitet".
Saeti izvod iz razgovora Margerit Jursenar i Matjea Galeja za nau temu
je koristan iz nekoliko razloga. | najkraQem, on pokazuje 10 da se veQ sama
nominacija (levica, desnica) moe razumeti kao "skraQeni put", odnosno
stereotip, 2) da je nae razumevanje sveta uslovljeno "jakim razlikovanjem"
ili opozitima, 60 da je na>in na koji je ne[to izre>eno jedan od plodnijih puteva
"destereotipizacije" i na kraju 4) da je u razotkrivanju funkcionisanja stereo-
tipa vanost konteksta
10
i dru[tvene mode od presudnog zna>aja, ali ne u
smislu univer:alnog kljuca kojim se otvaraju sva vrata teorijske analize, veQ u
smislu pouzdanog na>ina da se razumeju njegovi dominantni mehanizmi pri-
likom strukturisanja pojavnosti i >ovekove adaptibilnosti na nju.
_osada[nje razumevanje stereotipa vi[e su odreUivali na>in njegove anali-
ze i zna>enja prenesena u iru upotrebu, nego sama "priroda" fenomena. Iako
je u teorijskom promiljanju odsustvo /li>nog0 stava >est kvalifikativ fenome-
na tipizacije (kao i onih koji, navodno, na stereotipu zasnivaju svoje tvrdnje ili
uverenja), posle ovog primera bi trebalo da bude jasnije da je fenomen stere-
otipa jedno od osnovnih sredstava kako u obrazovanju stavova tako i u njiho-
vom ustaljivanju. Otuda su stereotipi, shvaQeni u naj[irem smislu, nezaobila-
zno sredstvo svakog kolektivnog i individualnog angamana. U nekim od
najtvrUih definicija ovog pojma, koje se neretko smatraju polaznim i nespor-
nim, kae se da je stereotip lana predstava buduQi da je zasnovana na "privi-
dnoj korelaciji" i minimumu znanja o onome to je predmet tipizacije. Istina
je da su na>elna selektivnost (u smislu nunosti redukcije, "misaone ekonomi-
>nosti" ili "skraQivanja") i selektivnost informacija (u smislu nedovoljnog
poznavanja) bitne odlike stereotipa. Ye moXe se takoUe sporiti da je pojedno-

10
|pravo je jedan od na>ina savladavanja protivure>nosti i nejasnoQa u samom
fenomenu "fiksiranja za kontekst", koji nas svakako ograni>ava /tematski ili vremen-
ski npr.0, ali koji daje moguQnost da se stvari situiraju i u>ine "iznutra" vidljivijim.
Gordana eri
Antropol ogi ja 3 (2007)
56
stavljivanje istovremeno i odlika i funkcija stereotipa ali ni to da su, pored
objedinjavanja redukovanih i pojednostavljenih znanja u zajedni>ki imenitelj
(to jest "sliku"), za ovaj pojam, koji se prvenstveno vezuje za zbirno predsta-
vljanje, u operativnom smislu najvanije njegove funkcionalne odrednice
podele, razdvajanja, klasifikovanja. Upravo zbog njih, "nepreciznost", "uop-
tenost", "prividna korelativnost" ili "lanost stereotipa" za analizu ovog fe-
nomena nije najsreQnije izabran put. | krajnjem slu>aju, ako pretpostavimo
izvesnost procesa "destereotipizacije", do njega bi se teko dolo "obrtanjem
slike" ili prostim negiranjem; ovaj proces bi mnogo pre podrazumevao odgo-
vore na pitanja kada, kako, zato i ta se stereotipom postie. Dakle, da li je
ono [to se stereotipom tvdi ta>no ili neta>no, odnosno laXno, u strogom smislu
re>i, za analizu je irelevantno pitanje.
|vaXavajuQi vrednost ovih pretpostavki, u daljoj analizi polazim od prvo-
bitnog odreUenja stereotipa u teorijskoj praksi, kao slika u naim glavama,
11
u
tenji da naglasim i njihovo "apriorno zna>enje", koje nije i ne mora biti ver-
balizovano. Vtoga predloXeno stanovi[te podjednako uvaXava o>ekivani na>in
"viUenja stvari" /reagovanja ili pona[anja0 i ustaljeni na>in govorenja. Za
razliku od savremenog razumevanja, u kome je stereotip skoro uvek verbali-
zovana predstava /retori>ki kli[e0, ova [ira slika fenomena navodi na diferen-
cijacije u okviru samog pojma na je:icke stereotipe, odnosno stereotipe u
jeziku/govoru, koji su njegovo inherentno, neophodno svojstvo, i na stereotipe
u postupanju /neverbalni, o>ekivani na>in reagovanja0, ali i na opte stereo-
tipe i stereotipe manje optosti, na autopromotivne i introspektivne stereotipe
(Hercfeld), na trajne stereotipe i savremene stereotipe koji potvrUuju svoje
vreme, odnosno odraavaju drutvenu modu. Takvo stanovite podrazumeva
semanti>ku razlikovnost u prakti>noj i teorijskoj operacionalizaciji, drugim
re>ima, paXnja se usmerava koliko na stereotip kao kategoriju prakse (u smi-
slu predznanja, osnovne orijentacije, potvraene sa:najnosti ili funkcionalno-
sti0 toliko na stereotip kao analiti>ku kategoriju.
Pandan navedenoj podeli /na stereotipe u postupanju i jezi>ke stereotipe0
bilo bi razlikovanje ovog fenomena na neme /preQutne ili QuteQe0 i glasne
stereotipe. Ako bi se ovaj ideal-tipski model mogao dalje razvijati, nemi ste-
reotipi bi u takvoj raspodeli vie odgovarali tzv. introspektivnim, t(r)ajnim i
op[tim stereotipima, dok bi u domenu glasnih stereotipa bili oni koji se ti>u
autopromocije, markantnih mesta u opisu "savremenog stanja", mode u dis-
kursu i uopte ueg tematskog ili vremenskog konteksta. Ova gruba podela je
sasvim uslovna i lako se moXe osporiti >injenicom da su i opti stereotipi,
upravo zbog "politi>ke korektnosti" ili nekada uprkos njoj, neretko vrlo glasni

