1

Uvod

Sve vea integracija na svjetskom nivou, uz globalni rast svjetske ekonomije je uglavnom nusprodukt poslednjih decenija 20-og i poetka 21-og vijeka. Svjedoci smo da je ovaj period donio dramatine promjene na ekonomskoj, kulturalnoj i drutvenoj platformi svijeta. Proces koji je doveo do razvoja industrijske ekonomije u informacionu ekonomiju donio je veliku revoluciju u nae ivote, kao i prostore na kojima ivimo. Novi tip drutva koji je u nastajanju je razliito oznaen kao post-moderni, post-industrijski, informacioni, globalni i sl. Temeljena na znanju, ova informatiki ostvarena industrijska produkcija smatra se srcem tih brzih promjena. Iako je ovaj tip ekonomije nejednako razvijen u razliitim dijelovima svijeta, njenm uticaj na globalnu svetsku ekonomiju je veliki. Samim tim veoma je va no za urbanu plansku politiku i studije nekog regiona ili drave da se dobije uvid kakav e izgled glavni globalni centri i regije imati, i koji su to faktori koji e uticati na njihovu promjenu, te na koji e nain ove promjene uticati na ekonomsku i socijalnu situaciju u ostalim dijelovima svijeta, pa tako i kod nas Tehnoloki park je organizacija iji je osnovni cilj uveanje bogatstva zajednice putem promocije kulture inovativnosti i konkurentnosti kompanija zasnovanih na znanju, a koje su vrsto povezane sa njenim naunoistraivakim potencijalima (instituti, laboratorije, centri). Za postizanje tog cilja tehnoloki park podstie generisanje znanja i upravlja tokovima/ transferom znanja i tehnologija izmeu univerziteta, istraivakih i razvojnih institucija, kompanija i trita; obezbeuje nastajanje i rast visokotehnolokih kompanija zasnovanih na inovacijama putem inkubacije i spin-of procesa uz obezbeenje adekvatne podrke i uz pruanje ostalih neophodnih usluga kompanijama u nastajanju. Osnivanje nauno - tehnolokog parka je kompleksan posao koji se sastoji od institucionalnih, politikih, zakonskih, organizacionih i finansijskih aspekata i koji visoko prevazilaze lokalni nivo. U ovom radu se posebno analizira uticaj nauke i tehnologije kao mehanizma za pokretanje snanog odrivog regionalnog razvoja i uloga nauno - tehnolokog parka u inovacionoj infrastrukturi regiona.

Tehnoloki parkovi
Kao to smo predhodno istakli, tehnoloki parkovi su po definiciji, organizaciono poslovne jedinice koje stimuliu i upravljaju protok znanja i tehnologija, izmedju malih i srednjih preduzea, univerziteta, institucija koje se bave istraivanjem i razvojem, i trita . Tehnoloki parkovi omoguavaju da se sva zaniteresovana preduzea smjeste na jednom mjestu i da su u stalnoj vezi sa nauno-istraivakim centrima u cilju poveanja njihove inovatinovsti i adaptivnosti utemeljene na razvoju tehnologije. Osnovni materijali i tehniki uslovi za otvaranje jednog tehnolokog parka su postojanje odgovarajue infrastrukture, koja e moi zadovoljiti zahteve preduzea,korisnika usluga tehnolokih parkova, kao i blizina univerziteta i istraivakih institucija. Tehnoloki park u pravilu je planski organizovan, infrastrukturalno opremljen te u

ekolokom uredjenom prostoru nudi razliite pogodnosti i usluge. Nasuprot poslovnim parkovima, koju su okrenuti biznisu i proizvodnji, tehnoloki parkovi daju naglasak na razvoju i naunoi-straivakom radu. Samim tim to se osnivaju u blizini visokoobrazovnih institucija vre privlaenje vrhunskih strunjaka, ali daju priliku i mladim talentima da se u njima obrazuju i usavravaju. Tehnoloki parkovi su svojevrsni inkubatori u kojima se osigurava koncetracija znanja, visoke tehnologije, obrazovanja i povezanosti s nacionalnom i svetskim obrazovnim institucijama.Tehnoloki park je specifian centar, samostalno organizovan da razvija inovacije do nivoa preduzetnike primene, da prima i vri transfer tehnologije iz inostranstava, te razvija visoku tehnologiju primene u privredi. Tehnoloki park je i mesto na kojem se povezuju strunjaci i poduzetnici koji ele ostvariti svoje privredno delovanje, bazirano na novim tehnologijama, u cilju komercijalizacije tehnolokog znanja i stvaranja privrednih subjekata koji ostvaruju visoku dobit, zahvaljujui primeni novih tehnologija. Postoji vie koncepcija istraivakih parkova, kao to su: nauni park, istraivaki park, tehnoloki park, tehnopolis, eko park, park energije, industrijsko tehnoloki park, i dr. Svi navedeni termini organizovanja za efektnu i efikasnu proizvodnju znanja, tehnologija i inovacija, se u svojim reenjima u mnogo emu preklapaju pa se ne mogu uspostaviti jasne definicije prema kome bi bili razvrstani u potpuno razliite identitete. Analiza navedenih institucija je data u Tabeli 1.

