Klark Artur GRAD I ZVEZDE Prevod: ivkovi Zoran Clarke Arthur CITY AND THE STARS (THE), 1952.

POLARIS, 1991

PROLOG Poput blistavog dragulja, grad je leao na prsima pustinje. Nekada je bio podloan promenama i preinaenjima, ali sada je Vreme teklo mimo njega. Noi i dani nizali su se preko lica pustinje, ali na ulicama Diaspara vladalo je veno popodne i tama se nikada nije sputala. Duge zimske noi mogle su mrazom da okuju pustinju, ledei poslednje ostatke vlage u razreenom vazduhu Zemlje - ali grad nije oseao ni toplotu ni hladnou. On nije stajao ni u kakvoj vezi sa spoljnim zbivanjima; bio je to svet za sebe. Ljudi su i ranije podizali gradove, ali nikada slian ovome. Neki su trajali stoleima, drugi milenijumima, pre no to je Vreme razvejalo ak i njihova imena. Jedino se Diaspar uhvatio ukotac sa Venou, branei sebe i ono emu je pruao okrilje protiv sporog osipanja vekova, razorne moi truljenja i pogubnog dejstva re. Od asa kada je sazdan, okeani su nestali sa povrine Zemlje, a pustinja se rasprostrla itavom planetom. Vetrovi i kia satrli su u prainu poslednje planine, a svet je bio odve umoran da bi iznedrio nove. Grad za to nije mario; ak se i sama Zemlja mogla pretvoriti u prah i pepeo, a Diaspar bi i dalje titio decu svojih tvoraca, nosei bezbedno njih i njihova dobra niz reku vremena. Ona su mnogo zaboravila, ali to nisu znala. Bila su savreno saobraena svom svetu, ba kao to se i on slagao sa njima - jer bili su stvoreni jedno za drugo. Ono to se nalazilo sa druge strane zidova grada nije ih se ticalo; to je naprosto bilo izgnano iz njihovih umova. Jedino je postojao Diaspar, jedino im je on bio potreban i samo su njega mogli da pojme. Nita im nije znaila injenica da je ovek jednom posedovao zvezde. Pa ipak, drevni mitovi ponekad bi poeli da ih more i nespokoj bi ih obuzeo kada bi se setili predanja o Cartvu i mladom Diasparu koji je crpeo svoje ivotne sokove iz trgovine sa mnogim suncima. Oni nisu eleli da vrate stare dane, poto su bili zadovoljni u svojoj venoj jeseni. Slave Carstva pripadale su prolosti, i tamo su mogle da ostanu - jer oni su pamtili kakav je bio njegov kraj, a pri pomisli na Osvajae ledenost samog svemira uvlaila bi im se u kosti. Tada bi se ponovo vratili ivotu i toplini grada, dugom zlatnom dobu iji je poetak ve bio zapreten, a svretak jo udaljeniji. I drugi ljudi su matali o ovakvom dobu, ali samo su ga oni doekali. iveli su u istom gradu, hodali istim, udesno nepromenljivim ulicama, dok je lagano proteklo vie od milijardu godina.

1. Bilo im je potrebno mnogo asova da se izbore za izlaz iz Peine Belih Crva. ak je i sada bilo neizvesno da li ih neko od belih udovita jo progoni - a energija njihovog oruja ve je bila na izmaku. Ispred njih, lebdea strela svetlosti, koja im je bila tajanstveni vodi kroz lavirinte Kristalne Planine, i dalje je davala signale. Nisu imali drugog izbora do da je slede, iako ih je mogla, kao to se to dogodilo mnogo puta ranije, dovesti u jo pogubniju opasnost. Alvin se osvrnuo da vidi da li su mu svi drugovi jo na broju. Alistra je ila odmah iza njega, nosei kuglu hladne, ali stalno rasplamsale svetlosti koja je obznanila toliko uasa i toliko lepote od asa kada su zapoeli pustolovinu. Bledo belo zraenje preplavljivalo je uzak hodnik i odbleskivalo se sa sjajnih zidova; dok im energija bude trajala, moi e da vide kuda idu i da uoe prisustvo svake vidljive opasnosti. Ali, Alvin je odve dobro znao, najvee opasnosti u ovim peinama uopte nisu bile vidljive. Povijajui se pod teinom projektora, iza Alistre su koraali Narilian i Floranus. Alvin se na as upitao zbog ega su svi projektori tako teki, budui da bi bilo sasvim jednostavno instalirati im neutralizatore sile tee. Uvek bi mu ovakve stvari dolazile na um, ak i u jeku najbezbednije pustolovine. Kada bi mu neka takva misao prostrujala sveu, imao je utisak da je zdanje same stvarnosti ustreptalo za tren, i da mu se iza podruja ula u magnovenju ukazao prizor nekog drugog, potpuno razliitog sveta... Hodnik se zavravao golim zidom. Da li ih je to strela ponovo izneverila? Ne - jer, jo dok su se priblivali, stena je poela da se drobi u prainu. Kroz zid se probilo metalno rotirajue koplje koje se brzo irilo u dinovsko svrdlo. Alvin je sa prijateljima odstupio unazad, ekajui da se maina probije u peinu. Uz zagluujue trenje metala o kamen - koje je sigurno odjekivalo po svim udubljenjima Planine, budei sav njen demonski porod - builica je prola kroz zid i zaustavila se pored njih. Masivna vrata su se otvorila i pojavio se Kalistron, dovikujui im da poure. ("Zato Kalistron? upitao se Alvin. ta e on ovde?"). Trenutak kasnije, ve su bili bezbedni, a maina se zateturala napred, krenuvi na put u dubinu zemlje. Pustolovina se zavrila. Uskoro e, kao i uvek dosad, biti kod kue, a sva udesa, uasi i uzbuenja ostae iza njih. Bili su umorni i zadovljni. Alvin je zakljuio po nagnutosti poda da se builica sputa u zemlju. Kalistron jamano zna ta radi i ovo je nesumnjivo put koji vodi kui. Pa ipak, izgledalo je pomalo neobino... "Kalistrone", ree on iznenada, "zato ne poemo na gore? Niko ne zna kako stvarno izgleda Kristalna Planina. Bilo bi divno izbiti negde na njenim obroncima i ugledati nebo zajedno sa itavim okolnim predelom. Dovoljno smo ve dugo pod zemljom." Jo dok je govorio ove rei, osetio je na neki nain da one nisu na mestu. Alistri se oteo prigueni krik, unutranjost builice se zatalasala poput prizora vienog kroz vodu, a sa druge strane metalnih zidova koji su ga okruivali Alvin jo jednom uhvati treptaj one druge stvarnosti. Dva sveta su se sukobila, pri emu je as jedan, a as drugi odnosio prevagu. Onda je, iznenada, sve bilo gotovo. Osetio je izvesno rascepljivanje i kidanje - i san se okonao. Alvin se opet obreo u Diasparu, u svojoj dobro poznatoj sobi, lebdei stopu ili dve iznad poda, dok ga je gravitaciono polje titilo od grubog dodira sa sirovom materijom. Ponovo je bio on. Ovo je bila stvarnost - i on je tano znao ta e se sada dogoditi. Prva se pojavila Alistra. Bila je vie uzbuena nego ljuta, poto je bila veoma zaljubljena u Alvina. "Oh, Alvine!" zajeca ona, pogledavi ga sa zida na kome se prividno materijalizovala. "Imali smo tako uzbudljivu pustolovinu! Zato si sve morao da pokvari?" "ao mi je. Nisam imao nameru da... Samo sam pomislio da to ne bi bila rava ideja..."

Prekinuo ga je istovremeni dolazak Kalistrona i Floranusa. "Sluaj me dobro, Alvine", poe Kalistron. "Ovo je trei put kako si prekinuo sagu. Jue si presekao sekvencu, hotevi da se uspne izvan Doline Duga. Prekjue si sve pokvario pokuavajui da se vrati do Poetka onom vremenskom stazom koju smo ispitivali. Ako ne eli da se dri pravila, morae sam da nastavi." Nestao je veoma razjaren, povevi i Floranusa sa sobom. Narilian se nikada nije pojavljivao; mora da mu je ve bilo dosta svega ovoga. Jedino je ostala slika Alistre, koja je tuno gledala Alvina. Alvin nagnu gravitaciono polje, stade na noge i ode prema stolu koji se u asu materijalizovao. Na njemu se pojavila zdela egzotinog voa - ali to nije bila hrana koju je eleo; zbunjenost mu je sasvim pobrkala misli. Ne hotevi da prizna greku, on uze voku koja je izgledala najmanje opasna i poe oprezno da je sisa. "Dakle", ree Alistra, "ta sada namerava?" "Ne mogu se promeniti", uzvrati on pomalo zlovoljno. "Mislim da su pravila glupa. Osim toga, kako mogu da ih se setim dok doivljavam sagu? Ponaam se na najprirodniji nain. Zar i ti nisi poelela da pogleda planinu?" Alistrine oi se rairie od uasa. "Ali to bi znailo izii napolje!" prozbori ona u jednom dahu. Alvin je znao da je beskorisno dalje raspravljati se. Ovo je bila barijera koja ga je ograivala od svih ostalih itelja njegovog sveta, i koja ga je mogla osuditi na ivot pun osujeenja. Oduvek je eleo da izie napolje, kako u stvarnosti, tako i u snu. Meutim, za svakog drugog u Diasparu to 'napolje' predstavljalo je komar sa kojim se nisu mogli suoiti. O toj temi oni nikada ne bi razgovarali, ako su mogli da je izbegnu; bilo je to neto neisto i zlo. Razloge nije hteo da mu objasni ni Jeserak, njegov staratelj. Alistra ga je i dalje posmatrala zbunjenim, ali blagim oima. "Ti si nesrean, Alvine", ree mu ona. "Niko ne treba da bude nesrean u Diasparu. Dopusti mi da doem i da razgovaram sa tobom." Nimalo uviavno. Alvin odmahnu glavom. Znao je kuda bi ih to odvelo, a ovog asa je eleo da bude sam. Dvostruko razoarana Alistra ieznu sa zida. U gradu koji je nastanjivalo deset miliona ljudskih bia, pomisli Alvin, on nije imao nikoga sa kim bi stvarno mogao da popria. Eriston i Etanija voleli su ga na svoj nain, ali to se rok njihovog nadzora bliio kraju, bili su sreni to mogu sve vie da mu preputaju da sam oblikuje kako svoj ivot, tako i razonode. U poslednjih nekoliko godina, kako je njegovo podvajanje od uobiajenog obrasca postajalo sve oiglednije, on je esto oseao ozlojeenost svojih roditelja. Ne zbog njega samog - sa tim bi jo moda mogao da se suoi i da to prevlada - ve zbog zlehude sree koja je htela da upravo oni budu izabrani, meu milionima ostalih graana, kao njegovi roditelji kada je iziao iz Dvorane Stvaranja pre dvadeset godina. Dvadeset godina. Jo se seao prvog trenutka i prvih rei koje je zauo: "Dobro doao, Alvine. Ja sam Eriston; dodeljen sam ti kao otac. Ovo je Etanija, tvoja majka." Same rei nita mu nisu govorile, ali njegov um ih je zabeleio besprekornom tanou. Takoe se seao kako je pogledao u svoje telo; sada je bio vii za koji centimetar, ali gotovo da se uopte nije promenio od asa svog roenja. Doao je na ovaj svet gotovo potpuno odrastao, i sem u pogledu visine ostao bi u dlaku isti sve do trenutka kada bude trebalo da ga napusti, hiljadu godina kasnije. Pre ovog prvog seanja nije postojalo nita. Jednoga dana e se, moda, to nitavilo vratiti, ali i sama pomisao na to bila je odve daleka, da bi na bilo koji nain uznemirila njegova oseanja. Ponovo je upravio svoj um ka tajni vlastitog roenja. Alvinu nije izgledalo neobino da su

ga, u nekom datom trenutku vremena, stvorile sile i energije koje su materijalizovale sve ostale predmete njegovog svakodnevnog ivota. Ne, tajna nije bila u tome. Zagonetka koju on sam nije bio u stanju da razrei i koju mu niko nikada ne bi objasnio odnosila se na njegovu jedinstvenost. Jedinstven. Bila je to udna, tuna re - ba kao to je udno i tuno to biti. Kada mu je ona bila pripisivana - to je on esto uo kada niko nije podozrevao da prislukuje - obino je bila izgovorena zloslutnim glasom u kome se krila pretnja ne samo po njegovu vlastitu sreu. Njegovi roditelji, njegovi staratelji, svi koje je poznavao pokuali su da ga zatite od istine u nastojanju da sauvaju bezbrinost njegovog dugog detinjstva. Ovo skrivanje e, meutim, uskoro biti okonano; kroz nekoliko dana on e postati punoletni glaanin Diaspara i nita to on bude eleo da sazna nee moi da mu bude uskraeno. Zato se, na primer, nije uklapao u sage? Od mnogo hiljada vidova rekreacije u gradu, ova je uivala najveu popularnost. Kada uete u sagu, niste samo obian pasivni posmatra, kao u primitivnim poduhvatima drevnih vremena koje je Alvin ponekad preduzimao. Mesto toga, vi ste aktivan sudeonik i raspolaete - ili izgleda da raspolaete - slobodnom voljom. Zbivanja i prizore koji predstavljaju sirovu grau vaih pustolovina moda su unapred pripremili neki zaboravljeni umetnici, ali podruje je dovoljno postrano da dopusti nepregledno mnotvo varijacija. Moete da odete u te utvarne svetove sa svojim prijateljima, u potrazi za uzbuenjima kojih nije bilo u Diasparu - a dokle god bi san trajao, on se nikakko nije mogao razlikovati od stvarnosti. U stvari, ko je mogao biti siguran da i sam Diaspar ne predstavlja jedan takav san. Bilo je nemogue iscrpeti sve sage koje su stvarane i beleene od trenutka osnivanja grada. One su ukljuivale sva oseanja i sadrale beskrajno raznovrsne prelive. Sage koje su, na primer, bile osobito popularne meu omladinom, odnosile su se na jednostavna dramska zbivanja puna pustolovina i otkria. Druge su predstavljale istraivanja psiholokih stanja, dok su neke, opet, bile vezane za logika i matematika vebanja, to je prualo najtananija uivanja umovima sklonim dubokom razmiljanju. Iako je izgledalo da sage zadovoljavaju Alvinove prijatelje, u njemu su stvarale oseaj nepotpunosti. Bez obzira na svu njihovu raskonost i uzbudljivost, na njihovu raznovrsnost lokaliteta i tema, ipak im je neto nedostajalo. Konano mu je postalo jasno da sage, u stvari, nikuda ne vode. One su bile islikane na sasvim skuenim platnima. Tu nisu postojali prostrani vidici, valoviti predeli za kojima je udelo njegovo srce. Povrh svega, nije bilo ni traga onoj beskrajnosti u kojoj su se odvijala istraivanja drevnog oveka - blistava praznina koja je zjapila izmeu zvezda i planeta. Umetnici koji su planirali sage patili su od iste neobine fobije koja je obuzela sve graane Diaspara. ak i pustolovine doivljene kroz tua iskustva morale su da se zbivaju u zatvorenom prostoru, u podzemnim jamama ili skladnim malim dolinama okruenim planinama koje su odsecale itav ostali svet. Postojalo je samo jedno objanjenje. Duboko u ponorima prolosti moda jo pre no to je sagraen Diaspar, dogodilo se neto to ne samo da je uguilo ovekova stremljenja i radoznalost, ve ga je i vratilo kui sa zvezda i nagnalo da se skloni u siuan zatvoreni svet poslednjeg grada na Zemlji. On se odrekao Vaseljene i povukao u vetaku utrobu Diaspara. Plameni, nepokolebljiv poriv koji ga je poveo putem preko Galaksije i do ostrva magle koja lee jo dalje, sasvim je zgasnuo. Nijedan brod nije uao u Sunev sistem ve nebrojene eone; tamo daleko, meu zvezdama ovekovi potomci verovatno i dalje osnivaju carstva i satiru sunca - ali Zemlja ne samo da nije znala za to, ve nije ni marila. Zemlja nije. Ali Alvin jeste.

2. Soba je bila tamna, izuzev jednog sjajnog zida na kome su se plime i oseke boja smenjivale kako se Alvin rvao sa vlastitim snovima. Deo te are mu se dopadao; opinile su ga uzvinute linije planina koje su se izdizale iz mora. Te uspinjae krive odisale su snagom i ponosom; proveo je dugo vremena prouavajui ih, a onda ih je uskladitio u jedinicu seanja vizualizera, gde e ostati sauvane dok on bude vrio opite sa preostalim delom slike. Pa ipak, neto mu je izmicalo, premda nije znao ta. Neprestano je nanovo pokuavao da ispuni prazne prostore, dok je ureaj itao pokretne sheme iz njegovog uma i materijalizovao ih na zidu. To nije bilo dobro. Linije su bile mutne i nejasne, boje izmeane i neise. Ako umetnik nije znao kakvom cilju tei, ni najudesnija alatka mu nije mogla pomoi. Alvin obrisa krabotinu koja ga nije zadovoljavala i mrzovoljno se zagleda u pravougaonik ije su tri etvrtine bile prazne, a koga je on pokuavao da ispuni lepotom. Pokrenut iznenadnim porivom, on udvostrui veliinu postojeeg crtea i pomeri ga u sredite okvira. Ne - time je samo povlaivao vlastitoj lenjosti, a i ravnotea je bila sasvim pogrena. tavie, promena veliine otkrila je nedostatke u sklopu, odsustvo sigurnosti u tim, na prvi pogled zadovoljavajuim linijama. Morae iz poetka da se da na posao. "Potpuno brisanje", izdao je nareenje maini. Plavetnilo mora se rastoilo; planine su se razile poput magle, sve dok nije preostao samo go zid. Nestalo ih je, kao da ih nikada nije ni bilo - kao da su iezli u limb koji je progutao sva Zemljina mora i planine pre mnogo vremena. Alvin je bio roen. Svetlost je ponovo preplavila sobu i sjajni pravougaonik na koji je Alvin projektovao svoje snove stopio se s okolinom i postao deo zidova. Ali, jesu li to doista bili zidovi? Nekome ko nikada ranije nije video ovakvo mesto, soba bi izgledala krajnje neobino. Bila je sasvim bez oblika i potpuno liena nametaja, to je stvaralo utisak da Alvin stoji u sreditu neke kugle. Nikakva vidljiva linija nije razdvajala zidove od poda ili tavanice. Nije postojalo nita na ta bi se usredsredio pogled; prostor u kome se nalazio Alvin mogao je imati deset stopa ili deset milja u preniku, ako je bar suditi prema utiscima ula vida. Bilo je teko odoleti iskuenju da se ne zakorai napred, ispruenih ruku, kako bi se utvrdile fizike granice ovog neobinog mesta. Pa ipak, ovakve prostorije predstavljale su 'dom' veine pripradnika ljudske rase u pretenom delu istorije. Alvin je jedino trebalo da uokviri odgovarajuu misao, i zidovi bi se pretvorili u prozore otvorene ka bilo kom delu grada koji bi on izabrao. Nova elja, i maina, koju on nikada nije video, ispunila bi sobu projekcijama slika ma kog komada nametaja koji bi mu bio potreban. Tek je nekoliko ljudi u proteklih milijardu godina bilo obuzeto razmiljanjem da li je ovaj nametaj 'stvaran' ili ne. U svakom sluaju, on nije bio nita manje stvaran od one druge obmane, vrste materije, a kada bi prestala potreba za njim, on se sasvim lako vraao u utvarni svet gradske Banke Seanja. Kao ni sve ostalo u Diasparu, ni nametaj se nije mogao pohabati - niti promeniti, sem u sluaju da njegovi uskladiteni obrasci budu izbrisani hotiminim inom volje. Alvin je upravo delimino preuredio svoju sobu, kada mu se u uima oglasio otegnut zvuk slian zvonjavi. Mentalno je uobliio prijemni signal i zid na kome je malopre slikao ponovo se razluio. Kao to je i oekivao, pojavili su se njegovi roditelji, a odmah iza njih stajao je Jeserak. Prisustvo njegovog staratelja znailo je da nije posredi obino porodino okupljanje ali on je to ve ranije znao. Opsena je bila savrena i nimalo se nije izgubila kada je Eriston progovorio. Alvin je potpuno bio svestan injenice da se Eriston, Etanija i Jeserak, u stvari, nalaze miljama daleko, budui da su konstruktori grada osvojili prostor u isto tako potpunoj meri kao to su potinili

vreme. Alvin ak nije bio siguran gde mu roditelji ive, meu bezbrojnim kulama i prepletenim lavirintima Diaspara, poto su se oboje preselili od kada je poslednji put fiziki bio u njihovom prisustvu. "Alvine", poe Eriston, "upravo je proteklo dvadeset godina od kada smo te tvoja majka i ja prvi put videli. Ti zna ta to znai. Na nadzor nad tobom sada se okonao i ti si potpuno slobodan da radi ta ti je volja." Postojao je traak - ali samo traak - tuge u Eristonom glasu. Znatno je vie bilo olakanja, kao da je Eriston bio zadovoljan to se jedno stanje stvari, koje je faktiki bilo na snazi ve neko vreme, konano legalizuje. Alvin je, naime, uivao svoju slobodu ve dobrih nekoliko godina. "Razumem", odgovorio je. "Zahvaljujem vam to ste vodili rauna o meni i seau vas se u svim svojim ivotima." Bio je to uobiajen odgovor; on ga je tako esto sluao, da je za njega izgubio svako znaenje - pretvorivi se u puki sklop zvukova bez ikakvog posebnog smisla. Pa ipak, ono 'svim svojim ivotima' predstavljalo je neobian izraz, ako bi se o tome podrobnije razmislilo. Do sada je samo neodreeno nasluivao ta to znai; najzad je kucnuo as da sazna pravu istinu. Postojalo je mnogo stvari u Diasparu koje on nije shvatao i koje e morati da naui u stoleima to su se pruala pred njim. Za trenutak se uinilo kao da Etanija eli da govori. Ona je podigla jednu ruku, naruivi prelivnu koprenost svoje odede, a zatim ju je ponovo spustila uz bok. Onda se bespomono okrenula prema Jaseraku, i Alvin je prvi put shvatio da mu roditelje more brige. U seanju je brzo proao kroz zbivanja iz proteklih nekoliko nedelja. Ne, nije postojalo nita u blioj prolosti to bi prouzrokovalo ovu priguenu nespokojnost, ovaj izraz pritajene uzbune, koji kao da su okruivali Eristona i Etaniju. Sreom, tu je bio Jeserak da preuzme stvar u svoje ruke. Ispitivaki je pogledao Eristona i Etaniju; bio je zadovoljan to oni vie nisu imali nameru da govore i to mu se ukazala prilika da najzad odri besedu na koju je ekao mnogo godina. "Alvine", ree on, "ve dvadeset godina ti si moj uenik i ja sam uinio sve to je stajalo do mene da te to bolje upoznam sa gradom i da te izvedem na pravi put. Postavljao si mi mnoga pitanja, ali ja na sva nisam bio u stanju da ti odgovorim. Neke stvari jo nisi bio spreman da naui, a neke ni ja sam nisam znao. Ti si sada punoletan, premda tvoje detinjstvo jedva da je poelo. I dalje je moja dunost da te vodim, ako ti je moja pomo potrebna. Kroz dve stotine godina, Alvine, poee da upoznaje ovaj grad i neto malo njegovu istoriju. ak ni ja, koji se pribliavam svretku ovog ivota, nisam video ni etvrtinu Diaspara, a jedva ako mi je poznat hiljaditi deo njegovih riznica." Do sada nije bilo nieg to Alvin ve nije znao, ali nije postojao nain da se Jeserakovo izlaganje ubrza. Starac ga je netremice posmatrao preko ponora vekova, dok su mu rei bile bremenite neprocenjivom mudrou steenom tokom dugog ivota ispunjenog odnosima sa ljudima i mainama. "Kai mi, Alvine", ree on, "da li si se ikada upitao gde si bio pre no to si roen, pre no to si ugledao Etaniju i Eristona u Dvorani Stvaranja?" "Pretpostavljam da nisam bio nigde... da sam predstavljao samo shemu u umu grada, koja je ekala da bude stvorena... poput ovoga." Niski kau je zasvetlucao i zgusnuo se u stvarno oblije pored Alvina. On sede na njega i saeka da Jeserak nastavi. "Razume se, u pravu si", usledio je odgovor. "Ali to je samo deo odgonetke... i to sasvim mali deo. Do sada si se sretao samo sa decom svog uzrasta, koja takoe nisu znala istinu. Ona e je se uskoro setiti, ali ne i ti, tako da te moramo pripremiti da se suoi sa istinom. Vie od milijardu godina, Alvine, ljudska rasa ivi u ovom gradu. Od kako je Galaktiko Carstvo propalo, a Osvajai se vratiti na zvezde, ovo je bio na dom. Sa one strane zidova

Diaspara postoji samo pustinja o kojoj govore nae legende. Malo znamo o naim primitivnim precima, osim da su bili veoma kratkovena bia i da su se, ma kako neobino zvualo, mogla razmnoavati bez pomoi jedinica seanja ili ogranizera materije. Sloenim i prividno nekontrolisanim procesom kljuna shema svakog ljudskog stvora oivana je u mikroskopskim elijskim strukturama koje su se stvarale u samom telu. Ako te ovo zanima, biolozi e te podrobnije uputiti u stvar, ali sam metod nije od nekog osobitog znaaja, poto je bio naputen u sam osvit istorije. Ljudsko bie, kao i svaka druga stvar, odreeno je vlastitom strukturom, sopstvenim sklopom. Sklop oveka, a jo vie sklop koji opisuje ljudski um, nepojmljivo je sloen. Pa ipak, Priroda je uspela da same taj sklop u jednu jedinu siunu eliju, koja se ne moe videti golim okom. A ono to Priroda moe da uini, ovek je takoe u stanju, na svoj vlastiti nain. Ne znamo koliko je za to bilo potrebno vremena. Moda milion godina... ali zar to neto znai. Nai preci su konano nauili kako da ispituju i uskladite podatke koji odreuju i opisuju ljudsko bie, kao i da iskoriste te podatke da bi ponovo stvorili uzor, ba kao to si ti maloas stvorio taj kau. Znam da te ove stvari zanimaju, Alvine, ali ja ti ne mogu tano rei kako se one odvijaju. Zanemarljiv je nain na koji se uskladituju podaci; jedino su oni sami vani. Podaci se mogu registrovati u obliku rei pisanih na hartiji, promenljivih magnetskih polja, ili smena elektrinog naboja. Ljudi su koristili sve ove metode za skladitenje, kao i mnoge druge. Dovoljno je rei da su oni odavno stekli sposobnost da sami sebe uskladite, ili, tanije govorei, da ralane sklop iz koga su ponovo mogli da budu sazdani u stvarna bia. Sve si ovo ve ranije znao. Na taj nain preci su nam praktino obezbedili besmrtnost, ali nisu reili probleme koje je postavljalo ukidanje smrti. Hiljadu godina u jednom telu sasvim je dovoljno za svakog oveka; na kraju tog razdoblja, um mu je prenatrpan seanjima, i jedino to eli jeste poinak... ili novi poetak. Ja u se uskoro pripremiti, Alvine, da napustim ovaj ivot. Probau jo jednom svoja seanja, srediu ih i obrisati ona koja ne elim da sauvam. Onda u se uputiti u Dvoranu Stvaranja, ali kroz vrata koja ti nikada nisi video. Ovo staro telo prestae da postoji, ba kao i sama svest. Od Jeseraka e ostati samo galaksija elektrona smrznutih u srcu kristala. Ja u spavati, Alvine, ali neu sanjati. A onda, jednoga dana, moda sto hiljada godina kasnije, obreu se u novom telu i upoznau se sa onima koji e biti izabrani da bdiju nada mnom. Oni e se brinuti o meni ba kao to su Eriston i Etanija vodili rauna o tebi, poto u poetku uopte neu poznavati Diaspar, niti u se seati onoga to sam bio ranije. Seanje na prolost polako e mi se vratiti, kada budem bio na pragu punoletstva, i ja u mu pridodavati nove slojeve kako se budem kretao novim ciklusom bistvovanja. To je obrazac naih ivota, Alvine. Mi smo svi ve bili ovde mnogo, mnogo puta ranije, premda, poto se razdoblja nepostojanja razlikuju prema prividno nasuminim zakonima, sadanja populacija se nikada nee ponoviti. Novi Jeserak imae nove i drugaije prijatelje i interesovanja, ali e i dalje postojati i stari, odnosno onoliko koliko ja budem eleo da sauvam od njega. Ovo nije sve. U svakom asu, Alvine, samo stoti deo graana Diaspara ivi i hoda njegovim ulicama. Ogromna veina spava u Bankama Seanja, ekajui signal koji e ih ponovo prizvati na pozornicu postojanja. Tako smo stekli neprekidnost, ali i promenu.. besmrtnost, ali ne i stagnaciju. Znam ta se pita, Alvine. Hteo bi da zna kada e biti u stanju da aktivira seanja na svoje ranije ivote, to tvoji drugovi ve ine. Ti, meutim, nema ova seanja, poto si jedinstven. Nastojali smo da prikrijemo ovo

saznanje od tebe dokle god smo mogli, kako bi imao to bezbrinije detinjstvo, mada ja smatram da si ti i sam ve naslutio deo istine. Mi nita nismo podozrevali do pre samo pet godina, ali sada vie nema nikakve sumnje. Ti, Alvine, predstavlja neto to se u Diasparu dogodilo samo nekoliko puta od trenutka osnivanja grada. Moda si pritajeno leao u Bankama Seanja sve to vreme, ili si nastao pre samo dvadeset godina nekom sluajnom permutacijom. Moda su te konstruktori grada predvideli jo na poetku, ali je isto tako mogue da predstavlja ishod nesvrhovite igre sluaja koja se zbila u nae vreme. Mi ne znamo odgovor. Poznato nam je samo ovo: ti si jedini predstavnik ljudske rase, Alvine, koji nikada ranije nije iveo. U doslovnom smislu, ti si prvo dete koje je roeno na Zemlji za poslednjih najmanje deset miliona godina." 3. Kada su Alvinovi roditelji i Jeserak iezli sa zida, on je ostao dugo da lei, nastojei da iz uma izgna sve misli. Zaaurio je sobu oko sebe, tako da ga niko nije mogao prekinuti u transu. Alvin nije spavao; san je predstavljao neto to on nikada nije iskusio, poto je ta pojava poticala iz sveta gde su se smenjivali no i dan, a u Diasparu je veno vladao dan. Na ovaj nain se najvie pribliavao tom zaboravljenom stanju; iako mu nije bilo ni od kakve osobite koristi, Alvin je znao da mu ono ipak pomae da pribere misli. Malo je novog nauio; gotovo sve to mu je Jeserak rekao, on je ve ranije podozrevao. Ali jedno je bilo podozrevati neto, a sasvim drugo znati to zasigurno, izvan svake mogunosti opovrgavanja. Kako e, i hoe li uopte, ova izvesnost uticati na njegov ivot? Nije bio naisto sa tim, a nesigurnost je predstavljala sasvim novi oseaj za Alvina. Moda nee ostaviti nikakvoga traga; ako se ve nije sasvim prilagodio Diasparu u ovom ivotu, uinie to u sledeem... ili onom posle toga. Jo dok mu se uobliavala ova misao, Alvinov um ju je odbacio. Diaspar je mogao biti dovoljan itavom preostalom delu oveanstva, ali ne i njemu. Nije nimalo sumnjao da se moe utroiti hiljadu ivota, a da se pri tom ne iscrpe sva udesa grada, ili iskuse svi vidovi iskustava koje je on nudio. Alvin je mogao da im se u potpunosti preda, ali ukoliko ne bi preduzeo nita vie od toga, nikada ne bi bio zadovoljan. Preostao je, dakle, samo jedan problem sa kojim je trebalo da se suoi. ta je to vie to se moglo uiniti? Neodgovoreno pitanje izbacilo ga je iz sanjarenja. Nije mogao ostati ovde dok je bio tako obuzet nemirom, a postojalo je samo jedno mesto u itavom gradu gde je um mogao da mu nae spokoj. Zid se delimino razluio u nepostojanje kada je on zakoraio u hodnik, a polarizovani molekuli pruili su otpor njegovom prolasku kao kada bi ga proletni lahor pomilovao po licu. Postojalo je mnotvo naina na koje je bez ikakvog utroka snage mogao da se preveze do odredita koje je izabrao, ali vie mu se dopadalo da prevali put peice. Njegova soba nalazila se gotovo na najviem nivou grada i posle kratke etnje izbio je na uvojitu rampu koja je vodila nadole, do ulica. Nije se popeo na pokretnu traku, ve je krenuo uskim plonikom - to je bilo pomalo nastrano, budui da ga je ekalo nekoliko milja hoda. Ali Alvin je voleo vebanja, poto su mu ona uspokojavala um. Osim toga, mogle su se videti mnoge zanimljivosti, a bila je prava teta projuriti pored svih udesa Diaspara kada se pred vama prua itava venost.

