ZRENJANINSKA GIMNAZIJA ZRENJANIN

MATURSKI RAD
IZ PSIHOLOGIJE

TEMA:

ANALIZA DEJEG CRTEA

UENIK: Poar ila

PROFESOR: MilicaVelimirovi

MATURSKI RAD

Analiza dejeg crtea

Zrenjanin, 2010

SADRAJ: *Uvod.................................................................................................................3 *Kada i kako je sve poelo.................................................................................4 *Podela crtea na stadijume/faze:.......................................................................5 or-Anri Like (Georges-Henri Luquet) 1.Sluajni realizam/prvi deji crtei/vrljanje (do tree godine)........................5 2.Neuspeli realizam / punoglavci (od tree do pete godine)...............................7 3.Intelektualni realizam (od pete do devete godine).........................................11 4.Vizuelni realizam (od devete godine)............................................................14 *Osnovne are (Roda Kelog i Kler Golomb)....................................................16 *Boje, linije, potezi i njihovo znaenje kao simboli pri crtanju......................17 *Crtei posebnog znaaja ................................................................................19 (otkrivanje linosti deteta pomou crtea) *Najee greke roditelja................................................................................22 *Zakljuak.........................................................................................................23 *Literatura.........................................................................................................24

MATURSKI RAD

Analiza dejeg crtea

UVOD
Ovu temu sam izabrala zbog toga, to sam jednom gledala film, u kome su razvedeni roditelji jednog deaka otili u zabavite, i videli porodini crte koji je njihov sin nacrtao. Iznenadjeni koliko je deak svestan cele porodine situacije, a pogotovo to je na crteu umesto tate bio mamin ljubavnik, na licima figura nije bio osmeh, ve tuga, boje nije koristio... vaspitaica otkriva sve probleme malog deaka i poinje ozbiljno da se bavi reavanjem problema. Od tog momenta, i ja sam poela da gledam crtee mog 12 godina mlaeg brata, posmatram ta i kako crta, i moram priznati veoma je zanimljivo, pa sam odluila da svoj maturski rad posvetim upravo analizi dejih crtea od prvih poteza sa olovkom u rukama, do perioda pre puberteta. Analiza crtea je veoma zahtevan i teak posao, pa u se ja u ovom radu baviti samo nekim osnovnim stvarima, koje nam mogu pomoi da bolje razumemo svrhu i vanost dejih crtea, i da bismo mogli da ponemo sa analizom ovih naizged jednostavnih radova.

MATURSKI RAD

Analiza dejeg crtea

KADA I KAKO JE SVE POELO

Prouavanje dejih crtea zapoelo je pri kraju 19 veka. Italijan po imenu Korado Riki (Corrado Ricci) je sklonivi se od kie, na zidovima jedne zgrade video grafite koje bi svako prepoznao kao delo dejih ruku. Od tog trenutka, poeo je da se bavi prouavanjem crtea, a 1887 je objavio svoju knjiicu Umetnost male dece ( Art of Little Children) koja je dovela do prave eksplozije zanimanja za deje crtee. Dvadeseti vek donosi znaajne promene u pristupu detetu, a time i na planu vaspitanja.Poetni razvoj deje psihologije doprineo je tome da se psihologija deteta smatra specifinom u odnosu na psihologiju odraslih. U raznim podrujima pristupilo se istraivanju deteta i njegovog razvoja. Vaspitai poinju da uvaavaju deje aktivnosti, u vaspitanju pridaju poseban znaaj igri i umetnikim aktivnostima,a time i likovnom stvaranju. Najslobodniji, najspontaniji i najkomunikativniji nain izraavanja kod zdrave i bolesne dece predstavlja crte. Zastupljen je na svakom mestu, u svako vreme i predstavlja lepotu, zadovoljstvo, igru, radost i smeh detetovog izraavanja. Sa crteom dete napreduje u svom rastu i razvoju, spoznaje i saznaje sve oko sebe, razvija svest o sebi, svom postojanju i svom neposrednom okruenju.

MATURSKI RAD

Analiza dejeg crtea

PODELA CRTEA NA STADIJUME / FAZE

Prouavanjem dejeg likovnog stvaralatva ustanovljeni su izvesni razvojni stadijumi, odnosno faze. Njihov broj i vreme trajanja ne definiu isto svi istraivai koji su se bavili prouavanjem dejeg likovnog stvaralatva.Neki autori navode tri, drugi etiri pet ili est stadijuma i daju im razliite nazive. Bilo kako da su stadijumi razvrstani i nazvani, svi se autori slau da oni postoje. Istraiva or-Anri Like (Georges-Henri Luquet) ove stadijume naziva realizmom. On to ini sa pravom,jer se likovno stvaralatvo dece moe posmatrati kao njihov realizam, poto ona u svojim prikazima polaze od sebe, od svog vienja ili doivljavanja, bez obzira na objektivnu stvarnost. Like je naveo etiri osnovna stadijuma, i o svakoj e biti rei u daljem tekstu:

1. sluajni realizam / prvi deji crtei / vrljanje (do tree godine)