11
Yagla[avajuQi da stereotipi nisu neutralne slike, koje su tu samo zato da bi us-
postavile "red u zbrci", Walter Lippman u delu Public Opinion (1922) prvi put
imenuje fenomen stereotipa na ovaj na>in.
Pol ni stereoti p u etni kom. . .
Antropol ogi ja 3 (2007)
57
u bukvalnom smislu.
12
Ipak, ova podela, kojom se neki od problema sa feno-
menom stereotipa jo vie naglaavaju, nikako reavaju, (posebno u kontekstu
"drutveno poeljnog" i uvoUenjem popularne sintagme "politi>ke korektno-
sti")
13
korisna je u pribliavanju kompleksnosti razloga u prilog obesmiljenosti
pojma i na drugoj strani neophodnosti preciznijeg ovladavanja njime.
Boljem razumevanju ovog fenomena doprinosi napred navedena pretpo-
stavka o >ovekovoj uslovljenosti "jakim razlikovanjem" i predstavama koje su
u osnovi opozitne (svetlo-tama, dobro-zlo, civilizovani varvari ...). Takvim
predstavama, koje su nesporna osnova orijentacije tokom na[eg prilagoUava-
nja svetu i socijalnog u>enja, ponavljanje /u verbalnom smislu0 i "praktikova-
nje" omoguQuju kontinuitet, prividnu ili stvarnu vanost. Izvan njih, ostaje
iroko, verbalno nepokriveno polje. Na jednoj strani, "predstava" koja se pre-
poznaje kao stereotip postaje op[te retori>ko mesto odreUenog konteksta} na
drugoj strani, doslednost u "verbalnom neozna>avanju", Qutanju ili pre-
Qutkivanju, takoUe moXe biti i jeste op[te mesto odreUenog konteksta, konsti-
tutivni deo same prakse. ^italnost veze izmeUu ovako ozna>enih tipova stere-
otipa je nesumnjiva: ono [to se Quti ili preQutkuje, opstajajuQi kao konstituti-
vni deo zna>enjskog kontinuuma, napreduje iza povr[ine "retori>kih kulisa",
praktikuje se u samoj prinudi "sveta ivota", katkada i u osmiljavanju trajni-
jih, "kompleksnih projekata". Iz ove perspektive, Qutanje je "glasnije", jer mu
tek govorenje daje potpuni smisao, osvetljavajuQi upravo ono [to je u Qutanju
"najzlatnije". Pod cutanjem se, dakle, ne podrazmeva samo neprevodivost u
jezik ili negovorenje u bukvalnom smislu, nego mnogo vie ono to ostaje
"iza izgovorenog" kao neartikulisano ali "prisutno", preciznije, kao toliko
"glasan ostatak govorenja" da bi ostao ne>ujan i da bi se mogao druga>ije
manifestovati osim Qutanjem.
14
S druge strane, i glasno (izgovoreno) skoro
uvek referie na "nemi poredak stvari" i ustaljeni "ablon" u miljenju ili po-
stupanju. Hipoteti>kim uspostavljanjem lestvice vaXnosti ovako diferenciranih
stereotipa na dijahronom planu, nemi stereotipi bi, uprkos svojoj stati>nosti
/ili zahvaljujuQi upravo njoj0, imali "veQu teXinu" od glasnih stereotipa. Zato
se u najkraQem moXe reQi da je agresivnost glasnih stereotipa uslovljena ku-

12
Primeri su u "javnom jeziku" prilikom doslednog preimenovanja "crnaca" u "obo-
jene" i "Afro-Amerikance", "Cigana" u "Rome" ili neto novijeg preimenovanja "Bal-
kana\ u \]ugoisto>nu Evropu" i posebno specifikovanja odrednice "Zapadnog Balkana"
za zemlje biv[e ]ugoslavije i Jlbaniju, >ime se \politi>ki-korektnim imenom" umesto
navodnog oslobaUanja od negativnih konotacija samo nagla[ava postojanje predrasude.
13
Za odreUenje nekog iskaza kao politicki korektnog odnosno nekorektnog, presu-
dan je kontekst u kome se taj iskaz izri>e. _obar primer su kontroverze oko kvalifik-
ovanja "enskog pisma".
14
E. T. Hall, The Silent Language, Anchor Books Doubleday, New York, 1990. i
D. Kurzon, Interpreting Silence: Discourse of Silence, Pragmatics and Beyond New
Series, Amsterdam, 1998.
Gordana eri
Antropol ogi ja 3 (2007)
58
mulativno[Qu nemih stereotipa. Iz daljeg pojednostavljivanja bi sledilo da se
glasnim stereotipima stvari menjaju, prevrednuju, dinamizuju, dok su nemi
stereotipi tu da o>uvaju ustaljeni poredak stvari. Jko je to tako, onda izmeUu
ponavljajuQeg /izgovorenog, glasnog0 i preQutanog /nemog0 postoji jak odnos.
Potreba pribliXavanja prirode ovog odnosa navodi na uvoUenje drugih termi-
na. To je, pre svih, antistereotip ili "obrnuti stereotip", kao drugo ime za ste-
reotip motivisan "nemim poretkom stvari".
15

Yasuprot ovim na>elnim podelama /na stereotipe u postupanju i jezi>ke
stereotipe, opte stereotipe i stereotipe manje optosti, neme i glasne stereoti-
pe) u teorijskom radu dominira praksa definisanja "tipova stereotipa" koja
podrazumeva tematska ili predmetna ograni>enja. Tako imamo rasne, polne,
etni>ke, profesionalne, ideolo[ke, fizi>ke i druge stereotipe. MeUutim, prob-
lemi sa odreUenjem ovog fenomena i njegovom unutra[njom diferencijacijom
dodatno se komplikuju u situacijama kada se razli>iti tipovi stereotipa "sreQno
udruuju" prelivajuQi se iz jednog u drugo diskursivno polje, kada su na pri-
mer profesionalni stereotipi u slubi "civilizacijskih stereotipa" (i obrnuto) ili
kada etni>ki i polni stereotipi pomau ideoloke stereotipe. Upravo je ovaj
tekst prilog reavanju jedne takve zamke, koja pod platom "polnosti" kon-
stituie svojstva "etni>nosti". Ako se pod pojmom polnih stereotipa podra-
zumevaju vremenski, gramati>ki i semanti>ki nataloXene predstave o "mu-
kom" i "enskom" i o njihovom uzajamnom odnosu,
16
postavlja se pitanje
kako se ova vrsta stereotipa transformi[e u etni>ki stereotip, postajuQi njegova
bitna odrednica. _rugim re>ima, pitanje je kako se ideal-tipska predstava
"mukosti" (koja podrazumeva i ideal-tipsku predstavu "enskosti"0 u>vr[Quje
kao "imid" celog kolektiva.
Odgovor na to pitanje pokuavam da dam u drugom delu teksta, u kome na-
pred navedene pretpostavke o na>inu funkcionisanja stereotipa i moguQnostima
diferencijacije u okviru samog fenomena, ispitujem putem analize njihovog
manifestovanja u kontekstu tradicionalnog diskursa, odnosno usmenog preda-

