NEMAKI ROMANTIARI I (Nolit, 1959 - predgovor Stanislav Vinaver : ''Susreti sanemakim romantiarima'') Gde je sve romantika : Romantika = udaljenost

t od stvarnosti. Nemaki romantizam oznaava bekstvo od fr.revolucije u stara dobra vremena, prolost, katolicizam, preporoeni protestantizam, na Istok, u prapoetke kulture,u bajku, matu, poeziju, muzike zanose... Panian strah od poara fr.revolucije. Beanje u Srednji vek ''blagoistiva idila i pristan hrianski sklad'' (Hajne,''Romantika kola'', 1833). Trai se Plavi cvet,simbol romantike - cvet Hristovog stradanja, nikao iz krvi Hristove. ''Najjezivija dra hrianstva lei usladostrau patnje'' (Hajne). Luka romantici daje ''dijagnozu bolesti''. Romantizam na kraju bei oditave stvarnosti, nigde se ne moe konano skrasiti. ''Srea je tamo gde nisi'' (Hajne).Vajmar - knjievno svetilite Getea i ilera - nali utoite u Vinkelmanovoj Grkoj. Na osnovu s v o j i h n e p o t p u n i h znanja, ovaj arheolog doarava Evropi la nu sliku o Grkoj : verovao u G r k u konanih skladova, u Grku ''tihe jednostavnosti i plemenite veliine''; njegovi Grci odbacili su sve toremeti sklad. Ali, F.legel, koji ivi u blizini Geteovog doma muza i gracija, nalazi, filoloki, jezivuinjenicu da Grci nisu bili takvi : nemaju Geteove ''konanosti i granice''; i itekako znaju za misterije,orgije, pijanstva, opojnosti, bezmerja, prekomerja, pregorka beznaa i bezumlja. N i e : s u k o b A p o l o n a i D i o n i s a - s v e t l o g , n a d a h n u t o g , z v o n k o g i o p o j n o g , o r g i j a s t i k o g , elementarnog. On govori o ''degenerinim romantiarima'', oni su vrhunac degeneracije zaljubljeni uraspad i truljenje, nitavilo, trono, u odricanje ivota, smrt, bolest, groznicu, sentimentalne greve iigre, u enstveno i mekunu enstvenost; preobraavaju bol u sladostrae. Ali, i takav Nie, najvei neprijatelj romantike, je prerueni romantiar. Zaljubljen u ''vrhovno romantinu'' muziku Vagnera, onmora da je prokui. openhauer, romantiar koji se romantiarima ismeva. Klajsta je Luka proglasiorealistom, ali je on ''najbeznadniji romantiar'', naputen, ostavljen od svih.Prvi romantiari Jenski kruok. Prvi jenski romantiari, koji su poeli od Getea, odbacili su n j e g o v i d e a l s k l a d n e Grke. Ratuju protiv samog pojma da je srea t r a j n o m o g u a . G e t e g o m i l a iskustva, izuava glagole i minerale, smisao bleska i tame, razvie biljaka, ritmove grkih pesnika. Romantiari mu se dive, odbacuju ga, usvajaju ga, ''negoduju, kritikuju i kude ga, proklinju ga i mrze''.On je u svakoj, pa i u najmanjoj pra vilnosti pronalazio sreu; veruje u red i pravilo, iako vidi da je priroda puna izuzetaka. Srean je jer u sreu veruje. Romantiari nisu sreni, jer ne mogu ni da zamisleime bi bili sreni.F.legel, knjievni teoretiar prve romantike, kae da romantiar treba da bude kadar da preobrazisve i svakoga, prema potrebi i bez potrebe, po istoj proizvoljnosti. Moje Ja moe da bude svaije Ja - to je konana (romantika) genijalnost. ''ovek treba da se preobrati po miloj volji'' (obrazovan ovek). B i l o k a d , b i l o g d e , b i l o t a . ''enja za svim vrstama bia i bivstvovanja dovela ih je do N e b i a ' ' (Vinaver). Nebivstvovanje, smrt kao najvei, najarobniji, najtee izvodljiv zadatak. Obuhvatiti svakuvrstu zamiljenog stanja znailo je, za romantiare, privoleti se i samoj smrti. ''Da zavole smrt, u isti mah kao i ivot (a ne mimo ivota)''. Ne bekstvo od fr.revolucije u najirem smislu (od onog slobodarskog to politika nosi), niti od neprihvatljivog programa francuske slobode, koja plai, uznemirava, ali i mami, ve od neprihvatljivog programa samog ivota, koji ne dozvoljava da se stalno ostane u bilo