Postojao je obiaj meu gradskim umetnicima - a svako je u Diasparu pre ili kasnije bivao umetnik - da izlau najnovija ostvarenja du pokretnih traka, tako da prolaznici mogu da uivaju u njihovim delima. Na ovaj nain bi za svega nekoliko dana itava populacija kritiki ispitala svaku tvorevinu vrednu panje i na njoj ispisala svoj sud. Zbirna ocena, automatski utvrena pomou ureaja koji su prikupljali pojedinana miljenja i koje niko nikada nije uspeo da podmiti ili da ih obmane - premda je bilo vie takvih nastojanja - odluivala je o sudbini remek-dela. Ako je bilo preteno pohvalnih glasova, njegova matrica bila bi uskladitena u seanje grada, to je omoguavalo svakome ko bi to zaeleo, u ma kom buduem trenutku, da doe u posed reprodukcije koja se ni po emu ne bi razlikovala od originala. Manje uspela ostvarenja stizao je usud svih takvih dela. Ona su bila ili rasklopljena na svoje prvobitne sastavne inioce ili su zavravala u domovima umetnikovih prijatelja. Alvin je na svom putu naiao na samo jedan object d'art koji mu je privukao panju. Bila je to tvorevina od iste svetlosti, koja je maglovito podseala na nerascvetalu laticu. Lagano niui iz siunog jezgra boje, ona se irila u sloene uvojnice i zastore, zatim bi se iznenada skupila, pa bi ceo ciklus ponovo poeo. Nije, meutim, dolazilo do poklapanja, poto je svaki ciklus bio razliit. Alvin je stajao i posmatrao itav niz ovih pulsiranja, ali svaki put bi se javila neka tanuna, gotovo neuhvatljiva razlika, premda su osnovne kretnje ostajale neizmenjene. Znao je zbog ega mu se dopada ova nedodiriva skulptura. Ritam njenog irenja stvarao je utisak prostora - ak bekstva. Moda upravo stoga ona nita nije govorila mnogim drugim Alvinovim sugraanima. Zabeleio je umetnikovo ime i odluio da stupi s njim u vezu prvom zgodnom prilikom. Svi putevi, kako oni pokretni tako i nepokretni, imali su isti zavretak, vodili su do parka koji je predstavljao zeleno srce grada. Ovde, na krunom prostoru prenika preko tri milje, nalazilo se seanje na ono to je Zemlja bila u danima pre no to je pustinja progutala sve izuzev Diaspara. Najpre je dolazio irok pojas trave, zatim nisko drvee koje se sve vie zgunjavalo kako se ilo napred pod njegovim senkama. U isto vreme, tle se lagano sputalo nadole, tako da bi, kada bi se najzad izilo iz uske ume, ceo grad nestao sa vidika, zaklonjen titom od stabala. irok vodeni tok, koji se pruao ispred Alvina, nazivan je, jednostavno, Reka. On nije imao, niti mu je bilo potrebno neko drugo ime. Na odreenim razmacima Reku bi natkrivljavali uski mostovi, a ona je tekla oko parka zatvarajui pun krug, koga su mestimino prekidali zatoni. injenica da se brza reka vraala u samu sebe posle toka manjeg od est milja nije Alvinu nimalo izgledala neobina; tavie, on uopte ne bi obratio panju ni da je na nekom delu svog kruenja Reka protekla uzbrdo. U Diasparu je bilo znatno udnijih stvari od te. Desetak mladih ljudi plivalo je u jednoj maloj uvali, i Alvin je zastao da ih posmatra. Veinu njih poznavao je iz vienja, a neke i lino, tako da je za trenutak poeleo da im se pridrui u igri. Ali tajna koju je nosio odvratila ga je od njih, i on se zadovoljio ulogom posmatraa. U fizikom pogledu, nije se moglo rei ko je od ovih mladih graana iziao iz Dvorane Stvaranja ove godine, a ko je iveo u Diasparu ve isto toliko dugo kao i Alvin. Iako su postojale primetne razlike u visini i teini, o uzrastu se nita nije moglo zakljuiti. Ljudi su se naprosto takvi raali, a iako je vailo pravilo da to je neko vii, to je i stariji, ono ipak nije bilo primerno, izuzev ako bi se starost odreivala u vekovima. Lice je tu bilo znatno pouzdaniji putokaz. Neki novoroeni graani bili su vii od Alvina, ali su izgledali nekako nezrelo, sa izrazom koji je otkrivao zauenu iznenaenost pred

svetom u kome se sada nalaze i koji im se iznenada obznanio. Bila je neobina i sama pomisao da se, usnuli i zapreteni u njihovim umovima, nalaze nebrojeni raniji ivoti kojih e se uskoro setiti. Alvin im je zavideo, premda nije bio siguran da li je to na mestu. Prvo iskustvo predstavljalo je dragocen dar koji se nikada vie nee ponoviti. Bilo je predivno doivljavati ivot po prvi put, kao u sveini jutra. Kada bi samo bilo i drugih slinih njemu: sa kojima bi mogao podeliti svoje misli i oseanja! Pa ipak, u fizikom pogledu, on je bio izliven u potpuno istom kalupu kao i deca koja su se igrala u vodi. Ljudsko telo nije se uopte promenilo tokom milijardu godina proteklih od asa kada je Diaspar podignut, poto je osnovni sklop veno bio smrznut u gradskim Bankama Seanja. Ono se, dodue, sada prilino razlikovalo od svog prvobitnog, primitinog oblika, premda je veina preinaenja bila unutranja i nedostupna oku. ovek je mnogo puta u svojoj dugoj istoriji popravljao samoga sebe, u nastojanju da otkloni bolesti kojima je njegovo trono telo nekada bilo podlono. Nestali su svi suvie izrataji poput noktiju i zuba. Kosa je bila ograniena samo na glavu; po telu vie nije bilo nikakvih malja. Nedostatak koji bi u najveoj meri iznenadio oveka iz Ranih Vremena odnosio se na pupak. Njegovo neobjanjivo odsustvo zadalo bi mu mnogo glavobolje, a na prvi pogled takoe bi imao problema sa razlikovanjem mukaraca od ene. Nije iskljueno da bi na kraju doao do zakljuka da meu polovima vie nema nikakve razlike, to bi predstavljalo veliku pogreku. U prikladnim okolnostima, nije postojao ni traak sumnje u pogledu mukosti svakog mukarca u Diasparu. Stvar je bila u tome to su njihova orua sada znatno dolinija bila odlagana kada se nisu nalazila u upotrebi; itavo odlaganje znatno se poboljaalo u odnosu na prvobitno Prirodno, koje ne samo to je bilo nimalo elegantno, ve i do zla boga uoljivo. Bilo je tano da razmnoavanje ne spada vie u nadlenost tela, s obzirom na to da je posredi bila odve vana stvar da bi se olako prepustila igri sluaja, koja je postupala sa hromozomima kao sa kockicama. Pa ipak, iako su zaee i roenje iileli i iz seanja, seks je ostao. ak i u drevnim vremenima, jedva ako je stoti deo seksualnih delatnosti bio posveen samom razmnoavanju. Nestanak i ovog poslednjeg jednog postotka izmenio je iz temelja ljudsko drutvo, kao i znaanje pojmova 'otac' i 'majka' - ali elja je i dalje bila tu, premda njeno zadovoljenje vie nije imalo nikakvu viu svrhu nego bilo koje drugo uivanje ula. Alvin je ostavio svoje razigrane vrnjake i nastavio ka sreditu parka. Slabo uoljive staze ukratale su se i presecale kroz nisko ipraje, mestimino se sputajui u uske gudure izmeu velikih gromada prekrivenih liajevima. Jednom je proao pored male, viestrane maine, ne vee od ovekove glave, koja je lebdela meu granama nekog drveta. Niko nije znao koliko varijeteta robota postoji u Diasparu; oni su se obino drali po strani, obavljajui tako nenametljivo svoj posao da je bila prava retkost naii na nekoga. Tle je ponovo poelo da se uspinje; Alvin se pribliavao maloj uzviici koja se nalazila u samom sreditu parka, pa dakle i celog grada. Ovde gotovo da nije bilo prepreka i obilaenja, tako da je jasno video vrh brdaca i jednostavno zdanje koje se uzdizalo na njemu. Malo se zadihao kada je najzad stigao do odredita; oslonio se o jedan od ruiastih stubova i zadovoljno bacio pogled na put kojim je doao. Postoje izvesni oblici arhitekture koji se nikada ne menjaju zato to su dostigli nivo savrenstva. Grob Jarlana Zeja lako su mogli projektovati i neimari hramova iz prvih civilizacija koje je ovek osnovao, premda oni ne bi bili u stanju da pojme od kakvog je materijala on sagraen. Krov je bio otvoren prema nebu, a jedina prostorija bila je poploana tankim ploama koje su samo na prvi pogled nalikovale prirodnom kamenu. U toku mnogih geolokih razdoblja, ljudska stopala prelazila su uzdu i popreko ovim podom, ne ostavivi pri tom ni najmanjeg traga na nepojmljivo postojanom materijalu.

Tvorac velikog parka - neimar samog Diaspara, kako su neki govorili - sedeo je sa blago oborenim oima kao da ispituje planove koji su mu bili rasprostrti na kolenima. Na licu je imao onaj udno neodredljiv izraz koji je dovodio u nedoumicu mnoga pokolenja. Neki su ga prenebregavali kao puki dokoni hir umetnika, ali drugima je izgledalo kao da se to Jarlan Zej lino smeje nekoj pritajenoj ali. Celo zdanje predstavljalo je zagonetku, poto se nita u vezi sa njim nije moglo pronai u istorijskom arhivu grada. Alvin ak nije bio siguran ni ta znai re 'Grob'; Jeserak mu je to moda mogao objasniti, poto je bio strastveni sakuplja zastarelih izraza kojima je kitio svoje razgovore, to je neretko zbunjivalo njegove sabesednike. Sa ove sredinje uzviene take, Alvin je razgovetno mogao da vidi preko parka, iznad zastora od drvea, sve do samog grada. Najblie zgrade nalazile su se na udaljenosti od gotovo dve milje, obrazujui nizak pojas koji je potpuno okruivao park. Iza njega, na sve viim nivoima nizale su se kule i terase koje su sainjvale glavni deo graevina u gradu. Prostirale su se miljama blago se uspinjujui put neba, pri emu se uporedo poveavala njihova sloenost i monumentalna upeatljivost. Diaspar je bio sazdan kao jedinstvena celina; on je predstavljao ogromnu, monu mainu. Iako mu je spoljni izgled bio gotovo zastraujui po svojoj sloenosti, on jedva da je obznanjivao deli skrivenih udesa tehnologije bez kojih bi sve ove velike zgrade bile samo beivotne grobnice. Alvinov pogled odlutao je ka granicama njegovog sveta. Na udajenosti od deset do dvanaest milja uzdizali su se spoljni bedemi grada, ije su se pojedinosti mutile zbog udaljenosti i na kojima je izgledalo da poiva nebeski svod. Iza njih nije bilo niega - niega, izuzev bolne praznine pustinje u kojoj bi ovek veoma brzo siao s uma. Zbog ega ga je onda ta praznina mamila, i zato niko drugi izuzev njega nije osetio taj zov? Alvin to nije znao. Lutao je pogledom preko raznobojnih kula i tornjeva koji su zatvarali obzorja oveanstva kao da trai odgovor na svoje pitanje. Tu ga nije bilo. Ali istog asa kada je u srcu osetio udnju za nedokuivim, doneo je odluku. Sada je znao ta mu valja initi u ivotu.

4. Jaserak se nije pokazao od velike pomoi, premda nije bio neraspoloen za saradnju, kao to je Alvin gotovo oekivao. Slina pitanja postavljana su mu i ranije u toku njegovog dugog bavljenja savetnikom dunou, tako da on nije verovao da ga ak i neko ko je Jedinstven poput Alvina moe iznenaditi problemima koje on ne bi bio u stanju da rei. Tano je da je Alvin poeo da ispoljava izvesne manje nastranosti u ponaanju, koje su zahtevale eventualne ispravke. On se nije ukalapao onako kako je trebalo u neverovatno razraen drutveni ivot grada, kao ni u svetove mate svojih drugova. Takoe nije pokazivao vee zanimanje za dublja filosofska razmiljanja, premda to nije bilo iznenaujue, s obzirom na njegov uzrast. Stvari su stajale znatno ozbiljnije sa Alvinovim nepravilnim ljubavnim ivotom; od njega se, dodue, nije moglo oekivati da stupi u neku relativno vrstu vezu jo najmanje jedno stolee, pa ipak kratkoa vremena koje je provodio sa pojedinim partnerkama ve je postala predmet prepriavanja. Veze su mu bile postojane dok su trajale, ali nije bilo takve koja bi opstala due od nekoliko nedelja. Izgledalo je da Alvin ne moe da posveti panju vie od jednoj stvari u isto vreme. Postojala su razdoblja kada se on svom duom predavao erotskim igrama svojih dugova, ili kada je potpuno iezavao sa izabranicom svog

srca na nekoliko dana. Ali kada bi ga volja za tim minula, usledili bi veliki razmaci, kada se inilo da je izgubio svako zanimanje za ono to je trebalo da predstavlja glavno zadovoljstvo njegovog uzrasta. To je moda bilo loe i po njega, ali u svakom sluaju po ljubavnice koje je napustio i koje bi potom neobino dugo snudene lutale gradom, pre no to bi im polo za rukom da sa nekim drugim nau utehu. Jeserak je ve primetio da je i Alistra upravo dola u to nesreno stanje. Nije stvar bila u tome da su se u Alvinovom ponaanju ispoljavali bezoseajnost ili neuviavnost. U ljubavi, kao i u svemu drugom, izgledalo je da on tei nekom cilju koji mu Diaspar nije mogao pruiti. Ove osobenosti, meutim, nisu zabrinjavale Jeseraka. Od nekog ko je Jedinstven moglo se oekivati da se ponaa na takav nain, i Alvin se u prikladnoj meri uklapao u opti sklop grada. Nijedan pojedinac, ma kako nastran ili blistav bio, nije mogao da utie na dinovsku inerciju drutva koje se u doslovnom smislu nije menjalo preko milijardu godina. Jeserak nije tek samo verovao u stabilnost; sve drugo osim nje bilo mu je nepojmljivo. "Problem koji te mui veoma je star", ree on Alvinu, "ali iznenadio bi se kada bi saznao koliko je ljudi prihvatalo ovaj svet zdravo za gotovo, nemajui nikakve sumnje u pogledu njega, niti uopte razmiljajui o tome. Tano je da je ljudska rasa jednom zaposedala prostor koji je bio nesravnjivo vei od ovoga grada. Ti si ve video neto od onoga to je Zemlja bila pre no to se pustinja rairila, a okeani iezli. Svedoanstva o tom razdoblju, koja ti tako rado prouava, najranija su kojima raspolaemo; ona su, zapravo, jedina koja nam govore o tome na ta je liila Zemlja pre dolaska Osvajaa. Mislim da ih je sasvim malo ljudi videlo; ti bezgranini, otvoreni prostori predstavljaju neto sa im se mi ne moemo nositi ak ni u mislima. Naravno, i itava Zemlja bila je tek puko zrnce peska u Galaktikom Carstvu. Zdrav ovek nee se odvaiti ni da na as predoi sebi na ta lie ponori koji zjape meu zvezdama. Nai preci su ih prevalili u sam osvit istorije, kada su se otisnuli u svemir da podignu Carstvo. Ponovo su preli njima poslednji put kada su ih Osvajai potisnuli, natrag na Zemlju. Postoji predanje, ali samo predanje, da smo sklopili pakt sa Osvajaima. Oni su dobili Vaseljenu koja im je preko bila potrebna, a mi smo se zadovoljili svetom na kome smo roeni. Drali smo se tog pakta i zaboravili isprazne snove iz doba detinjstva, kao to e ih i ti zaboraviti, Alvine. Ljudi koji su sazdali grad i stvorili drutvo koje ide uz njega u podjednakoj su meri stekli vlast nad umom kao i nad materijom. Oni su pripremili sve to e ljudskoj rasi ikada biti potrebno unutar ovih zidova, a potom obezbediti da ih mi nikada ne prekoraimo. Oh, fizike barijere su najmanje vane. Moda postoje putevi koji vode izvan grada, ali ja ne verujem da e ti njima daleko stii, ak i ako ih pronae. Ukoliko bi ti to i polo za rukom, nita dobro ne bi proisteklo iz toga. Tvoje telo bi ubrzo propalo u pustinji, kada vie ne bi bilo grada da ga titi i hrani." "Ako, dakle, postoji put kojim se izlazi iz grada", ree Alvin polako "ta me onda moe spreiti da ga napustim?" "Postavio si glupo pitanje", uzvrati Jeserak. "Mislim da ve mora da zna odgovor." Jeserak je bio u pravu, ali ne onako kako je on zamiljao. Alvin je odistao znao, ili moda pre - nasluivao. Drugovi su mu dali odgovor, kako svojim budnim ivotom, tako i pustolovinama u snu u kojima je i on sudelovao. Oni nikada nee biti u stanju da napuste Diaspar; ono to Jeserak uopte nije podozrevao, bila je injenica da uslovljenost koja je upravljala njihovim ivotima nema nikakvog uticaja na Alvina. On nije znao da li je njegova jedinstvenost plod sluaja ili drevnog plana, ali ovo je predstavljalo jednu od njenih posledica. Zapitao se, koliko e jo drugih otkriti.

Niko se nikada nije urio u Diasparu, i to pravilo je ak i Alvin retko krio. Podrobno je razmatrao problem nekoliko nedelja i utroio mnogo vremena traei najranija istorijska svedoanstva grada. Proveo je sate leei, u bestelesnom naruju antigravitacionog polja, dok mu je hipnonski projektor zapljuskivao um prolou. Kada bi se svedoanstva okonala, maina bi se razluila i nestala - ali Alvin bi i dalje leao, zurei ni u ta, pre no to bi ponovo prevalio put kroz vekove do sadanjice. Pred oima bi mu se ukazale beskrajne morske milje plave vode, prostranije od samog kopna, kako valjaju talase u pravcu zlatnih obala. Ui bi mu bile ispunjene grmljavinom tih valova koji su spirali obalu proteklih milijardu godina. U pamenju su mu ostajale ume, prerije i neobine ivotinje koje su jednom delile svet sa ovekom. Postojalo je svega nekoliko ovakvih drevnih svedoanstava; opte je bilo prihvaeno objanjenje, premda niko nije umeo da kae zbog ega, da su negde izmeu dolaska Osvajaa i podizanja Diaspara bila izgubljena sva seanja na primitivna vremena. zaborav je bio tako potpun, da se teko moglo poverovati da je posredi puki sluaj. oveanstvo je izgubilo svoju prolost, sa izuzetkom nekoliko hronika koje su sasvim mogle da predstavljaju predanja. Pre Diaspara postojala su naprosto samo Rana Vremena. U ovom limbu bili su nerazmrsivo prepleteni prvi ljudi koji su dobili duge kanue i prvi koji su stigli do zvezda. Na dalekom kraju pustinje vremena, svi su oni stajali tik jedni uz druge. Alvin je imao nameru da sam prevali jo jednom ovaj put, ali samoa je predstavljala neto sa im se uvek nije moglo raunati u Diasparu. Tek to je iziao iz svoje sobe, kada je sreo Alistru, koja nije nita preduzela da stvori utisak kako se tu nalazi sluajno. Alvin nikada nije pomislio da je Alistra lepa, iz prostog razloga to nije imao priliku da se susretne sa ljudskom runoom. Kada je lepota opta pojava, ona gubi mo da ushitri srce, a samo je njeno odsustvo u stanju da izazove emocionalne posledice. Alvin je za trenutak osetio mrzovolju zbog ovog susreta, poto ga je on seao na strasti koje ga vie nisu uzbuivale. Jo je bio odve mlad i samopouzdan da bi osetio potrebu za nekom trajnijom vezom, a kada bude dolo vreme za to, on e je moda teko ostvariti. ak i u najprisutnijim trenucima, barijera njegove jedinstvenosti ispreavala se izmeu Alvina i njegovih ljubavnica. Bez obzira na to to mu je telo bilo sasvim uoblieno i zrelo, on je i dalje bio deak i to e ostati jo decenijama, dok mu drugovi jedan za drugim budu prizivali seanja na ranije ivote, ostavljajui ga daleko iza sebe. Ve se prethodno suoavao sa tim, to ga je uinilo podozrivim pred svakim potpunim predavanjem nekoj drugoj osobi. ak e i Alistra, koja je sada izgledala tako bezazlena i nepritvorna, uskoro postati kompleks seanja i nadarenosti daleko izvan svih njegovih sutnji. Alvinove priguene zlovolje nestalo je za as. Nita se nije protivilo tome da Alistra poe sa njim ukoliko to eli. On nije bio sebian, niti je eleo da poput nekog tvrdice prigrli samo za sebe ovo novo iskustvo. tavie, moda e mu njene reakcije pomoi da vie sazna. Dok ih je ekspresni kanal odvozio iz guve u sreditu grada, ona nije postavljala nikakva pitanja, to je bilo prilino neobino. Zajedno su prokrili put do centralnog odeljka sa velikom brzinom ne obraajui uopte panju na udo pod svojim nogama. Neki inenjer iz drevnog sveta sigurno bi postepeno poludeo, pokuavajui da shvati kako to da jedan prividno vrst put moe na ivicama da bude fiksiran, dok se u pravcu sredita kree sve veom brzinom. Alvinu i Alistri izgledalo je sasvim prirodno da postoji takav tip materijala koji na jednom kraju poseduje potpuna svojstva vrstih tela, a na drugom savrene osobine tenosti. Oko njih, zgrade su se sve vie pele uvis, kao da je grad iznosio svoje bedeme spram spoljnog sveta. Kako bi to bilo udno, pomisli Alvin, kada bi ovi ustremljeni zidovi postali prozrani poput stakla i neko mogao da osmotri ivot unutra. Svuda oko njega, nalazili su se prijatelji koje je poznavao, prijatelji koje e jednoga dana upoznati, kao i stranci sa kojima se

nikada nee sresti - premda je broj ovih poslednjih verovatno sasvim mali, poto e on tokom svog veka upoznati gotovo sve itelje Diaspara. Veina njih sedi u svojim zasebnim sobama, ali to ne znai da su sami. Dovoljno je da samo uoblikuju svoju elju, i odmah e se nai, u svakom drugom izuzev u fizikom smislu, u drutvu bilo koje osobe za koju se opredele. Nisu se dosaivali poto su imali pristup u sve to se zbivalo kako na podruju mate tako i u stvarnosti od trenutka kada je grad sazidan. Za ljude iji su umovi bili ovako osposobljeni, to je predstavljalo potpuno zadovoljavajui ivot. Da je on, meutim, u isti mah bio i sasvim beskoristan, to ni Alvin jo nije shvatao. Kako su se Alvin i Alistra udaljavali iz sredita grada, broj ljudi koje su sretali na ulicama postepeno se smanjivao, a kada su se sasvim blago zaustavili uz jednu dugu platformu od svetlo obojenog mermera, nikoga vie nije bilo na vidiku. Zakoraili su preko smrznutog vrtloga materije, gde se tvar od koje je bio sazdan pokretni put pretapala u svoje prvobitno stanje, i ugledali zid u kome su bili probijeni sjajno osvetljeni tuneli. Alvin se bez oklevanja opredelio za jedan i uao u njega, dok ga je Alistra sledila u stopu. Odmah ih je zahvatilo peristatino polje i upravilo napred, dok su se oni udobno zavalili, posmatrajui oko sebe. Izgledalo je sasvim neverovatno da se nalaze u tunelu duboko pod zemljom. Umetnost koja je ceo Diaspar upotrebila kao svoje platno ovde se i te kako iskazala, a iznad njih inilo se da je nebo otvoreno ka atmosferskim vetrovima. Svuda unaokolo uzdizale su se gradske kule, blistajui u sjaju sunca. Nije to bio grad koji je Alvin poznavao, ve Diaspar iz jednog znatno ranijeg doba. Iako je veina velikih zdanja izgledala poznata, postojale su tanane razlike koje su doprinosile zanimljivosti prizora. Alvin je poeleo da zastane za as, ali nikada mu nije polo za rukom da uspori vonju kroz tunel. Odve brzo su bili blago izrueni u veliku, eliptinu prostoriju, koju su sa svih strana okruivali prozori. Kroz njih su dopirali iskriavi odsevi iz vrtova koji su buktali blistavim cvetovima. U Diasparu su jo postojali vrtovi, ali samo u umovima umetnika koji su ih zamiljali. Razume se, ovakvog cvea danas vie nije bilo na svetu. Alistra je bila zadivljena njegovom lepotom, i oigledno u dubokom uverenju da ju je Alvin doveo ovamo da joj to pokae. Posmatrao je na as kako razdragano ide od prizora do prizora, uivajui u njenom ushienju prilikom svakog novog otkria. Postojalo je na stotine takvih mesta u polunaputenim zgradama po periferiji Diaspara, koje su u besprekornom stanju odravale skrovite sile zaduene da bdiju nad njima. Moda e jednoga dana plima ivota ponovo pohrliti ovamo, ali do tog trenutka ovi drevni vrtovi predstavjali su tajnu koja je pripadala samo njima. "Moramo da krenemo dalje", ree Alvin konano. "Ovo je tek poetak." On zakorai kroz jedan od prozora i opsene nestade. Iza stakla nije bilo nikakvog vrta, ve je poinjao kruni prolaz koji se strmo zakrivljavao nagore. I dalje je video Alistru na nekoliko stopa od sebe, ali je znao da ona njega vie ne vidi. Devojka ipak nije oklevala i trenutak kasnije obrela se pored njega u prolazu. Pod njihovim nogama, pod je lagano poeo da klizi unapred, kao da je goreo od nestrpljenja da ih povede ka odreditu. Prevalili su nekoliko koraka po njemu, ali im je brzina uskoro postala tako velika da bi dalje kretanje bilo sasvim suvino. Hodnik je i dalje vodio navie, a posle sto stopa skretao je tano pod pravim uglom. Ali toga su samo logiki bili svesni; sva ula su im govorila da hitaju potpuno vodoravnim hodnikom. injenica da su se zapravo kretali uz uspravnu cev duboku hiljdama stopa nije ih ispunjavala nesigurnou, poto je otkazivanje polarizovanog polja bilo nezamislivo. A onda je hodnik ponovo poeo da se sputa 'nadole', sve dok jo jednom nije skrenuo pod pravim uglom. Kretanje poda neprimetno se usporavalo, da bi se on najzad potpuno zaustavio na rubu dugake dvorane obloene ogledalima, to je Alvinu stavilo do znanja da je ovde

sasvim beznadeno pourivati Alistru. Nije stvar bila samo u tome da se neke enske osobine uopte nisu menjale jo od Eve; niko, naime, nije bio u stanju da odoli opinjavajuoj privlanosti ovog mesta. Koliko je Alvin znao, u celom Diasparu nije postojalo nita slino ovome. Po udljivoj zamisli umetnika, samo je nekoliko ogledala odraavalo prizor kakav je zaista bio - ali i ona su, Alvin je bio uveen u to, stalno menjala svoj poloaj. I ostala su, razume se, odraavala neto, ali bilo je prilino zbunjujue videti sebe kako idete kroz sredinu koja se stalno preinauje i deluje kao da je iz mate. Ponekad bi se pojavili ljudi koji su nekuda ili u svetu iza ogledala; Alvin je u vie navrata ugledao prilike koje je prepoznao. Ubrzo mu je postalo jasno da nije opazio nijednog prijatelja koga je znao iz ovog postojanja. Kroz um nepoznatog umetnika on je gledao u prolost i video prethodne inkarnacije ljudi koji ive danas. To ga je rastuilo poto se setio vlastite jedinstvenosti; znao je da ma koliko ekao pred ovim nepostojanim prizorima, nikada nee naii na neki drevni odjek samoga sebe. "Ima li pojma gde se nalazimo?" upita Alvin Alistru, kada su zavrili put kroz ogledala. Alistra odmahnu glavom. "Negde blizu ruba grada, pretpostavljam", uzvrati nehajno. "Izgleda da smo prevalili dobar komad puta, ali ne znam zapravo koliki." "Sada smo u Loranoj Kuli", odgovori Alvin. "To je jedna od najviih taaka u Diasparu. Hodi, pokazau ti." Uhvatio je Alistru za ruku i poveo je iz dvorane. Nije se mogao videti nikakv izlaz, ili na razliitim mestima oblici poda ukazivali su na bone hodnike. Ako biste se primakli ogledalu u nekoj takvoj taki, odraz bi se razluio u zasveden prolaz svetlosti kroz koji se moglo ui u drugi hodnik. Alistra se sasvim izgubila u ovim krivudanjima i skretanjima, kada najzad stigoe u jedan dugaak, savreno prav tunel kroz koji je stalno duvao prohladan vetar. Vodoravno se pruao stotinama stopa u oba smera, tako da su mu udaljeni rubovi izgledali kao siuni krugovi svetlosti. "Ne dopada mi se ovde", poali se Alisra. "Hladno je." Ona verovatno nikada ranije u ivotu nije iskuila pravu hladnou i Alvin je osetio da ga pomalo pee savest. Trebalo je da joj blagovremeno skrene panju da ponese ogrta, i to neki valjan, poto su gotovo svi ogrtai u Diasparu imali iskljuivo ukrasnu, a nimalo zatitnu vrednost. Budui da se devojka oseala neudobno iskljuivo njegovom krivicom, on joj bez rei prui svoj ogrta. U ovom gestu nije, meutim, bilo nikakve galantnosti; ravnopravnost polova bila je ostvarena odve davno da bi takve konvencionalnosti opstale. Da su okolnosti bile obrnute, Alistra bi takoe dala Alvinu svoj ogrta i on bi ga automatski prihvatio. Nije bilo neprijatno koraati dok im vetar duva u lea, i oni su brzo stigli do kraja tunela. Krupno mreast kameni filigran nije im dozvoljavao da nastave dalje, to je bilo dobro, poto su stajali na samom rubu niega. Velika vazduna cev izbijala je na okomito proelje kule, tako da je ispod njih zjapio ponor dubok najmanje hiljadu stopa. Nalazili su se visoko iznad spoljnih bedema grada, dok se pod njima pruao prizor Diaspara koji je imao prilike da vidi tek mali broj itelja ovog sveta. Vidik je sada bio suprotan onome koji je Alvin imao iz Sredita parka. Pogled mu se odavde sputao niz koncentrine talase kamena i metala koji su se obruavali u miljama dugim naborima ka srcu grada. Daleko dole, delimino skrivene vrhovima kula, on je video polja, drvee i reku koja veito krui. Jo dalje, bastioni Diaspara koji su stajali sa suprotne strane ponovo su se uspinjali put neba. Stojei pored Alvina, Alistra je uivala u prizoru, ali nije bila iznenaena. Ona je ve nebrojeno puta pre toga videla grad sa nekog drugog, gotovo podjednako dobrog osmatrakog mesta, koje je, meutim, bilo znatno udobnije. "Ovo je na svet; odavde se ceo vidi", ree Alvin. "Hteo bih sada da ti pokaem neto drugo." Okrenuo se od reetke i krenuo ka udaljenom kruiu svetlosti na suprotnom kraju

tunela. Hladan vetar probijao mu se kroz laku odeu, ali on nije obraao panju na ovu nelagodnost, koraajui napred kroz vazdunu struju. Samo to je prevalio nekoliko metara, shvatio je da Alistra ne ide za njim. Stajala je i gledala ga, dok joj je pozajmljeni ogrta leprao na vetru; jednu ruku upravo je poela da die ka licu. Alvin je video kako joj se usne pokreu, ali rei nisu stizale do njega. Uputio joj je najpre iznenaen, a potom i nestrpljiv pogled u kome se mogao nazreti traak saaljenja. Jeserak je rekao istinu. Ona nije bila u stanju da poe za njim, poto je shvatila znaenje onog udaljenog kruia svetlosti kroz koji je vetar veito strujao prema Diasparu. Iza Alistre nalazio se poznati svet, pun udesa ali bez iznenaenja, koji se poput blistavog, ali gusto zbijenog mehura kretao niz reku vremena. Ispred nje, na udaljenosti ne veoj od nekoliko koraka pruala se prazna divljina - svet pustinje - svet Osvajaa. Alvin se vratio do devojke i iznenaeno ustanovio da ona drhti. "ega se plai", upita je. "I dalje smo na sigurnom, u Diasparu. Pogledala si kroz ovaj prozor ispred nas; zar ne moe da baci pogled i kroz onaj tamo?" Alistra je zurila u njega kao da pred sobom ima neko neobino udvite. U stvari, po njenim merilima, on je to i bio. "Ne mogu", ree najzad. "ak i pri pomisli na to obuzme me vea jeza nego od ovog vetra. Nemoj ii dalje, Alvine?" "Ali to uopte nije logino!" neumoljivo je nastavljao Alvin. "ta ti se ravo moe dogoditi ako ode do kraja ovog hodnika i pogleda napolje? Prizor je tamo neobian i samotan, ali nije uasan. U stvari, to ga due gledam, postaje mi sve lepi..." Alistra nije saekala da Alvin zavri misao. Okrenula se na petama i pojurila dugom rampom koja ih je dovezla gore kroz pod tunela. Alvin nije nita preduzeo da je zaustavi, poto bi to predstavljalo rav gest nametanja svoje volje drugome. S druge strane, bilo mu je jasno da je svako ubeivanje potpuno uzaludno. Znao je da Alistra nee stati sve dok se ne vrati svojim drugovima. Nije postojala opasnost da e se izgubiti u lavirintima grada, poto je bez tekoa mogla da ide svojim tragovima. Nagonska sposobnost da se snae i u najzapetljanijim okolnostima predstavljala je samo jednu od osobina koje je ovek stekao od kada je poeo da ivi u gradovima. Odavno istrebljen pacov bio je prinuen da pribegne slinim dovitljivostima kada je napustio polja i poeo da deli usud sa ljudskim rodom. Alvin je oklevao trenutak, kao da je pomislio da bi se Alistra mogla vratiti. Nije ga izneadila devojina reakcija, ve samo njena estina i nerazumnost. Iako mu je iskreno bilo ao to je ona otila, ipak ju je prekorevao u sebi to je zaboravila da mu ostavi ogrta. Nije samo bilo hladno, ve se i teko moglo kretati uz vetar koji je ulazio kroz plua grada. Alvin se borio kako protiv vazdune struje, tako i protiv nepoznate sile koja ju je pokretala. Tek kada je stigao do kamene reetke i obgrlio rukama njene ipke, mogao je da predahne. Bilo je taman toliko prostora da promoli glavu kroz otvor, ali mu je ak i tako vidno polje bilo malo ogranieno, poto je ulaz dinovske cevi bio delimino uvuen u zidine grada. Pa ipak, video je sasvim dovoljno. Hiljadama stopa ispod, svetlost sunca povlaila se sa pustinje. Gotovo vodoravni zraci prodirali su kroz reetku, istikivajui udesan mozaik zlata i senke koji se pruao duboko kroz tunel. Alvin je rukom zaklonio oi od snanog sjaja i pogledao nadole prema zemlji kojom ljudska noga nije stupila ve neznano mnogo vekova. Uinilo mu se da pred sobom ima neko veno smrznuto more. Bezbrojnim miljama, peane dine stajale su zatalasane ka zapadu, dok su im oblija izgledala prekomerno uveliana pod zakoenim svetlom. Nestana igra vetra mestimino je isklesala neobina vrtloja i lebove u pesku; na mahove, bilo je teko ne poverovati da ove skulpture predstavljaju plod delanja razuma. Na veoma velikoj udaljenosti, koju on vie nije bio u stanju da proceni, uzdizao se lanac blago zaobljenih brda, koja su ga pomalo razoarala; Alvin

bi dao mnogo da je mogao da u stvarnosti vidi visoke planine iz drevnih svedoanstava i vlastitih snova. Sunce je stajalo na ivici brda, a stotine milja atmosfere kroz koju je prolazila njegova svetlost inilo ju je priguenijom i crvenom poput krvi. Na disku su se razabirale dve velike crne mrlje; Alvin je ve bio upoznat sa ovom pojavom, ali iznenadilo ga je to to ju je mogao sasvim lako videti. Mrlje su izgledale gotovo kao dva oka koja ga posmatraju kako se zgrio na svojoj maloj osmatranici, dok mu je vetar neprekidno zvidao pored uiju. Nije bilo sumraka. Kada je sunce zalo, bazeni senke koji su leali meu peanim dinama brzo su se razlili i spojili meusobno, obrazujui ogromno jezero tame. Boja je nestala i sa neba; tople crvene i zlatne pruge postepeno su se povukle, ostavljajui iza sebe antarktiko plavetnilo koje je sve vie poniralo u no. Alvin je saekao onaj trenutak pred kojim zastaje dah i iji je jedino on bio oevidac u itavom ljudskom rodu - trenutak kada se na nebu pale zvezde. Proteklo je mnogo nedelja od kada je poslednji put bio na ovom mestu, a znao je da se izgled nonog neba mogao promeniti u meuvremenu. No, i pored toga, on jo nije bio pripravan da po prvi put ugleda Sedam Sunaca. Nije bilo ni traka sumnje; rei su mu same navrle sa usana. Ona su obrazovala malu, veoma zbijenu i zadivljujue simetrinu grupu spram odbleska sunca na nebu. est sunaca bilo je razmeteno po blago spoljotenoj elipsi, za koju je Alvin bio siguran da predstavlja savren krug malo nagnut ka liniji vida. Svaka zvezda bila je razliite boje; razabrao je crvenu, plavu, zlatastu i zelenu, ali ostale prelive nije mogao odrediti. U tanom sreditu formacije nalazio se jedan beli din - najsvetlija zvezda na celom vidljivom nebu. itava grupa savreno je podseala na neku draguljarsku rukotvorinu; izgledalo je neverovatno i izvan svakog domaaja zakona sluaja da je Priroda u stanju da stvori tako besprekoran poredak. Kada su mu se oi polako privikle na tamu, Alvin je razaznao veliki magliasti veo koji se nekada nazivao Mleni Put. On se protezao od zenita ka obzorju, a Sedam Sunaca nalazilo se pod njegovim okriljem. Kao da im prkose, poele su da se pomaljaju i druge zvezde, a njihove nepravilne skupine samo su jo pojaale zagonetku savrene simetrije. Gotovo je izgledalo da se to neka sila hotomice suprotstavila neredu prirodne Vaseljene, ostavivi svoj beleg na zvezdama. Ne vie od deset puta Galaksija se okrenula oko vlastite ose od asa kada se ovek pojavio na licu Zemlje. Prema njenim merilima, to je predstavljalo samo tren. Pa ipak, i u tom kratkom razdoblju ona se potpuno promenila - zapravo, znatno vie nego to bi to smela samo po prirodnom toku stvari. Velika sunca koja su nekada mono plamtela u sjaju mladosti odavno su ve zgasla. Ali Alvin nikada nije video nebo u njegovoj drevnoj raskonosti, tako da uopte nije bio svestan onoga to je zauvek izgubljeno. Hladnoa, koja mu se uvlaila u kosti, nagnala ga je da se vrati u grad. Iskobeljao se nekako iz reetke, i krvotok mu je ponovo poeo normalno da struji udovima. Svetlost koja je kroz hodnik pred njim dopirala iz Diaspara bila je tako blistava da je on na as morao da zakloni oi. Izvan grada postojao je ciklus dana i noi, ali ovde je veno vladao dan. Kada bi sunce zalo, nebo iznad Diaspara ispunilo bi se svetlou i niko ne bi opazio kada je iezlo prirodno osvetljenje. Jo pre no to su ljudi izgubili potrebu za snom, oni su izgnali tamu iz svojih gradova. Jedina no koja se ikada sputala u Diasparu bilo je retko i nepredvidljivo zatamnjivanje koje se ponekad zbivalo u parku, pretvarajui ga u poprite tajanstvenosti. Alvin se polako vratio kroz dvoranu ogledala, dok su mu u umu i dalje obitavali no i zvezde. Oseao se nadahnuto, ali i potiteno. Izgledalo je da nema naina na koji bi utekao u onu ogromnu prazninu - ba kao ni nekog razumnog razloga zbog ega bi to uinio. Jeserak je

kazao da bi ovek ubrzo umro napolju u pustinji i Alvin nije video zato mu ne bi verovao. Moda e jednoga dana otkriti kako da izie iz Diaspara, ali ak i u tom sluaju znao je da e brzo morati da se vrati. Otii u pustinju - to bi bila samo zabavna igra i nita vie, tu igru on nije mogao ni sa kim da podeli, i to ga nikuda ne bi odvelo. Ali moda bi ona ipak bila vredna truda, ukoliko bi mu pomogla da utai enju koju je oseao u dui. Nevoljan da se odmah vrati u poznati svet, Alvin se zadrao meu odrazima iz prolosti. Stao je ispred jednog od najveih ogledala i posmatrao prizore koji su se odigravali u njegovim dubinama. Bez obzira na to kakav je mehanizam stvarao ove slike, on je bio uslovljen njegovim prisustvom, a u izvesnoj meri i njegovim mislima. Ogledala su bila prazna kada je Alvin uao u prostoriju, ali su namah oivela im je zakoraio meu njih. inilo se da stoji u velikom, otvorenom parku koji nikada u stvarnosti nije video, ali koji moda jo postoji negde u Diasparu. Bilo je neobino mnogo sveta, poto je izgledalo da se upravo odrava nekakav javni skup. Dva oveka neto su uglaeno raspravljala na izdignutim platformama, dok su oni koji su ih podravali stajali unaokolo i s vremena na vreme pravili upadice. Potpuna tiina doprinosila je privlanosti prizora, poto je odmah na scenu stupala mata da nadoknadi odsustvo zvukova. O emu li su se govornici sporili? upitao se Alvin. Moda to uopte nije bio stvarni dogaaj iz prolosti, ve sasvim izmiljena epizoda. Briljiva ravnotea prilika, pomalo formalne kretnje - sve je to prizor inilo odve vetakim. Alvin je posmatrao lica u gomili, pokuavajui da prepozna nekog. Ovde nije uoio nikog takvog, ali uopte nije bilo iskljueno da gleda prijatelje sa kojima e se upoznati tek posle mnogo vekova. Koliko li je tu bilo moguih tipova ljudske fiziognomije? Broj je sigurno bio veliki, ali je ipak bio konaan, posebno kada su odstranjene sve neestetske varijacije. Ljudi u svetu ogledala nastavili su svoju davno zaboravljenu raspravu, prenebregavajui sliku Alvina koji je nepomino stajao meu njima. Ponekad je doista bilo teko ne poverovati da i on sam ne predstavlja deo prizora, poto je opsena bila besprekorna. Kada bi neka prilika u ogledalu otila iza Alvina, ona je nestajala, ba kao to bi se to dogodilo i sa nekim stvarnim predmetom; a kada bi neko proao ispred njega, onda bi on bivao zaklonjen. Alvin se upravo spremao da krene kada mu je pogled pao na neobino odevenog oveka, koji je stajao malo po strani od glavne grupe. Njegove kretnje, odea i sve ostalo izgledali su pomalo neprilini na jednom ovakvom skupu; on je naruavao poredak stvari; kao i Alvin, i on je predstavljao anahronizam. U stvari, bio je znatno vie od toga: pripadao je stvarnosti i posmatrao je Alvina sa blago podrugljivim smekom na usnama.

