Zbogom, lepojko

Rejmond endler

Preveo Nenad Dropuli

Naslov originala Raymond Chandler Farewell, My Lovely

Farewell, my lovely 1940 by Raymond Chandler Limited, A Chorion Company All rights reserved Raymond ChandlerTM Translation entitled Zbogom, lepojko 2009 Raymond Chandler Limited, A Chorion Company

ZBOGOM, Lepojko

Translation Copyright 2010 za srpsko izdanje, LAGUNA

Dragana Mati-Radosavljevi

1
Bio je to meoviti stambeni blok na Centralnoj aveniji, jedan od onih koji jo nisu postali potpuno crnaki. Upravo sam izaao iz male berbernice s tri stolice, gde je po miljenju agencije berberin po imenu Dimitrios Aleidis radio na zameni. Bio jer to sitan posli. Njegova ena je rekla da je spremna da potroi malo novca kako bi ga vratila kui. Nisam ga naao, ali ni gospoa Aleidis nikad mi nije platila. Mart se bliio kraju i bilo je toplo. Stajao sam i gledao u izboeni neonski znak Florijana, malog restorana s kockarnicom na spratu. Jo jedan ovek gledao je znak. Zurio je u pranjave prozore s nekakvim skamenjenim divljenjem na licu, kao krupni useljenik kada prvi put spazi Kip slobode. Bio je krupan, ali ne vii od metra i devedeset pet i ne iri od cisterne za pivo. Stajao je na oko tri metra od mene. Ruke su mu visile niz telo, a zaboravljena cigara dimila mu se meu ogromnim prstima. Vitki tihi crnci kradomice su ga odmeravali prolazei ulicom. Vredelo ga je pogledati. Nosio je upavi eir

Rejmond endler

Zbogom, lepojko

orsalino, grubi sportski sako s malim belim lopticama b za golf umesto dugmadi, smeu koulju, utu kravatu, sive flanelske pantalone s faltama i cipele od krokodilske koe s belim vrhovima. Iz depa na grudima prosipala mu se maramica, jarkouta kao i kravata. Za traku eira zatakao je dva arena pera, ali nisu mu bila potrebna. ak i na Centralnoj aveniji, ne ba poznatoj po diskretnom odevanju, bio je neupadljiv koliko i tarantula na ampiti. Koa mu je bila bleda i trebalo mu je brijanje. Uvek e mu trebati brijanje. Imao je crnu kovrdavu kosu i guste obrve, gotovo spojene iznad debelog nosa. Ui su mu bile male i fine za tolikog oveka, a oi su mu sijale kao da suze, kako esto biva u sivookih ljudi. Stajao je kao spomenik, i posle nekog vremena se osmehnuo. Polako je priao dvostrukim njiuim vratima pred stepenitem za sprat. Gurnuo ih je, hladno i ravnoduno osmotrio obe strane ulice i uao. Da je bio sitniji i neupadljivije odeven, moda bih pomislio da je krenuo u pljaku. Ali nije, ne u tom odelu, ne s takvim eirom i ne toliki. Vrata su se zanjihala napolje i gotovo stala. Pre nego to su se sasvim zaustavila, ponovo su se otvorila, silovito, prema napolje. Neto je poletelo preko plonika i palo u slivnik izmeu dva parkirana automobila. Palo je na ruke i kolena i zacvilelo piskavo kao pritenjeni pacov. Bio je to mrav sme momi uskih ramena u odelu boje jorgovana i s karanfilom u rupici revera. Kosa mu je bila crna i zalizana. Jedno vreme je cvileo otvorenih usta. Ljudi su ga nezainteresovano gledali. Onda je kicoki nakrivio eir,