Dete ve oko svoje druge godine ume pravilno da dri olovku, i otkriva tragove na papiru. U poetku se ne raduje nastalim linijama, nego sam pokret sa olovkom u ruci prua detetu ogromno zadovoljstvo. Dete mrda olovku napred - nazad,ne prilagodjava se samom okviru papira, ivice ne ograniavaju njegove pokrete. Dalji razvoj jeste kada se pokreti prilagoavaju do unutranjih granica okvira papira. Kasnije iroki zamasi celom rukom omoguavaju veu kontrolu podlaktice, a na kraju pokreti prstiju postaju voljni i precizni. Ova aktivnost koju mi nazivamo vrljanjem pomae deci da otkrivaju mogunosti pravljenja razliitih tragova i izrauju poprilian repertoar ara.(15) Kasnije tim arama daje neko znaenje, uglavnom na osnovu detetove okoline. Polako se navikava na injenicu da odreene are poseduju neko znaenje, pa e ubuduce i u toku crtanja govoriti ta se na papiru nalazi. Sve je to vrsta igre. Znaenje daje spontano, vrlo esto se menja, i ne zavisi od onoga to crta.

(Primer dejeg vrljanja) 5

MATURSKI RAD

Analiza dejeg crtea

Deca materijal za crtanje koriste na simbolian nain. Ovakvo predstavljanje ili prikazivanje neega pomou objekata je tzv. objektno prikazivanje. Olovka i papir se koriste kao sredstvo kojim se prikazuju odnosi i dogaaji u stvarnom ivotu. Ideja da se neim moe predstaviti neto drugo (npr.crta moe da predstavlja ruku) sutinska je za crtee kojima se neto prikazuje. Ipak, deca to, makar delimino, shvate mnogo ranije nego to su u stanju da nacrtaju. Jo jedna upeatljiva upotreba simbola je ono to istraivai Volf i Peri nazivaju gestovno prikazivanje, a Don Metjuz (John Matthews) akciono prikazivanje. Ono se javlja u drugoj godini ivota. Ovi istraivai opisuju kako je jedno dete flomasterom skakutalo po papiru i govorili zeka, a takice na papiru bile su zekini tragovi. Drugo dete je brujalo povlaei krivudavu liniju na papiru, a onda je poelo da vie bum, bum i da na papiru iscrtava gusto zapletene linije : Auto ide, ide, ide BUM!. Dakle deca nastoje da daju smisao onome t je na papiru, iako ono to prenose na papir ne izgleda kao predmet kojem se radi. ini se da su kretanje objekata ili njegovi funkcionalni aspekti ono to ih privlai I to nastoje da prikau. Na uzrastu od oko 20 meseci mladi crtai poinju da prave are koje predstavljaju odreeni objekat ili osobu. Neki imenuju svoje vrljotine pre nego to ih nacrtaju ili posle toga, ali ni deca ni odrasli ne vide nikakvu slinost sa stvarnim objektima ako ih posle izvesnog vremena pitamo ta je na crteu. Primera radi, Kada su od Ejdena (Aidan) koji je imao 2 godine i 7 meseci traili da nacrta oveka, prvo je uradio vrlo jasnu krunu aru i najavio: Crtam oveka. Zatim je iscrtao spiralnu aru koja je delimino preklapala krunu, i rekao: To je mama. Posle toga je uradio drugu spiralnu aru i rekao: To je tata. Zatim jo jednu spiralnu aru (To je Anela).

(Ejdenov rad, 2 godine i 7 meseci) Moda ova deca naprosto pokuavaju da imitiraju ono to su videla da rade odrasli: Stvaraju neki oblik na papiru pa ga imenuju.

MATURSKI RAD

Analiza dejeg crtea

( Mama i tata, Sajmon, 3 godine i 2 meseca) Kada se radi o deci, ona naravno ne znaju kako da konstruiu figuru , ali zato vide da se vrljotinama mogu dati imena. U ovom stadijumu ona svoje crtee esto dopunjavaju verbalnim iskazima, ali nije jasno da li su deca svesna toga da crtei nisu prepoznatljivi bez dodatnih informacija. U ovoj fazi, meutim dete se moe podstai ili navesti da otkrije slinost izmeu oblika koje stvara i stvarnih objekata. To mogu da urade roditelji ili drugi odrasli kojima se ini (istinski ili ne) da crte stvarno predstavlja neto Da li crta tatu?, Da li je to pas? itd. Sledei korak je da dete namerno nacrta pomenutu slinost. Da bi moglo to da uradi, neophodno je da veba vrste linija i oblika kojima se dobija ta slinost. Takoe je neophodno da razvije repertoar linija I oblika koji moe da se koristi za crtanje novih objekata. Vano je naglasiti da deca ne prestaju sa vrljanjem onda kada ponu sa stvaranjem prepoznatljivih crtea. Ponekad deca dosta dugo ne pokazuju interes za crtanje. Nekoliko istorija napisanih poetkom dvadesetog veka pokazuju da do pauze u crtanju dolazi uglavnom leti, ali deca se u jesen esto, uz obnovljenu energiju, vraaju crtanju. Ovakva deavanja ne treba da nas iznenade, niti da nas zabrinu, isto kao to nas ne udi injenica da deca ne prestaju sa gugutanjem i tepanjem onda kada izgovore prve prave rei. Stvaranje prepoznatljivih oblika je zahtevan posao. Dete zasluuje predah od tekih zadataka. vrljanje moe i dalje, barem izvesno vreme, da bude dragocena aktivnost jer, izmeu ostalog, dete doivljava zadovoljstvo uvebavajui ve dobro savladane vetine. Osim toga, vrljanje je neobavezna i fleksibilna aktivnost i dete moe slobodno da eksperimentie, razrauje i razvija nove naine korienja linija, koje potm moe da inkorporie u vie obavezujuu i sueniju aktivnost konstruisanja prepoznatljivog oblika.