5. U toku svog kratkog ivota, Alvin se nije upoznao ni sa hiljaditim delom itelja Diaspara. Nije ga stoga zaudila injenica to mu je ovek sa kojim se sreo bio stranac. Iznenadilo ga je, meutim, to to je uopte naiao na nekoga ovde, u ovoj samotnoj kuli, tako blizu granice nepoznatog. On okrenu lea svetu ogledala i suoi se sa uljezom. Ali pre no to je uspeo da prozbori i jednu re, nepoznati mu se prvi obratio. "Ti si Alvin, ako se ne varam. Kada sam ustanovio da neko dolazi ovamo, odmah sam posumnjao na tebe." Opaska oigledno nije bila izreena sa namerom da zvui kao uvreda; predstavljala je samo puko konstatovanje injeninog stanja i Alvin ju je prihvatio kao takvu. Nije ga

iznenadilo to ga je ovek prepoznao; dopadalo mu se to ili ne, bio je poznat svima u gradu po svojoj jedinstvenosti i po jo neotkrivenim sposobnostima. "Ja sam Kedron", nastavi stranac, kao da time objanjava sve. "Zovu me Lakrdija." Alvin ga je prazno pogledao i Kedron slegnu ramenima sa pritvorenom rezigniranou. "ta e, takva je slava! Dodue, ti si mlad i za tvoga veka nije bilo nikakvih lakrdija. To te opravdava zbog neznanja." Postojalo je neto izazovno neobino u vezi sa Kedronom. Alvin je poeo da prebira po pamenju, tragajui za znaenjem nepoznate rei 'Lakrdija'; ona je budila prisenke doseanja, ali se nije mogla sasvim razabrati. Postojalo je itavo mnotvo takvih zvanja u sloenoj socijalnoj strukturi grada i bio je potreban itav jedan ivotni vek da bi se ona sva upoznala. "Dolazi li esto ovamo?" upita Alvin, sa prizvukom ljubomore. Ve se navikao na pomisao da Loranova Kula predstavlja njegovo privatno vlasnitvo, tako da ga je pomalo onespokojila injenica da i neko drugi zna za ova udesa. Za as se upitao, da li je i Kedron ikada bacio pogled prema pustinji ili posmatrao zvezde kako poniru ka zapadu? "Ne", ree Kedron, kao da je odgovarao na njegove neizreene misli. "Nikada ranije nisam bio ovde. Ali rado se upoznajem sa svim neobinim zbivanjima u gradu, a proteklo je veoma mnogo vremena od kada je neko bio u Loranovoj Kuli." Alvina je u magnovenju zaudilo kako to da Kedron zna za njegove prethodne posete ovom mestu, ali je odmah odagnao sve nedoumice. Diaspar je bio pun oiju, uiju i drugih jo tananijih organa ula, koja su grad obavetavali o svemu to se dogaa u njemu. Svako koga bi to u dovoljnoj meri zanimalo, nesumnjivo je mogao da nae naina da se ukljui u te kanale. "ak i ako je neobino da bilo ko navrati ovamo", ree Alvin, ne odustajui od verbalnog okraja, "zato bi to tebe zanimalo?" "Zato to", uzvrati Kedron, "neobino u Diasparu spada u moju nadlenost. Odavno si mi ti na oku; znao sam da emo se sresti jednog dana. Prema mojim vlastitim nazorima, i ja sam jedinstven. Ah, svakako ne tako kao ti; ovo nije moj prvi ivot. Ve sam najmanje hiljadu puta izaao iz Dvorane Stvaranja. Ali negde daleko, na poetku, bio sam izabran da budem Lakrdija, a u Diasparu ne moe da bude vie od jednog Lakrdijaa odjednom. Mnogi ljudi misle da je i taj jedan suvian." Postojala je izvesna ironinost u Kedronovim reima, to je Alvina jo vie dovodilo u pometnju. Nije bilo ba najprilinije postavljati otvorena lina pitanja, ali Kedron je prvi naeo taj predmet. "ao mi je to nisam upuen", ree Alvin, "Ali ta je to Lakrdija i ta on radi?" "Ti si pitao 'ta', uzvrati Kedron, "ali ja u ti radije odgovoriti 'zato'. U pitanju je duga pria, ali uveren sam da e te zanimati." "Mene sve zanima", ree Alvin, prilino uverljivo. "Vrlo dobro. Ljudi (ako su to uopte bili ljudi, u ta ja ponekad sumnjam) koji su projektovali Diaspar morali su da ree jedan neverovatno sloen problem. Diaspar nije puka maina, zna, ve ivi organizam, i to besmrtan. Mi smo se u toj meri navikli na na oblik drutva da nam je sada nepojamno koliko je ono moralo da izgleda neobino naim prvim precima. Ovde imamo siuan, zatvoreni svet koji se uopte ne menja, izuzev u sitnim pojedinostima, i koji je savreno postojan u vremenskom toku. On verovatno ve traje due i od itave ostale istorije ljudskog roda, pa ipak smatra se da je u toj istoriji bilo na hiljade zasebnih kultura i civilizacija koje su kratko postojale, a zatim se brzo gasile. Kako je Diaspar postigao ovu izuzetnu postojanost?" Alvina je zaudilo da neko uopte moe postaviti tako jednostavno pitanje, i njegove nade da e stei neka nova znanja poele su polako da kopne.

"Pomou Banaka Seanja, naravno", uzvrati on. "U Diasparu se uvek nalaze isti ljudi, premda se njihovo periodino grupisanje menja na taj nain to im se tela stvaraju ili unutavaju." Kedron odmahnu glavom. "To je tek mali deo odgovora. Sa potpuno istim ljudima mogu se nainiti sasvim drugaiji sklopovi drutva. Ja to nisam u stanju da dokaem, niti imam neko pouzdano jemstvo, ali uveren sam da je tano. Tvorci grada nisu naprosto fiksirali njegove itelje; oni su utvrdili zakone koji upravljaju njihovim ponaanjem. Mi smo gotovo nesvesni postojanja ovih zakona, ali im se ipak pokoravamo. Diaspar predstavlja zamrznutu kulturu koja se ne moe menjati izvan uskih granica. U Bankama Seanja nalaze se uskladitene i mnoge druge stvari, osim naih tela i linosti. Tu je zaptivena i slika samog grada, u kojoj se svaki atom protivi promenama koje vreme moe da donese. Baci pogled na ovaj pod: postavljen je tu pre mnogo miliona godina i nebrojeno mnotvo stopala prelo je preko njega. Moe li da primeti i najmanji znak tronosti? Nezatiena materija, ma kako vrsta, odavno bi se pretvorila u prah. Ali dokle god postoji energija neophodna za rad Banaka Seanja i dok matrice koje one sadre budu upravljale sklopom grada, fizika strukura Diaspara nikada se nee promeniti." "Ali nekih promena je ipak bilo", usprotivi se Alvin. "Mnogo zgrada je porueno od kada je grad sazdan, a nove su podignute." "Razume se, ali samo korienjem informacija uskladitenih u Bankama Seanja, koje su iskombinovane u novi poredak. U svakom sluaju, nisam to imao na umu kada sam govorio o nainu na koji se grad moe fiziki ouvati. Sutina stvari je u tome da u Diasparu postoje i takve maine koje uvaju nau socijalnu strukturu. One vode rauna o svakoj promeni, ispravljajui je pre no to postane odve velika. Kako maine to ine? Ne znam: moda odabirajui one koji e izai iz Dvorane Stvaranja; moda manipuliui sklopovima naih linosti. Mi moemo misliti da raspolaemo slobodnom voljom, ali ko bi bio potpuno siguran u to? No, bez obzira na sve, problem je bio reen. Diaspar je opstao i bezbedno plovi niz vekove, poput nekog velikog broda koji kao tovar ima sve ono to je preostalo od ljudske rase. Posredi je zadivljujue dostigue socijalnog inenjeringa, premda je sasvim drugo pitanje da li je ono vredno truda. Postojanost, meutim, nije dovoljna. Ona lako vodi u stagnaciju, pa, dakle, i u dekadenciju. Projektanti grada preduzeli su obimne mere da se to izbegne, mada ove naputene zgrade nagovetavaju da im to nije sasvim polo za rukom. Ja, Kedron Lakrdija, predstavljam takoe deo plana. Sasvim mali deo, moda. Voleo bih da su okolnosti drugaije, ali ta se moe." "Koliki je, u stvari, taj deo?" upita Alvin, i dalje pipajui u mraku i ve pomalo razdraen. "Recimo da ja unosim proraunatu koliinu nereda u grad. Ako bi se sasvim razjasnio moj delokrug, obezvredila bi se njegova efikasnost. Prosuuj o meni prema mojim delima, kojih je malo, a ne prema mojim reima, kojih ima itavo obilje." Alvin nikada ranije nije sreo nekoga poput Kedrona. Lakrdija je predstavljao pravu linost - karakter koji je za glavu iznad opteg nivoa jednoobraznosti tipinog za Diaspar. Bilo je, dodue, malo nade da se otkrije ta su tano njegove dunosti i kako ih on sprovodi, ali preko toga se jo moglo prei. Alvin je oseao da je najznaajnije to to najzad postoji neko sa kim moe da razgovara - kada bi se pojavio izvestan predah u monologu - i ko je u stanju da mu prui odgovore na mnoge probleme koji ga odavno zaokupljuju. Vratili su se zajedno hodnicima Loranove Kule i izili pored praznog pokretnog puta. Tek kada su se ponovo obreli na ulicama, Alvinu je palo na pamet da ga Kedron uopte nije zapitao ta je radio tamo, na rubu nepoznatog. Podozrevao je da Kedron zna razlog, da ga to

zanima, ali da nije iznenaen. Neto mu je govorilo da bi bilo veoma teko iznenaditi Kedrona. Razmenili su brojeve indeksa, tako da su mogli stupiti u vezu kad god bi to nali za shodno. Alvin je poeleo da ee via Lakrdijaa, premda se pribojavao da bi se due ostajanje u njegovom drutvu moglo pokazati iscrpljujuim. Pre no to se ponovo budu sreli, meutim, on je odluio da ispita ta mu prijatelji, a osobito Jeserak, mogu rei o Kedronu. "Do naeg sledeeg susreta", ree Kedron i brzo ieznu. Alvina je to malo naljutilo. Ako naiete na nekoga kada se projektujete i niste telesno prisutni, predstavljalo je stvar dobrog vladanja staviti to do znanja odmah od poetka. U suprotnom, sagovrnik bi ponekad dolazio u nimalo prijatne situacije. Moda je Kedron sve ovo vreme sasvim spokojno proveo kod kue ma gde da mu se nalazio dom. Broj koji je dao Alvinu jemio je da e svaka poruka stii do njega, ali nije otkrivao gde stanuje. To je, dodue, bilo u saglasnosti sa optim obiajem. Sa brojem indeksa mogli ste postupati prilino irokogrudo, dok je adresa predstavljala neto to se poverava samo prisnim prijateljima. Dok se vraao natrag u grad, Alvin je razmiljao o svemu onome to mu je Kedron ispriao o Diasparu i njegovom drutvenom ustrojstvu. Izgledalo je udno to nikada nije sreo jo nekog ko bi bio nezadovoljan svojim nainom ivota. Diaspar i njegovi itelji bili su sazdani kao deo jednog glavnog plana; oni su obrazovali savrenu simbiozu. Tokom svojih dugih ivota, ljudi u gradu se nikada nisu dosaivali. Premda je njihov svet bio sasvim siuan prema merilima ranijih razdoblja, njegova sloenost bila je zapanjujua, a obilje uda i riznice neprocenjivi. ovek je ovde sabrao sve plodove svog genija, sve to je bilo sauvano iz ruevina prolosti. Svi gradovi koji su ikada postojali, govorilo se, dali su poneto Diasparu; pre dolaska Osvajaa, njegovo ime bilo je poznato na svim svetovima koje je ovek izgubio. U zdanju Diaspara stekla su se sva umea, sve vetine Carstva. Kako su se dani slave polako pribliavali kraju, genij ljudi sazidao je grad i opremio ga mainama koje su ga uinile besmrtnim. Ma ta se zaboravilo, Diaspar e iveti i bezbedno nositi potomke oveka niz reku vremena. Oni su ostvarili samo puki opstanak, ali bili su zadovoljni njime. Postojalo je na milione stvari kojima su mogli osmisliti svoje ivote od onog asa kada bi izili, gotovo potpuno odrasli, iz Dvorane Stvaranja, do trenutka kada bi se, tek neznatno ostarelih tela, vraali u Banke Seanja grada. U svetu gde su svi mukarci i ene raspolagali inteligencijom koja bi se nekada smatrala odlijem genijalnosti, nije moglo biti opasnosti od dosade. Uivanje u razgovorima i raspravama, sloene formalnosti drutvenog ophoenja - ve je i to bilo dovoljno da zaokupi pretean deo jednog ljudskog veka. Osim toga, postojala su i velika formalna pretresanja, kada bi itav grad kao opinjen sluao dok bi se najizvrsniji umovi ogledali i borili da dosegnu one planinske vrhove filosofije, koji su bili neosvojivi, ali i iji izazov nikada nije jenjavao. Nijedan mukarac ili ena nisu bili bez nekog intelektualnog interesovanja kome bi se predavali. Eriston je, na primer, provodio najvei deo vremena u raspredanjima sa Centralnim Kompjuterom, koji je doslovce bdio nad celim gradom, ali je ipak imao vremena da vodi mnotvo istovremenih rasprava sa svakim ko bi poeleo da oproba svoju domiljatost spram njegove. Ve tri stotine godina, Eriston se upirao da stvori logike paradokse koje maina ne bi bila u stanju da razrei. Nije oekivao da e postii neki vei uspeh bar u jo nekoliko ivota. Etanijina zanimanja bila su vie estetke prirode. Ona je zamiljala i pravila, uz pomo organizera materije, trodimenzionalne pletenaste tvorevine tako zadivljujue sloenosti da su odista predstavljale krajnje zamrene topoloke probleme. Njena dela mogla su se videti svuda po Diasparu, a bilo je i takvih koja su stajala utelovljena u podovima velikih

koreografskih dvorana, gde su se koristila kao potke za postavke nove baletske umetnosti ili kao igraki motivi. Ovakva bavljenja mogla su izgledati jalova onima koji nisu raspolagali sa dovoljno produhovljenosti kojom bi prosudili njihove tananosti. Ali u Diasparu nije bilo nikoga ko nije razumeo poneto od onoga to su Eriston i Etanija pokuavali da ostvare, i ko i sam nije imao neko slino interesovanje. Atletika i razni sportovi, ukljuujui tu i mnoge koji su se mogli upranjavati samo kontrolom sile tee, inili su prijatnim prvih nekoliko vekova mladosti. to se pustolovina i vebanja mate tie, sage su nudile sve to se moglo poeleti. One su predstavljale neizbean zavrni proizvod nastojanja da se stvori savrena opsena stvarnosti - nastojanja koje je poelo kada su ljudi po prvi put reprodukovali pokretne slike i snimili zvuk, a zatim upotrebili ove tehnike da bi opatvorili prizore iz stvarnog ili zamiljenog ivota. U sagama, sve opsene bile su besprekorne, poto su svi utisci ula poticali neposredno iz mozga, dok su ometajui podraaji bivali odstranjivani. Uesnik posmatra ostajao je potpuno odseen od stvarnosti dokle god je pustolovima trajala, bilo je to kao da je iveo u snu, a ipak verovao da je budan. U svetu poretka i postojanosti, koji se u svojim glavnim odlikama nije menjao milijardu godina, moda nije bilo iznenaujue ustanoviti zamano interesovanje za igre na sreu. Ljudski rod je oduvek bio opinjen tajnama okretanja kockica, rasporeda karata u pilu, kruenja kuglice na ruletu. Na svojim najniim nivoima, ovo interesovanje imalo je u zaleu puku pohlepu; takvom jednom oseanju nije, meutim, bilo mesta u svetu gde je svako mogao da poseduje ono to mu je s razlogom bilo potrebno. Kada je ova pobuda otpala, ostala je samo istointelektualna opinjenost sluajem, koja je zavodljivo mamila i najumnije duhove. Maine koje su se ponaale potpuno nasumino i zbivanja iji se ishod nikako nije mogao predvideti, ma sa koliko se informacija raspolagalo, pruali su podjednaka i izvanredna uivanja kako filosofima, tako i kockarima. Konano, svim ljudima su stajali na raspolaganju jo i spojeni svetovi ljubavi i umetnosti. Spojeni, zato to ljubav bez umetnosti predstavlja samo puko utaivanje elje, a u umetnosti se ne moe uivati ukoliko joj se ne prie s ljubavlju. ovek je posegao za lepotom u mnogim oblicima - u nizovima zvuka, u crtama na hartiji, u povrini kamena, u kretnjama ljudskog tela, u bojama rasprenim kroz prostor. Svi ovi mediji i dalje su postojali u Diasparu, a tokom vekova pridodavani su im i novi. Niko, meutim, nije znao da li su ve otkrivene sve mogunosti umetnosti; isto je tako bilo neizvesno ima li ona kakvog smisla izvan ovekovog uma. A sve je to vailo i za ljubav. 6. Jeserak je nepomino sedeo u vrtlogu cifara. Prvih hiljadu prostih brojeva, izraenih u binarnom sistemu koji se koristio za sve aritmetike operacije od otkria elektronskih raunara, nizali su se u poretku pred njim. Beskrajne serije sastavljene od samo dva simbola, '1' i '0', neumorno su promicale pred Jeserakovim oima, upotpunjavajui sled onih brojeva ije je glavno svojstvo da se mogu deliti samo samim sobom i jedinicom. Postojala je izvesna tajanstvenost u vezi sa prostim brojevima koja je oduvek opinjavala oveka, i oni su jo zaokupljali njegovu matu. Jeserak nije bio matematiar, premda mu se ponekad dopadalo da veruje kako jeste. Sve to je mogao uraditi bilo je da traga po beskrajnom redu prostih brojeva za posebnim odnosima i pravilima koje bi nadareniji ljudi objedinili u opte zakone. On je bio u stanju da pronae kako se brojevi ponaaju, ali nije umeo da objasni zato. Uivao je u tome da kri za

sebe put kroz aritmetiku dunglu, a s vremena na vreme uoavao bi neobinosti koje su promakle znatno umenijim istraivaima. Postavio je matricu svih moguih prirodnih brojeva i podesio kompjuter da nie proste brojeve preko njene povrine, to je liilo na perle rasporeene po secitima neke mree. Jeserak je to uinio ve stotinu puta, ali nikada nita nije otkrio. Meutim, opinjavao ga je nain na koji su cifre to ih je izuavao bile razmetene, na prvi pogled bez ikakve pravilnosti, po nizu prirodnih brojeva. Znao je za zakone distribucije koji su ve bili utvreni, ali nije gubio nadu da e ustanoviti neto novo. Teko da se mogao poaliti to je bio prekinut. Ako je eleo da ga ne ometaju, trebalo je samo da podesi svoj najavljiva. Kada mu se blaga zvonjava oglasila u uima, zid cifara se zatresao, brojke su se meusobno pretopile i Jeserak se vratio u svet obine stvarnosti. Odmah je prepoznao Kedrona, to mu nije bilo odve milo. Jeserak nije mario ako bi mu omeli ustaljen nain ivota, ali Kedron je predstavljao nepredvidljivo. Pa ipak, pozdravio je svog posetioca prilino ljubazno, prikrivi sve tragove izvesne zabrinutosti. Kada bi se dva oveka srela u Diasparu po prvi put - ili po stoti, svejedno - vladao je obiaj da provedu oko jedan as izmenjujui utivosti pre no to bi preli na posao, ako ga je uopte bilo. Kedron je pomalo uvredio Jeseraka okonavi ove formalnosti za ciglih petnaest minuta. "Voleo bih da razgovaramo o Alvinu", ree mu iznenada. "Ti si njegov staratelj, zar ne?" "Tako je", uzvrati Jeserak. "Jo ga viam nekoliko puta nedeljno... u stvari, kako on to odlui." "Da li ti se ini da je valjan uenik?" Jeserak se na as zamislio; teko je bilo odgovoriti na ovo pitanje. Odnos izmeu staratelja i uenika bio je izuzetno vaan i predstavljao je, zapravo, jedan od temelja ivota u Diasparu. U proseku je deset hiljada novih umova dolazilo u grad svake godine. Njihova prethodna seanja jo su bila pritajena, tako da im je u prvih dvadeset godina ivota sve unaokolo izgledalo svee i neobino. Morali su da naue da se slue itavim mnotvom maina i ureaja koji su sainjavali osnovu svakodnevnog ivota i da se priviknu na najsloenije drutvo koje je ovek ikada sazdao. Prva uputstva primali su od parova koji su bili izabrani da budu roditelji novim graanima. Selekcija se vrila rebom, a dunosti nisu bile odve teke. Eriston i Etanija jedva da su posvetili treinu svog vremena Alvinovom podizanju, i preduzeli su sve ono to se oekivalo od njih. Jaserakove dunosti bile su usredsreene na formalnije vidove Alvinovog obrazovanja; smatralo se da bi roditelji trebalo da ga naue kako da se ophodi u drutvu i da ga upoznaju sa sve irim krugom prijatelja. Oni su bili odgovorni za njegov karakter, a Jeserak za um. "Teko mi je da odgovorim na tvoje pitanje", uzvrati Jeserak. "Svakako, sve je u najboljem redu sa Alvinovom inteligencijom, ali mnoge stvari koje bi trebalo da ga zanimaju kao da ga ostavljaju potpuno ravnodunim. S druge strane, on ispoljava nastranu radoznalost za stvari o kojima mi uglavnom izbegavamo da raspravljamo." "Kao to je svet izvan Diaspara, na primer?" "Da... ali, kako zna?" Kedron je oklevao za trenutak, pitajui se koliko bi poverenje mogao da ima u Jeseraka. Znao je da je Jeserak blag i dobronameran, ali mu je isto tako bilo jasno da ga sputavaju isti tabui koji su upravljali svima u Diasparu - svima, izuzev Alvinom. "Podozrevao sam", ree najzad. Jeserak se udobnije zavali u stolicu koju je upravo materijalizovao. Okolnosti su bile zanimljive i on je eleo da ih to podrobnije razmotri. Malo je, meutim, bilo nade da e neto saznati, ukoliko Kedron ne bude voljan za saradnju.

Trebalo je da nasluti da e se Alvin jednoga dana sresti sa Lakrdijaem, kao i da e taj susret imati nepredvidive posledice. Kedron je predstavljao drugu osobu u gradu za koju se moglo rei da je nastrana ali njegovu nastranost su iplanirali tvorci Diaspara. Odavno je bilo otkriveno da bez izvesnog zlodela i nereda Utopija ubrzo postaje nepodnoljivo dosadna. Po prirodi stvari, meutim, nije se moglo jemiti da e zloin postojati na optimalnom nivou koji je zahtevala socijalna jednaina. Ukoliko je, naime, opunomoen i regulisan, on prestaje da bude zloin. Poziv Lakrdijaa predstavljao je reenje - na prvi pogled naivno, pa ipak veoma tanano koje su usavrili projektanti grada. U itavoj istoriji Diaspara nije bilo ni dve stotine osoba ija su mentalna svojstva odgovarala ovoj naroitoj ulozi. Ovi ljudi uivali su izvesne pogodnosti koje su ih titile od posledica njihovog delanja, premda je bilo i takvih Lakrdijaa koji su preli doputene granice i bili kanjeni jedinom kaznom koja se mogla izvriti u Diasparu - prognani su u budunost pre no to se njihovo tekue bivstvovanje okonalo. U retkim i nepredvidljivim prilikama Lakrdija bi nekom smicalicom naglavce okrenuo ceo grad, ali se uglavnom ispostavljalo da je posredi neka dobro smiljena praktina ala ili sraunat napad na neko trenutno omiljeno verovanje, odnosno nain ivota. Ako se sve to ima na umu naziv 'Lakrdija' bio je vie nego prikladan. Nekada su postojali ljudi koji su imali veoma slina zaduenja i ovlaenja, u davnim vremenima kada je jo bilo dvorova i kraljeva. "Olakaemo stvari", ree Jeserak, "ako budemo iskreni jedan prema drugome. Obojica znamo da je Alvin jedinstven, da nikada ranije nije iveo u Diasparu. Moda ti moe bolje od mene da razabere ta to znai. Sumnjam da se u gradu moe dogoditi bilo ta to ne bi bilo isplanirano, tako da verovatno postoji odreena svrha zbog koje je on stvoren. Da li e on ostvariti tu svrhu, ma ta ona bila, ja ne znam. Isto tako nemam pojma da li je ona dobra ili rava. Ona mi je, naprosto, nedokuiva." "Da se ona moda ne odnosi na neto to je izvan grada," Jeserak se strpljivo osmehnuo; kao to se i moglo oekivati, Lakrdija je sprovodio u delo svoju malu alu. "Objasnio sam mu ta se nalazi napolju; on zna da sa druge strane zidova Diaspara postoji samo pustinja. Odvedi ga tamo, ako moe; moda ti zna put. Kada se jednom suoi sa stvarnou, to e moda odagnati neobinost iz njegovog uma." "Mislim da je on ve video spoljni svet", ree Kedron tiho. Kazao je to vie samome sebi nego Jeseraku. "Ne verujem da je Alvin srean", nastavi Jeserak. "Jo nije stupio ni u kakvu ozbiljnu vezu, a i ne vidim kako bi, kada ga jo proganja ta fiks-ideja. Pa ipak, on je veoma mlad. Nije iskljueno da e prerasti ovu fazu i uklopiti se u optu shemu grada." Izgledalo je kao da Jeserak pokuava sam sebe da uveri u to to govori, tako da se Kedron zapita koliko je on stvarno ubeen u to. "Reci mi, Jeserae", upita ga Kedron iznenada, "zna li Alvin da on nije prvi koji je bio Jedinstven?" Jeserak ga pogleda uplaeno, a zatim pomalo izazivaki. "Mogao sam pretpostaviti", ree on potiteno, "da e ti to znati. Koliko je Jedinstvenih bilo u itavoj istoriji Diaspara? Ne vie od deset?" "etrnaest", odgovori Kedron bez oklevanja. "Ne raunajui Alvina." "Bolje si obaveten od mene", ree Jeserak oporo. "Moda mi moe kazati ta se dogodilo sa tim Jedinstvenima?" "Nestali su." "Hvala: to sam ve i sam znao. Zbog toga sam i rekao Alvinu to sam mogao manje o njegovim prethodnicima; teko da bi mu to poboljalo sadanje raspoloenje. Smem li da

raunam na tvoju saradnju?" "Za sada, da. I ja elim da ga prouim; tajanstvenosti su me oduvek privlaile, a u Diasparu ih ima tako malo. Osim toga, imam oseaj da Usud priprema jednu lakrdiju spram koje e svi moji poduhvati izgledati vie nego skromni. Ako je to tano, onda u preduzeti sve da ne propustim finale." "Ti kao da uiva da govori u zagonetkama", poali se Jeserak. "Na ta, u stvari, cilja?" "Sumnjam da su moja nagaanja iole bolja od tvojih. Pa ipak, uveren sam da ni ti, ni ja, niti bilo ko u Diasparu nee biti u stanju da sprei Alvina da ostvari ono to je naumio. Mislim da nas u budunosti eka nekoliko veoma zanimljivih stolea." Jeserak je ostao dugo nepomino da sedi, sasvim zaboravivi na matematiku, poto je Kedronova prilika iezla sa vidika. Izvesna zla slutnja, koju on nikada ranije nije iskusio, poela je da ga titi svom svojom teinom. U magnovenju se zapitao da li da zatrai prijem u Veu, ali onda se pobojao da bi to moglo biti samo dizanje smene graje ni oko ega. Moda je cela stvar predstavljala neku zapetljanu i mranu Kedronovu lakrdiju, premda mu nije bilo jasno zato je ba on morao biti izabran kao njena meta. Paljivo je razmotrio ceo problem, ispitujui ga iz svih uglova. Posle neto vie od jednog asa, doneo je odluku koja je bila tipina za njega. Saekae i videe razvoj dogaaja. Alvin nije gubio vreme, ve se dao u sakupljanje svega onoga to se znalo o Kedronu. Kao i uvek, Jeserak mu je bio glavni izvor obavetenja. Stari uitelj pruio mu je podroban injeniki izvetaj o svom susretu sa Larkdijaem, dodavi tome ono malo to je znao o njegovom nainu ivota. U meri u kojoj je to bilo mogue u Diasparu, Kedron je bio samotnjak: niko nije znao gde stanuje niti kakav ivot provodi. Poslednja lakrdija koju je priredio bila je pomalo detinjasta smicalica: pre pedeset godina izazvao je opte blokiranje pokretnih puteva. Stolee pre toga, pustio je veoma razljuenog zmaja koji je lutao gradom, prodirui sva postojea ostvarenja jednog tada naroito popularnog skulptora. Siromah umetnik, koji se s razlogom uspaniio kada su otpale sve sumnje u pogledu alinog jednolinog jelovnika, utekao je u neko skrovite i nije iziao iz njega sve dok udovite nije nestalo na isto tako voleban nain na koji se i pojavilo. Ovi izvetaji su bespogovorno ukazivali na jednu stvar. Kedron se veoma dobro razumeo u maine i energiju koje upravljaju gradom i mogao ih je potiniti svojoj volji vetije nego to bi to ikom drugom uspelo. Sva je prilika, meutim, da postoji odreena superkontrola koja sputava odve ambiciozne Lakrdijae da prouzrokuju trajnu i nepopravljivu tetu u sloenoj strukturi Diaspara. Alvin je dobro upamtio sve ove podatke, ali nita nije preduzeo da stupi u kontakt sa Kedronom. Iako je imao mnogo pitanja da postavi Lakrdijau, njegova neumoljiva tenja ka nezavisnosti - moda najjedinstvenije odlije koje je posedovao - uinila ga je odlunim da otkrije to vie moe svojim vlastitim snagama. Zapoeo je jedan posao koji e mu moda uzeti vie godina, ali sve dok bude oseao da se pribliava svom cilju, bie srean. Poput nekog drevnog moreplovca, koji unosi u kartu nepoznatu zemlju, Alvin je otpoeo sistematski da istrauje Diaspar. Provodio je nedelje i dane tumarajui po usamljenim kulama na rubovima grada, u nadi da e negde otkriti put u spoljni svet. U toku ovog traganja, pronaao je desetak velikih ventilacionih otvora visoko iznad pustinje, ali svi su bili zaptiveni reetkama; ak i da ovih nije bilo, ponor pod njima koji je gotovo dostizao jednu milju, predstavljao je sasvim dovoljnu prepreku. Nije otkrio nikakav drugi izlaz, iako je ispitao hiljadu hodnika i deset hiljada praznih prostorija. Sva zdanja nalazila su se u savrenom i besprekornom stanju, to su itelji Diaspara prihvatali kao izraz normalnog poretka stvari, Alvin je ponekad sretao robote, koji

su oigledno vrili nadzorni obilazak, i uvek je iskoriavao priliku da neto zapita maine. To, meutim, nije uraalo plodom, poto roboti sa kojima se susretao nisu bili programirani da odgovaraju na ljudski govor ili misli. Iako su bili svesni njegovog prisustva, poto su se ljubazno sklanjali u stranu da bi ga propustili da proe, odbijali su da zapodenu razgovor. Dogaalo se da Alvin po itavih nekoliko dana ne naie ni na jednog oveka. Kada bi ogladneo, on je odlazio u neki od apartmana predvienih za boravak i naruivao obroke. udesne maine, na ije je postojanje uopte on veoma retko pomiljao, povratile bi se u ivot posle sna dugog eonima. Sheme koje su bile uskladitene u njihovim pamenjima zatitrale bi na rubu stvarnosti, ustrojavajui i upravljajui materiju koja im je stajala pod kontrolom. I tako, obrok koga je neki vrhunski kulinar zgotovio pre sto miliona godina ponovo bi bio prizvan u postojanje da bi pruio slast ulu ukusa ili samo da bi utaio glad novog sladokusca. Samotnost ovog pustog sveta - prazne opne koja obavija ivo srce grada - nije Alvina ispunjavala malodunou. On je bio navikao na usamljenost ak i kada se nalazio meu onima koje je nazivao prijateljima. Strasna predanost istraivanju, na koje je troio svu snagu i usredsreivao svako zanimanje, uinila je da na trenutak smetne s uma tajnu svog porekla i osobenost koja ga je razdvajala od ostalih itelja. Istraio je manje od stotog dela ivica grada, kada je shvatio da time samo gubi vreme. Ova odluka nije proistekla iz nestrpljivosti, ve je do nje doao zdravim razumom. Ukoliko se pokae potrebnim, on je bio spreman da se vrati i da zavri zapoeti posao, ak i po cenu da na to utroi ostatak ivota. Do sada je, meutim, dovoljno video, da bi mu bilo jasno kako, ako i postoji izlaz iz Diaspara, njega uopte nee biti tako lako nai. Mogao je da strai stolea u jalovom traganju, ukoliko se ne obrati za pomo mudrijim od sebe. Jeserak mu je s izvesnim aljenjem rekao da on ne zna ni za kakav put koji bi vodio iz Diaspara i da sumnja da tako neto uopte postoji. Informacione maine prebirale su, kada im je Alvin postavio isto pitanje, po svom gotovo neizmernom pamenju, ali uzalud. One su mogle da mu kau svaku pojedinsot iz istorije grada od trenutka kada su dogaaji poeli da se belee - od asa kada su se okonala zauvek skrivena Rana Vremena. Ali nisu bile u stanju da odgovore na Alvinovo jednostavno pitanje - ili ih je moda neka via sila spreavala u tome. Morao je, dakle, ponovo da se vidi sa Kedronom.

