Don R.

indler: Bosanski rat i teror-Bosna Al Kaida i uspon globalnog dihada

Zajednica rtve i zloinca Mada je zvanini stav koji o ratu u Bosni jo uvek ima amerika administracija sasvim drukiji od iskustava koja su imali njeni vrhunski obavetajci, mnoge istine danas dolaze na videlo zahvaljujui upravo pojedinim savesnim posmatraima i "diskretnim" akterima krvavog graanskog rata u ovom delu nekadanje Jugoslavije. Profesor strategije na Vojnopomorskom koledu (Njuport, Rod Ajlend) i bivi analitiar i kontraobavetajac Don R. indler, napisao je knjigu "Bosanski rat i teror", iz koje Tabloid u nekoliko nastavaka svojim itaocima prireuje najinteresantnije delove. Kao ilustracija toga koliko su bosansku prolost razliito videli zapadni naunici neka poslui i to da su neki od njih danak u krvi prikazivali ne kao otimanje dece, ve kao neku vrstu otomanskog programa afirmativne akcije, koji treba da pomogne nemuslimanima, i da su raspravljali o njegovim ,,koristima" za Bosnu i za roditelje koji su navodno eleli da njihovi sinovi budu obuhvaeni ovim programom. Ponekad je, sticajem okolnosti, danak u krvi bio od koristi bosanskim hrianima, jer bi neki od odvedenih deaka dospeli na visoke poloaje u carstvu; klasian sluaj je Sokolu Mehmed-paa - roen Sokolovi - koji se uzdigao do poloaja velikog vezira sredinom esnaestog veka i na tom poloaju je bio neuobiajeno blagonaklon prema svom narodu, bosanskim pravoslavnim hrianima. Ipak je to bio izuzetak koji potvruje pravilo, i do danas bosanski nemuslimani vide danak u krvi kao nonu moru i ne smatraju ga prihvatljivijim niti privlanijim nego to je bilo odvoenje Afrikanaca u roblje od strane Evropljana (i Arapa) tokom istih tih vekova. Vei Turci od Turaka Krajem petnaestog veka otomanska vlast u Bosni bila je stabilna i vrsto ukorenjena i organizovana na nain koji e preovladivati sledea tri stolea. Otomanski Turci su organizovali svoje podanike, u Bosni i drugde, u skladu s pojmom mileta (tur. millet, od persijske rei koja znai narod), prema kojem su grupe razdvajane na osnovu veroispovesti, to je imalo duboke i dugotrajne posledice po Bosnu. Vladajui milet su bili muslimani, dok su ostali podanici bili podeljeni na rimokatoliki, istonopravoslavni i jevrejski milet. Verskim vlastima date su svetovne nadlenosti i one su bile predstavnici i zatitnici svojih naroda. Otomanske vlasti nisu strogo shvatale jedinstvo carstva i zadovoljavale su se time da konfesionalnim grupama dopuste da brinu same o sebi. Otomanska provincija (elayet) Bosna, formalno osnovana 1580, sa seditem u Banjaluci, imala je neuobiajen stepen autonomije zahvaljujui malom broju anadolijskih Turaka naseljenih u njoj. Glavni grad provincije je 1639. premeten u Sarajevo, grad ranije poznat kao Vrhbosna - novo ime je nastalo od rei saraj (dvor) - a muslimani koji su kontrolisali provincijsku administraciju i skoro svu zemlju, bili su lokalni preobraenici koji su sebe s ponosom nazivali Turcima: mada nisu bili Turci u etnikom smislu, agresivno su ispovedali muslimansku veru. Bosanski islam koji se na svojoj severnoj granici sudarao s hrianskom Evropom olienom u habzburkoj Hrvatskoj, zbog ega je iveo u strahu da e izgubiti svoj krhki status na isturenoj granici Otomanskog carstva suprotno izjavama njegovih dananjih zapadnjakih apologeta - smatran je od samog poetka izuzetno surovim. Poto je druga i poslednja otomanska najezda na centralnu Evropu odbijena, i Turci poraeni pod Beom 1683, a Habzburgovci poeli svoje sporo ponovno osvajanje porobljenih hrianskih zemalja, pogorali su se odnosi izmeu muslimana i hriana u Bosni. Glavni grad Bosne je premeten u Travnik 1699, ime je zapoeo proces ekonomskog i politikog propadanja. Poetkom devetnaestog veka, posle vie od stolea politikog i vojnog nazadovanja, Otomansko carstvo se suoavalo s neizvesnom budunou, a Bosna je zapala u ekonomsku i politiku krizu, dok su njeni odnosi sa Visokom portom u carskoj prestonici bili sve gori. Stanje hrianskog seljatva u Bosni bilo je alosno, meu najgorima na Balkanu - skoro 40 procenata seljakog prihoda odlazilo je na prekomerne poreze. Pa ipak, pokuaji Osmanlija da reformiu svoje opadajue carstvo u Bosni doekivani su sa estokim otporom - ne otporom hriana, ve vladajuih muslimana.

Ljubomorno uvajui svoj privilegovani drutvenoekonomski status, bosanski muslimani su bili spremni da se silom odupru reformama. Tako je Bosna, nekada najvri bedem carstva, postala teka glavobolja za otomanske Turske. Ubijanje hrianske pobune Antireformski konzervativizam je imao toliko snano uporite meu muslimanskom elitom - koju su Turci zvali ajani, a lokalno su bili poznati kao begovi - da su dizali pobune protiv otomanskih Turaka 1821,1828,1831. i 1837. Odbijali su da se odreknu svoje lokalne autonomije i olakaju beznadean poloaj hrianskog seljatva koje je postalo buntovno. Pobuna iz 1831. bila je najozbiljnija, a predvodio ju je kapetan Husein-beg Gradaevi, slavni Zmaj od Bosne, suprotstavljajui se reformama u otomanskoj vojsci, i carske trupe su je uguile uz velike tekoe. Balkan je previrao tokom dvadesetih godina devetnaestog veka, to je bio period buna koji e potrajati pola stolea. Pobune protiv muslimanske vlasti jo nisu zahvatile Bosnu, gde je hrisanska veina bila zastraena i nenaoruana, ali u grkim zemljama ona je postala ozbiljna pretnja Istanbulu i ustanci su okrutno gueni. U najozloglaenijem sluaju, pobuna hriana na Hiosu uguena je 1822. pokoljima i odvoenjem u roblje skoro svih 113.000 stanovnika ovog ostrva (osim 1.800). Istanbul nije bio u stanju da povrati svoju vlast nad Bosnom sve do 1850, kada su carske trupe pod Omer-paom Latasom (Srbinom iz Hrvatske koji je prebegao u Bosnu kako bi se spasao optubi za proneveru, preao u islam i stupio u otomansku slubu) skrile pobunjenike muslimanske snage. Glavni grad je ponovo vraen u Sarajevo i otomanske vlasti su pokuale da prinude lokalnu elitu na politike i ekonomske reforme kako bi odloile potpuni slom provincije. U tome u velikoj meri nisu uspele, i zapadne diplomate u Bosni izvetavale su da izmeu muslimana i hriana zjapi ponor, daje uzajamna mrnja duboka, a daje mogunost reforme pusta nada. To je i dalje bilo najgore mesto na Balkanu za hriane. Britanski konzul u Sarajevu saeto je opisao situaciju 1860; ,,Mrnja hriana (prema muslimanima) snana je. Tokom skoro tri stotine godina bili su izloeni tlaenju i surovostima. Za njih ne postoji drugi zakon osim kaprica njihovih gospodara." Konzul je dodao da su otomanske reforme posle 1850. toliko neuspene da zapravo ekonomski tete hrianima. tavie, ak i dobrodole reforme - na primer, novosteena sloboda da se grade crkve - nailaze na efikasan otpor lokalnih vlasti, a sudovi i dalje nepoteno sude nemuslimanima, tako da su prava hriana jo uvek funkcionalno nepostojea. Sredinom sedamdesetih godina devetnaestog veka, hriani u Bosni i Hercegovini konano su bili spremni da se dignu na oruje protiv svojih muslimanskih gospodara, podstaknuti sve gorim uslovima i poljoprivrednom krizom. Ustanak iz 1875, koji je obuhvatao mnoge lokalne pobune irom zemlje, posebno u Hercegovini, bio je nasilno uguen prenerazivi Evropljane, uasnute otomanskim postupcima i spaljivanjem stotina hrianskih sela, to je stotine hiljada ljudi nateralo u izbeglitvo. Bosna, Austro-ugarska kolonija Zapadni posmatrai su zapazili ulogu koju su u guenju ustanka imali lokalni muslimani, nadajui se da e iskoristiti nasilje kako bi ponitili reforme uvedene posle 1850. i tako zadrali hriane u uasnim drutvenoekonomskim uslovima. Pokolji u Bosni 1875-1877. bili su kap koja je prelila au i naveli su evropske sile da konano preduzmu diplomatsku akciju kako bi uvele stabilnost u regionu i spreile dalje pljakanje hriana. Rezultat je bio Berlinski kongres, odran juna 1878, prvi - ali ne i poslednji - pokuaj velikih sila da spolja uvedu mir i red na Balkanu. To je dovelo do kraja otomanske vlasti nad Bosnom, a Austro-Ugarskoj, veitom neprijatelju Porte, dozvoljeno je da okupira, mada ne i formalno anektira, izmuenu provinciju. Pa ipak je austrougarska invazija s kraja jula 1878. bila sve samo ne etnja, nasuprot skoranjim opisima ovog pohoda, i habzburka vojska je naila na neoekivano snaan otpor u Bosni. Uplaeni da e izgubiti svoj privilegovani drutveno-ekonomski status, muslimani (39 procenata stanovnitva) ogoreno su se borili protiv Austrijanaca, bez ikakve zvanine pomoi Otomanskog carstva, i Beu je na kraju bila potrebna sila od preko etvrt miliona vojnika da bi pokorio Bosnu, uz pet hiljada rtava- Skoro sto hiljada muslimana se svrstalo pod zeleni barjak islama da bi se oduprlo nevernicima. Mada su bosanski katolici (18 procenata stanovnitva) pozdravili Habzburgovce kao oslobodioce, ne bas zanemarljiv broj pravoslavaca (43 procenta stanovnitva) pridruio se otporu u strahu da e Austrijanci silom ,,izmatine" pravoslavce preobratiti u katolike, to je

bila opravdana bojazan, jer su raniji habzburki upadi u Bosnu bili praeni odredima jezuita koji su imali upravo tu nameru. Do jeseni 1878. godine, habzburka vlast je bila uvrena, a velika pobuna u istonoj Hercegovini protiv Austrijanaca s poetka 1882 - poslednji trzaj otpora, izazvan uvoenjem regrutacije u Bosni - nije mogla da ugrozi vlast Bea u Bosni. Razvejavi strahove muslimana i nade hriana, habzburka vlast je donela malo od oekivanih drutvenih i politikih promena. Beka uprava u Bosni bila je u sutini kolonijalna Austro-Ugarska nije formalno anektirala svoju novu provinciju sve do 1908 - a stabilnost je bila prevashodni interes na balkanskim granicama. Politika je stoga imala za cilj umereni ekonomski i politiki razvoj koji nee izazvati nerede. Mada je zahvaljujui austrijskoj vlasti dolo do skromnog razvoja industrije i savremenog transporta, nije bilo dalekosene zemljine reforme, a otomanski zakoni o vlasnitvu nad zemljom ostali su na snazi; situacija 1910. godine, jedva da se razlikovala od one pre austrougarske invazije: 91,49 procenata vlasnika zemlje bili su muslimani, dok su od seljaka (zvanih kmetovi) 73,92 procenta bili pravoslavci, a 21,49 katolici. Kad su Srbi i Hrvati prestali da budu Bosanci Ekonomsko optereenje seljaka i dalje je bilo veliko, a nevolje su se neizbeno shvatale s obzirom na etniku i versku pripadnost. Hrianima, a posebno pravoslavcima, koji su Habzburgovce posmatrali s jedva malo manjom odbojnou nego Turke, nita lake nije padao ni nain na koji Su austrougarske vlasti briljivo uvale muslimanske sporedne prihode. U strahu da ne izazovu pobunu - nauili su lekciju 1882. kada je pobunu delimino podstakao i sarajevski muftija (visi muslimanski svetenik) izdavi islamski pravni dekret (fatvu) protiv sluenja muslimana u habzburkoj vojsci - kolonijalne vlasti nisu izmenile poloaj islama u bosanskom drutvenom, ekonomskom i politikom ivotu. U pravnom smislu, Habzburgovci su zapravo osnaili islam uvoenjem reis-ul-ule-me kao najvieg svetenika u Bosni 1882. i izborom sarajevskog muftije kao prvog na ovaj moni poloaj. Austrougarske vlasti su se prilagoavale kad god je to bilo mogue eljama i obiajima bosanske elite koja je skoro u potpunosti bila muslimanska. Nije bilo nikakvog pokuaja da se muslimani preobrate u hrianstvo; naprotiv, habzburke birokrate su izgradile veliki broj verskih kola i zgrada za muslimane, pa su ak i zidale vladine zgrade u mavarskom stilu. Meu novim ustanovama bio je i erijatski institut, otvoren 1887, koji je ubrzo postao najznaajnija kola za obrazovanje muslimana. Versko obrazovanje u kolama bilo je obavezno za muslimane, sa mektebima za decu i medresama, odnosno teolokim srednjim kolama, za one naklonjene svetenikom pozivu. Muslimanski regruti su se u austrougarskoj armiji hranili u skladu s verskim propisima i klanjali su pet puta dnevno. Osim slobode da grade crkve, moe se oprostiti bosanskim hrianima to su se pitali ta se promenilo otkako su Habzburgovci preuzeli njihovu zemlju. Kao i tolikim drugim zapadnim kolonijalnim silama, i Austrijancima su dola glave poboljanja koja su doneli, pre svega u oblasti obrazovanja. Gradei savremeni kolski sistem tamo gde nikakav nije ni postojao, i posebno uinivi sekundarno obrazovanje dostupnim mladima iz svih slojeva, stvorili su novu klasu pismenih, iji su mnogi pripadnici kolonizatore posmatrali kritiki i s nepoverenjem. irenje obrazovanja ilo je ruku pod ruku sa raanjem nacionalizma u Bosni. Usredsreeni napori dugogodinjeg habzburkog namesnika Benjamina fon Kalaja (Benjamin von Kallay, 1882-1903) da izgradi bosanski identitet koji e biti privlaan svim etnikim i verskim grupama - on je to nazivao ,,bonjatvom" - nisu uzimali u obzir duboku ogorenost koju su za sobom ostavili vekovi otomanske vlasti, i nisu uspeli da prevaziu mo nacionalizma koji se raao. Posle tri decenije habzburke vlasti, postojao je kadar nacionalista eljan da vidi Habzburgovce kako odlaze, i bosanski pravoslavci (1910. ih je bilo 43,49 procenata) i katolici (22,87 procenata), vie se nisu smatrali Bosancima odreene vere, nego Srbima i Hrvatima. Zloini koji se ne zaboravljaju Za bosanske muslimane (1910. bilo ih je 32,25 procenata), poistoveivanje pravoslavaca sa Srbima i katolika sa Hrvatima bilo je zloslutan predznak. Mali broj muslimana - verovatno ne vise od 10 procenata - napustio je Bosnu kako ne bi iveo pod vlau Habzburgovaca, i mada je privilegovani status njihove zajednice u velikoj meri ostao nepromenjen posle odlaska otomanskih Turaka 1878, ipak su se mnogi oseali nesigurno. Oni su dugo definisali svoj

identitet preko Otomanskog carstva kao dela svetske muslimanske zajednice ili ume (arap. umma); nisu imali nacionalnost u modernom smislu. Njihov univerzalistiki islamski pogled na svet uzdrman je slomom otomanskih Turaka ostavljajui za sobom prazninu. Za veliki deo nove obrazovane klase ideologija panislamizma bila je privlana i u njoj su videli alternativu zapadnjakim ideologijama. To je Bosnu smetalo u iri kontekst globalnog islama i muslimanima prualo oseaj pripadnosti umi, ak i ako vie nisu bili pravno ili administrativno njen deo. U godinama pre 1914. godine, panislamizam je duboko prodro meu obrazovane muslimane, udruen sa lojalnou Habzburgovcima koji su titili interese muslimana u Bosni. Ima ironije u oduevljenju muslimana austrijskom vlau ako imamo u vidu koliko su se ogoreno u poetku opirali vlasti Habzburgovaca, a vrhunac je dostignut 1914. kada je mladi bosanski Srbin, 28. juna u Sarajevu, ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. Ubistvo naslednika austrougarskog prestola izazvalo je nerede i progone Srba u gradovima irom Bosne i Hercegovine, a muslimani i Hrvati su oduevljeno odgovorili pozivu na mobilizaciju kada je avgusta te godine kriza gurnula Evropu u Prvi svetski rat. Bosanske jedinice, nesrazmerno popunjene muslimanima, pokazale su se najpouzdanijim elementom u austrougarskoj vojsci, a legendarna Druga bosanska regimenta dobila je vie ordena za hrabrost nego ijedna evropska regimenta cara Franje Josifa. Mereno po glavi stanovnika, bosanski muslimani su izgubili vie ljudi u ratu od ijedne druge etnike grupe u Austrougarskom carstvu! rtve muslimana za ratne ciljeve poslednje evropske katolike sile bile su dirljive, jer su Habzburgovci izgubili rat i svoje drevno carstvo. Bilo je to politiko nazadovanje od koga bosanski muslimani tek treba da se oporave. Postojala je i mranija strana, pretea meuetnikog nasilja i mrnje u Bosni, koji e trajati tokom celog dvadesetog veka. Austrougarske vlasti su zatvarale bosanske Srbe osumnjiene za pijunau i izdaju sa uznemirujuim arom. Oko 5.500 istaknutih linosti zatvoreno je u prvim mesecima rata, od kojih je najmanje 700 - a moda ak i 2.200 - pomrlo po zatvorima usled zlostavljanja. Muslimani su igrali nesrazmernu ulogu u ovom poduhvatu koji se u velikoj meri oslanjao na paravojne uckore (Schutzkorps) sa zadatkom da love buntovne Srbe, i u ijim su redovima preteno bili muslimani: jedinice uckora bile su posebno aktivne u srpskim oblastima istone Bosne, a u svojim istkama su imale obiaj da pokupe sve neprijatelje - stvarne ili imaginarne - koje bi nali. Ne iznenauje stoga to to je slom Habzburkog carstva oktobra 1918. u Bosni izazvao haos. Dok je austrijska vlast iezavala, a Bosnu okupirale pobednike trupe susedne Srbije, dolazilo je do provala nasilja irom zemlje. Bilo i sluajeva osvete Srba nad muslimanima zbog zverstava tokom rata. Pouzdane brojeve je teko ustanoviti, ali od 1914. do 1920. godine bilo nekoliko hiljada poginulih u Bosni, veinom Srba i muslimana u istonim oblastima zemlje, koje su pobili paravojni odredi i bande, to je prolo skoro neprimetno u velikom neredu rata i poraza. To je ostavilo ogorenost na obe strane, koja nee biti brzo zaboravljena. Kome je trebala Jugoslavija? Krajem 1918. godine, deo habzburkog carstva nastanjen Junim Slovenima pridruen je pobednikoj Srbiji kao deo novoosnovane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (zvanino e dobiti naziv Jugoslavija tek 1929. godine!). To je od poetka bio nesrean brak. Za srpske nacionaliste u Bosni i irom jugoslovenskih zemalja, raanje nove drave bio je trenutak trijumfa. Mada su gubici Srbije u ratu bili uasni - nijedna drava, srazmerno broju stanovnika, nije pretrpela tolike gubitke u Prvom svetskom ratu - ishod sukoba je ostvario maksimalistike elje Kraljevine Srbije. Ona je tretirala Jugoslaviju kao proirenu Srbiju, progutavi Bosnu, Hrvatsku, Sloveniju i junu Ugarsku (Vojvodinu za Srbe) skoro u celosti. Vlast Beograda se ipak pokazala manje surovom i osvetnikom nego to su to muslimani oekivali. Mada je sprovedena ve odavno potrebna agrarna reforma, koja je ila u korist hrianskih seljaka a na tetu muslimanskih zemljoposednika, sam islam nikada nije bio napadan: muslimanske verske kole, udruenja i bogomolje nisu bili ugroavani. Mada su bosanski muslimani nesumnjivo oseali gubitak moi, teko da su bili rtve, i manje su bili razoarani Jugoslavijom nego njihovi susedi u Hrvatskoj. Pokazalo se da je Beograd, poput Bea pre njega, bio zainteresovan pre svega za stabilnost i nije imao nikakve elje da izaziva metee raspirujui muslimanske strasti. Osnovni problem koji je muio Jugoslaviju izmeu dva rata bila je preterano centralizovana i korumpirana birokratija; zemljom su upravljali Srbi iz Srbije u vlastitu korist a na tetu svih drugih. Tokom prve decenije, od svog nastanka, nova drava Junih Slovena bila je predmet nezadovoljstva svih naroda koji su ranije bili pod Habzburgovcima - Hrvata, muslimana, Srba iz Hrvatske i Bosne i Slovenaca, tim redom. Meutim, meu bosanskim muslimanima bilo je malo spremnosti za konfrontaciju. Nemajui vie kontrolu nad Bosnom, prihvatili su strategiju

prilagoavanja, koju e upranjavati i tokom buduih decenija, kao najbolji nain da se ostvare interesi muslimana i tite njihova prava. GLOSA Ima ironije u oduevljenju muslimana austrijskom vlau ako imamo u vidu koliko su se ogoreno u poetku opirali vlasti Habzburgovaca, a vrhunac je dostignut 1914. kada je mladi bosanski Srbin, 28. juna u Sarajevu, ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju.

Praktikovanje islama sa noem u zubima Mada je zvanini stav koji o ratu u Bosni jo uvek ima amerika administracija sasvim drukiji od iskustava koja su imali njeni vrhunski obavetajci, mnoge istine danas dolaze na videlo zahvaljujui upravo pojedinim savesnim posmatraima i "diskretnim" akterima krvavog graanskog rata u ovom delu nekadanje Jugoslavije. Profesor strategije na Vojnopomorskom koledu (Njuport, Rod Ajlend) i bivi analitiar i kontraobavetajac Don R. indler, napisao je knjigu "Bosanski rat i teror", iz koje Tabloid u nekoliko nastavaka svojim itaocima prireuje najinteresantnije delove. Krajem 1918. deo Habzburkog carstva nastanjen Junim Slovenima pridruen je pobednikoj Srbiji kao deo novoosnovane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (zvanino e dobiti naziv Jugoslavija tek 1929). To je od poetka bio nesrean brak. Za srpske nacionaliste u Bosni i irom jugoslovenskih zemalja raanje nove drave bio je trenutak trijumfa. Mada su gubici Srbije u ratu bili uasni - nijedna drava, srazmerno broju stanovnika, nije pretrpela tolike gubitke u Prvom svetskom ratu - ishod sukoba je ostvario maksimalistike elje Kraljevine Srbije. Ona je tretirala Jugoslaviju kao proirenu Srbiju, progutavi Bosnu, Hrvatsku, Sloveniju i junu Ugarsku (Vojvodinu za Srbe) skoro u celosti. Vlast Beograda se ipak pokazala manje surovom i osvetnikom nego to su to muslimani oekivali. Mada je sprovedena ve odavno potrebna agrarna reforma, koja je ila u korist hrianskih seljaka a na tetu muslimanskih zemljoposednika, sam islam nikada nije bio napadan: muslimanske verske kole, udruenja i bogomolje nisu bili ugroavani. Mada su bosanski muslimani nesumnjivo oseali gubitak moi, teko da su bili rtve, i manje su bili razoarani Jugoslavijom nego njihovi susedi u Hrvatskoj. Pokazalo se da je Beograd, poput Bea pre njega, bio zainteresovan pre svega za stabilnost i nije imao nikakve elje da izaziva metee raspirujui muslimanske strasti. Sve bolesti prve Jugoslavije Osnovni problem koji je muio Jugoslaviju izmeu dva rata bila je preterano centralizovana i korumpirana birokratija; zemljom su upravljali Srbi iz Srbije u vlastitu korist a na tetu svih drugih. Tokom prve decenije od svog nastanka nova drava Junih Slovena bila je predmet nezadovoljstva svih naroda koji su ranije bili pod Habzburgovcima - Hrvata, muslimana, Srba iz Hrvatske i Bosne i Slovenaca, tim redom. Meutim, meu bosanskim muslimanima bilo je malo spremnosti za konfrontaciju. Nemajui vie kontrolu nad Bosnom, prihvatili su strategiju prilagoavanja, koju e upranjavati i tokom buduih decenija, kao najbolji nain da se ostvare interesi muslimana i tite njihova prava. Iz neposrednih demografskih razloga, u doba nacionalizma za sve strane je postalo imperativ odrediti ko su bosanski muslimani. Poto nije bilo veinske grupe - otprilike treina stanovnitva su bili muslimani, petina Hrvati i neto vie od 40 procenata Srbi - postojalo je rivalstvo izmeu Srba i Hrvata oko pridobijanja muslimana: ko to bude uinio, imae veinu u Bosni. Kako nije bilo kategorije muslimana u jugoslovenskom popisu koji je stanovnike razvrstavao po narodnosti a ne po veroispovesti, oni su bili podsticani da se izjasne ili kao "Srbi muslimanske vere" ili kao ,,Hrvati muslimanske vere". Izmeu dva svetska rata, vie njih se opredeljivalo za prvo, pokazujui tendenciju muslimana da se okreu na onu stranu gde duvaju balkanski politiki vetrovi.

Njihova politika stranka, Jugoslovenska muslimanska organizacija, uopte uzev, svrstavala se uz vladajui srpski politiki establiment. Ipak, to ni na koji nain nije reilo pitanje identiteta muslimana u Bosni koju oni vie nisu kontrolisali i koja je politiki bila odseena od islamskog sveta. Sa slomom Otomanskog carstva 1918. i odbacivanjem kalifata ubrzo posle toga, muslimani u Bosni vie nisu mogli da sanjaju o ponovnom ujedinjenju sa Istambulom. Posle Prvog svetskog rata struja modernizacije uticala je na muslimansko vostvo, a 1927. reis-ul-ulema Demaludin auevi je izazvao skandal medu svojim konzervativnim vernicima dokazujui da mukarci ne treba da nose fes a ene feredu, tvrdei da su to obiaji a ne verske dunosti! Ovakva gledita veina bosanskih muslimana je smatrala opasno modernistikim.

Poreklo i nastanak Muslimanske brae Jo jedna struja je delovala u isto vreme. Panislamska orijentacija nije nestala 1918. i tiho je jaala u meuratnom periodu inspiriui se politikim i religijskim trendovima u irem muslimanskom svetu. Bosanski studenti su esto odlazili u inostranstvo na vie teoloke studije i vraali se sa novim idejama. Posebno su bili uticajni oni koji su studirali u Kairu na Al Azharu, vodeem islamskom univerzitetu. U Egiptu su bili svedoci raanja pokreta posveenog islamizmu, to jest irokom pokuaju primene islamskih principa, posebno erijatskog prava, na savremenu dravnu upravu. Ovaj pokret se ispoljio 1928. kada je Hasan al Bana (Hassan al-Banna), dvadesetdvogodinji egipatski student koji je mrzeo dekadentnu, pseudozapadnjaku kulturu jer je zagaivala njegovu zemlju, osnovao Muslimansku brau (Al-Ikhwan al-Muslimin). Sin lokalnog islamskog vode koji je diplomirao na Al Azharu, Al Bana je proveo pet godina u Kairu kao student i vratio se kui s radikalnom vizijom kako da se odupre kolonijalnim uticajima Zapada i dekadentne, nemoralne i ateistike kulture. Njegov odgovor je bio - Muslimanska braa, tajno udruenje posveeno uspostavljanju panislamske vlade, obnovi kalifata zasnovanog na Kuranu i erijatskom pravu. On je zastupao vlast islama nad pojedincem, porodicom, drutvom i dravom. Al Banina vizija je bila sveobuhvatna, odbacivala je zapadne pojmove drave i nacije; Muslimanska braa su objavila da je ,,islam jedina domovina muslimana". Za nekoliko godina prodrli su u uticajne delove egipatskog ivota, ukljuujui vojsku, dravnu administraciju i obrazovanje. Ve 1940. osnivala su paravojne jedinice i preduzimala teroristike akcije protiv vladinih zvaninika koji im se nisu sviali. Muslimanska braa su 1946. tvrdila da imaju pet stotina hiljada aktivnih lanova i jo pet stotina hiljada simpatizera u pet hiljada ogranaka irom Egipta. Njihove ponekad nasilne taktike izazivale su otvorene ili prikrivene protivnapade vlasti, to je dovelo do smrti Hasana al Bane koji je pao 1949. od ruke egipatske unutranje bezbednosti. Ali ubistvo njegovog tvorca nije zaustavilo irenje i uticaj Muslimanske brae, ija istorija pobuna i nasilja tvori temelj savremenog islamskog radikalizma irom sveta. Uticaj Al Bane i njegovih sledbenika osetio se u Bosni ve desetak godina po osnivanju Muslimanske brae. Krajem tridesetih godina prolog veka, u Bosni je postojala grupa radikalnih muslimana, sa sreditem u Sarajevu, koji su u Muslimanskoj brai videli uzor koji treba slediti. Kljune linosti ove majune tajne organizacije bile su veoma mladi ljudi, ali su svoje neiskustvo nadoknaivali fanatizmom i energijom...

Ubijanje kraljevine Dok su se ratni oblaci nadvijali nad Evropom, oni su se tajno sastajali da bi kovali zavere za propast nevernike drave i stvaranje islamskog drutva i drave u Bosni, koji e se svrstati uz muslimane irom sveta. To je bila fantastina vizija u sutini preuzeta od Muslimanske brae. Grupa je formalno osnovana pod imenom Mladi muslimani, krajem marta 1941, u predveerje nacistike invazije na Jugoslaviju. Njihov osnivaki skup je odran u Sarajevu, u prostorijama muslimanskog drutva ,,Trezvenost", a njihov politiki program je saeto odreen kao ,,praktino ostvarenje islama". Poput Muslimanske brae, prihvatili su izjavu otomanskog velikog vezira Said-pae Halima iz 1917. godine o tome da je ,,otadbina muslimana svuda gde vlada erijat". Oni su zvanian islamski kler smatrali u najboljem sluaju dosadnim, a u najgorem korumpiranim, i zalagali su se za neposrednu akciju radi ostvarivanja svojih ciljeva. Od samog poetka mladomuslimani su bili blisko povezani sa Hidajetom (Uput), lokalnom islamistikom publikacijom s reputacijom intelektualnog diskursa i uticaja na radikalno raspoloene muslimane.

