Izgubljene iluzije Balzakove,

slino ostalim velikim delima njegovim, takoe zahvataju problematiku jednog odreenog sloja ondanjeg francuskog drutva. Naime, u ovom romanu pisac analitiki verno i umetniki sugestivno oivljava intelektualni Pariz svoga vremena: umetnike, knjievne, novinarske, politike i finansijske krugove. I ovde je, kao i u drugim velikim svojim delima, snagom izuzetnog talenta Balzak vanredno ivo ostvario veliki broj likova, posebno lik glavne linosti, novinara Lisijena de Ribanprea. U svim svojim delima Balzak se pokazao kao izuzetan hroniar tadanjeg francuskog drutva. Njegovi romani su nenadmani po svojoj naraciji, velikim dometima vitalnih, razliitih i zanimljivih likova koji su se opsesivno zanimali za bukvalno sve sfere drutvenog ivota. Balzak je prikazivao kontraste izmeu provincijalnih i metropolitskih manira i obiaja, komercijalne sfere bankarstva, izdavatva i industrijskih poduhvata, svet umetnosti, knjievnosti i visoke kulture, politike i partizanskih intriga, romantine ljubavi u svim njenim aspektima, kao i zamrene drutvene veze i skandale meu aristokratijom i buroazijom. Tipina balzakovska tema je pria o ambicioznom, provincijskom mladiu koji eli da uspe u Parizu. Balzak je opisivao pojedince koji su nemilosrdni, lukavi i iznad svega uspeni u trasiranju puta unutar drutvene i finansijske lestvice. Naroito ga je zanimala tema individualca koji se bori sa drutvom: avanturista, nitkov, neskrupulozni finansijer i kriminalac. esto je njegov nitkov snaniji i zanimljiviji od protagoniste. Bio je u isto vreme fasciniran i uasnut francuskm drutvenim sistemom u kojem su materijalne vrednosti i sticanje zamenjivale, po njemu, stare, stabilne vrednosti nekadanje aristrokratije..

j , , (1799 1850), j j j :

j , , , , , , , , , j . j j j . j j j j . j , , j j j . , :, , , j . j, j , j, , j . A J 1976.

HONOR DE BALZAC : ILLUSIONS PERDUES

 3 / 258 j . II j jj j , j j j , jj j , j j j j j , j ; j j j j j : j , j , j ; , , j . j , j ". j j, J j , j j " j IX ". j j, j j j . j j j , j : , j . , j ; , . j ,

 , ; , . , j j , j. . , , j j. j j . j j. j , j; j, j j... , , j , , j XIV, j IV , I . j , jj , , , j, , j . j j j . , j j ..." j , j j , 1 842, j j j , jj : j j. .. j j , j j, j j , j . , , , j , ." III j , j , j j; ,j j

 . , j j , . j j , j j , j j j , j . : j j j ?" j, , j , j ; , , , j j j , j , . j , , j jj , jj. j j, , , . , j , j j

HONOR DE BALZAC :

ILLUSIONS PERDUES 4 / 258 , j . j ; j jj, j j j j j ; j j, j , j jj . , , , j . j , j j j , j j ; j . j j jj , , , j , j j j . j, j j j ,j j j j: j, jj , j. jj , j . j ; j j j ,

. j j j j; , , j j . , j j j , j : , . j " jj j j j j. IV j , j , j . jj , j . j j , j j j j, j j . , j , , j XVIII , j . j j j. j : j , , j j j , j j , , jj j, ; j, j j j. j j : j, , . j j j j , j j, , j , , j j j j jj . , , j: j , j j , j ; j j , j j j

 . j , , j , ; j , j j , . , j j j , ., j .

HONOR DE BALZAC : ILLUSIONS PERDUES 5 / 258 j, , j ; , j j, : , , : j . , j, j, j j , j j, j j j j j j j. , , : j , j j , j , ; j j

, , j j j j: , j , j j j j j, j , j j j , j j; j j j jj j j , . j , j j j, j j j j. : jj j , j j jj , j , j j j ." j j j, , j , j " , j j : , j j , j , j XVIII , , j, jj , j , , . , , , j jj j j j j jj j j j j . V

 j . J j j j j j. j j ; j j j , , j j. j, , j j ,j j j: j j j . : , j , , , j . . j j j, j ., j j j jj j, j; j j jj j j : j , j j , j . j j . j j, j j j ; j j , j j j j j j. , j , j, j j j , j j j j, j j j j j . j j j j , j j , , ,

BALZAK (17991850) :'' Predgovor ljudskoj komediji '' ( Pariz, jula 1842.g. ) :Daj ui delu naziv Ljudska komedija

, Balzak eli da kae kako ga je zamislio, kako je postalo, daobjasni njegov plan : ''Prva zamisao Ljudske komedije

bila je isprva u meni kao kakav san, kao kakavneostvarljiv plan kojim se zanosimo a koji nam se izjalovi, himera koja se nasmei, pokae

svoje enskolice, pa odmah zatim rairi krila i odleti u fantastina nebesa. Ali himera, kao mnoge himere, postajestvarnost; o na ima svoje

zakone i svoju tiraniju, kojima se moramo pokoravati.''Zamis ao je postala iz poreenja ljudskog roda i ivotinjskog sveta prepirka izmeu

Kivijea iofroa Sent-Ilera o jedinstvu materije (Sent-Ilerovu pobedu je pozdravio i Gete u svom poslednjemlanku ). Postoji samo

jedna ivotinja; tv orac je stvorio sva organska bia po jednom uzoru; ivotinja jeosnov koji dobija svoj spoljanji oblik, tanije svoje razne oblike, u

sredinama u kojima joj je odreeno dase razvija; zooloke vrste nastaju iz tih razlika. Balzak istie da je oduvek verovao da drutvo lii

na prirodu. ''Zar dr utvo ne stvara od oveka, prema sre dini u kojoj on raz vija svoju delatnos t, tolikorazliitih ljudi koliko ima podvrsta u zoologiji?''