7. "Radio si na svoju ruku", ree Kedron, "ali znao sam da e me ranije ili kasnije potraiti." Ova samouverenost zabrinula je Alvina; nije mu se dopadala pomisao da se njegovo ponaanje moe tako tano predskazati. Zapitao se da li je Lakrdija bio oevidac svih njegovih bezuspenih traganja i da li je upoznat sa koracima koje preduzima. "Pokuavam da pronaem izlaz iz grada", ree otvoreno. "Siguran sam da postoji i mislim da mi ti moe pomoi da ga pronaem." Kedron za trenutak nije nita odgovorio. Ako je eleo, jo nije bilo kasno da ne krene putem koji se pruao pred njim, vodei u budunost to je leala sasvim izvan domaaja njegove moi predvianja. Niko drugi tu ne bi oklevao; nijedan itelj grada, ak i da je bio u stanju, ne bi se usudio da uznemiri duhove jednog razdoblja koje je poivalo ve milionima stolea. Moda nije postojala opasnost, moda nita ne bi ugrozilo venu nepromenljivost Diaspara. Ali ako je bilo i najmanjeg rizika da se na svetu moe zbiti neto neobino i novo, ovo je predstavljalo poslednju priliku da ga predupredi. Kedron je bio zadovoljan postojeim poretkom stvari. On je, dodue, mogao da narui taj

poredak s vremena na vreme, ali u sasvim maloj meri. Bio je kritiar, a ne revolucionar. Na reci vremena, koja je mirno proticala, on jedva ako je eleo da izazove nekoliko talasia: najeio bi se i od same pomisli o skretanju njenog toka. Potreba za bilo kojom drugom pustolovinom izuzev duhovne bila je odstranjena iz njega isto tako briljivo i potpuno kao i iz svih ostalih graana Diaspara. Pa ipak, on je i dalje posedovao, premda u sasvim priguenom vidu, iskru radoznalosti koja je nekada predstavljala najvrednije ovekovo odlije. Jo je bio pripravan da se suoi sa rizikom. Pogledao je Alvina i pokuao da se priseti vlastite mladosti, snova koji su ga zaokupljali pre pola milenijuma. Svaki trenutak prolosti koji je eleo da sauva prikazivao bi mu se jasno i otro kada bi upravio seanje na njega. Poput perli na niski, ovaj ivot i svi koji su mu prethodili nizali su se kroz vekove; mogao je da se zaustavi na bilo kome od njih i da ga iskusi jo jednom. Veina ovih bivih Kedrona sada su mu predstavljali samo strance; osnovna shema bila je ista, ali teina iskustva zauvek ga je razdvajala od njih. Ukoliko je eleo, mogao je da oisti um od svih svojih ranijih inkarnacija, pre no to sledei put zakorai u Dvoranu Stvaranja da usni do trenutka kada ga grad ponovo bude pozvao. Ali to bi bila neka vrsta smrti, a on jo nije bio spreman za nju. I dalje je eleo da prikuplja sve to bi mu ivot ponudio, poput nautilusa koji strpljivo dodaje nove elije svojoj spirali to se postepeno iri. U mladosti se nije razlikovao od svojih drugova. Tek kada je odrastao i kada su mu pritajena seanja na prethodne ivote preplavila um, poeo je da igra ulogu koja mu je odavno bila dosuena. Ponekad mu se javljao oseaj da inteligencija, koja je zasnovala Diaspar beskrajnom umenou, ak i sada, posle toliko vremena, postupa sa njime kao sa lutkom koja se nitima pokree po pozornici. Moda mu se ovde najzad prua prilika za dugo odlagani revan. Pojavio se novi glumac koji e, izgleda, spustiti poslednji put zavesu u komadu sastavljenom iz ve veoma mnogo inova. Naklonost prema nekome ija usamljenost mora da je jo vea od njegove, dosada pojaavana vekovima ponavljanja i bezona sklonost ka zabavi - predstavljali su tri razliita inioca koja su nagnala Kedrona na delanje. "Moda mogu da ti pomognem", ree on Alvinu, "a moda ne mogu. Ne elim da budim nikakve lane nade. Hajde da se naemo kroz pola asa na secitu Poluprenika 3 i Prstena 2. Ako sve drugo bude zakazalo, obeavam ti bar zanimljivo putovanje." Alvin je doao na sastanak deset minuta ranije, iako je morao da prevali put do suprotnog kraja grada. Nestrpljivo je ekao dok su pokretni putevi veno promicali pored njega, nosei spokojne i zadovoljne itelje grada koji su ili za svojim nevanim poslovima. Najzad je ugledao kako se visoka prilika Kedrona pojavila u daljini, i trenutak kasnije on se po prvi put naao u Lakrdijaevom fizikom prisustvu. Ovoga puta nije bila posredi projekciona slika; kada su dodirnuli dlanove prilikom drevnog naina pozdravljanja, osetio je da je Kedron stvarno tu. Lakrdija je seo na jednu mramornu ogradu od stubova i osmotrio Alvina ljubopitljivim pogledom. "Pitam se", ree najzad, "da li uopte zna ta trai. Takoe mi nije jasno ta e uiniti ako ostvari to to si naumio. Da li odista misli da e biti u stanju da napusti grad, ak i ako nae izlaz?" "Uveren sam u to", uzvrati Alvin dovoljno ubedljivo, premda je Kedron ipak osetio prizvuk nesigurnosti u njegovom glasu. "Dozvoli onda da ti kaem neto to moda ne zna. Vidi li one kule tamo?" upita Kedron, pokazavi na istovetne vrhove Energetske Centrale i Venice, koji su gledali jedan

prema drugome preko kanjona dubokog jednu milju. "Zamisli da ja sasvim vrsto postavim izmeu dve kule dasku, i to iroku svega est ina. Da li bi mogao da hoda njome?" Alvin je oklevao. "Ne znam", odgovori najzad. "Ne bi mi se dopalo da pokuam." "Sasvim sam ubeen da ne bi bio u stanju. Uhvatila bi te vrtoglavica i strmoglavio bi se dole pre no to bi prevalio desetak koraka. Da se, meutim, ista daska nalazi sasvim blizu tla, ti bi proao njome bez ikakvih potekoa." "ta sve to dokazuje?" "Nastojim da izvedem jedan jednostavan zakljuak. U oba sluaja koja sam opisao razmere daske se uopte ne bi menjale. Jedan od onih robota na tokovima, sa kojima si se sigurno sretao, podjednako bi lako prevalio rastojanje du daske bilo da ona premouje ponor to zjapi izmeu dve kule ili da se nalazi tik uz povrinu. Mi za to nismo sposobni, zato to je u nas usaen strah od visine. On je, verovatno, sasvim nerazuman, ali i odve snaan da bismo ga prenebregli. Roeni smo sa njim, on je prosto utkan u nas. U istom smislu oseamo strah od prostora. Pokai bilo kom itelju Diaspara put izvan grada, put koji se ni po emu ne bi razlikovao od ovoga pred nama, i on nee biti u stanju da daleko stigne njime. Morae da se vrati natrag, ba kao to bi se i ti vratio, ukoliko bi zakoraio na dasku postavljenu izmeu dve kule." "Ali zato?" upita Alvin. "Mora da je postojalo vreme..." "Znam, znam", ree Kedron. "Ljudi su nekada ili po celom svetu, pa su ak stigli i do zvezda. Neto se, meutim, promenilo, to im je ulilo ovaj strah sa kojim se sada raaju. Jedino ti misli da ga ne osea. Dobro, da vidimo. Vodim te u Venicu." Venica je bila jedno od najveih zdanja u gradu i gotovo su je celu zaposedale maine koje su predstavljale pravu administraciju Diaspara. Blizu njenog vrha nalazila se prostorija u kojoj se okupljalo Vee u onim retkim prilikama kada se neka stvar morala reiti. Prostrani ulaz ih je progutao i Kedron stupi napred u zlatastu tamu. Alvin nikada ranije nije iao u Venicu; tome se nije protivila nikakva odredba - u Diasparu tek ako je bilo nekoliko odredbi koje su neto zabranjivale - ali kao i svi ostali, i on je oseao izvesno polupobono strahopotovanje pred tim mestom. U svetu koji je bio bez bogova Venica se ponajpre mogla uporediti sa hramom. Kedron uopte nije zastajao, vodei Alvina hodnicima i rampama koji su oigledno bili napravljeni za maine na tokovima, a ne za promet ljudi. Neke rampe su krivudale nadole pod tako kosim uglom da bi bilo nemogue normalno hodati po njima, da sila tee nije bila tako podeena da se potire sa nagibom. Konano su stigli do jednih zatvorenih vrata, koja su se beumno otvorila kada su se oni sasvim pribliili, a zatim im zapreila uzmak. Ispred su se nalazila nova vrata, koja se nisu otvorila kada su im se oni primakli. Kedron nije posegao da ih dodirne, ve je nepomino stajao pred njima. Posle nekoliko trenutaka, zauo se tihi glas: "Molim vas, recite svoja imena." "Ja sam Kedron Lakrdija. Sa mnom je Alvin." "Zbog ega ste ovde?" "Iz puke radoznalosti." Na Alvinovo iznenaenje, vrata su se odmah otvorila. Iz iskustva je znao da ako se maini odgovori nekom doskoicom, to bi je uvek dovodilo da pometnje, tako da se moralo krenuti ispoetka. Maina koja je postavljala pitanja Kedronu mora da je bila veoma pametna i da je zauzimala visoko mesto u hijerarhiji Centralnog Kompjutera. Nije vie bilo prepreka, ali Alvin je podozrevao da su sigurno proli kroz itav niz testova kojih on uopte nije bio svestan. Kratki hodnik iznenada ih je doveo u veliku krunu postoriju

sa uleglim podom na kome se nalazilo neto tako zadivljujue, da je Alvin za trenutak gotovo zanemeo od uda. Pred oima mu se pruao prizor itavog grada Diaspara, ije najvie kule jedva da su mu dosezale do visine ramena. Toliko se zadubio u prepoznavanje poznatih mesta i gledanje iz neoekivanih uglova da je prolo prilino vremena pre no to je obratio panju i na ostale delove prostorije. Zidovi su bili prekriveni mikroskopski podrobnim mozaikom sainjenim od crnih i belih kvadrata; sam mozaik bio je sasvim nepravilan, tako da kada bi brzo preao pogledom po njemu, stekao bi utisak da on brzo treperi, premda se uopte nije menjao. Na malim razmacima, unaokolo oko sobe nalazile su se izvesne maine kojima se runo upravljalo; uz svaku je bio postavljen video-ekran i stolica za operatora. Kedron je pustio Alvina da razgleda koliko eli. Zatim je pokazao prema smanjenoj maketi grada i rekao: "Zna li ta je ovo?" Alvin je gotovo zaustio. "Model, mislim", ali taj odgovor je izgledao tako oigledan da je sigurno bio pogrean. Zato je samo odmahnuo glavom i prepustio Kedronu da sam odgovori na svoje pitanje. "Sea se", ree Lakrdija, "da sam ti jednom priao o tome kako se grad odrava, kako Banke Seanja uvaju njegov sklop veno zamrznut. Ove Banke nalaze se svuda oko nas, sa neizmernim skladitima podataka, koji potpuno odreuju grad ovakav kakav je danas. Svaki atom u Diasparu povezan je na neki nain, silama koje smo mi zaboravili, sa matricama ugraenim u ovim zidovima." Pokazao je rukom ka savrenom, beskrajno podrobnom simulakrumu Diaspara koji je stajao pod njima. "Ovo nije model; to stvarno ne postoji, ve predstavlja samo projekcionu sliku sheme koja je zapretena u Bankama Seanja, to znai da je potpuno istovetno sa samim gradom. Optike maine koje se nalaze unaokolo omoguavaju da se uvelia bilo koji izabrani deo do svojih prirodnih razmera, ili u jo veem obimu. One se koriste kada se pojavi potreba za nekom izmenom u projektu, premda je prolo dugo vremena od kada je tako neto preduzeto. Ako eli da sazna neto o Diasparu, ovo je najprikladnije mesto za to. Za samo nekoliko dana, u ovoj postoriji moe nauiti vie nego u toku itavog ivota provedenog u neposrednom istraivanju." "Pa to je udesno", ree Alvin. "Koliko je ljudi upoznato sa ovim?" "Oh, prilino, ali ih retko zanima. Vee se okuplja ovde s vremena na vreme; nemogue je izvriti ikakvu promenu u gradu ukoliko se svi ne nau ovde. Pa ak je i onda potrebno da Centralni Kompjuter odobri predloeni projekat. Sumnjam da venici dolaze u ovu prostoriju vie od dva ili tri puta godinje." Alvin je poeleo da zna odakle Kedronu svi ti podaci, a onda se setio da je veina njegovih domiljatijih lakrdija morala da pretpostavlja upuenost u unutranje mehanizme grada, do ega se moglo doi jedino veoma temeljitim izuavanjem. Sigurno je jedna od pogodnosti koju je uivao Lakrdija bila ta da ide gde eli i da ui ta hoe; bolji vodi koji bi ga uveo u tajne Diaspara od njega se nije mogao zamisliti. "Ono to trai moda ne postoji", ree Kedron, "ali ako ga ipak ima, ovde e ga ponajpre nai. Hajde da ti pokaem kako se rukuje monitorima." Sledei sat Alvin je proveo sedei pred jednim video-ekranom i uei kako da koristi njegov upravljaki sistem. Mogao je po elji izabrati bilo koju taku u gradu i ispitivati je kroz sve stepene uveanja. Ekranom su brzo promicale ulice, kule, zidovi i pokretni putevi, kako je on menjao koordinate; izgledalo je kao da je svevidei, bestelesni duh koji se bez po muke mogao kretati svuda po Diasparu, neometan nikakvim fizikim preprekama.

Pa ipak, on nije ispitivao pravi Diaspar. Kretao se kroz elije pamenja, gledajui sliku grada iz sna - sna koji je posedovao mo da sauva stvarni Diaspar neokrnjen u toku razdoblja dugog milijardu godina. Pred oima mu je stajao samo onaj deo grada koji je bio stalan; ljudi koji su ili ulicama nisu sainjavali deo ove zamrznute slike. To mu i nije bilo potrebno za ono to je nameravao. Njega su sada iskljuivo zanimale tvorevine od kamena i metala, iji je on bio zarobljenik, a ne oni koji su - premda sasvim dobrovoljno - delili njegovo zatoenitvo. Poeo je da pokree ruice i ubrzo je naao Loranovu Kulu; hitro se kretao kroz hodnike i prolaze koje je ve istraio u stvarnosti. Dok se prizor kamene reetke irio na ekranu, gotovo je osetio prohladan vetar koji je neprekidno strujao kroz nju u toku moda polovine itave istorije oveanstva i koji duva i sada. Sasvim se primakao reetki, pogledao napolje - i nije video nita. ok je za trenutak bio tako snaan, da je gotovo posumnjao u vlastito pamenje; da li je posmatranje pustinje bilo tek puko snovienje? A onda se setio istine. Pustinja nije predstavljala deo Diaspara, tako da nikakav njen prizor nije mogao postojati u avetinjskom svetu koji je istraivao. U stvarnosti, sa druge strane reetki moglo se nalaziti bilo ta; monitorski ekran to nikada ne bi pokazao. Pa ipak, on mu je mogao uiniti dostupnim neto to nijedan trenutno ivi ovek nikada nije video. Alvin je pomerio osmatraku taku kroz reetke, u nitavilo koje se prualo izvan grada. Zatim je podesio upravljae da promene smer vienja, to mu je omoguilo da pogleda unazad na put kojim je doao. I tako se pred njima pojavio Diaspar - posmatran spolja. Za kompjutere, vodove pamenja i sve mnogobrojne mehanizme koji su stvarali prizor to ga je Alvin gledao, to je predstavljalo samo prost problem perspektive. Oni su 'znali' oblik grada; prema tome, mogli su ga prikazati onakvog kakav izgleda spolja. Dopadao mu se trik kojim je ovo izvedeno, ali su njegove posledice delovale znatno snanije na Alvina. Bar duhom, ako ve ne stvarno, on je pobegao iz grada. Izgledalo je kao da visi u postoru samo nekoliko stopa od strmih zidina Loranove Kule. Za trenutak je netremice gledao u glatku, sivu povrinu koja mu je pukla pred oima; a onda pokrenu upravljae i poe da sputa osmatraku taku ka tlu. Sada kada se upoznao sa mogunostima ovog udesnog ureaja, plan delanja postao mu je sasvim jasan. Nije bilo potrebe straiti mesece i godine u istraivanju Diaspara iznutra, ii iz prostorije u prostoriju, iz hodnika u hodnik. Sa ove nove osmatranice mogao je spolja da razgleda grad i lako da uoi bilo koji otvor koji bi vodio u pustinju i svet koji se pruao iz njega. Oseaj pobede, ispunjenja, gotovo mu je izazvao vrtoglavicu i on je poeleo da sa nekim podeli svoju radost. Okrenuo se ka Kedronu, hotevi da se zahvali Lakrdijau to mu je ovo omoguio. Ali Kedrona je nestalo, a bio mu je potreban samo trenutak razmiljanja da shvati uzrok. Alvin je verovatno bio jedini ovek u Diasparu koji je bez potekoa mogao da posmatra prizore koji su sada promicali ekranom. Lakrdija je bio voljan da mu pomogne u traganju, ali ak je i on podlegao neobinom uasu Vaseljene koji je tako dugo prikovao oveanstvo unutar njegovog malog sveta. Pustio je Alvina da sam nastavi svoje istraivanje. oseaj usamljenosti, koji je za kratko iileo iz Alvinove due, opet je poeo da ga titi. Ali ovo nije bio as za setu ekalo ga je mnogo poslova. Ponovo se okrenuo monitorskom ekranu, podesio ureaj tako da mu prizor gradskih zidina lagano promie pred oima i dao se u traganje. Alvin se gotovo uopte nije viao u Diasparu narednih nekoliko nedelja, premda je svega nekoliko ljudi primetilo njegovo odsustvo. Kada je ustanovio da mu bivi uenik provodi sve vreme u Venici, umesto da tumara graninim podrujima grada, Jeserak je malo odahnuo, poto je smatrao da mu se tamo nita ravo ne moe dogoditi. Eriston i Etanija pozvali su ga u

stan jednom ili dva puta, ali poto ga nisu nali, odustali su od daljeg traenja. Alistra je, meutim, bila malo ustrajnija. Za njeno vlastito dobro, bila je teta to se zaljubila u Alvina, kada joj je na raspolaganju stajalo itavo mnotvo prikladnijih izbora. Alistra je oduvek bez po muke pronalzila partnere, ali u poreenju sa Alvinom svi ostali ljudi koje je poznavala predstavljali su bezline tipove, istesane iz iste neoblikovane gromade. Ona ga nee izgubiti bez borbe: njegova izdvojenost i ravnodunost bili su izazove kome ona nije mogla odoleti. Uostalom, moda devojka nije imala iskljuivo sebine pobude; one su pre bile materinske nego seksualne. Iako je roenje odavno zaboravljeno, i dalje se zadrao enski nagon za zatitom i naklonou. Alvin se mogao pokazati tvrdoglavim, samopouzdanim i odlunim da ide svojim putem, ali ona je ipak oseala njegovu unutranju usamljenost. Kada je otkrila da je Alvin nestao, bez oklevanja je upitala Jeseraka ta mu se dogodilo. Jeserak se samo trenutak dvoumio pre no to joj je rekao. Ako Alvin nije eleo drutvo, za to je mogao sam da se pobrine. Njegov staratelj nije ni odobravao ovu vezu, niti joj se protivio. U stvari, Alistra mu se dopadala i nadao se da e njen uticaj pomoi Alvinu da se prilagodi ivotu u Diasparu. injenica da je Alvin provodio sve vreme u Venici mogla je znaiti samo da se zadubio u nekakav istraivaki projekat; a ovo saznanje pomoglo je Alistri da odagna sve sumnje koje je eventualno imala u pogledu neke mogue suparnice. Ali ako ve ljubomora nije poela da je kopka, znatielja jeste. Ponekad je prebacivala sebi to je napustila Alvina u Loranovoj Kuli, premda je bila svesna da bi u ponovljenim okolnostima postupila isto tako. Nije bilo naina da dokui Alvinov um, kazala je samoj sebi, ukoliko ne ustanovi ta je on to nameraio. Odluno je zakoraila u glavnu dvoranu, opinjena ali ne i zaplaena tiinom koje je postala svesna im je prola kroz ulaz. Informacione maine bono su se nizale du naspramnog zida i ona nasumice izabra jednu. im je zasvetleo signal za prepoznavanje, Alistra ree: "Traim Alvina, on je negde u zgradi. Gde ga mogu nai?" Ni posle itavog ivotnog veka nije se moglo sasvim navii na potpuno odsustvo pauze kada bi informaciona maina odgovarala na neko obino pitanje. Bilo je ljudi koji su znali - ili su tvrdili da znaju - kako se to izvodi; oni su govorili o 'dodatnom vremenu' i o 'skladinom prostoru', ali krajnji ishod zbog toga nije izgledao nita manje udesan. Na svako pitanje isto injenike prirode, u okviru odista ogromnog raspona informacija kojima je raspolagao grad, moglo se odgovoriti istog trena. Samo u sluaju kada je trebalo obaviti sloena proraunavanja pre no to bi se dao odgovor, postojao je primetan razmak. "On je kod monitora, uzvratila je maina." To joj nije mnogo pomoglo, poto joj naziv ureaja nita nije govorio. Nijedna maina nije dobrodovljno davala dodatna obavetenja, pored onih koja su joj zatraena; umenost postavljanja pitanja na najprikladniji nain sticala se tek dugim vebanjem. "Kako da stignem do njega?" upita Alistra. Otkrie ta su monitori kada bude dola do njih. "Ne mogu ti rei ukoliko nema dozvolu Vea." Bio je ovo najneoekivaniji, pa ak i veoma zbunjujui razvoj dogaaja. Postojalo je tek nekoliko mesta u Diasparu koja nije mogao da obie svako ko bi to poeleo. Alistra je bila sasvim sigurna da Alvin nije dobio dozvolu Vea, to je moglo samo znaiti da mu pomae neko sa velikim ovlaenjima. Vee je vladalo Diasparom, ali i ono je bilo podreeno jednoj vioj sili - beskrajnom intelektu Centralnog Kompjutera. Bilo je teko ne misliti o Centralnom Kompjuteru kao o ivom biu, smetenom u samo jednoj taki, premda je predstavljao ukupan zbir svih ureaja

u Diasparu. ak i ako se nije moglo rei da je iv u biolokom smislu, on je jamano raspolagao sa u najmanju ruku isto toliko svesti i samosvesti kao i ljudska stvorenja. Centralni Kompjuter je morao znati ta Alvin radi, odnosno morao se s tim slagati, inae bi ga spreio da ue ili bi ga uputio na Vee, kao to je to uinila informaciona maina sa Alistrom. Nije vie bilo razloga da se ostaje ovde: Alistra je znala da bi svaki pokuaj da nae Alvina - ak i kada bi tano znala gde se nalazi u ovoj ogromnoj zgradi - bio osuen na neuspeh. Vrata se ne bi otvarala; pokretni putevi poeli bi da idu u suprotnom smeru kada bi ona zakoraila na njih, nosei je nazad, a ne napred; elevaciona polja bi se tajanstveno ukoila, odbijajui da je podignu sa jednog sprata na drugi. Ukoliko ona ne bi poputala, jedan ljubazan ali neumoljiv robot blago bi je izgurao na ulicu ili bi je vodao unaokolo po Venici sve dok njoj samoj to ne bi dodijalo, tako da bi svojevoljno izila. Bila je u ravom raspoloenju kada se obrela na ulici. Oseala se ne malo zbunjenom i po prvi put je poela da nasluuje kako se oko nje plete neka tajna, spram koje su njene line elje i interesi odista izgledali sasvim neznatni. To, meutim, nije znailo da su joj oni zbog toga bili manje vani. Nije znala kakav korak treba da preduzme, ali u jednu stvar je bila sigurna. Alvin nije predstavljao jedinu osobu u Diasparu koja se mogla podiiti tvrdoglavou i upornou. 8. Slike je nestalo sa monitorskog ekrana kada je Alvin podigao ruke sa kontrolnog panela i oslobodio vodove. Za trenutak je sedeo sasvim nepomino, zurei u zatamnjen pravougaonik koji mu je potpuno zaokupljao svest mnogo nedelja. Prokrstario je uzdu i popreko svojim svetom; ekranom je prola svaka kvadratna stopa spoljnih zidina Diaspara. Sada je poznavao grad bolje od bilo kog drugog ivog oveka, sa izuzetkom moda Kedrona; isto tako, sada mu je bilo jasno da nema nikakvog puta kroz zidove. Oseanje koje ga je proimalo nije bila puka utuenost; on uopte nije oekivao da e imati lak posao, niti se nadao da e ve iz prve nai ono to trai. Najvanije je bilo da je odstranio jednu mogunost. Sada se mora usredsrediti na ostale. Ustao je i poao ka slici grada koja je gotovo ispunjavala prostoriju. Bilo ju je teko zamisliti drugaije nego kao stvarni model, premda je znao da je, zapravo, posredi optika projekcija sheme u elijama pamenja koje je istraivao. Kada bi podesio upravljae monitora i programirao osmatraku taku da se kree kroz Diaspar, jedan svetlosni krui iao bi povrinom ove kopije, tano mu pokazujui kojim pravcem putuje. Bio je to koristan vodi prvih dana, ali ubrzo se tako izvetio u postavljanju koordinata da mu pomo vie nije bila potrebna. Ceo grad pruao se pod njim; gledao ga je sa visine poput nekog boga. Pa ipak, gotovo da ga nije primeivao, razmiljajui podrobno o koracima koje mu je sada valjalo preduzeti. Ukoliko sve ostalo zakae, uvek je postojalo jedno reenje problema. Diaspar su mogli da ouvaju u nedirnutom stanju njegovi vodovi venosti, zamrznuti zauvek prema shemi u elijama pamenja, ali je zato samu ovu shemu bilo mogue promeniti, to bi za posledicu imalo preinaenja grada. Jedan deo spoljnjeg zida mogao se ponovo projektovati i tako da sadri otvor, zatim je ovaj novi plan trebalo ubaciti u monitore i saekati da se grad peoblikuje u saglasnosti sa izmenjenom koncepcijom. Alvin je nasluivao da se veliki delovi monitorske kontrolne table, iju mu svrhu Kedron nije objasnio, nalaze u vezi sa ovakvim menjanjima. Bilo bi beskorisno vriti opite sa njima; ureaji koji su mogli menjati samu srukturu grada bili su dobro zapreteni i njima se moglo upravljati jedino uz ovlaenje Vea i saglasnost Centralnog Kompjutera. Postojalo je sasvim

malo izgleda da bi Vee pristalo na ono to bi on traio, ak i ako bi bio pripravan da se decenijama i stoleima strpljivo zauzima za svoju stvar. Uostalom, tako neto mu se i inae nije odve dopadalo. Upravio je svoje misli ka nebu. Ponekad bi zamiljao, u matanjima kojih se gotovo stideo da se priseti, kako je ponovo stekao slobodu kretanja vazduhom koje se ovek odavno odrekao. Znao je da je nebo Zemlje nekada bilo ispunjeno neobinim oblijima. Iz dubina kosmosa stizali su veliki brodovi, nosei nepoznata blaga, i ukotvljavali se u legendarnoj Luci Diaspar. Ali Luka se nalazila izvan podruja grada; pre mnogo eona, zapreo ju je peska nanesen vetrom. Pomiljao je na mogunost da se negde u lavirintima Diaspara jo nalazi skrivena neka letea maina, ali nije stvarno verovao u to. ak i u danima kada su male, pojedinane letelice bile u optoj upotrebi, izgledalo je sasvim neprilino da se njihovo korienje doputa u gradskom ataru. Za trenutak se udubio u stari, poznati san. Zamiljao je da je gospodar neba, da se ceo svet prua pod njim, mamei ga da putuje gde mu se prohte. To, meutim, nije bio svet njegovog vremena, ve onaj izgubljeni, iz praskozorja vremena - raskoan i ivotan prizor breuljaka, jezera i uma. Osetio je gorku zavist prema svojim nepoznatim precima koji su potpuno slobodno hodili po celoj zemlji, ali i dopustili da njena lepota zgasne. Ovo opojno sanjarenje bilo je beskorisno; vratio se zato u sadanjost i problemima koji su ga neposredno ekali. Ukoliko je nebo bilo neosvojivo, a put tlom zapreten, ta je preostajalo? Jo jednom je dospeo u orsokak i bila mu je potrebna pomo, poto nije mogao nastaviti vlastitim snagama. Nije mu se dopadalo da prizna ovu injenicu, ali bio je dovoljno poten da je ne porie. I tako, neumitno, misli su mu ponovo skrenule na Kedrona. Alvin nikako nije bio u stanju da razabere da li mu se Lakrdija svia. Bilo mu je veoma milo to su se upoznali i oseao je zahvalnost prema Kedronu za pomo i preutnu naklonost koju je ovaj imao prema njegovom traganju. Nije postojao niko drugi u Diasparu sa kim je imao toliko zajednikog, pa ipak bilo je neeg u Lakrdijaevoj linosti to ga je uznemiravalo. Moda je to bio Kedronov izraz ironine nadobudnosti koji je ponekad u Alvinu stvarao utisak da se ovaj kradomice podsmeva svim njegovim naporima, ak i onda kada je izgledalo da preduzima sve da mu pomogne. Zbog ovoga, kao i usled vlastite svojevoljnosti i nezavisnosti, Alvin je izbegavao da se obrati Lakrdijau sve dok to nije postao jedini izlaz. Dogovorili su se da se nau u malom, krunom dvoritu nedaleko od Venice. Bilo je mnogo ovakvih izdvojenih mesta u gradu, moda samo nekoliko koraaja od neke zakrene prometnice, pa ipak sasvim odseenih od nje. Do njih se obino moglo stii jedino peice posle pomalo zaobilazne etnje; tavie, ona su se ponekad nalazila u sreditu nekog prilino zamrenog lavirinta koji je doprinosio njihovoj osamljenosti. Dvorite je imalo tek neto vie od pedeset koraaja u preniku i zapravo je bilo smeteno duboko u unutranjosti jedne velike zgrade. Pa ipak, inilo se da nema konane fizike granice, poto je bilo obloeno providnim plavo-zelenim materijalom koji se sjajio blagom unutranjom svetlou. Iako nije bilo vidljivih granica, dvorite je tako bilo postavljeno da nije postojala opasnost od straha pred beskrajnim prostorom. Niski zidovi, koji nisu dosezali ni do pasa, bili su rastavljeni na razmacima, tako da se moglo proi izmeu njih; to je davalo utisak bezbedne zatvorenosti, bez ega se niko u Diasparu nije mogao oseati potpuno srenim. Kedron je ispitivao jedan od tih zidova kada je Alvin stigao. Bio je prekriven zamrenim mozaikom raznobojnih ploica, koje su izgledale tako fantastino prepletene da Alvin uopte nije pokuao da ih razabere. "Pogledaj ovaj mozaik, Alvine", ree Lakrdija. "Primeuje li ita neobino na njemu?" "Ne", priznade Alvin posle kraeg ispitivanja. "Ne razumem se mnogo u te stvari, ali ovde

ne vidim nita neobino." Kedron prevue prstima preko raznobojnih ploica. "Nema ba osobiti dar zapaanja", ree. "Pogledaj ove ivice ovde: vidi kako postaju zaobljene i umekane. Tako neto se veoma retko sree u Diasparu, Alvine. Pohabalo se... materija propada pod bremenom vremena. Seam se ovog mozaika kada je bio nov, pre samo osamdeset hiljada godina, za mog poslednjeg ivota. Ako se vratim na ovo mesto kroz desetak ivota, ploice e sasvim otpasti." "Ne vidim nita iznenaujue u tome", odgovori Alvin. "Postoje i druga umetnika dela u gradu koja nisu dovoljno valjana da bi se sauvala u vodovima pamenja, ali ni sasvim rava da bi se odmah unitila. Pretpostavljam da e jednog dana ovamo doi neki drugi umetnik i obaviti bolji posao. Njegovo delo nee biti preputeno propadanju." "Poznavao sam oveka koji je projektovao ovaj zid," ree Kedron, i dalje ispitujui prstima naprsline u mozaiku. "udno da pamtim ovu injenicu, kada ne mogu da se setim samog oveka. Mora da mi se nije dopadao, tako da sam ga izbrisao iz uma." Za trenutak se nasmejao. "Moda sam ga i ja sam napravio u toku jedne od mojih umetnikih faza; posle sam sigurno bio toliko ljut kada je grad odbio da ga ovekovei, da sam odluio da zaboravim na celu stvar. Ha, znao sam da e se ovaj komad odvaliti!" Polo mu je za rukom da istrgne jednu zlatnu ploicu i veoma zadovoljno je posmatrao malu sabotau. Bacio je komadi na pod, dodavi: "Roboti za odravanje morae neto da urade s tim!" Alvin je u magnovenju shvatio da je upravo imao priliku da neto naui. To mu je rekao onaj neobian nagon poznat kao intuicija koji se kretao preicama nepristupanim prostoj logici. Pogledao je zlatnu ljusku koja mu je stajala kraj nogu, pokuavajui da je dovede u nekakvu vezu sa problemom koji mu je zaokupljao um. Nije bilo teko doi do odgovora kada je jednom shvatio da on postoji. "Razumem ta hoe da mi kae", ree Kedronu. "Postoje predmeti u Diasparu koji se ne uvaju u vodovima pamenja, tako da nikada ne bih mogao da ih naem posredstvom monitora u Venici. Kada bih otiao tamo i upravio osmatraku taku na ovo dvorite, ne bi bilo ni traga od zida na kome sedimo." "Mislim da bi naao zid, ali na njemu ne bi bilo mozaika." "Da, jasno mi je to", ree Alvin, odve nestrpljiv da bi se zadravao na takvim cepidlaenjima. "Na isti nain, moda jo postoje delovi grada koji nikada nisu bili uneseni u vodove venosti, ali koji jo stoje sauvani. Pa ipak, i dalje ne vidim kako mi to moe pomoi. Pouzdano znam da spoljni zid postoji i da u njemu nema nikakvog otvora." "Moda izlaz odista ne postoji, odgovori Kedron. "Ne mogu ti nita obeati. Ali mislim da ima jo mnogo stvari kojima nas monitori mogu nauiti, ukoliko im to dopusti Centralni Kompjuter. Sreom, izgleda da mu se ti dopada." Alvin je razmiljao o ovoj opasci dok su ili prema Venici. Do sada je verovao da je iskljuivo zahvaljujui Kedronovom uticaju uspeo da doe do minitora. Nije mu uopte padalo na pamet da bi to moglo biti i zbog nekog njegovog unutarnjeg odlija. Biti Jedinstven - imalo je mnogo ravih strana; bilo je red da uiva i neku pogodnost. Nepromenjiva slika grada i dalje je preovlaivala prostorijom u kojoj je Alvin proveo toliko asova. Pogledao ju je sada drugaijim oima; sve to je video ovde odista je postojalo - ali se moda u slici nije odraavao ceo Diaspar. Dodue, sva nepoklapanja su sigurno bila neznatna i, koliko je uspevao da razabere, neprimetna. "Pokuao sam ovo pre mnogo godina", ree Kedron, sedajui za monitorski pult, "ali kontrolni ureaji me nisu sluali. Moda e mi se sada pokoriti." Najpre lagano, a zatim sa sve veim samopouzdanjem, kako je ponovo sticao davno

zaboravljenu umenost, Kedron je baratao prstima po kontrolnoj ploi, zaustavivi se za trenutak na voritima senzitivne mree instalirane u panel pred sobom. "Mislim da je u redu", ree najzad. "U svakom sluaju, ubrzo emo videti." Ekran je zasvetleo i oiveo, ali umesto slike koju je Alvin oekivao, pojavila se pomalo zbunjujua poruka: VRAANJE E OTPOETI IM BUDETE ODREDILI STEPEN BRZINE "Ba sam glup", promrmlja Kedron. "Sve sam uinio kako treba, a zaboravio na najvaniju stvar." Prsti su mu sada brzo jurili po ploi, a kada je poruka nestala sa ekrana, on se okrenuo u stolici tako da je mogao da posmatra kopiju grada. "Gledaj dobro, Alvine", ree. "Mislim da emo obojica nauiti neto novo o Diasparu." Alvin je strpljivo ekao, ali nita se nije dogodilo. Slika grada lebdela mu je pred oima u svoj svojoj poznatoj udesnosti i lepoti - premda ih on sada nije bio svestan. Upravo je zaustio da pita Kedrona ta to treba da gleda, kada mu iznenadni pokret privue panju i on brzo okrenu glavu da bi ga razabrao. Bio je to jedva uoljiv blesak ili treptaj, tako da nije stigao da vidi ta ga je izazvalo. Nita se nije promenilo; Diaspar je u dlaku bio isti kao i pre. A onda je primetio da ga Kedron posmatra sa podrugljivim smekom i zato se ponovo zagledao u grad. Ovoga puta, sve se odigralo pred njegovim oima. Jedna od zgrada na rubu parka iznenada je nestala, a na njenom mestu se odmah pojavila nova, sasvim razliitog tipa. Preobraaj se odigrao tako naglo da bi promakao Alvinu da je on u tom trenutku trepnuo. Zaueno je zurio u neznatno promenjeni grad, ali jo u prvom asu oka iznenaenja poeo je da traga za odgovorom. Setio se rei koje su se pojavile na monitorskom ekranu - VRAANJE E OTPOETI i namah mu je bilo jasno ta se dogaa. "Ovo je grad kakav je bio pre vie hiljada godina", ree Kedronu. "Mi se vraamo kroz vreme." "Slikovito, ali ne sasvim tano objanjenje", uzvrati Lakrdija. "Stvar je, zapravo, u tome da se monitor prisea ranijih verzija grada. Kada su pravljene izmene, jedinice pamenja nisu jednostavno obrisane; podaci su sa njih preneseni na pomone skladine jedinice, tako da se mogu aktivirati kad god se za tim ukae potreba. Podesio sam monitor da se vraa kroz te jedinice brzinom od hiljadu godina u sekundu. Pred nama se ve nalazi Diaspar od pre pola miliona godina. Moraemo, meutim, da odemo znatno dublje u prolost da bismo videli neku pravu promenu; poveau brzinu." Okrenuo se ponovo ka kontrolnoj ploi, i upravo dok je to inio, ne samo jedna zgrada, ve itav blok prestao je da postoji, da bi ga zamenio veliki, ovalni amfiteatar. "Ah, Arena!" ree Kedron. "Seam se guve koja se podigla kada smo reili da je se otarasimo. Ona se, inae, veoma retko koristila, ali veina ljudi bila je sentimentalno vezana za nju." Monitor je sada oivljavao seanja znatno brim ritmom; slika Diaspara hrlila je u prolost milionima godina u minutu i promene su se zbivale tako munjevito da ih oko nije moglo pratiti. Alvin je uoio da se preinaenja grada dogaaju u ciklusima; postojalo je dugo razdoblje zatija, zatim bi usledila prava plima razgraivanja i zidanja, da bi potom ponovo dola pauza. inilo se da je Diaspar ivi organizam koji je morao da prikupi snagu posle svake eksplozije rasta. I pored svih ovih promena, osnovni plan grada ostajao je isti. Zdanja su se podizala i ruila, ali sklop ulica izgledao je vean, a park je neprestano ostajao zeleno srce Diaspara. Alvin se upitao koliko daleko u prolost monitor moe da ide. Da li je u stanju da se vrati do samog podizanja grada i da proe kroz veo koji je razdvajao poznatu istoriju od mita i