Od tog skromnog poetka nastali su temelji islamske vlade koja e preuzeti vlast u Bosni pola veka kasnije. U meuvremenu, mladomuslimani su pustili da se dogaaji odvijaju sami od sebe, to je i bio sluaj. estog aprila 1941. sile Osovine su napale Jugoslaviju, a razjedinjena drava je brzo pala pod udarcima Nemake, Italije i Maarske. Ovaj kratak neslavan rat bie zapamen kao Aprilski rat, otar kontrast u odnosu na junaki otpor Srbije u Prvom svetskom ratu. Za neprijatelje Kraljevine Jugoslavije ovo je bila prava prilika. Sile Osovine su izbrisale ovu dravu s lica zemlje, podelile plen, a Bosnu je progutala (pogreno nazvana) Nezavisna drava Hrvatska (NDH). Ova proirena Hrvatska bila je marionetska drava sila Osovine, nezgrapno podeljena izmeu nemake i italijanske kontrole, i ubrzo je postala poznata po fanatizmu i varvarstvu bez premca u faistikoj Evropi. Njome je vladala partija Ustaa, ultranacionalistika klika s malom podrkom u Hrvatskoj, koja je najvei deo meuratnog perioda provela u izbeglitvu u Musolinijevoj Italiji kujui planove o otcepljenju i terorizmu. Nemci su ustae doveli na vlast raunajui s tim da su popustljivi i slino opredeljeni, to su i bili; ipak, teko da su partija i njen voa Ante Paveli bili izbor veine Hrvata, ma koliko oni bili zadovoljni to su osloboeni Jugoslavije pod prevlau Srba, a ustae u praksi nisu vrsto kontrolisale vei deo teritorije Nezavisne drave Hrvatske van Zagreba. Za bosanske muslimane, raspad Kraljevine Jugoslavije predstavljao je izvor nade, makar i stoga to su ustae bar u teoriji imale simpatije za islam. Oni su se drali jedne od udnijih taaka hrvatske ultranacionalistike ideologije i u bosanskim muslimanima su videli ne samo Hrvate koji su preli u islam, ve "najistije Hrvate". Stoga su se udvarali muslimanskoj eliti i nudili ustupke radi politikog i drutvenog snaenja islama, ukljuujui i postavljanje vodeeg muslimanskog politiara Dafera Kulenovia, novembra 1941, za potpredsednika NDH. Ipak je ovakvo udvaranje u velikoj meri bilo puka dekoracija; ustae nisu imale nameru da mo dele bilo s kim, uprkos tome to su muslimani podravali veliki deo Pavelieve politike. I to je verovatno bilo prihvatljivo poto je podozrenje prema hrianima, ak i prema onima koji su imali simpatije prema islamu... Mrnja kakvu Nemci nisu poznavali Fehim Spaho, Reis-ul-ulema u vreme kada su ustae dole na vlast, bio je prohrvat, pa ipak je iznosio argumente protiv pribliavanja hrianima i svojoj pastvi je zabranjivao da ulazi u njihove bogomolje. Uz to ogranienje muslimani su u punoj meri uestvovali u vojnim i policijskim snagama ustakog reima, to ih je inilo sauesnicima u genocidu koji je vrila vlast NDH. Ustaka vizija "Velike Hrvatske", zasnovana na mutnim rasistikim teorijama nacista, pozivala je na eliminaciju Jevreja, Cigana i Srba iz Hrvatske i Bosne - otprilike 40 procenata stanovnitva nove drave. Zagreb je planirao da treinu Srba protera u Srbiju, da drugu treinu prevede u katolianstvo i da ostatak pobije. Nemci su smatrali da je ustako nasilje, usmereno na mlade, stare i nenaoruane, kontraproduktivno i odvratno - ono je poivalo manje na mehanikom genocidu Himlerovih SS-trupa a vie na staromodnom varvarstvu - a preterano nasilje NDH nad srpskim civilima izazvalo je proteste ak i viih nemakih vojnih i policijskih zvaninika. Ti zloini su izazvali otpor Srba irom NDH. Za to su uglavnom oni osnovali partizanski pokret u Hrvatskoj i Bosni, koji je poivao na ilegalnoj Komunistikoj partiji - sredinom rata 70 procenata partizana u Bosni bili su Srbi, a ostali Hrvati i vrlo malo muslimani - dok je nacionalistiki etniki pokret bio srpski fenomen. Saveznici su etnike, koje je predvodio pukovnik Jugoslovenske vojske Dragoljub Mihailovi, priznavali za zvanian pokret otpora, a njihov cilj je bio obnova Kraljevine Jugoslavije i zati ta srpskog stanovnitva od ustakih i nacistikih napada. etnici su bili decentralizova organizacija koja se borila protiv Nemaca, Italijana, ustaa i partizana - a ponekad je i saraivala sa svi manjima, to je zavisilo od politikih okolnosti. U osnovi, oni su ekali da saveznici oslobode Jugoslaviju, emu su se nadali, to bi okonalo ustaki teror. Na lokalnom nivou, etnike jedinice su se uputale u kontra- teror, posebno protiv muslimana u Bosni, izravnavajui raune i svetei se za muslimanske zloine nad Srbima. Do najteeg incidenta dolo je poetkom februara 1943, u etvorodnevnoj etnikoj orgiji ubijanja u oblasti Foe u istonoj Bosni, u kojoj je pobijeno devet hiljada muslimana, veinom civila. Kao i u sluaju takvih zloina u Prvom svetskom ratu, sve strane su se ponaale uasno, a rtve su uglavnom bili neborci. Ni muslimani ni Srbi u Bosni nisu kolektivno bili nevini s obzirom na ratne zloine - ali je potrebno rei da su Hrvati, a posebno Hrvati iz zapadne Hercegovine, koji su igrali nesrazmerno veliku ulogu u teroristikom aparatu NDH, bili mnogo vie odgovorni od bilo koga drugog - pa ipak, kao i u Prvom svetskom ratu, krug terora i kontraterora nisu za poeli Srbi. Sredinom rata muslimansko nezadovoljstvo ustaama postalo je ozbiljno. Nezadovoljna svojim

ueem u vlasti i zabrinuta da ustake snage, poto su pokrenule uasan graanski rat u Bosni, nisu u stanju da zatite muslimane od etnikih protivnapada, muslimanska elita se okrenula Nemcima oekujui pomo i zatitu. Uzajamno divljenje islama i nacizma bilo je ogromno. Hajnrih Himler, voa SS-a, bio je donekle islamofil, videvi u toj ratobornoj religiji ratnike vrline kojima se divio, nasuprot mekom hrianstvu. Za mnoge muslimane, nacistika ideologija nije bila bez privlanosti, a Hitlerovi neprijatelji - Jevreji, komunisti, zapadne kolonijalne sile - bili su i njihovi. Veliki muftija Jerusalima Hadi Amin al Huseini (Haj Amin al-Huseini), daroviti propagandista, bio je u izbeglitvu i nalazio se na platnom spisku Berlina, i na sav glas podravao nemake ciljeve. On se zainteresovao za Bosnu videvi u njoj mogunosti ozbiljnog muslimanskonacistikog saveza tvrdei u martu 1943: Srca svih muslimana moraju danas da saoseaju sa naom muslimanskom braom u Bosni, koji proivljavaju traginu sudbinu...". Bosanski imami, nemaki kapelani Ono to je muslimanska elita elela, bila je autonomija u okviru Treeg rajha, koja bi odvojila preteno muslimanske oblasti centralne Bosne od Nezavisne drave Hrvatske i pridruila ih Nemakoj. To bi zatitilo prava i privilegije muslimana u jednoj islamskoj dravi. Nain da se to postigne bilo je stvaranje jedinica bosanskih muslimana u okviru jurinih odreda, Himlerove line armije. Himler je po dravao ovu ideju, uveren da e jedna divizija bosanskih muslimana biti ravna stranim bonjakim regimentama Austro- ugarske vojske, dok je poglede Sarajeva sa eto izneo Muhamed Panda, re is-ul-ulema: Nemci su nai prijatelji." Poetkom aprila 1943. Hadi Amin al Huseini je otputovao u Bosnu da bi pridobio podrku za esesovsku inicijativu, iskoristivi sve prilike da se fotografie i hvalei lokalne muslima ne kao krem islama" u propovedi odranoj u najveoj sarajevskoj damiji. Bosanski muslimani su lepo primili njegovu posetu, a radikalniji elementi su ga do ekali s ushienjem. Odziv na poziv za stupanje u diviziju bio je masovan, i nije bilo teko nai dvadeset hiljada prikladnih dobrovoljaca. Formacija bosanskih muslimana bila je formalno povezana sa 13. dobrovoljakom brdskom divizijom jurinih odreda (Handar divizija), a panislamizam je bio njena zvanina ideologija. Nekoliko istaknutih bosanskih imama sluili su kao divizijski kapelani ukljuujui i Huseina Dozu, vodeeg lana kruga oko Hidajeta. Diviziju su snano podravali bosanski islamisti, ukljuujui i Mlade muslimane, koji su podsticali svoje lanove da stupe u odrede. GLOSA etnici su bili decentralizova organizacija koja se borila protiv Nemaca, Italijana, ustaa i partizana Prilika za progon Srba Austrougarske vlasti su zatvarale bosanske Srbe osumnjiene za pijunau i izdaju s uznemirujuim arom. Oko 5.500 istaknutih linosti zatvoreno je u prvim mesecima rata, od kojih je najmanje 700 - a moda ak i 2.200 - pomrlo po zatvorima usled zlostavljanja. Islamska deklaracija- Alija i njegova avlija Mada je zvanini stav koji o ratu u Bosni jo uvek ima amerika administracija sasvim drukiji od iskustava koja su imali njeni vrhunski obavetajci, mnoge istine danas dolaze na videlo zahvaljujui upravo pojedinim savesnim posmatraima i "diskretnim" akterima krvavog graanskog rata u ovom delu nekadanje Jugoslavije. Profesor strategije na Vojnopomorskom koledu (Njuport, Rod Ajlend) i bivi analitiar i kontraobavetajac Don R. indler, napisao je knjigu "Bosanski rat i teror", iz koje Tabloid u nekoliko nastavaka svojim itaocima prireuje najinteresantnije delove. Tajne veze izmeu bosanskih islamista i njihove sa brae u inostranstvu znatno su ojaale tokom sedamdesetih godina, a Muslimanska braa su i dalje bila najomiljenija. Mladi mu slima nisu razvili odnose sa vodeim islamistima u Egiptu i drugim arapskim zemljama. Jed na od najvanijih bila je veza sa Sudanom preko Fatiha al Hasaneina (Fatih al-Ha sanayn), koji je stigao u Sarajevo 1964. godine kao student i ostao u Jugoslaviji sledeih dvadesetak go di na studirajui medicinu u Bosni i Beogradu povezan sa vodeim elementima islamistikog podzemlja u Kartumu, Al Hasanein je razvio trajno prijateljstvo sa Izetbegoviem, ko je e postati politiki znaajno.

Muslimanska braa su slala svoje lanove u Jugoslaviju da bi odravali veze sa lokalnim sa veznicima; Egipani, predstavljajui se kao studenti, stekli su utoite u zemlji i provodili vreme irei propagandu i pomaui mladomuslimanima. Muslimanska braa su se oseala toliko bezbedno u Jugoslaviji - bili su pod prismotrom, ali ih Dravna bezbednost nije ugroavala - da je Hasan Naser (Hasan Nasser), jedan od or ganizatora atentata na egipatskog predsednika Anvara el Asada, 1981. godine, naao sklonite u Jugoslaviji dovevi sa sobom i druge njihove pripadnike koji su se predstavlja li kao studenti. Ali, ve 1982. godine, jugoslovenska tajna policija nije vie mogla da okree glavu na drugu stranu. Izvetaji o otvorenoj iranofiliji u Sarajevu - portreti ajatolaha Homeinija u izlozima radnji zadavali su brigu - zajedno sa aktivnostima Muslimanske brae u Jugoslaviji privlaili su sve veu panju. Kada je Damask bez milosti skrio sirijsko podzemlje, Musliman ske brae, lanovi su prebegli u Jugoslaviju i nekoliko puta se spremali da izvedu atentate na sirijske diplomate u Beogradu; za odmazdu, sirijska tajna policija je u Beogradu 1981. godine ubila Mahmuda Vadeha (Mahmud Wadeh), jednog od voa Muslimanske brae. Hamdija je znao sa kim posla ima Poslednja kap su bili dokazi o vezi mladomuslimana sa iranskim revolucionarnim reimom. U leto 1982. godine Alija Izetbegovi i njegov dugogodinji saradnik Omer Behmen, koji je odsluio jedanaest godina u komunistikim zatvorima zbog svog islamisti kog delovanja, poeli su da uspostavljaju veze sa Teheranom preko iranske ambasade u Be u, koristei kao posrednika jo jednog mladomuslimana Teufika Velagia; Velagiev zadatak je bio da dostavi Irancima primerak Izetbegovieve Islamske deklaracije, neobjavljenog manifesta njihovog pokreta, koji je tajno kruio kao samizdat. Oigledno je da se Irancima svidelo ono to su proitali poto su pristali da vostvo Mladih muslimana poseti Iran; uredili su i sa sta nak sa bosanskim islamistima u Abu Dabiju - bezbednoj treoj zemlji - kako bi raspravljali o za jednikim interesima. Do sastanka u Abu Dabiju nije dolo jer je Izetbegovi otiao predaleko. Dravna bezbednost je bila svesna veza sa Iranom i voe islamistike grupe su po hapene krajem mar ta 1983. godine, na osnovu optubi za terorizam i saradnju sa neprijateljima drave. Potonje suenje muslimanskim intelektualcima" postalo je medijski spektakl, pruajui isla mi sti ma pri li ku da pro pa gi ra ju svo je sta vo ve. Jedna od najozbiljnijih optubi bila je ta da su Izetbegovi i druge voe bosanskih islamista poetkom1983. tajno putovali u Iran. Izetbego vi je iskoristio suenje, ponaajui se s mirnim dostojanstvom, ali je veini Bosanaca ovaj do gaaj iz gledao kao putova nje kroz vreme. Javnost ve decenijama nije ula za Mlade muslimane i, koliko su Bosanci znali, grupa je odavno prestala da postoji. Optueni su dobili kazne za tvora u ukupnom trajanju od devedeset godina - etrnaest za Izetbegovia, petnaest za Omera Behmena, a deset za jedinog mlaeg lana grupe, Hasana engia, dvadesetsedmogodinjeg imama koji je diplomirao na ponovo stvorenom eri jatskom institutu u Sarajevu i zastupao izrazito radikalna gledita. Osloboenje (dnevni list) je iznosilo opte miljenje opisujui optuene kao utvare prolosti u terorstikom ogrtau", dok je Hamdija Pozderac, partijski voa u Bosni, osudio muslimanske intelektualce" bez ograde: ...Rekao bih da je njihov ekstremistiki pristup apsolutno identian platformi teroristike organizacije koja je u naoj nedavnoj istoriji poznata kao Mladi muslimani." Mada je suenje iz 1983. godine po drugi put obezglavilo islamistiku mreu u Bosni, to ni je bila konana re. Za razliku od suenja iz 1949, ovo je bio javni dogaaj koji je Izetbegoviu i njegovoj sabrai do pustio da se prikae kao disidenti koje ugnjetava teka ruka tajne policije. Njihov sluaj je po stao cause celebre meu obinim muslimanima. Kao to je primetio je dan sarajevski skeptik, tragedija" suenja iz 1983. godine bila je to to ih je zatvor pod (ko munistikim) reimom uinio politikim disidentima, mada oni to nikada nisu bili. Oni su bili branioci zastarelih ideja koje je istorija odavno pregazila." Izetbegovi je na suenju izrazio svoju filozofiju izjavivi da je islamsko drutvo bez islamske vlade nepotpuno i nemono". Pet godina kasnije, iz zatvora e izai u jedan drugai ji svet, zatekavi jugoslovenski komunistiki sistem u slobodnom padu. Politiki pluralizam se vraao u Bosnu svom snagom. Sticajem okolnosti koje niko nije mogao da predvidi konano je kucnuo as Mladih muslimana, a oni e oreol muenika" koji su stekli 1983. godine iskori stiti za odluujua dejstva. Na scenu stupa SDA

Osamdesetih godina dolo je do postepene razgradnje titoistikog sistema. Poetkom maja 1980. godine umro je Stari", dogaaj koji su svi jugosloveni oekivali, a koji je veina njih oplakala. Ma kakvi bili gresi njegovog reima, Tita je veina njegovih podanika smatrala neo phodnim. Kakva e biti Jugoslavija bez njega, niko nije znao, a mnogi su se toga plaili. Politiki i ekonomski izazovi su bili zastraujui i trule je poela da se iri ubrzo posle njegove smrti. Dok je Partija pokuavala da se odredi bez oveka koji je stvorio dravu i njenu vladajuu klasu - najbolja parola koja su mogli da smisle bila je I posle Tita, Tito!" - proseni Jugosloven je gledao kako iezavaju stabilnost i skromno blagostanje Titovog sistema. Bosna je imala i politike i ekonomske probleme. Dogaaji po put suenja iz 1983. godine, izazivali su jezu u Sarajevu jer su bili zabrinjavajui znak da se politiki i verski ekstremizam za koje je komunizam tvrdio da ih je porazio - ivi i zdravi. ta vie, bosanska ekonomija, ko ja nikada nije bila snana, poela je da posre sredinom osamdesetih godina. To je bila kriza koja je zahvatila celu Jugoslaviju jer je Tito godinama uzimao zajmove od zapadnih banaka kako bi odrao svoju ekonomiju arene lae, grandiozno shvaenu kao sistem socijalistikog samoupravljanja"; sve je to bio privid, i za pet godina posle Titove smrti finansijska stabilnost, postignuta zajmovima, pretvorila se u ludaku koulju inflacije, nezaposlenosti i dugo va koji se nisu mogli otplaivati. U vreme kad je Alija Izetbegovi izaao iz zatvora u Foi, oktobra 1988, bosanska ekono mija je bila u krizi. Stopa nezaposlenosti prekoraila je 20 procenata i sve vie je rasla, dok je stvarni prihod, zbog inflacije koja se otela kontroli, opao na nivo iz pedesetih godi na. Sav progres titoizma nestajao je pred oima Bosanaca. To nije bio recept za politiku stabilnost. Kao i svuda u istonoj Evropi krajem osamdesetih, komunizam je gubio svoju legitimnost neoekivanom brzinom; samo je bilo pitanje ta e ga zameniti. Kod Adila na savetovanju Po povratku u Sarajevo, uprkos javnim uveravanjima da ga politika vie ne zanima, Izetbe govi se ponovo povezao sa ostacima Mladih muslimana, ukljuujui i veterane sa suenja iz 1983, koji su bili puteni na uslovnu slobodu, i poeo da stvara strategiju za postizanje pobe de. Bilo je oigledno da e se, sa neposredno predstojeim silaskom komunistike partije sa vlasti, politiki pluralizam brzo vratiti u zemlju. To e biti priliku koju e islamisti spremno doekati. Izetbegovi je otputovao u vajcarsku kako bi pribavio podrku Adila Zulfikarpaia koji je iveo u Cirihu... Slavna linost meu bosanskim muslimanima, Zulfikarpai je poticao iz ugledne porodice i raspolagao velikim sredstvima steenim uspenim poslovnim poduhvatima. Bio je naklonjen Izetbegoviu i drugim osuenicima iz 1983. godine, smatrajui ih rtvama korumpirane policijske drave koja je imala predrasude protiv muslimana. Mada nije bio teokrata, Zulfikarpai je slao priloge za njihovu odbranu i obezbedio im blagonaklone prikaze u evropskim medijima, pomaui stvaranju njihovog imida disidenta. U Cirihu, 24. februara 1989, Izetbegovi i Zulfikarpai su se dogovorili da osnuju politiku partiju koja e zastupati interese bosanskih muslimana. Naziv koji su izabrali bio je banalan: Stranka demokratske akcije (SDA); bilo kakvo korinje nacionalnih ili verskih naziva bilo je zabranjeno izbornim zakonima, da je Izetbegovi pri zna da je eleo da partiju nazove Muslimanska stranka". ta je blia SDA, ta je zastupala i za ta se zalagala, zagonetka je od samog poetka, a to je i ostala, ba onako kako je Izetbegovi le. Trajna misterija koja je okruivala SDA imala je veze sa namerno stvorenim pogrenim predstavama o oveku koji je stajao iza ove partije. Mada je imao dobro iz bruenu javnu sliku, pravi Alija Izetbegovi se nije pojavljivao pred oima javnosti. Udba je prva proitala Aliju Izetbegovi je od svoje tree godine iveo u Sarajevu. Osim to je kao deak pohaao mek teb, nije imao nikakvo versko obrazovanje, a njegove ocene na pravnom fakultetu nisu bile blistave; bio je samouk, sa impresivnim, mada povrnim poznavanjem mnogih predmeta. Uprkos tome, sebe je smatrao intelektualcem, a nedostatke svog obrazovanja nadoknaivao je energijom i ambicijom, to su njegovi kritiari videli kao laktanje. Bio je porodini ovek ko ga je malo ko izvan uskog kruga roaka i nekolicine mladomuslimanskih veterana uistinu poznavao. Njegova sklonost tome da o vanim pitanjima iznosi potpuno kontradiktorne stavove - neka vrsta

podilaenja koja se svodila na grubo nepotenje - bila je istanana i doprinosila je oseanju da njegova stranka zastupa sve i nita istovremeno. Da je Izetbegovi bio islamista, ne moe sumnjati niko ko je otvorenih oiju itao njegove spise. Najbolji izraz njegovog naina miljenja jeste Islamska deklaracija koja je privukla zanimanje tajne policije. Pisana godinama, poev od 1969, zavrena je tek poetkom osam desetih; javnosti je postala dostupna tek kad je objavljena u Sarajevu 1990. godine, izazvavi buru kontroverzi. Izuzetno neobian manifest, Islamska deklaracija je nepovezani dokument koji uopte ne spominje Bosnu (to bi izazvalo trenutno hapenje od strane Dravne bezbedno sti), pa ipak smeta Izetbegovievu religijsko-politiku filozofiju u samo sredite islamske matice. Na poetku deklaracije, on iznosi da je njen cilj stvaranje jedinstvene islamske zajednice od Maroka do Indonezije" i da Musliman moe" ginuti samo sa imenom Alaha i slavu Isla ma". On se slae s tim da je islam u potpunosti politika religija: Povijest ne pozna nijedan istinski islamski pokret koji nije istovremeno bio i politiki pokret." Muei se da pokae kako je islamizam demokratski, dodao je da se islamski poredak mo e ostvariti samo u zemljama u kojima muslimani predstavljaju veinu stanovnitva", to je bi lo umereno gledite potkopano tvrdnjom da je uspostavljanje islamskog poretka vrhunski akt demokracije". Ima u njoj i uobiajenog otrovnog antisemitizma: "...(Politika Izraela) je u Palestini bacila izazov svim Muslimanima svijeta", kao i klasinog Izetbegovievog pokuaja da ima i jedno i drugo: ...Mi bi smo htjeli razlikovati idove od cionista, ako sami idovi nau snage da povuku ovu razliku." Da hriani u Bosni, opet budu porobljena turska raja Nijedna strana Izetbegovieve platforme nije bila nazadnija niti je vie raspaljivala bosanske nemuslimane od njegove otvorene otomanofilije. Kao mladi, traio je da se zemljom upravlja u otomanskom stilu zasnovanom na verski im muslimanskim klanovima, pa je ak i svoje ime pisao na turski nain: Izet-beg. U kasnijim godinama je veliao navodne vrline otomanske vlasti, sa toplinom govorio o svojim turskim precima, ukljuujui i one koji su bili na visokim poloajima u otomanskoj vlasti, i nije krio svoju naklonost prema nainu na koji su Turci vladali Bosnom, nagovetavajui da je njihov povratak u ivot nemuslimana, njegov plan: ...Ovi stavovi nisu izraz nikakve nove politike Islama prema kranima i idovima, koja bila diktirana trenutnim prilikama. Oni su stvarno samo praktian zakljuak izveden iz islamskog naela o priznavanju kranstva i idovstva i potiu skoro do slovno iz Kur'ana." Reakcija bosanskih hriana na ovakvu retoriku bila je razumljivo neumerena; oni su u Izetbegovievim spisima videli neku vrstu islamskog Mein Kampfa". U Americi, ovim bi odgovarao beli junjaki politiar ko ji javno velia svoje pretke robovlasnike i kandiduje se sa programom koji poziva navraanje vrednostima i obiajima koji su vladali pre graanskog rata u Americi. U takvom scenariju lako bi bi lo pred videti miljenje Afro-Amerikanaca, i ono bi bi lo prilino nalik tome kako su nemuslimani u Bosni videli uspon Izetbegovia. Zapadni eksperti su, uz nekoliko izuzetaka, Izetbegovievu filozofiju predstavljali kao za pad njaku i sve drugo samo ne ekstremitiku. Kao to je je dan od vodeih posmatraa Bosne objasnio, Islamska deklaracija je bila pretea. Ovakvo slepilo je delimino izazvano njegovim estim pozivanjem na zapadna knjievna i umetnika dela i pominjanjem zvunih imena, to se svuda dopadalo intelektualcima i to se po kazao do voljnim da Izetbegovia zatiti od paljivog itanja njegovih tvrdnji ko je se od nose na islam. Isto vai i za njegovo drugo delo, Islam izmeu Istoka i Zapada, zapletena knji ga jo manje koherentna nego njegovo prva - amatersko delo, intelektualna papazjanija", priznao je jedan branilac - ali koja je, zakljuio je vodei ameriki prouavalac islama, prepu na pominjanja zapadne kulture, te prema tome ne pred stavlja rad islamskog fundamentali ste". Najbolji primer Izetbegovievog knjievnog stila jeste njegov zatvorski dnevnik iz osam de setih godina, meavina samosaaljenja, ne povezanih misli pominjanja zapadnih mislilaca od Fridriha Niea do Marvina Minskog; pa ipak, njegov oblik i sadrina ne izlaze van potpuno islamistikog pojmovnog okvira koji predstavlja autorovu stvarnost. To pokazuje da, uprkos tvrdnjama zapadnih eksperata", ovek moe istovremeno da ima povoljno miljenje i o Trifoovim filmovima i o potrebi za dihadom. Pored toga, ako se prihvati preovlaujue gledite zapadnih naunika, nijedan islamski eks tremista ne bi mogao ni u kom sluaju biti izabran za vou dosta umerenih bosanskih mu slimana. Stvarnost je, kao i uvek, bila mnogo sloenija. Sigurno je istina to da su musliman ski intelektualci" bili mala, zaverenika klika ija su prava gledita imala manji broj oboava laca u Bosni, krajem osamdesetih godina.

Pa ipak, su mlado muslimani uvek briljivo skrivali svoje prave planove, a pouka koju je Izetbegovi izvukao 1983. godine, bila je to da politiari mogu da zaigraju na islamistiku kar tu i da steknu naklonost i glasove muslimanskih masa a da ne po kau sve karte koje dre u ru ci. A 1. Malim koracima do velikih nevolja Raanje i trijumf Stranke demokratske akcije bili su klasian sluaj Lenjinove revolucio narne avangarde na delu. Kada se komunizam 1990. sruio u Jugoslaviji, verovatno nije bilo vie od nekoliko stotina vatrenih panislamista u Bosni, a njihov uticaj na sekularnu inteligenci ju u ovoj zemlji bio je ravan nuli. Ipak Bosna, poput tolikih drugih zemalja, nije bila tako seku larna kao njena urbana, obrazovana elita. Oko 37 procenata muslimana je 1990. izjavljivalo da je religiozno, u poreenju sa 34 pro centa Srba i 53 procenta Hrvata. A 2. Sve o Bosni, a Bosne nigde nema Izuzetno neobian manifest, Islamska deklaracija je nepovezani dokument koji uopte ne spominje Bosnu (to bi izazvalo trenutno hapenje od strane Dravne bezbednosti), pa ipak smeta Izetbegovievu religijsko-politiku filozofiju u samo sredite islamske matice. GLOSA Povijest ne pozna nijedan istinski islamski pokret koji nije istovremeno bio i politiki pokret."

Izmeu armije i partije Mada je zvanini stav koji o ratu u Bosni jo uvek ima amerika administracija sasvim drukiji od iskustava koja su imali njeni vrhunski obavetajci, mnoge istine danas dolaze na videlo zahvaljujui upravo pojedinim savesnim posmatraima i "diskretnim" akterima krvavog graanskog rata u ovom delu nekadanje Jugoslavije. Profesor strategije na Vojnopomorskom koledu (Njuport, Rod Ajlend) i bivi analitiar i kontraobavetajac Don R. indler, napisao je knjigu "Bosanski rat i teror", iz koje Tabloid u nekoliko nastavaka svojim itaocima prireuje najinteresantnije delove. Dogaaji u Bosni nisu se odvijali u vakuumu, bili su pod uticajem onoga to se zbivalo irom Jugoslavije, posebno u Srbiji, najnaseljenijoj republici posrnule jugoslovenske federacije. Isto nacionalistiko vrenje s kraja osamdesetih godina, koje je dovelo na vlast Stranku demokratske akcije u Sarajevu, osealo se u svakoj jugoslovenskoj republici i dobi jalo je razliite oblike, u zavisnosti od lokalnih prilika i nevolja. Svi jugoslovenski narodi su reagovali na postepeni silazak komunizma s vlasti- i s njim na raspad partijske ortodoksije - preispitujui zabranjenu prolost. Zvanino komunistiko stanovite, ulivano u glavu svakom graaninu u koli, fabrici i ka sarni, bilo je bratstvo i jedinstvo". Prema partiji, razlike izmeu jugoslovenskih naroda stvori li su kapitalizam i buroazija, a prevladane su zajednikim naporima svih jugoslovenskih na roda i narodno oslobodilakom ra tu 1941-1945. Pod komunizmom, Srbi, Hrvati, Muslimani, Slovenci, Makedonci i Crnogorci slagali su se kao nikada ranije, u socijalistikoj saradnji, za leivi tako rane koje su im u ratu naneli faisti i kolaboracionisti. Kao i svi politiki mitovi, i ovaj je bio neophodan, i nikako potpuno neistinit... Ustajanje uoi propadanja

Ali je njegova sutinska premisa bila lana, i svaki Jugosloven je to znao. Ne prijatna je bi la istina da nisu svi jugoslovenski narodi u podjednakoj meri doprineli partizanskom pokretu, a neki su - Hrvati i muslimani - imali vie kolaboracionista nego boraca za slobodu; ta vie, ak ni veina Srba nije elela komunistiku dravu 1945. Tako, rane uasnog graanskog rata koji je besneo Jugoslavijom od 1941. do 1945. nisu bile zaceljene, ustvari, one su se gnojile decenijama zbog nastojanja partije da sprei svaku raspravu o ratu koja bi dovela u pitanje komunistiko pravoverje. Zaplaeni tajnom policijom, Jugosloveni - a posebno Bosanci - utali su i gajili svoju gorinu izmeu etiri zida, priajui oko ognjita prie o pokoljima, krvavim sukobima i osveti, kako su se inae takvi balkanski epovi vekovima prenosili. Stoga, kada je partijska stega poela da labavi krajem osamdesetih godina, Jugosloveni su govorili o ratu vie nego o bilo emu drugom, a svaka gru pa je teila da pokae kako je ona najvie oteena. Kod Srba je to bilo posebno opsesivno, s izvesnim razlogom, jer su oni u ratu pretrpeli najvee gubitke; Srbi su u Bosni i Hrvatskoj bi li jedini jugoslovenski narod izloen stvarnom genocidu koji su vrile ustae. To je dovelo do predvidivog, mada nezdravog, vraanja na ratne gubitke, esto na buran nain. Srpske optube protiv Hrvatske za genocid nailazile su na odgovore Zagreba da Srbi nisu to li ko propatili koliko tvrde, ukazujui na brojeve preuveliane radi politike koristi; vreme nom, ovakva oseanja zarazila su ak i komunistiku partiju. Meutim, mahanje krvavom kouljom ipak se isplatilo, to je dovelo 1990. godine do izbo ra Franje Tumana, nepokajanog hrvatskog nacionaliste, za prvog posleratnog nekomunisti kog predsednika Hrvatske. to je jo vani je, to je rezultiralo i dolaskom Slobodana Miloe via na vlast u Beogradu. Uspon Miloevia predstavlja jedan od udnijih trenutaka u skorijoj istoriji Balkana. Mada sam nije bio nacionalista, ve bezbojan i ukalupljen komunistiki funkcioner, on je ipak uspeo da upregne snagu srpskog nacionalizma koji je krajem osamdesetih godina izbio ispod leda. To je po stigao kontrolom partijskih organa u Srbiji, kao i nekih elemenata beogradske tajne policije; fenomen Miloevia je od samog poetka predstavljao reiranu provalu nacio nalnih osea nja, a ne navodno deavanje naroda". Mada su oseanja Srba bila stvarna, a pa rola Ustala je Srbija!" tana, politika reakcija na njih bila je sve samo ne spontana. Najvei problem nije bila Bosna nego Kosovo. U toj srpskoj pokrajini, ko ja je po jugoslo venskom Ustavu iz 1974. imala stepen autonomije koji joj je davao de facto status republike, srpsko stanovnitvo je bilo u opadanju, demografski i politiki. Nekada veina, Srbi su krajem osamdesetih godina inili jedva jednu desetinu stanovnitva Kosova, a njihov broj je i da je opadao; inilo se da je pokrajina, srce Srpske pravoslavne crkve i kamen temeljac srpskog nacionalizma, skoro izgubljena. Neredi iz 1981. izazva li su burne rasprave u Beogradu koje e trajati godinama, jer su Srbi bili besni zbog sudbine koju njihovi zemljaci trpe od albanske ruke. Celu deceniju Srbi su u tampi objavljivali prie, ponekad jezive, o zloinima koje su inili Albanci nad nedunim srp skim stanovnitvom na Kosovu, izazivajui burna oseanja kod veine Srba koji su u tome prepoznali nastavak ugnjetavanja srpskih hriana od strane albanskih muslimana. Fenomen Karadi Miloevi se, iskoristivi taj bes, ustoliio na mestu predsednika Republike Srbije 1987. i ukinuo autonomiju Kosova i druge srpske autonomne pokrajine Vojvodine 1989. unutar par tijskim intrigama uz loe prikrivenu pomo srpske tajne policije. Time je pokazao da je lukav birokratski borac spreman da iskoristi legalizam na najefikasniji nain, upotrebljavajui tajnu policiju kako bi bez mnogo buke izaao na kraj sa zamrenim problemima. Do 1990. Miloevi je drao u gvozdenom zagrljaju raspadajuu jugoslovensku federaci ju, poto su on ili njegovi saradnici kontrolisali etiri od osam federalnih jedinica (Srbiju, Cr nu Goru, Kosovo, Vojvodinu). Miloevi nikada nije osporavao osnovne postavke titoistike vlasti i ni u kom smislu nije bio reformator"; on je bio crveni funkcioner koji je teio linoj moi partijskim kanalima koji su se raspadali svuda u Jugoslaviji osim u Srbiji. U vreme kada su nekomunistike vlade izabrane u Hrvatskoj, Sloveniji i Bosni 1990. bilo je jasno da on namerava da stvori treu Jugoslaviju koja e, mada u osnovi titoistika i sa Miloeviem kao novim Titom", bolje tititi srpske interese - upravo ono to je veina Srba elela. Vano je istai da je Miloevievo interesovanje za Bosnu bilo slabo; pre 1991. to je u najboljem sluaju bila periferna briga.

Pravnik po obrazovanju i sklonostima, njegov uspon na vlast krajem osamdesetih godina bio je oprezan i pravniki; njegov legalni mandat kao partijskog lidera u Srbiji bio je jasan, dok je Bosna, posebna republika sa prevlau nesrba, bila neto drugo. Zapravo, srpski nacionalizam u Bosni stupio je na scenu 1990. na reaktivan nain. Njegov organ, Srpska demokratska stranka (SDS), osnovan je jula 1990. posle osnivanja Stranke demokratske akcije i kao izriita reakcija na nju. Voa nove stranke, Radovan Karadi, nikada se nije oslobodio pomalo neozbiljne slike koju mu je sarajevska tampa od poetka dala. Visok, sa bujnom prosedom kosom, Karadi, poput Izetbegovia, nikada nije bio komunista; i on je bio religiozan i povuen ovek koji je imao istinskog poverenja samo u lanove svoje vrsto povezane porodice. Godinama je iveo u Sarajevu, samo nekoliko ulica dalje od Izetbegovia. Crnogorac poreklom, bio je tradicio nalni srpski nacionalista iji je otac bio u etnicima. Kao psihijatar nije se naroito istakao, a sarajevsko drutvo, kojem je bezuspeno eleo da pripada, smatralo ga je pomalo udnim. Sekularna inteligencija je Karadia s njegovom ljubavlju prema srpskoj narodnoj muzici i poeziji smatrala geakom; sluajevi poput njegovog pokuaja da unapredi igru sarajevskog fudbalskog tima grupnom hipnozom nisu poboljavali sliku o njemu. Njegova politika nastojanja je teko odgonetnuti - poeo je krajem osamdesetih godina kao predstavnik Partije zelenih - ali se zna da je imao veze sa Dravnom bezbednou Uprkos tome, Karadi i Miloevi nikada nisu bili bliski - poput mnogih voa Srpske demokratske stranke i Karadi je imao uroenu odbojnost prema komunjarama", dok se ini da je srpski partijski lider smatrao Karadia lakrdijaem - to je na kraju dovelo do obo strane mrnje. Burnih dana 1990, dok je mo komunista bledela, SDA i SDS su bili u izvesnom smislu saveznici, predstavnici nacionalnih interesa u Bosni potiskivanih skoro pola veka. Radovan traio koaliciju sa Alijom Srbi, uprkos svom strahu od pravih Izetbegovievih planova, u poetku su teili saradnji sa Strankom demokratske akcije, videvi muslimane kao saborce antikomuniste. Izbori iz okto bra 1990. doneli su Izetbegovievoj parti ji 86 od 240 mesta u bosanskom parlamentu, naspram 72 za Karadievu partiju i 44 za Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ), lokalnu ispostavu nove vladaju e stranke u Zagrebu. ak i pre osnivanja SDS-a, Karadi je traio susret sa Izetbegoviem, ali je lider SDA po slao Muhameda engia kao svog predstavnika; sreli su se u Karadievoj kancelariji u bol nici na Koevu u Sarajevu i psihijatar je objasnio da bosanski Srbi osnivaju politiku stranku i ele koaliciju sa SDA. Muslimani nisu pokazali nikakvo interesovanje. Treba istai da nije bilo neprijateljstva izmeu Miloevia i Izetbegovia 1990. i 1991. U iz vesnom smislu njihova gledita su bila kompatibilna. Miloevi je eleo da Bosna i Hercego vina ostane u Jugoslaviji, ali ako do toga ne doe, on bi se zadovoljio podelom posle koje bi etniki srpski deo ostao pod Beogradom. Mada je Izetbegovi oduvek bio voljan da prihvati neku vrstu podele, uprkos mnogim javnim izjavama o suprot nom, problem je bio u pojedinostima podele Bosne. Postojale su i udnovate veze izmeu radikalnih muslimana i radikalnih Srba. Bosna nije velika i antikomunisti svih boja meusobno su se poznavali. Bilo je udno to to je jedno izdanje Islamske deklaracije objavila Nova re, srpsko preduzee iji je vlasnik bio ultra nacionalista Vojislav eelj, najtvri od svih zagovornika tvrde linije, koji je odsluio kaznu u komunistikom zatvoru zbog svoje agitacije i nije bio disident" nita vie od Izetbe govia. U to kritino vreme, SDA i Mladi muslimani smatrali su sekularne muslimane daleko veom opasnou od Srba. Ovo gledite je jasno izrazio Demaludin Lati, urednik Preporo da i vodei ideolog SDA, osudivi nereligiozne muslimane kao opasnije za muslimanske ver nike od etnika. Moramo da promenimo ljude." Izetbegovi je gledao na Srbe sa udaljenosti tipine za muslimanske tradicionaliste, i nije ih smatrao pretnjom. I Muhamed Filipovi, istaknuti muslimanski intelektualac koji je iznutra bio svedok raanja SDA, seao se partijskog vostva: Nikada nisu Karadia i Krajinika (potpredsednika SDS-a) smatrali ne prijateljima." Alija traio "otomansku budunost" Izolovani svet vodeih funkcionera Stranke demokratske akcije, sainjen od islamista isto miljenika potpuno ubeenih u svoju pravednost, propustio je da zapazi kako njihova gledita utiru put katastrofi za njih same i za Bosnu.