(vojnik, radnik, upravitelj... vuk, lav, magarac...).''Ali, priroda je postavila ivotinjskoim podvrstama granice koje ne

mogu vaiti za drutvo. ... Udrut venom ivotu ima sluajnosti koje priroda sebi ne doputa, jer on je istovremeno i priroda i drutvo.'' navike

ivotinja su uvek iste, dok se navike i obiaji ljudi potpuno razlikuju i menjaju sa civilizacijama.''Zat o je budue delo trebalo da ima trostruki oblik

: ljude, ene i stvari, tj. linosti i materijalnusliku njihove misli; reju, oveka i ivot, jer ivot je naa odea.''''Pisci starih vremena su

propustili da napiu istoriju naravi. Petronijev odlomak o privatnom ivotuRimljana vie nas jedi no to zadovoljava nau radoznalost.''''Ali,

kako da se uini zanimljivom drama sa 3 do 4 hiljade linosti koje predstavljaju jedno drutvo?Kako da se ugodi istovremeno

pesniku, filozofu i masama, koje trae poeziju i filozofiju u vidu potresnihslika?''. B alzak kae da je ranije shvatao znaaj i poeziju ove ''istorije

ljudskog srca'', ali nije znao kako da je napie. Valte r Skot savremeni pesnik koji je dao snagu j ednom knjievno m rodu nepravedn onazivanom

srednjim. ''Linosti iji je ivot dui, istinitiji nego ivot pokoljenja u kom su sazdane, ivesamo ako su snaan odraz sadanjice. Poto

su zaete u utrobi svog stolea, istinsko ljudsko srce kuca podnjihovim oklopom, a esto se u njima skriva i itava filozofija.''. V.Skot je izdigao

roman do filozofskogznaaja uneo je duh starih vremena; istovrem eno sjedinio dramu, dijalog, portret, pejza, opis; uveo

jeneprirodno i stvarno, te sastojke epopeje; doarao je poeziju neposrednou najprostijih rei.Ali, V.Skot nije ni nislio da povee svoja dela

tako da ine potpunu istoriju, ''u kojoj bi svaka glava bila roman, a svaki roman jedno doba. Balzak je u oio taj nedostatak povezanosti, i pro naao sistem podes

an za ostvarenje svog dela. Opinje n neobinou V.Sk ota, uvek istog a uvek originalnog nalazirazjanjenje njegovog dara

u beskrajnoj raznolikosti ljudske prirode. ''Sluaj je najvei romansijer nasvetu : ko hoe da bude plodan, neka ga samo

izui. Poto je francusko drutvo trebalo da bude istoriar, ja sam mogao biti samo njegov sekretar. Popisujui poroke i

vrline, skupljajui najglavnije sluaje strasti,slikajui karaktere, odabira jui najavanije drutvene dogaaje, pravei tipove spajanjem veeg brojaoznaka

istorodnih karaktera, moda sam mogao uspeti da napiem ... istoriju naravi''.Pisac moe postati slikar ljudskih tipova sa vie ili

manje istinitosti i uspeha; ali ako eli slavu, potrebno je da izui uzroke ili uzrok drutvenih p ojava, skriveni smi sao u tom ogromn om skupu lica,stra

sti i dogaaja. Poto trai taj uzrok, taj drutveni pogon, Balzak razmilja o prirodnim naelima, traiono ''ime se drutvo udaljava ili

pribliava venom zakonu, onome to je istinito i lepo''. Takoe, delomora imati i svoj zakljuak ''Tako naslikano, drutvo bi moralo nositi u

sebi i uzrok svog kretanja''.Pisac mora imati utvrena miljenja o moralu i politici, mora sebe smatrati za vaspitaa ljudi (citiraBonalda). Ba

lzak daje zakone na kojima se njegovo delo zasniva : ''ovek nije ni dobar ni rav, on seraa s nagonima i sposobnostima; dr utvo ga ne kvari,

kako je mislio Ruso, no usavrava i ini boljim;ali koristoljublje razv ija u njemu rave sklonosti. Kako je hrianstvo, a n aroito

katolicizam ... savrensistem za suzbijanje izopaenih ljudskih sklonosti, ono je najvaniji sastojak drutvenog poretka.'

Ako je misao, ili strast koja sadri u sebi misao ili oseanje, drutveni sastojak, ona je isto tako irazoran element. Po tome drutveni ivot

lii na ljudski. Vera (hrianstvo je jedina mogua vera) imonarhisti ko naelo ''Ja piem u svetlosti dve vene istine : religije i

monarhije, dve nude koje su proglasili savremeni dogaaji''.Pisce koji imaju nekakav cilj, ''svakog oveka sa linim

doprinosom u oblasti ideja ... smatraju zanemoralnog. Uostalom, prekor zbog nemoralnosti ... poslednji je prekor koji ostaje da se da kad nema

tadrugo da se kae pesniku. ... Kad hoe nekoga da ubiju onda ga optue zbog nemoralnosti'' (Sokrat, Isus).''Pri opisivanju celog drutva, u svim

njegovim vrenjima, deava se, mora se desiti da u nekom spisuima vie zla nego dobra, da neki deo freske predstavlja neku grupu grenika, a

kritika odmah drekne nanemoralnost, ne vodei raua o moralnosti kog drugog dela koji treba da ini savreniju suprotnost

sa prvim. Poto kritika nije poznavala glavni plan mog dela, ja sam joj pratao...'' prestupi, zloini, dela zaosudu, uvek su

''kanjeni od strane ljudi ili boga, javno ili tajno. Ja sam boje postupao no istoriar, ja samslobodan. ... Is torija ne mora teiti ka idealno lepom, kao roman.

Istorija jeste ili trebalo bi da bude onoto je bila, dok roman treba da bude bolji svet. ... Ali, roman ne bi znaio nita kad u toj uzvienoj lai

ne bi bio istinit u p ojedinostima''. V.S kot je netano slik ao enu u pogledu ljudskih osobine (r azlika protestantki nje i katolkinje) da je bio katolik, moda bi ''slikao st

rasti sa svim njiho vim prestupima ik aznama, sa vrlinama koji im nagovetava pokajanje. Sve to je oveansko, strast je. Bez nje bi nam bilinepotrebni

i vera, i istorija, i roman, i umetnost.''Balza k porie da pripad a senzualistikoj i materijalistikoj koli (''dva lika jedne ist e stvari, panteizm

a'') ''Ja nimalo ne ver ujem u beskrajni n apredak drutva; ja verujem u pobedu oveka nadsamim sobom.''Balzak kae da je ''stalnim,

svakodnevnim, tajnim ili javnim pojavama, postupcima pojedinaca,njihovi m uzrocima i zakonima'', pridao isto toliko znaaja koliko istoriari

javnom ivotu naroda. ''Jasam sto puta morao da uradim ono to je Riardson uradio svega jedanput. ... Treba biti Rafael pa stvoritimnogo

bogorodica''. Istie koliko u njegovom delu ima ''linosti besprekornih sa gledita vrline'', i onihkoje ''reavaju teki knjievni problem ... da se uini

zanimljivom neka linost puna vrlina''. Nije bilo l ako naslikati 23 hiljade upadljivi h linosti jednog d oba ''taj broj lica, kara ktera, tomnotvo

ivota zahteva okvire''. Z ato se njegovo delo deli na 6 knjiga = Studije na ravi, koje ine optuistoriju drutva, zbirku

svih njegovih dela. Te knjige odgovaraju nekim optim idejama svaka ima svojsmisao, svoje znaenje i izraava jedno doba ljudskog ivota.-

slike privatnog ivota : opisuju detinjstvo, mladost i njene greke.slike provincijskog ivota : opisuju doba strasti, rauna, interesa i slavoljublja.- slike