priao do zida i tiho krenuo du bloka izbacujui stopala napolje. Tiina. Saobraaj se nastavio. Doao sam do dvostrukih vrata i stao. Sada su bila nepomina. Ovo me se nije ticalo. Zato sam otvorio vrata i pogledao unutra. Ruka u koju bih mogao komotno da sednem pojavila se iz polumraka, zgrabila me za rame i gnjeila ga u kau. Zatim me je povukla kroz vrata i nehajno me podigla na stepenik. Krupno lice me je posmatralo. Dubok mek glas me je upitao, tiho: Crnje, a? Zamisli samo, drugar. Bilo je mrano unutra. Bilo je tiho. Odozgo su dopirali neodreeni ljudski zvuci, ali na stepenitu smo bili sami. Krupni ovek ozbiljno je zurio u mene sve vreme mi krei rame akom. amuga, rekao je. Sad sam ga izbacio napolje. Jesi video kako sam ga izbacio? Pustio mi je rame. inilo mi se da kost nije slomljena, ali itavo rame mi je obamrlo. Ovde ti je tako, rekao sam trljajui rame. ta si oekivao? Ne priaj svata, drugar, rekao je grmalj predui meko kao etiri tigra posle veere. Velma je radila ovde. Mala Velma. Ponovo je posegao da me uhvati za rame. Probao sam da se izmaknem, ali bio je brz kao maka. Opet je poeo da mi mesi miie gvozdenim prstima. Aha, rekao je. Mala Velma. Nisam je video osam godina. Kae da je ovo crnaki lokal? Prokrkljao sam da jeste.

10

Rejmond endler

Podigao me je jo dva stepenika. Izvukao sam se iz stiska i pokuao da nainim malo prostora. Nisam bio naoruan. Potraga za Dimitriosom Aleidisom nije iziskivala pitolj. Sumnjao sam da bi mi pitolj sada uopte i pomogao. Grmalj bi mi ga verovatno oteo i pojeo. Popni se pa vidi sam, rekao sam mu trudei se da suzbijem patnju u glasu. Ponovo me je pustio. Gledao me je s nekakvom tugom u sivim oima. Ba sam dobro raspoloen, rekao je. Ne bih da se neko zakai sa mnom. Hajdemo obojica gore, pa moemo i da drmnemo koju. Nee te posluiti. Kaem ti da je to lokal za obojene. Nisam video Velmu osam godina, rekao je dubokim tunim glasom. Osam dugih godina je prolo otkako smo se oprostili. est godina mi nije pisala. Ali sigurno ima razlog. Nekada je radila ovde. Slatka je bila. Hajdemo ti i ja gore, a? Vai, povikao sam. Idem s tobom, samo me pusti. Sam u da hodam, ne mora da me nosi. Umem ja to. Odrastao sam ovek, sam idem u toalet i sve. Samo nemoj da me nosi. Mala Velma je nekada radila ovde, rekao je blago. Nije me sluao. Krenuli smo uz stepenice. Pustio me je da se sam penjem. Rame me je titalo. Potiljak ni se ovlaio znojem.

2
Jo jedna dvostruka njiua vrata odvajala su vrh stepenita od onoga iza njih, ta god da je to bilo. Grmalj ih je lako gurnuo palevima i uao u salu. Bila je to uska dugaka prostorija, ne ba ista, ne naroito svetla, ne sasvim vesela. U uglu za stolom za barbut grupa crnaca je skandirala i eretala pod kupom svetla. Du desnog zida pruao se ank. Ostatak sale uglavnom su zauzimali okrugli mali stolovi. Bilo je malo klijenata, mukaraca i ena, i svi su bili crnci. Navijanje za stolom za barbut je umuknulo, a svetlo iznad stola trznulo se i ugasilo. Odjednom je zavladala tiina teka kao brod prepun vode. Oi su nas posmatrale, oi boje kestena na licima raznih boja, od sive do potpuno crne. Glave su se polako okrenule, a oi na njima su svetlucale i zurile u mrtvoj neprijateljskoj tiini druge rase. Krupan crnac masivnog vrata stajao je naslonjen na kraj anka. Imao je ruiaste podvezice na rukavima, a ruiasto-bele naramenice ukrtale su mu se na leima. S kilometra se videlo da je izbaciva. Polako je spustio nogu sa ipke, polako se okrenuo i zagledao u nas, blago irei stopala i oblizujui usne irokim jezikom. Lice mu je bilo izubijano