kom programu. Nema potpunog beanja od svog razdoblja, od svoje sudbine (Vinaver). Pr: Tacit, koji je idealizovao Germaniju i sveono muevno u njoj, koje je hteo da pretvori u ''idealni rasadnik i zabran vrline za svoj Rim'' ipak, iTacit je, pre svega, opsednut Rimom. U spisima prvih romantiara osea se fr.revolucija. Pre svegasloboda, glavna misao, podsvesna opsesija Liberte (ona iz svake reenice an ak Rusoa). Moi bitisvako Ja udnja krajnje slobode. Osnovni podstrek prvih romantiara Fihte, poklonik fr.revolucije.Vinaver poetak romantike vidi u Helderlinu. Neki drugi u Vakenrodenu, u njegovoj tenji za n e m a k o m s r e d n j e v e k o v n o m u m e t n o u , p o p u t m l a d o g G e t e a , k o j i j e u s t u r m - u n d - d r a n g - o v s k o m zanosu veliao gotsko neimarstvo i trasburku katedralu. Trei kreu sa Tikom. Praksa da se svi ti ''osrednji pesnici'', pa i znatni, zovu preromantiarima - problem pronalaenja pretee romantike. enjaza krajnjom duhovnom slobodom postojala je i pre Sturm-und-Dranga. Neki vide poetak u Herderu, koji je u Geteu probudio ljubav za srednji vek. Za neke je mladi Gete p r a v i p r v o b o r a c n e m a k e r o m a n t i k e ( a l i n e i z a V i n a v e r a , j e r o n t i m e t u m a i n j e g o v u o b e s n u mladalaku enju i zanos germanskom umetnou).Hajne Nemci su, u udnji za prvobitnim nemakim panteizmom, ili preko katolicizma. Utolilisu enju za vrhovnom slobodom duha i bia u germanskom mnogobotvu, dublje urezanom u srcu od hrianstva. Najuzbudljiviji akcenti kod Helderlina (koji je bio opinjen fr.revolucijom). NEMAKI ROMANTINI PRIPOVEDAI : Vremenska i tematska ogranienost ne dozvoljava iru analizu op t i h o d l i k a n e m a k o g romantizma, zbog velikog broja pojedinanih autora ija dela treba bar dotai. Ipak, polazna taka je Vinaverova teza : nemaka romantika = bekstvo od stvarnosti, tj. bekstvo od neprihvatljivog programaf r a n c u s k e r e v o l u c i j e i n j e n o g u p r o a v a j u e g r a c i o n a l i z m a u s t a r a d o b r a v r e m e n a , u o b n o v l j e n u religioznost, u prapoetke kulture, na Istok (olienje mistike i egzotike), u bajku, u matu, u poeziju...I a k o j e t a t e z a p r i h v a t l j i v a s a m o u s m i s l u b e k s t v a o d p r o g r a m a i v o t a k o j i n u d i f r a n c u s k a revolucija (jer znamo da se romantizam opire svakoj mogunosti ostanka u bilo kom programu), a ne iod onog ''liberte'', rusoovskog, bliskog romantiarima, ta vrsta romantiarskog eskapizma omoguavalaku sistematizaciju raznorodnog fenomena u istoriji nemake knjievnosti.Rani nemaki romantiari su se okupljali u Jeni, oko asopisa ''Ateneum'', koji je izdavao F.legelz a j e d n o s a A . V . l e g e l o m , L . T i k o m , e l i