pariskog ivota : daju sliku sklonosti, poroka, i svih razuzdanosti koje izazivaju naravisvojstvene prestonicama u kojima se

istovremeno sree krajnje dobro i krajnje zlo.Svaki od ova 3 dela ima sv oju lokalnu boju : drutvena protivrenost Pariza i

provincije dajeogr oman materijal : ''Ne samo ljudi, nego i glavni dogaaji izraavaju se pomou tipova. Ima prilika kojese

sreu u svaijem ivotu, tipinih fraza i tu sam tanost najvie traio''.)- slike politikog ivota : prethodne 3 knjige slikaju drutveni ivot, a

ovde su dati ivoti izuzetnihljudi koji predstavljaju interese mnogih ili svih, koji su u neku ruku izvan svakog zakona.slike vojnikog ivota : slika

drutva u njegovom najsilovitijem vidu (zasad najnepotpuiji deo).- slike seoskog ivota : najistiji karakteri i primena

velikih naela poretka, politike i morala.To je temelj pun linosti, pun komedija i tragedija, na kom se podiu Filozofske studije

 prikazujudrutven u mo svih dejstava, naslikan a su, oseanje po oseanje, pustoenja misli. Prvo delo je''

arginska koa '' spaja Studije naravi i Filozofske studije ''prstenom gotovo istonjake fantazije, gde jei sam ivot naslikan u borbi s udnjom, izvorom svake

strasti.''Iznad njih bie Analitike studije od njih je objavljena samo '' Fiziologija braka ''.''Ogromnost plana koji obuhvata istovremeno

istoriju i kritiku drutva, analizu njegovih bolesti i pretresanje njegovih naela, doputa mi ... da svom delu dam ime pod

kojim se danas pojavljuje : Ljudskakomedija . Da li je to sujeta? Ili samo pravinost? O tome e odluiti publika,

kad delo bude dovreno. predavanja :Balzak nije pridavao znaaj manifesta '' Predgovoru '' on je trebalo da preporui delo

svetu. Poneki prejak izra z, prejaka ambicija koja je tu izneta, b ila je verovatno u slu bi ''marketinga''. T on je izabran uodn osu na naunike

tekstove. Upadljiv o ukazivanje na analogiju ljudskog i ivotinjskog sveta tie seondanje publike koja sve vie veruje u prirodne nauke.

Ono to nema takav diskurs prestaje da budezanimljivo.Pr edgovor nije uvek jasan; Balzakova misao se kree u nekoliko nivoa. Najpre gov

ori o prirodi stvaralakog proce sa : postavlja teorij u po kojoj je stvara nje u isto vremeiracionalni momenat (mata romantiari), i rac ionalno miljenje

(objektivno posmatranje, izuavanje, poredi ga sa naukom realisti) : ''himera'', ali ''ona ima svoje zakone'' skok sa jednog nivoa

razmiljanjana drugi. Posebno naglaava otkrie ideje o uticaju sredine na razvoj vrste (karaktera), koju Balzak prenosi na teren knjievnog

stvaranja.Definicij a romana je takoe dvostruka :1.istorija naravi postati slikar ljudskih tipova 2.- istorija ljudskog srca izraz

romantiarske poetike postati pripoveda drama unutranjeg ivota. Ovo dvoje je u vezi sa kategorijom istinitosti roman

je objektivna istorija naravi, ali postoji jednauniverzalna ravan, koja se tie ljudske oseajnosti, i samo uz to dvoje moe se postii

istinitost.U svestranosti ivota Balzak pokuava da bude takmac prirodi.Petronija pominje kao prvog koji je posvetio prozu

privatnom ivotu lika (u '' Mimezisu '' jePetronijeva uloga tako i shvaena). To je mesto gde se Balzak oprata od analogije koju je

prethodnoizneo kad se setio Petronija, vie nema potrebu za prirodnjacima. Vraa se na san i himeru istie poeziju ljudskog srca, ne

vie tipove ljudske prirode.Balzaku je samo jedna stvar relevantna ideja o uticaju sredine na ivotinjski svet, odn. naformiranje karaktera. (vrsto

uporite u prirodnim naukama).Valter S kot uvodi jedan tip istorijskog romana. Stendal porie veliinu V.Skota i daje

prednostmmeDeL afajet. Balzak je lukaviji i pokuava da ga u svoje svrhe ''funkcionalizuje''. Nije re o razliitimitanjima ve o odnosu pisaca 19.

v. prema svojoj savremenosti to je poseban problem, prema kome se pisci posebno postavljaju (to vie postaju profesionalci).

Odnos prema savremenosti je vrsta repera (kadBalzak i Stendal piu romantizam je jo uvek iv). Stendal savremenike

prezire ''imau itaoce tek 80-ih god.''; Balzak ivi od knjievne savremenosti, na sve reaguje. Tolstoja ne zanima ga knjievna sredina,

on sa prezirom i pie i prima pisma iz redakcija; Dostoje vski kao i Balzak, sav u odnosu premaknjievnoj sredini.Balzak

kod V.Skota nalazi bar dve vrednosti (koje teko da se mogu utvrditi) : 1.postizanjefilozofs kog znaaja, dubine misli; 2.-

roman postaje anrovska sinteza, tj. slivanje svih karakteristikadrug ih anrova (- to je Balzakova pretpostavka koja se kasnije pokazala

tanom).Filozofski aspekt se ne moe uitati u Skotove romane. Balzak ''nalazi'', uitava u Skota ono to mu je potrebno, ono to je sam eleo da ostvari

roman koji u sebi sintetie dostignua svih anrova.Balzak istie znaaj pievog stava pisac mora biti posveen naelima. On

istie katolianstvo imonarhizam (- to ne razotkriva pun znaaj ove tvrdnje tek romani kao '' Luj Lamber '' otkrivaju punusutinu).