11

12

Rejmond endler

Zbogom, lepojko

13

kao da ga je u ivotu udarilo sve osim dizalice. Bilo je iarano oiljcima, spljoteno, oteeno, izrovaeno i izuivano. Bilo je to lice koje se niega ne plai. Pretrpelo je sve to je iko uspeo da smisli. Kratka kovrdava kosa bila mu je proarana srebrom. Nije imao resicu na jednom uhu. Crnac je bio teak i pleat. Imao je debele snane noge, pomalo krive, to je za crnce neobino. Jo malo se oblizivao, a onda se nasmeio i krenuo. Priao nam je u labavom bokserskom poluunju. Grmalj ga je nemo ekao. Crnac s ruiastim podvezicama na miicama spustio je krupnu smeu aku grmalju na grudi. Iako ogromna, na grmaljevim grudima izgledala je kao dugme. Grmalj se nije ni makao. Izbaciva se blago osmehnuo. Belci ne mo ovdi, drugar. Samo obojeni. Izvinjavaj. Grmalj je sitnim tunim sivim oima pogledao po dvorani. Obrazi su mu se lako zarumeneli. Crnuga, rekao je ljutito ispod glasa. Gde je Velma?, upitao je izbacivaa. Izbaciva je suzbio smeh. Posmatrao je grmaljevu odeu, smeu koulju i utu kravatu, grubi sivi sako i bele loptice za golf. Lako je pomerao krupnu glavu i sve dobro osmotrio iz razliitih uglova. Spustio je pogled na cipele od krokodila. Tiho se zakikotao. Zabavljao se. Bilo mi ga je pomalo ao. Ponovo je progovorio. Velma, kae, a? Nema nikake Velme ovdi, brate. Nema cuge, nema enske, nema nita. Ajde idi, beli deko, samo idi. Velma je nekada radila ovde, ree grmalj. Govorio je sanjivo, kao da potpuno sam negde u umi bere ljubiice. Izvadio sam maramicu i ponovo obrisao potiljak.

Izbaciva se odjednom nasmejao. Naravski, rekao je i brzo preko ramena pogledao svoju publiku. Velma je radila ovdi. Ali Velma vie ovdi ne radi. Ola je u pemziju. Ha. Ha. A da skloni tu prljavu apicu s mene?, ree grmalj. Izbaciva se namrtio. Nije bio navikao da mu se neko tako obraa. Povukao je ruku i stegnuo je u pesnicu veliine i boje patlidana. Morao je da misli na svoj posao, na svoj ugled grubijana, na potovanje javnosti. Razmiljao je trenutak-dva o svemu tome i pogreio. Zamahnuo je veoma snano i kratko, naglo trznuo laktom i pogodio grmalja u bradu. Lak uzdah proao je salom. Bio je to dobar udarac. Rame se spustilo i telo se okrenulo za pesnicom. Bilo je dosta teine u tom udarcu, a ovek koji ga je uputio imao je bogato iskustvo. Grmalj nije pomerio glavu za vie od centimetar-dva. Nije ni pokuao da zaustavi udarac. Primio ga je, lako se stresao, proizveo tih grleni zvuk i zgrabio izbacivaa za guu. Izbaciva je pokuao da ga udari kolenom meu noge. Grmalj ga okrenu u vazduhu i razmae svoje bletave cipele po bednom linoleumu na podu. Savio je izbacivaa unazad i uhvatio ga za kai. Pukao je kao mesarski remen. Grmalj je spustio ogromni dlan izbacivau na kimu i zanjihao ga. Izbaciva je poleteo preko dvorane, vrtei se, trzajui i mlatarajui rukama. Trojica ljudi skoila su da mu se sklone s puta. Izbaciva je u letu zakaio sto i udario u dno zida s treskom koji se sigurno uo do Denvera. Noge su mu se zatresle. Onda se umirio.

14

Rejmond endler

Zbogom, lepojko

15

Neki ljudi, ree grmalj, pogreno ocene kada je neophodna grubost. Okrenuo se meni. Aha, rekao je. Idemo ti i ja da drmnemo po jednu. Prili smo anku. Gosti su, po jedno, dvoje i troje, kao tihe senke neujno otklizali preko poda i neujno proli kroz vrata na odmorite. Neujni kao senke u travi. ak nisu ostavili ni vrata da se njiu. Naslonili smo se na ank. Viski koktel, rekao je grmalj. ta e ti? Viski koktel, rekao sam. Dobili smo koktele. Grmalj je ravnoduno srknuo svoj koktel uz rub debele iroke ae. Ozbiljno je posmatrao ankera, mravog crnca zabrinutog lica koji se kretao kao da ga bole noge. Ti zna gde je Velma? Velma kaete?, zacvileo je anker. Nisam je skoro vid. Nisam odavno, gosn. Koliko si ve ovde? Da vidimo. anker spusti krpu i nabra elo brojei na prste. Oko deset meseci, rek bi. Oko godine. Oko... Odlui se ve jednom, ree grmalj. anker izbulji oi, a Adamova jabuica zaigra mu kao obezglavljeno pile. Koliko je ve ova rupaga crnaka?, upita grmalj osorno. Ko pita? Grmalj je savio aku u pesnicu i aa u njoj skoro se izgubila.