Njihov pogled na svet, koji je saeto izrazio jedan istaknuti jugoslovenski naunik, doputao je Izetbegoviu i njegovim saveznicima da u sutini previde veinu Bosanaca nemuslimana: Muslimani su zamiljali Bosnu kao nezavisnu dravu u kojoj e oni imati prevlast. Mada su samo muslimanski ekstremisti mislili da nemuslimane treba proterati iz Bosne, veina muslimanskih voa je verovala da samo muslimani treba da imaju puno pravo graanstva. Tenja religioznih muslimana za prevlau poivala je na tradicionalnom uverenju da je vlada nemuslimana nad muslimanima svetogre. Ovakav nain miljenja, povratak u otomansku budunost". Ni Izetbegovievo ponaanje nije doprinosilo reenju. Jula 1991, dok je bio u poseti Tur skoj, zatraio je da Bosna bude primljena u Organizaciju islamske konferencije, forum koji je pomagala Saudijska Arabija, sa reputacijom propagiranja ekstremnih vrednosti islama, bra nioci priznaju, bilo glup gest za koji je sigurno znao da e samo antagonizovati njegove srpske i hrvatske protivnike". Ustvari, Izetbegovievo pruanje ruke Organizaciji islamske konferencije nije bio glup" ve logian in za islamistu koji eli da stvori muslimansku dravu; ono to je bilo glupo jeste njegovo tvrdoglavo zanemarivanje dejstva koje e takav postu pak imati u Bosni. Sredinom 1991, godinu dana poto je SDA osorno odbila pokuaje da se obrazuje koalici ja, bosanskim Srbima je bilo dosta svega. Ve je bilo oigledno da Izetbegovieva vizija Bo sne nikada nee biti prihvatljiva nemuslimanima; ta vie, vostvo SDA sve vie je postupalo kao veinska vlada, to nije bila. Bosanski Srbi u ruralnim oblastima, koji su se kao i njiho vi muslimanski sugraani drali svoje vere i tradicije i ivo se seali poslednjeg rata, bili su sve zastraeniji time u kakvoj zemlji ive. Predstavnici SDS-a poeli su javno da osuuju radikalizam meu muslimanima. Na nain koji e postati zatitni znak, SDS je u maju na konferenciji za tampu izjavio da Bosnu treba zatiti od islamskog fundamentalizma", a Karadi je pozvao Izetbegovia da se javno odrekne svoje Islamske deklaracije... Privilegije vojne elite Tih burnih meseci 1991. kada je Titova Jugoslavija bila u samrtnom gru, njegova armija je bila poslednji ostatak jedinstvene drave. Vojska je uvek uivala poseban status pod Titom: ona je komunizam dovela na vlast, ona je bila jemstvo da nee do i do jo jednog graanskog rata, ona je bila jedina jugoslovenska zaista funkcionalna vienacionalna institucija. Jugoslovenska narodna armija je bila istinski popularna kod vei ne graana koji su cenili njene herojske ratne rtve i smatrali je jednom od malobrojnih institucija u drutvu, u kojima se meuetnika mrnja nije pokazala nesavladivom. Za JNA, pretei slom drave koju je titila stvarao je ogromnu napetost i komplikacije. Bez jugoslovenske drave nee biti vojske - te stoga ni budeta za odbranu, ni plata, moda ni penzija. Postojao je i ideoloki faktor. Vojska je sebe smatrala ne samo braniocem Jugoslavije od invazije, ve i uvarom tekovina revolucije unutar zemlje. Oficiri, od kojih je veina stupala u vojne kole jo u srednjokolskom uzrastu, iveli su odvojeno od civila u privilegovanoj titoistikoj auri, i bili su intenzivno indok trinirani reimskom ideologijom jo od mladosti. Mada su 70 procenata oficira bili Srbi ili Crnogorci - to se moe pripisati njihovoj prekomernoj zastupljenosti u partizanskoj vojsci, kao i tradicionalnoj popularnosti vojne slube kod Srba i Crnogoraca skoro niko od njih nije bio nacionalista, a sigurno je da to nije bio niko ni od generala (vredno je istai da je ak i Ratko Mladi, pukovnik JNA koji e postati zapovednik armije bosanskih Srba tokom rata 1992-1995, bio oenjen Makedonkom i da se izjasnio kao Jugosloven u popisu iz 1991, to je bila uobiajena praksa meu profesionalnim oficiri ma koji su smatrali da su iznad nacionalizma). Pored toga, partija je vodila rauna o tome da najvii komandni kadar vojske bude etniki to uravnoteeniji, pa je nesrba u Generaltabu bilo otprilike srazmerno njihovoj zastu pljenosti u jugoslovenskom st stanovnitvu. Ni drave ni ideologije... Karijeristi u JNA posmatrali su nacionaliste svih boja sa odbojnou koja se graniila sa od vratnou, a veina njih je voe nacionalistikih pokreta u nastajanju- bez obzira na to da li se radi o Srbima, Hrvatima ili muslimanima smatrala gubitnicima u poslednjem ratu, koji su po novo roeni kao demokrate". Uprkos istoj etnikoj pripadnosti, nije bilo ljubavi izmeu Kara dia i njegove stranke i komandanata JNA u Bosni: posmatrali su se s uzajamnim podozre njem, a bosanski Srbi su kritikovali vojsku jer ne ini gotovo nita da im pomogne u njihovim pokuajima da zadre Bosnu u Jugoslaviji.

Poznavajui osetljivosti u Bosni, armija je tokom meseci neposredno pred rat, u veini sluajeva pokuavala da se postavi izmeu Srba i mu slimana i ublai napetost, uprkos tome to je oficirski kadar bio veinom srpski, u skladu sa vojnom politikom podjednake bliskosti i podjednake udaljenosti" prema svim jugoslovenskim etnikim grupama. Nevolje su rasle tokom leta 1991. sa proglaenjem neza vi snosti Slovenije i Hrvatske krajem juna, to je dovelo do kratkotrajnog neuspelog pokuaja JNA da silom zadri Sloveniju unutar Jugoslavije; konfuzija u Beogradu ovu kampanju je ui nila mrtvoroenetom i poetkom jula Titova Jugoslavija nije vie postojala. Mnogo gori je bio zlosreni rat u Hrvatskoj, koji je trajao skoro do zime, suprotstavljajui srpske milicije u Hrvatskoj, podrane od strane JNA, novoosnovanoj Hrvatskoj nacionalnoj gardi. Za JNA, kampanja u Hrvatskoj bila je propast, mnoge jedinice nisu bile u stanju da uspeno deluju, a u Srbiji se narod opirao pozivanju rezervista u vojsku. Do novembra, usled nezgrapnih napora u Vukovaru i Dubrovniku - niko nije rekao jugoslovenskoj vojsci da se taktike iz 1945. danas sma traju neprihvatljivim u pristojnom evropskom drutvu - JNA su na Zapadu smatrali polukriminalnom organizacijom, jer su mediji isticali nedela jugoslovenske vojske, i uprkos to me to je kontrolisala skoro treinu Hrvatske gde su iveli Srbi, nije uspela da sprei hrvatsku nezavisnost.

Suoenje generala JNA i imama SDA Mada je zvanini stav koji o ratu u Bosni jo uvek ima amerika administracija sasvim drukiji od iskustava koja su imali njeni vrhunski obavetajci, mnoge istine danas dolaze na videlo zahvaljujui upravo pojedinim savesnim posmatraima i "diskretnim" akterima krvavog graanskog rata u ovom delu nekadanje Jugoslavije. Profesor strategije na Vojnopomorskom koledu (Njuport, Rod Ajlend) i bivi analitiar i kontraobavetajac Don R. indler, napisao je knjigu "Bosanski rat i teror", iz koje Tabloid u nekoliko nastavaka svojim itaocima prireuje najinteresantnije delove. Bosanski parlament je 15. oktobra 1991, uz podrku bosanskih Hrvata i muslimana, proglasio suverenost republike, potez koji su odbacili bosanski Srbi, potvrdivi na svom refe rendumu odranom 9. i 10. novembra da ele da ostanu u Jugoslaviji. Alija Izetbegovi je razgnevio JNA naredivi rezervistima muslimanima da se ne odazivaju pozivu. Tada je, 19. decembra, obavestio generala Vojislava urevca, komandanta 4. korpusa JNA, sa tabom u Sarajevu, da SDA namerava da trai nezavisnost Bosne, to je bio in u kojem je urevac video praktinu objavu rata. Kao to se moglo i oekivati, Izetbegovi se potom delimino ogradio od svoje izjave, osta vljajui za sobom konfuziju i podozrenje u vojnim krugovima da je patoloki nepoten. Prisu stvo vojske u Bosni bilo je poveano na sedam korpusa, ukljuujui veliki broj trupa koje su naputale susednu Hrvatsku, a krajem godine Generaltab je postavio generala Milutina Ku kanjca na elo novoosnovane 2. vojne oblasti u Sarajevu. Kukanjev zadatak je bio da sprei katastrofu. "ok je jugoslovenska vojska pokuavala da smanji tenzije, postojala je skrivena strana borbe da se Jugoslavija odri na okupu, a posebno da se sprei nezavisnost Bosne. KOS je imao nekoliko dobro smetenih agenata u Sarajevu. Aleksandar Vasiljevi, general-major i naelnik vojne kontraobavetajne slube, kasnije je priznao da je KOS u sa mom vrhu musli manske partije imao dvojicu svojih ljudi" koji su podrobno obavetavali Beograd o plano vima i namerama SDA. Procena situacije Kontraobavetajne slube bila je sledea: treba spreiti savez izmeu bo sanskih muslimana i Hrvata po svaku cenu, jer bi ovaj savez bio fatalan po srpsku naciju u Bosni i Hercegovini". Na osnovu informacija insajdera, KOS je zakljuio da posebno nega tivnu ulogu moe igrati Alija Izetbegovi, koji je neodluan politiar sklon islamskom funda mentalizmu". Dalje, KOS je izvetavao da njegove tvrdnje o civilnoj dravi treba shvatiti uslovno". Imperativ je bio spreiti SDA da obrazuje oruane snage, muslimansku armiju ko jom bi, izvestio je KOS, prema nekim operativnim saznanjima, komandovao Alija Izetbego vi...". Tokom 1990. i 1991. godine, KOS je vodio nekoliko kontraobavetajnih operacija u Bosni s ciljem spreavanja nezavisno ti Bosne. Bilo je izvesnih uspeha, na primer operacija Brana krajem 1990. koja je, zahvaljujui preutnoj saradnji bosanskog ministra unutranjih poslova Alije Delimustafia, spreila sarajevske vlasti da se doepaju tona i tona oruja koje je pripadalo bosanskoj Teritorijalnoj odbrani, rezervnoj snazi za ije je naorua nje KOS strahovao da e pasti u ruke SDA. Ali, i sam KOS je bio ukljuen u naoruavanje bosanskih Srba u operaciji velikih razmera poznatoj kao Ram.

Beograd je eleo da naorua Srbe u Hrvatskoj i Bosni plaei se da je Jugoslavija na putu raspada. Tajni projekat je poeo sredinom 1990, a vodila ga je srpska Sluba dravne bezbednosti odana Miloeviu. (Pored savezne slube dravne bezbednosti, svaka republika je imala i vlastitu slubu dravne bez bezbednosti.) Ram je poveren vojnoj liniji" SDB-a, koja se bavila paravojnim poslovima. Generaltab JNA nije bio upuen u plan, jer su Miloevi i srpska tajna policija smatrali vojsku nedovoljno srpskom i stoga nepouzdanom, mada su pojedini pouzdani oficiri, ukljuujui pripadnike KOS-a, podravali slanje oruja hrvatskim Srbima, a poevi od leta 1990. godine, posmatrai su zapazili neuobiajeno velike poiljke, koje su na deklaracijama imale oznaku teka hrana", kako se kamionima JNA prevoze preko Bosne za Hrvatsku. Poiljke oruja bosanskim Srbima krenule su poetkom 1991. poto su Srbi u Hrvatskoj ve bili opremljeni. Mada se naoruanje sastojalo uglavnom od lakog oruja, i to ne skorije proizvodnje, bilo ga je dovoljno da se opremi mala armija. Ram je bio kamen temeljac ire strategije Beograda kojom bi srpsko stanovnitvo ostalo u Jugoslaviji, ak i ako se Hrvatska i Bosna otcepe; srpskim manjinama u tim republikama pomoi e se orujem i titie ih JNA. KOS nije znao ta da radi i za koga da radi Jasno je da su poetkom 1991, pre no to je Jugoslavija poela otvoreno da se raspada, pro miloevievski elementi u Generaltabu JNA bili pesimisti koji su oekivali slom drave; oni su eleli da sauvaju sve srpske zemlje u treoj Jugoslaviji, a Ram je predstavljao paravojnu stranu ove strategije. Ali niko se nije potrudio da ostatku oficirskog kadra saopti ovaj tajni plan. Stoga je ironino, plan Ram imao manje uticaja na tok dogaaja nego to se oekivalo, jer su izvoai, u svojoj opsednutosti tajnou, propustili da generale JNA na terenu obaveste o to me ta se deava. Zato su garnizoni JNA u Bosni krajem 1991. godine zloslutno izvetavali o zagonetnim poiljkama oruja svim etnikim grupama ukljuujui i bosanske Srbe, ije je oruje kriom stizalo iz arsenala JNA! ak je i unutar KOS-a po postojalo znatno nerazumevanje o tome ta su njegovi zadaci u Bosni: da li vojska i njeni pijuni treba da spree nezavisnost Bosne ili da pomognu da do nje doe pod uslovima prihvatljivim Beogradu? Ovakva zbrka je izazvala ozlojeenost meu oficirima JNA koji su pokuavali da ublae rastuu krizu i kojima su tajne operacije nekih pripadnika KOS-a oteavale ivot. Nije udo to je jedan vii oficir JNA smatrao vojnu obavetajnu slubu u Bosni potpuno nesposobnom i nemonom da bilo ta to joj se da u zadatak obavi kako treba". Isto toliko zagonetna i nita manje znaajna bila je reakcija Alije Izetbegovia na plan Ram. U prolee 1991, uvi za ilegalnu podrku JNA bosanskim Srbi ma, sarajevska uprava bosanske Slube dravne bezbednosti, koja je bila lojalna JNA, povela je istragu. Istragom su ubrzo otkrivene brojne informacije o bezonim aktivnostima na bosanskom tlu koje Beograd pomae, ukljuujui i snimljene razgovore izmeu Miloevia i Karadia u kojima se raspravljalo o poiljkama oruja: jedan general JNA, Nikola Uzelac, komandant 5. korpusa u Banja Luci, takoe je snimljen kako razgovara o planu Ram. Te uznemirujue vesti su procurile i izazvale medijsku senzaciju kad su krajem septembra poele da se u nastavcima pojavljuju u nekoliko vodeih sarajevskih novina. Bosanska tajna policija obavestila je Izetbegovia o planu Ram krajem maja, mesecima pre nego to se pria pojavila u tampi, ali je on pokazao malo interesovanja; ni bes javnosti izazvan pojavom prie u bosanskim medijima nije ga podstakao na akciju. Izetbegovi je na slian nain reagovao i kad je saznao da su visoki funkcioneri SDA agenti KOS-a: iako je mnogo pre rata znao da su Salim abi i Alija Delimustafi pijuni Beograda, nije uinio ni ta da ih ukloni sa monih poloaja. Neki od oficira sarajevskog SDB-a zakljuili su, bez do kaza, da KOS i Beograd zapravo ele da zadre Izetbegovia na vlasti jer e njegov islamski radikalizam sigurno diskreditovati bosansku nezavisnost; polazei od njegovog neobjanjivog neinjenja, nekolicina bosanskih lovaca na pijune spekulisala je - bez trunke dokaza - o to me da je i sam Izetbegovi vodea krtica KOS-a u Sarajevu, budui da ga je tajna policija zavrbovala dok je sluio neku od svojih kazni zatvora. Patriotska liga i oruje iz Slovenije U drugoj polovini 1991, suprotno Izetbegovievim javnim izjavama o mirnoj budunosti, SDA je bila veoma aktivna u pripremama za rat u Bosni za koji je vostvo stranke znalo da predstoji. Ve u junu, jo pre nego to su

Slovenija i Hrvatska proglasile nezavisnost i deset meseci pre no to je dolo do otvorenih sukoba u Bosni, vrh SDA je odluio da obrazu je sop stvene paravojne snage, a iza zatvorenih vrata neki partijski lideri su otvoreno tvrdili da je rat neizbean. Raanje muslimanskih paravojnih snaga, poznatih kao Patriotska liga, jeste pria o po zadini bosanskog rata o kojoj se najmanje izvetavalo; u veini zapadnih ratnih izvetaja ona se pominje uzgred, ako se uopte i pominje. Patriotska liga je bila pod komandom Hasana engia, trideset etvorogodinjeg imama koji je poticao iz jedne od najuglednijih muslimanskih porodica i 1983. godine bio optuen za jedno sa Izetbegoviem. Poznat kao letei imam" zbog svojih estih putovanja po islamskim zemljama, engi je bio sposoban organizator i posveeni islamista sa zaverenikom logikom" koja je plaila i prijatelje i protivnike; pre kraja 1991. godine, organizovao je tajne poiljke oruja u Bosnu kako bi opremio svoje paravojne trupe, ukljuujui i poiljke iz Slovenije koja je ve stekla nezavisnost i bila srena da u isti mah zaradi novac i zada tekoe Srbima. Muslimani su 1991. i u Beu kupovali naoruanje i municiju bivih lanica Varavskog pakta, dok je Liban slao viak oruja svojim bosanskim istovernicima. Vano je istai da je Patriotska liga osnovana kao privatna milici ja SDA, a ne kao oruana snaga Bosne; njene oficire je birala stranka, a osnovana je da bi sluila Izetbegoviu i ostvari vanju njegovih tenji. Finansiranje Patriotske lige bilo je prioritet za Izetbegovia. Paravojna snaga, koja se oslanjala na strukturu jedinica bosanske Teritorijalne odbrane, zahtevala je oruje, municiju, zalihe i uniforme. Hasan engi je poslat u prijateljske islamske zemlje da prikupi sredstva; blagonaklonim sluaocima je govorio da je novac potreban kako bi se obezbedila svemuslimanska drava u Bosni. Edhem Biaki, veteran Izetbegovieve grupe i suenja iz 1983, saeto je odredio pri marni interes SDA: ...muslimanska drava e nam omoguiti opstanak, a ne zajedniki ivot za koji drugi narodi nisu zainteresovani". Ubrzo je KOS poeo da dobija obavetenja o tome da SDA planira snage od trideset hiljada ljudi, obuenih i opremljenih uz pomo Irana i Saudijske Arabije. pijune Beograda isto toliko je brinulo i to to SDA vrbuje muslimanske oficire JNA za komandni kadar i vostvo Patriotske lige. Dok su se engi i ostali pripremali za rat, Izetbegovi je nastavio da igra dvostruku igru, to je podjednako izluivalo i prijatelje i neprijatelje... Kukanjac je bio potpuno nesposoban Adil Zulfikarpai, ostavljajui po strani svoju odbojnost prema SDA zarad bilo kakve an se za mir, sastao se sa Izetbegoviem sredinom jula 1991. godine, da bi razgovarao o podeli vlasti sa Srbima kako bi se izbegao rat. Kad se Izetbegovi vratio iz Vaingtona 23. jula, posle razgovora sa visokim funkcionerima Buove administracije o tome kako da se sprei rat u Bosni, uestvovao je na zajednikom sastanku sa Zulfikarpaiem i Muhamedom Filipoviem, sa muslimanske strane, i Radovanom Karadiem i jo dva visoka funkcionera SDS-a, Nikolom Koljeviem i Momilom Krajinikom, koji su predstavljali bosanske Srbe. Na tom sastanku Izetbegovi je pozitivno i optimistiki izjavio: ...Mislim da su naa stanovita veoma bliska, da smo blizu postizanja sporazuma", i zatraio od Filipovia i Koljevia da saine nacrt sporazuma izmeu Srba i muslimana. Ali Izetbegovi jedva da je i izaao iz sobe, a ve je povukao svoj zahtev. Da zlo bude jo vee, nastavio je da pregovaraima podmee nogu i u direktnom televizijskom prenosu. Predloeni plan o podeli vlasti, koji su Bosanci shvatali kao nain da se izbegne rat, bio je tema emisije na sarajevskoj televiziji u kojoj su uestvovali Filipovi i Koljevi. U toku emisije u studio je stigao faks iz taba SDA u kojem je pisalo da stranka nee uestvovati ni u kakvom dogovoru o podeli vlasti sa Srbima. Ovaj incident je Filipovi opisao kao apsolutno politiki tetan" i vie nije oekivao da e Srbi verovati Izetbegoviu ili SDA. Tenzije su rasle ne samo u Sarajevu ve irom Bosne. Nekoliko meseci pre poetka otvore nih neprijateljstava u aprilu 1992. godine, dogaali su se brojni sluajevi lokalnog nasilja u celoj zemlji; uglavnom su privlaili malo panje, a na Zapadu nikakvu, ali su zatrovali jednu ve ne zdravu politiku atmosferu. Nekoliko najgorih incidenata dogodilo se u dolini Drine, u istonoj Bosni, u kojoj je meovito muslimansko i srpsko stanovnitvo gajilo duboko uzajamno nepoverenje. I SDA i SDS su bili aktivni u ovoj oblasti irei propagandu, novac, ali i oruje. Muslimani su strahovali da se Srbi spremaju za rat u sprezi sa JNA, dok su se Srbi pla ili Izetbegovievog plana o islamskoj dravi, a brinulo ih je i pojavljivanje paravojnih snaga SDA. Obe strane su u leto 1990. poele da se tajno naoruavaju u mestima u dolini Drine, a na si lje milo za drago" postalo je uobiajeno u jesen te godine, sa napadima, ponekad smrtonosnim, koje su vrili i Srbi i muslimani. Kad je Milutin Kukanjac stupio na poloaj najvieg generala JNA u Bosni, ekao ga je nezavidan zadatak da odri mir...

On je bio vojnik koji se strogo drao propisa, dobronameran, ali nije bio politiar; na taj poloaj je doao jer je bio omiljen kod generala Blagoja Adia, naelnika Generaltaba JNA, ali je bio potpuno nesposoban da se snae. Nije pomagalo ni to to su ga savezno Ministarstvo odbrane u Beogradu i KOS drali u mraku. ini se da su Kukanjeve namere bile iskrene, ali mu nikada nisu stavljene na raspolaganje snage potrebne da ispuni svoj zadatak. Poput veine generala JNA, i Kukanjac je bio protiv Izetbegovia koga je smatrao neprijatnim kameleonom sa opasnim shvatanjima, ali ni je imao izbora osim da sarauje s njim. Bivi vii oficir JNA saeto je izneo kako je vojska shvatala vou SDA: Smatrali su ga ekstremistom poznatim jo iz Titovog vremena. Ni su ga uzimali ozbiljno, mada je od sluio kaznu zatvora zbog nacionalistikih aktivnosti...Vukao je poteze koje je vojno rukovodstvo proglaavalo neustavnim i nezakonitim, a onda prestajalo da se brine o njima. Pa ipak je bilo savreno jasno da je jedino ega se Alija Izetbegovi plaio bila JNA. Izetbegovi je znao da je imperativ da se vojska, to je vie mogue, dri van bosanskih poslova, a posebno da se JNA ne dopusti da poremeti planove SDA. Izetbegovi lae, Vasiljevi frustriran Poetkom 1992. vojna kontraobavetajna sluba suoila se s tekom situacijom: svesna da se muslimanske voe pripremaju za rat velikih razmera, nije znala ta povodom toga da preduzme. Veliki napad koji bi preduhitrio paravojne snage SDA nije dolazio u obzir iz politikih razloga. Naelnik KOS-a Aleksandar Vasiljevi, ne znajui ta da preduzme, zatraio je sastanak sa Izetbegoviem. Susret je organizovao bosanski ministar unutranjih poslova Alija Delimustafi za koga se znalo da je vrlo bli zak KOS-u (injenica koju ni je pokuavao da prikrije), a odran je 5. februara u Izetbegovievom kabinetu. Susret je imao pre svega preventivni karakter", prema Vasiljeviu, koji je lideru SDA predoio vrste dokaze o muslimanskim pripremama za rat. Vasiljevi je rekao Izetbegoviu da eli da ga upozna s tajnim vojnim organizovanjem" u Bosni, e ga predsednik treba da bude svestan; Izetbegovi je, pretvarajui se da je izne naen, odgovorio da je ideja smena". ef KOS-a je na to izneo odreene informacije o Patriotskoj ligi, ali je Izetbegovi rekao da jo uvek ne moe da poveruje da je to istina. Vasiljevi mu je tada pokazao interne dokumen te SDA, od kojih su neki bili ifrovani, koji su se ticali organizacije i razmetaja jedinica Patri otske lige, koje je oigled no pribavila krtica KOS-a na visokom poloaju u stranci. Na to je Izetbegovi odgovorio da te snage nisu ilegalne i da im je jedini cilj odbrana muslimana; potom je razmislio i dodao da dokumenti izgledaju neautentini, da mora da ih je Vasiljeviu neko podmetnuo. To je frustriralo Vasiljevia, koji je priznao da je njegov oponent zaista ve liki igra". Tada je izneo svoj adut, tajno nainjeni video-snimak sastanka Patriotske lige - u ta se naizgled ne moe sumnjati, ali je Izetbegovi i dalje poricao da je bilo ta pogreno u po stupcima SDA. Za Vasiljevia je to bilo izluujue iskustvo koje ga je uverilo da je dijalog sa muslimanskim rukovodstvom neplodan, a zapravo je to bila klasina Izetbegovieva predsta va. A 1. Dosije kupljen za 40 hiljada vajcarskih franaka pijuni tajne policije ubacili su se meu Mlade muslimane, to je prouzrokovalo hapenja koja su dovela do suenja 1949. i 1983, i nije bilo razloga da se veruje kako se bilo ta pro menilo. Zaista, KOS se infiltrirao u najvie nivoe partijskog establimenta Stranke demokrat ske akcije. Salim abi, blizak Izetbegoviev prijatelj i voa zagrebakog ogranka S"A, bio je jedan od tri potpredsednika partije, izabrana 1990. Bio je i agent vojne kontraobavetajne slube. Pokazalo se da su govorkanja o abievim vezama sa tajnom policijom dobro zasnovana. Zabrinut zbog subverzije KOS-a, Adil Zulfikarpai je pribavio kopiju abievog policijskog dosijea od Josipa Manolia, novog hrvatskog premijera i oficira tajne slube, koji se ranije nalazio na elu aparata SD-a u Hrvatskoj. U konfuziji koja je pratila slom komunistikog reima 1990. i 1991, mnogi spisi tajne slube nestali su pod sumnjivim okolnostima. Zulfikarpai je kupio dosije za 40.000 vajcarskih franaka - koji je nedvosmisleno potvrdio da je abi znaajan pijun KOS-a- i pokazao njegov sadraj Izetbegoviu. Manoli, dobar kontraobavetajni oficir, savetovao je da abi bude pod kontrolom, tj. postavljen na poloaj na kojem nee moi da pravi tetu, ili, to je jo bolje, da bude iskorien kao dvostruki agent, drugim reima, iskorien za dostavljanje pogrenih informacija KOS-u. GLOSA 1

...muslimanska drava e nam omoguiti opstanak, a ne zajedniki ivot za koji drugi narodi nisu zainteresovani" (Edhem Biaki) GLOSA 2 Miloevi i srpska tajna policija smatrali vojsku nedovoljno srpskom i stoga Direktan prenos lanih informacija Mada je zvanini stav koji o ratu u Bosni jo uvek ima amerika administracija sasvim drukiji od iskustva koja su imali njeni vrhunski obavetajci, mnoge istine danas dolaze na videlo zahvaljujui upravo pojedinim savesnim posmatraima i "diskretnim" akterima krvavog graanskog rata u ovom delu nekadanje Jugoslavije. Profesor strategije na Vojnopomorskom koledu (Njuport, Rod Ajlend) i bivi analitiar i kontraobavetajac Don R. indler, napisao je knjigu "Bosanski rat i teror", iz koje Tabloid u nekoliko nastavaka svojim itaocima prireuje najinteresantnije delove. Govorei o graanskom ratu u Americi, Volt Vitman je rekao: Pravi rat nikada nee dospeti u knjige." Nesumnjivo je da uasna, neizreciva stvarnost divljakih sukoba ne moe biti u potpunosti preneta na papir ili na ekran. I pored toga, nijedan rat u istoriji nije bio tako neposredno i ivo prenoen kao bosanska katastrofa koja je besnela od prolea 1992. do jeseni 1995. Uz pomo satelitske televizije u ratnoj zoni, upeatljive slike nasilja, veinom nad nenaoruanim civilima, bile su deo svakodnevnog ivota u takozvanom globalnom selu. Ni u jednom oku sveta nije bilo mogue pobei od bosanske katastrofe. Iako su mediji bili kadri da izvetavaju o injenicama, mada esto na jednostran nain, pre noenje istine bilo je neto sasvim drugo. Obmanjujue, samo razumljive slike onemoguava le su pokuaje ozbiljnije analize vesti. Jo gore, retko da je pristrasnost medija ikad bila oi glednija ili presudnija nego u sluaju novinara koji su se bavili Bosnom. Mnogi vodei reporteri su postali buni i nepomirljivi zagovornici muslimanske stvari, zanemarujui i potiskujui dokaze koji su protivreili njihovim gleditima. Uticaj onoga to je ubrzo nazvano advokatskim novinarstvom" bio je zapanjujui u mnogim zapadnim zemljama, a najvie u Sjedinjenim dravama. Zbog barane vatre ovakve propagande, predstavljene kao izvetavanje, bo sanski sukob je za mnoge postao progresivni i plemeniti cilj kakav nije vien jo od panskog graanskog rata. Otuda je CNN efekat" od uzimao dah, a pomagalo je u velikoj meri i to to su Izetbegovi i njegova vlada znalaki iskoristili globalne medije za politiku pobedu u ratu koji su bili ne sposobni da dobiju na bojnom polju. Nema oiglednijeg primera ubitanog uticaja takve voljne zaslepljenosti sedme sile od nespremnosti da se izvetava o neprijatnoj strani bosanskog islama u ratu. Vlada, na ijem elu su bili Alija Izetbegovi i njegovi muslimani, nije bila demokratska, miroljubiva i sekularna, to su se zapadni izvetai i eksperti", uz pomone ba malog broja funkcionera u Vaingtonu, trudili da prikriju kao nepoeljnu injenicu. Bilo je neprihvatljivo ukazati na to da S"A predstavlja radikalnu kliku iji su kriminalnost, cinizam i brutalnost bili isto toliko uasni koliko i nedela koja su vrili bosanski hriani. Ovde su novinari svoj prvi nacrt istorije" napisali alosno pogreno, a u njihovoj zaslepljenosti su im pomagali naunici i politiari koji su se morali ponaati drugaije, ali nisu eleli. to je najgore, ovo briljivo izbegavanje tekih istina otvorilo je vrata usponu radikalnog islama u Bosni i prodoru globalnog dihada u srcu Evrope. Kao to je pokazano u prethodnom poglavlju, bilo je mnogo prilika da se rat izbegne i sve su prokockane, uglavnom od strane Izetbegovia i SDA, koji su igrali glupavu igru blefiranja i obmane koja se vremenom istroila. Mada su mnogi zapadni, posebno ameriki, komentatori koji su pratili bosanski sukob pokuavali da po svaku cenu odbace kao isuvie uproeno ob janjenje bosanskog graanskog rata koje se poziva lo na stare etnike mrnje", ova mantra je u sutini bila tana. Otomansko naslee koje su muslimani veliali, kao i slabo skrivena naklonost prema islamskom radikalizmu, izazivali su strah meu hrianima i konano ih naveli na akciju. U svakom sluaju, bile su potrebne najbolje namere i najbolji akteri na svim stranama da bi se prevazila takozvana bosanska struktura recipronih strahova, ostatak bratoubilakog komara iz 1941-1945. nepouzdanom

Za muslimane, prvi in rata bio je napad 1. aprila na Bijeljinu, grad u severoistonoj Bosni blizu granice sa Srbijom. Napad nisu izveli bosanski Srbi, ve banda neregularnih trupa iz Be ograda, takozvana Srpska dobrovoljaka garda, predvoena ozloglaenim gangsterom elj kom Ranatoviem, s nadimkom Arkan. Njegova legija razbojnika, pomodno obuenih u crno, koja je izgledala kao izuzetno dobro naoruana balkanska heavi-metal grupa, bila je pod kontrolom srpske "ravne bezbednosti. Arkanove neregularne trupe ubile su nekoliko muslimana, a vie njih proterale iz ovog grada sa meovitim srpskim i muslimanskim stanovnitvom. Za muslimane je to bio pravi poetak rata. Sami bosanski Srbi su smatrali da je rat ve u toku, navodei napade na srpske civile koje su izvodile muslimanske paravojne grupe jo od zime - Krvava svadba" 1. marta u Ba-ari ji bila je za veinu Srba dogaaj posle kojeg vie nije bilo povratka - a bosanski Hrvati su sma trali da su u ratu sa Srbima i JNA jo od 1991. U tom trenutku, Srbi su za Hrvate bili vei neprijatelji, a njihov stav prema muslimanima u tom trenutku bio je pre podozriv nego neprija teljski. Paravojska SDA napada na kasarne Uloga jugoslovenske vojske u prvoj fazi rata u Bosni bila je sloena, ak protivrena, i obi no se pogreno prikazuje. Poetkom aprila bilo je oigledno da general Kukanjac i JNA nisu uspeli da spree rat. Kad su izbila neprijateljstva, mnogi vojnici JNA hteli su da preko "rine preu u bezbednu Jugoslaviju, ne elei da uestvuju u borbama. Za veliki broj vojnika koji su bili bosanski Srbi situacija je bila drugaija. Mesecima, spremajui se za najgore, Generaltab je slao bosanske Srbe da slue vojsku u jedinicama JNA u Bosni i Hercegovini. U JNA je bio i znatan broj bosanskih Srba profesionalnih oficira; sinovi iz siromanih porodica sa ratnikom tradicijom birali su vojnu karijeru u nesrazmerno velikom broju. Stoga je, kad je u aprilu izbio rat, otprilike tri etvrtine jugoslovenskih vojnika sluilo vojsku u svojoj republici i nisu motali nikuda da idu. Savezno ministarstvo odbrane je 14. marta odluilo da trupe JNA koje su dolazile iz Srbije i Crne Gore - sa teritorije koja se tada nazivala krnjom Jugoslavijom" - povue preko Drine; u stvari, JNA u Bosni je praktino bila rasputena i zavladala je konfuzija. U veini sluajeva, jedinice i tabovi smeteni u oblastima pod kontrolom bosanskih Srba prosto su ostali na svom mestu. Te jedinice su 1. maja preimenovane u Vojsku Republike Srpske (VRS) i na mnogim mestima pripadnici JNA su bez oklevanja postali pripadnici VRS; na primer, Peti korpus JNA, smeten u Banjaluci, najveem srpskom gradu u Bosni, preimenovan je u Prvu krajiku brigadu VRS, bez veih promena u sastavu. Situacija je bila komplikovanija za jedinice JNA koje su se zatekle na teritorijama pod kon trolom SDA. Patriotska liga je u njima videla neprijateljske snage, ali su u veini sluajeva blo kirane jedinice JNA prosto elele da se izvuku iz buduih ratnih zona. Izetbegovi je oekivao da JNA preda svoju opremu i garnizone muslimanima, to Srbi nikada ne bi dozvolili. Rezultat su bili haos i nasilje. Tokom aprila, paravojne trupe SDA napadale su kasarne JNA irom Bosne, posebno u oblasti Sarajeva, sa rtvama na obe strane. JNA sebe nije mogla vie da smatra nepristrasnom: njeni preteno srpski vojnici eleli su ili da se bore protiv muslimana ili da se vrate preko Drine. U maju je dolo do dva neizazvana napada muslimana na JNA ko ji su sudbonosno zatrovali odnose izmeu armije i SDA. Izetbegovi se 2. maja vratio u Bosnu posle jo jednog neuspelog pokuaja Evropljana da smire sukob. Njegov avion je sleteo na sarajevski aerodrom koji je bio pod kontrolom JNA, i pored nekoliko pokuaja Patriotske lige da ga zauzme. ini se da Izetbegovi nije uzeo u obzir to da ga JNA moda nee doekati rairenih ruku. Bezizlazna situacija je potrajala nekoliko sati - za muslimane, to je bilo kidnapovanje - sa nadrealnim trenucima kad je Izetbegovi pozvao sarajevsku televiziju i u direktnom prenosu zatraio da bude osloboen. Mada je SDA tvrdila da je JNA, to e rei KOS, skovala bezo an plan da kidnapuje Izetbegovia i zameni ga popustljivijim muslimanskim voom - neki su tvrdili da bi to bio Fikret Abdi - nema dokaza da je tako i bilo; zaista, reakcija JNA na Izetbegovievo sletanje usred njenih redova bila je konfuzna i haotina. Jugoslovenska narodna armija je elela da izvede svoje trupe iz Sarajeva. Glavni tab Dru ge vojne oblasti, pod Kukanjevom zlosrenom komandom, naao je skrovite u kasarni Mar al Tito" u centru Sarajeva, okruen muslimanskim paravojnim trupama. Armija je pristala da pusti Izetbegovia u zamenu za miran izlazak garnizona JNA iz grada. JNA je odrala re, muslimani nisu. Pripadnici Patriotske lige otvorili su vatru na konvoj dok je 3. maja prolazio Sarajevom, zarobili su trideset dva vojna vozila, ubili sedam vojnika JNA, a ranili mnogo vi e. To je bio primer verolomstva koji je razbesneo komandu UN u Sarajevu i izazvao trajno ogorenje kod Srba.

