TOPLICA

Posle povlaenja srpske vojske kroz Crnu Goru i Albaniju, okupirana Srbija je bila podeljena izmeu
Austro-Ugarske i Bugarske. Granica izmedu ove dve okupacione zone je bila du Velike Morave od
Smedereva do Stalada, a zatim linijom: Kruevac-Vukanja-Zlata-Lebane-Lipovica-OgoteGnjilane-Betina-ar-planina-albanska granica. Zapadno od ove linije je pripalo Austro-Ugarskoj, a
istono Bugarskoj. Ovoj drugoj su jo pripale Vardarska Makedonija, pritinski i prizrenski okrug. Od
okupiranog dela Srbije Bugarska je stvorila dve zone: Moravsku vojno-inspekcijsku oblast sa seditem
u Niu i Makedonsko vojno-inspekcijsku oblast sa seditem u Skoplju.
Centralne sile i Bugarska su organizovale privrednu eksploataciju Srbije, vrile rekvizicije i konfiskacije
imovine stanovnitva. Rekvivirala se stoka, hrana, koa, vuna. Posledice smanjenog broja goveda i
konja odrazile su se na ishranu stanovnitva i smanjenje zasejanih povrina. Prema izvorima
Meunarodnog Crvenog krsta, do 1. septembra 1917. od gladi je umrlo oko 8.000 lica.
Bugarska je vrila bugarizaciju Srba, ali i Albanaca, Turaka, Grka i Jevreja. Makedonsko stanovnitvo
je tretirano kao bugarsko. Nemaki izvor kae: Bugari ne proputaju da iskoriste vreme svoje
okupacije istone Srbije i Makedonije. Oni su svoju novu upravu uveli bezobzirno i brutalno... Rad na
bugarizaciji karakteriu dva osnovna pravca: unitenje gornjeg i srednjeg sloja (inteligencije) i nasilno
uvoenje bugarskog jezika

U nikom okrugu ubijeno je oko 100 svetenika. Pod izgovorom da ljude alju u Sofiju, Bugari su vrili
streljanja. Tako je u Vranju i okolini ubijeno 3.500 ljudi, a u Surdulici oko 3.000 lica. Uz zabranu jezika
i pisma, Bugari su menjali i imena porodicama, a svi udbenici na srpskom jeziku su oduzeti od
stanovnitva. U srpske crkve su dovoeni bugarski popovi, a srpske ikone su zamenjivane bugarskim.
Na kolskim sveanostima deca su morala da govore kako su zadovoljna to su ponovo povratila
svoju bugarsku nacionalnost. U zarobljenikim logorima Bugarske poetkom 1917. je bilo 187 srpskih
oficira i 31.492 vojnika to je bilo 20,5% svih zarobljenih Srba od strane neprijateljskih drava.

Svi okupatorski zloini, pljakanja, glad, teror, unitenje bilo kakve nade u spas imali su samo
ogranien uspeh. Ved marta 1916. austro-ugarski izvori su zakljuili da je zabluda misliti kako Srbi
smatraju da su uniteni.

Poeci otpora okupatora su bili u formi linog bunta, esto i razbojnitva, ali od jeseni 1916. otpor je
skoro iskljuivo politiki, slobodarski. Prema procenama okupatora bilo je oko 50.000 ljudi sposobnih
da nose oruje. Prve komitske ete u Crnoj Gori su organizovali brada Milinko i Toko Vlahovid, Jovan
Radovid i Miljan Drljevid. Prve sukobe sa komitama Austrijanci su imali ved septembra 1916. Komite
su inili uglavnom zaostali, sluajno ili namerno, srpski i crnogorski vojni obveznici i izleeni ranjenici
koji su izbegli zarobljavanje.

Okupator je odmah izvrio odmazdu; streljano je vie ljudi u optinama Bora, Draguica, Guncati i
Bumbarevo Brdo. I na teritoriji pod bugarskom okupacijom takoe su se pojavile odmetnie grupe. U
kopaonikom kraju i okruzima Kruevac i Kosovska Mitrovica dejstvovao je odred Koste Vojinovida.