Nauno tehnoloki park

Afilijacija sa istraivakim institucijama - Promocija kulture konkurentnosti kompanija znanju.

akademskim

inovativnosti i zasnovanih na a mala gustina i i

Istraivaki park Nauni park Tehnoloki park Tehnopolis

Visok kvalitet, fizikog okruenja. Afilijacija sa istraivakim institucijama - Fokus proizvodu na

akademskim istraivanja

primenjena

- Visoke tehnoloke industrije - zdravo okruzenje za zivot

Tehnoloki okrug

- Proireni tehnoloki park Mrea meusobno (parkova i centara) zavisnih mesta

Tehnoloki inkubator Biznis inkubator Inovacioni centar

- Izvedeni oblik iz tehnolokog parka Zajednika specijalistike usluge Isto tehnoloki) kao kancelarija (biznis i ili

inkubator

Tabela 1. Pregled organizacija za generisanje i transfer znanja i tehnologija

Istorijski nastanak parkova

Ideja nauno tehnolokih istraivakih parkova koji se ogleda kroz proces kreiranja dinamikih klastera, koji vre ubrzan ekonomski razvoj regije i pruaju konkurentnost na inostranom tritu, predstavlja upravo koncept koji je sada ve star preko 60 godina. Danas se taj koncep primjenjuje sa uspehom u nekoliko stotina hiljada parkova u svetu. Medju prvim osnovanim naunim parkovima bio je Menlo park u Kaliforniji osnovan 1948., nakon njega tokom 1950-tih i poetkom 1960-tih godina 20 veka nastali su i Stenford industrijski park (1953.), takoe u Kaliforniji, Istraivaki triangle park (1958.) u severnoj Karolini i dr. Upravo iz Stenford industrijskog parka, kasnije e se razviti Silikonska dolina, koja predstavlja osnovni model uspenog tehnopola, tj. Tehnolokog parka. Silikonska dolina predstavlja dom hiljadama firmi iz sfere visoke tehnologije, kao i desetinama hiljada visiko kvalifikovanih ininjera i naunika. Stacionirana je u severo-zapadnom delu Santa Klare u Kaliforniji.

Osnove i ciljevi razvoja tehnolokog parka (TP)

Termin tehnoloki park ( TP ), kao to smo istakli, koristi se da se opiu raznovrsni naini da se podstakne razvoj preduzetnitva putem osnivanja malih i srednjih preduzea zasnovanih na znanju. Tehnoloki park je najbolji alat i najkrai put za ubrzani regionalni razvoj. Do danas je razvijeno vie organizacionih oblika tehnolokih parkova. Svima njima osnovni zadatak je podsticati inovativne aktivnosti i komercijalizaciju rezultata naunih istraivanja. Meutim, svaki organizacioni model razvio je odredjene specifinosti u zavisnosti od toga koja mu je primarna funkcija. Tehnoloki parkovi su vani za opstanak i razvoj savremenih industrija, a za nae podruje su od neprocenjivog znaaja jer podstiu razvoj malih i srednjih preduzea orijentisanih ka visokim tehnologijama, to viestruko deluje na ubrzavanje procesa savremenog preduzetnikog razvoja utemeljenog na znanju. U savremenim uslovima razvoja, nauka postaje glavna proizvodna snaga i predstavlja pokreta celokupnog drutvenog razvoja. Pod uticajem naunih dostignua ubrzano se i