Zloin nad zloinima Daleko tei bio je napad muslimana na konvoj JNA koji je 15. maja pokuao da izae iz Tu zle, grada duboko u teritoriji pod kontrolom SDA. Posle dogovora izmeu armije, gradonaelnika Tuzle i Patriotske lige, velika kolona sastavljena od trupa JNA i civila, ukljuujui i porodice oficira, napustila je kasarnu. JNA se drala instrukcija i razoruala sva vozila; vojnicima je dozvoljeno da nose samo lino naoruanje. Pa ipak su njihov prvi pokuaj da napuste Tuzlu u 14 sati spreile muslimanske paravojne trupe, pod izgovorom da vojnici nose previe opreme... U 19 sati, konvoj je pokuao ponovo da se evakuie, upavi u dobro planiranu zasedu, sa snajperistima i minama, na glavnoj raskrsnici istono od grada. Vojnici JNA, od kojih su mnogi bili regruti mlai od dvadeset godina, bili su pobijeni a da nisu ni imali ansu da se bore. Ma lo njih je preivelo napad, a veina ih je ranjena; preiveli su priali o ubijanju ranjenih vojnika JNA, pogubljenih kao na stratitu, a muslimanski civili su se pri druili krvavom piru. Nikada nije utvreno koliko ih je u ovom masakru poginulo - muslimani su priznali smrt 51 pripadnika JNA, dok su Srbi tvrdili da je broj mnogo vei, izmeu dve i tri stoti ne - ali to je bi lo nemogue pouzdano ustanovi ti jer su muslimani odbili da otvore svoje arhive o ovom zlo inu, odobrivi ponovnu sahranu samo trideset rtava deset godina posle pokolja. Tela su bi la toliko izgorela da se nisu mogla identifikovati. Tuzlanski masakr nije ostavio nikakav utisak na zapadne medije postavljajui obrazac da je ubijanje muslimana vredno panje, dok smrt nemuslimana nije. Za JNA, to je bio tragian i po niavajui kraj njene misije u Bosni unapred osuene na propast. U maju 1992. dolo je do sloma Titove armije i do istke viih oficira koje je Miloevi smatrao odgovornim za bosanski debakl. Trideset osam generala je otputeno iz slube, u sutini ceo Generaltab, meu njima i Mi lutin Kukanjac i Aleksandar Vasiljevi. efu KOS-a je namenjena posebna kazna i izveden je pred vojni sud na osnovu lanih optubi, izmeu ostalog za tajnu saradnju sa muslimanima i pruanje informacija i naoruanja Patriotskoj ligi! Bio je to mraan skandal ak i prema balkanskim merilima, a posle trideset pet dana suenja koje je postalo javni spektakl i 110 dana zatvora za zloine koje nije poinio,Vasiljevi je puten kad je presuda oborena. Tokom celog rata, zapadni mediji su neprimereno pratili nemuslimansku stranu. Brojni su uzroci ove neravnotee. Sarajevo je bilo jedino mesto u Bosni u kojem su se novinari oseali bezbedno i u kojem su mogli da pronau pristojne hotele, hranu i pie - inioci koje ne treba potcenjivati kad ocenjujemo meunarodnu tampu - pri tom su se muslimani udvarali novina rima, dok su ih Srbi i Hrvati obino drali to je dalje mogue, smatrajui, ne bez razloga, da su pristrasni prema muslimanima. Rat je stoga praen uglavnom iz Sarajeva - u sluaju zapad nih televizija, skoro iskljuivo iz Sarajeva. Rat u Bosni, kako ga je video Zapad, bio je samo mali deo mnogo ireg sukoba u kojem je muslimane bilo lako prikazati kao bespomone rtve. Deavanja u ostatku Bosne - ili ak iza kulisa u Sarajevu - naprosto nisu bila vest. Stvaranje homogenih dravica U leto 1992, koje je nepovratno preobratilo donekle nejasan lokalni sukob, tradicionalne mada opake vrste, u globalni fenomen sa naslovne strane, koji se prati 24 sata dnevno sedam dana u nedelji, i koji svi pristojni ljudi sigurno smatraju neuveno stranim. Izraz koji je sve promenio bio je etniko ienje" i njime je namah definisan bosanski rat. Poreklo izraza je nejasno, mada su ga povremeno koristile razne frakcije u Jugoslaviji tokom Drugog svet kog rata. Uobiajeno prikazivano na Zapadu kao laki" genocid, etniko ie nje, zapravo implicira uklanjanje neeljenih etnikih grupa sa nekog terena u sklopu vojnih operacija. Ubijanje nije primarna namera. ienje terena", srodan termin, bio je uobiajen deo jugoslovenske vojne doktrine i praktikovali su ga Titovi partizani u znatnim razmerama 1945, kada je pogubljeno na de setine hiljada neprijateljskih neboraca, ukljuujui ratne zarobljenike i civile. Etniko ie nje, mada strano, bilo je samo doktrina koju su tri generacije oficira JNA uile da primenjuju protiv pobuna, oficira koji su obuavani za borbu protiv petokolonaa" i terorista" progo nom ne samo boraca nego i njihovih simpatizera. Procena amerike Centralne obavetajne agencije (CIA) o etnikom ienju koje su vrili Srbi u severozapadnoj Bosni u prolee 1992, koja je naila na veliku panju u medijima, bila je analitina i uravnoteena.

Bosanska srpska armija je preduzela ove operacije etnikog ienja zato to je verovala da muslimansko stanovnitvo predstavlja oruanu pretnju ili da moe delovati kao peta kolona" u ratu sa bosanskom vladom. Usredsreivanje Vojske Republike Srpske na oduzimanje oruja od stanovnitva i na pritvaranje mukaraca sposobnih za vojsku podrava ovu analizu. To to je paranoja bosanskih Srba preuveliala ovu navodnu pretnju, ne znai da VRS nije verovala u nju. Nekoliko grupa naoruanih muslimana koje su uspele da se formiraju i prei ve srpske napade i da vre povremene gerilske napade na snage VRS i MUP-a (tj. policije) u ovoj oblasti dodatno je rasplamsalo ovu paranoju. ta vie, borba koja se vodi radi razmetanja stanovnitva bila je uobiajena pojava u bal kanskim ratovima 19121913. kao i u Drugom svetskom ratu. Etniko ienje vanih oblasti bilo je neobjavljeni cilj svih strana u bosanskom ratu - muslimana, Srba i Hrvata - mada su ovaj izraz mnogo ee koristili zapadni novinari nego oni koji su ratovali u Bosni. Problem je bio u tome to je Bosna bila multinacionalna drava sve do lokalnog nivoa. Bilo je malo oblasti koje su imale jaku etniku veinu: redak izuzetak bila je oblast oko Bihaa na severozapadu Bo sne, koja je imala preko 80 procenata muslimana, ali je i u njoj ivelo dosta nemuslimana. Optine su u veem delu zemlje bile meovite. Povlaenje koherentnih etnikih granica - to su sve tri zaraene strane uprkos javnim izjavama planirale od samog poetka - zahtevalo je preseljenje stanovnitva. Nema sumnje u to da su bosanski Srbi izvrili vie etnikih ienja 1992. nego muslimani ili Hrvati, ali to je bilo zbog toga to su bili bolje naoruani i sa boljom vojnom organizacijom. Pored toga, Srbi su imali vei zadatak pred sobom, budui da su inili veinu poljoprivrednog stanovnitva u Bosni i stoga kontrolisali nesrazmerno veu teritoriju koju je trebalo oistiti od nesrba. Pa ipak, u trenutku kad je u jesen 1995. oruje utihnulo, sve tri etnike grupe su uspostavile sa svim homogene dravice, uz pomo etnikog ienja koje su vrili i muslimani i hriani. Vei deo borbi 1992. vodio se na lokalnom nivou i do pomeranja stanovnitva dolazilo je na itavoj teritoriji Bosne. Vlada SAD otkriva termin "etniko ienje" Do due borbe jedne snage protiv druge dolo je jedino na severu, oko Brkog, gde su se bosanski Srbi borili za kontrolu nad koridorom Posavina protiv vojske bosanskih Hrvata - Hr vatskog vije a obrane (HVO) - koju su podravale snage iz susedne Hrvatske. Ta bitka, koja je bila strateki nuna za bosanske Srbe jer je samo uzak koridor povezivao zapadnu i istonu polovinu njihove mini-drave, besnela je tokom prolea i leta, i zavrila se pobedom VRS koja je odrala otvorenom ilu kucavicu Republike Srpske. irom Bosne civili su beali od sukobljenih vojski i postajali izbeglice. Razmere stvarnih ubistava bile su relativno male. Posle vie od etrdeset dana borbi, 10. maja, bosanska javna zdravstvena sluba je objavila da je ukupan broj onih ija je smrt nastupila usled raznih uzro ka 1.320, plus 6.700 ranjenih i 1.900 nestalih, kao i 320.000 raseljenih u zemlji i 350.000 iz be glih iz zemlje. U prvim mesecima rata, sve strane su razmenjivale optube za zloine nad civilima, koji ni su bili velikih razmera. Sve se promenilo krajem jula kada su se u zapadnoj tampi pojavili izvetaji o navodnim srpskim koncentracionim logorima".... Roj Gatman (Roy Gutman) iz Njusdeja prvi je 19. jula objavio priu o logorima u Manja i i Omarskoj u kojima su u loim uslovima zatvoreni muslimani. Pria je eksplodirala prve nedelje avgusta sa brojnim izvetajima u kojima se tvrdilo da bosanski Srbi zatvara ju i ubija ju veliki broj muslimanskih civila; ponovo je korien termin koncentracioni logor". Sve prie su poivale na siromanim izvorima i oslanjale se na informacije iz druge i tree ruke, od kojih je vei deo bio prosto netaan, ali je njihov uticaj bio trenutan, a nijedan za padni novinar nije bio voljan da dublje zagrebe kako bi otkrio istinu. Kada je britanska televizijska mrea ITN prikazala snimke neuhranjenih logoraa koje su bosanski Srbi drali u Trnopolju, slika se nije vie mogla izbrisati i muslimani su dobili propagandni rat u prvoj rundi. Ministarstvo spoljnih poslova SA", koje je povremeno pominjalo srpska etnika ienja jo od sredine maja, sada je ovaj termin redovno koristilo, a Kongres je zahtevao da se neto preduzme... Muhamed za kockarskim stolom

Mada je zvanini stav koji o ratu u Bosni jo uvek ima amerika administracija sasvim drukiji od iskustava koja su imali njeni vrhunski obavetajci, mnoge istine danas dolaze na videlo zahvaljujui upravo pojedinim savesnim posmatraima i "diskretnim" akterima krvavog graanskog rata u ovom delu nekadanje Jugoslavije. Profesor strategije na Vojnopomorskom koledu (Njuport, Rod Ajlend) i bivi analitiar i kontraobavetajac Don R. indler, napisao je knjigu "Bosanski rat i teror", iz koje Tabloid u nekoliko nastavaka svojim itaocima prireuje najinteresantnije delove. Uspeh muslimana u oblikovanju zapadnog javnog mnjenja o ratu i u manipulisanju njime nije bio sluajan. Bio je to ishod pametne i proraunate strategije da se kao kljuno oruje u ratu koristi status muslimana kao rtava, strategije ostvarivane onim to je je dan od malobrojnih Amerikanaca, prozrevi ovaj trik, nazvao plodnom propagandnom mainerijom". Ve postojea oseanja u amerikim medijskim i akademskim krugovima olaka la su posao Sarajevu, ali SDA nita nije prepustila sluaju. Osnovala je kancelariju za odnose s javnou, koja e se baviti medijima mnogo pre no to su muslimani imali bilo kakve ozbiljne vojne snage. Za razliku od bosanskih Srba i Hrvata, muslimani su se dodvoravali novinari ma i obezbeivali im pristup do svojih zvaninika, to je doprinelo da izvetavanje medija bu de sa svim zadovoljavajue po Sarajevo, mada esto nije imalo nikakve veze sa stvarnom situacijom. Na primer, Haris Silajdi, muslimanski ministar spoljnih poslova i kasniji premijer, bio je medijski miljenik, poznat po svo jim zapadnja kim" na vika ma i dopadljivim gleditima. Retko kad se pominjalo da je on sin muslimanskog svetenika i hafiza (ono ga ko zna Kuran na pamet) koji je bio imam vodee sarajevske damije, a da je i sam Silajdi zavrio medresu sa arapskim jezikom kao glavnim predmetom. Bez obzira na to koliko se uzdali u Alaha, oni nisu mogli odnose sa Vaingtonom da prepu ste sluaju, te je SDA pozvala vode e amerike firme za odnose sa javnou da im iznesu po nude. Sarajevo je izabralo Hila i Noultona (Hill & Knowlton), firmu koja je imala iskustvo sa Jugoslavijom; bila je poznati ja kao PR firma koja je stajala iza neslavnih lanih svedoenja pred Kongresom 1990. o navodnom irakom ubijanju odojadi u Kuvajtu. Sredi nom 1993. Sa rajevo je takoe angaovalo i firmu Rader Fin (Ruder Finn), koja im je pomogla u postiza nju velikog diplomatskog uspeha na Konferenciji o ljudskim pravima, odranoj u Beu 1993; pomo firmi za odnose s javnou dovela je do muslimanske dominacije ovim dogaajem ko ji se zavrio glasanjem (88 prema jedan) za osudu neangaovanja UN u Bosni i zahtevom za ukidanje embarga na uvoz oruja u bivu Jugoslaviju, koji su uve e UN. Jo jedna znaajna pomo bio je bosanski ambasador u Ujedinjenim nacijama, Muhamed airbej. Mo, kako je voleo da ga zovu, nije se skidao sa amerike televizije tokom sukoba; govorei savrenim amerikim engleskim bez akcenta, airbej je bio mono oruje u sara jevskom arsenalu. Novi ambasador je zapravo vei deo ivota proveo u Sjedinjenim Drava ma i bio je ameriki dravljanin. Malo njih je pominjalo da je on sin Nediba airbegovia (Mo je koristio tursku verziju prezimena), lana unutarnjeg kruga SDA i Izetbegovievog sa radnika u islamu due od pola veka. Nijedan ameriki reporter nije pomenuo da je airbego vi stariji bio osuen za terorizam u Jugoslaviji zbog svojih aktivnosti u Mladim muslima nima i da je sa Alijom Izetbegoviem bio sa osniva i urednik ekstremistikog asopisa Mu dahid; ostale su nepomenute i airbegovieve bliske veze sa konzervativnim imamom Mehmedom Handiem, saradnikom ustaa za vreme Drugog svetskog rata. I stariji airbegovi je sluio zajednikoj stvari kao diplomata, kao putujui ambasador za muslimane, veinom po islamskim zemljama gde je bio lepo priman. Lopov u odelu diplomate Slanje airbeja u UN bio je najgori primer nepotizma", primetio je jedan disidentski raspoloen bosanski musliman, ali je bio deo dobro smiljenog plana. Njegove usluge mu slimanskim ciljevima bile su vitalne za pobedu u propagandnom ratu, a protivnapori bosan skih Srba i Hrvata u zapadnim medijima bili su slabi i ne bit ni: oni ni su ima li Moa. Do trenutka kada je airbej postao prava bruka; rat je bio zavren i zapadni mediji su se okrenuli na drugu stranu. Ono to izvetai nisu spominjali, a to su oni koji su mu bili bliski znali, jeste to da je Mo veliki kockar i lopov. Napustio je Ujedinjene nacije da bi postao mi nistar spoljnih poslova - to je bio prvi put da uopte ivi u Bosni - a njegov mandat je bio opte reen skandalima koji su rezultirali meunarodnim poternicama radi istrage o nestalim fondo vima Ministarstva spoljnih poslova, pola miliona dolara ukradenih samo u poslednjoj godini rata. To je verovatno imalo neke veze sa Moovim kockarskim navikama. Uhapen je u Bosni prilikom racije u nelegalnoj kockarnici, a optubu je pokuao da izbegne pozivajui se na imunitet lana vlade. Ista pria se ponovila u Luizijani aprila 2000. kad je uhapen u jednom kazinu u Nju Orleansu zbog sumnje da je koristio prepravljene kockice

za igru. Mo, ponovo na mestu ambasadora u UN, nasilno je protestovao i suoio se i sa optubama za naruavanje javnog reda i mira. Njegovi pokuaji da se pozove na diplomatski imunitet nisu bili uspeni jer je bio ameriki dravljanin, ali je bio dovoljno dugo na slobodi da je mogao da pobegne. Bio je to bizaran kraj javne karijere nekadanje medijske zvezde i je skandale novinari, koji su ga dobro poznavali, nisu zabeleili. Kako je zvanini Vaington reagovao na armantnu" ofanzivu Sarajeva sloena je pria. Pronai koherentnu nit nije ba mali izazov zahvaljujui promenama i preokretima amerike politike pod uticajem medijima voenih dogaaja. Zaista, izraz politika Sjedinjenih Drava prema Jugoslaviji" izmeu 1991. i 1995. jeste i sam oksimoron", primetio je jedan prouava lac ove teme, toliko je pria zapletena. Ono to ni je sporno jeste to da je amerika politika prema Balkanu prela put od pruanja podrke jedinstvu Jugoslavije sve do sredine 1991, do otvorene podrke bosanskim muslimanima dve godine kasnije. ta se desilo? Vaington nije bio iznenaen raspadom titoistike graevine, mada nije oekivao onaj ste pen nasilja i razaranja koji e nestanak Jugoslavije doneti Balkanu. Prema proceni Centralne obavetajne agencije iz oktobra 1990, dani Jugoslavije bili su izbrojani, zbog povratka nacio nalizma na mesto umirue ideologije titoizma, a graanski rat predstavljao ozbiljnu mogu nost. Meutim, sve to nije bio problem Vaingtona gledite koje je jasno izneo krajem maja 1991, u predveerje sloma, general Don Galvin (John Galvin), vrhovni komandant NATO-a u Evropi, koji je objasnio da, poto Jugoslavija nije unutar odbrambene nadlenosti NATO-a, tamonji dogaaji nee dovesti do intervencije NATO-a ili Sjedinjenih Drava. ini se da se administracija Dorda Bua malo interesovala za Jugoslaviju pravino je rei da su daleko tei problemi, poput raspada Varavskog pakta i Sovjetskog Saveza, kao i nepovoljan kraj rata s Irakom, dominirali aparatom spoljne politike Vaingtona i krajem ju na 1992, dva meseca po poetku bosanskog graanskog rata, predsednik Bu je i dalje zastupao izolacionizam u odnosu prema jugoslovenskoj katastrofi, izjavivi: Ne nameravam da tamo koristim amerike trupe." Antisrpski stav Stejt departmenta Ministarstvo spoljnih poslova je pratilo Bosnu i Jugoslaviju paljivije nego administracija, ne samo zato to je zamenik ministra Lorens Iglberger bio ambasador u Beogradu i lino se zanimao za balkanske poslove. Ni Voren Zimerman, tadanji ambasador u Beogradu, nije bio novajlija u balkanskim misterijama. Za razliku od Pentagona, koji je eleo da ostane daleko od Balkana, to je saeto iz ra avao naelnik Zdruenog generaltaba Kolin Pauel videvi u Bosni samo budui evropski Vijetnam, diplomate nisu beale od balkanskih problema. Pa ipak je ovo bio jo je dan sluaj kada su eksperti" vie greili nego to su bili u pravu; ini se da ni Iglberger ni Zimerman ni su verovali da e titoistika drava stvarno nestati, a Bosnu su shvatili pogreno. Oni su nena merno gurnuli Bosnu blie graanskom ratu, verujui da e ameriko priznanje nezavisnosti Bosne osujetiti napade bosanskih Srba i Beograda. Ve je istaknuta greka koju je Zimerman poinio u Lisabonu. Uprkos ambasadorovim upornim poricanjima da je ohrabrio Izetbegovia da odbi je poslednju ansu za mir, da nas je rasprostranjeno uverenje da je on zapravo to uinio. Retrospektivno, izgleda da Zimermanova uloga u Be ogradu nije pomogla ni interesima mira ni Sjedinjenih Drava. Mada je izjavio da je otcepljenje Slovenije i Hrvatske juna 1991. bilo nezakonito", ambasador je potom podrao nezavisnost Bosne dodavi, tri godine posle sastanka u Lisabonu, da je Izetbegovi uinio ogromnu politiku greku time to je brzo krenuo ka nezavisnosti", greku sa sudbonosnim posledicama. Poput mnogih drugih, Zimer man je naseo na Izetbegoviev autoportret umerenjaka. Kad su ga upitali za Islamsku dekla raciju, ambasador je odgovorio da Izetbegovi nikada u njoj nije pomenuo islamsku dra vu". Kad su mu odvratili da je Izetbegovi sasvim sigurno govorio o muslimanskoj dravi u svojoj knjizi, Zimerman je odgovorio: Jeste. Ali to nije njegova formula za Jugoslaviju." Mada su u Stejt departmentu krajem 1992. preovlaivali intervencionisti koji su eleli ameriku vojnu akciju radi odbrane bosanskih muslimana, ovo gledite je u Buovoj administraciji bilo manjinsko. Ministarstvo odbrane i obavetajni krugovi bili su odluno protiv intervencije: prvi su se plaili kopnenog rata na Balkanu, dok su drugi bili skeptini u pogledu toga da se u Bosni mogu uopte nai dobri momci" koje treba podrati. Pa ipak, zbog Buovog politikog povlaenja, novembra 1992, ubrzo e prevladati antisrpski stav Stejt departmenta. Ono to je bilo gubitak za Veliku staru partiju postae dobitak za Sarajevo. Sve je to bilo plivanje uzvodno"

Bosni se dogodio Bil Klinton. Za kandidata Klintona se znalo da ga slabo interesuje spoljna i odbrambena politika, zapravo inilo se da je skoro alergian na te stvari, ali se guverner Klin ton rano zainteresovao za Bosnu. Kad je u avgustu 1992. dolo do histerije u medijima koji su napadali predsednika Bua da ne ini dovoljno da zaustavi ono to je tampa nazivala geno cidom", Klinton je pomogao da se plamen rasplamsa. Ve 5. avgusta traio je bombardovanje bosanskih Srba kako bi se pomoglo muslimanima. Njegovo gromko zalaganje za politiku Sa rajeva bilo je istovetno onome to su govorili mediji. Klinton je veinom sledio progresivna miljenja o Bosni, to je kao politiar koji se upravlja prema ispitivanjima javnog mnjenja toli ko puta inio, mada su njegove rane promuslimanske izjave bile pre svega nain da se priku pe poeni protiv republikanaca. Klintonov jastrebovski stav prema Balkanu nastavio se i posle njegove inauguracije, i tek nekoliko nedelja poto je stupio na dunost obeao je da e amerika diplomatija punom tei nom pritisnuti" bosansku krizu. Potpredsednik Al Gor bio je poznat kao zastupnik musliman skih interesa jo glasniji od Klintona. Poto je zvanini Vaington sada bio otvoreno prosara jevski, u prvi plan je izbila vojna dimenzija tog problema. Krajem februara 1993. tim od dva deset est amerikih eksperata krenuo je u Bosnu u tromesenu misiju radi prikupljanja inje nica kako bi se postavile osnove za promenu politike Sjedinjenih Drava. Trebalo je proceniti opcije za vojnu akciju, kao i verovatne posledice neposredne intervencije na strani muslima na. Eksperti Pentagona zakljuili su da se bosanski Srbi ne mogu odupreti amerikoj kampa nji iz vazduha. Znaajno je istai da je amerika politika ve bila promuslimanska - nije se radilo o mogunosti vojne intervencije radi prekida borbi, a sve militantnija i islamskija priro da SDA nije se ticala Klintonovaca. Kljuni evropski saveznici bili su zabrinuti novim, otvoreno proizetbegovievskim tonom politike Sjedinjenih Drava. London i Pariz, budui skeptini u pogledu muslimana, ne bi podrali agresivniju ameriku intervenciju u Bosni; ubrzo je postalo pomodno u za padnoj Evropi podsmevati se amerikim Ramboima" koji ele da bombama vrate bosanske Srbe u kameno doba, dok su se mnogi pitali ta se to zbilo te je toliki broj nenih demokrata postao toliko ratoboran. Odjeci ove rasprave uli su se i u Vaingtonu. Sam Klinton je diskretno odstupio od islamo filskog ara svoje administacije u leto 1993. On i Hilari Rodam Klinton proitali su tadanji bestseler Roberta Kaplana Balkanske utvare (Balkan Ghosts) i bili impresionirani njime. Ma da vie putopis nego istorija, knjiga je bila skeptina prema Balkanu i naglaavala njegovu du gu tradiciju nasilja i etnikih i verskih mrnji; mada su ga se naprednjaci gnuali, Kaplanovo delo je bilo nepristrasno, te stoga za njih ne prihvatljivo. Balkanske utvare su, ipak, navele no vog predsedni ka da se zapita koliko je mudra amerika intervencija u jednom tako neukroti vom regionu, i podstakle na oprez nasuprot brzoj akciji Vaingtona. Zvanini Vaington se podelio oko Bosne. Stejt department i Klintonova Bela kua bili su pod uticajem, kako je to nazvao jedan obavetajni oficir NATO-a sa iskustvom na Balkanu, kliea dobar momak, lo momak". Spoljnopolitiki aparat administracije bio je pod kontro lom vatrenih zastupnika amerike intervencije, koji su promuslimanske izvetaje u medijima prihvatali zdravo za gotovo... Rezultati obavetajne zajednice bili su bolji. Spremniji da ispitaju injenice, obavetajni analitiari, uopte uzev, nisu pripisivali nezasluenu teinu izjavama o zverstvima i bili su skeptini u pogledu verodostojnosti bilo ega to je stizalo sa Balkana, gde nikome nije trebalo verovati. Obavetajna zajednica je 1993. procenila da su se bosanski Srbi do sada najvie drali sporazuma o prekidu vatre i o humanitarnoj pomoi", to je bilo gledite koje nije steklo prijatelje u Beloj kui. Dobar rad obavetajne zajednice bio je uzaludan usled niskog statusa koji je Klintonova Be la kua dodelila obavetajnim agencijama. Dejms Vulsi (James Woolsey), prvi direktor Centralne obavetajne agencije (CIA) koji se za vreme svog mandata samo jednom sreo sa predsednikom seao se da su CIA i obavetajna zajednica bile pravine u svojim procenama i da su se klonile meanja u politiku: Zapravo, uopte nismo davali nikakve politike savete", ali nepristrasne procene uopte nisu zanimale Klintonovce: sve je to bilo plivanje uzvodno". Istina je da je lobi prijatelja Sarajeva u Vaingtonu, kome su pripadali skoro svi znaajni funkcioneri Klintonove administracije, bio loe obaveten i da je ignorisao vesti koje nije e leo da uje. ak i kad su amerike obavetajne agencije uspevale da dokau da je vei deo izvetavanja o Bosni malo vie nego propaganda SDA, bilo je verovatnije da e funkcioneri Bele kue vie verovati izvetajima u tampi nego poverljivim procenama Ministarstva odbra ne ili ak Ujedinjenih nacija... Tihi rat pijuna i diplomata

Obavetajnu zajednicu naprosto nisu sluali, iz ideolokih razloga. Jasne dokaze Centralne obavetajne agencije i Pentagona, koji su pokazivali da i muslimani ine zverstva, Bela kua i Stejt department su odbacivali, a isto tako su zanemarivane i procene, briljivo potkrepljene dokazima, koje su ukazivale na nemogunost da iz rata izraste multietnika Bosna. U vreme kad je isticala prva godina Klintonovog mandata, CIA je postala skoro isto toliko pesimistina u pogledu Bosne kao i Pentagon, koji je vie puta iznosio gledite da Amerika ni je u stanju da zaceli stogodinji sukob" u toj zemlji. Na pomolu je bio tihi rat izmeu pijuna i diplomata oko toga koliko Vaington treba da pomae bosanskim muslimanima, pri emu su diplomate sledile zapovesti administracije. U raspravama o Bosni, realnost je u Klintonovoj administraciji bila isto toliko zanemarena kao u medijima ili akademskim krugovima. Amerika politika prema Jugoslaviji loe je reago vala na raspad te zemlje. Iako je sukcesija Bosne bila sumnjive legalnosti prema meunarodnom pravu, Vaington ju je iz sveg srca podravao, to je navelo neke da se zapitaju: Da li je meunarodno pravo samo ono to Sjedinjene Drave i Savet bezbednosti kau da jeste?" Dalje, amerika politika je uvek nesrazmerno optuivala Srbe za krizu delujui u skladu sa presudnom, mada neizreenom pretpostavkom da Srbi nemaju nikakvog razloga da se plae ivota u dravi kojom vladaju muslimani". Ma kakvi bili nedostaci Buove politike prema Balkanu, oni blede u poreenju sa promusli manskim aktivizmom Klintonove administracije koja je papagajski ponavljala pomodne pret postavke i zakljuke novinara koji su sve tu prikazivali bosanski graanski rat. Alahove nevladine organizacije na Balkanu Mada je zvanini stav koji o ratu u Bosni jo uvek ima amerika administracija sasvim drukiji od iskustava koja su imali njeni vrhunski obavetajci, mnoge istine danas dolaze na videlo zahvaljujui upravo pojedinim savesnim posmatraima i "diskretnim" akterima krvavog graanskog rata u ovom delu nekadanje Jugoslavije. Profesor strategije na Vojnopomorskom koledu (Njuport, Rod Ajlend) i bivi analitiar i kontraobavetajac Don R. indler, napisao je knjigu "Bosanski rat i teror", iz koje Tabloid u nekoliko nastavaka svojim itaocima prireuje najinteresantnije delove. Poput svih radikalnih formi islama, vahabizam veliki znaaj pridaje du'a (poziv) pristupu, to znai jednom sveobuhvatnom revnosnom propovedanju i irenju istinite vere svuda, obino meu muslimanima koji pripada ju pogrenom" islamu. Svi islamisti se mogu grubo podeliti na one koji zastupaju du'a pristup preobraaju drutva, i one koji zastupaju nasilan, ili dihadski pristup. Meutim, bilo bi pogreno pretpostaviti da je podela uvek jasna ili vrsta. Mnogi zastupnici du'a islamizma u najboljem sluaju samo uslovno osuuju dihadsko nasilje i teror, dok mnogi koji poinju od du'a pristupa prelaze na agresivnije for me islamizma. Stoga su napori zapadnih naunika da Muslimansku brau - klasian sluaj du'a islamistikog pokreta - prikau kao nenasilnu ak i naprednu organizaciju, zato to ona ne zastupa neposredno terorizam radi ostvare nja svojih ciljeva, pogreni i pokazuju neshvatanje sutine radikalnog islama. Muslimanska braa su dala bezbrojne teroriste koji su poinili teroristike zloine irom sveta, pobivi na hiljade nedunih. Meu njima je i Ajman al Zavahiri koji je, primetio je njegov biograf, uticao na Bin Ladena ta ko to je bio u stanju da Bin Ladenu proda svoju revolucionarnu dihadistiku ideologiju koja je promenila Bin La dena iz salafijskog propovednika koji se bavi dobrotvornim radom u borca dihada zabavljenog pronalaenjem pravnih razloga za borbu protiv Amerikanaca i cionista". Oni koji su se borili u prvim borbenim redovima za radikalni islam u Bosni zdruili su i du'a i dihadski pristup na nain koji je zapadnjacima, s njihovim uslovnim refleksom da propovednike i borce vide kao dva oprena drutvena tipa, bio teko razumljiv. Abu Abd al Aziz, prvi poglavar mudahedina u Bosni, objasnio je da je napustio Kabul i krenuo put Balkana sa etiri veterana avganistanskog dihada kad je uo za uase" i povredu asti" muslimanskih ena koje vre hriani u Bosni. Al Azizov najvei izvor ponosa bilo je poduavanje zabludelih bosanskih muslimana istinskom islamu, a to je neto to se ne sme ponititi: Najgori scenario bila bi", objasnio je, meovita drava ili meoviti parlament ili meovita vlada muslimana i hriana." Al Aziz je bezbroj puta putovao po svetu poto se okonala njegova dunost na Balkanu irei vest o dobrim delima - i na bojnom polju i van njega - koja su mudahedini poinili u Bosni, ukljuujui i nekoliko putovanja u Sjedinjene Drave, gde su ga islamske organizacije doekale kao heroja (poslednji put je u