predanja Ranih Vremena? Njihovo poniranje u prolost ve je dostizalo pet stotina miliona godina. Sa druge strane zidova Diaspara, izvan znanja monitora, pruala se jedna drugaija Zemlja. Moda je napolju tada bilo okeana i uma, pa ak i drugih gradova koje ovek jo nije napustio u svom dugom uzmicanju ka konanom pribeitu. Minuti su promicali, pri emu je svaki predstavljao po jedan eon u malom svetu monitora. Uskoro e biti dostignuta najranija seanja, pomisli Alvin, i vraanje e se okonati. Ali ma koliko ova pouka bila opinjavajua, on nije shvatao na koji bi mu nain pomogla da izie iz grada ovakvog kakav je sada. Uz iznenadnu, beumnu imploziju, Diaspar se saeo u deli svojih prethodnih razmera. Park je iezao; granini zid povezanih, dinovskih kula u trenu je ispario. Grad je postao otvoren prema svetu, poto su se radijalni putevi pruali do ivica slike na monitoru bez ikakvih prepreka. Bio je to Diaspar iz vremena pre no to je velika promena zahvatila oveanstvo. "Ne moemo dalje", ree Kedron, pokazujui na monitorski ekran, na kome su se pojavile rei: VRAANJE ZAVRENO. "Ovo je verovatno najranija verzija grada koja je sauvana u elijama pamenja. Sumnjam da su pre toga uopte korieni vodovi venosti, a zgrade su putane da prirodno propadaju." Alvin je proveo dugo vremena netremice zurei u taj model drevnog grada. Razmiljao je o saobraaju koji se odvijao ovim putevima, kako su ljudi dolazili i odlazili na sve strane sveta - ba kao i na druge svetove. Ti ljudi bili su njegovi preci; osetio se znatno blii njima nego savremenicima sa kojima je provodio ivot. Poeleo je da moe da ih vidi i da im dokui misli dok se kreu ulicama Diaspara dalekog milijardu godina. Dodue, te misli sigurno nisu bile srene, poto su ve onda iveli pod senkom Osvajaa. Kroz samo nekoliko stolea, bie prinueni da se odreknu slave koju su zadobili i da podignu zid prema Vaseljeni. Kedron je desetak puta proao monitorom napred i nazad kroz kratko razdoblje istorije koje je obilovalo preobraajima. Promena od otvorenog grada do znatno veeg, zatvorenog, trajala je tek neto vie od hiljadu godina. Za to vreme projektovane su i napravljene maine koje su tako verno sluile Diasparu, a znanje koje im je omoguilo da izvre svoj zadatak uskladiteno je u vodove pamenja. Tu su se, dakle, morale nalaziti i temeljne sheme svih ljudi koji su sada ivi; kada bi bio upuen pravilan impulsni poziv, oni bi bivali sazdani u materiju i ponovo roeni izlazili iz Dvorane Stvaranja. Alvinu je postalo jasno da je na izvestan nain i on morao postojati u tom drevnom svetu. Naravno, nije bilo iskljueno da je potpuno sintetiki stvoren - da su mu celokupnu linost projektovali umetnici-tehniari, koristei nepojmljivo sloena orua za ostvarenje svog jasno postavljenog cilja. Pa ipak, vie mu se dopadala pomisao da predstavlja smesu ljudi koji su davno iveli i hodali na Zemlji. Veoma je malo preostalo od starog Diaspara kada je novi grad stvoren; park mu je gotovo unitio svaki trag. Jo pre preobraaja, postojala je mala, travom prekrivena istina u sreditu Diaspara koja je okruivala taku spajanja svih radijalnih ulica. Posle toga, ona se desetostruko proirila, gutajui kako ulice tako i zgrade. Grob Jarlana Zeja postavljen je u to vreme umesto veoma velike krune strukture koja je ranije stajala na secitu svih ulica. Alvin nikada nije verovao u predanja o starodrevnosti Groba, ali sada se ispostavilo da su ona tana. "Pretpostavljam", ree Alvin, poveden iznenadnom milju, "da moemo istraivati ovu sliku ba kao to istraujemo i slike dananjeg Diaspara?" Kedronovi prsti zaigrae po monitorskoj kontrolnoj ploi, i ekran odgovori na Alvinovo pitanje. Davno iezli grad poeo je da se iri pred njegovim oima, dok mu se osmatraka taka kretala neobino uskim ulicama. Seanje na drevni Diaspar bilo je u podjednakoj meri otro i jasno kao i slika grada u kome je on danas iveo. itavu milijardu godina,

informacioni vodovi odravali su ga u avetinjskom, lanom postojanju, ekajui na trenutak kada e ga neko ponovo prizvati. U stvari, pomisli Alvin, ovo to je sada gledao nije bilo samo puko seanje. Bilo je to neto znatno sloenije - neto kao seanje na seanje. Nije znao ta bi mogao nauiti odavde, niti da li bi mu ovo uopte moglo pomoi u traganju. Uostalom, svejedno; opinjavalo ga je da gleda u prolost i da posmatra svet koji je postojao u danima kada je ovek jo lutao meu zvezdama. Pokazao je na nisko, kruno zdanje koje je stajalo u srcu grada. "Ponimo odavde", ree Kedronu. "Mesto je prikladno kao i svako drugo." Moda je posredi bila puka srea; moda neko drevno priseanje; moda elementarna logika. Bilo je to, dodue, bez znaaja, poto bi ranije ili kasnije ionako stigao do te take take u kojoj su se sabirale sve radijalne ulice grada. Prolo je desetak minuta pre no to je otkrio da se one ne ukrtaju ovde samo iz razloga simetrije - desetak minuta pre no to mu je postalo jasno da je njegovo dugo traganje najzad urodilo plodom. 9. Alistra je sasvim lako mogla da prati Alvina i Kedrona bez njihovog znanja. Izgledalo je da su u velikoj urbi - to je ve samo po sebi bilo neobino - i uopte se nisu osvrtali unazad. Bila je to zabavna igra slediti ih po pokretnim putevima i kriti se u gomili, ali ih nikada ne isputati iz vida. Konano, postalo je oigledno koje su odredite izabrali; kada su napustili mreu ulica i uli u park, jedino su mogli da se upute ka Grobu Jarlana Zeja. U parku nije bilo drugih graevina, a neko ko je bio u tako grozniavoj hitnji sigurno nije doao ovamo da bi uivao u prirodi. Poto nije postojao nain da se prikrije na brisanom prostoru od nekoliko stotina metara koji je okruivao Grob, Alistra je saekala da Kedron i Alvin nestanu u mramornoj tami. im su se ova dvojica izgubila sa vidika, devojka je pourila obronkom pokrivenim travom. Bila je prilino sigurna da se moe sakriti iza jednog od velikih stubova, dovoljno dugo da bi otkrila ta Alvin i Kedron smeraju; posle toga je bilo svejedno da li e primetiti njeno prisustvo. Grob se sastojao iz dva koncentrina prstena stubova, koji su zatvarali kruni prostor. Izuzev na jednom delu, stubovi su potpuno zaklanjali unutranjost; Alistra nije elela da ue kroz taj prolaz, ve se uunjala u Grob sa strane. Paljivo je provirila iza prvog prstena stubova, uverila se da nikoga nema na vidiku i na vrhovima prstiju pretrala do drugog. Kroz promak izmedu dva stuba primetila je Jarlana Zeja kako gleda napolje, kroz ulaz, preko parka koji je podigao, u pravcu grada nad kojim je bdio toliko vekova. Ali sem njega nikoga vie nije bilo u mramornoj osami. Grob je bio pust. U tom trenutku, Alvin i Kedron nalazili su se sto stopa ispod povrine tla, u maloj prostoriji slinoj kutiji iji su zidovi ostavljali utisak da stalno hrle nagore. Bio je to jedini pokazatelj kretanja; nije postojao ni najmanji trag vibracija koji bi posvedoio da se brzo sputaju u utrobu zemlje, hitajui ka cilju koji nijedan od njih jo nije potpuno shvatao. Ispalo je nepojmljivo lako, poto ih je sve ekalo spremno. (Ko je to uinio? upita se Alvin, Centralni Kopjuter? Ili sam Jarlan Zej, kada je preobrazio grad?). Monitorski ekran im je pokazao dugaak, okomit tunel koji je ponirao u dubinu, ali oni su tek neznatno sledili njegov tok, kada se slika izgubila. Alvin je odmah razumeo ta to znai: traili su podatke koje monitor ne poseduje, niti ih je, verovatno, ikada posedovao. Tek to mu je ova misao prostrujala sveu, kada je ekran ponovo oiveo. Na njemu se pojavila kratka poruka, odtampana uproenim pismom kojim su se maine sluile prilikom saobraanja sa ovekom, jo od trenutka kada su dostigle intelektualnu jednakost:

Stani tamo gde statua gleda - i upamti: DIASPAR NIJE UVEK BIO OVAKAV Poslednjih pet rei bile su napisane velikim slovima, i Alvin je u trenu shvatio znaenje cele poruke. Mentalno uobliene ifrovane poruke koriene su odvajkada za otvaranje vrata i za stavljanje maina u pokret. Prvi deo - 'Stani tamo gde statua gleda' - odista je bio sasvim jednostavan. "Pitam se, koliko je ljudi proitalo ovu poruku?" ree Alvin zamiljeno. "etrnaest, koliko ja znam", uzvrati Kedron. "A moda je bilo i drugih." Lakrdija se nije upustio u blie razjanjenje ove prilino uvijene opaske, a Alvinu se odve urilo da doe do parka, tako da ga nije dalje ispitivao. Nisu mogli biti sigurni da li e mehanizam jo reagovati na tanuni impuls. Kada su stigli do Groba, bio im je potreban samo trenutak da, u mnotvu ostalih ploa kojima je pod bio prekriven, pronau onu na koju je stajao uprt pogled Jarlana Zeja. Samo se u prvi mah inilo da statua gleda napolje, prema gradu; ukoliko bi se stalo neposredno ispred nje. Iako se moglo primetiti da joj je pogled oboren i da je varavi smeak upravljen ka jednoj taki na samom ulazu u Grob. Kada su najzad ogonetnuli tu tajnu, sve sumnje su se ubrzo rasprile. Alvin je zakoraio na oblinju plou i ustanovio da Jarlan Zej vie ne gleda u njegovom pravcu. Pridruio se Kedronu i mentalno ponovio rei koje je Lakrdija glasno izgovorio: 'Diaspar nije uvek bio ovakav'. Istog asa, kao da uopte nije postojalo mnogo miliona godina koje je proteklo od kada je poslednji put korien, strpljivi mehanizam je proradio. Velika kamena ploa na kojoj su stajali poela je da ih lagano sputa u dubinu. Iznad njih, kvadrat plavetnila ubrzo je prestao da postoji. Tunel vie nije bio otvoren; nije postojala opasnost da bi neko sluajno mogao nabasati na njega. Alvin se u magnovenju upitao da li se to u meuvremenu na neki nain materijalizovala druga ploa koja je zamenila postolje na kome su on i Kedron upravo stajali, ali je odmah odbacio tu pomisao. Prvobitna ploa verovatno je i dalje stajala kod groba; sva je prilika da ova na kojoj se sada nalaze postoji samo infinitezimalni deli sekunde, stalno se obnavljajui na sve veim i veim dubinama zemlje, kako bi stvorila privid neprestanog kretanja nanie. Ni Alvin ni Kedron nisu prozborili ni rei dok su zidovi beumno promicali pored njih. Lakrdija je jo jednom doao u sukob sa vlastitom saveu, upitavi se nije li ovoga puta stvarno prekardaio. Nije imao nikakvu predstavu o tome kuda bi ih ovaj put mogao odvesti ako je uopte nekuda vodio. Po prvi put u svom ivotu, poeo je da dokuuje pravo znaenje straha. Alvin se, meutim, nije bojao; bio je odve uzbuen. Isto oseanje iskusio je u Loranovoj Kuli, kada je pogledao napolje, preko neobesveene pustinje, i video zvezde kako osvajaju nono nebo. Tada jedva da je privirio u nepoznato; sada mu je najzad iao u susret. Zidovi su prestali da protiu mimo njih. Traak svetlosti pojavio se sa jedne strane prostorije koja se volebno kretala, postajui sve sjajniji i sjajniji, da bi se iznenada pretvorio u vrata. Proli su kroz njih, prevalili nekoliko koraka kroz kratki hodnik - i obreli se u velikoj, krunoj hali iji su se zidovi spajali u blagoj zakrivljenosti tri stotine stopa iznad njihovih glava. Stub kroz iju su se unutranjost spustili izgledao je odve tanuan da bi izdrao milione tona stena nad sobom; u stvari, inilo se da on uopte nije sastavni deo ovog prostora, ve da je tu naknadno dograen. Pratei Alvinov pogled, Kedron je doao do istog zakljuka. "Ovaj stub je podignut", ree on, govorei pomalo grozniavo, kao da je po svaku cenu hteo neto da kae, "samo zbog cevi kroz koju smo doli. On sigurno ne bi mogao podneti

optereenje prometa koji se odvijao ovuda kada je Diaspar jo bio otvoren ka svetu. Saobraaj mora da je tekao kroz one tunele tamo; pretpostavljam da ih prepoznajem?" Alvin pogleda prema zidovima hale, udaljenim vie od sto metara. U njima se, na pravilnim razmacima, nalazilo dvanaest tunela, koji su se zrano pruali u svim pravcima, ba kao i pokretne trake u Diasparu. Primetio je da se blago uspinju nagore i razabrao je poznatu sivu povrinu pokretnih traka. Bili su to samo prekinuti ogranci velikih puteva; neobian materijal koji im je nadahnjivao ivot nalazio se sada u nepominoj okamenjenosti. Kada je grad sazdan, centralni deo sistema pokretnih straka bio je iskljuen, ali ne i uniten. Alvin krenu ka najbliem tunelu. Prevalio je samo nekoliko koraka kada je shvatio da se neto dogaa sa podom pod njegovim stopalima. Postajao je providan. Jo nekoliko metara, i izgledalo je kao da se nalazi usred vazduha, bez ikakvog vidljivog oslonca. Zaustavio se i zagledao u prazninu pod sobom. "Kedrone?" uzviknu. "Hodi da vidi ovo!" Lakrdija mu se pridruio i obojica poee da gledaju u udesa koja su im stajala pod nogama. Jedva vidljiva, na neodreenoj dubini, leala je ogromna karta - velika mrea linija koje su se sabirale u jednu taku ispod sredinje cevi. Za trenutak su je posmatrali u tiini, a onda Kedron ree tiho: "Shvata li ta je ovo?" "Mislim da shvatam", uzvrati Alvin. "To je karta celokupnog transportnog sistema, a oni kruii su sigurno drugi gradovi na Zemlji. Vidim pored njih nazive, ali su odve sitni da bih ih proitao." "Mora da je ovde nekakda postojalo nekakvo unutranje osvetljenje", ree Kedron odsutno. Iao je tragom linija pod svojim nogama, pratei ih pogledom u pravcu zidova hale. "Tako sam i mislio!" uzviknu iznenada. "Vidi li kako sve ove zrane linije vode ka malim tunelima?" Alvin je primetio da se pored velikih lukova pokretnih puteva nalaze nebrojeni manji tuneli koji vode izvan hale. Umesto da idu nagore, oni su se sputali nadole. Kedron nastavi, ne ekajui na odgovor. "Teko se moe zamisliti jednostavniji sistem. Ljudi bi se spustili pokretnim putevima, izabrali mesto koje ele da posete, a zatim bi sledili odgovarajuu liniju na karti. "ta se onda dogaalo sa njima?" upita Alvin. Kedron je utao, pokuavajui da pogledom dokui tajnu tunela koji su vodili nadole. Bilo ih je izmeu trideset i etrdeset i svi su izgledali istovetni, liivi meusobno kao jaje jajetu. Mogli su se razlikovati jedino na osnovu naziva na karti, ali ti nazivi sada vie nisu bili razumljivi. Alvin se odvojio i dao u obilaenje sredinjeg stuba. A onda do Kedrona dopre njegov glas, pomalo priguen i nadjaan odjecima koji su se vraali sa zidova hale. "ta je?" upita Kedron, nevoljan da promeni poloaj, poto mu je gotovo polo za rukom da razabere jednu teko itljivu grupu slova. Ali Alvinov glas nije trpeo odlaganje, i tako on ustade i pridrui mu se. Daleko ispod nalazila se druga polovina velike karte, ija se tanana mrea zrano irila ka takama kompasa. Ovoga puta, meutim, nisu svi natpisi bili odve tamni da se ne bi mogli razabrati; jedna linija - ali samo ona - bila je sjajno osvetljena. Izgledalo je kao da se ne nalazi ni u kakvoj vezi sa ostalim delom sistema; poput blistave strele, pokazivala je ka jednom od tunela koji su vodili nanie. Blizu svog svretka, linija je presecala krug zlatne svetlosti pored koga je stajala samo jedna re: LIS. To je bilo sve. Alvin i Kedron proveli su dugo vremena netremice zurei u taj nemi simbol. Kedronu je on predstavljao izazov za koji je znao da ga ne moe prihvatiti - tavie, ije mu se samo postojanje uopte nije dopadalo. Ali za Alvina bio je to nagovetaj ostvarenja svih njegovih snova; iako mu re Lis nije nita znaila, on je poeo da je oblikuje usnama, kuajui otegnuto

slovo 's' poput nekog egzotinog ukusa. Krv mu je bre potekla ilama, a grudi poee da mu se nadimaju kao u groznici. Iao je pogledom oko velikog zborita, pokuavajui da zamisli kako je izgledalo u drevnim danima, kada se vazduni saobraaj okonao, ali su gradovi Zemlje i dalje bili u meusobnoj vezi. Na um mu padoe nebrojeni milioni godina koje su protekle dok je saobraaj postepeno jenjavao, a svetlosti se na velikoj karti gasile jedna za drugom, da bi na kraju preostala samo ova jedna. Koliko ve, upita se on, ona sija meu svojim utuljenim sadruzima, ekajui da bude vodi onima koji nikako da dou, od kada je Jarlan Zej zapreo pokretne puteve i zatvorio Diaspar prema svetu? A to je bilo pre itavih milijardu godina. Mora da je jo onda Lis izgubio vezu sa Diasparom. Izgledalo je neverovatno da je samo on mogao opstati; ko zna, moda je karta sada bila bez ikakvog znaenja. Kedron najzad prekinu Alvinovo razmiljanje. Ostavljao je utisak nervozne i uzrujane osobe, nimalo nalik onoj iz grada, punoj samouverenosti i pouzdanja. "Mislim da ne bi trebalo da idemo dalje", ree. "Neemo biti u bezbednosti dok se... dok se bolje ne pripremimo." Bilo je to sasvim razumno, ali Alvin je osetio prigueni odjek straha u Kedronovom glasu. Da ga nije bilo, on bi postupio onako kako mu je razboritost nalagala, ali odve jasna svest o vlastitoj hrabrosti udruena sa prezirom prema Kedronovoj bojaljivosti nagnala je Alvina napred. Izgledalo je glupo stii ak dovde, a onda se vratiti kada se cilj pojavio na vidiku. "Ja idem u tunel!", ree neumoljivo, kao da je ikao Kedrona da ga sprei. "elim da vidim kuda vodi." Odluno je krenuo napred, a posle trenutka oklevanja za njim je poao i Lakrdija, pratei strelu svetlosti koja im se sjajila pod nogama. Kada su zakoraili u tunel, osetili su poznato vuenje peristatinog polja i samo as kasnije bez otpora su skliznuli u dubinu. Put jedva da je trajao pun minut; kada su se oslobodili polja, obreli su se na jednom kraju neke dugake, uske prostorije oblika polucilindra. Na suprotnoj strani, dva slabo osvetljena tunela pruala su se u nedogled. Ljudi iz gotovo svake civilizacije koja je postojala od Ranih Vremena sasvim lako bi prepoznali ovaj ambijent, ali za Alvina i Kedrona bio je to odsev iz potpuno drugaijeg sveta. Svrha dugakih maina aerodinaminog oblika koje su stajale postavljene poput projektila bila je oigledna, ali one zbog toga nisu izgledale manje nove. Gornji deo im je bio providan, tako da je Alvin, gledajui kroz zidove, primetio redove raskono postavljenih sedita. Nigde nije bilo ni traga ulazu, a itava maina lebdela je oko stopu iznad jedne metalne ine koja se pruala u daljinu, nestajui u jednom od tunela. Nekoliko metara odatle, ista takva ina vodila je u drugi tunel, ali iznad nje nije lebdela nikakva maina. Alvinu je u magnovenju sinula pomisao da negde ispod nepoznatog, dalekog Lisa ta druga maina eka u nekoj prostoriji slinoj ovoj. Kedron poe da govori, pomalo odve brzo. "Ba neobian prevozni sistem! Vozilo najvie moe da poveze stotinu putnika odjednom, ta znai da ga nisu predvideli za gust saobraaj. Zbog ega li je samo bilo potrebno da se zavuku pod Zemlju, ako je nebo jo bilo slobodno? Moda im Osvajai nisu dozvoljavali ak ni da lete, premda mi to izgleda malo verovatno. Ili je, moe biti, sve ovo podignuto u prelaznom razdoblju, kada su ljudi jo putovali, ali nisu eleli da ih bilo ta podsea na svemir? Ovako su mogli da idu iz grada u grad, bez bojazni da e ugledati nebo i zvezde." Nervozno se nasmejao. "Siguran sam u jednu stvar, Alvine. Kada je Lis postojao, on je veoma nalikovao Diasparu. Svi gradovi mora da su u osnovi isti. Nije ni udo onda to su svi na kraju naputeni i to su se slili u Diaspar. Kakve je svrhe bilo imati vie od jednoga?" Alvin ga gotovo nije sluao. Bio je zaokupljen ispitivanjem dugakog projektila, nastojei da pronae ulaz. Ukoliko se mainom upravljalo podsredstvom neke mentalno ili verbalno

kodirane naredbe, verovatno nikada ne bi uspeo da ovlada njome; u tom sluaju, ona bi za njega doivotno ostala obespokojavajua zagonetka. Vrata koja su se beumno otvorila zatekla su ga potpuno nepripravljenog. Nije bilo nikakvog zvuka niti upozorenja kada je jedan deo zida jednostavno prestao da postoji, a pred oima mu se pojavila divno ureena unutranjost. Bio je to trenutak odluke. Do tog asa, on se jo mogao vratiti ukoliko bi to poeleo. Ali ako zakorai kroz ova vrata koja su se otvorila s dobrodolicom, znao je ta e se dogoditi, ali ne i kuda e ga to odvesti. Vie nee biti gospodar vlastite sudbine, ve e se prepustiti na milost i nemilost nepoznatim silama. Uopte nije oklevao. Nije bilo mesta uzmicanju, poto se pobojao da se, ukoliko odve odlae, ovaj trenutak moda nikada vie nee ponoviti - pa ak i ako se ponovi, hrabrost je narednog puta mogla da mu se pokae nedostojnom elje za saznanjem. Kedron je ve otvorio usta, hotevi da izrekne brino upozorenje, ali pre no to je stigao da bilo ta kae, Alvin zakorai kroz ulaz. Okrenuo se da pogleda Kedrona, koji je stajao uokviren u jedva vidljivom pravougaoniku vrata, i za trenutak je zavladala napeta tiina, u kojoj su obojica ekala da onaj drugi prvi progovori. Ali odluku nisu doneli oni. Neto je prigueno blesnulo i zid maine se ponovo zatvorio. Tek to je Alvin podigao ruku u znak pozdrava, dugaki cilindar poeo je da se kree napred. Pre no to je uao u tunel, ve je iao bre od oveka koji tri. Postojalo je vreme kada su milioni ljudi svekodnevno preduzimali ovakva putovanja, koristei maine u osnovi istovetne ovoj, da bi prevalili rastojanja izmeu svojih domova i mesta gde su obavljali jednoline poslove. Od tih dalekih dana, ovek je istraio Vaseljenu i ponovo se vratio na Zemlju - osvojio je jedno carstvo i izgubio vlast nad njim. Sada je slino putovanje ponovo otpoinjalo, u maini u kojoj bi se ete zaboravljenih i znatno manje pustolovnih ljudi oseale sasvim kao kod kue. Bilo je to najznaajnije putovanje na koje se otisnulo jedno ljudsko bie u toku poslednjih milijardu godina. Alistra je pretraila Grob desetak puta, premda je i jednom bilo dovoljno, poto nije bilo mesta gde bi se neko mogao sakriti. Posle prvog oka od iznenaenja, upitala se da li ono to je pratila kroz park moda uopte nisu bili Alvin i Kedron, ve samo njihove projekcije. Ali to je bilo besmisleno; projekcije bi se jednostavno materijalizovale u izabranim takama, bez potrebe da se tamo lino ode. Niko ko je pri zdravoj pameti ne bi 'hodao' svojom projektovanom slikom nekoliko milja i proveo vie od pola asa na putu do odredita, kada je tamo mogao da se trenutno nae. Ne; ono to je sledila do Groba bili su pravi Alvin i pravi Kedron. Negde se, dakle, morao nalaziti tajni ulaz. Odluila je da se da u potragu za njim dok ih bude ekala da se vrate. No, srea joj je okrenula lea; kada se Kedron ponovo pojavio, ona je upravo ispitivala jedan stub iza statue, tako da ga nije videla. Ali ula mu je odjek koraka, okrenula se ka njemu i odmah primetila da je sam. "Gde je Alvin?" uzviknu. Lakrdija nije nita odgovorio. Izgledao je rastresen i neodluan, tako da je Alistra morala da ponovi pitanje da bi je on uopte primetio. inilo se da nije bio nimalo iznenaen to je zatie ovde. "Ne znam gde je", odgovori konano. "Mogu ti samo rei da se nalazi negde na putu za Lis. Sada zna isto koliko i ja." Nikada nije bilo mudro uzimati Kedronove rei zdravo za gotovo. Ali Alistri nisu bila

potrebna dalja jemstva da Lakrdija danas ne igra svoju ulogu. On joj je kazao istinu - ma ta ova znaila. 10. Kada su se vrata zatvorila iza njega, Alvin se sruio u najblie sedite. Najednom mu se uinilo da su mu noge sasvim malaksale. Konano je stekao svest o onome to mu je ranije izgledalo potpuno nepojmljivo - svest o strahu pred nepoznatim koji je obuzimao svu njegovu sabrau. Osetio je kako mu svaki deli tela podrhtava, a vid mu je postao maglovit i nejasan. Da je mogao da utekne iz ove brze maine rado bi to uinio, ak i po cenu da digne ruke od svih svojih snova. Sada mu, meutim, to vie nije bilo mogue. Ono to ga je titalo nije, meutim, bio sam strah, ve i oseaj neizrecive usamljenosti. Sve to je poznavao i voleo nalazilo se u Diasparu; ak i ako ne ide u susret opasnosti, lako se moglo dogoditi da vie nikada ne vidi svoj svet. Postalo mu je jasno, kao nijednom oveku ve ogromno dugo vremena, ta znai zauvek napustiti dom. U tom trenutku potitenosti, uinilo mu se potpuno beznaajno da li ga put kojim ide vodi u opasnost ili bezbednost; jedino mu je bila vana injenica da ga on sve dalje odnosi od doma. Ne zato to je mrzeo svoj dom; ali, kao to su njegovi daleki preci dobro znali, dolazi trenutak kada se mora upoznati i svet izvan vlastitog doma. Ali ovo raspoloenje ga je polako minulo; tmurni oblaci razili su mu se sa svesti. Poeo je da obraa panju na ono to ga je okruivalo i dao se u ispitivanje neverovatno starog vozila u kome je putovao. Alvinu se nije uinilo osobito neobinim i udnim to to je ovaj podzemni transportni sistem jo bio u stanju da savreno radi, posle toliko proteklih eona. Nije se nalazio uskladiten u vodovima venosti gradskih monitora, ali mora da su na nekom drugom mestu bili slini vodovi koji su ga uvali od promene i propadanja. A onda je prvi put primetio tablu sa pokazateljima koja je inila deo naspramnog zida. Na njoj se nalazila kratka, ali umirujua poruka. LIS 35 MINUTA Upravo dok je posmatrao, brojka se promenila u '34'. Ovo nije bio osobito koristan podatak, jer kako nije imao predstavu o brzini kretanja maine, on mu nita nije mogao rei o duini putovanja. Zidovi tunela predstavljali su neprekidan snop sivila, a jedini oseaj kretanja poticao je od veoma slabih vibracija koje on uopte ne bi primetio da ih hotimice nije potraio. Od Diaspara ga je sada sigurno delilo mnogo milja, a iznad mora da se pruala pustinja sa svojim nepostojanim peanim dinama. Moda je upravo u ovom trenutku jurio ispod izlomljenih brda koje je tako esto posmatrao iz Loranove Kule. Misli mu tada pohrlie ka Lisu, kao da je goreo od nestrpljenja da tamo stigne pre vlastitog tela. Kakav li je to samo grad? Ma koliko se trudio da ga predoi sebi, na um mu je padala samo umanjena verzija Diaspara. Upitao se da li uopte jo postoji, ali odmah je odagnao sve sumnje, poto ga u suprotnom ova maina ne bi tako brzo vozila kroz Zemljinu utrobu. Najednom je osetio uoljivu promenu vibriranja koje je dopiralo odozgo. Vozilo je usporavalo - to je bilo sasvim izvesno. Vreme je sigurno promicalo znatno bre nego to se njemu inilo; pomalo iznenaen, Alvin pogleda na pokazatelj. LIS

23 MINUTA Zbunjen i pomalo zabrinut, on pribi lice uz bok maine. Zbog brzine, zidovi tunela i dalje su se rastakali u bezoblino sivilo, ali sada je ve s vremena na vreme uspevao da u magnovenju razabere neke znakove koji bi iezavali isto tako munjevito kao to su se i pojavljivali. Prilikom svakog narednog promicanja izgledalo je da se zadravaju neto malo due u njegovom vidnom polju. A tada, bez ikakvog upozorenja, zidovi tunela se razmakoe sa obe strane. Maina je prolazila, i dalje veoma velikom brzinom, kroz nekakav ogroman prazan prostor, znatno obuhvatniji ak i od hale sa pokretnim putevima. Gledajui zaueno kroz providne zidove, Alvin je pod sobom uoio prepletenu mreu ina koje su se ukrtale i presecale da bi na kraju nestajale u lavirintu tunela sa obe strane. Plima plaviaste svetlosti slivala se sa lune kupole tavanice; spram ovog sjaja on je uspeo da razabere samo obrise velikih maina. Svetlost je bila tako blistava da su od nje oi bolele, i Alvin je shvatio da ovo mesto nije bilo predvieno za oveka. Trenutak kasnije, njegovo vozilo projurilo je pored niza cilindara koji su nepomino stajali iznad svojih tranica. Bili su znatno vei od ovoga u kome je on putovao, to je Alvinu stavilo do znanja da su se koristili za prevoz tereta. Oko njega bili su grupisani mnogi meusobno povezani mehanizmi, utihli i nepomini, ija mu je svrha ostala nedokuiva. Gotovo isto tako brzo kao to se i pojavila, ogromna i samotna hala nestala je iza njega. Prolaz kroz nju izazvao je u Alvinovom umu oseaj strahopotovanja; po prvi put stvarno mu je postalo jasno znaenje one velike zatamnjene karte ispod Diaspara. Svet je znatno vie obilovao udesima nego to je on i u snu pomiljao. Alvin ponovo baci pogled na pokazatelj. Nita se nije promenilo; bilo je, dakle, potrebno manje od jednog minuta da prohuji kroz veliku halu. Maina je ponovo poveavala brzinu; iako gotovo da nije postojao oseaj kretanja, zidovi tunela promicali su tako munjevito sa obe strane da on uopte nije mogao odrediti kojom brzinom ide. Izgledalo je da je protekla itava venost pre no to je ponovo dolo do jedva primetne promene vibriranja. Sada je na pokazatelju stajao novi znak: LIS 1 MINUT Bio je to najdui minut u dotadanjem Alvinovom ivotu. Maina se kretala sve sporije i sporije; vie nije bilo posredi samo smanjenje brzine. Na redu je bilo konano zaustavljanje. Glatko i beumno, drugi cilindar skliznuo je iz tunela i jednu halu koja je izgledala istovetna onoj ispod Diaspara. Za trenutak, Alvin je bio odve uzbuen da bi bilo ta jasno razabrao; vrata su ve stajala otvorena prilino dugo, pre no to je on shvatio da moe izii iz vozila. Dok je urio iz maine, bacio je poslednji pogled na pokaziva. Tekst je sada bio promenjen, a nova poruka ulivala je bezgranino spokojstvo: DIASPAR 35 MINUTA Kada je poeo da traga za izlazom iz hale, Alvinu je po prvi put palo na pamet da se moda nalazi u civilizaciji koja je drugaija od njegove. Put do povrine oigledno je vodio kroz niski, iroki tunel koji je poinjao na jednom kraju hale - uspinjui se nagore prostranim stepenitem. Tako neto bilo je izuzetno retko u Diasparu; arhitekte grada predvidele su