O aktiviranju ljudi sposobnih i spremnih za rat u samoj Srbiji mislila je i srpska Vrhovna komanda
Ulaskom Rumunije u rat, general Mihajlo ivkovid, komadant Srpskog dobrovoljakog korpusa u
Odesi, doao je na ideju da prebaci ceo korpus kod Turnu Severina i u datom trenutku ga aktivira u
Timokoj krajini. Taj trenutak je trebao da bude sinhronizovan sa probojem Solunskog fronta. Dalji
razvoj dogaaja, nepovoljan po Rumuniju onemogudio je bilo kakvo dejstvo po ivkovidevom planu.

Srpska Vrhovna komanda je napravila plan o pripremi pobune u Srbiji, ali koja bi planula na njen
znak. Ovaj zadatak je poveren poruniku Kosti Milovanovidu Pedancu koji se avionom spustio kod
sela Mehane 28. septembra 1916. Pedanac je naiao na problem jer je pobunjeniki pokret rastao i
preduzimao akcije bez njegovog znanja, a on je imao zadatak da pripremi ustanak kada bude jasno
da se Bugari povlae.

Pedanac, voen moda linom ambicijom, moda uveren da de do proboja Solunskog fronta dodi vrlo
brzo, moda da sauva primat prvog oveka pokreta, tek zajedno sa Kostom Vojinovidem je
obnarodovao proglas poziv na opti ustanak u kome je stojalo da je doao momenat za
osloboenje od germansko-bugarskog jarma.

Krajem 1916. i poetkom 1917. namnoio se veliki broj eta, afirmisao se niz etovoa, a voene su
borbe i arke. U austrijskom izvoru iz januara 1917. pie: U jesen prole godine su na teritoriji vojne
uprave u Srbiji uoene dve oblasti u kojima je bilo razbojnitava i etovanja... U podrujima okruga
Kruevac i Kurumlija (ovaj poslednji u oblasti bugarske uprave) dobila su obelelje sistematski
organizovanog ustanka.

Povod za izbijanje pravog ustanka je bilo regrutovanje srpskih mladida u bugarsku vojsku.
Nezadovoljstvo naroda se snano povedalo i nalo izraz u sukobima i neredima. etovoe su 21.
februara vedale i glasale za ili protiv dizanja ustanka. Jedino je Pedanac bio protiv, ali morao sloiti da
se ide na ustanak i da mu bude na elu. Podeljene su i zone odgovornosti: Vojinovid je bio odreen
za Kopaonik i dolinu Ibra, Pedanac za Toplicu, Milinko Vlahovid za Vranje, Toko Vlahovid za Timoku
krajinu, a Jovan Radovid za Pirot. U proglasu je kazano da de se dan opteg ustanka i mesto
mobilizacije odrediti kasnije. Karakteristino je da kada su etovoe dole na teren, ustanak je
(spontano) ved bio u toku. To potvruju u neprijateljski izvori; austro-ugarski vojni atae u Sofiji je
znao da se u regionu Prokuplja, Kurumlije, Lebana skoro u pitanju ustanak.

Krajem februara i poetkom marta 1917. godine ustanici su kontrolisali teritoriju izmeu reke
Rasine, Kopaonika, June Morave i unisa. I mimo ove teritorije okupator nije bio miran; odmetnike
ete su bile veoma aktivne i uspene kod Knjaevca, Zajeara i Svrljiga. Prvi odgovor okupatora je bilo
brojno jaanje sopstvene vojske, to su izveli prebacivanjem trupa sa Solunskog, Italijanskog i
Istonog fronta. Procenjuje se da su skoncentrisali oko 30.000 vojnika.

Obraun sa ustanicima je poeo 12. marta u reonu Dubci-Zlatari gde su Austrijanci opkolili 13.000
ljudi, borbe su trajale 20 dana. Protiv austro-ugarskih trupa, Vojnovid se prihvatio borbe kod Blaca,
Jankove klisure i Brusa. Vojinovid je imao uspeha te se ceni da su ove bitke bile i najvede ustanike
pobede.

Sa druge strane, Pedanac je izbegavao borbe i male komitske ete prebacivao je u neprijateljevu
pozadinu, a brada Vlahovidi, pritisnuti od nadmodnijeg neprijatelja, povlaili i prelazili u gerilu. Bugari
su zauzeli Prokuplje 14. marta, a Austrijanci Kurumliju (16. marta). Jo deset dana je trajalo
slamanje ustanka; 25. marta Bugari su proglasili kraj operacija.