15
Antistereotip se moe razumeti kao glasna reakcija na stereotipe dugog trajanja
ili neme stereotipe. Zbog toga on nije strategija "destereotipizacije", nego je vie pos-
tupak koji na kraju dovodi do jo[ ja>eg potvrUivanja stereotipa dugog trajanja. |
knjievnoj imaginaciji ovaj fenomen se manifestuje kao potpuno obrtanje tzv. realne
situacije. Kako dolazi do njegove operacionalizacije i "poistinjenja QuteQe norme" u
procesu kreiranja "kolektivnog imida", biQe jasnije iz drugog dela teksta.
16
Pored "prakti>ne razli>itosti", koja se ostvaruje dodeljivanjem specifi>nih
("mukih" ili "enskih"0 uloga u propagandnoj sferi, razli>itost polnih uloga je
samorazumljiva veQ u samom jeziku, u tvorbenoj morfologiji, na planu sintakse i
uopte gramatike, i posebno na nivou otvrdlih sintagmi ili "jakih performativa"; polna
/ili rodna0 razli>itost dakle, moXe biti glasno izraXena /"pravo muko", "ena ko
ena", "enski poslovi" itd.0, signifikovana gramati>kim nastavkom, ali i preQutna,
podrazumevajuQa, upisana u "kulturni kod" bilo koje zajednice.
Pol ni stereoti p u etni kom. . .
Antropol ogi ja 3 (2007)
59
nja. |vedena distinkcija na neme i glasne stereotipe treba da pribliXi na>in krei-
ranja "polne preraspodele" u tradicionalnoj socijalnoj poetici i posebno da uka-
e na strategije nastanka "ponositog svojstva mukosti" u kolektivnoj introspek-
ciji. Ova analiza se, meUutim, ne iscrpljuje u detaljnoj rekonstrukciji moguQeg
dispozitiva jednog od popularnijih stereotipa u kolektivnom samorazumevanju.
Istina, njome se tek nazna>eni problemi kolektivnog samoodreUenja i predsta-
vljanja ali, mnogo vi[e, njome se testira predloXeni na>in interpretacije ovih
problema. U krajnjem smislu, dakle, analiza koja sledi je pokuaj da se pored
osvetljavanja postupka kreiranja "mukosti" kao posebnog svojstva, proveri
operativnost diferencijacije na neme i glasne stereotipe u konstruisanju kako
autoreprezentativnog "imida" tako i "drugosti". Iz tih razloga, iroki kontekst
usmenog predanja suava se na one njegove tvorevine koje u osnovi rue pod-
razumevane konvencije uvoUenjem motiva seksualne inicijative Xene. Izmenje-
nim zna>enjem, lascivni govor u narodnom predanju postaje sredstvo i "klju>
osnaivanja" onoga to i u polnoj i u kulturnoj hijerarhiji stabilno opstaje kao
nemo ili verbalno neozna>eno u samom kontekstu. Obrtanjem "realne situacije"
i izneveravanjem tradicionalne konvencije, to se deava u "povrinskom govo-
ru", zapo>inje takti>ka primena antistereotipa >iji je cilj da, s jedne strane, ma-
skira duboke probleme zajednice o kojima se u zadatom kontekstu Quti a, s
druge strane, da markira i potvrdi postojeQu polnu konvenciju.


Kako "mukost" stvara razliku:
Primena nemih i glasnih stereotipa u poeti>koj praksi

...ali ni govor ni Qutanje nisu povlastice nijednog roda, a rodni pojmovi
artikulisanosti mogu pruXiti ogromne moguQnosti za upotrebu ironije i
drugih sredstava ruganja.
Majkl Hercfeld

Polnost se razumeva kao bipolarna kategorija. _rugim re>ima, binarizam ili
opozitnost je u samoj osnovi razumevanja odnosa meUu polovima, u samom
"polnom kodu". Kao i svaki drugi, i polni binarizam opstaje na grupnom oz-
na>avanju /odnosno stereotipima0 i na dubokoj kodiranosti uloga. _anas je
jasno da su i u ovom opozitnom kodu uloge osetljive i promenljive, ali iduQi u
pro[lost, kodiranost polnih uloga se javlja kao >vrsto sistematisana i [iroko
razgranata mrea. Tako u sistemu "dvojnih klasifikacionih obeleja" drevne
slovenske kulture, odnosno u paradigmi njenih binarnih opozicija, jedan od
glavnih parova, pored opozicije desni-levi, jeste opozicija muki-enski. Srpski
popis binarnih opozicija nema osam parova iz drevnog slovenskog popisa i
sadri devet novih parova kojih nema u slovenskom popisu. I same povezane,
Gordana eri
Antropol ogi ja 3 (2007)
60
binarne korelacije prema orijentaciji u prostoru (desni-levi) i binarna korelacija
prema polu (muki-enski) impliciraju i druge veze. Sledi da u srpskom popisu
"mukom", odnosno "enskom" polu, prema navedenoj paradigmi od ostalih
prostornih opozicija odgovaraju: muki gornji : enski donji; muki pred-
nji : enski zadnji; muki isto>ni : Xenski zapadni; muki ulazni : enski
izlazni; muki uzduni : enski popre>ni} mu[ki kuQa : Xenski uma.
17

Binarni sistem pravila ovog popisa samo okvirno upuQuje na "(a)simetriju"
meUu polovima, pozicije i uloge koje prate enski pol. enskom, dakle, odgova-
ra levo, [to konotira sa nali>nim, zadnjim, drugim. Prema ovoj raspodeli, uloga
ene jeste da sledi,
18
odnosno prati, a ne da preduzima. To je skoro opti (pre-
Qutni0 kli[e o Xeni i u savremenom svetu, zbog >ega ni ova podela, kao ni domi-
nacija gramati>kog mu[kog roda u profesionalnom predstavljanju "enskog
jastva",
19
izvan razloga iz okvira veQ podrazumevajuQeg "sociologizma", tradi-
cionalnosti i konzervativnosti samog jezika, ne daje nikakve druge odgovore,
odnosno ostaje nema za razloge koji bi ili dalje od "podrazumevajuQih". Ali,
upravo trajnost karaktera ove /a0simetri>ne raspodele vi[e navodi na upitanost o
uzrocima njenog opstanka nego to poziva na uzaludnu borbu da tako ne bude.
Pasivnu ulogu Xena ima i u narodnom predanju, odnosno folkloru, >iji je
jezik u doslovnom smislu kodiran, pa je tuma>enje tvorevina narodnog preda-
nja prihvatljivo jedino sa stanovita funkcija koje obavlja u datom kontekstu a
ne u smislu "trajnih istina" kulture u kojoj je nastao.
20
Pasivnost ene i njena
manje vidljiva uloga izvan porodi>nih odnosa, jeste uobi>ajeni, podrazume-
vajuQi obrazac njenog pona[anja pona[anja koji se moXe pratiti u razli>itim
sferama. O>ekivano bi bilo da se i u sferi intimnosti ovaj obrazac ponaanja
potvrUuje. O domenu seksualnog, meUutim, podaci se mogu rekonstruisati tek
posredno, u ovom slu>aju analizom lascivnih motiva u usmenom predanju.