Ameriku doputovao krajem decembra 1995. kada je prisustvovao treem godinjem susretu Islamske skuptine Severne Amerike u Dirbornu, u Miigenu). Al Aziz je stalno pominjao da se sreo sa Alijom Izetbegoviem... Propovedanje vehabijaskog islama Primer toga kako su mudahedini videli svoju ulogu i svoje verske i vojne dunosti jeste bo sansko iskustvo eika Imada el Misrija (Sheikh Imad el-Misri), kljunog islamistikog misio nara s reputacijom svetog ratnika prvog reda. On je u Bosnu doao 1992. napustivi svoj dobro plaeni posao ekonomiste u Saudijskoj Arabiji da bi vodio sveti rat koji je shvatao kao versku dunost protiv nevernika i pagana". El Misri je bio strogi vahabista, izjavivi da je njegova vera salafistiki pokret koji zahte va da se ljudi vrate tradicijama istinskih praotaca salafa koji su bili najbolje pokolenje". On je smatrao da su zabludeli i polusekularni Bonjaci u kandama zla i da bezmalo i nisu muslima ni: bilo je potrebno da se podue istinskom islamu, to je bio trenutaka da na scenu stupaju mudahedini; njihovoj veri, hvalio se El Misri, potrebna je samo krv muenika da bi uhvatila korena". On je veoma mnogo doprineo da se to dogodi. Pored toga to se borio protiv bosanskih hri ana, El Misri je sluio u jedinicama mudahedina Armije BiH kao verouitelj i hafiz, upra vljajui poljskom medresom koja je pruala vahabistike pouke regrutima; tokom rata je de vetnaest puta vodio etrdesetodnevnu sesiju, koja se zahtevala od onih koji su eleli da stupe u elitnu jedinicu svetih ratnika. Od samog poetka mnogi bosanski muslimani, ukljuujui i deo svetenstva, bili su duboko podozrivi u pogledu stvarnog plana mudahedina koji su se pojavili u njihovoj sredini. Ni jedan musliman nije bio voljan da odbije pomo drugih muslimana, posebno kad su ratni na pori Sarajeva bili oigledno neveti, ali potreba vehabija da osude i unite svaku drugu vari jantu islama nije donela naklonost obinih Bonjaka svetim ratnicima. Posebno uvredljivo bi lo je nasilniko nastojanje mudahedina da nametnu saudijske obiaje lokalnom stanovnitvu. Jedan imam je objasnio: Imamo vehabije koji ele da u Bosni preslikaju sistem i poredak ko ji geopolitiki nije pogodan ni primenljiv u tom delu sveta." Imam Senad Agi, moda najreitiji zastupnik umerenog islama u Bosni, osudio je one koji bi na silu da nametnu islam", dodajui da su mnogi mudahedini doli samo da propovedaju ovaj svoj islam". Agieva osuda je bila prodorna: Vehabije se bore protiv svega onoga to je tokom historije obogatilo islamsku kulturu i islamsku tradiciju." Na alost, ove zamerke su bile uzaludne jer je vlada u Sarajevu zduno doekala i podrala lanove islamistike internacionale. ta vie, iza njih je stajao skup dobro finansiranih i dobro organizovanih meunarodnih organizacija koje su najvie liile na Alahove nevladine orga nizacije". Mnoge organizacije uopte nisu bile nevladine nego, da upotrebimo jedan oksimo ron, NVO koje podrava drava. Najznaajnija od njih bila je Meunarodna islamska orga nizacija za pomo (IIRO), poznata i kao Igata. Ova organizacija je bila finansijski stoer Al Kaide, a njene veze sa pokretom meunarodnog dihada bile su toliko duboke da se humani tarna organizacija i dihadska mrea ne mogu funkcionalno razdvojiti. IIRO i Muslimansku svetsku ligu (Muslim World Le a gue - MWL), organizaciju iz koje je IIRO nastala, osnovala je i finansirala saudijska vlada da bi vahabizam irile po svetu dobrotvornim radom i propovedanjem - a, pokazalo se, i terorizmom. Saudijski juri na Evropu preko Bosne Muslimanska svetska liga je nadzirala jo dve grupe vahabista koje su delovale u Bosni, Islamsku fondaciju Al Haramein i s njom blisko poveza nu Dobrotvornu organizaciju Al Haramein al Mesdid al Aksa (al Haramein" al Haramein oznaava sveta mesta", tj. Meku i Medinu). Fondacija Mufavak (Blagoslovena pomo", Mufawaq), jo jedna NVO koju finansira Saudijska Arabija i koju Bin Laden javno podrava, takoe je bila aktivna u Bosni. Koliko su IIRO, MWL i srodne grupe bile bliske Rijadu razjasnilo je svedoenje jednog vieg funkcionera Muslimanske svetske lige pred kanadskim sudom 1999: Muslimanska svetska liga...je fondacija koju u potpunosti finansira vlada. Drugim reima, ja radim za vladu Saudijske Arabije." Na svim nivoima, saudijska drava je podsticala mlade ljude raspoloene za dihad da vode sveti rat u Evropi. Cela Saudijska Arabija, poevi od vlade, teologa, do obinog naroda, bila je zato da se mladii alju u dihad u Bosni i Hercegovini", seao se Nasir Ahmad Nasir Abdala al Bahri (Nasir Ahmad Nasir Abdallah alBahri), koji je sa dvadeset godina zapoeo karijeru mudahedina 1992. u Bosni; na kraju je postao telohranitelj Osame

bin Ladena. Krenuli smo u tu zemlju" - rekao je mislei na Bosnu - zato to nije bilo verskog poglavara ili propovednika koji nije govorio o dihadu u Bosni i o patnjama muslimana." Novac za opremanje ovog mladia, koji se u Bosni borio pod imenom de guerre Abu Dan dal (Abu Jandal), dala je uiteljica iz Saudijske Arabije koju su prie o patnjama muslimana u Bosni navele da ponudi svoju jednomesenu platu, oko 2.000 dolara. Alijini "Crni labudovi" Mada su neki mudahedini odvraali budueg borca od odlaska na Balkan (rekli su: Omoguiemo ti da ode na bilo koje drugo poprite dihada osim u Bosnu, zato to u Bosni imamo realne pokvare nosti i mnogih izazova i Evropljanki. A i plavue bi mogle da utiu na tebe"), on je otiao u sveti rat i doiveo da ga Bosanci doekaju s dobrodolicom, ali da nita ne znaju o islamu". Bosna je bila samo jedan od frontova u velikoduno finansiranoj svetskoj vahabistikoj kampanji. CIA je utvrdila da je Saudijska Arabija od 1975. do 2002. potroila 70 milijardi do lara na spoljnu pomo, a od toga su dve treine otile na aktivnosti islamista" kao to su IIRO i MWL. Saudijski donatori su po slali 150 miliona dolara bosanskim muslimanima samo u to ku 1994. Do sredine devedesetih godina, carstvo MWL/IIRO, koje je nadgledao saudijski veli ki muftija, obuhvatalo je trideset ogranaka MWL-a irom sveta i kancelarije IIRO u preko de vedeset zemalja, ukljuujui est kampova za obuku terorista u Avganistanu. Postojale su broj ne veze IIRO sa meunarodnim terorizmom: na primer, 1999. policija je u Indiji uhapsila Sajeda Abu Nasira (Sayed Abu Nasir), dugogodinjeg slubenika IIRO, zbog pokuaja da podmetne bombe u amerike konzulate. Jo su mranije saudijske veze sa terorizmom otkrivene u Bosni. Analiza Centralne obave tajne agencije pokazuje da je treina islamskih dobrotvornih organizacija koje su delovale u Bosni, a IIRO na prvom mestu, pomagala aktivnosti islamistikih grupa koje se bave terori zmom", ukljuujui planove za kidnapovanje amerikog osoblja. U izvetaju se navode Hamas, Hezbolah, alirska GIA i egipatska Islamska grupa meu te roristikim organizacijama kojima su pomagale Alahove NVO u Bosni. Podjednako podmu kla bila je i uloga koju je igrala saudijska Visoka komisija za pomo Bosni, osnovana 1993. Vi soka komisija je imala veliku kancelariju u Sarajevu, koja je trebalo da koordinira saudijske dobrotvorne aktivnosti u Bosni, i priznala je da je podelila 400 miliona dolara pomoi (stvarni broj je bio bar 500 miliona dolara). Gde je taj novac otiao, bilo je otvoreno pitanje posle 11. septembra, kada su zakasnelim pretresima sarajevske kancelarije saudijske Visoke komisije otkrivene slike Svetskog trgovinskog centra pre i posle napada, dosijei o pesticidima i za pra ivaima letine i informacije o krivotvorenju propusnica amerikog Stejt departmenta. Takoe su bila zanimljiva zaplenjena dokumenta, ukljuujui i rukom pisane zapisnike sa zaglavljima MWL i IIRO, o sastancima sa Osamom bin Ladenom. Te organizacije su od samog poetka imale izuzetno bliske i prijateljske veze sa SDA i mu slimanskom vladom. Sarajevo je cenilo pomo - ideoloku kao i finansijsku i vojnu - i podr avalo je rad islamskih organizacija pruajui im politiku, a u mnogim sluajevima i vojnu zatitu. Decembra 1992. bosanski Hrvati su uhapsili dva radnika IIRO, za koje je otkriveno da po seduju ne samo propusnice muslimanske vojske ve i Crnih labudova, sarajevske elitne jedini ce za specijalne operacije. Oni su osloboeni poto je Izetbegovi lino traio od hrvatskog predsednika Franje Tumana da ih oslobodi. Mustafa Kamel Sulejman (Mustafa Kamel Suleiman), veteran avganistanskog i bosan skog dihada, objasnio je nain na koji su funkcionisali ti incestuozni odnosi. Sredinom 1992. nareeno mu je da napusti Avganistan i ode na novi front dihada na Balkanu. Prvo je otiao u Saudijsku Arabiju, a zatim produio za Hrvatsku sa grupom mudahedina koji su stigli u Za greb kao navodni nametenici u Al Harameinu. Na zagrebakom aerodromu saekala ih je bo sanska vojna delegacija iji je zadatak bio da borce prebacuje u Bosnu. Predstavnici Sarajeva su sredili da od hrvatskog Ministarstva spoljnih poslova dobiju akreditacije kao islamski dobrotvorni radnici, to je bilo odobrenje potrebno za put u ratnu zonu. Posle dugog putova nja preko Splita, Mostara i Sarajeva stigli su na front u centralnoj Bosni. Pored toga to su se sluili maskom islamskih NVO, drugi mudahedini su se predstavlja li kao radnici UN - uz la ne akreditacije - pa ak i kao novinari. Nevladin dihad vladinog imama

Stranka demokratske akcije je uinila sve to je mogla da regrutuje mudahedine i dovede ih u Bosnu. Sveopta osuda genocida" u Bosni irom muslimanskog sveta veoma je olakala pribavljanje sredstava i boraca. U jesen 1992. godine, Mustafa Ceri, omiljeni imam SDA, delovao je kao specijalni izaslanik za islamske zemlje pribavljajui podrku u inostranstvu za bosanski dihad. Sredinom septembra prisustvovao je Meunarodnoj konferenciji za zatitu ljudskih prava u Bosni, to se preokrenulo u islamistiki dogaaj i izvrsnu platformu za propagandu koju je Sarajevo namenilo neposredno islamskom svetu. Za razliku od onoga to su govorili Za padu, ova verzija poziva za pomo nije uopte ni pominjala multinacionalnu demokratsku dravu, obraajui se umesto toga samo sektakim interesima i nunosti da se pomogne bosanskim muslimanima da izgrade i zatite islamsku domovinu: upravo suprotno od onoga to je SDA podmetala krivicom optereenom Zapadu. Ceriev poziv je pribavio novac i ljude za dihad, dok je njegova poseta Saudijskoj Arabiji sledeeg meseca smatrana uspenom jer je dovela do poveane vojne i materijalne pomoi ratnim ciljevima Sarajeva. Tako se ubrzano odvijala radikalizacija - moglo bi se to nazvati i avganistanizacijom - bo sanskog graanskog rata. Osama bin Laden se istakao tokom avganistanskog dihada, ali nje gova uloga u tom sukobu izgleda vea retrospektivno nego to je stvarno bila; uvek je bio u senci Abdulaha Azama. Ako su temelji Al Kaide postavljeni u Avganistanu, vei deo iz grad nje odigrao se na Balkanu. Tek je devedesetih godina prolog veka, u Bosni, e Gevara islama" stao na noge i od Al Kaide izgradio fleksibilnu, dobro finansiranu organizaciju meuna rodnog dihada kakva je postala. Bosanski graanski rat je preobrazio Bin Ladena i njegove ljude u stoer mudahedina irom sveta. Zahvaljujui pomoi Alije Izetbegovia i SDA, Bin Ladenove legije su nale svoje mesto u izvozu radikalne vere i terorizma koji je iao ruku pod ruku s njom, u Evropu, gradei model dihada koji se moe izvoziti bilo gde u muslimanskom svetu. Saudijci nisu bili jedini zatitnici bosanskog dihada. Revolucionarni Iran je pruao isto to liko snanu podrku kao i Rijad, ukljuujui i znatnu vojnu pomo koju su Saudijci zadovolj no preputali Bin Ladenu i njegovoj sorti. Mada su Iranci bili iiti, njihova islamska revolucionarna drava bila je ideoloki blia sunitskoj SDA nego vahabizam, i mnogi kljuni lanovi Izetbegovievog unutarnjeg kruga smatrali su Iran idealom, ukljuujui i rukovodioca za logistiku, Hasana engia, kao i Omera Behmena, nekadanjeg mladomuslimana, koji je vei deo graanskog rata proveo u Teheranu kao bosanski ambasador. Rivalstvo Saudijske Arabije i Irana nije bilo zanemarljivo i uticalo je na postupke Tehera na. Poput Saudijaca, Iranci su eleli da steknu bazu i uporite u Evropi, to su zahvalni Bo sanci bili spremni i da im prue. Izmeu Saudijaca i Iranaca postojala je duboka ideoloka omraza. Ovi drugi su bili svesni toga da vahabisti smatraju iranski reim jeretikim, a Iranci su gajili i negodovanje poput onog izazvanog nesreom u Meki 27. jula 1987. kada su u stam pedu ivote izgubila 402 hodoasnika, a meu njima 275 Iranaca. Teheran je smatrao Rijad krivcem za tragediju i izrazio elju da se svetilita oslobode od zlih i pokvarenih vehabi ja". Ishod tog uzajamnog ogorenja bio je, kako su ga neki nazvali, islamski hladni rat" koji se vo dio na bosanskom tlu. U Bosni je Teheran video mogunost da naplati svoje angaovanje u Avganistanu. Iranska podrka avganistanskom otporu donela je malo konkretne koristi Iranu; mudahedini koje su podravali Saudijci izali su kao politiki pobednici posle povlaenja Sovjeta. U Teheranu su strahovi od vahabistike vlasti u Kabulu izazivali zabrinutost. Posle sovjetskog povlaenja, upozoravao je iranski reim, Avganistan ne sme da postane nova Saudijska Arabija". Islamska Republika je kritikovala uticaj saudijske politike neumerenosti" na Avganistan, i vahabizam nazivala smrdljivim i trulim tumorom na telu islama". eljni da izravnaju raune sa Rijadom, Iranci su pruili glasnu retoriku podrku Izetbego vievoj vladi koju je ova volela i cenila. Iranski voa ajatolah Homeini imenovao je ajatolaha Ali Ahmeda Danatija (Ali Ahmed Jannati) za svog specijalnog predstavnika za bosanska pi tanja, a ovaj se pokazao izrazito ratobornim zastupnikom muslimanske stvari. Danati je dva puta posetio Bosnu, osudio rat kao najvei skandal dvadesetog veka" i pozvao se na vrue islamske teme, govorei o ovom problemu kao o drugoj Palestini" i jo jednoj Andaluziji", imajui na umu islamski gubitak june panije 1492, jo uvek bolnu ranu za islamiste. A 1. Zelena internacionala Vlada u Sarajevu zduno je doekala i podrala lanove islamistike internacionale. tavie, iza njih je stajao skup dobro finansiranih i dobro organizovanih meunarodnih organizacija koje su najvie liile na Alahove nevladine

organizacije". Mnoge organizacije uopte nisu bile nevladine nego, da upotrebimo jedan oksimoron, NVO koje podrava drava. Iz Irana sa Kuranom Mada je zvanini stav koji o ratu u Bosni jo uvek ima amerika administracija sasvim drukiji od iskustava koja su imali njeni vrhunski obavetajci, mnoge istine danas dolaze na videlo zahvaljujui upravo pojedinim savesnim posmatraima i "diskretnim" akterima krvavog graanskog rata u ovom delu nekadanje Jugoslavije. Profesor strategije na Vojnopomorskom koledu (Njuport, Rod Ajlend) i bivi analitiar i kontraobavetajac Don R. indler, napisao je knjigu "Bosanski rat i teror", iz koje Tabloid svojim itaocima u nastavcima prireuje najinteresantnije delove. Zapadni novinari, naunici i politiari nisu esto razmatrali uticaj bosanskog rata na islam ski svet. ini se da je samo nekolicini palo na pamet da ovaj sukob ima drugaiji znaaj u tre em svetu" nego u njihovim sopstvenim zemljama. Agoniju njihovih bosanskih istovernika i vo su oseali muslimani irom sveta zbog efikasne propagande Sarajeva i brojnih islamskih or ganizacija. Za muslimane, bosanski graanski rat koji su gledali - s varvarskim zloinima ko je su hriani poinili nad nevinim muslimanima, progonjenim i ubijanim zbog njihove vere - po tvrdio je sve njihove najgore predrasude o Zapadu. Mesecima i godinama, veernja ba rana vatra okantnih TV slika imala je odluujui efekat. Rezultat su bili bes i pomama i rom muslimanskog sveta. Vei deo posla muslimanskih propagandista, za koje je rat bio blagoslov jer je delotvorno podsticao mrnju prema Zapadu, obavili su zapadnjaci. Izvetavanje o bosanskom sukobu, ko je se moglo pratiti irom islamskog sveta, bilo je samo malo vie pristrasno, sablasno i mo ralizatorsko nego ono koje se posmatralo u dnevnim sobama irom Evrope i Severne Ameri ke. Muslimani i zapadni naprednjaci slagali su se oko sutinskih odlika ovog rata, tako da ak i tvrdokorni protivnici Srba i Hrvata iz islamskih zemalja nisu imali zamerke na nain na koji je televizija CNN izvetavala o sukobu. Stoga ima ironije u injenici da krajnji korisnici sve te propagande, i muslimanske i zapadnjake, nee biti ugroeni bosanski muslimani, ve pri padnici svetske infrastrukture radikalnog islamizma, koji su posle pobede u Avganistanu bili u potrazi za novim ratom i novim ciljem za koji bi se borili. Za te sv te ratnike, graanski rat u Bosni je predstavljao novi front u globalnom dihadu, front u Evropi, koji je pruao novu prili ku za irenje njihove ekstremistike vere propovedanjem i ratom. Kao i u Avganistanu, lokal ni muslimani su uvezene ratnike doekali irom rairenih ruku, a militanti su se borili na ispravnoj" strani sukoba, bar prema miljenju veine Evropljana i Amerikanaca. Jo jednom, kao i u Avganistanu, malo je zapadnjaka, bilo iz vlade bilo iz medija, trudilo da razglasi nali je uloge svetih ratnika u sukobu. Zapadnjacima priao o demokratiji, islamistima o dihadu Alija Izetbegovi i njegova Stranka demokratske akcije ve dugo su bili zalueni svetim ra tom. Izjave mladomuslimana bile su prepune pominjanja dihada jo od osnivanja te organiza cije 1941. Za sve bosanske muslimane radikalne orijentacije, rat koji je izbio u aprilu 1992. ne sumnjivo je predstavljao dihad, borbu za muslimansku veru. Mada dihad, to znai borba, ima mnoge nijanse znaenja, ne moe se dovoditi u sumnju da je primarno znaenje te rei - rat za islam. Istiui razliite interpretacije dihada, jedne od osnovnih zapovesti te vere", Bernard Luis je jednostavno objasnio: Ogromna veina klasinih teologa, pravnika i tradicionalista, meutim shvatala je obavezu dihada u vojnom smislu... to se tie znaenja dihada, jo jednostavnije ga je objasnio jedan bosanski muslimanski veteran iz rata 19921995: Nema deteta starijeg od dvanaest godina koje to ne zna." Kritiku jui pokuao je da pomuti znaenje ove rei, dodao je: ti su se obini muslimani - uzgred, i se be smatram jednim od njih - odali. Umereni muslimani koje sam sretao ne koriste re dihad kad pod njom podrazumevaju uee u nenasilnoj borbi. Oni ne kau, na primer, da vode di had kad prodaju svoj automobil kako bi kolovali svoje sinove." O svojoj mladosti u predratnoj Bosni i o svom kasnijem ueu u muslimanskoj vojsci, pri metio je: Nijednom u ivotu nisam uo da je re dihad izgovorena u damiji, sve dok nije po eo rat u Bosni. Tada sam je uo veoma esto." Sam Muhamed je odobravao i sprovodio nasilno irenje svoje vere, to je smatrao obavezom svakog muslimana. Kao to je jasno izraeno u jednom od najslavnijih hadisa (usmenih predanja o Proroku): Raj lei u senci". Ovo je u

dvadesetom veku dalje razvio ajatolah Homeini: Oni koji ne znaju nita o islamu, lano tvrde da islam ne preporuuje rat... Ma je klju raja." Kao poboni muslimanski tradicionalisti, Izetbegovi i voe SDA drali su se ideologije dihada koja je sredite njihove vere, mada su briljivo pazili da pred zapadnjacima o tome ne prozbore ni rei. Tokom svojih estih putovanja u zapadne prestonice radi za dobijanja diplo matske i vojne podrke, muslimanski predsednik je govorio o multikulturalizmu, pravima ma njina i demokratiji; tokom isto toliko estih poseta islamskim prestonicama pominjao je di had izjavljujui da e pobedu Sarajevu doneti Alah" i da e muslimani upotrebiti svoju borbe nu veru da savladaju sile zla". Bilo bi pogreno muslimanske ekstremiste u Bosni i drugde opisati kao fundamentaliste", jer taj termin nema nikakvo znaenje u kon tekstu isla ma. Fundamentalizam oznaava jedan stil amerikog protestantizma i nemanje posrednog ekvivalenta u islamu. Svi istinski poboni muslimani, sa zapadnjakog stanovita, jesu fundamentalisti, jer je istinski bosanski izvor i nepo greivost Kurana osnovna dogma islama, i mada neki moda u nju sumnjaju, niko je ne osporava", da ponovo navedemo Bernarda Luisa. Najznaajniji verski pokret koji je stajao iza uzleta radikalizma u muslimanskom svetu u dvadesetom veku bio je salafizam (sa la fiyya na arapskom), neoortodoksna varijanta islama na stala u severnoj Africi krajem devetnaestog veka. Cilj salafijskog pokreta bila je reforma islama u skladu sa uenjima prvih muslimana, posebno pobonih predaka" "al-sa laf al-sa lih), i pokret je oduvek bio izrazito antizapadnjaki i odbojan prema zvaninom islamu" koji je smatran dekadentnim i kompromitovanim. Salafistike ideje su imale veliki uticaj u Egiptu, prvenstveno preko Muslimanske brae, i igrale su znaajnu ulogu u alirskom ratu za oslobo enje od Francuske 1954-1962. Stapanjem radikalnog islamizma i agresivnog nacionalizma, salafizam se pokazao monom ideologijom. Njegov uticaj na bosanske muslimane bio je sna an jo od poetka etrdesetih godina prolog veka, zahvaljujui vezama sa egipatskim islam istima. Salafizam e biti dominantna ideologija meu hiljadama muslimana koji su iz celog islamskog sveta pohrlili u Bosnu da se bore za SDA i svoje istovernike. Naoruana islamska internacionala Za islamistiku internacionalu, koja tek to je izvojevala pobedu u Avganistanu, bosanski rat se zbio u pravom trenutku. Kada su se Sovjeti neslavno povukli iz Avganista na po et kom 1989. pretpostavljalo se da se marionetski reim u Kabulu nee odrati due od nekoliko meseci. Meutim, pod Nadibulahom (Najibullah) tri godine je uspeno odlagala svoj silazak sa vlasti, uglavnom usled pogrenih stratekih koraka islamista, pa se dihad protiv So vjeta koji je otpoeo krajem 1979. nije zavrio potpunom pobedom, tako da su Alahovi sveti ratnici, pobedniki mudahedini, na vreme stupili u novu bitku. Hiljade muslimana, uglavnom Arapa, izalo je iz Avganistanskog kotla sa neprocenjivim ratnim iskustvom i neizbrisivim oseajem da ih nita ne moe zaustaviti. Time su konano pri silili moni Sovjetski Savez na povlaenje, i u tom porazu koji je usledio poboni muslimani su videli odluujui uzrok sloma sovjetske imperije. Najvei broj ratnika poznatih irom mu slimanskog sveta kao avganistanci", poput Osame bin Ladena, poticao je iz Saudijske Arabi je: oko 5.000 - zatim 3.000 Jemenaca, 2.800 Aliraca, 2000 Egipa na, 400 Tuniana, 370 Ira ana, 200 Libijaca, nekoliko desetina Jordanaca i prilian broj Pakistanaca i neto Indonea na i Bonjaka. Mnogi od njih nisu imali kuda da odu. Povratak kuama posle pobede u Avganistanu za hi ljade veterana dihada nije dolazilo u obzir. Egipatska Islamska grupa (al-Ga ma'a alIsla miyya), nasilniki izdanak Muslimanske brae iji je veliki broj pripadnika uestvovao u av ganistanskom ratu, bila je u ratu i sa egipatskom dravom. Kairo je periodino proganjao ekstremiste i sumnjive islamista u istkama svakih nekoliko godina. Dolazak mudahedina u Bosnu u leto 1992. nije bio spontan dogaaj, ve planirane kampa nje koju su vodili istaknuti islamisti elei da se dihad nastavi i iri na Zapad. Sveti ratnici su veliali Osamu bin Ladena (praktino jo uvek nepoznatog van dihadskih krugova zbog ugle da koji je stekao na avganistanskom ratitu; i on i njegova organizacija, poznata kao Al Kai da, igrali su dominantnu ulogu u organizovanju meunarodnog aspekta dihada u Bosni 1992. Srce Al Kaide inili su avganistanci" u koje je Bin Laden imao poverenje. Al Kaida je potekla od takozvane Uprave za snabdevanje (Service Bureau ili Makhtab al-Khidamat - MAK) koja je slala dobrovoljce u Avganistan i snabdevala ih orujem i municijom, plaanim uglavnom sredstvima prikupljanim irom islamskog sveta. Bin Laden je bio nesporni voa meunarodne islamistike organizaci je poznate kao Baza" - Al Kaide. Oko etiri hiljade stranih islamista koji su se borili na strani Sarajeva tokom graanskog rata poticale su veinom iz Al Kaide; to su bili Bin Ladenovi ljudi. Ali ljudstvo je bilo meavina mudahedina iz mnogih zemalja i grupa, od kojih su dve najvee bi le egipatska Islamska grupa i alirska Oruana islamska grupa (Groupe Islamique Army- GIA). Mnogi od najcenjenijih svetih ratnika u Bosni bili su dobro poznati avganistanski veterani Al Kaide, a nekoliko Bin Ladenovih

superzvezda postali su muenici u Bosni, ukljuujui Al Mutaza (al-Moataz), "junakog komandanta odbrane Dalalabada", koji je poginuo u borbama kod Zavidovia; muenik je postao i njegov zamenik u Dalalabadu, Abu Tabit al Masri (Abu Thabit al-Masri); jo jedan heroj iz avganistanskog dihada, Abu Abdalah Lili (Abu Abdallah Lili), poznat kao Planinski lav, takoe je poginuo u blizini Zavidovia. Pobeda ili smrt- Al kaida protiv Srba Iako je Bin Laden kontrolisao veliki deo dihadskog pokreta, koji je 1992. preao u Bosnu i izvukao ogromnu korist iz ovog sukoba, re Al Kaida se retko ula na Balkanu. Samo su vii rukovodioci znali pojedinosti o ovoj organizaciji; zavereniki metodi su nie redove muda hedina drali u neznanju o tome ko zapravo upravlja operacijama i logistikom. Sveti ratnici su sebe nazivali mudahedinima ili ratnicima islama". Ime Bin Laden je malo ta znailo obinom pripadniku Islamske internacionale u Bosni, posebno u prvim fazama rata. Pored Al Kaide, ija je uloga bila dominantna, mnoge radi kalne islamistike grupe uestvovale su u borbama u Bosni. Kao to se priseao jedan arapski avganistanac", kada je stigao u Bosnu sre dinom 1992. postavljen je za komandanta ete od 107 mudahedina, zahvaljujui svom ratnom iskustvu iz Avganistana, i mada su veinu njegovih vojnika inili Arapi, njih oko dva deset pet bili su Turci, a desetak su bili bosanski muslimani koji su se pridruili iz verskog zanosa. Meutim, nisu svi mudahedini bili lanovi Al Kaide; mnogi su pripadalili banskom Hezbolahu. Ovaorganizacija, koja je stekla veliko iskustvo u desetogodinjoj borbi protiv Izra ela, davala je i borce i instruktore mudahedinima u Bosni, a posebno odeljenje od pedeset instruktora novembra 1992. stiglo je iz Libana. Nije bilo lako stii u Bosnu zbog opsade Sara jeva i nedostatka bezbednih puteva za ulazak u zemlju. U Zagrebu, koji je ubrzo postao glav ni muslimanski centar za snabdevanje", za godinu dana je dvadeset islamskih organizacija, ukljuujui i MAK, otvorilo kancelarije za podrku dihadu prebacujui ljude i naoruanje preko Hrvatske u Bosnu. Na koji nain je ovo funkcionisalo objasnio je Rabi Id Abdal al Gani (Rabi Id Abd al-Ghani), mudahedinski veteran iz Avganistana, koji je, umesto da se vrati u Egipat, poslat u Bosnu da nastavi dihad", kao to je mnogim svetim ratnicima nareeno da uine. Uz pomo Islamske grupe Al Gani je konano stigao u Bosnu, u kojoj se borilo nekoliko odreda egipatskih radikalnih islamista, preko zaobilaznog puta koji ga je odveo do bezbedne kue u Sudanu i du eg boravka u Kartumu radi dopunske borbene obuke. Naredbu da se ode u Bosnu iz dala je Al Kaida, kao to pokazuje Al Ganijev boravak u Kartumu, gde su Bin Laden i njegova orga nizacija od 1991. do 1996. imali glavni tab. Dobrovoljci su dolazili sa svih strana muslimanskog sveta. Bili su veinom Arapi, a neki, uglavnom fanati ni preobraenici, poticali su iz zapadnih zemalja. Priznali su da su u svojim redovima imali i borce stare samo petnaest godina! Meu petnaest mudahedina koje su zarobili bosanski Hrvati prvih meseci rata (Hrvatsko vijee obrane je zarobilo jo trideset dvojicu poetkom 1993. godine) bilo ih je raznih nacio nalnosti, dok je potvreno da su dva britanska dravljanina poginula 1992. borei se u redo vima muslimanske armije. Kod svetih ratnika je bio obiaj da kriju svoje poreklo: Moja nacionalnost je islam", izjavio je 1992. Abu Abd al Aziz (Abu Abd al-Aziz), prvi voa arap skih mudahedina u Bosni. Harizmatski Al Aziz, vodei avganistanac", objasnio je ta on i njegovi ljudi rade u Bosni: Kao i u Avganistanu, ne elimo da budemo rukovodioci niti da bu demo na visokim poloajima. Imamo samo jedan cilj kojem smo posveeni - pobeda ili smrt." (Nastavie se) A 1. Pomo i nemo Bosanski muslimani i Hrvati nisu bili jedini koji su izvlaili korist iz polutajne strane pomo i. I bosanski Srbi su imali prijatelje, najvie u Beogradu. Uprkos sve ozbiljnijim politikim sporovima izmeu Slobodana Miloevia i Radovana Karadia, veze Vojske Republike Srp ske (VRS) i jugoslovenske vojske bile su bliske i prijateljske. Mnogi oficiri VRS, ukljuujui i Ratka Mladia, bili su pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ) prekomandovani u Bosnu, ije je plate obezbeivao Beograd. U logistikom pogledu, snage bosanskih Srba su umnogome za visile od stalnih isporuka s druge strane Drine. Bilo je i izvesne spoljne pomoi VRS, mada ni blizu islamskoj velikodunosti kojom su obasipane snage SDA. Pravoslavni saveznici, Rusija i Grka, pruali su snagama bosanskih Srba ogranienu pomo u oruju i municiji, to je inio i Izrael. Podrka Tel Aviva Mladievoj armiji bila je skromna i diskretna, proizala iz zajedni kog straha od radikalnog islama i izraelske zahvalnosti Srbima to su pomagali zajednici bo sanskih Jevreja da napuste ratom rastrzanu zemlju. Izraelska pomo je povremeno izbijala na svetlost dana, na primer krajem 1994. godine, kada

se otkrilo da se na ostacima minobaca kih granata palih na sarajevski aerodrom nalaze hebrejska slova, ali nikom nije bilo u intere su da razglasi ovu priu. A 2. Ratnici islama Oko etiri hiljade stranih islamista koji su se borili na strani Sarajeva tokom graanskog rata poticale su veinom iz Al Kaide; to su bili Bin Ladenovi ljudi. Ali ljudstvo je bilo meavina mudahedina iz mnogih zemalja i grupa, od kojih su dve najvee bi le egipatska Islamska grupa i alirska Oruana islamska grupa (Groupe Islamique ArmyGIA). Mnogi od najcenjenijih svetih ratnika u Bosni bili su dobro poznati avganistanski veterani Al Kaide, a nekoliko Bin Ladenovih superzvezda postali su muenici u Bosni, ukljuujui Al Mutaza (al-Moataz), "junakog komandanta odbrane Dalalabada", koji je poginuo u borbama kod Zavidovia; muenik je postao i njegov zamenik u Dalalabadu, Abu Tabit al Masri (Abu Thabit al-Masri); jo jedan heroj iz avganistanskog dihada, Abu Abdalah Lili (Abu Abdallah Lili), poznat kao Planinski lav, takoe je poginuo u blizini Zavidovia. GLOSA Oni koji ne znaju nita o islamu, lano tvrde da islam ne preporuuje rat... Ma je klju raja." Od Sudana do Sarajeva Mada je zvanini stav koji o ratu u Bosni jo uvek ima amerika administracija sasvim drukiji od iskustava koja su imali njeni vrhunski obavetajci, mnoge istine danas dolaze na videlo zahvaljujui upravo pojedinim savesnim posmatraima i "diskretnim" akterima krvavog graanskog rata u ovom delu nekadanje Jugoslavije. Profesor strategije na Vojnopomorskom koledu (Njuport, Rod Ajlend) i bivi analitiar i kontraobavetajac Don R. indler, napisao je knjigu "Bosanski rat i teror", iz koje Tabloid svojim itaocima u nastavcima prireuje najinteresantnije delove. Niko ne moe da polae prava na vee zasluge za postignua bosanskog dihada od dr Fa tiha al Hasaneina, profesionalnog svetog ratnika iz Sudana o ijim se uslugama radikalnom islamu nedovoljno izvetavalo - ba kao to je on i eleo. Dok je Alija Izetbegovi postavljao temelje vaskrsa islamizma u Bosni, a Osama bin Laden dovodio mudahedine da se bore, Al Hasanein je rukovao muslimanskim novcem koji je bio ivotni sok sarajevskih ratnih napora. Roen 1946. godine, u siromanom selu severno od Kartuma, Al Hasanein je od detinjstva bio blizak prijatelj Hasana al Turabija (Hasan al-Turabi), voe Muslimanske brae u Sudanu i na slednika Mahdija, Muhameda Ahmada (Muhammad Ahmad), legendarnog mudahedina koji je predvodio islamsku pobunu protiv Britanaca i Kineza" Gordona 1882. godine. Al Hasanein je vei deo ivota proveo u Evropi, najvie u Jugoslaviji. Kao student medicine u Beogradu i Sarajevu razvio je bliske veze sa vodeim bosanskim islamistima, naroito sa Izetbegoviem koga je sreo 1970. godine, sluei kao veza izmeu Muslimanske brae i bosanskih ekstremista. Ipak je ovaj Sudanac ostavio traga kao prikriveni finansijer, a ne kao lekar. Sredi nom osamdesetih godina prolog veka, Al Hasanein je iveo u Beu i radio kao specijalista interne medicine, po sveu ju i se muslimanskoj ideji u slobodnim asovima, ali je februara meseca 1987. postao aktivista sa punim radnim vremenom kao osniva Agencije za pomo treem svetu (Third World Relief Agency - TWRA), meunarodne fondacije za irenje radikalnog islama, posebno u istonoj Evropi i na Balkanu. Osetivi pravi trenutak u nastupajuem slomu komunizma u ovom regionu, islamisti su bili spremni da prazninu popune nov cem, ljudima i orujem, priskaui u pomo drugim muslimanima, pre svega u Bosni. TWRA je ogromna sredstva dobijala iz mnogih izvora, ukljuujui i islamske vlade koje su elele da prikriju svoju podrku radikalizmu, i od samog poetka je bila povezana sa terorizmom. Istrage koje su vodile Sjedinjene Drave i dru ge zemlje, kasnije e otkriti neposredne veze izmeu TWRA i istaknutih dihadista poput eika Omara Abd el Rahmana i Osame bin Lade na. Sedam svetih rauna