Obraun sa ustanicima je bio svirep. Od 5-6.000 ustanika, polovina je pobijena. Ubijani u stariji ljudi,
ene i deca. Prema podacima samih Austrijanaca, pobijeno je 20.000 ljudi. Pedanac i Vlahovid su se
sa 2.500 ljudi uspeli skoliniti i izbedi smrt.

Bez obzira na sve mere okupatora, mir se nije sasvim vratio ni u Toplicu ni u druge delove Srbije.
Slino je bilo i u Crnoj Gori; etovanje se nastavilo sa proleda 1917. Uz stare ete su nicale nove.
Region dejstava se protezao od Hercegovine do Pirota i na sever do Negotina. Okupator je opet vrio
odmazdu nad civilnim stanovnitvom. Primenjena je i jedna novina: obrazovane su takozvane
protivete, iji je zadatak bio da goni odreenu etu do unitenja. U etovanju najuspeniji su bili
Vojinovid, Pedanac, brada Vlahovidi i Jovan Radovid. Meu njima nije bilo dovoljno saradnje, a
izmeu Vojinovida i Pedanca su trajala meusobna optuivanja.

Akcije komitskih eta su trajale celu 1917. godinu, bez obzira na rtve. Okupator je uspeo da nanese
osetne gubitke i da likvidira neke voe, a trijumfovao je kada je decembra 1917. kod sela Grgura
ubijen Kosta Vojinovid. Oruani oblik otpora je trajao sve do proboja Solunskog fronta.

Okupacione snage u Srbiji (u prvom redu Bugarska) tokom cele 1917. godine su vodile surovu
politiku prema srpskom stanovnitvu. Uz sve ved koridene mere, primenjivane su odmazde za
komitske akcije, a nastavljeno je i sa interniranjem civilnog stanovnitva. Sve je to dovodilo do

smanjenja brojnog stanja stanovnitva i njegove privredne snage. Prema podacima Crvenog krsta
Austro-Ugarske, krajem 1917. u Nemakoj je bilo 34.000 srpskih ratnih zarobljenika, u AustroUgarskoj 93.500, a u Bugarskoj 35.000. Prema istom izvoru, broj interniranih civila u Nemakoj je bio
oko 2.000, u Austro-Ugarskoj oko 77.000 , a u Bugarskoj oko 100.000 lica.
http://prokuplje.info/index.php?opti...d=21&Itemid=30
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2...BD%D0%B0%D0%BA

ZAJEAR i KNJAEVAC

Zbog podele Makedonije Bugarska je napala Srbiju 1913. godine. Vodila se bitka na Bregalnici.
etrnaesti puk II poziva se istakao kod Krivolaka, dok se XIV puk I i III poziva borio na frontu PirotZajear. Bugari su uspeli da preko Kadibogaza uu u Knjaevac jula 1913. i tu ostanu samo tri dana, a
onda su se povukli ostavljajudi za sobom pusto.

U Prvom svetskom ratu Timoka Krajina je bila pozadina, sve do 14. oktobra 1915 godine kada su
Bugari poeli napad na Zajear. Borbe su trajale do 29. oktobra 1915. godine, kada su Bugari uli u
Zajear i konano okupirali ove krajeve.

Srpska II armija i konjika brigada francuskog generala Gambete 13. oktobra 1918. godine oslobodile
su Pirot, a dva dana kasnije Svrljig i Kalnu i poele se sputati u dolinu Timoka. Knjaevac je
osloboen 16. oktobra. U okolini Zajeara, 15. oktobra, seljaci su se digli na ustanak protiv
okupatora, ime su olakali dejstvo srpskih i saveznikih snaga na timokom pravcu. Nakon niza
borbi na prilazima Zajearu iz pravca Knjaevca, Konjika brigada generala Gambete umarirala je 19.
oktobra 1918. godine u Zajear.

Selo Planinica
, ,
, . .
18. 1915. ( ),
. .

( ).
. , ,
, , .

 ,
. , .
, .
1915. ,
. ,
, ,
. ,
. 1918. .
, 1915.
, 18
.
, .
, .
, ,
:
,
. ,
, .
, .
, , , .
, .
,
, , ,
. .
, , ,
. , .
. , ,
, ,
.
,
.
1915. - 1919. . ,
, , ,,
, , .
, ,
.
,
. .
, .

 .
.
1916.
. ,
. : ,
- .

: -, , ()
- (). . ,
,
, .