rampe ili strme hodnike kad god bi se javila promena nivoa. Bilo je to naslee iz vremena kada se veina robota kretala na takovima, tako da su im stepenice predstavljale nepremostivu prepreku. Stepenite je bilo sasvim kratko i zavravalo se vratima koja su se automatski otvorila kada im se Alvin pribliio. Obreo se u maloj prostoriji slinoj onoj u koju se spustio niz cev pod Grobom Jarlana Zeja i nije se iznenadio kada su se nekoliko minuta kasnije vrata ponovo otvorila, otkrivi mu zasveden hodnik koji se lagano uspinjao ka pokrivenom ulazu ije su konture uokviravale polukrug neba. Nije postojao oseaj kretanja, ali Alvin je znao da je podignut mnogo stotina stopa. Pourio je usponom ka sunanom otvoru, zaboravivi na sav strah u udnji da vidi ono to je lealo pred njim. Stajao je pri vrhu niskog brda i za trenutak mu se uinilo da se ponovo nalazi u sredinjem parku Diaspara. Meutim, da je ovo stvarno park, bio bi odve ogroman da bi ga njegov um obuhvatio. Nije bilo ni traga od grada koji je oekivao da ugleda. Dokle god mu je pogled sezao, nije bilo nieg drugog izuzev ume i travom obraslih ravnica. A onda, Alvin podie oi ka obzorju; iznad kronji drvea, idui zdesna ulevo u velikom luku koji je okruivao svet, pruala se linija stena spram koje su i najmoniji dinovi Diaspara izgledali patuljasto. Nalazila se na veoma velikoj udaljenosti, zbog koje su sve pojedinosti izgledale zamuene, ali postojalo je neto u vezi sa njenim obrisima to je zbunilo Alvina. Kada mu se pogled konano prilagodio razmerama ovog kolosalnog predela, namah mu je postalo jasno da taj daleki zid nije podigao ovek. Vreme nije osvojilo sve; Zemlja je jo posedovala planine na koje je mogla biti ponosna. Alvin je dugo ostao na ulazu u tunel, polako se navikavajui na neobian svet u kome se obreo. Gotovo ga je oamutilo saznanje o njegovoj veliini i prostranosti; prsten maglovitih planina lako je mogao obujmiti desetak gradova velikih kao Diaspar. Ma koliko, meutim, da se upirao, Alvin nije uspeo da primeti nikakav trag ljudskog ivota. Dodue, put koji je vodio niz obronak brda izgledao je dobro ouvan; nita mu bolje nije palo na pamet do da krene njime. U podnoju brda put se gubio meu velikim stablima koja su gotovo zaklanjala sunce. Kada je Alvin zakoraio u njihovu senku, doekala ga je udna meavina mirisa i zvukova. utanje vetra kroz lie poznavao je od ranije, ali ono se preplitalo sa hiljadama nerazgovetnih umova, koje on nije umeo niemu da pripie. Zapahnuli su ga neobini mirisi, mirisi koji su iileli ak i iz seanja njegove rase. Toplina, bujnost mirisa i boja i nevidljivo prisustvo miliona ivih bia zaneli su ga gotovo fizikom estinom. Bez ikakvog predznaka, izbio je na jezero. uma sa desne strane naglo se okonala i pred oima mu je puklo veliko prostranstvo vode, proarano malim ostrvima. Nikada ranije u ivotu Alvin nije video toliku vodu; u poreenju sa njom, najvei bazeni u Diasparu predstavljali su tek obine barice. Lagano se spustio do ruba jezera i zahvatio u ake malo tople vode, pustivi da mu procuri kroz prste. Velika srebrna riba, koja je plivala svojim putem kroz podvodno iblje, bila je prvo neljudsko bie koje je Alvin ikada video. Trebalo je da mu izgleda krajnje neobina, pa ipak njen oblik zagolicao mu je um nekom udnom bliskou. Ponirui kroz bledozelenu prazninu, sa perajima koja su se blago povijala pri svakoj kretnji, ostavljala je utisak sutog otelovljenja snage i brzine. Na njoj su se, isklesane u ivom mesu, odraavale vitke linije velikih brodova koji su nekada gospodarili nebom Zemlje. Evolucija i nauka dole su do istog reenja; ali delo Prirode bilo je dugovenije. Alvin se najzad otrgao zaaranosti jezera i produio krivudavim putem. uma se ponovo zaklopila oko njega, ali samo za kratko. Staza se iznenada zavravala na velikoj istini, pola milje irokoj i dvostruko dugakoj - i Alvin u trenu shvati zato ranije nije video ni traga od

oveka. Na istini se nalazilo mnotvo niskih, dvospratnih zgrada, obojenih blagim prelivima koji su odmarali oko ak i pri punom sjaju sunca. Gradnja je uglavnom bila laka i jednostavna, ali postojali su i primeri sloenijih arhitektonskih zahvata koji su sadrali izlebljene stubove i ljupko ukraene kamene delove. Na ovim zgradama, ija je starost izgledala ogromna, mogao se primetiti i simbol jednog neizmerno drevnog stila: iljati stubovi. Dok je lagano koraao prema selu, Alvin se jo naprezao da se saivi sa novom okolinom. Ovde mu nita nije bilo poznato; ak se i vazduh promenio, vrvei ustreptalim, nepoznatim ivotom. Visoki, zlatokosi ljudi, koji su se kretali meu zgradama sa tako nehajnom ljupkou, oigledno su poticali sa drugaijeg stabla od itelja Diaspara. Nisu uopte obratili panju na Alvina, to je bilo udno, poto mu se odea potpuno razlikovala od njihove. Poto se temperatura nije nikada menjala u Diasparu, odevni predmeti bili su isto ukrasnog karaktera i esto izuzetno doterani. Ovde su, meutim, bili prevashodno funkcionalni, predvieni da slue odreenoj svrsi, a ne da zadovoljavaju ulo vida; uglavnom su se sastojali iz jednog haljetka obavijenog oko tela. Tek kada je Alvin duboko zaao u selo, stanovnici Lisa poeli su da reaguju na njegovo prisustvo, ali i onda na prilino neoekivan nain. Grupa od pet ljudi izala je iz jedne od kua i hotimice se uputila ka njemu - gotovo kao da je oekivala njegov dolazak. Alvin je osetio iznenadno vrtoglavo uzbuenje i krv mu je bre prostrujala ilama. Na um mu padoe svi sudbinski susreti do kojih mora da je dolazilo izmeu ljudi i drugih rasa na dalekim svetovima. Oni koji su mu sada ili u susret pripadali su njegovoj vlastitoj vrsti - ali u kojoj meri su postali razliitim tokom eona to su leali izmeu njih u Diaspara? Poslanstvo se zaustavilo nekoliko koraka ispred Alvina. Predvodnik se osmehnuo, pruivi ruku u drevnoj kretnji prijateljstva. "Pomislili smo da e biti najbolje ako te doekamo ovde", ree on. "Nae obitavalite veoma se razlikuje od Diaspara, tako da etnja od terminala prua posetiocima priliku da se aklimatizuju." Alvin prihvati pruenu ruku, ali je u prvi mah bio odve iznenaen da bi odgovorio. Sada mu je postalo jasno zato su ga svi ostali metani potpuno prenebregavali. "Znali ste da dolazim?" ree on otegnuto. "Naravno. Mi uvek znamo kada se vozilo stavi u pokret. Reci mi, kako si pronaao put? Prolo je mnogo vremena od poslednje posete, tako da smo se pobojali da je tajna izgubljena." Jedan od pratilaca prekinu govornika. "Bie bolje ako obuzdamo radoznalost, Gerane. Seranis eka." Imenu 'Seranis' prethodila je jedna re koju Alvin nije razumeo; pretpostavio je da je posredi neka vrsta titule. Nije imao nikakvih potekoa u shvatanju sagovornika, i to mu uopte nije izgledalo iznenaujue. Diaspar i Lis delili su isto lingvistiko naslee, a drevni pronalazak snimanja zvuka odavno je okamenio jezik u neokrnjivu gromadu. Geran slegnu ramenima sa podrugljivom rezigniranou. "Vrlo dobro", osmehnu se. "Seranis ne uiva mnogo povlastica; zato je neu liiti ove." Dok su zalazili dublje u selo, Alvin je prouavao ljude oko sebe. Izgledalil su prijatni i inteligentni, ali ove vrline je on podrazumevao kao normalne u toku itavog ivota; pokuavao je da ustanovi po emu se oni razlikuju od slinih grupa u Diasparu. Razliitosti su svakako postojale, ali bilo ih je teko odrediti. itelji Lisa bili su neto vii od Alvina, a dvojica meu njima ispoljavala su nepogreive znake fizikog starenja. Koa im je imala smeu boju, a svakim pokretom zraili su snagu i uivanje, to je Alvinu izgledalo osveavajue, ali u isto vreme i pomalo zbunjujue. Osmehivao se, setivi se Kedronovog proroanstva da e, ako ikada stigne do Lisa, ustanoviti da je on potpuno istovetan Diasparu.

Metani sela sada su sa prostodunom radoznalou posmatrali kako Alvin sledi svoje vodie; vie nije izgledalo da ga prihvataju kao normalni deo svog sveta. Iznenada, sa drvea na desnoj strani razlegli su se vritavi, prodorni uzvici i skupina malih, uzmuvanih bia pohrlila je iz ume, tiskajui se oko Alvina. On zastade krajnje preneraen, ne mogavi da veruje vlastitim oima. Pred njim se nalazilo neto to je odavno iezlo iz njegovog sveta i moglo se nai jo samo u carstvu mita. ivot je nekada poinjao na ovaj nain; ta buna, opinjavajua bia bila su ljudska deca. Alvin ih je posmatrao sa zapanjenom nevericom - i sa jo jednim oseanjem koje mu je zaigralo u srcu, mada on jo nije bio u stanju da ga razazna. Nita drugo nije mu tako jasno moglo predoiti jaz koji ga je delio od poznatog sveta. Diaspar je platio, i to u punoj meri, cenu besmrtnosti. Drutvo se zaustavilo pred najveom kuom koju je Alvin do tada video. Stajala je u sreditu sela, a na jarbolu sa njenog malog krunog tornja na povetarcu se viorila zelena zastava. Svi izuzev Gerana ostali su napolju kada je on uao u zgradu. Unutra je bilo tiho i svee; svetlost sunca prolazila je kroz mlene zidove, obasjavajui sve blagim, spokojnim sjajem. Pod je bio gladak i elastian, ureen lepim mozaikom. Po zidovima, neki umetnik velikih sposobnosti i snage naslikao je niz umskih prizora. Uz ove slike bilo je i nekih fresaka, koje, meutim, nita nisu govorile Alvinu, premda su izgledale privlano i bile prijatne za gledanje. U jednom zidu nalazio se ugraen pravougaoni ekran ispunjen pokretnim lavirintom boja - po svoj prilici fizifonski prijemnik, mada prilino malih razmera. Zajedno su se uspeli kratkim, krunim stepenitem koje ih je odvelo na ravni kroz zgrade. S ovog mesta moglo se videti itavo selo, i Alvin je primetio da se ono sastoji od stotinak zgrada. U daljini stabla su se razmicala, obujmljujui prostrane livade po kojima su pasle ivotinje vie razliitih vrsta; veina ih je bila etvoronona, ali neke su imale po jedan ili ak dva para udova vie. Seranis ga je ekala u senci tornja; videvi je, Alvin se upitao koliko je stara; njena duga, zlatna kosa bila je proarana sedim vlasima, za koje je shvatio da predstavljaju znamenje vremenosti. Prisustvo dece, sa svim posledicama koje su odatle proisticale, veoma ga je zbunilo. Tamo gde ima raanja, mora da bude i umiranja, a ivotni vek u Lisu sigurno se veoma razlikovao od onoga u Diasparu. Nije mogao proceniti da li je Seranis pedeset, pet stotina ili pet hiljada godina, ali gledajui je u oi nasluivao je mudrost i dubinu iskustva koje je ponekad oseao kada je bio sa Jeserakom. Ona pokaza na malo sedite; iako su joj se oi osmehivale dobrodolicom, nije nita progovorila sve dok se Alvin nije udobno smestio - odnosno onoliko koliko mu je to bilo mogue pod tim prodornim, mada prijateljskim motrenjem. Ona najzad uzdahnu i obrati se Alvinu priguenim, blagim glasom. "Ovo je prilika koja se esto ne prua, tako da te molim da mi oprosti ako ne budem umela ispravno da se ponaam. Ali postoje izvesna prava koja pripadaju gostu, makar i neoekivanom. Pre no to otponemo razgovor, elela bih da te na neto upozorim. Ja sam u stanju da ti itam misli." Osmehnula se na Alvinovu oiglednu zapanjenost i brzo dodala: "Nema nikakvog razloga da zbog toga bude zabirnut. Nijedno pravo ne potuje se tako strogo kao mentalna autonomnost. Ja u ui u tvoj um samo ako me bude pozvao. Ali ne bi bilo poteno prikrivati tu injenicu od tebe; to e isto tako objasniti zbog ega drimo da je govor pomalo spor i teak. Mi se njime ovde esto ne koristimo." Iako je bilo donekle uznemirujue, ovo otkrie nije iznenadilo Alvina. Nekada su i ljudi i maine raspolagali tom sposobnou, a nepromenjive maine i dalje su mogle da itaju

nareenja svojih gospodara. Ali u Diasparu, ovek je tokom vremena izgubio dar koji je jednom delio sa svojim robovima. "Ne znam ta te je dovelo iz tvog sveta u na", nastavi Seranis, "ali ako traga za ivotom, tvoj posao je okonan. Sa izuzetkom Diaspara, s druge strane naih planina prua se samo pustinja." Bilo je neobino to Alvin, koji je ranije esto dovodio u pitanje prihvaena verovanja, uopte ne sumnja u Seranisine rei. Jedino ga je obuzela seta to se ispostavilo da je sve ono to su ga uili gotovo sasvim tano. "Priaj mi o Lisu", zamoli on. "Zbog ega ste tako dugo odseeni od Diaspara, kada izgleda da znate veoma mnogo o nama?" Seranis se osmehnula ovoj radoznalosti. "Odmah u ti objasniti", ree ona. "Ali prethodno bih volela da saznam neto o tebi. Reci mi kako si naao put koji vodi dovde i zato si doao?" Najpre se uzdravajui, ali potom sa sve veim samopouzdanjem, Alvin joj je ispriao sve. Nikada ranije nije govorio tako slobodno; ovde je konano naao nekoga ko se nee smejati njegovim snovima, zato to je znao da su ti snovi stvarnost. Jednom ili dva puta Seranis ga je prekinula brzim pitanjima, kada je on pomenuo neto u vezi sa Diasparom to joj je bilo nepoznato. Alvin je s mukom shvatao da stvari koje su sainjavale deo njegovog svekodnevnog ivota mogu da nita ne govore nekome ko nikada nije ni iveo u gradu i uopte nije bio upuen u njegovo sloeno kulturno i drutveno ustrojstvo. Seranis ga je sluala sa toliko razumevanja, da on uopte nije sumnjao u njeno poimanje; tek mu je znatno kasnije postalo jasno da su i drugi umovi osim njenog sluali ono to je priao. Kada je zavrio, na kratko je zavladala tiina. Onda ga Seranis pogleda i upita: "Zbog ega si doao u Lis?" Alvin joj uputi iznenaen pogled. "Kazao sam ti", ree. "hteo sam da istraim svet. Svi su svakodnevno govorili da izvan gradskih zidina postoji samo pustinja, ali u to sam morao sam da se uverim." "Da li je to bio jedini razlog?" Alvin je oklevao. Kada je najzad odgovorio, to vie nije bio neustraivi istraiva, ve izgubljeno dete koje je roeno u stranom svetu. "Ne", ree mekim glasom, "to nije bio jedini razlog, mada to do sada nisam znao. Oseao sam se usamljeno." "Usamljeno? U Diasparu?" Na Seranisinim usnama zaigrao je osmeh i u oima joj se mogla proitati naklonost; Alvin je shvatio da ona ne oekuje dalje odgovore. Poto je zavrio svoju priu, ekao je da sada ona ispuni svoj deo pogodbe. Seranis se podie i poe da koraa napred-nazad po krovu. "Znam koja pitanja eli da postavi", ree. "Na neka od njih mogu ti odgovoriti, ali bie zamorno izvesti to reima. Ako mi otvori svoj um, rei u ti ono to treba da zna. Moe imati poverenja u mene: neu ti nita uzeti ako mi to ne dopusti." "ta eli da uradim?" upita Alvin oprezno. "Nagnaj sebe da prihvati moju pomo... gledaj me u oi... i zaboravi na sve", naredi Seranis. Alvin nikada nije shvatio ta se tada dogodilo. Sva ula su mu se potpuno iskljuila i mada se uopte nije mogao setiti kako ga je stekao, kada je zavirio u vlastiti um celo znanje bilo je tamo. Video je duboko u prolost, ne jasno, ve kao to bi ovek na visokoj planini video maglovitu ravnicu. Shvatio je da ovek nije uvek bio stanovnik grada; od kada su ga maine oslobodile mukotrpnog rada, stalno je postojalo nadmetanje izmeu dva razliita tipa civilizacije. U Ranim Vremenima postojalo je na hiljade gradova, ali pretean deo

oveanstva vie je voleo da ivi u srazmerno malim zajednicama. Sveobuhvatni prevoz i trenutno komuniciranje obezbedili su mu sve potrebne veze sa ostalim svetom, tako da on vie nije smatrao neophodnim da provodi ivot u guvi sa milionima ostalih ljudi. U tim drevnim danima, Lis se malo razlikovao od stotina takvih zajednica. Ali postepeno, kako su vekovi prolazili, on je razvio nezavisnu kulturu, koja se pokazala jednom od najviih to ih je ovek ikada dosegao. Ova kultura poglavito se temeljila na neposrednom korienju mentalne snage, to ju je izdvojilo od ostalog dela ljudskog drutva, koje se sve vie i vie vezivalo za maine. Tokom eona, jaz izmeu Lisa i ostalih gradova se produbljivao kako su se kretali svojim razliitim putevima. On se premoivao jedino u trenucima velikih kriza; kada je Mesec poeo da pada na Zemlju, unitilii su ga naunici iz Lisa. Oni su takoe upravljali odbranom planete protiv Osvajaa, koji su bili dovedeni u kripac u zavrnoj almiranskoj bici. Ovo teko iskuenje iscrplo je oveanstvo; jedan za drugim, gradovi su odumirali i pustinja ih je prekrivala. Kako se stanovnitvo osipalo, otpoela je migracija koja je Diaspar uinila poslednjim i najveim gradom. Veina ovih promena bila je bez uticaja na Lis, ali on je morao da vodi sopstveni boj - boj protiv pustinje. Prirodna barijera planina pokazala se nedovoljnom, tako da je prolo mnogo vekova pre no to je velika oaza postala bezbedno mesto. Slika je ovde bila zamuena, moda hotimice. Alvin nije mogoa da razabere kako je to i Lis stekao venost koju je posedovao samo Diaspar. Izgledalo je da Seranisin glas dopire sa velike udaljenosti; uz to, on nije bio sam, ve utonuo u simfoniju rei, kao da je mnotvo drugih glasova pevalo sa njim istu melodiju. "To je, sasvim ukratko, naa istorija. Videe da smo ak i u Ranim Vremenima odravali slabe odnose sa gradovima, premda su njihovi itelji esto dolazili u nau zemlju. Nikada ih u tome nismo spreavali, tako da su mnogi od naih najvienijih ljudi doli spolja; ali kada su gradovi poeli da odumiru, nismo eleli da budemo umeani u njihovo propadanje. Kada je ukinut vazduni prevoz, preostao je samo jedan put u Lis: podzemni sistem iz Diaspara. On je zatvoren na vaem kraju posle podizanja parka i vi ste nas zaboravili, premda mi vas nikada nismo. Diaspar nas je iznenadio. Oekivali smo da e doiveti sudbinu svih ostalih gradova, ali on je razvio postojanu kulturu koja je mogla trajati koliko i sama Zemlja. Ta kultura nije, dodue, po naem ukusu, ali nam je drago to su oni koji su eleli da pobegnu iz Diaspara bili u stanju da to uine. Njihov broj je znatno vei nego to ti misli, i to su po pravilu bili izuzetni ljudi koji su uvek sa sobom donosili neto od vrednosti kada bi doli u Lis." Glas je utihnuo; oduzetost Alvinovih ula je popustila i on je ponovo vladao sobom. Zaueno je primetio da se sunce spustilo nisko ispod kronji drvea i da je istono nebo ve poelo da se smrkava. Odnekud se prodornim zvukom oglasilo veliko zvono, da bi potom postepeno zamrlo, ispunivi vazduh tajanstvenou i predskazanjem. Alvin je osetio kako lagano podrhtava, ne zbog prvog talasa veernje sveine, ve usled strahopotovanja i uenja pred svim onim to je tog dana otkrio. Bilo je veoma kasno, a on se nalazio daleko od doma. Iznenada mu se javila potreba da ponovo vidi prijatelje i da se obre usred poznatih vidokruga i prizora Diaspara. "Moram se vratiti", ree. "Kedron, moji... moji roditelji, svi me oekuju." To nije bilo sasvim tano; Kedron e se sigurno pitati ta mu se dogodilo, ali koliko je Alvinu bilo poznato, niko osim njega nije znao da je on otiao iz Diaspara. Nije bio u stanju da objasni razloge ove male obmane i postideo se samoga sebe im je izgovorio rei. Seranis ga je pogledala zamiljeno. "Bojim se da to nee biti tako lako", ree.

"ta time hoe da kae?" upita Alvin. "Zar me prevozno sredstvo koje me je dovelo ovamo nee i vratiti natrag?" Nije eleo da se suoi sa mogunou da bude zadran u Lisu protiv svoje volje, premda mu je ova pomisao za as prostrujala sveu. Prvi put je izgledalo da se Seranis nala u neprilici. "Razgovarali smo o tome", ree ona, ne objasnivi pri tom ko je to 'mi', niti kako su meusobno saobraali. "Ako se vrati u Diaspar, ceo grad e saznati o nama. ak i ako obea da nita nee rei, bie ti nemogue da sauva tajnu." "Zato vi elite da ona ostane sauvana?" upita Alvin. "Siguran sam da bi to bilo od obostrane koristi ako se dva naroda ponovo sretnu." Seranis je izgledala nezadovoljna. "Ne mislimo tako", ree. "Ukoliko bi se kapije otvorile, nau zemlju bi preplavili zaludni radoznalci i osobe eljne uzbudljivih dogaaja. Kako stvari sada stoje, samo su vai najbolji predstavnici stizali do nas." Odgovor je odisao snanom nesvesnom nadmonou, ali se i temeljio na sasvim pogrenoj pretpostavci, to je u Alvinu pobudilo ljutnju koja je sasvim potisnula zabrinutost. "To nije tano", ree on srdito. "Ne verujem da biste u Diasparu pronali jo nekoga ko bi bio u stanju da izie iz grada, ak i ako bi to eleo, ak i ako bi znao da ima gde da ode. Za Lis e sasvim biti svejedno ako me pustite da se vratim." "Odluka nije moja", objasni Seranis, "a ti potcenjuje snage uma ako misli da se prepreke koje zadravaju tvoj narod unutar gradskih zidina nikada ne mogu prevazii. Meutim, mi ne elimo da te zadravamo ovde protiv tvoje volje, ali ako odlui da se vrati u Diaspar moraemo da izbriemo iz tvoje svesti sva seanja na Lis." Za trenutak je oklevala. "Tako neto jo se nije dogodilo; svi oni koji su ti prethodili doli su ovamo da bi ostali." Alvin nije pristajao da prihvati ovaj izbor. eleo je da istrai Lis, da dokui sve njegove tajne, da otkrije po emu se razlikuje od njegove postojbine, ali je isto tako bio odluan da se vrati u Diaspar kako bi mogao da dokae svojim prijateljima da su mu snovi bili stvarni. Nije mogao da razume razloge koji su stajali u zaleu ove elje za ostajanjem u tajnosti; no, ak i da jeste, to ni za dlaku ne bi promenilo njegov stav. Shvatio je da mora dobiti u vremenu ili uveriti Seranis da je to to trai od njega nemogue. "Kedron zna gde se ja nalazim", ree. "Njegova seanja ne moete izbrisati." Seranis se osmehnu. Bio je to ljubak smeak koji bi u svim drugim okolnostima predstavljao znamenje prijateljske naklonosti. Ali Alvin je u njemu sada razabrao, po prvi put, prisustvo ogromne i neumoljive moi. "Potcenjuje nas, Alvine", uzvrati ona. "Nita nije lake od toga. Do Diaspara mogu stii bre nego do suprotnog kraja Lisa. Drugi ljudi su i ranije dolazili ovamo, a neki su prethodno poveravali svojim prijateljima kuda idu. Oni su, meutim, gubili svaki pomen na njih, tako da se izbeglicama gubio svaki trag iz istorije Diaspara." Bilo je glupo to Alvin nije uzeo u obzir ovu mogunost, koja je izgledala tako oigledna sada, kada ju je Seranis pomenula. Upitao se koliko su puta, u milionima godina proteklim od kada su se dve kulture razdvojile, ljudi iz Lisa odlazili u Diaspar da sauvaju svoju ljubomorno skrivanu tajnu. Takoe je poeleo da pojmi kolika je, zapravo, snaga mentalnih moi kojima je ovaj udni narod raspolagao, uopte ne oklevajui da ih upotrebi. Da li je, u takvim okolnostima, bilo nekog smisla pripremati planove? Seranis je obeala da mu nee zavirivati u um bez njegove dozvole, ali on se upitao postoje li moda i takve situacije kada se ovo obeanje nije moglo odrati. "Siguran sam", ree on, "da ne oekuje da odmah donesem odluku. Da li bih mogao malo da se upoznam sa vaom zemljom pre no to se opredelim za jednu od mogunosti?"

"Svakako", uzvrati Seranis. "Moe ostati ovde koliko eli, a potom se vratiti u Diaspar ako se predomisli. Ali ako bi se odluio u toku narednih nekoliko dana, sve bi bilo znatno jednostavnije. Sigurno ne eli da ti se prijatelji brinu, a to due bude odsustvovao, to e nam tee biti da izvrimo neophodna podeavanja." Alvin je imao uvaavanja za ovaj predlog; jedino je hteo da zna kakva su to 'podeavanja' bila posredi. Verovatno bi neko iz Lisa stupio u vezu sa Kedronom, ega Lakrdija uopte ne bi bio svestan, i izazvao izvesne promene u njegovom umu. injenica o Alvinovom nestanku nije se mogla prikriti, ali je zato bilo mogue sasvim zapresti ono to su on i Kedron otkrili. Sa protokom vremena, Alvinovo ime pridruilo bi se imenima ostalih Jedinstvenih koji su tajanstveno nestali bez traga, a zatim bili zaboravljeni. Ovde je postojalo mnotvo zagonetki, a on jo nijednu nije uspeo da razrei. Da li je bilo neke svrhe iza neobinog, jednostranog odnosa izmeu Lisa i Diaspara, ili je posredi naprosto bio samo istorijski nesreni sluaj? Ko su i ta su bili Jedinstveni, a ako su ve itelji Lisa mogli da uu u Diaspar, zato se nisu domogli vodova seanja u kojima se nalazio klju njihovog postojanja? Moda je to bilo jedino pitanje na koje je Alvin mogao dati iole prikladan odgovor. Nije iskljueno da je Centralni Kompjuter odve istrajan i izdrljiv protivnik, tako da na njega nisu mogle da deluju ni najsavrenije mentalne tehnike. Odluio je da ostavi po strani ove probleme; jednoga dana, kada bude znao daleko vie nego sada, moda e biti u prilici da ih odgonetne. Nije bilo mudro razbijati glavu i baviti se nagaanjima na temelju pukog neznanja. "Vrlo dobro", ree on, premda ne odve srenim glasom, poto je i dalje bio ljut to mu se ova neoekivana prepreka ispreila na putu. "Dau vam odgovor to bre budem mogao, ako mi omoguite da se podrobno upoznam sa vaom zemljom." "U redu", ree Seranis; njen osmeh ovoga puta nije sadrao nikakvu skrivenu pretnju. "Mi se ponosimo Lisom i bie nam zadovoljstvo da ti pokaemo kako ljudi mogu iveti bez pomoi gradova. U meuvremenu, nema se zbog ega brinuti: prijatelji ti se nee uzbuditi zbog tvog nestanka. Mi emo povesti rauna tome, ako ni zbog ega drugog, ono zbog nae bezbednosti." Bilo je to prvi put da je Seranis izrekla jedno obeanje koje nije mogla odrati. 11. Ma koliko se upinjala, Alistra nije mogla da izvue nikakve nove podatke od Kedrona. Lakrdija se brzo oporavio od prvobitnog oka i panike koja ga je obuzela i nagnala da se munjevito vrati na povrinu kada se obreo sam u dubinama zemlje ispod Groba. Takoe se stideo svog kukavikog ponaanja, pitajui se da li e ikada smoi hrabrosti da se vrati u halu sa pokretnim putevima i mreom tunela koja je zrano polazila iz nje, irei se preko celog sveta. Iako je smatrao da je Alvin delao nestrpljivo, pa ak i nepromiljeno, nije verovao da e se odista nai u opasnosti. Ve e se on vratiti zdrav i itav. Kedron je bio siguran u to. Ili, bolje rei, gotovo siguran; podozrivost je bila taman tolika da mu uvrei potrebu za oprezom. Bie mudro, odluio je, da o svemu pria to je manje mogue i da celu stvar prikae kao samo jednu od svojih lakrdija. Na nevolju po ovaj plan, on nije bio u stanju da prikrije oseanja kada ga je Alistra srela prilikom povratka na povrinu. Ona je razabrala nesumnjiv izraz straha u njegovim oima i odmah ga je protumaila kao znak da se Alvin nalazi u opasnosti. Sva Kedronova razuveravanja pokazala su se uzaludnim i ona se sve vie ljutila na njega dok su se zajedno vraali kroz park. Alistra je u prvi mah htela da ostane kod Groba i da saeka da se Alvin vrati na isto tako tajanstven nain na koji je i iezao. Kedronu je polo za rukom da je ubedi kako

bi to bilo samo traenje vremena i laknulo mu je kada je ona pola za njim ka gradu. Moglo se dogoditi da se Alvin iznenada vrati, a on nije eleo da bilo ko drugi otkrije tajnu Jarlana Zeja. U asu kada su stigli u grad Kedronu je postalo jasno da je njegova taktika izvrdavanja potpuno zakazala i da mu je situacija ozbiljno izmicala iz ruku. Prvi put u ivotu on se naao u nedoumici i nije bio u stanju da se uhvati ukotac sa problemima koji su iskrsli. Nagao i nerazuman strah zamenila je dublja i sve proimajua zebnja. Sve do sada, Kedron je malo razmiljao o posledicama svog delanja. Njegovi vlastiti interesi i blaga, premda iskrena naklonost prema Alvinu, predstavljali su dovoljne pobude za ono to je inio. Iako je pruao ohrabrenje i pomo Alvinu, nije verovao da se ovako neto odista moe dogoditi. Bez obzira na razliku u godinama i iskustvu izmeu njih, Alvinova volja bila je oduvek snanija od njegove. Sada je bilo kasno da preduzme neto u vezi s tim; Kedron je poeo da nasluuje da ga zbivanja nose ka vrhuncu koji je leao sasvim izvan njegovog upliva. U tom pogledu bilo je pomalo nepoteno to ga je Alistra oigledno smatrala Alvinovim zlim duhom, pokazujui sklonost da ga okrivljuje za sve to se dogodilo. Alistra nije bila odista osvetoljubiva, ali sada je bila ljuta, a dobar deo te ljutnje padao je na Kedrona. Ako ga koraci koje bude preduzela dovedu u nepriliku, ona e biti poslednja osoba kojoj e to biti ao. Meu njima je vladala mukla tiina kada su stigli do velikog krunog puta koji je obujmljivao park. Kedron je posmatrao kako Alistra nestaje u daljini i sa zebnjom se upitao kakve li planove sada kuje. Sada je postojala samo jedna stvar u koju je mogao biti siguran. Za dobar deo vremena koje je dolazilo nee biti optereen dosadom. Alistra je delala brzo i mudro. Preskoila je Eristona i Etaniju; Alvinovi roditelji predstavljali su prijatene bezline jedinke prema kojima je ona oseala izvesnu naklonost, ali ne i potovanje. S njima bi se samo izgubilo vreme u beskorisnom raspravljanju i oni bi na kraju uinili isto ono to je Alistra preduzimala sada. Jeserak je sasluao devojinu priu, ne ispoljivi pri tom nikakva oseanja. Ukoliko je i bio uznemiren ili iznenaen, to je valjano prikrivao - ak toliko valjano, da je to pomalo razoaralo Alistru. Njoj je izgledalo da se nikada ranije nije dogodilo nita tako izuzetno i vano i Jeserakovo trezveno ponaanje prilino ju je rasrdilo. Kada je zavrila, postavio joj je nekoliko pitanja, a zatim joj stavio do znanja, ne rekavi, meutim, otvoreno, da smatra da je verovatno pogreila. Kakvih je bilo razloga da se pretpostavi da je Alvin stvarno otiao iz grada? Moda je posredi bila varka ija je ona bila rtva. injenica da su u celu stvar bili upleteni i Kedronovi prsti samo je ila tome u prilog. Alvin joj se po svoj prilici smejao ovog asa, krijui se negde u Diasparu. Jedini povoljan odgovor koji je dobila od Jeseraka bilo je obeanje da e ispitati ceo sluaj i javiti joj se kroz jedan dan. U meuvremenu, ona ne treba mnogo da bude zabrinuta i bie najbolje da nikom drugom ne pria o ovoj stvari. Nije bilo nikakve svrhe podizati uzbunu oko jednog dogaaja koji e se verovatno razjasniti za nekoliko asova. Alistra je napustila Jeseraka sa oseajem izvesne osujenosti. Sva je prilika da bi bila znatno zadovoljnija da je imala prilike da ga vidi odmah posle svog odlaska. Jeserak je poznavao neke ljude iz Vea; i sam je bio lan ovog tela tokom svog dugog ivota i lako mu se moglo dogoditi da to postane opet ukoliko mu srea okrene lea. Pozvao je trojicu najuticajnijih prijatelja i oprezno ih zainteresovao za ceo sluaj. Kao Alvinov staratelj, bio je sasvim svestan svog delikatnog poloaja, tako da je preduzeo sve da bi se zatitio. Za sada je najbolje da to manje ljudi bude upueno u celu stvar. Odmah su se sloili da se najpre mora stupiti u vezu sa Kedronom da bi se od njega zatraila izvesna razjanjenja. Lakrdija je, meutim, to predvideo i nestao je kao da je u zemlju propao.