17
Videti: N. Tolstoj, Jezik slovenske kulture, Prosveta, Ni, 1995.
18
| arhai>noj nominaciji Grne Lore sinonim za Xenu, tj. suprugu, je stopanica, to
bukvalno zna>i da ona "smerno stupa iza mua". ^ideti: ^. _vornikoviQ, ~ena kao
problem, U: Borba ideja, NIU Slubeni list SRJ, Tersit, Beograd, 1995, 203-208.
19
Intervjui sprovedenii u okviru istraivanja "Politika i svakodnevni ivot" (prir. Z.
LoluboviQ, I. VpasiQ, w. PaviQeviQ0 pokazuju da prilikom li>nog predstavljanja ispi-
tanica, na formalnom planu iskaza, postoji izrazitija upotreba mukog roda, posebno
kada ispitanice govore o svom profesionalnom i etni>kom samopoimanju. Ya
postavljeno pitanje Ko ste Vi? pored odgovora "majka", "uspena ena", "mirna,
po[tena, iskrena osoba\, preovlaUuju odgovori tipa \student\, \pravnik\, \prosvetni
radnik\, \stomatolog\, \penzioner\, \Vrbin\, \obi>an graUanin\. weriQ @FF6, @F=-207.
20
S jedne strane, cilj ovakvog tuma>enja je u razumevanju "povratne sprege" izmeUu
teksta i konteksta u kome je nastao. S druge strane, ovakvo istraivanje je vano za savre-
menost, jer sve [to >ini deo \kulturnog pamQenja\ jeste i sastavni deo sinhronije jednog
drutva. Drugim re>ima, dominantni siXei usmenog predanja mogu /ali i ne moraju0
imati preskriptivnu funkciju u savremenom razumevanju batinika tog predanja.
Pol ni stereoti p u etni kom. . .
Antropol ogi ja 3 (2007)
61
Iako je teko pretpostaviti da u patrijarhalnoj kulturi, i posebno u poeziji na
kojoj je ova kultura delom zasnovana, inicijativa ene u seksualnom odnosu
uopte postoji,
21
paXljivim >itanjem moguQe je pronaQi primere koji upuQuju
na suprotan zaklju>ak. _rugim re>ima, postoji vidljiva napetost izmeUu onoga
[to >ini "ensko jastvo" u tradicionalnom razumevanju i predstava tog "jastva"
u pojedinim tvorevinama usmenog predanja. Zato je iz domena uobi>ajenih
predstava i "otvrdlih stavova" o enskim ulogama u narodnom predanju
22

interesantno izdvojiti izuzetke koji naizgled ru[e ujedna>enu sliku o tradicio-
nalnim ulogama "majke" i "sestre". Ova "neobi>nost" usmerava na traganje za
"skrivenom porukom" i razlozima upliva "kreativnog" u "konvencionalno"
prilikom stvaranja ideal-tipske predstave ene.
Izneveravanjem kliea muko-enskih odnosa i pronalaenjem izuzetaka
od uobi>ajenih "pravila" u usmenom stvarala[tvu poku[aQu da pokaXem u ime
>ega je izneveravanje prepoznatljivog kli[ea bilo moguQe. Kao graUu za to
koristiQu isklju>ivo zapise usmenog predanja iz razli>itih perioda koji tretiraju
intimne aspekte muko-Xenskih odnosa. Jnalizu Qu zapo>eti primerima iz
narodne poezije u kojima su lascivni motivi "propratni sadraj" epske narati-
zacije. Stilizacija pesme "Ropstvo i Xenidba ]ak[iQa {Qepana", koja prema
Vukovoj klasifikaciji spada u red najstarijih juna>kih pesama, zasniva se up-
ravo na seksualnoj inicijativi zaljubljene Hajkune.
23
Yeobi>nost ovog postu-
pka u kontekstu ukupnog tradicionalnog predanja ogleda se u Hajkuninom
otvorenom pozivanju {Qepana na ljubavni >in:

Oj Scepane, obljubi mi lice.
24


| nastavku pesme na ovu smelu ponudu {Qepan odgovara "da hri[Qanski
zakon ne doputa da kaurin ljubi turske bule", jer

Nebo bi se vedro rastvorilo

21
Srpska patrijarhalna tradicija, onako kako ju je opisao Gerhard Gezeman, pret-
postavlja verbalno zanemarivanje lascivnih tema. Ovu tradiciju identifikuju oni elementi
koji na prvo mesto stavljaju uzorne porodi>ne, bratske i plemenske odnose, tako da bi
seksualne teme naru[ile ozbiljnost tradicionalno negovanog obrasca. L. Lezeman, qo-
jstvo i junatvo starih Crnogoraca, Cetinje, 1968, 145-146.
22
To je zapravo stereotip ili >vrsta konvencija tretiranja Xene u usmenoj tradiciji
(vidljiv i u srpskoj narodnoj poslovici Tesko :emlji kuda vojska proae i aevojci koja
sama doae0 pa bi se svako paradigmati>no odstupanje od te konvencije moglo sma-
trati antistereotipom.
23
Od kad ga je okom vidijela,/ Teke su je muke popanule:/ Preonoc je na snu ga
gledala,/ Preodan je groznica vatala. "Ropstvo i Xenidba ]ak[iQa {Qepana", V. Ste-
fanoviQ-KaradXiQ, Vrpske narodne pjesme II, Prosveta-Nolit, Beograd, 1987, 95.
24
Op. cit.
Gordana eri
Antropol ogi ja 3 (2007)
62
A iz neba padnulo kamenje,
Ubilo bi i mene i tebe.
25


Hajkuna samouvereno insistira na svom naumu, reena da se i pokrsti, ako
joj prethodno {Qepan obeQa da Qe posle toga postati njegova ljubavnica:

Ako ces mi dati vjeru tvrdu,
Da me hoces u:et :a ljubovcu,
Ja se hocu pokrstit :a nago;
Da paino blago pokupimo,
Da bjeimo stojnu Bijogradu.
26


Ovi, na>elno lascivni, stihovi ne izraavaju samo ensku upornost, odlu>-
nost, seksualnu inicijativu ili erotsku Xelju. | njima je o>igledno re> i o ne>em
drugom, jer se ljubavni >in problematizuje iz perspektive verske razli>itosti.
Poetsko sme[tanje ljubavnog >ina u religijski kontekst i njegova uslovljenost
njime, kao i Hajkunino a priori preferiranje predstavnika hri[Qanstva, nije
usamljeno u narodnoj poeziji. Jleksandar KostiQ u delu Seksualno u naoj
narodnoj poeziji navodi i primer Hajke devojke iz druge varijante pesme "e-
nidba BanoviQ Vekule", koja se Vekuli obraQa skoro istim re>ima kao Hajkuna
{Qepanu:

Ajde, duo, obljubi mi lice!
27


I u jo[ starijim pesmama, inicijativa je takoUe markirana za pripadnicu
"druge vere". Tako se u bugartici "Sultana Grozdana i vla[iQ MlaUen" sulta-
nija na sli>an na>in obraQa MlaUenu:

Ljubi mene, Mlaaene, u ovoj drobnoj ru:i!
28


Stilski uvoUenje u ljubavni >in je manje-vie tipizovano i svodi se na
"neposredni ljubavni poziv" nekom mukarcu, kako u Vukovim tako i u stari-
jim zapisima pesama. Tematski ovi motivi su razuUeniji: od situacija u ko-
jima zarobljeni hri[Qanin privla>i paXnju Xene onoga u >ijem je zarobljeni[tvu,
do situacija "naivnih igara" i opklada. Ono to je dosledno isto jeste princip po

25
Op. cit.
26
Op. cit.
27
J. w. KostiQ, , Veksualno u srpskoj narodnoj poeziji, Medicinska knjiga, Beo-
grad-Zagreb, 1978, 82
28
^. Bogi[iQ, preuzeto iz: KostiQ 19?A, 141
Pol ni stereoti p u etni kom. . .
Antropol ogi ja 3 (2007)
63
kome je mu[karac hri[Qanin a ena muslimanka. Taj princip je religijski
29
i u
pesmi "Jjka {arengaQa"
30
, koja peva o istoimenoj devojci spremnoj da "uz
opkladu da se ni[ta neQe desiti" prespava zajedno sa mukarcem. I ovaj hri-
Qanin je takav da Jjka zaboravlja na opkladu "pa budi Jovu kitom bosioka" i
skoro srdito poziva na ljubavni >in.
|voUenjem motiva seksualnog odnosa na kome insistira Xena, narodni pe-
va> kao da govori o odnosu i rivalitetu dveju vera, hri[Qanske i islamske, ili o
rivalitetu dveju kultura. Time razvijanje ovog motiva postaje medijum pre-
nosa i pokazivanja "ozbiljnijih drutvenih odnosa", jer se upravo pravilno[Qu
u odstupanju od uobi>ajenog obrasca pokazuje kako je svaki od Xenskih i
mukih likova u navedenim pesmama u metonimijskom odnosu sa celinom
(kulturnom, verskom, etni>kom0, odnosno, kako je svaki od njih "slika u ma-
lom" te celine. Otuda je jasno da se ovi poetski kliei kao "retori>ke maske"
nastale grupisanjem prema sli>nosti, u osnovi grade posredstvom dveju stil-
skih figura metonimijom (deo predstavlja celinu) i metaforom (deo je slika
celine).
31
Ova vrsta povezanosti pokazuje i to da se seksualnost, ili jo blie
ovom kontekstu "mukost" kao zajedni>ki "vezujuQi atribut", moe proje-
ktovati na iri kulturni identitet i ne sasvim nezavisno od tradicionalne preras-
podele "polnih uloga".
Da je kulturno i religijsko "nadmetanje" putem seksualne moQi vaXna odli-
ka usmenog predanja jasno je i iz pesama "Ajkuna sestra Asan-agina",
32
"Tvr-
Ua Vrbina u vjeri"
33
i "Opet tvrUa u vjeri"
34
iz Vukove zbirke. Ova pesma je
interesantna i zato to se u njoj nalazi primer nekrofilije. Naime, Eminu je
zarobio Bane-kaurin, XeleQi da je pokrsti, zbog >ega ona ska>e sa kule. To nije
njen "trijumf" jer je, prema stihovima, posle sedam dana "mrtvu Bane Emku
obljubio". Motiv nekrofilije (u suprotnom smeru) figurira i u jednoj verziji
daleko poznatije pesme "Smrt vojvode Prijezde", ali se on, za razliku od Er-
langenskog rukopisa, u ^ukovoj zbirci zanemaruje, ta>nije, izostavlja.
35
Raz-

29
Erotski motivi usmenog predanja otkrivaju pored religijskih i rasne stavove, iako
u znatno manjoj meri. ^ideti npr. pesmu \Marko KraljeviQ i kQi kralja arapskoga\ (Ste-
fanoviQ KaradXiQ 19A?, II, =40 u kojoj seksualna inicijativa poti>e od tamnopute Xene,
koju Marko KraljeviQ odbija s gaUenjem, iako je prethodno prihvatio njenu pomoQ u
planiranju bekstva. Zbog toga je prinuUen da se poXali majci sledeQim re>ima: Zagrli me
crnijem rukama,/(...) Ona crna, a bijeli :ubi/To se mene mucno ucinilo.
30
VtefanoviQ KaradXiQ 19A?, ^, ?F1
31
Videti: M. Hercfeld, Kulturna intimnost. Socijalna poetika u nacionalnoj dravi,
Biblioteka XX vek, Beograd, 2004, 137.
32
VtefanoviQ KaradXiQ 19A?, I, ?41.
33
VtefanoviQ KaradXiQ 19A?, I, =7F.
34
VtefanoviQ KaradXiQ 19A?, I, =71.
35
Zavretak pesme "Smrt vojvode Prijezde" u Vukovoj zbirci je ovakav: O Pri-
jezda, dragi gospodaru, /Morava nas voda odranila,/Nek Morava voda i sarani. /Pa
Gordana eri
Antropol ogi ja 3 (2007)
64
like koje se javljaju u starijim i novijim zapisima usmenog predanja, kada je
re> o motivima iz domena seksualnog, svode se na odnos izmeUu nerazmi-
ljanja i razmiljanja o kulturnom obrascu koji se ostavlja u nasleUe: [to su
noviji zapisi pesama, to su i religijski i nacionalni obrasci upe>atljiviji. |
njima, uloga ene, odnosno "enskog karaktera" u vernakularnom usmerava-
nju, nije nevaXna kako se >ini. Ona je, iako "pozadinska", vana, jer se posre-
dnim podcrtavanjem "enskog karaktera" isticalo ono to je za vreme koje se
opeva bilo klju>no pitanje. Vtoga, na>in naru[avanja "podrazumevajuQeg"
obrasca intime muko-Xenskih odnosa podsti>e na razmi[ljanje o zna>aju dru-
gih dru[tvenih odnosa, pre svih problema potvrUivanja "kolektivnog identiteta
i samopouzdanja", u kojima seksualnost postaje jedan od najvanijih simboli-
>kih ozna>itelja u konstruisanju kolektivne posebnosti. Pretpostavka je, dakle,
da je tipizovanost "lascivnih mesta" u usmenom predanju maskirni jezik za
prisutne probleme i za prevrednovanje odnosa moQi u vantekstualnoj ravni i,
jo vanije, da princip prema kome se naruava doslednost u tradicionalno
mukoj inicijativi konstituie iri kulturni obrazac od polnog. Prema navede-
nim primerima, usmenom stvaralatvu je imanentna "labilnost" ene druge
religije, pa se moe pretpostaviti da su poetski kliei o lascivnom glasni, auto-
promotivni stereotipi koji se prepoznaju kao indikatori mnogo ireg i druga-
>ijeg smisla. Ipak, nezavisno od njega, osnovna funkcija preosmi[ljavajuQih
"klietiranih izuzetaka" ostaje u tome da se naglasi kulturna razlika: u sup-
rotnom smeru, pokazuje se, "labilnosti" ene nema, osim u pesmi "BanoviQ
Strahinja", gde je njegova "verna ljuba" ipak oteta i gde je glavni motiv veli-
>ina Vtrahinjinog oprosta.
36