radikalno menjaju tehnoloke osnove i tehnologije proizvodnje, dominiraju znanja i inovacije u odnosu na sirovine, energiju i fiziki rad. Primenom ovakvih tehnologija menja se i nain proizvodnje, kvalitet proizvoda, produktivnost rada, kao i smanjenje trokova. Znanje i tehnologija prodiru ne samo u proizvodnju, nego i u svako drugo drutveno delovanje upravljanje, usluivanje, finansiranje, obrazovanje, zdravstvo i drugo. Ukratko reeno tehnoloko znanje menja sredstava za rad, razvija proizvodne snage i otvara nove mogunosti za reavanje drutvenih razvojnih problema. Cilj formiranja tehnolokog parka je okupljanje uesnika u inovacionom procesu i omoguavanje najjednostavnijeg transfera znanja i tehnologije iz istraivakih ustanova u proizvodni process malih i srednjih preduzea. TP je mesto gde mala i srednja preduzea reavaju svoje proizvodne, dizajnerske, pravne, finansijske, menaderske i druge probleme i nedoumice, i gde nauno-istraivaka misao biva praktino promovisana, primenjiva i implementirana. TP nije mesto trgovine, nego razvoja, transfera znanja i tehnologije, te servis usluga. Svetska asocijacija nauno/tehnolokih parkova IASP1 definie nauni, odnosno tehniki park kao organizaciju kojom se upravlja od strane specijalizovanih profesionalaca iji je osnovni zadatak da poveaju blagostanje zajednice, promoviu kulturu inovativnosti i konkuretnosti udruenih preduzetnika i istraivakih institucija. Za postizanje ovih ciljeva, nauno tehnoloki park (NTP) stimulie i upravlja protokom znanja i tehnologija izmedju univerziteta, inovacionoistraivakih institucija, malih i srednjih preduzea i trita. On olakava kreiranje i rast inovacija u kompanijama kroz inkubacione i spin-off procese i osigurava servisne usluge u cilju poveanja dodatne vrednosti zajedno sa uslugama visoko-kvalitetnog ambijenta i u opreme u tehnolokom parku (TP).

Tehnoloki parkovi danas

Gotovo je nemogue sa sigurnou rei koliko postoji nauno-tehnolokih parkova u svetu, niti koliko je poslovnih, naunih, finansijskih dravnih i drugih institucija ukljueno u ove parkove. ak ako bismo se i potrudili da naemo odgovor na ovo pitanje, on ne bi dugo bio
1

International Association of Science Parks - http://www.iasp.ws/publico/intro.jsp

aktuelan i auran, s obzirom na injenicu da se situacija na polju razvoja postojeih i novih tehnolokoh parkova menja iz dana u dan. Radi ilustracije ove konstatacije pogledajmo Tabelu 2 u kojoj su prikazane razne asocijacije tehnolokih parkova i nekih drugih institucija relevantnih za rad i postojanje tehnolokih parkova. Ovo su samo neke od asocijacija koju su osnovane jer se javila potreba za globalnom razmenom informacija i transferom tehnologija, ne samo unutar jednog tehnolokog parka, nego i meu njima, to jest globalno. Tabela 2
AURP - Association of University Research Parks (Asocijacija univerzitetskih istraivakih parkova) Reston, Virginia promovie i podrava razvoj i delovanje univerzitetskih istraivakih parkova irom sveta; organizuje godinju konferenciju (u septembru) i zimsku konferenciju (u januaru). Takoe organizuje konferencije bio-parkova tokom koje se odrava i sajam biotehnologije. Takoe AURP izdaje adresar lanova , u koji su uneti samo nauni parkovi iz SAD, Kanade i Meksika. IASP - International Association of Science Parks (Meunarodna asocijacija naunih parkova), sedite u Malagi u paniji, sa kancelarijom u Pekingu, Kina. AUTM - Association of University Technology Managers (Asocijacija univerzitetskih tehnolokih menadet) - Northbrook, Illinois promovie i podrava istraivake i razvoj ne aktivnosti univerziteta namenjenih menaderima intelektualnih prava i akademskih procesa transfera tehnologija. Asocijacija ima oko 30 00 lanova sa vie od 300 univerziteta, istraivakih institucija, obrazovnih bolnica kao i poslovnin i vladinih institucija ASTP - Association of European Science and Technology Professionals (Asocijacija evropskih naunih parkova i profesionalaca u oblasti tehnologije) takoe organizuje godinju konferenciju u Amsterdamu u Holandiji. Council of Biotechnology Centers (Savet centara biotehnologija) National Business Incubation Association (Nacionalna asocijacija poslovnih inkubatora), Atena, Ohio, SAD Association of American Universities (Asocijacija amerikih univerziteta) Chinese Business Incubation Association (Kineska asocijacija poslovnih inkubatora) Tajvan
Izvor: Global Direct Investment Solutions - Corporate Development for a Networked World http://www.gdi-solutions.com/directory/tech_parks.htm