U vreme kada je Jugoslavija poinjala da se raspada sredinom 1991, TWRA je imala vr ste veze sa novom vladom SDA u Sarajevu, mada je Al Hasaneinov ogranak u Zagrebu za pra vo upravljao mnogim operacijama te agencije u Bosni. Kao i u sluaju drugih islamskih aktiv nosti, prestonica Hrvatske je Al Hasaneinu nudila bezbedno sklonite u blizini ratne zone za nje go ve ma hi na ci je. Poev od 1991. godine zagrebaku kancelariju TWRA vodila su dva visoka funkcionera SDA: Salim abi, potpredsednik stranke, i Mustafa Ceri, Izetbegoviev omiljeni imam. abieve bliske veze sa hrvatskom vladajuom klikom bile su dragocene - predsednika Franju Tumana zvao je Stari" kad bi se sreli, to se esto dogaalo - a i Cerieve veze u kleru bile su isto toliko korisne. Odnos izmeu TWRA i SDA od poetka je bio toli ko incestuozan, uz brojne bosanske zvaninike koji su se istovremeno nalazili na visokim poloajima i u Al Hasaneinovoj organizaciji i u sarajevskoj vladi, da je bilo besmisleno i nemogue razlikovati ih kao posebne. Ilustracije radi: Al Hasanein je sredinom 1992. postavljen za sekretara Konferencije o zatiti ljudskih prava u Bosni - jedan od nekoliko paravana TWRA - koja je odrala veliki sastanak u oktobru, na inicijativu Mustafe Ceria, na kojem su uestvovali predstavnici preko trideset islamskih zemalja, s ciljem da se prikupi milijardu dolara za Sarajevo. Da li su Sudanac i radikalni imam predstavlja li TWRA, SDA ili bosansku vladu - ili moda sve zajedno - nikada nije bilo jasno. Dok je Zagreb bio neprocenjiva isturena baza, Be je bio idealan za smetaj centralne kancelarije TWRA... Ve odavno raj za pijune, Be je nudio banke spremne da prihvate nove ulagae, snano zakonodavstvo o finansijskoj tajnosti i policijske snage koje su retko postavljale suvina pitanja. Dravna policija Austrije (Staatspolizei ili STAPO) zaslueno je uivala reputaciju slube bezbednosti koja okree glavu na drugu stranu, posebno ako su ciljevi sumnjivih ak tiv no sti iz van Austrije. Al Hasanein je otvorio poverljiv raun u Erste banci u Beu, u filijali smetenoj na Grabenu, u sreditu Starog grada prepunog turista, i mesecima pre nego to je izbio rat poeo da alje velike sume gotovine u pravcu Sarajeva. Vremenom je otvoreno sedam rauna u toj banci, da ne pominjemo druge banke, ali glavni raun u Erste banci (broj 51364470) nadgledao je komitet od pet lanova koji su imali pristup raunu: Al Hasanein i etvorica vrstih pristalica SDA - Hasan engi, Irfan Ljevakovi, Husein ivalj i Dervi urevi. Svi osim Ljevakovia bili su optueni zajedno sa Izetbegoviem 1983, dok je mlai ovek, poznat kao Brada" zbog svog islamistikog izgleda, sluio u bosanskoj ambasadi u Beu kao diplomata, ali je zapravo bio ovek za vezu sarajevske tajne policije sa TWRA i islamskim obavetajnim slubama koje su delovale u Austriji, pre svega sa iranskom i sudanskom. Koliko novca je prolo kroz kanale TWRA za pomo dihadu u Bosni postalo je jasno tek posle rata. Deset godina posle poetka Al Hasaneinove tajne operacije, temeljna istraga bosanske vlade, uz pomo nekoliko zapad nih policijskih i obavetajnih agencija, utvrdila je da je TWRA oprala 2,5 milijardi dolara islamske pomoi i poslala ih SDA od 1992. do 1995. Izvetaj na etrdesetetiri strane bio je porazan, navodei pojedinosti o funkcionisanju mree i ne ostavljajui nikakve sumnje da je tu bio ukljuen i novac namenjen terorizmu, niti da je SDA bila na elu operacije. U izvetaju je objanjeno da je 2,5 milijardi dolara oprala i distribuirala grupa bonjakih ratnih voa (koja je) formirala ilegalnu, izoliranu vladajuu oligarhiju sastavljenu od tri do etiri stotine 'pouzdanih' osoba u vojnim komandama, diplomatiji i vladinim slubama, SDA, privatnoj partijskoj obavjetajnoj slubi, i nekolicine vjerskih dostojanstvenika", dok su bosanske ambasade u inostranstvu, a posebno one u Beu i Zagrebu, bile... pod kontrolom veoma ogranienog kruga pojedinaca koji su, voeni sopstvenim interesima, odluivali o koritenju prikupljenih finansijskih sredstava". tavie, u izvetaju je u pogledu TWRA procenjeno: Ova organizacija je, umjesto Vlade BiH, imala pod kontrolom svu pomo koju su islamske zemlje donirale Bonjacima tokom rata." Ova smea potajnih sporazuma, korupcije i netransparentnosti u finansijama, ukljuujui i vrstu povezanost politiara, finansijera i islamskih svetih ratnika - izvetaj je izriito naveo Bin Ladena kao pripadnika ire mree TWRA - predstavljala je bosanski model" upotrebe ne vladinih organizacija i pomoi u novcu za finansiranje dihada i terorizma, to je jedinstveni bosanski doprinos radikalnom islamu i Al Kaidi. Iako su neki poredili ulogu Fatiha al Hasane ina u bosanskom dihadu sa sumnjivom ulogom koju je Hadi Amin, veliki muftija Jerusali ma, imao na Balkanu u vreme Drugog svetskog rata, verovatno je najtanije Sudanca nazvati imenom kojim su ga krstili zapadni istraitelji - Alijin torbar". Gde boravi Al Turabi Izetbegovi je bio u potpunosti obaveten o aktivnostima TWRA, a na svetlost dana su iskrsli dokumenti koji pokazuju da je bosanski predsednik imao neposrednog pristupa svakom islamskom fondu: na primer, u jednom nesumnjivo autentinom pismu TWRA od 1. januara 1994. objanjava se da se isplate manje od 1.000 dolara mogu

vriti lokalno, bez vieg odobrenja, dok isplate do 500.000 dolara moraju odobriti trojica od petorice lanova upravnog odbora TWRA (tada su to bili: Al Hasanein, engi, Ljevakovi, ivalj i urevi), a isplate preko 500.000 dolara mora da odobri sam Izetbegovi. Sredinom devedesetih godi na Al Hasaneinova mrea za finansiranje dihada obuhvatala je pet satelitskih kancelarija - u Sarajevu, Moskvi, Budimpeti, Istanbulu i Pragu - kao i vrste baze u Beu i Zagrebu. Nove kancelarije su osnivane uz odobrenje SDA, radi bolje podrke bosanskom dihadu. Kancelarija u ekoj Republici, na ijem elu se nalazio Mohamad Abas al Mutasim (Mohammad Abbas alMutasim), sin biveg sudanskog ambasadora u Pragu, bila je humanitarna organizacija", objasnio je lokalni ef TWRA, mada je eka sluba bezbednosti zakljuila da je to providna filijala Al Kaide. Al Hasanein je veto koristio svoje veze u Sarajevu i Kartumu za podrku balkanskom dihadu. Imao je bosanski diplomatski paso, a Izetbegovi je traio da strane vlade postupaju prema sudanskom diplomatskom predstavniku kao prema visokom funkcioneru vlade u Sarajevu, ali Al Hasanein je imao i sudanski diplomatski paso; marta 1992. bio je akreditovan kao kulturni atae u Beu na zahtev islamistikog reima u Kartumu na ijem elu je bio njegov blizak prijatelj Hasan al Turabi. Sva ke nedelje za vreme rata, TWRA je predavala tri do pet miliona dolara, obino u gotovini, zvaninicima SDA u Beu i Zagrebu. Veinom se Al Hasanein vozio od Bea do Zagreba no sei kofere pune novca, u prtljaniku svojih kola sa sudanskom diplomatskom registracijom, da bi ih predavao predstavnicima Sarajeva. Koliina gotovine koja je prolazila kroz TWRA bila je ogromna. Godine 1994. ceo sanduk pun amerikih dolara, teak preko sto kilograma, sa oznakom TWRA, stigao je na beki aerodrom; svota, koja je iznosila skoro 50 miliona dolara, prikupljena kao naroit ramazanski poklon Bosni, poloena je na raun TWRA u Erste banci i potom poslata SDA. Imajui u vidu ogromne koliine gotovine kojima je raspolagala TWRA, bilo je neizbeno da nelegalno bogaenje i korupcija izbiju u prvi plan. Pored sve svoje mahnite vere i izmotavanja o humanitarnoj krizi u Bosni, voe TWRA i SDA iskoristile su najvei deo muslimanske imovine koja im je stajala na raspolaganju. To to nije bilo nekog knjigovodstva podsticalo je pronevere i prevare; opsena istraga brojnih policija i obavetajnih agencija sa zaprepaenjem je otkrila da knjigovodstvo nije ni voeno, a Hasan engi, koji je bio kljuni Bonjak u Al Hasaneinovoj mrei, iza sebe skoro da nije ostavio nikakve papire, to je dobar nain da se prikriju putevi kojima je novac stvarno odlazio - dali u korist mudahedina ili ko rumpiranih funkcionera ili i jednih i drugih, teko je ustanoviti. Fatih al Hasanein je iveo na nain koji se obino ne povezuje sa dihadskom usmerenou prema drugom svetu. Sudanac je boravio u luksuznom apartmanu u Prater trase u centru Bea, koji je plaala TWRA, to je bila samo jedna od vie rezidencija i kancelarija koje su bile vlasnitvo agencije ili ih je ona iznajmljivala u austrijskoj prestonici. Kada bi Izetbegovi poseivao Be za vreme rata, to je esto inio- navodno iz diplomatskih razloga - uvek je od se dao u gizdavom Mariot hotelu u Ring trase, u predsednikom apartmanu koji je kotao 3.000 dolara za no. Sajo ahinpai Mada je zapadna tampa pratila njegove posete, nijedan reporter se nije postarao da primeti da se ovaj Izetbegovi prilino razliku je od onog pobonog, ak svetakog, koji blago glagoljivo govori o svom izgladnelom narodu. Jo okantnije su bile otvorene krae koje je inio vrh SDA i koje su zarazile delovanje TWRA od poetka do kraja. Za mnoge muslimane od poverenja koji su prali i delili islamske fondove, Al Hasaneinova mrea je bila prilika da se zaradi. To nije bilo teko, jer je veina novca prenoena diplomatskom potom koja je bila van domaaja carinskih slubenika. U jednom tipinom sluaju, TWRA je prikupila 100 miliona dolara za nabavku oruja za operaciju Zima 1994.", ali je samo 60 miliona zaista potroeno na oruje i municiju za muslimansku vojsku. Niko nije tvrdio da zna gde je otiao ostatak, mada se sumnjalo na Hasana engia, ije su akcije sa TWRA za vreme rata kasnije bosanske vlasti svrstale u dihadski prsten organizovanog kriminala, koji je vie energi je troio na profiterstvo nego na podrku ratnim naporima. Kada su austrijske vlasti 1994. godine poele da postavljaju pitanja o nekim Al Hasaneinovim oiglednim krenjima meunarodnih zakona o bankarstvu, ambasada Bosne u Beu nije oklevala i za dvadeset etiri sata je pokupila 60 miliona dolara sa rauna TWRA kako bi spreila da budu zaplenjeni. Gotovina je podeljena meu vrhukom SDA, ukljuujui engia, ivalja, Ljevakovia, urevia i sarajevskog ministra spoljnih poslova Ejupa Gania, ali je nekoliko miliona dolara prosto nestalo, a neki iz unutarnjeg kruga SDA su odbili da vrate novac. Senad ahinpai, poznat kao Sajo, bio je jo jedan od visokih zvaninika SDA, koji je pomagao u vercovanju sredstava za dihad, uzimajui pri tom znatan deo za sebe. Tokom rata, Sajo je delovao u Nemakoj i Austriji, prikupljajui gotovinu za muslimansku stvar, i bio je u stalnom telefonskom kontaktu sa Izetbegoviem. Kad su evropski istraitelji, primetivi zloslutne veze izmeu sarajevskih funkcionera, radikalnih imama i organizovanog kriminala, ispitivali kuda ide taj novac, on je izjavio: Sa

ponosom prihvatam sauesnitvo u lancu meu narodnog kriminalan koji je omoguio da se prekri embargo na oruje za Armiju BiH." Sajine bliske veze sa unutarnjim krugom SDA zatitile su ga od sudskog gonjenja, i sma tran je ratnim herojem uprkos jedva prikrivenoj krai nekoliko miliona dolara islamske pomo i, to ga je uinilo uspenim poslovnim ovekom u posleratnom Sarajevu. Za Al Kaidu je taj potpuni nedostatak transparentnosti finansija bio podjednako privlaan kao i za birokratekriminalce SDA. Bin Laden se pojavljivao u dokumentima TWRA, kao i eik Omar Abd el Rah man, a Al Kaida je koristila finansijske paravane - na primer, Vakufsku banku, sarajevsku ban ku koja je sluila kao posrednik za finansiranje terorizma - koji su bili deo Al Hasaneinove iroke mree. Odnosi Bin Ladena i TWRA bili su bliski, delom i zbog toga to su tokom rata u Bosni voe Al Kaide boravile u Kartumu, pod zatitom sudanskog islamistikog reima koji je podravao i Al Hasaneina i njegovu firmu. TWRA je takoe blisko saraivala i sa IIRO, vodeom saudijskom maskom za Bin Ladenove aktivnosti; odnosi izmeu TWRA i IIRO u Bo sni mogu se saeto izraziti na sledei nain: Al Hasaneinovi ljudi su rukovali fondovima za oruje, dok su Saudijci distribuirali novac za skoro sve drugo povezano sa dihadom. Dokumenti TWRA, ukljuujui i line isprave, naeni su kod mnogih poginulih mudahedina u Bosni, dok se nekoliko teroristikih incidenata moe pratiti sve do Bea - na primer, plan Hezbolahovih terorista da 1995. godine bomba ma napadnu ameriku ambasadu u Zagrebu, koji je bio povezan sa Al Hasaneinovom mreom. A 1. Sanduk dolara pao sa nebesa Koliina gotovine koja je prolazila kroz TWRA bila je ogromna. Godine 1994. ceo sanduk pun amerikih dolara, teak preko sto kilograma, sa oznakom TWRA, stigao je na beki aerodrom; svota, koja je iznosila skoro 50 miliona dolara, prikupljena kao naroit ramazanski poklon Bosni, poloena je na raun TWRA u Erste banci i potom poslata SDA. GLOSA Osni va TWRA je 1994. objasnio svoje gledite: Bosna mora na kraju biti muslimanska jer, ako se to ne dogodi, sveti rat nee imati nikakvog smisla i bie voen uzalud." Dihadom do prihoda Mada je zvanini stav koji o ratu u Bosni jo uvek ima amerika administracija sasvim drukiji od iskustava koja su imali njeni vrhunski obavetajci, mnoge istine danas dolaze na videlo zahvaljujui upravo pojedinim savesnim posmatraima i "diskretnim" akterima krvavog graanskog rata u ovom delu nekadanje Jugoslavije. Profesor strategije na Vojnopomorskom koledu (Njuport, Rod Ajlend) i bivi analitiar i kontraobavetajac Don R. indler, napisao je knjigu "Bosanski rat i teror", iz koje Tabloid svojim itaocima u nastavcima prireuje najinteresantnije delove. Druge godine rata Stranka demokratske akcije je uvrstila vlast na jednoj treini bosanske teritorije pod njenom kontrolom. Etnike manjine i rivalske politike partije obmanjivane su lanim obeanjima o pluralizmu, a zatim odgurnute u stranu kad vie nisu bile potrebne. Izetbegovi i nekadanji mladomuslimani koji su inili kimu partije i strukture moi u Saraje vu najzad su dobili ono to su eleli - muslimansku pseudo dravu koja je bila manja nego to su se nadali (SDA je polagala pravo na polovinu zemlje), ali vanije je bilo to to je ta treina cela bila nji ho va. Sada su mogli da ostvare svoj san o islamistikoj vladi u Evropi. Ipak, ako bi se mini-drava SDA paljivije pogledala - a veoma malo zapadnjaka se pomuilo da to ui ni - videla bi se neprijatna tvorevina obeleena jednopartijskom vladavinom, fanatizmom, na siljem i korupcijom, to se nije razlikovalo od srpskih i hrvatskih mini-drava u Bosni. Izetbe govieva vlada je mnogo energije troila na izvlaenje novca od svog opkoljenog naroda, pa se ak bavila i profiterstvom na raun bosanske armije. Fanatian, lopovski klan

Poetkom rata Omeru Behmenu, odanom lanu SDA i Izetbegovievom dugogodinjem drugu po islamu, povereno je da prikuplja sredstva za muslimanske oruane snage. Vojska je osudila njegov rad na ovom poslu jer su milioni dolara nestali, a to to je Armija BiH dobijala esto nije bilo ono to su vojnici traili ili to im je uopte bilo potrebno. ak i u opkoljenoj Srebrenici funkcioneri SDA su u svoje depove trpali novac namenjen kupovini oruja - u jednom sluaju, SDA je ukrala 12.000 dolara koje su Srebreniani prikupili za oruje i mu niciju. Profiterstvo je carovalo u snabdevanju vojske, a bosanska armija je stalno dobijala loe saivene uniforme ili izme napravljene u Kini. Stanje se pogoralo kad je snabdevanje Armije BiH preuzeo fanatian i lopovski engiev klan. Pod njihovim rukovodstvom partija je prodavala oruje vojsci po viestruko viim cena ma. Puke koje su stizale u Bosnu preko kanala TWRA i SDA prodavane su bosanskoj armiji mnogostruko skuplje nego to ih je Sarajevo platilo. Puke AK-47, glavno naoruanje Armije BiH, SDA je kupovala po ceni od 250 dolara po komadu, a vojsci ih prodavala po 500 do 750 dolara. Glavni armijski logistiki centar u Visokom, kojim je upravljao Halid engi (Hasanov otac), kasni je je naplaivao Generalta bu 1.000 dolara po puci AK-47. Pripadnici ovog klana imali su istaknutu ulogu u mnogim od najgorih zloinakih napada organizovanog kriminala na vlasti u muslimanskim oblastima Bosne, a sposobnost Hasana engia da se bogati vodei dihad bila je legendarna. Praktino je sva vrhuka SDA krala iz dravnih kasa, a uzimanje provizije je u Sarajevu postalo toliko rasprostranjeno da je korupcija manjih razmera prolazila nezapaeno. Husein ivalj i Irfan Ljevakovi - lanovi upravnog odbora TWRA i prisni Izetbegovievi prijatelji - obezbedili su 1995. donaciju od 10 miliona dolara za izgradnju islamskog centra i damije u Beu, a jedan milion za drali za sebe Izetbegovieva partija je na jedinstven nain udruila profiterstvo i dihad. Tipian sluaj je Abduladim Maktuf (Abduladhim Maktouf), iraki mudahedin koji je pomagao sveti rat i pritom se obogatio. On je doao u Bosnu sredi nom osamdesetih godina da bi studirao poljoprivredu na Univerzitetu u Sarajevu i oenio se lokalnom devojkom. Kad je poeo rat, Maktuf je u Travniku otvorio radnju sa video-opre mom, pravi rasadnik mudahedinskih aktivnosti. Ovaj nepretenciozni posao je, prema hr vatskoj i bosanskoj obavetajnoj slubi, bio paravan za Al Haramein, zloglasnu saudijsku di hadistiku NVO, i za Al Kaidu. Organizacija je poslovala u zapadnoj Evropi i Pakistanu, ali je njena sutinska namena bilo finansirnje dihada. Maktuf, naturalizovani dravljanin Bosne, prao je islamski prljavi novac koristei falsifikovane raune i obezbeivao sredstva i do kumente za mudahedine iz Alira, Pakistana, Avganistana i Irana, i pri tome je postao neo bino bogat; njegova ena, koja se razvela od njega posle trinaest godina braka, zakljuila je: ivela sam sa ovekom koji je vodio dvostruki ivot." Maktuf se obogatio tako to je delovao pod zatitom muslimanske policije u Travniku, zahvaljujui svojim bliskim vezama sa Halidom Genjcem, visokim funkcionerom SDA. Kad su istraitelji najzad poeli da ispituju Maktufove nezgodne veze, Genjac je sredio da dihadi stiki preduzetnik dobije dokumenta s kojima e napusti ti zemlju. Zeleni spolja, crveni iznutra Obini muslimani su bili zgaeni oevidnom korumpiranou SDA, i mnogima je izgledalo kao da se ni je mnogo ta promenilo od komunistikih dana. Ideologija je bila razliita, ali je organizovana korupcija bila ista (ako ne i gora), a u redovima Izetbegovieve partije bili su mnogi bivi komunisti koje je lokalno stanovnitvo podrugljivo zvalo lubenice" - zeleni spo lja, a crveni iznutra. Poput komunista, SDA je kontrolisala medije, guila javnu raspravu i ni je tolerisala preterano neslaganje, ve se zadovoljavala pasivnom odanou muslimanskog sta novnitva. Kao i pod Titom, lanstvo i veze u partiji bili su neophodni da bi se dobio dobar posao i stan. SDA je bila autoritarna klika koja je rat koristila za ostvarivanje svojih radikalnih ciljeva: islamistiki preobraaj drutva kojem je teila nije bio spontani uzgredni proizvod sukoba, u ta su verovali zapadnjaki oboavaoci SDA, ve je od sa mog poetka bio pravi cilj partije. Izetbegovi i partijski vrh, uprkos sve veem pozivanju na Kuran u cilju poboljavanja jav nog morala, pazili su da nikada otvoreno ne govore o svom planu za uvoenje islamskog drutva. Ovaj cilj, ko ji su postavili Mladi muslimani etrdesetih godina prolog veka, imao bi sla bu podrku bosanskih muslimana. Francuski naunik Ksavije Bugarel (Xavier Bougarel), vodei ekspert za unutranje funkci onisanje Stranke demokratske akcije, zakljuio je da panislamistika ideologija ostaje povjer ljiva stvar: ona se nikada jasno ne pojavljuje u javnim dokumentima i govorima SDA, i nije na mijenjena obinom na rodu". Uprkos tome, partija je uspela da do kraja 1993. potpuno prodre u dravne organe i preuzme kontrolu nad njima, a nekoliko meseci kasnije

Fikret Muslimo vi, koji je bio na elu obavetajne slube Armije BiH, i ministar unutranjih poslova Bakir Alispahi postavljeni su u glavni odbor SDA (tj. politbiro), to je bio jasan znak iz kog pravca duvaju ideoloki vetrovi u Sarajevu. Muslimovi nije gubio ni asa i odmah je zapoeo kam panju reislamizovanja" bosanskih muslimana, koji su bili isuvie sekularni i zapadnjaki za ukus SDA. Alija Izetbegovi je pomagao ovu kampanju pod stiui tradicionalnu islamsku pobonost i javne obiaje, ukljuujui postupke koji su bili krajnje strani bosanskim muslimanima u dvadesetom veku. U jednom sluaju, predsednik je sa suprugom prisustvovao bizarnoj mod noj reviji" koja je Sarajke, uvene po svom pomodarstvu, trebalo da podstakne da se skromno oblae. U ovom ne-ba-za-Milano" do gaaju uestvovale su i manekenke" odevene u avga nistanske burke. Demaludin Lati, glavni ideolog SDA i urednik Ljiljana, partijskog asopisa, objasnio je ta partija eli. ...Moj zakon ne doputa enama da izlau svoja tela", napisao je, dodajui ...dihad je na sveti zadatak." Kada su ga upitali kako SDA gleda na nemuslimane, Lati je izjavio: ...Mi smo tolerantni zahvaljujui islamu" i definisao svoju viziju Bosne, ne kao islamistike ve kao antisekularne", ne objasnivi u emu bi se sastojala razlika. Navodei popularno gledite SDA, Izetbegoviev vodei propagandista osudio je Srbe kao mnogoboce" (uobiajena predrasuda meu pobonim muslimanima, koji smatraju da za to to veruju u Sveto trojstvo hriani nisu monoteisti). Stranka demokratske akcije je partijskim izjavama i publikacijama podsticala i irila mrnju prema nemuslimanima - kampanja o kojoj su zapadni novinari u Bosni odbijali da pi u. U uvodniku u partijskom asopisu Ljiljan, 23. februara 1994. Zilhad Kljuanin je slavio ret ku pobedu Armije BiH: ...U Ugljeviku ima 500 srpske siroadi. Maalah (Slava Alahu)! Armi ja BiH je do sada poslala u dehenem (pakao) 50-ak hiljada etnika...Srbin se pribliava ovjeku samo onda kad je mrtav." Kljuanin je potom ureivao travniki islamistiki asopis Bonjak i napisao knjigu Da, ja prezirem Srbe; u njegove otrije stavove spada i Svaki Musliman treba da ima svog Srbina da ga pogubi". Slavio je muslimansko preotimanje Sane (Sanski Most - prim. prev.) od Vlaha" (pogrdno ime za Srbe) krajem oktobra 1995. uvenim naslovom u Bonjaku: Doli smo u Sanu, vlaku li vam nanu!" Alija, prvi do Muhameda Kampanja reislamizacije koju je vodila SDA postigla je izvestan uspeh, i pogledi i stavovi koji su se retko mogli sresti u Bosni pre 1992. postali su uobiajeni dve-tri godine kasnije. U tom pogledu je bila karakteristina reakcija na pogibiju nekoliko muslimanskih mladia u Tu zli 25. maja 1995. kada je granata pogodila popularni kafi; lokalni imam je objasnio da mla di ne bi strada li da se nisu odali javnom nemoralu (tj. pili u kafiu!). Mada su mnogi muslimani bili okirani ovakvim verovanjima, sekularisti vie nisu bili pre ovlaujui element, ak ni u Sarajevu. Naroito u ruralnoj Bosni, imami su irili glasine da je Alija Izetbegovi skriveni dvanaesti imam opte mesto islamskog folklora - koga je Alah po slao da izvede bosanske muslimane na pravi put. Neki imami su pouavali da je Alija Izetbe govi prvi do Muhameda, onaj koji e izrei i ostvariti konanu istinu". U propovedima po damijama istaknuto mesto imale su rasprave o dvanaestom imamu i njegovoj navodnoj vezi sa ratom u Bosni; jedan imam je objasnio: Spasli smo islamski svet jer smo otkrili neprijatelje ko je on ima na Zapadu, rtvovali smo se za spas islama." Ovakva miljenja su uasavala one muslimane koji su eleli da njihova zemlja bude neto drugo a ne balkanski Iran. Oni su gledali na SDA s poru gom i strahom. Adil Zulfikarpai, koji je ponovo iveo u egzilu i stoga mogao slobodni je da govori nego muslimani koji su iveli pod vlau SDA, osudio je Izetbegovievu jednopartijsku diktaturu" upozoravajui da Bosna tone u fundamentalizam". Prizemniji Fikret Abdi, koji je postao javni neprijatelj broj jedan u Sarajevu zbog odbija nja da prihvati radikalni program SDA, ponudio je saetu definiciju svojih protivnika koje je okarakterisao kao Alijine zlotvore i tvorce masovnih grobnica, iji je krajnji cilj da ostvare za misao radikalnog islamistikog drutva na koliko god je mogue veoj oblasti". Abdi je upro prstom na istinsko lice SDA: To nije pitanje islamskog fundamentalizma zasnovanog na re ligiji, ve pokuaj da se religijom opravdaju teror i zloini bez premca." Abdievo miljenje delili su mnogi obini bosanski muslimani koji su sredinom rata SDA smatrali podjednakom opasnou po svoj ivot i interese koliko i Srbe. Ovo je, na alost, bila jo jedna nezgodna pria koju Zapadni kada nije uo, zahvaljujui novinarima koji su odbijali da saoptavaju loe vesti o svetakom Izetbegoviu i zapadnim politiarima koji su bili zado voljni to se o takvim stvarima ne izvetava.

"Preobraaj" bosanske armije Naj znaajnija strana napora koje je SDA ulagala kako bi izvrila reislamizaciju bilo je na stojanje da se stekne potpuna kontrola nad muslimanskim aparatom bezbednosti, kao i da se osigura da vojska i policija budu u rukama ljudi odanih partiji i naklonjenih radikalnom isla mu. Fikret Muslimovi je odigrao neprocenjivu ulogu u ienju nepoeljnih elemenata" - to e rei nemuslimana i sekularnih muslimana - iz bosanske vojske i policije. Nije bilo teko Slubu dravne bezbednosti osloboditi od nepoeljnih, posebno posle smene Munira Alibabi a sa ela sarajevskog SDB-a. Sredinom 1994. od 135 slubenika Slube dravne bezbednosti 124 su bili muslimani, estoro Srbi i dvoje Hrvati. Stranci demokratske akcije bilo je potrebno vie vremena da oisti svoje neprijatelje, stvarne i izmiljene, iz mnogo vee bosanske ar mije. Muslimovi je eufemistiki to nazvao de sekularizacijom armije", i nadgledao je spro voenje svoje politike islamske bezbednosti" s uobiajenom temeljnou i lukavstvom. Pro tivnici SDA, bez obzira na njihovu nacionalnost ili veru, bili su blaeni pre nego to bi bili ot puteni, to je bio stari obiaj KOS-a. Kao to su primetili kritiari, u trenutku kada je teko pritenjena Armija BiH trebalo da an gauje svakog obrazovanog oficira kako bi dobila rat, General tab je vie energije troio na ienje redova od neprijatelja" nego navoenje rata. Kao to je i jedan branilac SDA primetio, do 1995. godine vojna vlast u svakoj oblasti pod kontrolom Armi je BiH bila je vrsto u rukama lokalnih voa SDA odanih Izetbegoviu". Poevi od 1993, sleenje partijske linije SDA, posebno u pogledu vere, bilo je uslov za na predovanje u vojsci. Izetbegovi je jasno istakao ta lojalnost povlai za sobom, objanjavaju i da je vera privatna stvar oficira. Ali psovati Boga ne smije. Liite na taj narod. U naem narodu psovka Boga je potpuno nepoznata stvar." Sarajevo je tvrdilo da njegova armija neguje herojsko naslee Titovih partizana i njihove multietnike borbe protiv faizma. Izetbegovi je stalno pozdravljao bosansku armiju kao naslednika partizanske tradicije, iz me u ostalog i nazivajui neprijatelje nesrbima i Hrvatima, ve etnicima i ustaama. Ali ovo je, kao i mnogo ta drugo, bilo puka maska. U javnosti, Izetbegovi se pozivao na borbu protiv fa izma iz 1941-1945 (Pobijediemo ako steknemo reputaciju armije koja ne ubija ene i djecu" - mada je Armija BiH to esto inila), ali tri etvrtine od preko dvesta sarajevskih uli ca i trgova na zvanih po partizanskim herojima i jedinicama promenilo je naziv u skladu s no vom politikom. Imena bosanskih srpskih i hrvatskih partizanskih heroja nestala su sa ulica (ono malo nazvanih po muslimanima koji su se borili za Tita veinom je ostalo), koje su nazva ne po linostima koje je odobravala SDA, kao to su imami i islamske verske linosti Srbi i Hr vati koji su sluili u redovima muslimanskih snaga bili su veinom odstranjeni, esto otputeni bez objanjenja, kad je jednom potroena njihova propagandna vrednost. U dihadu koji je SDA poluotvoreno vodila, nemuslimani su postali smetnja. Dragan Viki, bosanski Hrvat i heroj odbrane Sarajeva u prvim mesecima rata, izbaen je 1993. bez ceremonija uprkos preteranim javnim pohvalama kojima je obasipan - ili moda upravo zbog njih. Vikia je ljutila islamizacija vojske i policije, koja je uterivala u la izjave SDA o multietninosti. Viki je objasnio: Nisam mogao da ostanem u armiji u kojoj je prvi osnovni uslov da ste lan SDA, drugi da ste u dobrim odnosima sa engievim klanom, trei da ste se zakleli na vernost Izetbegoviu, a tek etvrti da neto znate. Na petom mestu - moete da vidite koliko je to znaajno - dolazi vae dranje u ratu." Vikievo gledite delilo je ono malo nemuslimana koji su ostali u snagama Sarajeva, a i mnogi manje religiozni muslimani mislili su isto. Armija je podvrgnuta intenzivnoj propagan di koja je podsticala radikalni islamizam, ukljuujui i verske govore im ma i deljenje islam ske literature trupama (Izetbegovieva Islamska deklaracija se najee viala; nije bila po pularna kod vojnika koji su je smatrali tendencioznom). Vojnici Armije BiH esto su pod sti cani da vode dihad, ma da skoro nijedan zapadnjak to nije primeivao, ak ni kad je re is-ul-ulema Mustafa Ceri osuivao evropsko ubre" i drao propovedi protiv etniki meovitih brakova. Povremeno bi se nekom visokom funkcioneru SDA omaklo pa bi pomenuo dihad pred kamerama - premijer Haris Silajdi je to uinio 9. jula 1995. kada je na sarajevskoj tele viziji proglasio islamski sveti rat i pozvao sve islamske drave da se bore na strani bosanskih musli mana - ali ak i kada bi se to desilo, bilo je skoro sigurno da e na saradnju spremni za padnjaki novinarski korpus incident gurnuti pod tepih. GLOSA Puke AK-47, glavno naoruanje Armije BiH, SDA je kupovala po ceni od 250 dolara po komadu, a vojsci ih prodavala po 500 do 750 dolara.