Ukoliko su i postojale neke dvosmislenosti oko Alvinovog poloaja, njegovi domaini bili su odve paljivi da ga ne podseaju na njih. Uivao je slobodu da ide gde mu se prohte po Erliju, malom selu kojim je vladala Seranis - premda je ovaj izraz bio odve strog da stvarno opie njenu ulogu. Alvinu se na mahove inilo da je ona dobroudni diktator, ali bilo je i trenutaka kada mu je izgledalo da uopte ne raspolae nikakvom moi. Do sada mu uopte nije polo za rukom da dokui drutveno ustrojstvo Lisa, zbog toga to je ono bilo ili suvie jednostavno, ili tako sloeno da mu je njegova razgranatost sasvim izmicala. Jedino to je zasigurno utvrdio bilo je da je Lis podeljen na mnogobrojna sela, iji je Erli bio tipian primer. U izvesnom smislu, meutim, nije moglo biti rei o tipinim primerima, poto se Alvin uverio da svako selo nastoji da se to je mogue vie razlikuje od svojih suseda. Sve ga je to veoma zbunjivalo. Iako je bio sasvim mali i okupljao jedva hiljadu itelja, Erli je obilovao iznenaenjima. Teko da je postojao ma i jedan jedini vid ivota koji se nije razlikovao od svog parnjaka u Diasparu. Ova podvajanja pruala su se i do tako temeljnih stvari kao to je govor. Samo su se deca koristila glasovima prilikom normalnog saobraanja; odrasli teko da bi uopte progovorili i posle izvesnog vremena. Alvinu je postalo jasno da to ine iskljuivo iz ljubaznosti prema njemu. Bilo je to neobino, osujeujee iskustvo obresti se usred velike mree beumnih i nedokuivih rei, ali Alvin se ubrzo navikao. inilo se iznenaujuim to je govorni jezik uopte opstao, budui da se vie nije nalazio ni u kakvoj upotrebi, ali Alvin je tek kasnije ustanovio da su stanovnici Lisa veliki poklonici pevanja, odnosno svih oblika muzike. Bez ovog podstreka, sva je prilika da bi oni odavno postali potpuno nemi. Stalno su bili zauzeti neim, zaokupljeni zadacima ili problemima koji su Alvinu obino izgledali nepojmljivi. Kada mu je ipak polazilo za rukom da shvati ta rade, predmet njihovog zanimanja inio mu se sasvim nepotrebnim. Najvei deo prehrambenih proizvoda, na primer, rastao je na zemlji, a nije bivao sintetizovan u saglasnosti sa shemama izraenim u dubokoj prolosti. Kada je Alvin izrazio svoje uenje, strpljivo mu je objanjeno da itelji Lisa uivaju da gledaju kako stvari rastu, da vre sloene genetike eksperimente, kao i da pronalaze sve tananije ukuse i slasti. Erli je bio uven po svom vou, ali kada je Alvin kuao nekoliko izabranih uzoraka, oni mu se nisu uinili nimalo boljim od voa koje je mogao stvoriti u Diasparu samo pokretom malog prsta. U prvi mah se upitao da li su stanovnici Lisa zaboravili, odnosno da li su ikada posedovali sile i maine koje je on drao sasvim obinim i na kojima se temeljio sam ivot u Diasparu. Ubrzo je ustanovio da to nije tako. Orue i znanje su postojali, ali su se koristili samo kada je to bilo od sutinskog znaaja. Najuoljiviji primer bio je vezan za prevozni sistem, ako se on uopte mogao udostojati tim imenom. Ljudi su kratke udaljenosti prevaljivali peice, uivajui u tome. Ukoliko im se, pak, urilo, ili su morali da prebace manje terete, koristili su ivotinje koje su oevidno bile uvebane za ovu svrhu. Tovarnu marvu predstavljala su niska, estonoga stvorenja, veoma posluna i snana, ali skromne inteligencije. Trkae ivotinje bile su sasvim razliite pasmine; normalno su ile na etiri noge, koristei svoje veoma miiave stranje udove samo kada su stvarno brzo jurile. Mogle su uzdu da prevale itav Lis za ciglih nekoliko asova, dok bi putnici jahali na istaknutom seditu koje je kaievima bilo sapeto oko ivotinjinog boka. Nita na svetu ne bi moglo nagnati Alvina da preduzme tako riskantno jahanje, mada je ono predstavljalo veoma omiljen sport kod mlaeg sveta. Njihovi istokrvni paripi predstavljali su aristokratiju ivotinjskog carstva i bili su sasvim svesni toga. Alvinu je esto dopiralo do uha hvalisavo askanje, voeno prilino bogatim renikom, o prolim i buduim pobedama. Kada je pokuao da im se priblii i da se ukljui u njihov razgovor, oni su se pretvarali da ga ne razumeju, a ukoliko bi on navaljivao, odjahali bi od njega

povreenog dostojanstva. Ove dve vrste ivotinja bile su dovoljne za sve obine potrebe i pruale su svojim vlasnicima takva zadovoljstva kakva nije bilo u stanju da prui nikakvo mehaniko sredstvo. Ali kada bi se javila potreba za veoma velikim brzinama i kada je trebalo prebaciti teke terete, na pozornicu bi stupale maine koje su se upotrebljavale bez oklevanja. Iako je ivotinjsko carstvo Lisa priutilo Alvinu itav jedan svet novih zanimanja i iznenaenja, njega su ipak u najveoj meri opinile dve krajnje take spektra ljudske populacije. Veoma mladi i veoma stari itelji bili su za njega podjednako neobini i podjednako zapanjujui. Najvremeniji stanovnik Erlija tek to je proiveo drugo stolee i pred sobom je imao jo svega nekoliko godina ivota. Kada on bude stigao u to doba, pade Alvinu na pamet, telo mu se gotovo uopte nee promeniti, dok je ovaj starac, koji pred sobom kao naknadu nije imao itav niz buduih postojanja, ve gotovo iscrpeo sve svoje fizike snage. Kosa mu je bila sasvim seda, a lice mu je predstavljalo neverovatno prepletenu mreu bora. Najvei deo vremena provodio je sedei na suncu ili se polako etajui selom, izmenjujui beumne pozdrave sa svakim koga bi sreo. Kako se Alvinu inilo, on je bio sasvim zadovoljan; nita vie nije traio od ivota, niti ga je uzbuivala pomisao na skori kraj. Bila je to filosofija koja se u toj meri razlikovala od one u Diasparu da je Alvin uopte nije mogao pojmiti. Zbog ega bi se neko mirio sa smru kada ona nije bila nuna, kada vam je na raspolaganju stajao izbor da ivite hiljadu godina, a onda da prostrujite kroz mnogo milenijuma da biste ponovo krenuli ispoetka u svetu kome ste vi pomogli da se uoblii? vrsto je odluio da razrei ovu tajnu im mu se bude ukazala prilika da je iskreno razmotri sa nekim. Bilo mu je veoma teko da poveruje da se Lis opredelio za ovo po slobodnoj volji, znajui pri tom da postoji i druga mogunost. Deo odgovora pronaao je meu decom, tim malim stvorenjima koja su mu izgledala podjednako udna kao i ivotinje u Lisu. Proveo je mnogo vremena meu njima, posmatrajui ih kako se igraju; na kraju, ona su ga prihvatila kao prijatelja. Ponekad mu se inilo da deca uopte nisu ljudska, poto su im pobude, logika, pa ak i jezik bili sasvim osobeni. Sa nevericom bi pogledao u odrasle i pitao se kako je mogue da su se oni razvili iz ovih izuzetnih bia koja kao da su najvei deo ivota provodila u svom vlastitom, privatnom svetu. Pa ipak, ak i onda kada su ga varala, budila su mu u srcu oseanje koje mu je ranije bilo potpuno nepoznato. Kada bi - to je bio prilino redak izuzetak - briznula u pla zbog neke osujenosti ili oajanja, njihova mala potitenost inila mu se traginijom od ovekovog dugog povlaenja posle gubitka Galaktikog Carstva. Ovo je bilo suvie veliko i daleko da bi ga dirnulo, dok je pla deteta pogaao pravo u srce. Alvin je upoznao ljubav u Diasparu, ali sada se sreo sa neim podjednako dragocenim, bez ega sama ljubav nije mogla dostii svoje najvie ispunjenje, ve je uvek ostajala nepotpuna. Bila je to nenost. Dok je Alvin prouavao Lis, ovaj je takoe njega ispitivao i nije bio nezadovoljan onim to je pronaao. Proveo je u Erliju tri dana, kada mu je Seranis predloila da krene malo dalje i da obie i druge delove zemlje. On je smesta prihvatio predlog - pod uslovom da ne mora da jae neku od seoskih trkakih ivotinja. "Uveravam te", ree Seranis, sa retkim prizvukom humora, "da ovde nikome ne pada ni na kraj pameti da izlae opasnosti svoje dragocene konje. Poto je ovo naroiti sluaj, pripremiu prevoz koji e ti znatno vie pristajati. Hilvar e ti biti vodi, ali, naravno, ti i dalje uiva punu slobodu kretanja." Alvin se upitao da li je to sasvim istina. Pretpostavljao je da bi bilo izvesnih primedbi ukoliko bi on pokuao da se vrati na breuljak sa ijeg je vrha prvi put izbio u Lis. Ovo ga, meutim, za sada nije mnogo zabrinjavalo, poto jo nije urio sa povratkom u Diaspar; i inae je o tom problemu malo razmiljao, posle prvobitnog susreta sa Seranis. ivot je ovde

obilovao zanimljivostima i novinama, tako da je on jo bio zadovoljan njime. Cenio je Seranisin postupak da mu ponudi svog sina kao vodia, mada su Hilvaru nesumnjivo data pomna uputstva da vodi rauna da ovaj neto ne zabrlja. Alvinu je bilo potrebno izvesno vreme da se navikne na Hilvara, iz razloga koje mu nije mogao tano objasniti, a da mu pri tom ne povredi oseanja. Fiziko savrenstvo predstavljalo je sveoptu pojavu u Diasparu, to je dovelo do potpunog obezvreenja pojedinane lepote; ljudi su je primeivali koliko i vazduh koji su udisali. To, meutim, nije bilo tako u Lisu, a najlaskaviji pridev koji se mogao pripisati Hilvaru glasio je 'odbojan'. Prema Alvinovim merilima, on je bio krajnje ruan i ovaj ga je krae vreme hotimice izbegavao. Ako je Hilvar toga i bio svestan, niim to nije pokazao; nedugo potom, njegova uroena prijatnost sruila je sve prepreke koje su stajale meu njima. Tek je trebalo da doe vreme kada e se Alvin toliko navii na Hilvarov iroki, izvijeni osmeh, na njegovu snagu i blagost, da e teko moi da poveruje da ga je nekada smatrao neprivlanim; tada e mu se initi da ga ne bi menjao ni za ta na svetu. Krenuli su iz Erlija odmah posle svitanja u malom vozilu koje je Hilvar nazvao hoverkraft i koje je naizgled radilo na istom principu kao i maina kojom se Alvin dovezao iz Diaspara. Lebdelo je u vazduhu nekoliko centimetara iznad tla i mada nije bilo ni traga od nekih tranica, Hilvar mu je kazao da se kola mogu kretati samo po unapred odreenim putevima. Sva populaciona sredita bila su povezana na ovaj nain, ali za vreme itavog svog boravka u Lisu Alvin nije video u upotrebi nijedan drugi hoverkraft. Hilvar je uloio velike napore u organizovanje ove ekspedicije i oigledno je oekivao od nje isto tako mnogo kao i Alvin. Planirao je put, imajui na umu svoja vlastita interesovanja, poto mu je prirodopis bio velika strast; nadao se da e pronai nove primerke iz sveta insekata u srazmerno nenaseljenim podrujima Lisa koje e posetiti. Nemeravao je da se otisnu na jug koliko god ih maina bude vozila, a da ostatak puta prevale peice. Ne uviajui u tom trenutku ta to zapravo znai, Alvin nije uputio nikakvu primedbu. Na putu su imali i drutvo - Krifa, najspektakularnijeg od mnogih Hilvarovih ljubimaca. Kada bi Krif mirovao, njegovih est koprenastih krila lealo bi pripijeno uz telo, koje se presijavalo kroz njih kao ezlo optoeno dragim kamenom. Ukoliko bi ga neto uznemirilo, prhnuo bi u vazduh lepetima punim preliva i uz priguen fijuk nevidljivih krila. Iako bi veliki insekt doao kada bi bio pozvan i, ponekad, sluao jednostavne naredbe, bio je gotovo sasvim bezuman. Pa ipak, posedovao je svoju odreenu linost i zbog neega je bio sumnjiav prema Alvinu iji su povremeni pokuaji da stekne njegovo poverenje uvek okonavali krahom. Za Alvina je putovanje kroz Lis imalo izvesnu snoliku nestvarnost. Utihla poput duha, maina je klizila preko talasastih ravnica i vijugala kroz ume, nikada ne skreui sa svog nevidljivog traga. Putovala je moda deset puta bre no to bi ovek normalno koraao; retko se inae dogaalo da se nekom itelju Lisa vie uri od toga. Proli su kroz mnoga sela, od kojih su neka bila vea od Erlija; veina ih je bila podignuta na u osnovi slian nain. Alvin je sa zanimanjem uoavao tanane, ali vane razlike u odevanju, pa ak i fizikom izgledu koje bi se ispoljavale kada bi iz jedne zajednice preli u drugu. Civilizacija Lisa sastojala se iz vie stotina razliitih kultura, od kojih je svaka nekom posebnom nadarenou doprinosila celini. Hoverkraft je bio dobro natovaren najpoznatijim proizvodom Erlija - malom, utom breskvom koju su sa zahvalnou primali svi kojima bi Hilvar dao nekoliko komada. esto se zaustavljao da porazgovara sa prijateljima i da predstavi Alvina, koga je svaki put oaravla jednostavna ljubaznost trenutnog prelaska na govorni jezik im bi se saznalo ko je on. To mora da im je bilo prilino naporno, ali koliko je on mogao prosuditi, oni su uvek odolevali iskuenju da skliznu u telepatiju i nikada ga nisu iskljuivali iz svojih razgovora.

Najdue su se zadrali u jednom malom selu, gotovo skrivenom u moru visoke, zlatne trave, koja im se uzdizala visoko iznad glava, talasajui se na blagom povetarcu kao da je nadahnuta ivotom. Dok su se kretali kroz nju, neprestano su ih sustizali valjajui talasi, kako su se nebrojene vlati skladno povijale nad njima. To im je najpre malo smetalo, poto se Alvinu javilo nerazumno uverenje da se trava savija nadole da bi ga gledala, ali je ubrzo naao da neprekidno kretanje deluje prilino ospokojavajue. Nedugo potom, Alvinu je postalo jasno zato su se ovde zaustavili. U maloj gomili koja se namah sakupila jo pre no to su kola uklizala u selo nalazila se i stidljiva, tamnokosa devojka koju je Hilvar predstavio kao Niaru. Oni su oevidno bili veoma radosni to se ponovo vide i Alvin im je pozavideo na njihovoj neprikrivenoj srei pri ovom kratkom susretu. Hilvar je oigledno dospeo u procep izmeu dunosti vodia i elje da mu jedini sadrug bude Niara; Alvin ga je ubrzo izvukao iz neprilike, davi se u nekakvo istraivanje za svoj gro. Nije bilo mnogo toga da se vidi u malom selu, ali on se ipak lepo proveo. Kada su ponovo krenuli na put, pojavilo se itavo mnotvo pitanja na koja je on od Hilvara hteo da potrai odgovor. Nije imao pojma kako izgleda ljubav u telepatskom drutvu, i posle kraeg oklevanja iziao je na sredu sa tim. Hilvar je predusretljivo pristao da mu objasni, iako je Alvin posumnjao da je prekinuo prijatelja u dugom i nenom mentalnom opratanju. Izgledalo je da u Lisu sve ljubavi poinju mentalnim kontaktom, a mogli su protei meseci, pa ak i godine, pre no to se par stvarno sretne. Na ovaj nain, smatrao je Hilvar, nije moglo doi do pogrenih utisaka niti obmana kod obe strane. Dvoje ljudi iji su umovi meusobno bili otvoreni nisu mogli sakriti nikakve tajne. Ukoliko bi to neko pokuao, drugi partner bi istog asa znao da je neto pritajeno. Samo veoma zreli i potpuno uravnoteeni umovi mogli su podneti ovo krajnje potenje; jedino je ljubav utemljena na potpunoj nesebinosti bila u stanju da ga preivi. Alvin je shvatio da je takva ljubav dublja i bogatija od svih za koje je njegov narod znao; ona je, u stvari, bila u toj meri savrena da on gotovo nije verovao da se uopte moe dogoditi. Hilvar ga je uverio da ipak moe; kada ga je Alvin zamolio da bude odreeniji, oi su mu zaiskriile i on je utonuo u svoja sanjarenja. Postojale su neke stvari koje se nisu mogle saoptiti; one su se ili znale ili nisu. Alvin je tuno shvatio da nikada nee biti sposoban za takvo meusobno razumevanje koje su ovi sreni ljudi postavili kao temlj vlastitih ivota. Kada je hoverkraft iziao iz savane, koja se okonala tako naglo kao da je postojala neka granica preko koje trava nije smela da raste, pred njima se pojavio lanac niskih breuljaka bogato obraslih umom. Hilvar je objasnio da je to predstraa, jedan od glavnih bedema koji uvaju Lis. Prave planine leale su dalje, ali Alvinu su i ova mala brda bila oaravajui prizor pun strahopotovanja. Kola su se zaustavila u uskoj, zaklonjenoj dolini koju su i dalje napajali toplota i svetlost zalazeeg sunca. Hilvar je pogledao Alvina tako estitim oima, za koje se moglo zakleti da su sasvim liene bilo kakvog pritvorstva. "Odavde emo nastaviti peice", ree on veselo, poevi da istovaruje opremu iz vozila. "Ne moemo vie da se vozimo." Alvin baci pogled na brda koja su ih okruivala, a zatim na udobno sedite u kome je putovao. "Zar ne postoji nikakav obilazni put?" upita, ne sa mnogo nade. "Postoji", uzvrati Hilvar. "Ali mi neemo da obilazimo, ve idemo na vrh, to je daleko zanimljivije. Podesiu kola na automatsko upravljanje, tako da e nas ekati kada se budemo spustili sa druge strane." Odluan da ne popusti bez borbe, Alvin je preduzeo poslednji korak. "Uskoro e se smraiti", usprotivi se. "Nee nam poi za rukom da prevalimo taj put pre

zalaska sunca." "Tano", ree Hilvar, razvrstavajui pakete i opremu neverovatnom brzinom. "Proveemo no na vrhu, a ujutro emo zavriti putovanje." Ovoga puta, Alvin je znao da je poraen. Oprema koju su nosili izgledala je ogromna, ali iako je bila veoma zamana, praktino nije teila nita. Bila je zapakovana u kontejnere sa polarizatorima gravitacije koji su joj potirali teinu, ostavljajui joj jedino inerciju. Sve dok bi se kretao u pravoj liniji, Alvin uopte nije bio svestan da nosi neki teret. Baratati ovim kontejnerima zahtevalo je malo uvebavanja, jer ukoliko bi pokuao da iznenada promeni pravac kretanja, tovar koji je nosio najednom kao da je dobijao jogunastu linost, upirui se iz sve snage da ga zadri na prvobitnom pravcu, sve dok ne bi savladao njegov momenat inercije. Kada je Hilvar privrstio sve remenove i utvrdio da je i sve ostalo u redu, lagano su krenuli uz dolinu. Alvin se enjivo osvrnuo prema hoverkraftu koji je krenuo nazad po vlastitom tragu i nestao sa vidika; upitao se koliko e asova protei pre no to ponovo bude mogao da se opusti u njegovoj udubnosti. Meutim, ispostavilo se da je penjanje veoma prijatno; blago sunce sijalo im je u lea, a unaokolo su se raskriljavali stalno novi prizori. Postojala je delimino utrta staza koja je nestajala s vremena na vreme, mada je Hilvaru polazilo za rukom da je prati ak i onda kada joj Alvin nije mogao razabrati ni traga. Upitao je Hilvara kako je nastala ova staza; odgovoreno mu je da u ovim brdima ima mnogo malih ivotinja - od kojih su neke bile samotnjaci, dok su druge ivele u primitivnim zajednicama koje su odravale mnoga svojstva ljudske civilizacije. Samo je mali broj otkrio, ili bio nauen, da koristi orua i vatru. Alvinu se uinilo da takva stvorenja mogu biti samo prijateljski naklonjena; on i Hilvar prihvatili su to kao izvesnu pouzdanost, budui da je proteklo mnogo vremena od kada se neto na Zemlji odvailo da se suprotstavi nadmonosti oveka. Peli su se pola asa, kada je Alvin po prvi put razabrao priguen, odjekujui amor u vazduhu oko sebe. Nije mogao ustanoviti njegov izvor, jer je izgledalo da ne dopire ni iz jednog odreenog pravca. Nije prestajao, ve je neprestano potojao buniji kako se predeo irio unaokolo. Rado bi upitao Hilvara ta je posredi, da nije morao da tedi dah za znatno vaniju svrhu. Alvin je bio besprekorno zdrav; u stvari, on uopte nije upoznao bolest tokom celog svog ivota. Ali fizika kondicija, ma koliko inae bila vana i neophodna, nije bila dovoljna za poduhvat koji je sada preduzimao. Imao je telo, ali nije raspolgao umenou. Hilvarovi laki, dugi koraci, talasi snage lieni napora to su ga uznosili uz svaki uspon, ispunjavlai su Alvina zaviu - i odlunou da ne posustane sve dok uopte bude u stanju da pokree noge. Znao je savreno dobro da ga Hilvar proverava i nije mu to zamerio. Bila je to zdrava igra i on se saiveo sa njome, iako mu se umor polako irio nogama. Hilvar se saalio na njega kada su prevalili dve treine uspona; nakratko su predahnuli, pruivi se na strminu koja je gledala prema zapadu, dok im je blaga suneva svetlost napajala tela toplinom. Potmula grmljavina bila je sada veoma snana; Alvin je zatraio od Hilvara objanjenje, ali ovaj je odbio da mu ga da. Ako bi mu sada kazao ta ga eka na kraju nasipa, rekao mu je, izostalo bi svako iznenaenje. Sada su se kretali u pravcu sunca, ali, sreom, zavrni deo uspona bio je blag i lak. Drvee koje je prekrivalo nie delove brda sada se proredilo, kao da se i ono umorilo od borbe sa silom tee; poslednjih nekoliko stotina metara tle je bilo obraslo niskom, krutom travom po kojoj je bilo vrlo prijatno koraati. Kada se vrh pojavio na vidiku, Hilvara je iznenada preplavila plima energije i on je ustrao uz strminu. Alvin je odluio da ne prihvati izazov; u stvari, nije imao nikakvih izgleda. Bio je sasvim zadovoljan da nastavi tromim korakom, a

kada bude stigao Hilvara, da se srui pored njega u prijatnoj iscrpljenosti. Tek kada je povratio dah, mogao je poeti da se divi pogledu koji se pruao pod njim, ugledavi najzad izvorite neprestane grmljavine koja je sada ispunjavala vazduh. Tle se strmo obruavalo nadole sa litice brda - tako strmo, u stvari, da se ubrzo pretvaralo u gotovo okomit greben. Odskaui daleko od proelja grebena pruala se mona koprena vode, koja se povijeno sunovraivala kroz prostor da bi se rasprskavala o stene hiljadu stopa nie. Tu se gubila u svetlucavoj izmaglici kapljica, dok se iz dubine oglaavala ona postojana, potmula grmljavina koja se rastakala u uplje odjeke s obe strane brda. Najvei deo vodopada sada se nalazio u senci, ali suneva svetlost, koja se slivala preko planina, i dalje je obasjavala donje predele, dodajui zavrni prisenak arobnosti celom prizoru. Podrhtavajui u kratkovenoj lepoti, iz samog korena sunovrata uzdizala se poslednja duga na Zemlji. Hilvar napravi dugaku kretnju rukom, obujmivi itavo obzorje. "Odavde", ree on, povisivi glas da bi nadjaao grmljavinu vodopada, "moe sagledati ceo Lis." Alvin je imao razloga da mu veruje. Na sever su se pruale nebrojene milje uma, mestimino proarane istinama, poljima i vijugavim tokovima stotina reka. Zapreteno negde u ovoj ogromnoj panorami lealo je selo Erli, ali nije bilo nikakve svrhe traiti ga. Alvinu se uinilo da vidi odsev jezera pored koga ga je put doveo do ulaza u Lis, ali je ubrzo shvatio da ga je oko obmanulo. Jo dalje na sever, ume i istine gubile su se u arenoj prostirci zelenila, izbrazdanoj tu i tamo linijama brda. A iza nje, na samoj granici vidljivosti, planine koje su ograivale Lis od pustinje pruale su se poput dalekih oblanih masa. Pogled je bio neto drugaiji u pravcu istoka i zapada, dok su na jugu planine izgledale udaljene svega nekoliko milja. Alvin ih je potpuno razgovetno video i postalo mu je jasno da su znatno vie od malog vrha na kome je stajao. Od njih ga je razdvajao predeo koji se inio znatno divljijim nego zemlja kroz koju su upravo proli. Na neki neodredljiv nain, izgledao je pust i prazan, kao da ovek tu nije iveo toliko godina. Hilvar odgovori na Alvinovo neizreeno pitanje. "Nekada je i ovaj deo Lisa bio nastanjen", ree. "Ne znam zbog ega je naputen, a moda emo ga jednog dana ponovo naseliti. Sada tamo ive samo ivotinje." Odista, nigde nije bilo ni traga od ljudskog ivota: nijedna krevina ili ukroeno reno korito koji bi govorili o ovekovom prisustvu. Samo se na jednom mestu mogao primetiti znak da je on jednom tu iveo: na udaljenosti od mnogo milja, samotne bele ruevine trale su iznad kronji drvea poput slomljene eljusti. Svuda unaokolo dungla je ponovo zadobila prevlast. Sunce je zahodilo za zapadne zidine Lisa. U trenu u kome se gubi dah, daleke planine kao da su buknule zlatnim plamenom; a onda je zemlja nad kojom su bdile utonula u senku i no je pala. "Trebalo je da ovo uinimo ranije", ree Hilvar, praktian kao i uvek, kada je poeo da istovaruje opremu. "Kroz pet minuta sasvim e se smraiti... a i zahladnie." Neobini delovi ureaja poee da se slau po travi. Iz tankog tronoca pruala se okomita ipka sa krukolikim zadebljanjem na gornjem kraju. Hilvar ju je podizao dok mu nije dola u visinu glave, a zatim dade mentalni signal koji Alvin nije mogao da uhvati. U istom asu, njihovo malo logorite preplavila je svetlost, a tama je ustupila. Kruka nije zraila samo svetlost ve i toplotu, poto je Alvin osetio blagu, umilnu jaru koja kao da mu je uranjala do samih kostiju. Nosei tronoac u jednoj ruci, a prtljag u drugoj, Hilvar se poeo sputati niz obronak, dok je Alvin hitao za njim, nastojei na svaki nain da ne izie iz kruga svetlosti. Konano su se

ulogorili u maloj uvali nekoliko stotina metara ispod litice brda, a zatim poee da stavljaju u pogon ostatak opreme. Najpre je dola velika polukugla od nekog krutog i gotovo nevidljivog materijala koja ih je potpuno zakrilila, titei ih od prohladnog povetarca koji je u meuvremenu poeo da piri uz strmine brda. Izgledalo je da kupolu generie mala, pravougaona kutija koju je Hilvar stavio na zemlju, da bi potom sasvim zaboravio na nju, ak u toj meri da ju je zatrpao drugim delovima opreme. Moda je ona takoe projektovala udobne, poluprovidne leajeve na koje se Alvin rado ispruio. Bilo je to prvi put da vidi kao se nametaj materijalizuje u Lisu, gde mu se inilo da su zgrade uasno prenatrpane stalnim pokustvom koje je znatno bolje bilo bezbedno odloiti u Banke Seanja. Obrok koji je Hilvar proizveo iz jednog od svojih ureaja takoe je predstavljao prvu, isto sintetiku hranu koju je Alvin okusio od dolaska u Lis. Postojalo je stalno strujanje vazduha, koji se usisavao kroz neki otvor gore na kupoli kako je pretvara materije zahvatao sirovine i pravio svoje svakodnevno udo. Sve u svemu, Alvin je bio znatno sreniji sa isto sintetikom hranom. Nain na koji je ona druga spravljena inilo mu se uasno nehigijenskim, a sa pretvaraem materije bar ste uvek bili naisto ta jedete. Prionuli su na veernji obed, dok je no oko njih postajala gua, a zvezde poele da se pomaljaju. Kada su zavrili, sa druge strane kruga svetlosti vladala je potpuna tama, na ijoj je ivici Alvin razabrao kretnje nekih mranih oblija - umskih stvorenja koja su promolila njuke iz svojih skrovita. S vremena na vreme, primetio bi odsev kada bi ga blede oi na as pogledale, ali ma koja da je to bila ivotinja, ona nije prilazila blie, tako da je nije mogao prepoznati. Bilo je veoma mirno i Alvin se osetio neizmerno spokojnim. Kratko vreme proveli su zavaljeni na leajevima, razgovarajui o onome to su videli, o tajni u koju su obojica bili upleteni, kao i o mnogim vidovima po kojima se njihove dve kulture razlikuju. Hilvara je opinila udesnost Vodova Venosti koji su stavili Diaspar izvan domaaja vremena i Alvin je veoma teko mogao da odgovori na neka njegova pitanja. "Ono to ne razumem", ree Hilvar, "jeste kako su tvorici Diaspara mogli biti sigurni da nikada nee doi do nekog kvara u vodovima pamenja. Kae da su podaci koji odreuju grad i sve njegove itelje uskladiteni kao sheme elektrinih naboja u kristalu. Dobro, kristali e zauvek trajati, ali ta je sa svim onim vodovima koji su povezani sa njima? Da li im se ikada dogodilo bilo kakav kvar?" "Postavio sam Kedronu isto pitanje i on mi je kazao da su Banke Seanja utrostruene. Svaka od njih u stanju je da odrava grad, a ako bi u njoj dolo do nekakve greke, ostale dve bi je automatski ispravile. Jedino ako se dogodi isti kvar u isto vreme u dve banke, proistekla bi ozbiljna teta, ali izgledi za tako neto beskrajno su mali." "A kako se odrava odnos izmeu shema uskladitenih u jedinicama pamenja i trenutnog ustrojstva grada? Izmeu plana po sebi i stvari koje on opisuje?" Alvin nije bio osobito upuen u ove probleme. Znao je da se odgovor odnosi na tehnologiju koja je povezana sa manipulisanjem samog prostora, ali kako se jedan atom moe vrsto fiksirati u poloaj odreen podacima uskladitenim na nekom drugom mestu, to on naprosto nije umeo da objasni. U iznenadnom nadahnuu, on pokaza na neviljivu kupolu koja ih je titila od noi. "Kai mi kako je ovaj krov iznad nas stvorila ta kutija na kojoj sedi", upita on, "pa u ti objasniti na kom principu rade Vodovi Venosti." Hilvar se nasmeja. "Mislim da je poreenje poteno. Morae da pita nekog od naih strunjaka za teoriju polja. Ja ti to svakako ne umem rei."

Alvina je ovaj odgovor nagnao na razmiljanje. U Lisu je, dakle, i dalje bilo ljudi koji su se razumeli u rad maina; tako neto nije se moglo rei za Diaspar. Proveli su jo neko vreme u askanju i razgovoru, kada Hilvar ree: "Umoran sam. ta je s tobom? Tebi se ne spava?" Alvin protrlja svoje jo umorne noge. "Naprotiv", priznade on, "ali nisam siguran da u moi. Spavanje mi i dalje izgleda kao prilino udna navika." "Ono je znatno vie od navike", osmehnu se Hilvar. "uo sam da je nekada predstavjalo nunu potrebu svakog ljudskog stvora. Mi i dalje obiavamo da spavamo bar jednom dnevno, makar samo nekoliko asova. Za to vreme telo se osvei, ba kao i um. Zar u Diasparu niko nikada ne spava?" "Samo u veoma retkim prilikama", ree Alvin. "Jeserak, moj staratelj, uinio je to jednom ili dva puta, poto je preduzeo neke vanredno sloene mentalne napore. Dobro satkano telo ne bi trebalo da osea potrebu za takvim razdobljima poinka; mi smo ih se otaralil pre mnogo miliona godina." Jo dok je izgovarao ove prilino hvalisave rei, vlastite kretnje su ga izneverile. Osetio je malaksalost kao nikada ranije u ivotu; izgledalo je da mu se prua od listova i bedara, da bi se potom rasprostrla po celom telu. Nije bilo nieg neprijatnog u ovom oseaju - ak, naprotiv. Hilvar ga je posmatrao sa veselim smekom, a Alvin je imao jo taman toliko snage da se upita ne ispobava li to njegov drug neku od svojih mentalnih moi na njemu. Ako je to i bilo posredi, on nije imao nita protiv. Svetlost koja se slivala sa metalne kruke pritulila je svoj sjaj, ali toplota koju je zraila nije jenjavala. Pri poslednjem treptaju svetla, Alvinov pospani um registrovao je jednu neobinu injenicu koju e on morati da ispita sutra ujutro. Hilvar je svukao svoju odeu i Alvin je po prvi put primetio u kojoj se meri dva ogranka ljudske rase meusobno razlikuju. Neke od promena odnosile su se na puke naglaenosti ili proporcije, ali druge, kao to su spoljni polni organi i prisustvo zuba, noktiju i telesnih malja bile su znatno temeljnije. Ono to ga je, meutim, najvema zaudilo, bila je udna mala upljina usred Hilvarovog trbuha. Kada se, nekoliko dana kasnije, iznenada setio ove stvari, ona je uzrokovala itavo mnotvo objanjavanja. Hilvar je morao utroiti mnogo hiljada rei i nacrtati nekoliko diagrama, pre no to mu je polo za rukom da svom prijatelju estito objasni funkciju pupka. No, upravo je to pomoglo da obojica prevale veliki korak napred u razumevanju osnova na kojima su poivale njihove kulture. 12. Bilo je gluvo doba kada se Alvin probudio. Neto ga je uznemirilo, nekakav uanj koji mu je dopro do uma uprkos neprestanoj grmljavini vodopada. Uspravio se u tami, netremice zurei u skrivenu zemlju; zaustavio je dah, oslukujui potmulu tutnjavu vode i blae, varavije zvuke nonih stvorenja. Nita se nije videlo. Sjaj zvezda bio je preslab da obasja veliki predeo koji se pruao nekoliko stotina stopa ispod; samo je reckava linija tamnije noi, koja je zaklanjala zvezde, ukazivala na planinski lanac sa junog obzorja. U mraku pored sebe, Alvin je zauo kako mu se prijatelj okrenuo i uspravio. "ta je?" oglasio se apatom. "ini mi se da sam uo nekakav um." "Kakav um?"

"Ne znam: moda je posredi bila samo uobrazilja." Vladala je tiina dok su dva para oiju zurila u tajanstvenost noi. A onda, iznenada, Hilvar uhvati Alvina za miicu. "Gledaj!" proaputa. Daleko na jugu sijala je usamljena taka svetlosti, suvie nisko na nebu da bi bila zvezda. Izgledala je bletavobela, sa ljubiastim prelivom, i upravo dok su je posmatrali, snaga je poela da joj raste, sve dok oko vie nije bilo u stanju da je neposredno gleda. Tada se rasprsnula - to je stvorilo utisak da je munja sevnula ispod ruba sveta. U magnovenju, planine i zemlja koju su okruavale plameno su se ocrtale spram none tame. itavu venost potom stigao je duh daleke ekspozije i u umama ispod meu stablima se podigao nenadani vetar. Sve je ubrzo utihnulo i jedna za drugom priguene zvezde ponovo su se pomolile na nebu. Drugi put u ivotu Alvin je upoznao strah. On ovoga puta nije bio tako lian i blizak kao u hali pokretnih puteva, kada je doneo odluku koja ga je dovela u Lis. Moda je pre bilo posredi strahopotovanje nego sam strah; suoio se sa nepoznatim i kao da je ve naslutio da se tamo negde iza planina nalazi neto sa ime e morati da se sretne. "ta je to bilo?" proaputao je otegnuto. Usledila je tako duga pauza, da je on ponovio pitanje. "Pokuavam da ustanovim", ree Hilvar i ponovo zauta. Alvin je pogaao ta mu prijatlej radi i nije ga prekidao u beumnom istraivanju. Konano, Hilvaru se ote blag uzdah razoaranja. "Svi spavaju", ree. "Nema nikoga ko bi mi kazao. Moramo saekati do jutra, osim ako ne probudim nekog od prijatelja. Ne bih voleo da to uinim ako stvarno nije veoma vano." Alvin se upitao ta li je za Hilvara stvar od stvarne vanosti. Upravo je hteo da mu predloi, pomalo sarkastino, da ovo zavreuje prekid neijeg sna. Ali pre no to je izrekao misao, Hilvar je ponovo progovorio. "Setio sam se", ree on, sa prizvukom izvinjavanja. "Prolo je dugo vremena od kada sam poslednji put bio ovde i nisam siguran da li me pamenje ba dobro slui. Ali ovo mora da je almiran." "almiran! Zar on jo postoji?" "Da; gotovo sam ga zaboravio. Seranis mi je jednom kazala da se utvrenje nalazi u ovim planinama. Naravno, ono je ve mnogo vekova u ruevinama, ali moda neko jo ivi tamo." almiran! Za decu dveju rasa, ije su se kultura i istorija tako razlikovale, ovo ime je odista imalo prizvuk arobnjatva. U itavoj dugoj istoriji Zemlje nije bilo veeg epskog dogaaja od odbrane almirana od osvajaa koji su podjarmili itavu Vaseljenu. Iako su se prave injenice sasvim izgubile u maglama koje su gusto obavijale Rana Vremena, predanja nikada nisu zaboravljena i trajae koliko i ljudski rod. Hilvarov glas ponovo se zau iz tame. "Ljudi sa juga rei e nam vie o tome. Imam neke prijatelje tamo; pozvau ih ujutro." Alvin ga gotovo nije uo; zadubio se u vlastite misli, pokuavajui da se seti onoga to je ikada uo o almiranu. Toga nije bilo mnogo; posle ogromnog vremena koje je prolo, niko vie nije mogao razgraniiti istinu od predanja. Jedino je bilo sigurno da je almiranska bitka znaila kraj ovekovih osvajanja i poetak njegovog dugog pada. Meu onim planinama, pomisli Alvin, moda se nalazi reenje svih problema koji su ga zaokupljali toliko godina. "Koliko e nam biti potrebno da stignemo do utvrenja?" upita on Hilvara. "Nikada nisam bio tamo, ali sigurno je dalje nego to sam nameravao da odemo. Sumnjam da e nam biti dovoljan samo jedan dan."