Balzak nije verovao u crkvu i monarhiju kakve je video u svom vremenu, ve u idealnu projekciju to dvoje. To je temelj Balzakove poetike on ne

moe da opie ni pansion bez iznoenja optihnaela. Nai nom na koji on obrazlae svaj stav prosijava jedan antropoloki pesim

izam : demokratija jeza njega vladavina rulje; ne veruje u rusoovsku ideju da je ovek po prirodi dobar ali ga drutvo kvari.Balzak nije

mogao biti monarhista ni liberal. On je iveo samo meu knjigama i kod izdavaa. Balzak se bavi i etikom funkcijom

knjievnosti polazi sa stanovita kritike koja bi mogla bitiupuena njegovom romanu (''vie zla nego dobra''). On uvodi kategoriju

knjievne pravde preuzetu izklasicistike poetike da budu po pravdi kanjeni ili nagraeni liko vi. Ali pre bi se moglo rei

da unjegovim romanima zli ne bivaju kanjeni nema ravnotee izmeu pozitivnih i negativnih likova (Votren postaje prvi ovek policije). Balzak u

vezi sa ovim krupnim pitanjem govori i o zanimljivosti (nije on krivto je pokazivanje zlih zanimljivije). Na kraju dolazi do zapaanja da

ostaje nereiv knjievni problem kako da se uini zanimljivom nekalinost puna vrlina ''Treba biti Rafael...''. On to pitanje nije ni

reio, to se vidi u '' Izgubljenimiluzija ma ''. Dobre linosti nisu naprosto realistiki motivisane.Ali ono to je sigurno

Balzakova odluka je da je roman i kritika drutva. Balzak tu funkciju priznaje(''moja predstava drutva je uvek analiza bolesti'').Balzak je postavio drutvo

samo kao skup pojava koje daje roman (istoriar i sekretar ono to jeobjektivno daje osnovu vrednosti romana). Odnos opteg i pojedinanog

pisac pojedinanom daje opte preko tipa, k oji kod Balzaka im a najvie znaaj so cioloki reprezenta tivne pojave (trgov ac tip koji jesloen

prema mnotvu crta). Prema tom tipu romansijer pokuava da protumai stvarnost. To je ono to gasnano odreuje kao realistu.Balzak

teorijske stavove iskazuje u onim delovima romana koji imaju metafikcijski karakter delovigde se iskazuje stav o knjievnosti. Ba

lzakova imanentna poetika koja nam moe razotkriti preplitanjeromanti arske i realistike teksture. I ovaj predgovor unosi Balzakovu trojnu

podelu kao i ostali njegovi spisi. Ve i naslovi pokazujuopsednut ost naukom. On ne govori o romanima nego o studijama1. studije naravi slike

privatnog, provinci jskog, pariskog, politikog, vojnikog i seoskog ivota2. studije filozofske Serafita, agrinska koa3. studije

analitike++Pismo grofici Hanskoj :'' Studije naravi slikae sve drutvene posledice, a da pri tom ne budu zaboravljeni nijedna

ivotnasituacija, nijedna fizionomija, nijedan karakter oveka ili ene, nijedan nain shvatanja ivota, nijednozanimanje, drutveni sloj ili

francuska pokrajina, niti ita to pripada detinjstvu, starosti, zrelom dobu, politici, pravdi ili ratu.Kada to bude postavljeno,

istorija ljudskog srca izatkana do poslednje pojedinosti, istorij a drutvenaizraena u celini, predstavlj ae osnovicu. Nee

tu biti re o izmiljenim stvar ima : to e biti ono to sesvuda dogaa.Drugi sloj, to su Filozofske studije , jer posle posledica

dolaze uzroci. Poto vam u Studijama naravi budem naslikao o seanja i njihovo d ejstvo, ivot i njeg ov izgled, u Filozofskim studij ama

u rei zbogega postoje oseanja, u emu se sastoji ivot. ...Zati m, posle posledica i uzroka, doi e Analitike studije , u koje spada i Fiziologija braka

, jer posleuzroka i posledica, treba istraivati i naela. Naravi predstavljaju prizor, uzroci su kulise i pozorinamaineri ja, a naela to je

sam autor.''''Autentian pisac stvara svoje linosti od beskrajnih pravaca svog mogueg ivota''. +++Balzak se esto u laikoj

italakoj svesti uzima kao simbol realistikog romana. Ali dela realistikih pi saca uopte su imp regnirana predube enjima. Balzak, k oji se divi V.Skotu

, divi se i Hofman u, alinekako se Hofman i elementi romantiarskog naslea jedva pominju.Za Balzaka ne postoji problem sukoba realizma i

romantizma. Romantizam je za njega velikaknjievnost. On nije imao nameru da ''srui romantizam i uspostavi realistiki roman''

 on o tome nerazmilja. Na p oetku karijere on je pod uticajem r omantiara. '' Traganje za apsolutnim '', '' agrinskakoa

'' su plodovi romantiarske inspiracije.Sa druge strane, kod njega postoji realistiki impuls postoji strasna tenja da svaka pojava

drutva bude anali zirana i objanjena . '' Seljaci '' sublimiraju sve Balzakove realisti ke intencije;. naj vie suobeleeni

sociolokim interesovanjima. On pokuava da stvori iluziju spoznavanja zakonitosti u ljudskomdrutvu. Francusko drutvo bie istoriar a ja

njegov sekretar (tajnik) .Balzak se uzima kao rodonaelik realistikog romana kod koga je jako izraena svest o ovekovommestu i

snalaenju u drutvu; on se esto udubljivao u taj socioloki aspekt ivota. Balzak se, uz Stendala, prvi latio da prikae drutvenu

stvarnost. Ali, za razliku od Stendala, on sve stavlja pod analizu strast za podrobnim objanjenjem. Ve u prvim romanima opservacija,

nauna objektivnost.Roma ntiarske crte u Balzakovom delu :1.- u kompoziciji npr. '' agrinska koa '', iako i tu postoji potreba za

realistikom motivacijom ono to junak trai je uspeh u drutvu, bogatstvo..., eli da romantiarsko naslee iskoristi urealistikom

romanu.2.- u gradnji likova ve u prvim romanima samovoljnu romantiarsku matu obuzdava trezvenomanalizo m tipinih

pojava. Rafael je motivisan realistiki; Votren - demonska snaga, ali irealistika motiv acija. Danijel d'A rtez aneoska figura,

ali nije sputena d a realistike motiv acije.1829.g. objavljuje '' uani '', i narednih 7 godina Balzak je najvie Hofmanovac. Tih

godina pieitavu seriju romana : '' Luj Lamber '' (jedini roman gde postoji biografska crta svedenborgovskaf ilozofska tradicija) ; ''

arginska koa '' (elementi fantast ike); '' Traganje za apsolutnim '' sve je toromanti arski inspirisano.Po

nekim miljenjima, Balzak je 1837. (prvi deo '' Izgubljenih iluzija '') otkrio nain sublimiranjasvojih romantiarskih skl onosti

i realistikog prosedea, i vezivne funkcije lika (npr. Votrena). Realisti ka praksa nije poela 1837. poetke je Balzak verovatno naao

jo u publicistici. Odatle on, kao i Stendal,iznosi neko iskustvo pisanja. Balzak ''pisac mora 10 god. da proe egrtovanje''. Novinarski anr

crtice koje pokuavaju da donesu neku sliku urbanog ivota popularno u mnogim pariskim novinama.U predgovoru za '' Muzej starina