2. neuspeli realizam / punoglavci (od tree do pete godine)

Vrlo malom detetu, koje tek poine da crta prepoznatljivije oblike, moda poe za rukom da izvede donekle pravu liniju ili koliko-toliko zatvoren nepravilan krug. Osim to mu je repertoar tako ogranien, detetu je posao otean i time to mora da se priseti svih elemenata od kojih se sastoji objekat koji eli nacrtati i da ih meusobno prostorno uskladi. Njegov crte e najverovatnije biti minimalan i sadravae tek nekoliko osnovnih elemenata kojima se nagovetava predmet. 7

MATURSKI RAD

Analiza dejeg crtea

Prvi crtei ljudskih figura koji se javljaju oko tree godine su prilino neobini oku odraslog. Obino se sastoje od krune linije unutar koje su nacrtani elementi lica. Ovaj oblik stoji na neemu to, izgleda, predstavlja dve noge. Ruke su ponekad nacrtane,a ponekad nisu. Ako su i nacrtane, esto su pripojene onome to bi trebalo da bude glava. Figure su uglavnom jednostavne, ali se moe desiti da imaju kosu ili neka druga obeleja. Ovi neobini oblici nazivaju se kefalopodima, figure u obliku punoglavaca ili prosto punoglavci. (Francuski naziv je hommes-ttards ili ljudi-punoglavci, a nemaki Kopffussler ili ovek glava-noge.) Grafomotorno (zrelije dranje olovke prstima) i vizuo-perceptivno (bolja opaanja i ona koordinacija nervnih puteva) zrelija deca mogu da ga nacrtaju i sa 24 meseca. Koliko je nama poznato, veina dece prolazi koroz punoglavaku fazu koja kod neke dece traje samo nekoliko dana, a kod druge i nekoliko meseci. Deca punoglavca u veini sluajeva crtaju na dva naina: -velika glava iz koje idu ruke i noge, a stomak moe biti smeten u glavi pored osnovnih elemenata (oi, nos, usta) koji je sainjavaju, -konvencionalan (precrtavanje gotove figure), kada roditelji nacrtaju i prikau krugom, kvadratima i pravougaonikom delove tela kao i njihov redosled. Ako jo prilikom takvog crtanja roditelji esto diktiraju redosled delova tela, deca poinju emocionalno da pate to se odraava kroz izbegavanje crtanja.

(Razliite vrste punoglavaca) Sledea tekoa sa kojom se dete susree je crtanje trodimenzionalnih objekata ili, drugim reima, objekata koji imaju zapreminu. Istraiva Don Vilac opisuje kako to deca najverovatnije rade i kao primer koristi najranije deje crtee ljudske figure. Po njemu, uprkos tome to su delovi tela uglavnom trodimenzionalni, mi ih ne zamiljamo kako se prostiru kroz sve tri dimenzije. Na primer, ruke i noge zamiljamo kao neto to ima odreenu duinu i zapravo se protee u jednom smeru; dlanovi su pljosnati, mahom dvodimenzionalni, povrine; glava i torzo su zdepastiji i imaju sve tri dimenzije.

MATURSKI RAD

Analiza dejeg crtea

Dakle, da bi predstavilo ljudsku figuru, dete na uzrastu od 3 ili 4 godine obino crta samo glavu (koja ponekad predstavlja glavu i telo zajedno), noge i moda ruke. Suoeno sa zadatkom da nacrta pozamanu masu glave i da je odvoji od izduenih oblika ruku i nogu, dete pribegava razliitim reenjima za prikazivanje svakog dela tela. Vilac opisuje kako dete koristi region (pod ovim podrazumeva povrinu koja je ograniena ivinom linijom) za glavu i jednostruku liniju za ruku ili nogu.

Problem nastaje kada dete eli nacrtati zaravnjene dvodimenzionalne delove tela kao to su na primer ruke. ta bi se moglo koristiti za ruke ako se regioni koriste za krupnije delove tela a linije za one koji su definisani svojom duinom? Vilac ukazuje da neka deca koriste regione, a druga, opet linije.

Mogue je da njihov izbor zavisi od aspekata na koji su usredsreeni: regija je bolja za prikazivanje dlanova, a linije su pogodnije za prste; ali neki crtai koriste oboje. Slino tome, noge se mogu zamisliti kao krupni mehuri ili kao ravne povrine ili zapravo , kao neka du, te tako opet vidimo niz reenja; deca ponekad linijama predstavljaju none prste, ali se oni, po pravilu vrlo retko crtaju. Crtai punoglavaca gotovo bez ikakvih tekoa sastavljaju konvencionalnu ljudski figuru ako imaju gotove delove tela koje je lako identifikovati. U najmanje dva istraivanja 9

MATURSKI RAD koje delove da odaberu i gde koji deo dolazi.