www.aurp.net

www.iasp.ws

www.autm.net

www.astp.net

www.bio.org www.nbia.org

www.aau.edu

Uzmemo li kao primer Meunarodnu asocijaciju tehnolokih parkova (IASP), moemo videti da ona ima 375 lanica, sa oko 200.000 kompanija2 koje rade u ovim tehnolokim parkovima. A ovaj broj se odnosi samo na lanice ove asocijacije iz 70 zemalja irom svijeta. to znai da moemo pretpostaviti da je ovaj broj mnogo vei, s obzirom da verovatno ima u svetu veliki broj tehnolokih parkova koji nisu imali interesa da budu lanovi ove asocijacije. Prem a nekim izvorima, u 2005. u svetu je bilo 600 osnovanih tehnolokih parkova.3 Zbog svega gore navedenog, neemo se baviti brojem tehnolokih parkova u svetu kao pokazateljem razvoja ovog naina poslovanja. Kroz primere iz prakse pokuaemo da prikaemo na koji nain tehnoloki parkovi ine sinergiju nauke, tehnologije, preduzetnitva i drutva.

Primer 1. : Silikonska dolina

Verovatno je vrlo mali broj ljudi koji se nisu bar jednom susreli sa pojmom Silikonska dolina. U uvodu ovog teksta i mi smo ovaj pojam pomenuli dva puta. Razlog za to lei u tome to je nemogue govoriti o istorijskom parkova4, a razvoju ne tehnolokih ovo

pomenuti

jedinstveno mesto na svetu koje se smatra kolevkom istraivanja, razvoja, inovacija u oblasti informacionih tehnologija i komunikacija, te u oblasti visokih tehnologija uopte..
Slika 1. Mapovni prikaz doline. (Izvor: http://maps.google.com)

2 3

Informacija preuzeta sa web stranice : http://www.iasp.ws/publico/index.jsp?enl=1 Stojanovi, V.: Tehnoloki menadment, Banja Luka 2008. str. 250. 4 Napomena: Istorijski posmatrano, za prvi tehnoloki park u svetu se smatra The University City Science Centre (izvor: http://www.sciencecenter.org/about-us) koji je osnovao Univerzitet u Filadelfiji, SAD, 1963. godine, koji se i danas smatra najveim tehnolokim parkom u svetu. Autori su se odluili za primer Silikonske doline, radi njenog znaaja u razvoju visokih tehnologija.

Silikonska dolina5 se nalazi u junom delu zaliva San Francisko, u Santa Klara dolini, u Severnoj Kaliforniji, SAD. (Slika1.) U ovom regionu su smetene mnoge od najveih svetskih tehnolokih kompanija, ukljuujui Apple, Google, Facebook, HP, Intel, Cisco, eBay, Adobe, Agilent, Oracle, Yahoo i tako dalje. Naziv silikonska odnosi se na veliki broj inovacija u oblasti mikroipova, ali je danas postao simbol amerikog i svetskog sektora visokih tehnologija. Uprkos stvaranju novih centara visokih tehnologija u svetu, Slikonska dolina nastavlja da bude vodei centar za inovacije i razvoj u oblasti visokih tehnologija, centar koji odnosi 1/3 ukupnih kapitalnih ulaganja u SAD. Iz do sada reenog jasno se vidi da Silikonska dolina predstavlja mnogo vie nego jedan tehnoloki park, u smislu kako smo ga do sada u tekstu definisali. Ali, ako se osvrnemo na period njenog nastanka, bie nam jasno da je Silikonska dolina u nastala tokom 40-ih i 50-ih godina prolog veka, kao rezultat nastojanja Strenford univerziteta da omogui svojim diplomcima da zapoinju vlastite biznise. Tako su nastajale kompanije poput Hewlett-Packard, Varian Associate te druge firme koje se bave visokom tehnologijom dok neto to e se kasnije zvati Slikonskom dolinom nije poelo da se razvija na kampusu Stenford Univerziteta. Radi toga se tadanji rektor, Frederik Terman smatra ocem Silikonske doline I pre 40ih godina prolog veka, poevi od 1909. veliki broj istaivanja i pronalazaka iz oblasti tehnologija radio prenosa, kao i vojnih istraivanja, je isto tako bio pozicioniran u podruju Zaliva San Francisko. Sa poetkom II svetskog rata potreba za ovom vrstom istaivanja i industrije se poveala, te se sve vei broj firmi poeo otvarati na ovom podruju. Nakon II svetskog rata rektor Terman, kako bi prevaziao finasijske izazove pred kojima se Stendford naao usled naglog porasta broja studenata koji su se vraali sa ratita, ali i da bi stvorio nove mogunosti za zapoljavanje u regionu, poeo je da iznajmljuje zemlju parka u kampusu kompanijama koje su se bavile visokim tehnologijama. Ovo podruje je nazvano Stendford industrijski park, kasnije preimenovan u Stendford istraivaki park, pretea onoga to danas nazivamo Silikonska dolina, koja je uveliko prevazila okvire prvobitnog tehnolokog parka. Tako se na podruju koje nazivamo Silikonskom dolinom danas nalaze:
5