'' izuzetno vani Balzakovi iskazi.U pismima su neki od problema Balzakove poetike jasnije izraeni nego igde drugo. Za Balzaka su vane

dve stvari = pokret ake sile oveka : 1.ljudski interesi koji su pre svegamaterijalni; 2.- ljudske strasti koje i ine da neto postane

romaneskni materijal. Sve figure su presvega potresene jakim strastima ( Sve to je ljudsko, strast je ). Strast je kod njega esto materij

alna, ali neuvek postoji neka vrsta duhovne strasti, ali ona je u Balzakovoj optici jednako ubilaka.Kod njega se mogu pronai oba

tumaenja tipinog i univerzalni tip i ono realistiki, sociolokireprezen tativno (iako pre ovo drugo). Ova 2 tipa se ukrtaju Radi se o

kombinovanju fikcije i injenica, proima nju individualnog ivota i socijalne sredine.Kod Balzaka tip i tipino znai uoptavanje. Pitanj

e o tipu i tipinom moe se dalje raslojavati. L ik tvrdice u '' Evgeniji Grande '' tip u univerzalnom smis lu.Ali junaci realistinog

romana su jako individualizovani tako da u koncepciji junaka postoje dvenespojive tenje, dve protivrene odrednice. to je

vie junak tipian manje je individualizovan, i obratno.Svaki pisac to razliito reava. '' Seljaci '' jedan trgovac je prvo

predstavljen u tipinom kljuu. OndaBalzak ''oiv ljava'' figuru ''knjige mu vodi poten ovek...'' antropoloka dimenzija. Trgov ac predstavljen

kao reprezentativna pojava, ali mu Balzak da je individualnost. '' Izgubljenim iluzija ma

'' javlja se jedan krug likova koji su atipini, odudaraju od realistinihlikova. Povlaena balzakovska lica balzakovo zastupaje

vrednosti. Kad njih uvodi u romane, Balzak odustaje od realizma i u pogledu motivacije i u pogledu realistike motivacije.

(?)Balzak nema roman sa jednim sredinjim junakom, junaci se javljaju u parovima (po suprotnosti) P ostoje 2 perspektive.

Balzak porie da pie romane kae da pie drame, hronike, istorije.'' iaGorio '' istinita drama. ''Ist ina ljudskog

srca je univerzalna istina'' .'' ia Gorio '' : dvostruka ''drama'' sa istinom prizemne boje i univerzalnom

istinom.Izuzetno sloena kompozicija ima 3 narativna sredita :1.- Een reper mogunosti mladog oveka u Parizu. to je

roman koji prikazuje jedan duhovnirazvoj (roman obrazovanja jedna okosnica...)2.Votren koji nastoji

da zagospodari Eenom. Energetski izvor zapleta3.- ia Gorio problem za sebe, Balzak ga osvetljava sa vie aspekata, u vie kljueva - raspon

odsocioloke reprezentativosti do mogunosti da bude preveden u neku viu literarnu kategoriju.Rastinja k ima dvostuku ulogu :1.- on je posmatara

samo iz njegove perspektive se saznaje ta je bilo sa Gorioom. Sveznajui pripov eda poinje roma n, ali kasnije koliko god prikazi vao Rastinjaka, tol

iko ga koristi i kao fokus(akter, uesnik u drami, u kome se ukazuje ljudska priroda).2.- on je i posmatran i sa simpatijama i sa ironijom. Taj

odnos Balzak pokazuje pre svegakomentarom . Kad stigne kod vikontese, a ve je prethodno tota saznao i od Vorena i od drugih... -

vikontesa (lepa i pametna, razoarana u ljubav), istovetno govori o drutvu kao i Votren. Kad Rastinjak razmilj a o sugestijama Votrena i

vikontese ''seti se nekih zavodljivih ponuda... Rastinjak izabra dva puta...'' tako Balzak izaziv a i simpatiju i ironi an odnos (kod it aoca) prema Rasti

njaku, i onda iznos iautorski komentar : ''Jo je bio pravo dete...'', koji ima ulogu da kontrolie na odnos prema junaku.(reflektor, Balzak je samo uz

njega, preko njega uvodi autorski komentar).Sudbin a Gorioa je tipina (mogao je nai takav primer u svojoj okolini, ali dao mu je sociolokurepreze

ntativnost) priprosti mlinar koji se obogatio mahinacijama... B alzaku uspeva da ga pretvori u''hrista oinstva'', a da to ne zvui lano. Vaan klju

: u I polovini romana govori o poreklu Goriovog bogatstv a ratni profiter (''Izv an svoje struke, ka d nije bio u svom mranom duanu,

on je bio glup i pro st...'' bez duhovnog interesovanja), ali na kraju o njemu patetino govori ''hrist oinstva'' (to govoridvosmisleno

- postojanje tragine krivice). Pria o Goriou je data iz Rastinjakove perspektive on je prvo prikazan kao glupak, ali kasnije ima

ak i trenutke prosvetljenja vana je ta uzlazna linija. + 1819, opissredine, pansion Voker esto sve to ima metaforinu ulogu.Rastinjak

mladi koji ui naine uspeha u pariskom drutvu. On prvo namerava da uspi na astannain, ali brzo naputa studije pod uticajem pariskog

sveta. Uoava nalije visokog drutva nije samoVotren taj koji sa pesmistine strane gleda pariski ivot, to prvo radi ga

deBozean (jo pre Votrenagovori Ra stinjaku racionalizacija zl oina). Antropolo ki pesimizam Balzak ne veruje u opstanak moraln ih,

ljudskih vrednosti + ne veruje u ouvanje ljudske linosti (izuzev aneoskih likova). Balzakovi junaci nisu kao .Sorel koji na kraju pristaje i na smrt.

Een na kraju prihvata Votrenove savete, Evgenijazvecka dukatima.Sve u romanu se moe uzeti kao graa Rastinjakovog uenja. On je

plemenit, mudar, ima ivotnufilozofiju, ali on je i uesnik u drami, on deluje, i kadar je da bude sebian i neiskren. On etiki ispravno procenjuj

e ljude, on ak ali ia Gorioa, ali (videi kakvo je francusko drutvo) uzima od majke i sestre poslednje novce da bi otiao na bal, radi isto to

i Gorioove keri (njegova ljudska propast) upravo takavovek, svestan moralnih vrednosti, postupa tako da ponitava to otkrie vrednosti. To je

trenutak u kome poinje Eenov kraj ovek je za Balzaka razvojni proces, menja se tako da Rastinjak iz '' ia Gorioa