Analiza dejeg crtea

svi crtai punoglavaca uspeli su da pod ovakvim uslovima sastave ljudsku figuru. Znali su Problem se meutim javlja prilikom crtanja.Nije nuno da dete odabere posebne i razliite eme za svaki glavni deo tela niti da uvrsti sve segmente. Konvencionalni crtai odvojenim emama prikazuju barem est kljunih delova tela glavu, telo, dve noge i dve ruke. Crtai punoglavaca koriste manje formi za prikazivanje tih delova: telo i glava ili telo i noge mogu da budu spojeni u jednoj, globalnijoj formi; neki delovi, na primer ruke, mogu da budu potpuno izostavljeni. Ako crtaima punoglavaca tokom crtanja diktiramo delove tela, oni e ih nacrtati ali ne nuno i smestiti na uobiajeno mesto. Stomak moe da bude unutar regiona glave, a ruke na onome to izgleda kao glava. ak i kada im se pokae, kako se koji deo crta i gde mu je mesto na figuri oveka, nerado se odriu svoje punoglavake forme. Oigledno je da im ona dobro slui. Upravo zbog svega gore navedenog , Like ovu fazu/stadijum naziva neuspelim realizmom. Naravno, na kraju ipak naprave korak unapred. Moda to ine delom zbog kritike od strane drugih, ali je verovatnije da je pomak uzrokovan pozitivnom, samomotivirajuom akcijom usmerenom ka traganju za boljim formama reprezentacije. Evo kako je to prokomentarisalo jedno pri jednom istraivanju koje je sprovela Kler Golomb: Otkrio sam nov nain...mislio sam, mislio, i onda sam ga prosto smislio(1973). Za ovo kratko vreme se pojavljuje nekoliko tipinih dejih crtea, sa nekim grekama koje su odraslim ljudima udne, i koje su sastavni deo crtea kroz jedan dui period. To su: -Disproporcionalnost. (Ljudi su esto vii od dvospratne zgrade, drvo dostie do oblaka, do sunca, lopta je pet puta vea od glave deteta koja se sa tom loptom igra, devojica je toliko visoka, koliko i brdo na kojem stoji...)

10

MATURSKI RAD

Analiza dejeg crtea

-Dodirivanje i razlikovanje pojmova iznutra i spolja dete nije sposobno da predstavi na crteu. (Na primer: ovekov eir lebdi iznad glave, ovek ima i lice i oi, meutim oi su izvan lica, voz lebdi iznad tokova itd.)

Ove grke, koje su deci normalna pojava, nazivamo juksta pozicija. Predmeti ili iva bia nisu nacrtana kao to odrasli vide svet. Za njih, ovek je ovek ak i kad je glava odvojena od torza, prozor, kapija i dimnjak su sasvim dovoljni za kuu, bez obzira na to gde se ta nalazi...

3. intelektualni realizam (od pete do devete godine)

Ovaj stadium traje otprilike od pete do devete godine ivota. Jednostavne eme figura i predmeta koje je dete prikazivalo u ranijem stadiumu znatno su obogaene novim detaljima, odnosima i karakteristikama. Dete tei da prikae stvarne oblike, ali likovni izraz se temelji jo uvek na intenzivnom emocionalnom doivljavanju i zateenom iskustvu i znanju, pa nam se ini da dete opet pravi greke u posmatranju i predstavljanju. Nepoznavanje karakteristika dejeg likovnog izraavanja i neadekvatno reagovanje odraslih u ovom periodu moe dovesti do naruavanja deje spontanosti, iskrenosti i poetinosti. Deca u ovom periodu su ve motorno veoma veta i mogu veoma lako da preuzmu neke loe modele i usmeravanja koja e njihov rad liiti sopstvenog naina miljenja. U fazi intelektualnog realizma, kako ju je nazvao Like, dete znatno obogauje svoje vizuelno iskustvo i postepeno prelazi u stadijum vizuelnog realizma.

11

MATURSKI RAD

Analiza dejeg crtea

Ako dalje pratimo prikaz ljudske figure i u ovom stadijumu, moe se videti da je ona znatno obogaena svim potrebnim detaljima koje stvarno postoje na figuri: vrat se jasno odvaja od trup, trup je obavezno obuen u razliitu odeu, kojoj se naroito poklanja panja.

(Deji rad, 6 godina, Moja drugarica) Naklonost prema figuri se izraava njenim dekorativnim ukraavanjam (nakit, sminka, frizura, eir i sl.) Ovome su naroito sklone devojice. Prikaz je bogat detaljima koji mogu iskazivati ak i ljubav i simpatije ( srce na bluzi).

U ovom stadijumu predstavljanja figure dete tei da prikae osobine pola, uzrasta i zanimanja, to najee ini karakteristinom odeom. U toku predkolskog uzrasta retko se spontano javlja prikaz pokreta figure. Udovi su ravni, stopala okrenuta levo-desno. Dete figuru pokazuje dosta statino, a verbalno objanjava ta ona radi. Najee je prikazana an fas (spreda). Prvi nagovetaji pokreta se javljaju okretanjem stopala na jednu stranu ili sa polurairenim rukama. Moe se zapaziti da dete tek od este godine eli da prikae pokret, na primer: jedna noga je podignuta ili je prelomljena u kolenu. 12

MATURSKI RAD U ovom stadijumu takoe moemo uoiti neke greke.