Upadljivo je da stereotip "mukosti" u ovom kontekstu ne govori o onom
[to jeste veQ o onom [to bi moglo da bude. Vtalnost dodeljenih uloga u "inova-
tivnom vokabularu" usmenog predanja, i posebno vezivanje seksualne inicija-
tive za enu islamske vere, posredno potvrUuje dominantno razumevanje
"enskog jastva hri[Qanke". Funkcija ovih poetskih izuzetaka je u kreiranju
>vrstih obrazaca identifikacije, tako da sfera seksualnog u ovim pesmama

skocise u vodu Moravu. /Car je Memed Stalac osvojio,/ Ne osvoji dobra ni jed-
noga./Ljuto kune Turski car Memede:/Grad-Stalacu, da te Bog ubije,/ Doveo sam tri
iljade vojske,/ A ne vodim, nego pet stotina. MeUutim, `rlangenski rukopis /br.?F0
belei i stihove koji sa dananjeg stanovita kompromituju cara Memeda, a ne Prijez-
dinu ljubu ili posredno hri[Qansku veru. Ipak, ovih stihova u ^ukovoj zbirci nema: I
mrtvu je care izvadio,/ I mrtvu je care obljubio. Razlog izostavljanja upravo ovih
stihova u Vukovoj zbirci moe biti ili u estetskim zahtevima ili u otklanjanju insinua-
cija da je pripadnik "tuUe vere" ljubio "nae ene", pa bile i mrtve, jer bi se to kosilo
sa uobi>ajenim pravilima tadanje "folklorne ideologije". BliXi istini je, >ini se, drugi
razlog, jer motiv nekrofilije u svojim zbirkama ^uk ostavlja kao nesporan kada je re>
o hri[Qaninu i muslimanki.
36
VtefanoviQ KaradXiQ 19A?, II, 191.
Pol ni stereoti p u etni kom. . .
Antropol ogi ja 3 (2007)
65
postaje metanaracija za izraavanje vanijih socijalnih odnosa i polje na kome
se vie odmeravaju "snage kulturnog identiteta" a manje iskazuje "polna rav-
nopravnost" ili "seksualna sloboda" kako bi se to danas reklo. Pokazivanje
ovih "sloboda" moe samo "na prvo >itanje" izgledati kao "cilj" a ne "sred-
stvo" poetske poruke, jer je u nizu pesama intencija u isticanju privla>nosti i
naglaenih osobina "mukosti" pripadnika hri[Qanstva. |pravo se u to ime
postojeQa konvencija u socijalnim odnosima oneobi>ava seksualnom inicijati-
vom ene, >ime se povr[no zna>enje ovog motiva transformi[e u simptom i
"reenje" veQ postojeQeg neverbalizovanog konflikta.
Kako domen erotskog ili lascivnog nije samo sredstvo u funkciji stilizacije
i umetni>kog okvira "glavne pri>e", tako se i polje relevancije u analizovanim
pesmama premeta sa tematske u idejnu ravan, i to u nemu sferu i pre-tekst,
odnosno "iza predstavnog plana neposredne radnje". _rugim re>ima, tipska
metaforizacija ljubavnog >ina reorganizuje osnovni smisao: preina>enje polne
konvencije u povr[nom zna>enju, postaje "glasni" simbol razlike u irem so-
cijalnom kontekstu. qinjenica semioti>kog dualizma lascivnog diskursa nago-
ve[tava na>in kreiranja i modelovanja kulturnog sistema, u kome idejni efekat
iza predstavnog plana lascivnih stihova, kao svojevrsne semioti>ke iluzije
ima sutinski karakter.
37
To je sugestivni govor o onome to se preQutkuje i
to kao daleko vanije lei u motivacionoj osnovi samog lascivnog govora.
Vtoga seksualni motivi u ovom kontekstu, iako vrednosni i preosmi[ljavajuQi,
ostaju u funkciji potvrUivanja kulturnog sistema i Skulturne intimnostiS
38
, jer se
navodnim "kreativnim ruenjem" drutvenih konvencija stabilizuje odnos ka
Xeni takav kakav jeste. |pravo ova inovacija u konvenciji upuQuje na njenu
strategijsku vanost u konstruisanju stabilnih odrednica "etnotipa". Princip je,
>ini se, jednostavan tipskim naruavanjem tradicionalnih drutvenih kon-