'' moe biti nekosasvim drugi u nekom kasnijem romanu. U '' Sjaju i bedi kurtizana '', Votren potpuno gospodari njim,

iniod njega ta hoe - u Eenu se gasi svest o vrednostima, on postaje ljudska nitarija.Balzakov svet nisu samo realistike figure, ve i 2 vrste figura

koje potiu iz romantizma (mada suubedljivije figure ia Gorioa, itd).U Votrenu se ogleda ono to je osnova celog Balzakovog napora da se iz

romantizma, ne odbacujuiga, stvori realistiki prosede. Votren kralj podzemlja, filozof zla, romantiarski demon atributi koji sevezuju za

satanu : ri, hramlje ''u drutvo se moe ui ili kao ule ili kao kuga''; Votren se usredsredina neko bie, npr. Rastinjaka, i

postie da ga ovaj oboava to je demonska snaga (isto kao kod Hofmanau '' avoljim eliksirim a '') (Poklen uvek nova imena u

romanima za isti lik). Balzak je realista i njegov problem je kako da saobrazi c rte demonske roma ntiarske figure re alistikom prosede u

mora uvestimotiv aciju koja nije romantiarska : Votren je homoseksualac tako je ova figura demonskih svojstavasputena u svet realistikog

romana (prizemljuje je), tako da to moe primiti realistika optika.Balzak tei potpunosti, da sve bude prisutno u njegovom romanu : naspram

demonskih likova,nalaze se aneoske prirode Danijel dAtrez, aneoska figura koja nije kao Votrenova sputena dorealistike

motivacije.Ali sve njegove figure su pre svega potresane snanim strastima. Obina vratarka koja ne ispoljavanikakve osobine, u trenutku kada se

javi mogunost da doe do bogatstva, smilja stravine stvari da toostvari to je izraz te strane strastvenosti njegovih likova (u romanu ''

Roak Pons '').Ispod svega toga Balzak hoe da stvori iluziju spoznavanja zakonitosti u ljudskom drutvu.Balzakovi romani tee utisku

nedovrenosti kraj '' ia Gorioa '' moe biti poetak novog romana.To je uslovilo pojavu nekih tematskih proirenja

tumaenju sveta nema kraja, treba se stalno uputati unova tumaenja. Mnogobrojni efekti Balzakovog tematskog narastanja 200 figura koje se

ponavljaju kodBalzaka; Rasti njak nije samo figura, on je ''dak tema''.Takoe, u svakom Balzakovom romanu pojavljuje se neki broj likova

koji se ne pojavljuju u drugimromanima. Ga Voker se ne javlja nigde vie, ali ona je svojom nezavrenou (to se tie prolosti

i buduosti) ipak zavren lik. Rastinjak se pojavljuje u '' arginskoj koi '', ali sredinji deo njegove prie je u'' ia Goriou

''. Grofica de Resto je u ''ia Goriou'' imala epizodnu ulogu, a u ''Tvrdici'' je kljuan...Balzak stvara novi oblik romana, i profilie itaoca koji e

moi da ita njegov roman skree panju ita ocu ta ima da ita . On ''konstruie'' s vog itaoca i kroz autorski komentar (koji nema samoin terpretatorsku ulo

gu). I Stendal i Balzak ukljuuju u roma n lice koje nije ni Balzak ni Stendal.Komentar se mora uzimati kao piev potez kojim on

konstruie i roman i itaoca. Ne treba uzimati kao''da je Balzak to mislio''. Re je o sekundarnoj narativnoj komponeneti dela.Uloga

autorskog glasa koji se odmah oglaava : Balzak brzo prelazi na raspravu koja imametafikcijski karakter objanjava prirodu fikcije koja e se

pred nama odigrati. Istina se odreuje i kaolokalna (''lokalna boja'' se pojavljuje u okviru romantiarske poetike, ali to realisti preuzimaju

kao dokazarolikosti sveta), i kao univerzalna. To je glavno obeleje Balzakove realistike istinitosti.

Ali pitanjeautorsk og komentara se ovim ne iscrpljuje.Roma n '' Seljaci '' je neuporedivo vie ispunjen lokalnom bojom, i

ima vie metafikcijskih komentara(''nema izmiljenih rei'', ali ima autorskog komentara).Kome ntar kod Balzaka kao da vrhuni naraciju.

Balzak kao da smilja naracij u da bi u jednomtr enutku dao komentar. Ritam romana je takav komentar, naracija, opis pansiona, radnja,

da bi se dolodo kratkih komentara, i na kraju masivan komentar.Autorski komentar je to samo pod navodnicima taj autor u romanu nije

Balzak, ve neki fiktivan pisac to je komponenta u prosedeu. Bahtin ukazuje na razliku primarnog autora (koji pie delo, a

''nema pravo glasa'') i autorski lik koji je stvoren, kao i junaci, ali je stvoren kao neko ko stvara.- Danijel dArtez (javlja se esto kao komentator)

najblii Balzaku, na Balzakov nain vidi ivot. 1819. poinje da se bavi knjievnou, pie tragediju u stihu '' Kromvel

''.1822. pustolovni romani pod pseudonimima (pr. Oras de SentOben) kasnije ih se odrekao.1826. kupuje tampariju, 1827.

 kupuje slovolivnicu; 1828 . bankrot.1829 '' Poslednji uan ili Bretanja 1800 '' konani naslov '' uani

''.1830 '' Prizori iz privatnog ivota '' (2 toma); dodaje imenu plemiko ''d e''.1831. '' arginska koa '', vie filozofskih pria.1832. ''

Luj Lamber '' ... ; prvo pismo poljske plemkinje Eveline Hanske.1835. '' ia Gorio ''...1837. '' Izgubljene iluzije

'' (1.deo)...1839. '' Votren '' - pozorini komad, zabranjen sledee godine; '' Muzej starina '' ... predsednik Dr utva

knjievnika, povla i kandidaturu za Francusku akademiju u korist V.Igoa.1840 . uvena studija o Stendalovom '' Pkm

''.1843. sva tri dela '' Izgubljenih iluzija ''.1846. '' Roaka Beta ''.1847. poslednji deo '' Sjaj i beda kurtizana

''...1850. posmrtni govor V.Igoa : ''Jedan o d prvih meu naj veima, jedan od najviih meu naj boljima''.1855. nedovreni roman ''

Seljaci ''.++- Predgovor baza za razjanjenje realizma. Istorija naravi obuhvata istoriju ljudskog srca. Naslovukupn og dela je prosto

analogija Danteovoj '' Boanstvenoj komediji '' ne nudi dublje znaenje.- sama koncepcija '' Ljudske komedije

'' jedna globalna vizija (Dante, studije naravi...).kombinovanje funkcije i injenica, proimanje individualnog ivota i socijalne

sredine sve je to novanorma posmatranja oveka.- javlja se uverenje da ''samo ona dela koja se oslanjaju na injenice... uivaju poast

dugotrajnosti''.1833.g. pismo ''Studije naravi...''. Jedan broj njegovih romana luta iz studija u studije, iz slike u sliku('' ia Gorio

'' najpre svrstava u pariske slike ivota...)- '' Ljudska komedija '' sadri 37 romana (dela), napisanih za 20 godina.pravo, teorijsko pitanje o realizmu

pojavljuje se 50-ih g.; kad ni Stendal ni Balzak nisu ivi. Flober usvojim romanima nastupa i sa stanovita modernog romana.-

francuski realiza m : korak u stran u, teorijska interp retacija od strane savremenika, ili s korosavremenika. I.Ten pozitivizam Sent Bev

biografizam.Ipolit Ten ''Ogled o Balzaku'' : poinje tako to pie o Balzakovom ivotu; na kraju daje politikestavove