Analiza dejeg crtea

*Prikazani predmeti su najee transparentni. Dete nacrta ak i one delove koji suu tom sluaju nevidljivi. Najei primer jeste prikazivanje oveka na konju. Na crteu se vidi ak i ona noga, koja visi na nevidljivoj strani konja.

esto moemo videti boni crte auta, gde se vidi ak i noga vozaa, i sedite, i volan. Pilot se providi kroz kabinu aviona, a kroz zid kue se i sad, kao i pre 50 godina, vidi ta ko radi.

*Prikazane predmete esto moemo videti iz vie aspekata. Kao da neke stvari istovremeno moemo videti iz vie uglova. Lice je prikazano iz profila, sa dva oka, kua koju istovremeno moemo videti sa vie strana...

( Transparentnost i prikaz iz vie aspekata)

13

MATURSKI RAD

Analiza dejeg crtea

Na nekim crteima moemo primetiti izdvojene delove koji su emocionalno uveani. Jedan deak od 6 godina je nacrtao oveka sa izrazito velikim uima . Ui su mu toliko velike zbog toga to se jako uplaio- rekao je deak.

4.vizuelni realizam (od devete godine)

Ovaj stadium poinje otprilike oko devete godine. Deji likovni radovi u ovom periodu pokazuju sve veu tenju ka oblikovanju na osnovu vlastitih vizuelnih iskustava, a ne na osnovu ranijih specifinih oblika miljenja koji su bili karakteristini za mlae uzraste. Dakle, dete eli da crta ono to vidi, na nain kako vidi.Tek u tom periodu mogu se, na primer sa decom raditi zadaci na osnovu neposrednog posmatranja (rad po prirodi). U poetku je veoma teko ostvariti to. Crtei su jedno vreme dvodimenzionalni. Postoji gore i postoji dole. Dete povue horizontalnu liniju na donjem delu papira, linija oznaava tlo na kome stojimo, time oznaava gde se dole nalazi, a na vrhu papira uglavnom plavom horizontalnom linijom (nebo) oznaava gde se gore nalazi. Ili u nekim sluajevima Sunce predstavlja ono gore.

14

MATURSKI RAD

Analiza dejeg crtea

Posle ovoga, se javlja potreba da crte ima svoju dubinu, da moe da nacrta i ono to se nalazi ispred ili iza neega. Ovaj problem pokuava da rei tako to e svoje namere predstaviti u vie nivoa. Obelei dole, nacrta kuu, drvo, ljude, zatim e obeleiti jo jednom dole, tu e nacrtati neku drugu kuu, drugo drvo, drugog oveka. Vii nivo oznaava neto to je daleko, a ne ono to je gore jer to oznaava plava linija ili Sunce.

esto moemo primetiti puti ili baticu ispred kua.To nam daje utisak da se kua nalazi dalje od onoga ispred.Pojavljuje se i delimina opstrukcija, pomou ega takoe moe da se prikae ta je blizu a ta daleko. Na primer pored oblaka je prepolovljeno Sunce, iz ega moemo zakljuiti da se Sunce nalazi iza oblaka ili se na vrhu kue nalaze grane i listovi drveta, iz ega saznajemo da je kua ispred drveta. Sa ovim injenicama se, uglavnom oko dvanaeste godine, navrava razdoblje dejeg crtanja. Najzad oko 14 godine dolazi stadijum svesnog oblikovanja uz namerni izbor likovnoizraajnih sredstava, ime se deji crte postepeno utapa u likovno izraavanje odraslih.

15

MATURSKI RAD

Analiza dejeg crtea

OSNOVNE ARE

Deca otkrivaju mogunosti pravljenja razliitih tragova i izrauju poprilian repertoar ara. Roda Kelog (Rhoda Kellog,1970) istraiva koja je sakupila izuzetno veliku kolekciju dejih crtea, identifikovala je dvadeset razliitih osnovnih ara, mada to ne znai da svako dete i pravi sve tipove ara. Mnoga deca nastavljaju istraivanje tako to kombinuju ove razliite are u sloenije oblike i forme. Kelogova ukazuje na mogunost postojanja pravilnog razvoja koji se kree od osnovnih ara preko serije kompleksnijih formi, koje ona naziva dijagramima, kombinacijama i agregatima, do prvog crtea ljudske figure. Kada deca ponu da crtaju prepoznatljive objekte, oni vie nalikuju ovim ranijim formama nego objektima koje bi trebalo da predstavljaju.Ali, ipak postoje problemi. Jedan je , kao to je Kelogova i sama rekla, da sva deca ne prave ovakve meuforme; mnoga nastavljaju sa osnovnim arama sve dok konano ne nacrtaju prepoznatljivu sliku. Kritikujui tvrdnje Kelogove, Kler Golomb 16