Bar pet godina, rekao sam. Ovaj tip nee znati nita o beloj devojci po imenu Velma. Niko ovde nee znati nita o njoj. Grmalj me pogleda kao da sam se upravo izlegao. Koktel mu nimalo nije popravio raspoloenje. A ko tebe ta pita?, upitao me je. Nasmeio sam se. Uspeo sam da to bude irok, topao, drugarski osmeh. Ja sam onaj s kojim si doao, sea se? Uzvratio mi je osmeh, prazan beli kez bez ikakvog znaenja. Viski koktel, rekao je ankeru. Istresi te buve iz gaa. Slui. anker se promuva po anku kolutajui oima. Naslonio sam se leima na ank i pogledao po dvorani. Bila je prazna, osim grmalja i mene, ankera i izbacivaa omlaenog o zid. Izbaciva se micao. Pomerao se sporo, kao uz ozbiljan bol i napor. Puzio je tiho uza zid kao muva s jednim krilom. Muvao se iza stolova, umoran, odjednom ostareo, odjednom razoaran. Gledao sam ga. anker je spustio jo dva koktela. Okrenuo sam se anku. Grmalj je nehajno pogledao izbacivaa kako puzi, a onda vie nije obraao panju na njega. Nita nije ostalo od starog mesta, vajkao se. Ovde su bili mala pozornica, i orkestar, i zgodne sobice u kojima je ovek mogao da se razonodi. Velma je pomalo pevala. Crvenokosa je, zna. Slatka kao ipkane gaice. Trebalo je da se venamo kad su mi smestili. Uzeo sam drugi koktel. Ova pustolovina malo mi je dojadila. ta su ti smestili?, upitao sam.

16

Rejmond endler

Zbogom, lepojko

17

ta misli gde sam bio onih osam godina? Lovio si leptire. Bocnuo se u grudi kaiprstom nalik na bananu. U orci. Zovem se Maloj. Zovu me Los Maloj, zato to sam krupan. Pljaka banke Grejt bend. etrdeset somova. Sam-samcit. ta kae, a? I sad e sve to da potroi? Prostrelio me je pogledom. Iza nas se neto ulo. Izbaciva je ponovo bio na nogama, pomalo nesiguran. Spustio je ruku na kvaku tamnih vrata iza stola za barbut. Otvorio je vrata i gotovo propao kroz njih. Vrata su zatektala i zatvorila se. Brava je kljocnula. Gde je onaj otiao?, upitao je Maloj. ankeru su oi zakolutale u glavi i s tekoom se usredsredile na vrata kroz koja se izbaciva oteturao. To je... to je kancelarija gosn Montgomerija, gosn. On je gazda. Njegova kancelarija je tamo. Moda on zna, ree grmalj. Iskapio je pie u jednom gutljaju. Bolje mu je da se ne pravi pametan. Daj jo dva. Polako je krenuo preko dvorane, lakog koraka, potpuno bezbrian. Njegova ogromna lea zakrilila su vrata. Bila su zakljuana. Prodrmusao ih je i komad drveta odleteo je u stranu. Uao je i zatvorio vrata za sobom. Usledila je tiina. Pogledao sam ankera. anker je pogledao mene. Oi su mu postale zamiljene. Obrisao je ank, uzdahnuo i spustio desnu ruku. Posegao sam preko anka i uhvatio ga za ruku. Bila je tanka, krhka. Drao sam ga i smeio mu se.

