Pedagogija Dona Djuija

Do 19. veka SAD nisu imale vlastitu teoriju vaspitanja.

Celokupno vaspitanje se temeljilo na praksi i koncepcijama vaspitanja prenetim iz Evrope

Prvi samostalan, a ujedno tipian ameriki pravac,razvio se na prelazu u 20. vek, izrastavi na podlozi pragmatistike filozofije pedagogija pragmatizma

Njen osniva i glavni predstavnik bio je filozof i pedagog D. Djui (1859-1952)

Nastanak i razvoj pragmatizma u SAD vreme kada je ova zemlja poela da igra sve znaajniju ulogu na svetskoj politikoj i ekonomskoj sceni

Ameriku na prelazu u 20. vek karakterie razvojni bum koji je izazvao niz drutvenih potresa
3

Pedagogija pragmatizma je nudila optimistiku filozofiju vaspitanja.

Spremna da se uhvati u kotac sa novonastalim problemima socijalne adaptacije i drutvene stabilnosti, oslanjajui se na dve opte (amerikancima drage) ideje:

Pragmatistika pedagogija se nadovezivala na progresivne elemente u praksi najboljih amerikih kola i uitelja objedinjenih u pravcu progresivistike pedagogije (posebno Parkera), te na ideje i tradiciju klasika evropske pedagogije: Rusoa, Pestalociaja i Frebela

Tridesetih godina 20. veka pedagogija pragmatizma je dominirala SAD.

Snano je uticala na kolstvo u Evropi, pa ak i u Aziji

Djui je putovao i drao predavanja u Sovjetskom Savezu, Meksiku, Turskoj, Kini, Japanu Nakon Drugog svetskog rata otpoinje kritika pragmatizma, naroito sa tradicionalistike pozicije

Djui vaspitanje je posmatrao u tesnoj vezi sa filozofijom

Filozofija svoje teite ima u vaspitanju Filozofija treba da slui izgradnji boljeg oveka Vaspitanje jeste ona snaga koja moe doprineti izgradnji pravednijeg demokratskog drutva

Miljenje sredstvo adaptacije

Pojmovi instrument za praktina ivotna reenja

Sluba vaspitanju najvia moralna dunost

Djui se u pokret "reformne pedagogije ukljuio sa jasnim kopernikanskim preokretom u vaspitanju Poloaj Sunca u Sunanom sistemu zauzima dete

Vaspitanje povezano sa interesima dece; ono to dete ui u koli mora da bude povezano sa njegovim aktuelnim ivotom, a ne nekim neodreenim ciljevima

Djui

Vaspitanje je sam ivot, a ne samo priprema za njega

Vaspitanje nema (statian) cilj

Cilj vaspitanja jeste samo vaspitanje

Neprestano trajanje vaspitanja (doivotno obrazovanje): Ono to je danas cilj, sutra postaje sredstvo

Djui detinjstvo shvata u Rusoovom duhu

Detinjstvo vrednost po sebi Ono nema relativnu vrednost u odnosu prema odraslom dobu

Detinjstvo: stanje lienosti, nedostatka, praznine, stanje koje treba to pre prevazii prelaskom u stanje ispunjenosti odraslog doba
10

Centralni pojam - rast

Rast poveano uee razuma u upravljanju ponaanjem

u odnosu na odraslo doba Detinjstvo raspolae veom sposobnou rasta

11

Djuijev pedocentrizam nije radikalan

(ak se suprotstavio ekstremnim pedocentristima etrdesetih godina 20. veka)
individualnost uenika i interesi zajednice Psiholoka (individualna)
Sklad

"My Pedagogic Crred"

Socioloka strana vaspitanja Ne mogu jedna drugoj bez tetnih posledica da budu 12 podreene

Psiholoka strana je osnovna

"Vaspitanje je osnovna metoda drutvenog napretka i reforme drutva"

13

Tradicionalisti stvarnost se ne menja

Djui- sutina stvarnosti je promena
Vaspitanje se nalazi u stalnom procesu promena i razvoja Vaspitanje nije stalna adaptacija na postojeu stvarnost ili postizanja konanih i statinih vrednosti

Vaspitanje je stalna rekonstrukcija iskustva

14

Iskustvo centralan pojam

Iskustvo steeno vlastitom aktivnou (learning by doing) modifikuje onog koji to iskustvo stie, to utie na dalje sticanje iskustva

Vaspitanje: rekonstrukcija ili reorganizacija iskustva koja daje iskustvu smisao i koja poveava sposobnost ljudi da upravljaju tokom narednog iskustva.
15

Pedagoka shvatanja Djuija

imala su znaajne didaktike posledice:

Modifikacija krutog razrednoasovnog sistema Poklanjanje panje interesovanjima i inicijativama dece Aktivan poloaj deteta u nastavi Stavljanje u poloaj da reavaju probleme
16

Pet etapa nastavnog procesa shvaenog kao reavanje problema

1. 2. 3.

4.
5.

Posmatranje i otkrivanje problema Definisanje problema Postavljanje hipoteza Provera hipoteza Prihvatanje ili odbacivanje hipoteza

17

Paralelizam
Kao to obrazovanje nije stanje, ve proces tako ni demokratija ne predstavlja nepromenljivu veliinu.
Razuman nain ivota u drutvu

Granice demokratije se neumoljivo ire u korist oveka pojedinca, i time u korist zajednice.
18