MATURSKI RAD

Analiza dejeg crtea

(Claire Golomb,1981) istie da tek 4% dece, ije je crtee Kelogova analizirala, crta figuru Sunca koja bi trebalo da prethodi prvim crteima ljudske figure. Nadalje, ta deca figuru Sunca crtaju na istom uzrasu na kojem i svoje prve ljudske figure. U istraivanju koje je sama sprovela na 250 dece uzrasta 2-7 godina Golombova je utvrdila da je samo 4% dece crtalo forme koje Kelogova opisuje kao dijagrame pre nego to su preli na crtanje predmeta. Golombova je kasnije utvrdila samo dve kategorije ara na dejim crteima: 1. spirale, petlje i krugovi 2. viestruke, gusto iscrtane paralelne linije. Dakle, ini se da razliite vrste ara koje je opisala Kelogova nisu neophodni koraci koji prethode nastanku prepoznatljivih crtea pa, shodno tome, nemoramo ni da brinemo ako deca ne prave takve are.

(Kompleksniji

oblici

iz

kojih se zatim razvija ljudska figura - Roda Kelog)

BOJE, LINIJE, POTEZI I NJIHOVO ZNAENJE KAO SIMBOLI PRI CRTANJU

-Boje uglavnom opisuju emocionalni ivot deteta. Crna: tuga, boja straha, ali takoe predstavlja racionalnost i kontrolu. Crvena: agresivnost, vatra, energija, samouverenost, jaka oseanja, Boju treba gledati u vezi sa prikazanim predmetom, na primer, crvena lica ljudskih likova mogu biti odraz potisnute agresivnosti i potrebe deteta da je izbaci iz sebe.

17

MATURSKI RAD ne izgubi neiju ljubav).

Analiza dejeg crtea

Ako prednost daje bojama kao to su crna i uta, to moe znaiti ljubomoru (odnosno strah da Plava: Smirenost, uravnoteenost,lojalnost, ljubav-pogotovo majinska. Plava boja takoe moe oznaavati tiraniju. Zelena: Sklonost potiskivanju emocija, moe da oznaava harmoniju, zrelost linosti, misticizam. Smea: Vanost higijene za osobu koja crta. Bela: istoa, duhovnost. Ako ima puno bele boje nesigurnost. uta: Svetlost, toplota, razum, simbol oca. Narandasta: emocionalna toplina, srea, ispunjavanje oevih oekivanja. Ljubiasta: traenje oslonca. Roza: osetljivost, mladost, ranjivost Izbor boja: Otvoreno i ivo dete koristie tople i ive boje (utu, narandastu, crvenu). Neno i mirno birae hladne boje. Crtanje plavom bojom sa est godina poruuje da ne eli da ostane beba. Ako se dete blokira pred istim papirom ili ostavlja puno praznog prostora na svakoj stranici, moda se boji praznine ili ima potrebu za jasnijim granicama, potrebu da mu roditelju kau dokle sme ii. -Linije i figure govore o stepenu samokontrole i racionalnosti. Ako dete crta vie figura, a nekoj posveti mnogo vie panje i truda, to odaje utisak da mu je taj predmet i veoma bitan. Tanke i isprekidane linije: predstavljalju krutost linosti, nesigurnost. Oble linije: skromnost Izduene linije: agresivnost Cik-cak linije: nepouzdanost, nestalnost karaktera Prave linije: samouverenost, agresivnost u nekoj meri Figure bez detalja: linost sklone sanjarenju, reiti ali nerealni Sitne i detaljne figure: realistinost Linije promenljivog intenziteta: niska istrajnost

18

MATURSKI RAD -Potezi:

Analiza dejeg crtea

Ako je prelagan, otkriva bojaljivost, hipersenzibilnost, introvertno i esto vrlo suzdrano dete. To moe biti i znak potrebe za vie panje, odobravanja i pohvala. Ako na papiru ima mnogo pevrljanih prikazanih likova i predmeta, vae se dete verovatno plai da e pogreiti i da nee nacrtati sliku dobro kao ostala deca: treba pohvaliti njegovu sposobnost i vetinu i otvoreno mu pokazati ljubav koju oseate prema njemu. Kad je potez prenaglaen, do te mere da je dete olovkom ili flomasterom gotovo probuilo papir, to bi mogao biti znak velike tatine. Ipak ee otkriva dosta agresivno i hirovito dete.

CRTEI POSEBNOG ZNAAJA (otkrivanje linosti deteta pomou crtea)