ta to ima dole, drukane? Oblizao je usne. Naslonio se na moju ruku, utke. Sivilo mu je navrlo u sjajno lice. Ovaj tip je opasan, rekao sam. I sigurno e podivljati. Takav je kad popije. Trai devojku koju je nekada poznavao. Ovo mesto je nekad bilo belako. Kapira? anker obliza usne. Tipa dugo nije bilo, nastavio sam. Osam godina. On kao da ne shvata koliko je to, mada mislim da mu se ini kao itav ivot. On misli da ljudi ovde sigurno znaju gde mu je devojka. Kapira? anker polako ree: Mislio sam da si ti s njim. Nisam svojevoljno. Pitao me je neto dole i dovukao me ovamo. Nikad ga u ivotu nisam video. Ali nisam bio raspoloen da letim preko krovova. ta ima tu dole? Imam krate, ree anker. Ccc. To je nezakonito, apnuo sam. Sluaj, ti i ja smo zajedno. Ima jo neto? Imam pucu, ree anker. U kutiji za cigare. Putaj mi ruku. Lepo, rekoh. Sad se malo makni. Polako. Postrance. Nije trenutak za artiljeriju. To ti kae, nacerio se anker i oslonio mi se na ruku svom umornom teinom. To ti... Stao je. Zakolutao je oima. Glava mu se trznula. uo se tup upalj udar iz dna sale, iza onih zatvorenih vrata. Moda su se to neka vrata zalupila, ali meni se inilo da nije to. I anker je isto mislio.

18

Rejmond endler

Zbogom, lepojko

19

Skamenio se. Pljuvaka mu je pocurila iz usta. Oslunuo sam. Nije se ulo vie nita. Brzo sam krenuo na kraj anka. Predugo sam oslukivao. Vrata u dnu s treskom su se otvorila, Los Maloj je glatko uleteo u salu i ukopao se u mestu, sa irokim bledim osmehom. Vojni kolt kalibra 45 delovao je kao igraka u njegovoj ruerdi. Nemoj neko da se ali, rekao je drugarski. Spustite ape na ank. anker i ja spustili smo ruke na ank. Los Maloj paljivo je pogledao po dvorani. Osmeh mu je bio napet, kao prikucan. Pomerio je stopala i tiho krenuo. Izgledao je kao neko ko bi mogao sam da opljaka banku ak i u ovoj odei. Priao je anku. Dii ruke, crnjo, rekao je tiho. anker je podigao ruke visoko iznad glave. Grmalj je stao iza mene i paljivo me prepipao levom rukom. Osetio sam njegov topli dah na potiljku. Onda je dah nestao. Ni gospodin Montgomeri nije znao gde je Velma, rekao je. Pokuao je to da mi objasni ovim. Potapao je kolt otvrdlom akom. Polako sam se okrenuo i pogledao ga. Aha, rekao je. Upamtie me. Nee me zaboraviti, drugar. Samo reci onim pajacima da stalno budu na oprezu. Mahnuo je revolverom. Pa, zbogom, propalice. Moram da uhvatim tramvaj. Krenuo je prema stepenitu. Nisi platio pie, rekao sam.

Stao je i paljivo me osmotrio. Moda ima neega u tome, rekao je, ali ja to ne bih spominjao. Nastavio je dalje, kliznuo kroz njiua vrata, a onda se iz daljine ulo kako silazi niz stepenice. anker se sagnuo. Skoio sam iza anka i sklonio ga s puta. Skraena samara leala je pokrivena krpom na pregradi ispod anka. Pored nje je stajala kutija za cigare. U kutiji za cigare bio je automatik kalibra 38. Uzeo sam i puku i pitolj. anker se pripio uz nizove aa iza anka. Obiao sam ank i priao razjapljenim vratima u dnu sale. Iza njih se video hodnik u obliku slova L, gotovo sasvim mraan. Izbaciva je onesveen leao na podu, s noem u ruci. Nagnuo sam se, izvukao no i bacio ga niz zadnje stepenice. Izbaciva je disao krkljavo, a ruka mu je bila mlitava. Prekoraio sam preko njega i otvorio vrata s natpisom Kancelarija ispisanim oguljenom crnom bojom. Pored prozora dopola zatvorenog daskama stajao je mali izgrebani pisai sto. Za stolom je veoma uspravno sedeo mukarac. Visoki naslon stolice dopirao mu je tik do potiljka. Vrat mu je bio savijen unazad preko naslona tako da mu je nos bio uperen u zakovani prozor. Prosto savijen, kao prepeglana maramica. Desno od mukarca videla se otvorena fioka stola. U fioci su bile novine s masnom mrljom. Revolver je izvaen odatle. Verovatno je u tom trenutku to delovalo kao dobra ideja, ali poloaj glave gospodina Montgomerija poricao je njenu opravdanost.