Danas Bosna, sutra ceo svet Mada je zvanini stav koji o ratu u Bosni jo uvek ima amerika administracija sasvim drukiji od iskustava koja su imali njeni vrhunski obavetajci, mnoge istine danas dolaze na videlo zahvaljujui upravo pojedinim savesnim posmatraima i "diskretnim" akterima krvavog graanskog rata u ovom delu nekadanje Jugoslavije. Profesor strategije na Vojnopomorskom koledu (Njuport, Rod Ajlend) i bivi analitiar i kontraobavetajac Don R. indler, napisao je knjigu "Bosanski rat i teror", iz koje Tabloid svojim itaocima u nastavcima prireuje najinteresantnije delove. Bosanska prljava tajna posle Dejtona bila je to da se mudahedini nikako nisu zadovolja vali silovitim reima i podstrekavanjem na mrnju i nasilje. Sledila su i nasilna dela, kao to je to uvek i bio sluaj - u Bosni i inostranstvu. Iako su bojna polja utihnula a armije demobilisa ne, balkanski dihad se i dalje vodio, divljaki i proraunato. Mada su sveti ratnici obino bri ljivo pazili da ne napadaju zapadnjake i zapadne interese u Bosni, domai protivnici radikal nog islama nisu bili te sree. Mete su bili muslimani koji su se protivili salafijskim obiajima, nemuslimani smatrani an tidihadistima, kao i oni koji su pokuavali da se vrate u svoje predratne domove - proces koji je navodno bio pod zatitom NATO-a, ali zapravo to skoro nikada nije bio - i nesreni stran ci. Mnogi napadi liili su na spontane zloine verskog zanosa ili lokalne zaevice dovedene do stravine krajnosti. Ipak je veina napada izvrena s predumiljajem, u nekim sluaje vi ma uz po tajno sauesnitvo muslimanske policije i politiara. Bio je to Al Kaidin bosanski model" na delu. Termin je skovao sarajevski vodei ekspert za mudahedine Esad Heimo vi, hrabar novinar nedeljnika Dani, koji je veoma podrobno ispitivao postdejtonski terori zam. Oruani dihad je cvetao posle 1995, uz pomo prljavog novca i korumpiranih politia ra koji su u najboljem sluaju okretali glave od toga kuda sredstva za i ta idu; u najgorem, zvaninici SDA su pomagali nasilnim svetim ratnicima koji su uestvovali u teroristikim akcijama u Bosni i inostranstvu. Rezultat je bila povoljna operativna sredina za Al Kaidu, kao i nepotrebne rtve. Da bosanske muslimanske bezbednosne slube pomau Al Kaidi, kao to su sumnjale r tve mudahedinskih napada, pokazale su istrage posle 11. septembra koje su otkrile neposred ne veze sarajevske policije, vojske i obavetajnog aparata sa poznatim ekstremistima. Eksplo zivne na prave koje je posedovala muslimanska policija nale su put do mudahedina i koriene su u teroristikim napadima. U opremu za mokre poslove" (ubistva) koju je zaturila" sarajevska policija, spadale su i bombe za postavljanje u automobilima i puke-kiobrani napravljeni za diskretne likvidacije. Nije potrebno dodati da je muslimanska policija loe obavljala posao kad se radilo o pro nalaenju traenih svetih ratnika. U najistaknutijim sluajevima, mudahedini koji vie nisu mogli da se kriju od NATO-a beali su sa Balkana uz pomo SDA. Esad Heimovi je s gorinom primetio: Bar prema ono me to sam ja video, svako u Bosni ko je bio optuen za terorizam nestao je." Kad je upitan zato je Sarajevu bilo potrebno vie od etiri godine da pronae i deportuje poznatog teroristu Abu Maalija, heroja radikalnih jedinica bosanske Armije, Heimovi je objasnio: ...Bosanske vlasti su ga krile godinama...Nije udo da nema dokaza, jer su sve istrage koje bi neto mogle da do kau obustavljene jo 1993. godine". Neto vie od tri godine posle dolaska trupa NATO-a u Bosnu radi sprovoenja Dejton skog sporazuma bilo je oigledno da ova zemlja ima ozbiljan problem sa islamskim teroristi ma. Do kraja 1997. izvreno je preko sto teroristikih dela u Federaciji BiH - zajednikom hr vatsko-muslimanskom entitetu - a veinu njih su poinili mudahedini, muna injenica koja je navela Senada Avdia, urednika sarajevskog nedeljnika Slobodna Bosna, da izjavi da je Bo sna pod vlau SDA postala evropsko ubrite za sve vrste oloa, ubica, terorista i avanturi sta svih boja, koji su stekli status ravnopravnih graana ove zemlje uz 'selam' i 'tek bir'." Ubistva i bombaki napadi Vei deo islamistikog terora bio je lokalnog karaktera i o njemu se nije mnogo izvetava lo ak ni u Bosni. Oko Zavidovia, mesta sa povelikim i jakim ogrankom AIO, Srbi koji su po kuavali da se vrate u svoje predratne domove, kao to je obeavao Dejtonski sporazum, bili su uznemiravani i napadani.

Nekolicinu njih su i ubili tajanstveni mudahedini, iz meu ostalih i Jadranka Boanovia, urednika Radija Zavidovii, koji je izvetavao o kampanji potajnog terora, a ubijen je bombom postavljenom pred njegov stan. Muslimanska policija je bila izuzetno aljkava u istragama tih zloina. Ni zapadni novinari nisu bili naroito zainteresovani jer su ovakvi teroristiki napadi muslimane prikazivali kao izvrioce a ne kao rtve nasilja. I NATO je pokazao skromno interesovanje jer su napadi na nemuslimane ukazivali na ne dostatke dejtonskog procesa, to je bio ne ba laskav prikaz slabosti i meanja Zapada. Klintonovu administraciju nisu zanimale loe vesti iz Bosne. Dejton je bio njihov diplomatski trijumf, i nikakva mera islamistikog kriminala nee to ponititi. Na kraju, lake je okrenuti glavu na drugu stranu. ak su i napadi na Amerikance retko kad bili tretirani s ozbiljnou koju su zahtevali. Ubistvo Vilijama Defersona (William Jefferson), amerikog humanitarnog radnika UN, u Tuzli novembra 1995, dok su se amerike trupe spremale da uu u Bosnu, ostalo je nereeno zbog pasivnog odnosa Va ingtona prema aljkavom pristupu muslimanskih vlasti tom sluaju. Postojali su jasni dokazi koji su povezivali mudahedine sa Defersonovim ubistvom. Iza zloina su stajala dva Saudij ca povezana sa islamistikom internacionalom, prema istraiteljima, mada nijedan nije uhap en zbog ovog ubistva. Ahmed Zuhar Handala (Ahmed Zuhair Handala), povezan sa Saudijskom visokom ko misijom u Sarajevu, bio je bar sauesnik; Defersonov sat je kasnije pronaen kod Handale. Postojali su izvetaji da je Handala uestvovao u pokoljima hrvatskih civila tokom rata i je dan sve dok je ukazao na Handalu kao na jednog od mudahedina koji su napali njeno selo septembra 1993; Saudijac je pretio da e noem zaklati njenog etrnaestogodinjeg sina. Ve ruje se da je ubica u Defersonovom sluaju bio Fez al amberi (Faiz al-Shamberi), veteran specijalnih jedinica muslimanske vojske; prema lokalnoj policiji, pitolj iz kojeg je ubijen De ferson naen je kod Al amberija, ali je mudahedin nestao posle amnestije za ratne veterane koji su se nalazi li u pritvoru zbog optubi povezanih s orujem. Vei deo teroristikih aktivnosti u posleratnoj Bosni inila su ubistva i bombaki napadi na odreene osobe, obino Hrvate. Mudahedini su eleli da izravnaju raune i stvore atmosferu straha meu muslimanskim partnerima u Federaciji, i u tome su uspeli. Pokuaj atentata na Papu u Sarajevu Centralna Bosna je bila sredite antihrvatskog terorizma posle Dejtona, i mudahedini su neprekidno pucali i bacali bombe na hrvatske kue da bi zaplaili i oterali nemuslimane. Kato like crkve i manastiri su bili jo jedna meta nasilnog uznemiravanja. Posebno su na meti bili hrvatski policajci, ukljuujui i nekoliko pokuaja ubistva, kao i dva ubistva u leto 1998, Peri ce Bilia i Ante Valjana, koja su kao to se moglo predvideti, ostala nereena. Svedoci tvrde da je Valjana ujutro 31. jula 1997. godine, u Travniku, ubio nekoliko ljudi sa talibanskim bra dama". Ubice su konano identifikovane kao veterani odreda El Mudahid ali, kao i obino, nisu usledila hapenja. Mada je sledee godine pritvoreno osam svetih ratnika u vezi sa ta lasom terora tog leta oko Travnika, optube su retko kad bile dokazane, a mali broj musliman skih sudova je bio spreman da izrie presude o krivici. Kasnije se pokazalo da su ubice Valja na i drugih Hrvata bili mudahedinski veterani koji su delovali saznanjem i zatitom musli manske policije i tajnih slubi. Ja sam plaeni ubica", priznao je jedan veteran El Mudahida koji je pobegao iz Travnika poto je odbio da ubije hrvatskog policajca ko ga je poznavao. Nareenje za likvidaciju, tvrdio je, dolo je od istaknu tog lokalnog funkcionera SDA i verskog velikodostojnika iz Travnika. Ne ki mudahedinski zloini su bili upadljiviji, ukljuujui i ubistvo Joze Leutara, pomonika bosanskog ministra unutranjih poslova, 16. marta 1999. Jedan od najviih hrvatskih funk cionera u vladi u Sarajevu, Leutar je primio brojne pretnje smru, ali su vodei istraitelji verovali da je ubistvo, izvedeno bombom profesionalno postavljenom u Leutarovim kolima, bilo delo islamista, koji su strahovali od toga da Leutar ugroava korumpirane odnose Al Kaide i policije, koje je titila SDA. Obavetene spekulacije su ukazale na ureaje za deto naciju koje je muslimanska policija ustupila mudahedinima, dok su drugi u Sarajevu tvrdili da su ubice obuavali Iranci u Pogorelici. SDA je pokuala da krivicu svali na hrvatske ekstremiste koji su Leutara smatrali isuvie popustljivim prema muslimanima. Predsednik Izetbegovi je izjavio da su ubistvo izvele ili nae budale ili hrvatski ekstremisti": za mnoge je njegova osuda najtvre linije mudahedina kao pukih budala" bila veoma reita. Ipak je premona evidencija ukazivala na upletenost mudahedina u ovaj zloin, koji je bio sto trideset drugi teroristiki in izveden u bosanskoj Federaciji posle Dejtona i sto sedmi takav zloin koji je ostao nereen. Drski spektakli" su bili laki za bosanske svete ratnike.

Posebno smeo bio je pokuaj atentata na papu Jovana Pavla II tokom njegove posete Sarajevu aprila 1997, koji zamalo da je uspeo. Mada je sveti otac esto osuivao ratne zloine nad bosanskim muslimanima, predstavljao je izazovnu metu za mudahedine koji su postavili dvadeset tri nagazne mine ispod mosta preko kojeg je papa trebalo da pree ulazei u grad. Protivtenkovske mine s daljinskom kontrolom otkrivene su ispod drugog mosta u Bulevaru marala Tita u centru Sarajeva. To je bio, primetio je jedan zvaninik polici je UN, veoma ozbiljan pokuaj da se Njegova svetost digne u vazduh" koji je u poslednjem trenutku spre ila policija, za koju je verovatno to bilo preterano. Neuspeli atentat na Jovana Pavla II bio je deo talasa antikatolikog terorizma tog prolea, u koji spada i napad protivtenkovskim raketama na Kraljevu Sutjesku, jedan od najstarijih franjevakih manastira na Balkanu. Po obiaju, Zapadni novinari su u ovoj prii nali malo toga to bi ih zanimalo... Skoro svi ovi zloini praktino se mogu pratiti do Al Kaide i njenih paravana. U ono nekoli ko hapenja koja su izvele bosanske vlasti u sluajevima postdejtonskog terorizma pritvoreni su bili povezani ili sa AIO ili sa Saudijskom visokom komisijom i srodnim islamistikim ne vladinim organizacijama. Mnogi pritvoreni su navodno bili misionari. Esad Heimovi je ob jasnio: Islamski misionari koji shvataju podrku terorizmu kao deo svoje misije prevoenja u istinitu veru, zatite muslimanske zajednice i pomaganja potlaenim ljudima, predstavljaju pra ve ideoloke korene terorizma." Tipian sluaj je eik Imad el Misri, vodei dihadistiki misionari veteran odreda El Mu dahid, koji je u Bosni ostao i posle Dejtona, navodno kao propovednik, dobijajui sredstva od nekoliko Alahovih NVO dok je propovedao mrnju i nasilje. Terorista traen u rodnom Egip tu zbog umeanosti u brutalno ubistvo pedeset osam zapadnih turista u Luksoru 1997 (ovaj brutalni zloin je izvren kao osveta zbog pasivnosti Zapada prema proganjanju muslimana u Bosni"), naturalizovani Bosanac El Misri bio je osuen u odsustvu pred jednim egipatskim sudom marta 2001 Sarajevo je odbilo ekstradiciju - i vraen je u domovinu tek posle 11. sep tem bra, uprkos protestima AIO i srodnih prijatelja terorizma u Bosni, kada je meunarodnim pritiskom Sarajevo prisiljeno da izrui nekoliko vodeih terorista koje je titilo. Saudijska visoka komisija Oktobra 1997. Saber Lahmar (Saber Lahmar), zaposlen kao bibliotekar u Saudijskoj viso koj komisiji, bio je uhapen zbog pripremanja bombakog napada na ambasadu Sjedinjenih Drava u Sarajevu. To je bio izuzetak, jer je veina mudahedina pazila da ne povredi ameri ke ili zapadne interese u Bosni - drugde su oni bili slobodna lovina zato to su cenili to to im je posle Dejtona NATO de facto pruio bezbedno utoite. Bosanske vlasti su Lahmara po milovale samo dve godine kasnije (Sarajevo je nevoljno izruilo Lahmara, poznatog teroristu Al Kaide, Amerikancima u Gvantanamo poetkom 2002). Istraga je otkrila da je Saudijska vi soka komisija duboko upletena u lokalne teroristike akcije. U te sluajeve spada i bombaki napad na hrvatsku stambenu zgradu u Mostaru septembra 1997. Organizator napada bio je Ah med Zuhar Handala, jedan od osumnjienih u ubistvu Vilijama Defersona. Veteran odreda El Mudahid, koji je posedovao propusnicu za nesmetano kretanje koju mu je izdao Sedmi korpus muslimanske vojske, bio je besan na Hrvate zato to su ga osudili na e snaest meseci zatvora zbog terorizma. Policija je Handalu i jo dvojicu osumnjienih poveza la sa Saudijskom visokom komisijom. Kao to je to bio veoma est sluaj sa mudahedinima optuenim za terorizam u Bosni, Handala je nestao - mnogi veruju uz potajno sauesnitvo muslimanske policije - i osuen je u odsustvu. Konano je pronaen posle 11. septembra i prebaen u Gvantanamo. Zbog ovakvih sluajeva, postdejtonska Bosna je stekla lou reputaciju da titi traene tero riste. Brojne drave su zahtevale ekstradiciju islamista, esto njihovih dravljana, na osnovu optubi za terorizam, samo da bi sudije, koje je postavljala SDA, te zahteve odbacile. Osnove za odbijanje bile su slabe kao u sluaju Saleha Nedala (Saleh Nedal), traenog zbog optubi za terorizam u Italiji. Zahtev Rima za ekstradiciju 1999. sud u Travniku je odbio za to to je Nedal, poput skoro svih mudahedina, bio naturalizovani bosanski dravljanin. Ipak su mnogi bosanski sveti ratnici putovali u inostranstvo, irom Evrope i oko sveta - ne da bi izali pred lice pravde, ve da bi stvorili jo vei haos. Preko sto veterana islamistikih specijalnih jedinica napustilo je Bosnu krajem 1995. da bi vodilo dihad u eeniji, a reka do brovoljaca je i dalje tekla; vodei bosanski mudahedini, ukljuujui Nezima Halilovia, jav no su se hvalili da su organizovali put svetih ratnika u eeniju, mada su zvaninici SDA bri ljivo poricali svaki izvetaj o bosanskoj podrci kavkaskom dihadu. Uprkos tome, Bosanci su stizali u eeniju uz po mo AIO, a ruske trupe su pronalazile bosanske pasoe kod pogi nulih mudahedina u eeniji.

Uloga Alije Ismeta Stranka demokratske akcije je takoe pruila veliku pomo sve militantnijim kosovskim Al bancima. Sarajevo je tajno slalo savetnike da pomognu Oslobodilakoj vojsci Kosova (OVK) u borbi protiv Srba, a kljuni funkcioneri SDA organizovali su i slanje oruja. Dok su se 1998. nadvijali ratni oblaci, Sarajevo je povealo pomo OVK u kojoj je videla bratsku musli mansku armiju; SDA je pozvala relativno malobrojne Albance u Bosni da pomognu. Predsed nik Izetbegovi je naredio da samo Albanci budu upuivani u bosanska diplomatska predstav nitva u Albaniji i Makedoniji. Kljunu ulogu je igrao Alija Ismet, etniki Albanac i bivi ofi cir JNA, koji se uzdigao do ranga generala u Armiji BiH i kome je Izetbegovi poverio za datak da omogui bosansku pomo OVK. Istureni ovek je bio Haili Biaj, jo jedan etniki Albanac i oficir JNA, koji je 1991. stupio u Patriotsku ligu i postao zamenik komandanta brigade u Izetbegovievoj armiji. Zahvaljujui svojim bliskim vezama sa vrhom SDA, Biaj je organizovao slanje oruja iz skladita bosanskih muslimana kosovskim militantima, pod kontrolom porodice engi. Podrka koju je SDA pruila OVK - ko ja se pokazala kao naj znaajnija pomo Albancima kada je njihov rat postao vreo krajem 1998 - jeste jo jedna pria o kojoj se nedovoljno izvetavalo iako je bila dobro poznata ekspertima. Mirovne snage NATO-a u Bosni otkrile su brojna tajna skladita oruja namenjenog Kosovu; tavie, za padne trupe koje su sluile na Kosovu posle intervencije NATO-a nale su oruje i municiju sa jasnim oznakama bosanskih muslimana. To je bila jo jedna pria koju NATO i zapadni mediji nisu eleli da objave. Na kraju, podrka OVK nije dovela do rezultata kojem se SDA nadala jer su se veoma sekularni kosovski Albanci pokazali mravom podrkom globalnom dihadu, ispoljavajui minimalno zanimanje za politiki islam, ali su sarajevski islamisti ipak bili ponosni to su pomogli albanskim istovernicima. Sa Holbrukom umesto Himlera Mada je zvanini stav koji o ratu u Bosni jo uvek ima amerika administracija sasvim drukiji od iskustava koja su imali njeni vrhunski obavetajci, mnoge istine danas dolaze na videlo zahvaljujui upravo pojedinim savesnim posmatraima i "diskretnim" akterima krvavog graanskog rata u ovom delu nekadanje Jugoslavije. Profesor strategije na Vojnopomorskom koledu (Njuport, Rod Ajlend) i bivi analitiar i kontraobavetajac Don R. indler, napisao je knjigu "Bosanski rat i teror", iz koje Tabloid svojim itaocima u nastavcima prireuje najinteresantnije delove. Problem sa strategijom ekaj Klintona" koju je sledila SDA, bilo je to to je iz ruku ispusti la svaku inicijativu i neprekidno nanosila nepotrebne patnje Bosancima. Svaki mesec rata pru ao je mudahedinima jo vremena da pustoe i planiraju terorizam regrutujui nove svete rat nike. Sarajevo je ponekad bilo brutalno iskreno o svojoj eljenoj konanoj dravi. Ono to SDA eli, objasnio je partijski ideolog Demaludin Lati, jeste najmanje 45 procenata bosan ske teritorije plus Sandak. Sticanje kontrole nad skoro polovinom zemlje bilo je neto to Sarajevo nije imalo nikakve anse da postigne bez velike amerike vojne pomoi, dok je okupacija Sandaka, oblasti u Sr biji, bila islamistiki puki san. Vizija SDA o islamskoj mini-dravi iskrojenoj iz centralne Bosne bila je veoma slina pla novima bosanskih islamista u Drugom svetskom ratu, koji su eleli satelitski status pod Treimraj hom; vizija SDA je bila skoro ista, samo pod amerikim protektoratom: balkanski Isla mistan podreen Holbruku umesto Himleru. Bosanski muslimani koji nisu bili posveeni islamistikom projektu SDA - to znai veina muslimana, koji su posle dve godine rata svoju vladu smatrali korumpiranom, nesposobnom i fanatinom - bili su sve nezadovoljniji Izetbegovievom nepopustljivou kada su meuna rodni posrednici pokuavali da nagovore bosanske zaraene strane da prihvate mirovni plan. Mnogi muslimani su se preutno slagali sa presudom Adila Zulfikarpaia: Izetbegovi je gori od najgorih neprijatelja muslimana." Mir radi mira malo je privlaio voe SDA. Oni su izazvali graanski rat svojim agresivnim politikim islamizmom i odbijanjem da ozbiljno shva te prava nemuslimana. Prihvatanje mirovnog plana koji bi davao Sarajevu manje nego to je imalo pre poetka rata - posle desetina hiljada muslimanskih rtava nije bilo politiki prihva tljivo za Izetbegovia. ak su i neki od predsednikovih bliskih i poverljivih sa radnika sumnjali u njegove politi ke sposobnosti. Izetbegovieva briljivo sainjena slika okrenutosti drugom svetu, toliko delo tvorna za zapadne medije, ila je na ivce

mnogim visokim funkcionerima SDA, koji su nje govo povlaenje u molitvu i kontemplaciju smatrali opasnim. Ali ja pojma nemam, ta je dra va", izjavio je Nedib airbegovi, predsednikov najdui sabrat u islamu. Njemu je mesto u damiji, ne u vladi", rekao je 1993. Izetbegovievi politiki protivnici bili su jo otriji, posebno neobuzdani Fikret Abdi, koji je predsednika osudio kao onog lukavog prevaranta i najveeg ubicu svog naroda". Svi danas uviaju da je Izetbegoviev cilj muslimanska drava", izjavio je sredinom 1993, dodavi opis zasnovan na vlastitom iskustvu: Ali ja opet pokuava da ostane skroman, dobar stari ovek - veiti gubitnik. Ali iza scene zapravo je njegova ljubav za mo i njegov ivotni san da stvori dravu znanu samo njemu samom, koju je zamislio dok je leao u zatvoru u Foi i pisao svoju Islamsku deklaraciju, koje se ni kada nije odrekao." Abdieva kritika imala je odjeka kod mnogih muslimana, ali s vojskom i policijom vrsto u svojim rukama vostvo SDA je bezbedno vladalo Sarajevom. Meutim, rat je bio neto drugo i agitpropovska kampanja da se zadobiju simpatije Zapada, i u krajnjoj liniji izazove inter vencija NATO-a, neumorno se nastavljala. Posle toliko pogrenih koraka i ravih izbora, igra nje na kartu Vaingtona bio je jedini izlaz za Sarajevo. A muslimani su odigrali na ovu kartu s velikom efikasnou. Svako ko se oslanjao na izvetavanje CNN-a o ratu neizbeno je zaklju io da je opkoljeno Sarajevo pakao na zemlji. Tree godine rata stvari su se ipak znatno ohla dile, posebno jer nije bilo izgleda za kraj nazovi opsade. Sigurno da je ivot u Sarajevu bio te ak i civili su i dalje umirali neprirodnom smru, ali uslovi su bili mnogo normalniji nego to su to zapadni mediji bili voljni da prikau. Stranka demokratske akcije je tvrdila da je u Sarajevu umrlo deset hiljada ljudi i da je est stotina hiljada granata ispaljeno na grad, otetivi i razorivi 60 procenata zgrada, ali crno tr ite je cvetalo. Hiljaditog dana opsade, sarajevske pijace su obilovale sveim proizvodima, ukljuujui i pomorande, limun i banane po cenama samo malo viim od onih u zapadnoj Evropi. Benzin se mogao lako nabaviti, po ceni 35 procenata nioj nego u Nemakoj. Posle otre zime 1993-1994, Svetski program za hranu pregledao je stanje uhranjenosti i telja Sarajeva, utvrdivi da nema neuhranjenih i da je samo mali procenat stanovnitva pothra njen. Tokom 1994, zakljuile su UN, samo je 324 civila ubijeno u Sarajevu - stopa nasilne smrti nia ne go u Vaingtonu. Nije udo to je Dord Keni, disidentski bivi funkcioner Stejt departmenta, preispitao bosanski rat i izgubio iluzije. Analizirajui lak odgovor" o 200.000 poginulih u bosanskoj katastrofi, Keni je poetkom 1995. tvrdio da je ovaj esto ci tiran broj u najboljem sluaju plod mate i da je izvesno veoma preuvelian. Bosna nije ni holokaust ni Ruanda", primetio je, ona je Liban." Ta poruka je bila neto za ta je prosarajevski lobi bio uveban da ne uje. Nepune dve godine ranije, glavni mediji su traili inter vjue od mladog diplomate nezavisnog duha, koji se usudio da izazove birokratiju i, kao to politiki treberi vole da kau, koji je govorio istinu monicima". Meu tim, kada je Keni nastavio to da ini, inilo se da nikome nije do toga stalo. Jedine Sa rajlije u istinski oajnom stanju bili su hriani, mada je to bila pria za koju se malo zapad nih novinara i politiara zanimalo. Teroristi- misionari Ba kao i na teritorijama bosanskih Srba i Hrvata, i na delovima Bosne pod vlau SDA, pripadnici nepoeljnih manjina bili su ubijani, mueni i proterivani iz grada. Do 1994. populacija sarajevskih Srba od skoro 160.000, dve godine ranije, bila je svede na na treinu tog broja. Islamska kampanja zastraivanja uspela je da Srbe protera iz njihovih domova. U centru Sa rajeva bile su tri pravoslavne crkve i dve kapele; sve su teko oteene bombama i puanom vatrom, veinom namerno usmerenom na verska mesta. Pravoslavni svetenici su proterani iz grada, a u mnogim sluajevima njihove crkve je opljakala muslimanska rulja. Domai terorizam koji su SDA i mudahedini vrili nad onima koje je Fikret Muslimovi nazvao unutranjim neprijateljem" delovao je kao to je i planira no i Izetbegovievi protivnici su uutkani zastraivanjima i progonima. Zanimljivo je da su neki od uvezenih islamista zakljuili da su njihovi suroviji metodi kon traproduktivni. Nasilno zastupanje radikalnog islama pridobilo je bosanske usija ne glave, ali je imalo ogranienu privlanost za prosene muslimane. (I Adil Zulfikarpai je primetio: Ja sam poboni musliman i celog ivota sam se borio za emancipaciju islama u naoj zemlji. Druga je stvar to primitivno podraavamo srednju Aziju i severnu Afriku, to na kraju krajeva nema nita zajedniko sa pravim verskim zapovestima." U jednom internom prouavanju mudahedinskih aktivnosti u Bosni zakljuuje se: Upusti li smo se u dihad bez dovoljno islamskog odgoja", i osuuje neotesana islamska ljubav nekih od svetih ratnika: Oni ire vrlinu tako to prebiju mladia i devojku ako ih vide da zajedno idu ulicom."

Slino tome, ti ljudi varvarski lome flae s piem a da nisu prvo pokuali prijateljsko ubei vanje kao to nam Alah nalae da inimo" - to je bio uobiajeni mudahedinski pogreni ko rak s Bonjacima koji su, mada muslimani, i Sloveni s dubokom ljubavlju prema piu. U toj studiji kao problem su navedeni i pokuaji mudahedina da se ene lokalnim devojkama. Ne ki su se oenili na nain potpuno nov Bonjacima. Neki naoruani ljudi dolazili bi bez pret hodne najave u dom izabrane devojke i traili pristanak da se ona uda za nekog od njih. Kad bi Bonjaci videli vod ljudi naoruanih do zuba, odmah bi prihvatali prosidbu." ak i u najzaostalijim delovima zemlje - drevni obiaj otmice neveste" bio je poznat meu ruralnim muslimanima jo sredinom sedamdesetih godina prolog veka - prositi devojku s kalanjikovom u ruci smatralo se preteranim. U taktike mudahedina izdvojene radi kritike u ovom spisu spadaju i krae i zlostavljanja pripadnika mirovnih snaga: Borci su vozila UN i vozila mirovnih snaga smatrali ratnim ple nom", postupak koji nije doprinosio ciljevima njihove borbe. Jo gore je bilo moralno pouno ali glupo korienje od seenih glava hriana kao propagandnog orua. To je bilo loe za od nose s javnou, prema toj studiji dihada, a prikazivanje odsecanja glava Srbima - i posebno njihovo snimanje na videu - nije se smatralo mudrim postupkom, jer je prualo dokaze za mogue krivino gonjenje mudahedina. Moglo bi da doe do istraivanja ratnih zloina, po sebno ako su svedoci muenja i odsecanja glava nemuslimanima preiveli. Sreom po islamistike borce SDA, oni su retko kad za sobom ostavljali nezgodne svedo ke. Nije bilo potrebno mnogo vremena da se posledice bosanskog dihada osete u Evropi. Do lazak hiljada mudahedina na Balkan, udaljen samo nekoliko sati vonje od srednje Evrope, predstavljao je rastuu pretnju javnoj bezbednosti na mnogim stranama. Srednjoistoni reimi, koji su pokuavali da domae islamistike pokrete dre na distanci, paljivo su pratili situaciju u Bosni da bi procenili posledice koje e balkanski rat imati na pokret globalnog dihada. Iako su slube bezbednosti u Aliru, Egiptu i Jordanu bile zadovoljne time to njihovi naj opasniji misionari-teroristi odlaze put Evrope, bile su i zabrinute onim to e se desiti kad se zavri rat u Bosni i mudahedini ponu da se vraaju kuama. Problemi su poeli i pre okonanja rata u Bosni. Za poetak, veterani balkanskog dihada - nazvani bosanci" ba kao to su njihovi prethodnici nazivani avganistanci " - smatrani su opasnijim od svetih ratnika prekaljenih u avganistanskom kotlu. Slube bezbednosti Srednjeg istoka plaile su se jo vie otvrdlih bosanaca", posebno egipatska tajna policija, moda najo dluniji neprijatelj radikalnog islama u arapskom svetu. Gde je dihad, tu je i bosanski paso Mudahedinski veterani Izetbegovievog rata bili su lukava grupa koju su obuile iranske tajne slube i koja je iskoristila izuzetne prilike za stvaranje mree, koje je pruala Bosna. Najvii policijski zvaninici Kaira otvoreno su optuivali Muslimansku brau da rukovodi kampovima za obuku terorista u Bosni, dok su zvanini egipatski izvori nagovestili da tajna policija Mubarakovog reima jo od sredine 1992. kradom nadzire aktivnosti egipatskih svetih ratnika u Bosni. Jordan se naao pred istim izazovom. Tajna policija Amana pratila je zloglasne zemlje, plaei se da e se vratiti kui i iriti terorizam i haos. Jo juna 1994. jordanski ministar unutranjih poslova Hasan al Alfi (Hasan al-Alfi) otvoreno je upozoravao na uticaj bosanskog dihada na islamski svet, ukljuujui i smisleno upozorenje Vaingtonu, savezniku Amana, koje na nesreu nikada nije posluano: Sjedinjene Drave su podravale Avganistan, ne zbog injenice da je to islamska drava, ve u kontekstu antikomunistikog delovanja. Dozvolite mi da vas upozorim na to to se deava u Bosni i Hercegovini kako ne bi bilo iskorieno za postizanje istog cilja." Tvrdokorni islamisti su se uputili u Bosnu sa svih strana muslimanskog sveta, ukljuujui i neke najudaljenije. Poljska kontraobavetajna sluba utvrdila je da dihadski regrutni centri alju borce iz poljske majune islamske zajednice (pet hiljada kad je rat u Bosni poeo, ali se broj upetostruio tokom devedesetih godina) da se bore za SDA. Diplomci sarajevske Gazi Husrev-begove medrese, koji su vodili lokalnu islamsku zajednicu, bili su voe lanca u Vara vi, propovedajui zagrienu salafijsku formu islama i pomaui buduim mudahedinima da stignu u Bosnu. Dalje na istoku, ruske vlasti su pratile kretanje svetih ratnika iz eenije ka Balkanu - a po sle rata nazad kui, na nezadovoljstvo Moskve. Bosna je bila kljuno sa stajalite sa radnika Al Kaide i drugih teroristikih grupa, a bosanski pasoi bi iskrsli gde god se vodio dihad. Njihovu privlanost objasnio je pukovnik ruske Obavetajne slube u inostranstvu (SVR): Bosanski paso se danas smatra velom koji olakava aktivnosti 'dripaca' koji putuju u zemlje Persijskog zaliva i severne Afrike." Severna Afrika je bila posebno vrue mesto za Bosance", i povratni udar bosanskog diha da se oseao irom Mediterana, u Aliru vie nego bilo gde drugde.

Dok je Bosna plamtela, Alir je bio zahvaen sopstvenim verski motivisanim graanskim ratom koji je bio isto toliko divljaki kao i onaj na Balkanu, mada je veoma skromno praen na Zapadu. "Prihvatite islam i imaete mir" Kada se uinilo da je Islamski front spasa (FIS), radikalna partija koja se zalae za erijat sku dravu, u stanju da preuzme kontrolu nad dravom 1991, vojska je razbila FIS i oterala ga u podzemlje. Islamisti su objavili rat alirskoj dravi, pa je nastalo izuzetno nasilno teroristi ko krilo islamista, Oruana islamska grupa (GIA), spremna da povede dihad protiv sabrae muslimana da bi postigla svoje ciljeve. Oruana islamska grupa se borila protiv nevernika" kad je mogla da ih pronae, ali poto muslimani ine 98 procenata stanovnitva Alira, bi lo je malo hriana i Jevreja koji bi mo gli biti mete. Minimalno prisustvo katolika u ovoj zemlji privuklo je smrtonosnu panju GIA i veina od 27.000 alirskih katolika pobegla je da ne bi bila ubijena. Sredinom decembra 1993. teroristi GIA masakrirali su desetak Hrvata koji su radili u Aliru. Oteli su ih sa radnog mesta i odveli u suvoreno korito, a potom preklali na ritualan nain. Bila je to osveta za zloine ko je su hriani poinili nad muslimanima u Bosni, izjavila je GIA. Znaajno je to da je osam radnika bilo poteeno - tvrdili su da su muslimani. Bio je to tek poetak rata GIA sa Evropom. Alirski islamisti su naroito mrzeli Francusku, svog biveg kolonijalnog gospodara. Njihov veliki emir, Damel Zituni (Damel Zitouni), bio je veteran avganistanskog dihada sa arkom eljom da sveti rat prenese u Evropu; prvi ko rak je bila eliminacija Evropljana u Aliru. Poeo je klanjem dvanaest Hrvata, posle ega je marta 1994. usledilo ubistvo francuskog biznismena i njegovog sina (ponovo klanjem, to je omiljeni islamisti ki modus operandi pri ubijanju hriana). Sedamdeset est stranaca, ukljuujui dvadeset est francuskih graana, ubila je GIA u ciljanim ubistvima do kraja 1994. Najgore zverstvo su bila kasapljenja koja su ubice GIA vrile nad ono malo vernika ka tolike crkve u Aliru. Mada su postojala samo dva katolika manastira i tri stotine vernika u zemlji, oni su bili fokus zlodela GIA, koja su poinjala zastraivanjem i zavravala se masov nim ubistvima. Mir Nae gospe od planine Atlasa, trapistikog manastira u Tibrinu, razbijen je 27. marta 1996. kada su teroristi GIA oteli sedam kaluera. Iskuenje je zapravo poelo na Badnje vee 1993. kada su borci GIA stigli u manastir i poeli kampanju zastraivanja. Ali kalueri, svi Francuzi, od kojih su mnogi u Aliru proveli vie decenija i odravali bliske i prijateljske od nose sa lokalnim stanovnitvom, odbili su da odu; njihova briga za Alir metala je GIA. Glavni terorista koji je stajao iza ovog zloina bio je emir Sajat-Atja (Sayat-Attya), koji je 1993. pobio Hrvate. Otmica kaluera dovela je do dvomesenog groznog mrcvarenja, ukljuujui molbe za njihovo putanje, koje su uputili Pariz i Vatikan - u reitom odgovoru. Zituni je poslao pismo francuskom predsedniku aku iraku, objanjavajui da sve nevolje Francuske sa GIA mogu nestati: Prihvatite islam i imaete mir". A 1. Ruski pukovnik o dripcima Bosna je bila kljuno sa stajalite sa radnika Al Kaide i drugih teroristikih grupa, a bosanski pasoi bi iskrsli gde god se vodio dihad. Njihovu privlanost objasnio je pukovnik ruske obavetajne slube u inostranstvu (SVR): Bosanski paso se danas smatra velom koji olakava aktivnosti 'dripaca' koji putuju u zemlje Persijskog zaliva i severne Afrike." Gde ima dima, ima i mudahedina Mada je zvanini stav koji o ratu u Bosni jo uvek ima amerika administracija sasvim drukiji od iskustava koja su imali njeni vrhunski obavetajci, mnoge istine danas dolaze na videlo zahvaljujui upravo pojedinim savesnim posmatraima i "diskretnim" akterima krvavog graanskog rata u ovom delu nekadanje Jugoslavije. Profesor strategije na Vojnopomorskom koledu (Njuport, Rod Ajlend) i bivi analitiar i kontraobavetajac Don R. indler, napisao je knjigu "Bosanski rat i teror", iz koje Tabloid svojim itaocima u nastavcima prireuje najinteresantnije delove.