n g o m , N o v a l i s o m , n a k r a j u 1 8 . v . I d e j n i p r o g r a m r a n o g nemakog romantizma moe se definisati kao intenzivno okretanje nemakoj drevnosti, koju Gete naziva mranom i varvarskom, osobito nemaki srednji vek, ali koji je jenskim romantiarima bio punsjaja upravo zbog suprotnosti sa Gete- iler - Vinkelmanovskim idealom harmonije, zavrenosti oblika, sklada, zbog svoje ljubavi prema beskrajnom nastajanju, dubini oseanja, snovima, lirskom i duevnom. No i takav romantizam u svojoj prvoj fazi - iako sutinski podstaknut Fihteovom filozofijom dunosti Jada se stalnom borbom sa Ne-Ja ostvari u najsebesnije i najslobodnije Ja (zbog ega F.Martini podvlaida sa romantizmom poinje ''moderni subjektivizam umetnosti'') - ivi od tenje ka univerzalnom,kosmopolitskom. U tome i jeste rana bliskost Jene i Vajmara. Jer, pitanje je koliko romantiar bei od s v o g d o b a , a k o j e d a n N o v a l i s m a t a o r e l i g i o z n o m j e d i n s t v u E v r o p e , a

F . l e g e l t e i d a u i r o k i m zamasim duha obuhvati itav Zapad sve do njegovog izvora u antici i na Istoku.Bitno je razliita priroda eskapizma u kasnijem romantizmu, poznatom kao Hajdelberki krug.Iako neki nemaki romantiari nisu imali mnogo direktnih veza sa Hajdelbergom, ipak oni pripadajukrugu knjievnika okuplje nih oko asopisa ''Novine za usamljenike'', koji je od 1808.g. izdavao A.fon Arnim, u saradnji sa K.Brentanom, Geresom, J.Grimom, H. fon Klajstom i dr. Ovaj kasniji romantizamk a r a k t e r i e p o v l a e n j e u p o z a d i n u f i l o z o f s k o g i n t e r e s o v a n j a v i e s e n i j e p o j a v i o o v e k v e l i k e intelektualne sinteze kao to je F.legel. Interes pisaca hajdelberkog kruga suava se u okvire narodskizaviajnog, istorijski plemenskog, kako kae F.Martini, u vidu reakcije ne politiku razvlaenost Napoleona. To nacionalno obojeno dejstvo protiv Napoleonovog imperijalistikog okupiranja Nemakes i m b o l i k i i z r a a v a i v a t r e n i g o v o r F i h t e a , p r v o b i t n o v e l i k o g p o b o r n i k a r e v o l u c i j e , 1 8 0 6 . g . , n a univerzitetu u Berlinu. Usred te nove svesti o narodnoj snazi i jedinstvu nastaje i obnova narodnog blagau pesmama, bajkama, kaama, fantastici... Ideal vie nije homo universalis kao na poetku razvojaromantizma, ve nemaki ovek, koji u krvi nosi n e m a k u k u l t u r u i t r a d i c i j u . T o s t a n j e d u h a , t a j nacionalni, germanski prkos izraen je u reima barona Fon tajn, koje navodi Martini: ''U Hajdelberguse zapalio vei deo onog nemakog ognja koji je kasnije saegao Francuze''.U knjievnoj istoriji i kritici javljaju se kolebanja u vezi sa tim da li se an Paul, Helderlin i Klajstmogu podvesti pod knjievno istorij ski termin romantizam. U njihovim delima postoje i oigledne bliskosti sa romantizmom, ali i razlike. No, F.Martini je vrlo kategorian njihovo stvaralatvo on n a z i v a p r o t i v k l a s i n o m k n j i e v n o u : a n P a u l j e s t e k a o n a k l o n o s t p u b l i k e z b o g u k o r e n j e n o s t i u knjievnoj tradiciji, oseajnosti i rokokou, a Helderlin i Klajst su bili daleko od idejnog naslea 19.v. iklasino-romantine epohe, pa su bili neshvaeni.