20

Rejmond endler

Na stolu je stajao telefon. Spustio sam krate na sto i poao da zakljuam vrata pre nego to pozovem policiju. Tako sam se oseao bezbednije, a gospodin Montgomeri nije imao nita protiv. Kad su momci iz patrolnih kola potrali uz stepeni ce, izbaciva i anker ve su bili nestali, i ostao sam potpu no sam.

3
Sluaj je dobio ovek po imenu Nalti, dangrizalo uske brade i dugih utih ruku, koje je skoro sve vreme razgovora sa mnom drao sklopljene na kolenima. Bio je detektiv porunik dodeljen stanici u Sedamdeset sedmoj ulici, a razgovarali smo u goloj prostoriji s dva mala radna stola jedan naspram drugog i dovoljno prostora za prolaz izmeu njih ako to ne pokuaju dve osobe istovremeno. Pod je bio prekriven prljavim smeim linoleumom, a zadah starih opuaka cigara visio je u vazduhu. Naltijeva koulja bila je izlizana, a rukavi sakoa podvrnuti na unutra. Izgledao je dovoljno siromano da bude poten, ali nije delovao kao ovek koji moe da izae na kraj s Losom Malojem. Pripalio je polovinu cigare i bacio ibicu na pod, gde ju je doekalo brojno drutvo. Govorio je ogoreno: Crnje. Jo jedno ubistvo crnje. Toliko vredim posle osamnaest godina rada u Upravi policije. Nema mojih slika u novinama, nema teksta, ak ni etiri reda u malim oglasima. Nisam nita rekao. Uzeo je moju posetnicu, proitao je ponovo i bacio na sto.

21

22

Rejmond endler

Zbogom, lepojko

23

Filip Marlou, privatni detektiv. Jedan od onih, a? Gospode, izgleda dovoljno opasno. ta si radio sve to vreme? Koje sve vreme? Sve vreme dok je Maloj lomio vrat ovom crnji? O, to se dogodilo u drugoj prostoriji, rekao sam. Maloj mi nije poverio da ide nekome da slomi vrat. Vozaj me, vozaj, ree Nalti gorko. U redu, samo napred, vozaj me. Mene voza ko stigne. Jo jedan ne smeta. Jadni stari Nalti. Idemo malo da ga zezamo. Uvek se dobro ismejemo Naltiju. Ne pokuavam nikoga da vozam, rekao sam. Tako se to desilo u drugoj prostoriji. Ma da, naravno, ree Nalti kroz oblak smrdljivog dima. Bio sam tamo i sve sam video, zar ne? Zar ne nosi pucu? Ne na ovakvom poslu. Kakvom poslu? Traio sam berberina koji je pobegao od ene. Mislila je da ga mogu ubediti da se vrati kui. Misli crnugu? Ne. Grka. U redu, ree Nalti i pljunu u korpu za otpatke. U redu. Kako si upoznao grmalja? Ve sam vam ispriao. Sluajno sam se naao tamo. Izbacio je crnca kroz vrata Florijana, ja sam glupavo provirio da vidim ta se deava, i on me je poveo gore. Misli pod pretnjom orujem? Ne, tada nije imao pitolj. Makar mi nije pokazao. Verovatno je uzeo revolver od Montgomerija. Samo me je pokupio. Ponekad sam prosto neodoljiv.