Kua je posle oveka najzastupljeniji objekt dejeg prikazivanja. U poetku je dete prikazuje po tipinoj emi: trougao, kvadrat sa dodatnim kosim krovom i obaveznim dimnjakom, a kasnije sa svim potrebnim i nepotrebnim detaljima. Kua je simbol majke. Krov plameno crvene boje moe se povezati s agresivnou usmerenom prema liku majke, dok ulazna vrata zatvorena katancem ili velikim kljuem mogu biti znak straha od "napada" drugih ljudi ili znak detetove elje (koju roditelji potiskuju) da vrata njegovog doma budu otvorena njegovim prijateljima.Prozori takoe igraju vrlo vanu ulogu u dejoj simbologiji: prozorske klupice pune cvea odraavaju radost, a zatvoreni prozori ili prozori s reetkama odraz su straha od otvaranja prema drugima. Drvo se pojavljuje uglavnom uz kuu. Drvo je prvi oblik iz biljnog sveta koji dete prikazuje.Veruje se da svako dete ima svoj tip drveta i da u crteu drveta projektuje neke svoje osobine linosti (postoji test crtanja drveta. Koh-test). Listovi koji padaju s drveta predstavljaju strah od samoe i elju deteta da ponovo bude zatieno i uvek u blizini roditelja. Cvet se pojavljuje spontano, dosta kasno u dejem crteu. Pretpostavlja se da je zbog toga to je cvee veoma raznovrsno u oblicima i bojama, pa dete jo nema optu predstavu cveta.Dete prikazuje cvet kao dekorativni element jer ga odrasli njemu tako prezentiraju: stavlja se u vazu da nam bude lepa prostorija, gaji se u bati da nam ulepa okolinu... ivotinje se takoe javljaju kasnije, to je naroito karakteristino za decu iz grada jer ona, sem nekih ivotinja (pas, maka) nemaju prilike da bolje upoznaju i da im one postanu bliske. 19

MATURSKI RAD

Analiza dejeg crtea

Interesantno je da gradska deca ee crtaju divlje ivotinje, dok seoska deca crtaju domae ivotinje. One su najee okrenute ulevo. Prilikom crtanja make ili psa dete nam otkriva mnogo toga o sebi. Maca koja se mazi crte je deteta koje voli da bude i samo maeno. Neki elementi mogu biti povezani s dejim strahovima: udovita, ali i mievi, pauci, zmije, insekti.esto crtanje krvi, doktora ili bolnice moe ukazivati na neku tekou. Sunce u dejoj podsvesti predstavlja oca. Ako je zamraeno ili previe udaljeno od ostatka crtea, moe oznaavati potrebu za veom komunikacijom sa ocem. Takoe Sunce moe predstavljati svetlost, toplinu, aktivnost i optimizam. Posebnu panju treba obratiti na cipele, stopala i noge: ako dete crta roditelje bose, bez stopala ili nogu, to moe znaiti da nema dovoljno poverenja u njih i da mu je potrebno vie sigurnosti. Kapija: ograniavanje nekih mogunosti. Put: put ivota. Raskrsnica: ukazuje na neke probleme. Ptice: predstavljaju slobodu. Leptiri: uzviena fantazija. Jezero, reka: predstavlja majinsku ljubav.

Nainom crtanja dete otkriva temperament: Srameljivo dete vui e tanke linije, dok e energino dete jako stiskati olovkom po papiru. Matoviti vole da crtaju krugove, blage oblike (okrugli dim iz dimnjaka). Suprotno njima, ivahno dete vie voli uglove, ravne crte (iljato drvee). Raspored crtea na papiru: Pokazuje nam kako se dete uklapa u svoju okolinu. Levo znai prolost i privrenost majci, desno budunost i oca. Crte usmerene nagore predstavljaju detetove snove, a okrenute nadole njegov svakidanji ivot. Dete sigurno u samo sebe smestie crte u sredini papira.

20

MATURSKI RAD

Analiza dejeg crtea

Porodica: Crtanje svakog lana porodice zasebno pokazuje njegovo mesto u detetovoj glavi. Ali, ako nekoga i ne nacrta to ne znai nedostatak ljubavi prema toj osobi. Tako se moe desiti da dete sebe nacrta uz roditelje, a brata ili sestru na slici na zidu. TA TREBA ZNATI: Kada dete mnogo seni, to esto ukazuje na anksioznost, a ukoliko podebljava neke delove tela - recimo, nacrtalo je celu ljudsku figuru, ali je ake zatamnilo ili je podebljao linije ake ili ih nije ni nacrtalo, to ukazuje da dete sa tom osobom ne moe da ostvari kontakt. Najbitnije je da posmatramo nain na koji dete crta i ta izostavlja na crteu. Ukoliko sebe nacrta bez oiju ili uiju, to ukazuje da ima potrebu da se od nekih stvari skloni ili eli da se zatiti. Ponekad na crteima nedostaju stopala, to govori o tome da dete ima neki oseaj da nigde ne pripada.Kada se posmatra deji crte, uvek mora da se uzme u obzir nekoliko aspekata, pre svega ta je dete nacrtalo, okolnosti u kojima crta, u kom je uzrastu, jer trogodinjak ne crta isto kao dete od osam godina. Znakovi upozorenja!!! udovite sa mnogo oiju, malo i prekriveno sunce, vrlo tanak i jedva vidljiv potez olovkom...Sve su to razliiti elementi crtea koji mogu ukazivati na neku tekou. Roditelji nikako ne bi trebalo da analiziraju svaki crte jer e ono izgubiti poverenje u sebe i volju za crtanjem ako oseti da ga nadgledaju. Ostanite uz njega i pustite ga da samostalno crta. Jer, crte je poklon deteta, pa zato treba pohvaliti i onaj crte koji vam se ini loim. uvajte detetove crtee. Oni e vam otkrivati njegove male tajne sve do 12. godine. Posle toga detetovo stvaralatvo vie nije spontano. Ne postoji udesni recept za razumevanje i tumaenje deijih crtea. Za analizu se mora uzeti vie crtea iz jednog razdoblja i s razliitim temama. U njima ete pronai iste znakove oseajnosti, jer dete se izraava svojim delom, bez obzira na sadraj crtea.