Balzaka; u dva odeljka bavi se Balzakovim licima; daje metodoloke sugestije kako semoe protumaiti ovo ogromno delo...-

Bodler nagovestio mogunost kritikog, pesnike kritike Balzaka. Njegov tekst i nije posveenBalzaku, ve T.Gotjeu.-

tipsko kod Balzaka : tipino nije proseno, nikakva generika slika, mehanino sastavljanje slinih primera. U initi vidljivim, up

eatljivim ono to se u stvarnosti tek naznauje. Jedan i zuzetak,sagledan do kraja, esto sadri otre crte karakteristine za tip, inae razbacane u

stvarnosti.malo opisa prirode, puno opisa sredine (drutvene kue, odela, imovinskog stanja, gradskog miljea, pansiona)

 to nije dekor, to je organski deo linosti.Balzakovim licima gospodari jedna strast : ljubav Gorioa, tvrdiluk Grandea, naivno

istraivanjeBaltaz ara Klasa (?), seksualni nagon barona Iloa koja gui i ubija. Epopeja pobedonosne strasti.Strasti dovedene do

paroksizma.- deo romantiarske groznice : sklonost ka tajanstvenom, zamrenim situacijama, melodramskimnev erovatnostima

uticaj gotskog romana. Radivoje Konstant inovi ''Realizam i fantas tika u arginskoj koi '' :1831. ''arginska koa''

 do 1845. objavljen 8 puta (kada ga je Balzak uvrstio u 14.tom ''Ljudskekomedije' ') Balzak svaki put vri ispravke.Karakter dvostrukosti : sa

jedne strane fantastina filozofska pria, a sa druge analiza drutvenihodnosa i tipino balzakovski realistiki postupak.

Jedinstvo radnje i snana unutarnja tenzija.Rafael de Valanten izvanredno snana parabola o ljudskoj sudbini. arginska koa postajevanredno

sugestivan Balzak ov simbol. Poreklo prie nije utvreno, ali se po svojoj univerzalno sti dovodiu vezu sa dva antika mita, ije elemente sadri : materijaliz

acija ovekovog ivota iz mita o Parkama, islobodan izbor iz mita o Ahilu. Zavisnost veliine talismana od ovekovog htenja : ne hteti,

ne eleti,znai i ne iveti; a eleti, doivljavati, znai sagorevati, hitati sopstvenom kraju. Rafaelov izbor jeegzistencijalno ljudsko kolebanje

izmeu dva kajanja, a Balzakova pria je zapravo istorija apsurdaljudskog ivljenja.U mitu o arginskoj koi mogu se sagledati i neka druga

znaenja : filozofski problem odnosaizmeu pri ncipa ekspanzije i principa konzervacije, izm eu zbivanja i trajanja, u

krajnjoj liniji izmeuenergije i materije.Antikvar na poetku se ini neunitiv, gotovo vanvremenski, jer je on linost izvan ivota

i izvanzbivanja. Onog asa kad se ukljui u ivotnu vrevu za njega poinje neumitno pribliavanje smrti.Kurtizana Eufrazija njeno prisustvo

objanjava tu promenu. Njeno ivotno pravilo je da je boljeumreti od zadovoljstva nego od bolesti.Suprotno Eufraziji, koja se troi u

uivanju, i Polini, koja tedro prua ljubav Fedora nita nedaje. Balzakove simpatije su oigledno na strani troilaca energije.Rafael

kao i Luj Lamber je ''prikaza od ogledala'', linost u koju je Balzak uneo mnogo svojihcrta.''argin ska koa'' je i vrlo aktuelan drutveni roman

u njemu su opisani dogaaji iz julskerevolucije, i data je iva slika drutvenih previranja posle ''3 slavna dana''. Na trenutke roman

podsea nareportau o ivotu vladajue klase.Balzak nije jednostavno prenosio linosti i situacije iz ivota u svoje romane, ve je

elementestvarnosti spajao, saimao i menjao da bi dobio u gustini zbivanja i izrazitosti svojih likova.''arginska koa'', i pored svih odlika

realistikog drutvenog romana, je pre svega filozofska ifantastina pria. Na tome sam Balzak insistira u svojoj prepisci. Tome ide

u prilog i oinjenica daje brojlinosti relativno mali, dok je radnja vie linearna, nerazue na, tipina za priu a ne roman. Fantasti

ka uovom romanu se prilino razlikuje od fantastike drugih francuskih pripovedaa iz doba romantizma blia je E.A.Pou

 tj, tzv. lana, ili pr ividna fantastika, j er na kraju italac dobija racionalno objanjenjeudnih dogaaja. Ipak, kao i kod itanja Poa, itao

cu ostaje muno ose anje zbog nevero vatnostikoinciden cija, jer za neke stvari pravog objanjenja nema. Ostaje samo fantastino

''tumaenje'' koje bimoglo da padne na pamet samo ljudima s kraja 20.v. : da je arginska koa predmet iz nekog paralelnogsveta. Na izvestan nain

to i jeste materijalizacija ''etvrte dimenzije'' vremena.Taj udni talisman, otporan na sve uticaje, spreava da okvirna pria izgleda naivno, jer

se u njemu prepoznaje ogranienost ljudskog trajanja, konanost ljudske sudbine.++Duan Milai predgovor ''.G'' :Balzak je

nedostian u stvaranju optih ljudskih tipova. Zato su nosioci svih vanijih uloga ''Ljudskekomedije' ' tipovi ili simboli ljudskih vrsta. Balzak

je prevashodno slikar snanih volja, silnih energija,neobuzda nih strasti. Svejedno da li su te volje, energije i strasti dobre ili loe, vrline ili

poroci; vano je dasu silne i snane, da je celo bie na njih usredsreeno, sve ivotne snage u njima sabrane i da one njimaneprikosnov

eno vladaju.Stendal u pismu Balzaku (1840.) : ''Isti duh traje samo 200 godina; Volter e 1978. biti Voatir (- fr.pisac 17.v., u

svoje vreme vrlo poznat, kasnije zaboravljen); ali ia Gorio e uvek biti ia Gorio.'
Onore de Balzak

(fr.
Honor de Balzac )

(Tur,20. maj 1799Pariz,17. avgust 1850

)

jefrancuskiromano pisac koji se autoromrealizma.