Ne bih znao, ree Nalti. Izgleda da te je lako po kupiti. U redu, rekao sam. Zato da se prepiremo? Ja sam ga video, a vi niste. Mogao bi i mene i vas da okai kao privezak. Dok nije izaao, nisam znao da je ikoga ubio. uo sam pucanj, ali sam pomislio da ga se neko uplaio i pucao u njega, a da je on tom nekom oteo pitolj. A zato si to pomislio?, upita Nalti gotovo otmeno. Upotrebio je pitolj prilikom pljake one banke, zar ne? Razmislite o odei koju je nosio. Nije on poao nikoga da ubije, ne onako odeven. Doao je tamo da potrai devojku po imenu Velma; ona mu je bila devojka pre te pljake. Radila je kod Florijana ili kako god se zvalo to mesto dok je jo bilo belako. Tamo je i uhapen. I vi ete ga uhvatiti. Naravno, ree Nalti Onoliki ovek i onako obuen. Bie lako. Moda ima drugu odeu, rekao sam. I kola i skrovite i novac i prijatelje. Ali uhvatiete ga. Nalti ponovo pljunu u korpu. Uhvatiu ga, rekao je, otprilike kada mi izrastu trei zubi. Koliko je ljudi ubio? Jednog. A zna zato? Nema novinskog prostora. Jednom je pet crnja izrezbarilo jedan drugog noevima dole u Istonoj trideset etvrtoj ulici. Jedan je ve bio mrtav. Bilo je krvi po nametaju, krvi po zidovima, krvi ak i po tavanici. Otiao sam dole, a tip iz Kronikla, lovac na vesti, silazi s verande i ulazi u kola. Mrti se na nas i kae: O, do avola, crnje, sedne u kola i ode. Nisam ni uao u kuu.

24

Rejmond endler

Zbogom, lepojko

25

Moda je prekrio uslovnu, rekao sam. Dobiete podatke od njih. Ali pokupite ga lepo inae e vam pobiti gomilu pozornika. Onda ete dobiti prostor u novinama. A ja bih se otarasio sluaja, iscerio se Nalti. Zazvonio mu je telefon na stolu. Sluao je i tuno se osmehnuo. Spustio je slualicu i zabeleio neto, a u oima mu se pojavio bled sjaj, svetlost duboko u dnu pranjavog hodnika. Do avola, nali su ga. Upravo su zvali iz kartoteke. Imaju otiske, sliku, sve. ovee, ovo je makar neto. Proitao je beleke. Gospode, ovo je ljudina. Visok sto devedeset est, teak sto dvadeset kilograma bez kravate. Gospode, koliki ovek. Pa, avo da ga nosi. Objavili su potragu. Verovatno na kraju spiska ukradenih kola. Sada moemo samo da ekamo. Bacio je cigaru u pljuvaonicu. Pokuajte da naete tu devojku, rekao sam. Velmu. Maloj je trai. Tako je sve i poelo. Potraite Velmu. Ti je potrai, ree Nalti. Ja nisam bio u javnoj kui ima dvadeset godina. Ustao sam. Vai, rekao sam i krenuo ka vratima. Hej, ekaj malo, ree Nalti. Samo sam se alio. Nisi naroito zauzet, je li? Vrteo sam cigaretu meu prstima, gledao ga i ekao kod vrata. Mislim, ima vremena da malo procunja i potrai tu ensku. To ti je dobra ideja. Moda neto nae. Pronjukaj neupadljivo. ta ja dobijam?

Tuno je rairio ute ruke. Osmeh mu je bio lukav kao polomljena miolovka. Upadao si u nevolje s nama. Ne govori mi da nisi, ja sam uo da jesi. Sledei put nee ti koditi da ima drugara. Kakve e mi to koristi doneti? Sluaj, ree Nalti. Ja sam obian pajkan. Ali svako u Upravi moe da ti uini mnogo dobra. Je li to iz ljubavi, ili plaate i u novcu? Ne u novcu, ree Nalti i namreka tuni uti nos. Ali meni oajniki treba malo zasluga. Od prole reorganizacije vrlo je gadno. Neu ti to zaboraviti, drugar. Nikad. Pogledao sam na sat. U redu, ako neto smislim, vae je. A kad dobijete sliku, identifikovau vam ga. Posle ruka. Rukovali smo se, pa sam izaao hodnikom boje blata, siao niz stepenice, izaao iz zgrade i seo u kola. Prolo je dva sata otkako je Los Maloj izaao iz Florijana s vojnim koltom u ruci. Ruao sam u dragstoru, kupio pola litra burbona i odvezao se na istok do Centralne avenije i njome na sever. Predoseaj koji me je vodio bio je neopipljiv kao vreli vazduh koji je treperio iznad plonika. Sve ovo uopte me se nije ticalo, ali bio sam radoznao. No, strogo govorei, nisam imao posla ve mesecima. ak i besplatan posao znaio je promenu.