21

MATURSKI RAD

Analiza dejeg crtea

NAJEE GREKE RODITELJA

Roditelji najee uvaju crtee svoje dece iz godine u godinu, i sa ponosom pokazuju familiji i prijateljima kako su njihova deca uznapredovala u crtanju. Na alost, ima i onih roditelja koji kriju crtee njihove dece ili jedva imaju po koji, jer deca odbijaju da crtaju, teko dre olovku, ne umeju skoro nita da nacrtaju. Neki roditelji su skloni da veruju da e to vremenom 'proi' a neki su ve krenuli da reavaju postojee probleme kod deteta. Pristupi roditelja u reavanja ovih problema su veoma razliiti, nekada su, veoma ekstremni u nalozima i zahtevima. U praksi se pokazalo, da ima roditelja koji vre pritisak na dete kako treba da crta . Postoji nekoliko 'tipova' roditelja u svojstvu savetodavaca. -Jedni stavljaju detetu olovku u ruku i pokuavaju da njihovom akom vodei detetovu aku izvedu oblike na hartiji, uporno objanjavajui kako neki predemeti treba da izgledaju. -Drugi objanjavaju kako treba da se izvedu odreeni oblici u okviru sadraja crtea, briu detetu nacrtano i zahtevaju da ih dete slua i da napravi onako kako oni priaju. -Trei tip roditelja, sklanja dete sa stolice, sedaju na njegovo mesto i crtaju umesto njega. Uz put esto prigovaraju kako nikada nee nauiti da crtaju kako treba. Takvi roditelji crtaju deci i kasnije, u koli, pa ak i na fakultetu. U svim ovim situacijama, deca ne mogu da izgrade model uenja, koji kasnije primenjuju na sve kolske i vankolske aktivnosti. Od modela uenja zavisi i njihov uspeh, samostimulacija, motivacija i uvianje da svaka aktivnost moe uvek jo bolje da se izvede, zbog ega se dete adekvatno razvija i napreduje. Deca koja esto trpe nemile zahteve svojih roditelja, izgrauju mnoge negativne stavove o sebi i vrlo esto podbacuju u uenju u koli. U predkolskom periodu moe da se stvori agresivan stav prema drugovima i drugaricama jer se oseaju manje vrednim jer ne znaju da crtaju. Ona ne razumeju ta se od njih trai. Govor i jezik odraslog je suvie sloen i po tipu verbalnog obrasca u kome postoje zahtevi ili nalozi koje dete svojom razvojnom psihofiziologijom govora i jezika nije doseglo. Zato dete ne treba prisiljavati ni na ta, vremenom e samo od sebe poeti da uvia stvari oko sebe, poee da crta, kasnije i da pie i da ita, a ako postoje vei problemi ili poremeaji, specijalisti su tu da ree probleme.

22

MATURSKI RAD

Analiza dejeg crtea

ZAKLJUAK
Na kraju ovog rada, mogu rei da sam veoma zadovoljna i srena, jer sam zaista uivala dok sam istraivala i pisala. Saznala sam mnoge stvari koje sam elela, ali do sada nisam znala, prola sam kroz uzbudljive faze detetovog razvoja, i u potpunosti sam ispunila svoja oekivanja u vezi sa ovom temom. Naravno, sa ovim znanjem nisam postala profesionalac, i ne umem da analiziram deji crte kao neko ko se ovom profesijom bavi ve godinama, ali sam na dobrom putu ka tome, jer se moje istraivanje ne zavrava. elim jo vie da saznam o razvoju deteta, o poboljanju njegovog razvoja, o uspenom vaspitanju, o otkrivanju dejeg miljenja, i ne samo dejeg, ve i miljenja odraslog oveka. Kao to se vidi, otvorila su se mnoga vrata za mene prema kojima nameravam krenuti, biti uporna i uspeti. Ako kojim sluajem ne uspem da ostvarim svoj cilj, ovaj rad i steeno znanje e mi ostati kao pomono sredstvo da jednoga dana svoju decu uspeno vaspitam, i na taj nain izvedem na pravi put.

23

MATURSKI RAD

Analiza dejeg crtea

LITERATURA: Morin Koks-Deji crtei Mrei Ferenc V.Bint gnes-Gyermekllektan Dr Bogomil Karlavaris Jovanka Kelbli Miroslava Stanojevi-Kastori-Metodika likovnog vaspitanja predkolske dece (za III godinu pedagoke akademije) http://www.babazo.hu/szakertok/20051005bevezetes.html http://www.babazo.hu/szakertok/20070326gyerekrajzok.html?pIdx=1 http://bnibocaraton.blogspot.com/2007/01/childrens-drawing-analysis-with-billie.html http://www.nedasubota.com/moja_decica.html http://www.nlcafe.hu/babazzunk/20080606/a_gyerekrajzok_titkai/ http://www.grafologiaelemzes.hu/pedagogia/pedagogia/80-gyerekrajzok.html http://www.mojamansarda.com/index.php?topic=814.0

24