37
Iako je moguQe da su lascivni motivi usmene poezije, izmeUu ostalog, projekcija
"mukog sna o zadovoljstvu", ">arima Istoka", "raspusnosti" itd., za ovu analizu ta
pretpostavka ostaje nevana.
38
Pod pojmom kulturne intimnosti, koji preuzimam od Majkla Hercfelda iz njegove
istoimene knjige, podrazumevam privatnost nacija, slicnu familijarnosti, intimni kolek-
tivni prostor ispunjen kolektivnim znanjima koja se ne iznose javno. To su sva ona
kolektivna verovanja o nama, ali i o drugima, verovanja i zna>enja koja mogu da
iskrsnu naj>e[Qe u formi vica ili u ekscesnoj situaciji, ali o kojima se uglavnom Quti i o
kojima je neumesno govoriti pred strancima. Kulturnu ili nacionalnu intimnost >ine sve
takozvane kolektivne SvezujuQe osobineS, koje su izvor spoljanje neprijatnosti i unu-
tra[nje sigurnosti. One se naj>e[Qe odnose na zami[ljene narodne odnosno nacionalne
su[tine i vrednosti, specifi>na svojstva, na osobenosti i razlike u odnosu na druge, ug-
lavnom susede. Yjihovo dosledno istraXivanje i praQenje pokazuje srazmerno pran-
jenje i punjenje u zavisnosti od potreba i konteksta, ali 'istine dugog trajanja' i 'slike u
glavama', nikada sasvim ne nestaju. U njihovoj trajnosti i stalnoj potencijalnoj prisut-
nosti sadrani su i agensi manipulacije i eskalacije u kriznim periodima.
Gordana eri
Antropol ogi ja 3 (2007)
66
vencija, ono [to se naizgled prevrednuje i menja zapravo se potvrUuje ili, pre-
ciznije, tipska reorganizacija polnih odnosa je na>in da se kreativnim odstu-
panjem od konvencije potvrdi sama konvencija.
Pored ove, lascivni stihovi obavljaju i druge funkcije u datom kontekstu,
buduQi da performiraju samoopaXljivi status kolektiva. Kao sredstvo u izgrad-
nji "kolektivnog samopouzdanja", mogu se tuma>iti u zna>enju dispozitiva do
danas zloupotrebljavane predstave o seksualnoj moQi srpskih /balkanskih0
mu[karaca. _ruga>ijim >itanjem, to moXe biti pri>a o po>ecima SerotizovanjaS,
'autoegzotizovanja' i 'autoorijenalizovanja' u domenu kolektivne reprezenta-
cije (samo)predstavljanja "vika" usled opaljivog "manjka" u datom dru-
tvenom kontekstu. Fantazam o mukosti postaje razumljiviji uvaavanjem
vantekstualne realnosti, odnosno dijahrone perspektive poloaja Srba: obes-
pravljenost i odsustvo dominacije u bilo kojoj sferi nadome[Qena je seksual-
nom moQi. Ya taj na>in "mukost" /u zna>enju jakih performativa: "mukar-
>ina" ili "pravo muko") postaje "mera svih stvari", najvanija dimenzija ko-
jom se upisuje granica izmeUu "dvaju svetova". _a bi takti>ka inverzija moQi
uspeno funkcionisala,
39
kontekstualna uslovljenost se stavlja u drugi plan ili
se preQutkuje, a upravo iz nje proizlaze osnovni motivi tipizovanja lascivnog.
Ukratko, istinska i "nema pozicija podreUenog" posredno se transformie u
poziciju "nadreUenog" preko motiva seksualne dominacije.
Na kraju, bilo bi korisno proveriti da li analizovani primeri usmenog pre-
danja, odnosno teorijski konstrukt zasnovan na "glasnom" i "nemom" stereo-
tipima, moe da bude neka vrsta putokaza ili "pokaznog modela" u razumeva-
nju nastanka bilo koje vrste "identiteta" ili "jakog opozita". Meni se >ini da
moe, iako su na ovom primeru strategije podcrtavanja kulturnog ili etni>kog
identiteta sigurno izrazitije nego drugde, buduQi da je sredstvo tog podcrtava-
nja seksualnost, odnosno "mukost". Krajnji cilj instrumentalizacije ovog
"sredstva" je u tome da tipizovani nagove[taj seksualnog >ina izmeUu pred-
stavnika razli>itih vera zadobije zna>enje poetske esencijalizacije kolektiv-
nog.
40
Kao i u drugim diskursima, esencijalizacija je i ovde nemoguQa bez
stereotipa, odnosno "ujedna>avanja\ ili iznalaXenja sli>nosti po nekom os-
novu. IzmeUu ostalog, uloga stereotipa (ili "sli>nosti") jeste u tome da se stvo-
ri i oivi vera u ono to se njima saoptava. | konkretnom slu>aju, kada se
"sli>nost" ostvaruje pravilno[Qu dodeljenih uloga u polnom odnosu, seksu-
alnost ima zna>enje "homogenizujuQeg simbola" u kolektivnoj samopercep-

39
Videti : W. J. M. Mackenzie, The Study of Power, Power, violence, decision,
Penguin Books, 1975, 49-61, posebno deo "Proverbs and Images", 49-57.
40
U tekstu "Seksualizovanje Srba" autori ispituju na>in na koji se nacija samode-
fini[e uz pomoQ scientia sexualis. ^ideti: _. I. BjeliQ, i . Koul, Veksualizovanje
Vrba, Balkan kao metafora: izmeUu globalizacije i fragmentacije, _. I. BjeliQ i O.
VaviQ /ur0, Beogradski krug, Beograd, 67@-387.
Pol ni stereoti p u etni kom. . .
Antropol ogi ja 3 (2007)
67
ciji. Tako autopromotivni stereotip postaje vrednost, zajedni>ko obeleXje ili
"vrsna razlika" za ceo kolektiv.
Kako i zato se stereotip "mukosti" odrXava sve do danas, u zna>enjima
koja ga spasavaju onoga to on jeste samo jedna od 'potroenih/nepotroenih
pri>aS narodne mitologije sasvim je drugo pitanje. |zimajuQi u obzir >ove-
kovu povodljivost za retori>kim, za ivot ovog stereotipa, ba kao i za ivot
bilo kog drugog stereotipa, najvanije je ponavljanje i praktikovanje. BuduQi
da su autorske ambicije bile ne[to veQe, ovaj odgovor ne zadovoljava u pot-
punosti: ilustracijom osamostaljivanja jednog od diferencirajuQih stereotipa u
autoreprezentativnom diskursu, bila mi je namera da pribliXim moguQi na>in
kreiranja semioti>kog prostora u kolektivnom pamQenju, ali istovremeno da
uputim na refleksije u savremenosti, odnosno efikasnost i trajnost ovog stere-
otipa u kolektivnoj uobrazilji.
| >injenici da svojstvo "mukosti", kao i druge vrednosne odrednice "etno-
tipa", uglavnom pripadaju domenu neproverljivog i nedokazivog, krije se
samo varljivi trag za odgovor na pitanje o njihovoj trajnosti. qak i u slu>aju
"egzaktne proverljivosti" on bi, kao [to je veQ navedeno, bio sasvim nebitan
za analizu. Druga, neto vanija >injenica za odgovor koji traXim, odnosi se na
pozitivno razumevanje stereotipa "mukosti" u lokalnom kontekstu. Ipak, ni
lice ni nali>je ove SmedaljeS ne moXe se posmatrati izvan ireg konteksta: koli-
ko je stereotip "mukosti" pozitivan, koristan ili zabavan na lokalnom nivou,
toliko je negativan izvan njega, u >emu i leXi apsurd njegovog odranja kroz
autoreprezentativnu propagandu viceve i kvazinau>na istraXivanja u popu-
larnoj [tampi, >iji se rezultati objavljuju na prvim stranama. Odgovor koji mi
se >ini najverovatnijim jeste da je za Vrbe danas, kao i za one u "tursko doba",
ostalo malo domena u kojima bi se afirmisali ili bar ravnopravno u>estvovali,
tako da im ne preostaje nita drugo nego da svoju kulturnu intimnost, radi
zabave, relaksacije ili utehe, ospoljavaju na svoju tetu. To je, kako nekada
tako i danas, na>in odbrane i jedna od strategija taktizovanja "vikom" usled
opaljivog "manjka" u vidljivim i proverljivim parametrima savremenog dru-
tvenog konteksta.
Kona>no, funkcija ovog stereotipa danas je skoro ista kao i nekada, jedino
[to savremeni Vrbi ne znaju ta>no ko su danas njihovi "Turci".
Hipoteti>ki, >ak i kada bi to znali, ili hteli da pronaUu svog S_rugogS, odno-
sno 'neprijatelja' nasuprot kome bi odreUivali svoje Skolektivno sopstvoS, ne
zna>i da bi im to saznanje pokazalo [ta oni jesu. Sigurnost u ono to
'kolektivno sopstvo' nije tek je jedna od kratkoro>nih taktika nesreQno i lako
izabran na>in da se sakrije nesigurnost u pogledu svog Skolektivnog sopstva'.
Danas je jasno da neupitnost nacionalnog samorazumevanja nema mnogo
veze sa svojstvima i predstavama koje mu se po navici pripisuju, ali tip ovih
predstava ima veze sa 'imidom' kolektiva i 'predznakom' svakog njenog pri-
padnika: usvojimo li imagoloki stav da je 'nacionalni karakter' zapravo etni>-
Gordana eri
Antropol ogi ja 3 (2007)
68
ki stereotip, onda je on tek stilsko sredstvo pozitivnog ili negativnog profilisa-
nja kolektivne propagande. I tako shvaQen, on nije zanemarljiv, kako nekada
tako ni danas, kada su se stvari po ovom pitanju bitno promenile, posebno iz
spoljanje perspektive. Naime, u vreme nastanka analizovanih pesama,
SnacionalnostS ili preciznije SnarodnostS bila je vezana sa oseQanjem zajedni-
tva, odnosno sa Snarodnom sve[QuS o zajedni>koj pripadnosti, a ne sa ideologi-
jom, kako je to od devetnaestog veka pa sve do naeg vremena. Iako oseQaj-
nost u pogledu nacionalnih pitanja tokom vremena nije izgubila na snazi,
neupitnost samorazumevanja o kome je re> danas najvi[e ima veze sa sagla-
sno[Qu oko korpusa kulturnih vrednosti, markera drutvene istorije kolektiva i
jasno profilisanih ciljeva: ta saglasnost je u novije vreme uvek dravni projekt
na>in dru[tvene organizacije i stvar stalnog preispitivanja i prevrednovanja,
odnosno kontinuiranog 'rada na kolektivnom pamQenjuS i njegovom prilago-
Uavanju novonastalim potrebama. | tom okviru treba posmatrati predstave i
sva vrednosna odreUenja iz srpskog vernakulara koja se do danas prepoznaju
kao nepromenljivi zajedni>ki imenitelj.