Leei na samrti 19. oktobra 2003. godine, Alija Izetbegovi je izbegavao pitanja i poricao sada ve oigledne istine o deceniji njegove vlasti nad SDA i bosanskim muslimanima. Kad mu se zdravlje pogoralo krajem 2001. godine, otiao je na leenje u Saudijsku Arabiju, a njegove su izjave za javnost od tada bile retke ali tipine. Njegovo naslee u Bosni bilo je, u najboljem sluaju, nejasno. Sueno mu je da ostane donekle misterija, majstor izvrdavanja i majstor da govori jedno, a radi drugo. ak su se i mnogi u SDA pitali koji su bili pravi motivi neostvarenog intelektualca koji je rukovodio obnovom islama u Bosni i raspa dom zemlje. Veoma povuen ovek, tokom politike karijere nije mnogo govorio o svojim oseanjima. Ponekad bi s ponosom pominjao tursku prolost svoje porodice; bilo je jasno da Izetbegovi oplakuje nestanak Otomanskog carstva. U jednom reitom trenutku izneo je svoje loe isku stvo dok je bio ak, kada mu se uitelj Srbin podsmevao zbog njegovog otomanskog porekla: Nije me voleo. To sam mogao da osetim zato to je stalno ismevao turske begove i age." Na kraju, ogoreni ak se osvetio... Tako je lagao Alija Izetbegovievo sporno naslee jedva je pomenuto u zapadnim izvetajima o njegovoj smr ti. lanci objavljeni in memoriam bili su veinom jednostrani i izostavljali su mranu stranu osnivaa SDA, a mnogi su bili prave hagiografije. Kao to se i oekivalo, najbolji je bio nje govog prijatelja i oboavaoca Bernar-Anrija Levija koji je svoj in memoriam poeo reima: Mo mu je donela tugu." Izetbegovi nije bio ekstremista", ponovo je obznanio BHL, s odo bravanjem objanjavajui da je do kraja ostao ovek od knjige i kulture". To je bila mudrost prihvaena meu zapadnom srednjom klasom. Jasno je da su se Izetbegovieva multikultural na propagandna ofanziva i aktivno udvaranje lepim ljudima" zapadnog sveta- od ugaanja Suzan Zontag, do davanja bosanskog dravljanstva osobama poput Bono Voksa, na kraju dobro isplatili. Bosanci su bili obazriviji u pogledu Izetbegovia i njegovog naslea. ak su se i njegovi ne kadanji oboavaoci sloili s tim da je bivi predsednik bio izrazitije ambivalentna linost nego to su zapadnjaci bili voljni da priznaju. Gojko Beri, sarajevski vodei novinar i vatre ni pristalica SDA i njenog lidera tokom rata, uprkos tome to je bio Srbin, priznao je da Izet begovi nije bio ni Ataturk ni Homeini", da nije bio fanatik u iranskom stilu, ali da nije bio ni zapadnjaki orijentisan. Beri je s oklevanjem zakljuio da su nemuslimani bili prevareni i da je Izetbegovievo korienje multikulturalizma pretpostavljalo korisnu taktiku za sticanje po drke Zapada, ali da je bilo neiskreno i odbaeno kad vie nije bilo potrebno. Lanost mnogih Izetbegovievih pobonih tvrdnji o sebi i stvari za koju se borio pokazana je na dan njegove sahrane 22. oktobra 2003. godine, kada je Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju u Hagu objavio da je bivi predsednik bio pod istragom zbog ratnih zloina. Tvrdnje Reis-ul-uleme Ceria - mi i nai generali nismo poinili nijedan zloin" - vie nisu bile uverljive ak ni lakovernim zapadnjacima, i sud u Hagu, koji je do tada istraivao skoro iskljuivo zloine bosanskih Srba i Hrvata, ubrzo je najavio optunice protiv generala Envera Hadihasanovia i pukovnika Amira Kubure. Kao istaknuti pripadnici mree za podrku mudahedinima oni su bili prvi vii oficiri Armije BiH koji su se suoili sa optubama, ukljuujui i optubu za ubistvo dve stotine hrianskih civila u centralnoj Bosni 1993; u optunici hakog suda pome nuto je i ritualno odsecanje glava". Sarajevski kontigent ekstremista Zapadne slube bezbednosti, posebno nemaki BND, bile su zabrinute da bi mudahedini koji dolaze da prisustvuju Izetbegovievoj sahrani mogli da ostanu u Bosni poveavajui ionako preteran broj ekstremistikih kadrova. Da su ak i mnogi bosanski muslimani smatrali Izetbegovia spornim, bilo je evidentno poetkom 2004. kada je SDA pokuala da preimenu je glavnu ulicu u Sarajevu, ulicu Marala Tita, i da je nazove po preminulom predsedniku. Ka da se veina Sarajli ja usprotivila - Tito je i dalje linost koju potuje veina bosanskih mu slimana mediji naklonjeni SDA osuivali su opsesivne komuniste". Mada je malo zapadnih NVO bilo voljno da prizna u kolikoj se meri Al Kaida infiltrirala u Bosnu i stekla uticaj u njoj, neki su poeli da oprezno dovode u pitanje pogled na svet SDA. Da li je Bosna leglo meuna rodnog terorizma?", pitala je jedna istaknuta NVO. Ne. Ali, muslimanski lideri su i dalje uz nemirujue neuznemireni radikalnim islamom ", od govorila je, dodavi da sarajevski kon tingent ekstremista ne treba otpisati kao potpuno beznaajan", uperivi prst na nehatan od nos prema radikalnim islamistikim elementima" u SDA. I to je bila neka vrsta na pretka. Ko li ko se mudahedina nalazilo u Bosni posle 11.

septembra? To je bilo pitanje na koje niko ni je imao precizan odgovor, a bosanski zvaninici su obino inili sve to su mogli kako bi ga izbegli, mada su nezgodne istine ponekad izbijale na svetlost dana. Krajem 2003. godine Almir Duvo, ef kontrateroristikih borbi u toj zemlji, rekao je nemakim novinarima da je oko 300 mudahedina" ostalo u Bosni, to je kasnije porekao kad se suoio s otrim kritikama kod ku e, zato to je strancima saoptio neprijatnu istinu. Koruptivna mrea SDA Posle nekoliko meseci Sredoje Novi, Srbin postavljen na elo nove bosanske Dravne agencije za istraivanje i zatitu, iji je cilj bio suzbijanje kriminala i terorizma, objasnio je pravnikim jezikom da su operativci Al Kaide verovatno aktivni u Bosni jer je to oblast u ko joj bi (ih) moglo biti", dodajui i da je veoma teko odgovoriti na ovo pitanje". Neslubeno, evropske agencije za bezbednost procenjivale su da u Bosni ivi nekoliko stotina mudahedi na, mada ih mnogo vie prolazi kroz zemlju u slubi dihada. Veliki deo problema bio je nedostatak bezbednih granica i cvetanje kriminala i korupcije. Ministarstvo unutranjih poslova Federacije, sredinom 2004. godine, priznalo je da se oko 1.100 terorista nalazi u zemlji - broj koji u veini ine islamisti ali i srpski i hrvatski ekstremi sti i ratni zloinci - ali i da su mnogi teroristi aktivni u inostranstvu, zahvaljujui bosanskim pasoima. Stoga policija nije imala nikakav konkretan podatak o tome koliko je pripadnika Al Kaide u Bosni. Samo je deset bosanskih graninih prelaza bilo pod aktivnim nadzorom, a dravna granina sluba je predstavljala movaru korupcije i neefikasnosti. ef pogranine bezbednosti otkrio je da je njegova agencija zabeleila da je avgusta 2003. godine, Osama bin Laden uao u zemlju preko sarajevskog aerodroma - to je skoro sigurno izmiljotina, bolesna ala koja pokazuje ta neki bosanski graniari smatraju prikladnim humorom, ustanovila je zatakana istraga. Bosanska policija je bila aktivno upletena u verc velikog broja osoba bez dokumenata, ukljuujui i teroriste, preko Bosne u zapadnu Evropu. Vii pripadnik policije iz Tuzle hvalio se svojom profitabilnom ulogom u vercu ljudi: ...Niko nemoe ni da me takne. tite me vla sti." Ni vojska nije bila bolja, a oruje i municija su neprekidno nestajali ini se da niko nije znao kuda. Tajna skladita oruja preostala iz rata neprekidno su se pojavljivala, a kad su Bo sanci sredinom 2005. uputili majunu jedinicu mirovnih snaga u Irak (vod za demontiranje mi na), znatna poiljka oruja, koja se sastojala od 50.400 okvira municije, 126 granata i osam protivtenkovskih bacaa raketa, nestala je i pre nego to je napustila Bosnu. pijuni "amerikih nevernika" Bosanska sluba bezbednosti, koja bi ne to mogla da uini, nije bila u stanju ili moda nije ni htela nita da preduzme. Zemlja je 2004. pokuala da osnuje jedinstvenu slubu bezbednosti, Obavetajno-sigurnosnu agenciju (OSA), sjedinivi FOSS Federacije i OBS bo sanskih Srba. Krajem 2004, mesecima posle osnivanja, OSA jo uvek nije funkcionisala i tre balo je podvri proceni bar sedam stotina oficira koji e raditi u novoj agenciji. SDA je zahte vala da se primi dve stotine muslimana koji su ostali bez posla tokom prelaza od FOSS-a na OSA, koji su bili mudahedini i polaznici Pogorelice obuavani za atentate. Bilo je oigledno da se Al Kaida infiltrirala u OSA. Veoma poverljivi dokumenti OSA pojavljivali su se u eks tremistikim krugovima i objavljivali u asopisu "Aktivne islamske omladine" Saff, koji je osu ivao domae izdajnike" koji pijuniraju arapsku brau" sluei amerikim nevernicima. Meu internim dokumentima koji su objavljeni u Saffu bila je i podrobna procena OSA o to me koji srednjoistoni interesi u Bosni treba da budu uzeti za metu radi kontraobavetajnog rada i kontraterorizma. Dokumenti OSA o linostima takoe su esto tampani u Saffu, to su bile informacije koje su mogle potei samo iz personalnog odseka agencije za koji se pokaza lo da ga vodi vii oficir islamistikih sklonosti koji je ranije bio na elu obezbeenja predsed nika Izetbegovia. Duboko ukorenjena mrea ekstremizma i korupcije SDA i dalje je naporno radila da bi od branila svoje finansijske i ideoloke tekovine. O kolikoj svoti novca je bilo rei, nagovetava injenica da je samo u Federalnom ministarstvu za izbeglice etrnaest miliona maraka (oko se dam miliona dolara) bilo ukradeno 2001-2002. i da je do 500.000 maraka bilo ukradeno u Sre brenici koja je trebalo da bude uzor za povratak izbeglica. Mada su ovakve stvari istraivane skoro celu deceniju, a izvetaj Munira Alibabia iz 2002. veoma podrobno i s impresivnim pojedinostima opisao islamistiku kriminalnu mreu na ijem je elu bio Hasan engi, nita ni je uinjeno. Zapadne vlade koje su upravljale Bosnom napolukolonijalan nain nikada nisu

ozbiljno pokuale da ree to pitanje. Zaista, jedna od engievih firmi - fasada bila je snabdeva snaga NATOa! Da je sree, opet bi bilo 1953 Kad je Hag, uz podrku Vaingtona, krajem 2004. godine najzad pokazao izvesnu ozbiljnost u pokuaju da se razmrsi mafija ekstremista SDA, uputivi tim is traitelja u Sarajevo na ijem je elu stajao Donatan mit, (Jonathan Schmidt), cenjeni ameriki tuilac, engi je krenuo u protivnapad upuujui pretnje smru i mit je ubrzo pobegao iz Bosne strahujui za svoj ivot. Gorku osudu Zapada zbog toga to je malo postigao u godinama posle Dejtona izneo je Dej vid Harland (David Harland), bivi ef za civilne poslove UN u Bosni: "... Osam godina posle razornog rata, Bosna i Hercegovina predstavlja izuzetnu priu o uspehu. Obnova je dovrena. Ekonomski proizvod je nadmaio predratni nivo i ekonomija ove republike je danas meu oni ma koje se najbre razvijaju u Evropi. Izbeglice su se vratile svojim domovima, ratni naciona listiki lideri su mrtvi ili u zatvoru. Mereno stopom sklopljenih brakova izmeu mladih ljudi iz razliitih etnikih grupa, mrnja koja je nedavno dovela dotolikog krvoprolia izmeu Hrvata, muslimana i Srba postepeno iezava. U vazduhu lebdi opipljiv optimizam. Ono to je nekada bila najzaostalija oblast Evrope, sada ide napred. Godina je 1953!". Gorka je isti na da su jugoslovenski komunisti obavili mnogo bolji posao obnavljajui Bo snu politiki, ekonomski i drutveno nego to je Zapad uinio pedeset godina kasnije i zemlja se bre oporavila od mnogo razornijeg i brutalnijeg Drugog svetskog rata nego od graan skog rata 1992-1995. Kada je NATO posle devet godina zvanino okonao svoje stabilizacio ne snage decembra 2004. godine, predavi nadzor nad odravanjem mira Evropskoj uniji, njegov uspeh je, u najboljem sluaju, bio neujednaen. Dok je mir zaista odran zahvaljujui pre svega naporima Sjedinjenih Drava, uinjeno je veoma malo na obnovi i pomirenju, i ta sfera je preputena radikalima i ekstremistima svih boja, pre svega Al Kaidi. Mada je nesposobnost SFOR-a da osumnjiene za ratne zloine izvede pred lice pravde pre svega Radovana Karadia i Ratka Mladia - privukla panju NVO i zapadnih vlada, njegovo od bi janje da se suoi sa problemom islamizma imae dalekosenije posledice po mir i bezbednost u regionu. Neizleivi Zapad Poslednji ameriki zapovednik u Bosni, general-major Dejms Darden (James Darden), hvalio je uspeh SFOR-a prikazujui ga kao uzor za ovakve operacije i preutno ga suprot stavljajui dananjem Iraku - tvrdei: Kada bismo mogli da sve uradimo iz poetka, ne znam kako bi smo mogli da uradimo bolje.". Da li je ovo uverenje bilo nepromiljeno ili iskreno, mada pogreno, ne moe se odrediti. Problem SFOR-a i zapadnog postdejtonskog an gaovanja u Bosni nije bio samo nedostatak volje ve i nedostatak sposobnosti. inilo se da ameriki komandanti i komandanti NATO-a ne uspevaju da ree lokalne probleme, a da su obavetajci SFOR-a neprekidno bili loi; kako je mudro primetila jedna NVO u informacija ma o ratnim zloincima: Obavetajni izvetaji SFOR-a sadre malo vrednih informacija i pu ni su greaka u pisanju." Prvog decembra 2004, dan pre zvaninog povlaenja SFOR-a, grupa od pet razbojnika ob uenih u uniforme mirovnih snaga NATO-a, opljakala je jednu austrijsku banku u centru Sa rajeva usred dana, drsko postavivi lani kontrolni punkt i zaplenivi jedno vozilo. SFOR nije imao komentara. Nove snage Evropske unije (European union force - EUFOR) pokazivale su istu sklonost prema poricanju koja je obeleila i njihove prethodnike. Zvanina politika u Bosni nema tero rista" nastavljala se. Avgusta 2005. komandant EUFOR-a, general-major Dejvid Liki (David Leakey) porekao je na konferenciji za tampu, koja se pretvorila u nadmetanje i nadvikivanje, da postoji nekoliko kampova bosanskih mudahedina. Naivnost britanskog oficira ismevana je u Sarajevu, izmeu ostalog i u Slobodnoj Bosni koja je objavila naslov Naravno da ima kampova za obuku islamistikih terorista u Bosni!" Likijev naslednik, general-major an-Marko Kjarini (Gian-Marco Chiarini) pevao je istu pesmu, saoptivi novinarima po etkom 2006. godine da nema dokaza" da u Bosni ima terorista. Kako bismo bili pravini prema zapadnim velikodostojnicima kojima je zapao nezahvalan posao da ponovo sastave Bosnu, treba rei da su se duboko ukorenjene predrasude prema to me da se zemlja vidi onakvom kakva stvarno jeste, produile i posle 11. septembra u mnogim uticajnim krugovima. Riard Klark, kontrateroristiki car Klintonove administracije, uvera vao je svakoga da bosanski dihad predstavlja u velikoj meri neuspeh Al Kaide", gledite ko je islamisti nisu prihvatali, dok su zapadni novinari i aktivisti i dalje prikazivali Bosnu ona kvom kakva bi eleli da ona bude.

A 1. Amerikanci ne vide kampove Al Kaide Jedan neozbiljan izvetaj u Krian sajens monitoru saoptio je zapadnim liberalima ono u ta su eleli da veruju, slavei nepostojei ekonomski napredak i citirajui aktiviste musliman skih NVO: ...Da sam ja terorista, dva put bih razmislio pre nego to bih doao u ovu zemlju... Bosanski muslimani su u tolikoj meri Evropljani, da radikalna forma islama apsolutno nema nikakvih ansi da se ovde proiri", to je bila potpu nanovost za Sarajlije. lanak je umirivao itaoce navodei rei Reis-ul-uleme Mustafe Ceria: ...Ja elim da uverim sve Amerikance da to se tie Bosne mogu mirno da spavaju", dopunivi to pilulom za smirenje jednog neimenovanog zapadnog diplomate: Nema dokaza da u Bosni postoje ili da su postojali kam povi Al Kaide." GLOSA Obavetajni izvetaji SFOR-a sadre malo vrednih informacija i puni su greaka u pisanju." Alah na Zapadu U zavrnici knjige o svojim obavetajnim iskustvima sa Balkana ("Bosanski rat i teror-Bosna Al Kaida i uspon globalnog dihada"), profesor strategije na Vojnopomorskom koledu (Njuport, Rod Ajlend) i bivi analitiar i kontraobavetajac Don R. indler, kae: "...Dobrovoljno slepilo elite Zapada, neasni i laljivi prikazi Bosne i rata, koje su iznosili intelektualci, pripadnici akademskih sredina, zabavljai i novinari, odluujue su uticali na ishod rata, u korist radikalnog islama. Obeano multikulturalno drutvo kakva je bila predratna Bosna, ne moe se obnoviti, ali zapadnjaci moraju da obrate panju na lekcije o tome ta se deava kad se vlade nalaze pod preteranim uticajem "javnih intelektualaca" koji nemaju pojma o onome o emu govore...". Pedantna procena Meunarodnog krivinog suda u Hagu iz novembra 2004. glasila je: 102.622 ubijena od 1992. do 1995 (55.261 civila i 47.360 boraca). Tome su odgovarali zaklju ci do kojih je doao sarajevski Centar za istraivanje i dokumentaciju na ijem je elu bio musliman Mirsad Tokaa. Njegova procena je oko sto hiljada ubijenih (oko 62 procenta muslima na, 23 procenta Srba, pet procenata Hrvata i manje od jedan procenta ostalih), ukljuujui neznatno vie civila nego vojnika. I ova procena je privukla minimalnu panju u Bosni ili inostranstvu. Prosto ih ne zanima", ovako je Tokaa objasnio reakciju zvaninog Sarajeva na nezgodnu vest novinara koji su spremno, papagajski, ponavljali u SDA. Brojke od etvrt miliona u ratu ubijenih muslimana nije bilo nigde kada su pouzdani podaci - koji pokazuju da su prvobitne procene preuveliale broj poginulih etiri ili pet puta - najzad izbili na svetlost dana. Nezainteresovanost i dvojaki standardi mogli su se zapaziti i na godinjici u leto 2005. ka da se pojavio videosnimak sa trupama bosanskih Srba u akciji oko Srebrenice 1995. Dva sa ta ovog snimka koji prikazuje i streljanja nenaoruanih muslimana, izazvala su senzaciju na Balkanu i na Zapadu, ponovo raspalivi zanimanje za ratne zloine bosanskih Srba. Nasuprot tome, kada se skoro istovremeno pojavio upeatljivi video-snimak sa prizorima zloina koje su bosanski muslimani poinili tog krvavog leta - nije privukao skoro nikakvu panju. Bilo je snimljeno i kako jedan arapski mudahedin odseca glavu srpskom ratnom zarobljeniku Rade tu Rogiu: mudahedin je odrubio glavu oveku koji je vritao, uskliknuo "tek bir!", podigao odseenu glavu drei je za kosu i pokazao je pred kamerom. Mada su zapadni mediji do 2005. navikli na takve prizore u Iraku, njihovi novinari nisu pokazali nikakvo interesovanje kada je na svetlost dana iskrsla bosanska verzija. Muslimanima je i Dord Bu bio etnik Dogaaji iz jeseni 2005. pokazali su da je Bosna, uprkos nezainteresovanosti i zvaninim poricanjima Zapada, i dalje znaajan front u globalnom dihadu. Pretres koji je 19. oktobra iz vrila sarajevska policija potvrdio je rasprostranjene sumnje da je Bosna odskona daska za te rorizam irom Evrope i van nje. U pretresu jednog stana koji

je koristila teroristika elija po vezana sa Al Kaidom - policija je dobila dojavu o planu da se digne u vazduh britanska am basada u Sarajevu - zaplenjeni su eksploziv, puke i drugo lako oruje, video-snimci na koji ma se slavi dihad i zaklinje na osvetu zbog smrti brae" u Avganistanu i Iraku i brojni doku menti o meunarodnim vezama te elije. Uhapena su etvorica mladia, jedan turski dra vljanin i trojica bosanskih muslimana; peti lan elije, bosanski musliman koji je iveo u pred grau Hadii, takoe je ubrzo uhapen. Voa je bio Mirsad Bektaevi, Bonjak sa vedskim dravljanstvom, koji je imao samo osamnaest godina, a ve vrbovao ljude za Al Kaidu i saraivao s njom. Krijui se pod ime nom Maksimus, Bektaevi je vrio regrutaciju za Abu Musa baal Zarkavija, za koga je odr avao i veb-sajt, a bio je u stalnim vezama sa ekstremistima i teroristima u nekoliko zemalja. U svom kompjuteru je imao slike Bele kue, a bosanski i britanski istraitelji su sumnjali da je moda umean u planirani samoubilaki napad na Belu kuu i Kapitol u Vaingtonu. Sarajevska elija je pokuavala da osnuje kamp za obuku van grada, a policija je otkrila i desetak kilograma eksploziva skrivenog u Hadiima (pokuali su da eksploziv sakriju u li munu i teniskim lopticama). Tri osobe s kojima je Bektaevi odravao veze u Britaniji uhap ene su poetkom novembra, kao i jo etiri u Danskoj. Bektaevieva operacija u Danskoj za davala je velike brige zvaninicima u Kopenhagenu, jer je tamonja elija, koja se sastojala od tri mladia starosti izmeu esnaest i dvadeset godina, bila u poslednjoj fazi planiranja na pada; policija je nagovestila da je akcija neposredno predstojala". Dvojica od njih su pret hodno putovali u Sarajevo da bi finalizovali plan napada sa Bektaeviem. etvorica terori sta, skoro deaka, bili su imigranti iz Bosne i sa Balkana, izgledali su povrno asimilovani u dansko drutvo, ali su zapravo kljuali ubilakim besom - to je policija nazvala generaci jom dihada". Danskim istraiteljima se to inilo uznemirujue slinim Atinoj eliji u Ham burgu, koja se sastojala od mladih muslimana koji su postali militanti u egzilu i samostalno se povezali sa Al Kaidom da bi preduzeli teroristike napade na Zapadu. Kopenhagen je verovao da u Danskoj ima hiljadu takvih radikalnih islamista, veinom povezanih sa Bosnom. Otkrivanje Bektaevievog lanca predstavljalo je prekretnicu za mnoge zapadne slube bezbednosti koje su u operaciji sa bazom u Bosni videle ostvarenje onoga od ega su odavno strahovale - bele Al Kaide" - od mladih evropskih muslimana koji ne lie na Arape ili Azij ce i stavljaju se Bin Ladenu na raspolaganje. Bosna je bila klju za ovakve aktivnosti, a njena uloga u mrei Al Kaide bila je oigledna. Svi uslovi su prisutni", objasnio je zvaninik jedne zapadne obavetajne slube: Ogoreni muslimani, oruje, korupcija - sve to je potrebno za osnivanje podzemnih operativnih grupa." A sigurno su bili ogoreni. Radikalni aktivisti su se okupljali protiv svake zapadne kontrate roristike mere, a Saff je esto pisao o takozvanom islamskom terorizmu" i takozvanim ve habijama", tvrdei da je dihad opstanak bosanskih muslimana". Na stranicama tog lista Al min Foo, ef AIO, objasnio je: ...Od 11. septembra 2001. naa organizacija - avangarda bu enja islama u Bosni, kao i poziv i kola za mnoge koji su proli kroz nju i nauili kako da bu du muslimani - izloena je napadima." Saff je maja 2005. objavio sliku predsednika Dorda W. Bua sa ajkaom omiljenom kod srpskih ultranacionalista, pod naslovom Amerika otri etnike kame". U Sarajevu je bilo teko primetiti zahvalnost muslimana za sve to je Amerika uinila da bi spasla bosanske muslimane. "Zlatni Ljiljan" krvavim ubicama Ni obini muslimani nisu imali nita vie simpatija prema amerikom ratu protiv terorizma. Mnogi su bi li nezadovoljni time to je za Amerikance posle 11. septembra borba protiv Al Ka ide postala vanija od bezuslovne podrke Sarajevu. Za SDA, rat protiv terorizma je bio nele gitiman i sumnjiv. Karim Said Atmani (Karim Said Atmani), bosanski mudahedin i voa lanca podrke za Milenijumsku zaveru Ahmeda Resama, izaao je iz francuskog zatvora po etkom 2005, kratko se zadrao u Bosni i uputio u Kanadu; imao je petlju da podigne tubu protiv kanadske vlade to mu je uskratila paso iz bezbednosnih razloga. Atmani je oplakivao svoju sudbinu reima s kojima bi se sloila vei na muslimana: Otiao sam u Bosnu zato to su mediji prikazivali zverstva poinjena nad bosanskim muslimanima. Mi smo im pomogli, a sada smo ratni zloinci. To boli." Slino tome, bosanski parlament je aprila 2005. usvojio rezoluciju kojom se trailo puta nje alirske grupe iz vojnog zatvora u Gvantanamu, koju su amerike vlasti odbacile kao neosnovanu. ak se inilo i da mnogi umerenjaci i sekularisti u Sarajevu jo uvek imaju slabost prema mudahedinima. Zakasneli napori da se svetim ratnicima oduzme njihovo nezakonito steeno bosansko dravljanstvo nailazili su na otpor lokalnih boraca za ljudska pra va, koji su protestovali i protiv deportacija terorista u Sjedinjene Drave. ak i poetkom 2006, deset godina posle trenutka kada

je na ovo pitanje prvi put obraena panja, procenji valo se da u Bosni jo uvek boravi oko 1.200 naturalizovanih stranih boraca, od kojih su mno gi stekli dravljanstvo na prevaru; meutim, istraga o desetak viih funkcionera SDA koji su omoguavali naturalizaciju Al Kaidinih boraca bila je obustavljena kada su sudovi odbili da ih krivino gone za to to je sluaj zastareo. Uprkos tome, istraga je pokazala da je od 740 mudahedina s bosanskim dravljanstvom ko ji se nalaze na meunarodnim poternicama njih 594 dobilo papire od policijske stanice u centru Sarajeva, veinom s lanim adresama. Godinama se cela stvar aktivno prikrivala kako bi se zatitili traeni mudahedini i pruilo im se utoite. Pravi planovi SDA postali su jasni u sluaju Abu Maalija, emira od reda El Mudahid, koji je 13. marta 1992. dobio bosansko dr avljanstvo pod lanim identitetom - drugim reima, jo pre poetka rata. Ni SDA nije presta la s ovakvim aktivnostima posle deset godina, uprkos navodno pootrenom postupku posle 11. septembra. Jula 2005. policija je bila iznenaena kad je grupa pakistanskih graa na prispela na sarajevski aerodrom naizgled bez ikakvog razloga za posetu; zatraili su da odu u najbliu damiju. Pokazalo se da su im izdate validne bosanske vize u bosanskoj ambasadi u Islamaba du na zahtev Omera Behmena, visokog funkcionera SDA i voe Mladih muslimana. Pokazujui svoje prave vrednosti, Sarajevo je isplaivalo mesene penzije bar desetorici stranih boraca koji su dobili Zlatni Ljiljan, najvie odlikovanje za hrabrost bosanske armije, dok su sluili u odredu El Mudahid, mada je SDA ukinula penzije starim Titovim partizani ma sa bezbroj odlikovanja. Ideoloki terorizam koji se bavi zastraivanjem Krajem 2005. vatreni iranski predsednik Mahmud Ahmadinedad javno je veliao Bo snu, zemlju dragu Irancima", na susretu sa prijateljima iz Sarajeva, dodavi: ...Vaa zemlja je podsetnik na cvetanje pupoljaka islama i ovenosti u Evropi." Ahmadinedad je laskao svojim prijateljima, primetivi: U vaoj zemlji ima pobonih gra ana koji su najvee nacionalno blago." Bosanci koje je imao na umu, pokazali su svoje prisustvo nekoliko nedelja kasnije kada su u Sarajevu, kao i irom celog muslimanskog sveta, izbili protesti protiv karikatura proroka Muhameda koje su se vie meseci pre toga pojavile u Danskoj. Islamski vrh u Bosni pridruio se napadima, a Kongres muslimanskih intelektualaca podsticao je proteste, opisujui karikature kao brutalnu provokaciju koja podstie antiislam sku ideologiju". U Sarajevu su hiljade demonstranata, mnogi bradati mukarci i ene pod ado rima, palile danske i hrvatske zastave, izvikujui i nosei antisemitske i antiamerike parole kao i Go to Hell" (Idite do avola") na engleskom i kliui uobiajeni "Tek bir". Umeao se i Re is-ul-ulema Ceri, odobravajui demonstracije, osuujui karikature i napadajui isla mofobiju". Ne mnogo ranije, Ceri je zapoeo svoj drugi mandat na elu vernika u Bosni i najavio uvo enje erijatskog prava u islamske institucije u zemlji, ukljuujui i ponovno otvaranje erijat skih sudova ukinutih 1946; Re is-ul-ulema je izneo pojedinosti svog programa reislamizaci je u intervjuu listu Saff, prvom koji je dao posle poetka svog drugog mandata. Petnaest godina posle dolaska SDA na vlast vahabizam je postao glavna snaga u Bosni ra ajui radikalizam i terorizam gde god bi se pojavio i iz gledajui sve ne zaustavljiviji. Mada mu se Senad Agi, muftija bosanskih muslimana, podsmevao kao najveoj ludosti koja se ikada pojavila u islamu", vahabizam je ustvari preuzeo komandu nad najviim islamskim ver skim i politikim krugovima u zemlji. Problem je saeto objasnio mladi muslimanski naunik Jasmin Merdan, poboan hafiz ko ga je uasavala saudizacija njegove vere u sopstvenoj zemlji: Terorizam je samo rep na telu vahabizma", rekao je, pa ipak se ta lukava religija lako preruavala i veinom hvata ljude iz ravih sredina, u najboljem sluaju one koji nisu imali vrst dodir sa islamom". Bosanski muslimani, slabe vere i esto ne poznajui ni vlastitu tradiciju, podlegli su vahabizmu, odnosno onome to je Merdan nazvao ideolokim terorizmom, koji zastrauje ljude s drugaijim gleditima (to je) odskona daska za praktini terorizam". Sa vrstinom koju bi malo zapadnjaka pokazalo, Merdan je izjavio da nije svaki vehabija terorista, ali je svaki terorista vehabija". Imperativ je, upozorava on, da bosanski muslimani priznaju ovaj problem i spree terorizam - a ne samo da se s njim bore - neposredno se suprotstavljajui vahabizmu. Teko je krivicu pripisivati bosanskim muslimanima koji se s pravom plae fanatika meu sobom, kada se ini da ni zapadnjaci ne mogu da skupe hrabrosti da se suoe s tim proble mom. Neprekidni poguban uticaj dvojakih standarda i poricanja mogao se zapaziti u Hagu po etkom februara 2006. kada jedno svedoenje na suenju za ratne zloine pred Meuna rodnim krivinim sudom za bivu Jugoslaviju nije krenulo onako kako je planirano. Britanska novinarka Iv En Prentis (Eve Ann Prentice), dugogodinji dopisnik s Balkana, koja je o ratu u Bosni pisala za londonski Tajms, po

svedoila je da je i ona videla Osamu bin Ladena u Sa rajevu 1994, potvrdivi identine nemake izvetaje. Prentisova je izjavila da je srela vou Al Kaide u kabinetu predsednika Izetbegovia. Tuilac je odmah izneo prigovor, a sudija je smesta prekinuo njeno svedoenje proglasivi ga irelevantnim". Da bi pomogli Bosancima koji ele da oiste svoju zemlju od Al Kaide i srodnih ekstremista i da bi spreili radikalizaciju drugih islamskih drutava, zapadnjaci moraju prvo da priznaju razmere problema, kao i svoju postojanu nesposobnost da vide neprijatelja ona kvim kakav jeste. Nema nasilnog i nenasilnog dihada, po stoji samo dihad, to Bin Ladenove legije ubilakih misionara pokazuju irom sveta. Razlika izmeu nasilnog i nenasilnog islamistikog radikalizma postoji samo u glavama zapadnjaka, i vlade koje ele da zaustave plimu radikalizma moraju da prihvate gledite nemake obavetajne slube koja je opisala Muslimansku brau kao deo obavetajne mree mudahedina". Da li je Zapad neto nauio u Bosni ? Da bi se dugi rat" zavrio povoljno po Zapad, muslimani moraju da preispitaju svoje poi manje dihada i da shvate da ono nije prikladno za dvadeset prvi vek, to je proces na koji sa mo posredno moemo da utiemo. Problem je saeto odredio francuski filozof ak Elil: "...Zaista, mnoge muslimanske vlade pokuavaju da se bore s islamistikim trendom, ali da bi uspele, potrebno je potpuno promeniti mentalitet, desakralizovati dihad, stei samokriti nu svest o islamskom imperijalizmu, prihvatiti sekularnu prirodu politike vlasti i odbaciti iz vesne dogme Kurana....". Gorka ironija itave ove prie jeste to da 1990. nijedno islamsko drutvo na kugli zemalj skoj nije bilo u boljoj situaciji da odbaci dihad i stvori modernu, reformisanu verziju islama od Bosne. Sudbina Bosne posle 1990. predstavlja upozorenje u trenutku kada se Amerika i Za pad uputaju u decenijama dugu borbu za pobedu nad naoruanim islamistima. U toj balkanskoj zemlji, avangarda islamista, majuna grupa ekstremista koji su skrivali svoje prave planove, uspela je da preuzme politiku vlast na demokratskim izborima obeavajui svakoj grupi ono to je elela da uje. Kad je dospela na vlast, pokuala je, i u velikoj meri uspela, da reislamizuje jedno muslimansko drutvo koje je bilo izrazito sekularno; Bosna je na kraju komunizma bila verovatno deo muslimanske zajednice u svetu koji je najvie okrenut Zapadu. Ako se domaim obmanama, nasilnim sukobima i pogrenom meuna rodnom intervencijom Bosna, drutvo svemuslimanske zajednice koje je najvie orijentisano ka Zapadu, moe preobratiti u Dihadistan, tada se nigde u muslimanskom svetu ne moe sa sigurnou izbei opasna radikalizacija! Bosanska pouka je da se sve to i dogodilo. (Kraj) GLOSA Nije svaki vehabija terorista, ali je svaki terorista vehabija GLOSA Nema nasilnog i nenasilnog dihada, po stoji samo dihad GLOSA Terorizam je samo rep na telu vahabizma O autoru Don R. indler je profesor strategije na Vojnopomorskom koledu (Njuport, Rod Ajlend) i bivi analitiar i kontraobavetajac. Deset godina slubovao u Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) Sjedinjenih drava. Taj posao ga je odveo i na Balkan, "radi podrke saveznikim snagama". Postao je vodei ekspert amerike ANB za Balkan.