Preko 100 najpoznatijih kompanija u svetu koje se bave visokim tehnologijama 3 institucije vlade SAD-a, meu kojima i javnosti vrlo poznata NASA

Podaci preuzeti sa http://en.wikipedia.org/wiki/Silicon_Valley

pored Stendforda, tu je i San Hose dravni univerzitet, koji je u meuvremenu preuzeo primat nad Stendford univezitetom kada govorimo o osposobljavanju visokoobrazovanih strunjaka iz oblasti visokih tehnologija. Pored ova dva u Silikonskoj dolini, postoji jo 13 univerziteta, dakle ukupno 15

Silikonska dolina obuhvata 14 gradova, od kojih se San Hose izdvaja kao samodeklarisani glavni grad ovog podruja.

Veina kljunih pronalazaka iz mikroelektronike i informatike su nastale u Silikonskoj dolini, kao to su integrisana kola, mikroprocesori pa sve do dananjih personalnih raunara. Bitno je naglasiti da je 1969. Institut za istraivanje univerziteta Stendford uspeo da razvije tehnologiju ARPANET, koja je predhodila razvoju Interneta kakvog danas poznajemo. Prva elektronska pota je poslata iste godine izmeu Stendford i UCLA Univerziteta. Danas Silikonska dolina predstavlja legendarini i najuspeniji klaster visoke tehnologije u svetu i u njoj radi vie stotina hiljada radnika, kao i nekoliko hiljada doktora nauka.
Nauno tehnoloski park u Novom sadu

Nauno-tehnoloki park pri Univerzitetu u Novom Sadu, koji bi prema planu trebalo da bude izgraen i puten u rad za tri godine i u koji e biti uloeno 1,3 miliona evra, bie meunarodno priznati regionalni centar za dinamini razvoj i promociju inovativno tehnolokih projekata i kompanija.

Prva faza Nauno-tehnolokog parka u Novom Sadu

U prvi od ukupno etiri nauno-tehnoloka parka u Srbiji, koji e na osnovu finansijskog ugovora nae zemlje sa Evropskom investicionom bankom (EIB) biti graeni jo u Beogradu, Niu i Kragujevcu, bie uloeno ukupno oko 21,3 miliona evra, od ega e 1,3 miliona evra kotati prvi objekat ija je izgradnja poela u petak.

Tu etvoroetanu zgradu u sklopu univerzitetskog kampusa, povrine 2.150 kvadratnih metara, izvoai radova Ratko Mitrovi iz Beograda i vraki Hemofarm Inenjering trebalo bi da zavre za devet meseci, to e omoguiti preseljenje delova nauno-istraivakih i proizvodnih aktivnosti iz starog objekta - TMD, koji se nalazi u oblinjoj Frukogorskoj ulici.

U novi objekat, koji je prva faza izgradnje Nauno-tehnolokog parka, bie preseljene i laboratorije Departmana za graevinarstvo i geodeziju pri Fakultetu tehnikih nauka (FTN).

Druga faza Nauno-tehnolokog parka u Novom Sadu

U drugoj fazi, kako je planirano, bie izgraen blok tehnolokog parka od 11.500 kvadratnih metara i blok laboratorija od devet hiljada kvadrata, a ta petospratnica ukupne povrine 20.500 kvadratnih metara, bez podsemne garae i centralnog hola, nalazie se na lokaciji starog TMD-a (Tvornica mainskih delova).
Izgradnja nauno-tehnolokih parkova deo je velikog, dugoronog projekta Srbije usmerenog u nauku i tehnoloki razvoj, za koji je obezbeeno 400 miliona evra kako bi, prema reima potpredsednika republike vlade Boidara

elia, taj ciklus investicija omoguio stvaranje vie hiljada novih inenjera i drugih strunjaka koji e ostati u sopstvenoj zemlji radei i za domae i za strane firme.

FTN je i za tu zgradu zavrio sve glavne projekte, strunu kontrolu obavio je Graevins ki fakultet u Beogradu i pripremljena je dokumentacija za izdavanje dozvole za gradnju.

Prema dogovoru sa predstavnicima republikih i pokrajinskih organa, aktivnosti na sprovoenju javne nabavke (prema uslovima EIB) poee u septembru, izgradnja bi krenula u martu idue godine a rok za zavretak radova u drugoj fazi, vrednih 20 miliona evra, je dve godine.