1814. godine. Njegovo Pravnog fakulteta u Parizu se poklopilo sa francuske

restauracije. Ulazio je u poduhvate koji sumu umesto zarade donosili samo gubitke i dugove. Propao je u poslu sa

slovolivnicom Posle tog finansijskog sloma ga prezimenu je

de

1830. godine. Od tada se potpisivao kao Onore de Balzak.Poljska plemkinja,Evelina Hanska, sa svog imanja u Verhovnji, u

Ukrajini je prepiskusa Balzakom 1832. godine. Iz prepiske sa zagonetnom

Strankinjom

koja se divi Balzakovimdelima

, razvila se obostrana ljubav. Dve godine kasnije on joj pise ljubavno psimo u kojem sevidi stil njegovog stvaralackog duha I njegove

nadarenosti:Moja voljena ljubavi, jednim jedinim milovanjem vratila Oh! Moja draga, nisammogao ni da spavam, ni da radim. Utonuo u

ti bezbroj

koju

moja, ti si, iz ljubavi,otkrila divni jezik ljubavi, oteralo tugu, neprijatnost, ujnikakvo

m sumnjom ljubavi. Tvoja bio je samo njen

kim. Ali, moja

voljena, moj nebeski cvete, ne isvu istinu da siromah pesnik biti isto

prekosvojih nada? da za tebe me je odgojilo

idole moja lepa i sveta vero, znam

koliko uspomene na neku drugu ljubav

govoriti tebi o oduzeti ti

neizrecive praznine, ljubavne radosti. Postoje takve

da sam na njih ponosan zbogtebe i da ne znam da li

sam u njoj voleo tebe. Zatim, me je toliko navikla damislim otvorenog srca, da

nikad ne bih

mogao da ti sakrijemma i jednu misao. Ne, moje srce si ti!Da, tebi je sve dozvoljeno.

pomislim, a i

jedno Moja ljubav nema egzaltacije, niti ma Oh!Moja draga, to ljubav, uvek na

istom stepenu dodirnuti tvoju rukuljubavi, ruku ponosnih

toplih, dobrih,

strasnih; taruka, glatka i meka od ljubavi predstavlja koliko i tvoje medeno i edan poljubac, na tvoje drage usne,

te nevine usne

skoro amajlijaza kad bude

ti

radosti, ide samo tvom srcu, a ja bih hteo da on obuhvati celo tvoje Evo, nikad ne sumnjaj u mene,

sebe. Kod tebe, u tvojim pismima, utvojoj ljubavi, u njenim izrazima ne znam nego u onim pismima i

izrazimakoje sam smatrao drago blago, ti

samo i

lepotu. kako da ti opijen tvojim i najmanjimdahom volim.

To

Realizam (predavanje) :periodizacijsko izu avanje knjievnos ti ti periodizacijski

pojmovi su apstraktni, stvoreni od straneknjievni h istoriara. - ak uzet i kao periodizacijski pojam, realizam trpi mnoge

devijacije.- Tolstoj : ''Mi Rusi ne umemo da piemo roman onako kako se on pie u Evropi.'' moto za ruskiroman. Dostoj evski : ''Mnogi me smatraju

psihologom, a ja sam samo realista u viem smislu''.suprotstavljanje romantizma i realizma; tipino shvatanje realizma kod Auerbaha

(tragoverealizma nalazi jo u Bibliji, antici, sve do 19.v.).- Stendal zadrava neke elemente romantizma ''Crveno i crno'' podnaslov

''Hronika 19.v.'', ukasnijim izdanjim a ''Hronika 30ih g.19.v.''. / Balza k jo manje, vie re alista.- pisci realisti su prvi koji unose savremenu drutvenu

problematiku u roman.- ve Velek : ''objektivno prikazivanje'' se konstituie meu realistima (Balzak) potez vezivanjaumetnost i romansijerskog

stvaranja za nauni rad.- potom Flober objektivno prikazivanje znai sasvim drugo; njemu je daleko vanije nepristrasnostnau nog stava; oslanja

se na nauku.pojam stvarnosti izazivao vie problema. Sam pojam se rastvara na isti nain kao pojamobjektivnog obraivati socijalnu

stvarnost.Predavanj a :Glas autora u romanu pokazuje tendenciju da se priblii izrazu naunika (uticaj razvoja nauka u 19.v.).Velek : ''objektivno

prikazivanje savremene drutvene stvarnosti = realizam'' ''ali to kazuje vrlo malo''.Tolstoj se moe uzeti kao merilo realistikog

romana.Realizam se uzima kao oznaka jedne (naelne) mogunosti u knjievnosti.Moral na promena oveka nabolje u realistikom

romanu nije mogua. Promena hulje u dobrog oveka je nemoguna i beznadeno neuverljiva.Poeta k ''Ane Karenjine'' srene porodice

su dosadne.Izraz ''biti realistian'' upuuje na to da treba biti svestan niskih poriva i mranih strana ljudske due;to je bitna crta realizma.Gotovo

da nema realiste za koga se moe rei da je hteo da u njegovoj poetici sve bude potpunosuprotno romantizmu. ak veina realista vidi romantiare

kao svoje prethodnike, a ne kao stvaraoce prolog vremena koje treba odbaciti. Posebno je to izraeno u odnosu na Hofmana i kod

V.Skota. I Balzak iDostojevski su dobrim delom proizali iz njih dvojice.1.nasuprot subjektivnosti i lirskom stavu romantiara,

realizam istie objektivnost, opservaciju,analizu .2.- romantizam koncept stvaralake mate koja se budi u nadahnuu i koja tvori pesniko

delo. Onane trpi pravila, obuzdava razum (za razliku od klasiciste). Kod realista se umesto toga u prvi plan vraajuopservacije , izuavanje zakona i injenica,

gde se u punoj meri priznaje mogunost spoznaje objektivnosti,kauz alnih pojava koje se daju protumaiti (svet se da

protumaiti). Rom antizam : lino Ja, neobuzdanaoseaj nost, podrazumevaju lirinost. Sve je to na udaru realista : trezvenost, naunost.3.- u

romantizmu se javlja tenja ka ''simbolikom metodu'' ni jedna komponenta ne sme biti samoto, mora se nasluivati nekakav

''podtekst'' (E.A.Po) mora se sluati tajna dubina to daje vrednostumetniko m delu. Kod realista se javlja tenja da se sve objasni, da se

racionalno savlada svet (najizrazitijeu Balzakovim autorskim komentarima) sve to sainjava svet mora biti objanjeno.Koliko god su likovi

socioloki reprezentativni (tipini), toliko su morali biti izgraeni i kao individue, psiholo ki uverljivi.4.- u romantizmu se aktivira

mitotvorstvo (do tad je mit bio samo ukras). Romantiari razmiljaju oneophodnsti stvaranja novog mita (bez velikog mita nema velike

poezije). Izuavaju antiku, staroindijske idruge mitove, tragajui za metodom stvaranja mita. Sve to je u vezi sa pojmom

oduhovljene prirode.Realizam ne tei se mitu tei socioloki i psiholoki reprezentativnom : tip i tipino (ta god znaili, a1