Literatura

_. I. BjeliQ, I .Koul, /@FF60, Veksualizovanje Vrba, Balkan kao metafora: izmeUu
globalizacije i fragmentacije, _. I. BjeliQ i O. VaviQ /ur0, Beogradski krug, Beo-
grad, 352-387.
_vornikoviQ, ^ladimir /19970, "ena kao problem", Borba ideja, NIU Slubeni list
SRJ, Tersit, Beograd, str.203-208.
weriQ, Lordana /@FF60, "Svakodnevne diskursivne prakse o "osobinama naroda" i
vanosti nacionalnog identiteta", Politika i svakodnevni ivot. Srbija 1999-2002.
/|r. Z. LoluboviQ, I. VpasiQ, w.PaviQeviQ0. Ix_T, Beograd, str. 1?7211.
weriQ, Lordana. /@FF70, Pr/a0vo lice mnoXine. Kolektivno samopoimanje i predsta-
vljanje: mitovi, karakteri, mentalne mape i stereotipi. Institut za filozofiju i dru-
tvenu teoriju / IP"xilip ^i[njiQ", Beograd
Fiske, T. Susan (1995), "Controlling other people: The impact of power on
stereotyping". In: Culture and psichology (eds. Goldberger, N.R., Verof, J. B.)
New York University Press:New York and London
xorel, Jugust /19@=0, `ti>ki i pravni sukobi u polnom Xivotu /u braku i van braka).
Izdava>ka knjiXarnica "Napredak", Beograd
Lezeman, qojstvo i juna[tvo starih Grnogoraca, Getinje, 19=A.
Hall, T. Edward, (1990), The Silent Language. Anchor Books Doubleday, New York
Hercfeld, Majkl (2004), Kulturna intimnost. Socijalna poetika u nacionalnoj dravi.
Biblioteka XX vek, Beograd
Kolozova, Katerina (2003), "Identitet jedinstva u izgradnji: O smrti Balkana i roUenju
]ugoisto>ne `vrope", Balkan kao metafora: izmeUu globalizacije i fragmentacije.
/|r. _u[an I. BjeliQ i Obrad VaviQ0 Beogradski krug, Beograd, str. @97-307.
Pol ni stereoti p u etni kom. . .
Antropol ogi ja 3 (2007)
69
KostiQ, w. Jleksandar /19?A0, Veksualno u srpskoj narodnoj poeziji. Medicinska
knjiga, Beograd-Zagreb
Kurzon, D. (1998), Interpreting Silence: Discourse of Silence. Pragmatics and
Beyond New Series, Amsterdam
Leerssen, Joep (2000), "The Rhetoric of National Character: A Programmatic
Survey", Poetics Today, Vol. 21, No. 2, pp. 267-292
Lippman, Walter (1922), Public Opinion, Hartcourt&Brace, New York
W. J. M. Mackenzie, The Study of Power, Power, violence, decision, Penguin Books,
1975, 49-61.
MarkoviQ, ]. Predrag /@FF@0, "Civilizacija protiv varvarstva Prilog teoriji zajedni>-
kog porekla etni>kih stereotipa", u: Yova srpska politi>ka misao. Posebno izdanje
3, s. 5-31
Vtef. KaradXiQ, ^uk /19A?0, Vrpske narodne pjesme I , II. Prosveta-Nolit, Beograd
Vtef. KaradXiQ, ^uk /19A?a0, Vrpske narodne poslovice. Prosveta-Nolit, Begrad
Tolstoj, I. Nikita (1995), Jezik slovenske kulture. Prosveta, Ni


Gordana eri

THE SEXUAL IN THE ETHNICAL: AN ADDITION TO SERBIAN
IMAGOLOGY

The article deals with explanatorily relevance of the concept of stereotype in one
of its original meanings as a "mental image". This meaning of stereotype is starting
point for further differentiations between linguistic and behavioral stereotypes (in
sense of non-verbal and expected reactions); universal and particular stereotypes; self-
representative and introspective stereotypes; permanent and contemporary stereo-
types; finally and most importantly for our purposes, difference between silent and
audible stereotypes. The first part of this article discusses functions and makes differ-
entiation of stereotypes. In the second part, the relations of silent and audible stereo-
types are tested against introduction of "innovative vocabularies" in popular inheri-
tance. In other words, the explanatory power of this differentiation is investigated
through an analysis of unconventional motives in Serbian epic poems. The goal of the
argument is to clarify a procedure of self-creation of masculinity as a relevant feature
of "national character" through "tactic games" of silent and audible stereotypes. Ex-
amination of these "poetic strategies" has a two-fold function: to illustrate the process
of construction of particular features of "ethno-type", on the one hand, and to check
hypothesis and models which are considered as frameworks of stereotype analysis, on
the other.