"Moemo li se posluiti hoverkraftom?" "Ne; put vodi meu planine, a nikakva kola tamo ne mogu da prou." Alvin je poeo da se premilja. Bio je umoran, stopala su mu se izranjavila, a miii na listovima jo su ga boleli od naprezanja na koje nije navikao. Sve je ilo u prilog tome da celu stvar odloi za neki drugi put. Ali drugog puta moglo je i ne biti. Pod priguenom svetlou slabanih zvezda, od kojih je prilian broj zgasnuo od kada je almiran podignut, Alvin se neko vreme nosio sa vlastitim nedoumicama, a onda je doneo odluku. Nita se nije promenilo; planine su nastavile svoje prekinuto bdenje nad usnulom zemljom. Ali kljuni obrt u istoriji ve je minuo i ljudska rasa se kretala ka neobinoj, novoj budunosti. Alvin i Hilvar vie nisu spavali te noi, ve su pospremili logor u prvi cik zore. Brdo je bilo optoeno rosom i Alvin je osetio divljenje prema iskriavim draguljima koji su povijali svaku travku i list 'Fisak' vlane trave oarao ga je dok je krio put kroz nju, a kada je stigao do vrha brda i osvrnuo se unazad, video je da se iza njega prua staza poput tamne trake kroz bletavo tle. Sunce se upravo podiglo iznad istonog zida Lisa, kada su stigli do ruba ume. Ovde, Priroda je ponovo bila jedini gospodar. ak je i Hilvar izgledao pomalo izgubljen meu dinovskim stablima to su zapreavala svetlost sunca i stvarala velike senke na podu dungle. Sreom, reka sa vodopada tekla je na jug linijom koja je bila odve prava da bi sasvim bila prirodna i drei se njene obale mogli su izbei gui iprag. Hilvar je utroio veliki deo vremena vodei rauna o Krifu, koji bi povremeno nestajao u dungli ili mahnito jurio preko vode. ak je i Alvin, kome je i dalje sve izgledalo novo, oseao da ova uma poseduje ari koje se nisu sretale u manjim, znatno kultivisanijim gajevima severnog Lisa. Malo je bilo slinog drvea; veina se nalazila u razliitim stanjima devolucije, a neka su se preobratila tokom vekova u svoje prvobitne, prirodne oblike. Prilian broj stabala uopte nije poticao sa Zemlje - a verovatno ni iz Sunevog sistema. Bdijui poput straara nad manjim drveem, uzdizale su se dinovske sekvoje, visoke po tri ili etiri stotine stopa. Nekada su nosile odlije najstarijih stvari na Zemlji; i dalje su bile malo vremenije od oveka. Reka se sada irila; stalno se rastakala u mala jezera, po kojima su stajala usidrena siuna ostrva. Bilo je mnotvo insekata - blistavo obojenih stvorova koji su se njihali tamo-amo iznad povrine vode. Uprkos Hilvarovoj naredbi, Krif je jednom pohitao da se pridrui svojim dalekim srodnicima. Istog trena nestao je u oblaku bletavih krila i do njih je dopro zvuk ljutitog zujanja. Trenutak potom, oblak se rasprsnuo i Krif se vratio preko vode, brzinom koja je gotovo izmicala vidu. Posle toga, drao se tih uz Hilvara i slini izleti mu vie nisu padali na pamet. Predvee su do njih doprli sluajni odsevi planina koje su se pruale ispred. Reka koja im je bila veoma veran vodi sada je tromo proticala, kao da se i ona pribliavala kraju svog puta. Ali bilo je oigledno da nee moi da stignu do planina pre noi; znatno pre zalaska sunca uma je postala tako tamna da je dalje napredovanje bilo nemogue. Velika stabla leala su sasvim u senci, a kroz lie je umeo hladan vetar. Alvin i Hilvar reili su da se ulogore pored jedne gorostasne zimzelene sekvoje, ije su najvie grane i dalje plamtele sjajem sunca. Kada je najzad skriveno sunce zalo, svetlost se i dalje zadrala na razigranoj vodi. Dva istraivaa - kakvima su sada sebe smatrali, i to nipoto bez razloga - otpoinila su u sve guoj tami, posmatrajui reku i razmiljajui o svemu onome to su videli. A onda je Alvin ponovo osetio kako ga obuzima oseaj prijatne dremljivosti koji je prvi put iskusio prethodne noi i on se radosno prepustio snu. Ovaj moda nije bio potreban u lagodnom ivotu Diaspara, ali ovde je bio veoma dobrodoao. U poslednjem trenutku pre no to e uroniti u

stanje nesvesnosti, upitao se ko je poslednji proao ovuda i pre koliko vremena. Sunce je ve stajalo visoko na nebu kada su izbili iz ume i konano se obreli pred planinskim zidinama Lisa. Pred njima se tle strmo uznosilo uvis u talasima golih stena. Ovde se reka okonavala na podjednako spektakularan nain na koji je i nastajala, poto se zemlja otvarala usred njenog toka i ona je buno ponirala sa vidika. Alvin se upitao ta se dogaa sa njom i kroz kakve podzemne peine putuje pre no to ponovo izie na svetlost dana. Moda izgubljeni okeani Zemlje jo postoje, duboko dole u venoj tami, i moda ova drevna reka i dalje osea zov koji je mami ka moru. Hilvar je za trenutak zastao da bi bacio pogled na vrtlog i veliku uvalu u tlu. Zatim pokaza na jedan procep u brdima. "almiran lei u ovom pravcu", ree pouzdano. Alvin ga nije upitao kako to zna; pretpostavio je da je Hilverov um stupio u vezu sa nekim prijateljem udaljenim mnogo milja, tako da mu je beumno dostavljen podatak koji mu je bio potreban. Nisu utroili mnogo vremena na putu do procepa, a kada su proli kroz njega, nali su se na neobinoj zaravni sa blago zakoenim rubovima. Alvin vie nije oseao umor, ba kao ni strah, ve samo napeto iekivanje i slutnju bliske pustolovine. Nije imao pojma o tome ta e otkriti. Da ga je neko otkrie ekalo, u to uopte nije sumnjao. Kada su se pribliili vrhu, priroda zemljita naglo se promenila. Donji deo strmine sastojao se od poroznih, vulkanskih stena, koje su mestino bile sabrane u velike gomile ljake. Povrina se sada najednom pretvorila u vrsti, staklasti pokrov, gladak i sklizak, kao da je kamenje najednom poelo da se sliva niz planinu u obliku rastopljene reke. Ivica zaravni nalazila se neposredno pred njima. Hilvar je stigao do nje prvi, a nekoliko sekundi kasnije Alvin ga je pretekao i bez rei se zaustavio. Odista su stajali na ivici, ali ne zaravni kao to su oekivali, ve dinovske uvale, duboke pola, a iroke tri milje. Pred njima se tle strmo obruavalo nadole, lagano se zaravnjujui pri dnu doline, da bi potom ponovo poelo da se uspinje, sve strmije i strmije, ka suprotnom rubu. U najniem delu uvale nalazilo se kruno jezero, ija je povrina neprestano podrhtavala, kao da su je remetili neprekidni talasi. Iako je bilo obasjano punim sjajem sunca, itavo to veliko udubljenje izgledalo je abonosno crno. Alvin i Hilvar nisu mogli ni da naslute od kakvog je materijala sastavljen krater, ali on je bio crn poput stena sa nekog sveta koji nikad nije video sunca. To, meutim, nije bilo sve; leei pod njihovim nogama i okruujui ceo krater, pruala se beavna metalna traka, iroka oko sto stopa, nagriena nebrojenim vekovima, ali bez i najmanjeg znaka re. Kada su im se oi privikle na avetinjski prizor, Alvin i Hilvar su razabrali da crnilo uvale nije tako potpuno kao to su mislili. Tu i tamo, tako varave da su ih samo neposredno mogli videti, siune eksplozije svetlosti iskriile su na abonosnim zidovima. Javljale su se bez plana, nestajui im bi se pojavile, poput odraza zvezda na uzburkanom moru. "udesno", prozbori Alvin. "Ali ta je to?" "Izgleda kao nekakav reflektor." "Ali tako je crno!" "To samo tako izgleda naim oima, ne zaboravi. Mi ne znamo koja zraenja koriste." "Ali sigurno mora postojati jo neto! Gde je utvrenje?" Hilvar pokaza na jezero. "Dobro osmotri", ree. Alvin pogleda kroz drhtavi krov jezera, pokuavajui da dokui tajne koje je ono krilo u svojim dubinama. Najpre nije mogao nita da razabere; a onda, u pliaku blizu obale, opazio je jedva primetan preplet svetlosti i senke. Polo mu je za rukom da sledi aru ka sreditu jezera, sve dok dublja voda nije prikrila dalje pojedinosti.

Tamno jezero progutalo je utvrenje. Na njegovom dnu leale su ruevine nekada monih zdanja koje je vreme pregazilo. Pa ipak, nisu sva potonula, poto je na suprotnoj strani kratera Alvin uoio gomile raznolikog kamenja i velike blokove koji mora da su nekada sainjavali deo masivnih zidova. Voda ih je zapljuskivala, ali jo nije dosegla dovoljno visoko da okona svoju pobedu. "Krenuemo oko jezera", ree Hilvar, govorei blago, kao da je velianstvena pusto unela zebnju u njegovu duu. "Moda emo pronai neto u onim ruevinama." Prvih nekoliko stotina metara zidovi kratera bili su tako strmi i glatki da je bilo teko stajati uspravno, ali uskoro su stigli do blae strmine, gde su mogli lako da koraaju. Blizu obale jezera glatka abonosovina povrine bila je prekrivena tankim slojem tla koji su vetrovi Lisa sigurno naneli ovde tokom vekova. etvrt milje dalje, gorostasni kameni blokovi bili su naslagani jedan na drugi, poput razbacanih igraki nekog deteta-dina. Tu se jo mogao razaznati deo jednog masivnog zida; malo dalje, dva isklesana obeliska obeleavala su ono to je nekada bio moni ulaz. Svuda su rasle mahovine i puzavice, kao i mala, zakrljala drveta. ak je i vetar bio pritajen. I tako su Alvin i Hilvar doli do ruevina almirana. Pred ovim zidinama, kao i pred energijama koje su stajale pod njihovim okriljem, sile koje su bile u stanju da raspre svetove u prainu palile su i harale, ali i bile do nogu potuene. Jednom je ovo mirno nebo plamtelo u ognju istrgnutom iz srca sunaca, a planine Lisa morale su podrhtavati poput ivih bia, suoene sa besom svojih gospodara. Niko nije nikada osvojio almiran. Ali sada je utvrenje, to nepobedivo utvrenje, konano palo - osvojili su ga i unitili strpljivi pipci brljena, pokolenja crva koja su naslepo rila i sve vii nivo jezera. Zastraeni njegovom velianstvenou, Alvin i Hilvar hodali su u tiini ka kolosalnim razvalinama. Preli su u senku sruenog zida i uli u kanjon izmeu dve procepljene kamene planine. Pred njima se prualo jezero i oni osetie kako ih tamna voda zapljuskuje po stopalima. Talasii, ne vii od nekoliko centimetara, neprekidno su se razbijali o usku obalu. Hilvar je prvi progovorio, a u glasu mu se osetio prizvuk nesigurnosti, to je nagnalo Alvina da ga iznenaeno pogleda. "Neto ovde ne razumem", ree on polako. "Nema ni daka vetra, a talasii se stalno podiu? Povrina vode morala bi biti potpuno glatka." Pre no to je Alvinu pao na um neki odgovor, Hilvar se oprui na zemlju, okrenu glavu na jednu stranu i uroni desno uho u vodu. Alvin se upita ta oekuje da e otkriti u tako smenom poloaju; a onda mu je postalo jasno da mu prijatelj oslukuje. Uz izvesnu odvratnost - poto su zatamnjene vode izgledale krajnje neprivlano - on krenu Hilvarovim stopama. Poetni drhtaj od hladnoe trajao je samo jedan tren; kada je minuo, uspeo je da razabere, slabo ali razgovetno, postojano ritmiko kucanje. Bilo je to kao da je uo, daleko dole iz jezerskih dubina, otkucaje nekog dinovskog srca. Otresli su vodu iz kose i izmenjali nem pogled pun slutnje. Nijedan nije eleo da izrekne zajedniku misao: jezero je bilo ivo. "Bie najbolje", ree Hilvar najzad, "ako pretraimo one ruevine i drimo se podalje od jezera." "Misli li da se neto nalazi dole?" upita Alvin, pokazavi na zagonetne talasie koji su mu se i dalje razbijali o stopala. "Da li bi moglo biti opasno?" "Nita to poseduje um nije opasno", uzvrati Hilvar. (Da li je to sasvim tano? pomisli Alvin. ta je sa osvajaima?) "Ne mogu da otkrijem nikakve misli ovde, ali ini mi se da nismo sami, to je veoma udno." Lagano su krenuli natrag ka ruevinama utvrenja, obojica nosei u umu zvuk onog

postojanog, priguenog pulsiranja. Alvinu se inilo da se tajna gomila na tajnu i da se, bez obzira na uloene napore, sve vie i vie udaljuje od poimanja istine za kojom je tragao. Izgledalo je da im ruevine nita novo nee otkriti, ali oni su ipak paljivo pregledali gomile raspadina i velike kamene gromade. Ovde moda lee grobovi zakopanih maina maina koje su tako davno obavile svoj posao. One bi sada bile beskorisne, pomisli Alvin, ako se Osvajai vrate. Zato oni to nisu uinili? Ali to je bila nova u nizu tajni: on je ve imao mnoge na vratu, tako da mu dodatne uopte nisu bile potrebne. Sasvim blizu jezera naili su na malu istinu meu raspadinama. Bila je pokrivena korovom, koji se od uasne toplote zacrneo i ugljenisao, tako da se raspadao u pepeo kako su se Alvin i Hilvar pribliavali, obavijajui im noge tankim slojem ugljene praine. U sredini istine stajao je metalni tronoac, vrsto pribijen za tle, na kome se nalazio kruni kolut, nagnut u odnosu na osu, tako da je pokazivao prema jednoj taki na pola puta ka nebu. Na prvi pogled se inilo da kolut ne obujmljuje nita; a onda, kada je paljivije pogledao, Alvin je opazio da je ispunjen tananom izmaglicom, koja je izmicila oku, titrajui na samoj granici vidljivog spektra. Bio je to sjaj energije; uopte vie nije sumnjao da je ovaj mehanizam izazvao eksploziju svetlosti koja ih je namamila u almiran. Nisu se odvaili da blie priu, ve su posmatrali mainu sa bezbedne udaljenosti. Nalaze se na pravom tragu, pomisli Alvin; sada je jedino preostalo da otkriju ko je, ili ta, postavio ovaj ureaj ovde i kakva bi mogla biti njegova svrha. Nagnuti kolut - jasno se nalazio upravljen ka svemiru. Da li je blesak koji su videli predstavljao moda neku vrstu signala? Ova pomisao sadrala je posledice od kojih je zastajao dah. "Alvine", ree iznenada Hilvar, mirnim ali urnim glasom, "Imamo posetioce." Alvin se okrenu na petama i nae se pred jednim trouglom oiju bez kapaka. Takav mu je bar bio prvi utisak; a onda je iza oiju koje su pomno gledale razabrao konture male, ali sloene maine. Lebdela je u vazduhu nekoliko stopa iznad tla i nije liila ni na jednog robota koga je on ranije video. Kada je prvobitno iznenaenje minulo, osetio se potpunim gospodarem situacije. itavog ivota izdavao je nareenja mainama, a injenica da mu je ova izgledala nepoznata nije bila ni od kakve vanosti. Imao je prilike da se susretne jedva sa nekoliko postotaka od ukupnog broja robota u Diasparu, koji su ga opskrbljivali dnevnim potrebama. "Ume li da govori?" upita Alvin. Vladala je tiina. "Da li neko upravlja tobom?" I dalje tiina. "Odlazi, prii, digni se, spusti se." Nijedna od uobiajenih misli za kontrolu nije izazvala nikakvu posledicu. Maina je oholo ostala nepomina. Ovo je ukazivalo na dve mogunosti. Ili je bila veoma neinteligentna da bi ga razumela, ili, pak, odve inteligentna, sa vlastitom moi izbora i voljom. Ako je ovo poslednje bilo tano, morao je da je prihvati kao sebi ravnu. No, ak ju je i tako mogao potceniti, premda time ne bi navukao gnev na sebe, poto roboti uglavnom nisu patili od tatine. Hilvar nije mogao obuzvati smeh zbog Alvinove oigledne osujeenosti. Upravo je zaustio da predloi da on preuzme na sebe deo posao oko komuniciranja, kada mu rei zamree na usnama. Tiinu almirana naruio je jedan zlokoban zvuk u ije poreklo nije moglo biti nikakve sumnje: uboravo bukanje veoma velikog tela koje izranja iz vode. Po drugi put od kako je napustio Diaspar Alvin je poeleo da se nalazi kod kue. A onda mu je palo na pamet da se malodunot ne slae sa duhom pustolovine i on poe da koraa polako ali odluno ka jezeru.

Stvor koji je izranjao iz tamne vode izgledao je kao udovina parodija, satkana u ivoj materiji, robota koji ih je i dalje podvrgavao svom nemom motrenju. Isti jednakostranian raspored oiju nije mogao predstavljati puku podudarnost; ak je i sklop pipaka, zajedno sa malim bonim udovima, bio prilino verno odraen. No, slinost je tu prestajala. Robot nije posedovao - poto mu oigledno nije bila potrebna - resu tananih, paperjastih izrataja koji su udarali po vodi postojanim ritmom, ekinjave mnogostruke udove na kojima je stvor nosio sebe po suvom, ili ventilacione ulaze, ukoliko su to bili, koji su sada udljivo brektali u razreenom vazduhu. Najvei deo tela ostao je u vodi; samo se prvih deset stopa pomolilo u onome to je oevidno predstavljalo strani elemenat. itava ivotinja dostizala je duinu od pedesetak stopa, a ak i neko ko uopte ne bi bio upuen u biologiju shvatio bi da ovde neto uopte nije bilo u redu. Graa stvorenja ostavljala je utisak krajnje improvizacije i odsustva svakog planiranja, kao da su mu delovi proizvedeni bez prethodnog promiljanja, a potom skleptani zbrda zdola kada se pojavila potreba. Bez obzira na veliinu stvora i na njihovo prvobitno podozrenje, Alvin i Hilvar vie nisu oseali ni najmanju nelagodnost kada su jednom podrobno osmotrili itelja jezera. ivotinja je ispoljavala zabavnu nespretnost, tako da je bilo nemogue prihvatiti je kao ozbiljnu pretnju, ak i da je bilo nekog razloga da se posumnja u njene rave namere. Ljudska rasa odavno je prevazila uase detinjstva pred neim iji je izgled bio stran. Taj strah nije mogao opstati posle prvog kontakta sa prijateljski nastrojenim vanzemaljskim rasama. "Ja u se pozabaviti ovim", ree Hilvar tiho. "Imam iskustva u radu sa ivotinjama." "Ali to nije ivotinja", uzvrati mu Alvin apatom. "Siguran sam da je inteligentan stvor i da njemu pripada ovaj robot." "Moda on pripada robotu. U svakom sluaju, mentalno ustrojstvo mora da mu je vrlo udno. Jo ne mogu da otkrijem nikakav trag misli. Hej! ta se to zbiva?" udovite se nije pokrenulo iz svog poluuspravljenog poloaja na rubu vode, u kome je izgledalo da se odrava uz priline napore. Ali u sreditu trougla oiju kao da je poela da se obrazuje poluprovidna membrana - koja je pulsirala, kucala i najednom poela da odailje ujne zvuke. Bila je to niskoferekventna, zvonka tutnjava koja nije uobliavala nikakvu razumnu poruku, mada je bilo oigledno da stvorenje pokuava da im se obrati. Izgledalo im je muno da posmatraju ovaj oajniki pokuaj uspostavljanja kontakta. Nekoliko minuta bie se uzalud naprezalo; a onda, iznenada, kao da je shvatilo da grei. Pulsirajua membrana suzila je svoj obim, a zvuci koje je odailjala povisili su se za nekoliko oktava, sve dok nisu uli u podruje normalnog govora. Poele su da se oblikuju razumljive rei, mada su se i dalje meale sa nerazgovetnim deonicama. inilo se kao da se stvorenje prisea nekog renika koga je nauilo veoma davno, ali ve dugo vremena nije imalo prilike da se koristi njime. Hilvar je pokuao da mu pomogne. "Sada te razumemo", ree on, govorei polako i razgovetno. "Da li ti moemo pomoi? Videli smo svetlost koju si proizveo. Ona nas je dovela ovamo iz Lisa." Pri rei 'Lis' stvorenje se zgrilo kao da se prisetilo nekog gorkog razoaranja. "Lis", ponovi ono; nije izgovorilo ba najbolje slovo 's', tako da je re zazvuala kao 'Lid'. "Uvek iz Lisa. Niko drugi ne dolazi. Mi zovemo Velike, ali oni ne uju." "Ko su Veliki?" upita Alvin, nagnuvi se radoznalo unapred. Tanani izrataji koji nisu prestajali da se miu za as mahnue u pravcu neba. "Veliki", ree ono. "Sa planeta venog dana. Oni e doi. Gospodar nam je obeao." Stvari posle ovoga nisu izgledale ni za dlaku jasnije. Pre no to je Alvin stigao da nastavi svoja unakrsna ispitivanja, Hilvar se ponovo umeao. Njegova pitanja zvuala su tako

strpljivo i blagonaklono, ali u isto vreme i tako umeno postavljena, da je Alvin odluio da ga ne prekida, bez obzira na radoznalost koja ga je kopkala. Nije voleo da prizna da ga Hilvar nadmaa u inteligenciji, ali ovde nije bilo sumnje da se njegova umenost u postupanju sa ivotinjama protee ak do ovog fantastinog stvora. tavie, izgledalo je da mu on odgvora. Izraavanje mu je postajalo sve razgovetnije, kako je razgovor odmicao, a namesto poetne grubosti koja se pruala ak do neuljudnosti, sada je promiljeno uzvraao, pa je ak poeo da i sam dobrovoljno prua neka obavetenja. Alvin je sasvim izgubio predstavu o vremenu dok je Hilvar sklapao delie neverovatne prie. Nisu bili u stanju da otkriju celu istinu; veliki delovi ostali su podloni pretpostavkama i preispitivanjima. Kako je stvorenje sve pristalije odgovaralo na Hilvarova pitanja, njegov izgled poeo je da se menja. Ponovo je zaronilo u jezero, a ekinjasti udovi na kojima se dralo kao da su se stopili sa ostalim delom tela. A onda se zbila jo neobinija promena; tri velika oka lagano su se zaklopila, saela se u taku i potpuno nestala. Izgledalo je kao da je bie za sada videlo sve to eli, tako da mu oi vie nisu bile potrebne. Druga, tananija preinaenja smenjivala su se jedno za drugim, da bi na kraju iznad povrine vode ostala samo vibrirajua dijafragma posredstvom koje je stvorenje govorilo. Sada je bilo izvesno da e se i ona rastoiti u prvobitnu bezoblinu masu protoplazme, kada vie ne bude bila potrebna. Alvin je teko mogao da poveruje da inteligencija moe postojati u tako nestalnom obliku ali njegovo najvee iznenaenje tek je imalo da usledi. Iako je bilo oevidno da stvor nije zemaljskog porekla, prolo je izvesno vreme pre no to je ak i Hilvar, bez obzira na veliko znanje koje je posedovao iz biologije, shvatio sa kakvim tipom organizma se susreo. To nije bio samo jedan entitet; u toku itavog razgovora, ono se stalno pozivalo na sebe u mnoini, kao 'mi'. U stvari, posredi je bila itava kolonija meusobno nezavisnih stvorenja, koju su ustrojile i kojom su upravljale nepoznate sile. ivotinje koje su izdaleka odgovarale ovom tipu - meduze, na primer -nekada su bujale u drevnim okeanima Zemlje. Neke od njih dostizale su ogromnu veliinu, vukui svoja prozrana tela i ume pipaka punih aoka po itavih pedeset ili sto metara kroz vodu. Ali ni u jednoj od njih nije zaiskriio ni najmanji traak inteligencije, koji bi bio vii od moi reagovanja na jednostavne nadraaje. Nasuprot tome, ovde je postojala inteligencija, ali inteligencija koja je bila u opadanju, koja se degenerisala. Alvin nikada nee zaboraviti ovaj nezemni susret, dok je Hilvar postepeno dokuivao priu Gospodara, a proteinski polip se rvao sa nepoznatim reima, dok je tamno jezero zapljuskivalo zidine almirana, a trooki robot ih posmatrao oima koje nikada nisu treptale. 13. Gospodar je doao na Zemlju u jeku haosa Prelaznih Vekova, kad se Galaktiko Carstvo raspadalo, ali komunikacione linije meu zvezdama jo nisu bile sasvim prekinute. Bio je ljudskog porekla, ali mu se prebivalite nalazilo na planeti koja je kruila oko jednog od sedam Sunaca. Kao jo mlad, bio je prinuen da se otisne sa svog matinog sveta, a seanja na njega proganjalo ga je ceo ivot. Za ovo izgnanstvo optuivao je osvetoljubive neprijatelje, ali bila je injenica da je patio od neizleive bolesti koja je, izgleda, napadala samo homo sapiensa meu svim inteligentnim rasama Vaseljene. Ta bolest bila je religijska manija. Tokom ranih razdoblja svoje istorije, oveanstvo je iznedrilo beskrajan niz proroka, vidovnjaka, mesija i jevanelista koji su uveravali sami sebe i svoje sledbenike da su samo njima obznanjene tajne Vaseljene. Nekima od njih polo je za rukom da zasnuju religije koje

su opstale mnogo pokolenja i imale uticaja na milijarde ljudi; druge su bile zaboravljene jo pre no to su izumrle. Uspon nauke, koja je jednolinom pravilnou pobijala kosmologije proroka i stvarala uda sa kojima se oni nisu mogli ogledati, konano je unitila sve te vere. Ona, meutim, nije unitila zastraenost, poniznost i strahopotovanje koje su oseala sva razumna bia, pokuavajui da dokue velianstvenu Vaseljenu, iji su bili sastavni deo. Umesto toga, poljuljala je i najzad zatrla nebrojene religije, od kojih je svaka tvrdila sa neverovatnom nadmenou da je jedina riznica istine, a da su milioni njenih takmaca i pretea pogreni. Pa ipak, iako vie nisu posedovali pravu mo kada je oveanstvo jednom doseglo elementarni nivo civilizacije, tokom svih potonjih vekova nastavili su da niu zasebni kultovi i ma kako fanstatine bile vere koje su propovedali, uvek su uspevali da zadobiju pristalice. S osobitom snagom bujali su u razdobljima pometnji i nereda, tako da nije iznenaujue to su Prelazni Vekovi videli pravi preporod iracionalnosti. Kada bi stvarnost poela da ih titi, ljudi bi potraili utehu u mitovima. Iako je Gospodar bio izgnan sa svog sveta, on ga ipak nije napustio praznih aka. Sedam Sunaca predstavljalo je sredite galaktike moi i nauke, a on je jamano imao uticajne prijatelje. Otisnuo se na svoju hediru u malom, ali brzom brodu, koji je uivao glas jednog od najboljih koji su ikada napravljeni. Sa sobom je u izganstvo poneo jo jednu poslednju re galaktike nauke - robota koji je upravo gledao u Alvina i Hilvara. Niko nikada nije do kraja upoznao sve umenosti i funkcije te maine. U izvesnoj meri, zapravo, ona je postala Gospodarev alter ego; bez nje bi religija Velikih po svoj prirodi propala posle Gospodareve smrti. Zajedno su tumarali meu zvezdanim oblacima, sledei krivudavi trag koji ih je napokon doveo, svakako ne sluajno, na svet sa koga su poticali Gospodarevi preci. itave biblioteke bile su napisane u ovoj sagi, da bi svako od ovih dela potom nadahnulo mnotvo komentara, sve dok se, po lananoj reakciji, izvornici nisu izgubili pod planinama tumaenja i objanjenja. Gospodar se zaustavio na mnogim svetovima i stekao sledbenike meu mnogim rasama. On je nesumnjivo morao da ima neizmerno jaku linost, kada mu je polo za rukom da podjednako nadahne ljudska i ne-ljudska bia; takoe je sigurno da je religija tako velikih zahvata sadrala mnogo tananog i otmenog. Gospodar je verovatno bio najuspeniji - a ujedno i poslednji mesija ljudskog roda. Nijedan njegov prethodnik nije imao toliko poklonika, niti su se njihova uenja pruala po tako ogromnim razmerama prostora i vremena. Alvin i Hilvar, meutim, nisu bili u stanju da iole pouzdano dokue o emu su govorila ta uenja. Veliki polip oajniki je davao sve od sebe da im to saopti, ali veina rei koje je koristio bila je bez ikakvog znaenja; osim toga, on je pokazivao sklonost da ponavlja reenice ili cele govore, i to brzim mehanikim izlaganjem, tako da ga je bilo veoma teko pratiti. Hilvar je ubrzo pokuao da odvrati razgovor sa ovih besmislenih teolokih bezizlazja, da bi se usredsredio na injenice koje su se mogle smatrati pouzdanim. Gospodar i eta njegovih najvernijih sledbenika stigli su na Zemlju u vreme kada gradovi jo nisu bili nestali i kada je Luka Diaspar jo bila otvorena prema zvezdama. Mora da su prispeli u brodovima raznih vrsta; polipi su se, na primer, nalazili u letelicama ispunjenim morskom vodom koja je bila njihova prirodna sredina. Nije bilo izvesno da li je ovaj pokret dobro primljen na Zemlji; u svakom sluaju, on se nije suoio sa nasilnim otporom i konano, posle dugog lutanja, naao je poslednje pribeite u umama i planinama Lisa. Pri kraju svog dugog ivota, Gospodareve misli jo jednom su se upravile ka postojbini iz koje je izgnan, i on je zatraio od prijatelja da ga iznesu na otvoreno kako bi mogao da posmatra zvezde. ekao je, dok mu je snaga venula, do vrhunca Sedam Sunaca, a kada mu se

kraj pribliio, obznanio je mnogo stvari koje e nadahnuti itave biblioteke tumaenja u potonjim vremenima. Neprestano je govorio o 'Velikima', koji su otili iz ovog sveta prostora i materije, ali i koji e se jednoga dana jamano vratiti; ostavio je u amanet svojim sledbenicima da ostanu i da ih pozdrave kada dou. To su mu bile poslednje razumne rei. Posle toga, vie nije bio svestan svoje okoline, ali je pred sam izdisaj izrekao jednu reenicu, koja se provlaila kroz potonje vekove, zaokupljajui umove svih koji su je uli: Divno je posmatrati obojene senke na planetama vene svetlosti. Onda je umro. Posle Gospodareve smrti, mnogi sledbenici su ga izneverili, ali ostali su nastavili njegovo uenje, koje su postepeno razradili kroz stolea. U poetku su verovali da e se Veliki, ma ko oni bili, uskoro vratiti, ali ova nada je kopnila sa protokom vremena. Pria je tu postajala veoma zbrkana, kao da su se istina i predanje nerazmrsivo prepleli. Alvin je imao tek nejasnu sliku o pokolenjima fanatika, koji ekaju da se u nekom nepoznatom trenutku budunosti zbije jedan veliki dogaaj ija im je sutina potpuno izmicala. Veliki se nikada nisu vratili. Snaga pokreta lagano je jenjavala kako su je smrt i razoaranje osipali od njegovih zagovornika. Najpre su podlegli kratkoveni ljudski sledbenici, a vrhunska ironija ogledala se u injenici da je poslednji pristalica uenja jednog proroka-oveka bilo bie koje se krajnje razlikovalo od ljudi. Veliki polip ostao je poslednji Gospodarev sledbenik iz jednog jednostavnog razloga. Bio je besmrtan. Milijarde pojedinanih elija iz kojih je njegovo telo bilo sazdano neumitno su umirale, ali pre no to bi se to dogodilo, one bi se samoreprodukovale. U dugim razmacima, udovite bi se rasprilo u nebrojene zasebne elije, koje bi postale samostalne i umnoavale se deobom ukoliko je sredina bila pogodna. U toku te faze polip nije postojao kao samosvetan, razumni entitet, to je Alvina neodoljivo podsetilo na nain na koji itelji Diaspara provode svoje mirujue milenijume u gradskim Bankama Seanja. U dati as, neka tajanstvena bioloka sila ponovo bi sabrala sve razdvojene sastavne delove i polip bi zapoeo nov ciklus bivstvovanja. Vratila bi mu se svest i on bi se setio svih ranijih ivota, premda esto nesavreno, budui da su razne nezgode ponekad oteivale elije sa krhkim shemama pamenja. Moda nijedan drugi oblik ivota ne bi mogao ostati tako dugo dosledan jednoj veri, koja je inae bila zaboravljena pre milijardu godina. U izvesnom smislu, veliki polip bio je bespomona rtva svoje biloke prirode. Besmrtnost mu nije doputala da se menja, ve samo da veno ponavlja isti, nepromenljivi sklop. U kasnijim vremenima, religija Velikih poistoveena je sa oboavanjem Sedam Sunaca. Poto su Veliki uporno odbijali da se pojave, preduzeti su pokuaji da se poalje signal ka njihovom dalekom prebivalitu. Veoma davno, ovo signaliziranje pretvorilo se u besmislen ritual, koji su sada upranjavali jedna ivotinja to je zaboravila kako se ui i jedan robot koji nikada nije umeo da zaboravlja. Kada je neizmerno stari glas zamro u utihlom vazduhu, Alvin je osetio kako ga preplavljuje plima saaljenja. Neprilina privrenost, odanost koja se drala svog jalovog puta dok su sunca i planete nastajali i nestajali - nikada ne bi poverovao u tu priu da sve nije video vlastitim oima. Kao nikada ranije, rastuio ga je obim njegovog neznanja. Siuan deo prolosti za tren je bio osvetljen, ali sada je sve ponovo prekrila tama. Istorija Vaseljene sastojala se iz mnotva ovakvih nepovezanih niti i niko nije mogao rei koja je od njih vana, a koja beznaajna. Fantastino predanje o Gospodaru i Velikima izgledalo je kao jedna od bezbrojnih legendi koje su nekako preivele iz civilizacija Ranih Vremena. Meutim, postojanje ogromnog polipa i robota koji je nemo posmatrao nije doputalo Alvinu da celu stvar shvati kao priu satkanu od samoobmane postavljene na temelj ludila.

Upitao se kakva je veza izmeu ova dva entiteta koja su, uprkos tome to su se razlikovala na sve mogue naine, ipak ostala nerazdvojni sadruzi tokom toliko dugo vremena? Neto mu je govorilo da je robot znatno vaniji lan simbioze. On je bio Gospodarev poverenik i sigurno zna sve njegove tajne. Alvin je bacio pogled na zagonetnu mainu, koja ga je i dalje netremice posmatrala. Zbog ega ne govori? Kakve li se misli motaju njenim sloenim i moda iz osnove drugaijim umom? Dodue, ako je bila sazdana da slui Gospodaru, njen um onda nije toliko drugaiji, tako da bi trebalo da odgovara na nareenja ljudi. Dok je razmiljao o tajnama u koje je nesumnjivo upuena ova uporno nema maina, Alvin je iskusio tako veliku radoznalost, da se ona na kraju pretvorila u udnju. Izgledalo je nepoteno da se ovakvo znanje trai i krije od sveta; tu mora da lee udesa koja po obimu mora da nadmauju i skladita Centralnog Kompjutera u Diasparu. "Zbog ega tvoj robot nee da razgovara sa nama?" upita on polipa, kada je Hilvar za trenutak ostao bez pitanja. Odgovor koji je dobio gotovo je oekivao. "Gospodar nije eleo da on razgovara sa bilo kojim drugim glasom izuzev njegovim, a njegov glas je sada zamro." "Ali on e posluati tebe?" "Da; Gospodar nam je to omoguio. Mi moemo da vidimo kroz njegove oi, ma gde on iao. On bdije nad mainama koje uvaju ovo jezero i odravaju istou vode. Dodue, prikladnije je nazvati ga naim saradnikom nego slugom." Alvin poe razmiljati o ovome to je uo. Jedna pomisao, jo neodreena i poluoblikovana, poela je da mu se zainje u umu. Moda je bila nadahnuta pukom udnjom za znanjem i moi; kada se kasnije priseao tog trenutka, nije bio naisto kojim se pobudama upravljao. Moda su bile sasvim sebine, ali su ipak sadrale i traak saaljenja. Ukoliko bi to bio u stanju, rado bi okonao ovaj jalov tok dogaaja i oslobodio ova stvorenja njihove fantastine sudbine. Nije bio siguran ta se moglo preduzeti u vezi sa polipom, ali je moda bilo izvodljivo izleiti robotovu bolest i u isto vreme domoi se njegovih neprocenjivih, zapretenih seanja. "Da li si siguran", upita on polako, obraajui se polipu, premda su rei bile upuene robotu, "da odista ostvaruje Gospodareve elje ostajui na ovom mestu? On je hteo da se svet upozna sa njegovim uenjem, ali ono se izgubilo dok si se ti skrivao ovde u almiranu. Mi smo sasvim sluajno nabasali na tebe, a sigurno ima jo mnogo drugih koji bi voleli da uju uenje o Velikima." Hilvar mu uputi otar pogled, oevidno ne razabirui njegov naum. Polip je izgledao uzbuen, a postojani otkucaji njegovih disajnih organa kao da su izgubili ritam nekoliko sekundi. A onda uzvrati, glasom koji nije sasvim drao pod kontrolom: "Mnogo godina smo raspravljali o tom problemu. Na alost, ne moemo napustiti almiran, tako da svet mora doi ovamo, ma koliko to dugo trajalo." "Imam neto bolje na umu", ree Alvin nestrpljivo. "Tano je da ti mora ostati ovde u jezeru, ali ne vidim razlog zbog ega tvoj sadrug ne bi poao sa nama. Moemo se vratiti kad god on to poeli ili kada tebi bude potreban. Mnoge stvari su se promenile od kada je gospodar umro, stvari koje bi trebalo da zna, ali koje nikada nee razumeti ako ostane ovde." Robot se nije micao, ali u agoniji neodlunosti polip je potpuno zaronio ispod povrine jezera i zadrao se tamo nekoliko minuta. Moda je za to vreme vodio beumu raspravu sa svojim sadrugom; vie puta je zapoinjao da izranja, a onda bi se predomislio i ponovo uronio. Hilvar je iskoristio ovu priliku da izmenja nekoliko rei sa Alvinom. "Voleo bih da znam ta namerava", ree on blago, polualjivim, poluozbiljnim glasom.

"Ili moda ni ti sam ne zna." "Sigurno je", uzvrati Alvin, "i tebi ao ovih jadnih stvorenja. Zar ti se ne ini da bi bilo plemenito izbaviti ih?" "ini mi se, ali te ve dovoljno poznajem da sam sasvim siguran kako ovekoljublje nije jedno od tvojih izrazitijih oseanja. Sigurno ima na umu neto drugo." Alvin se skrueno osmehnu. ak i ako mu Hilvar nije itao misli - a nije imao razloga da posumnja u to - jamano mu je itao karakter. "Tvoji sunarodnici imaju zadivljujue mentalne moi", uzvrati on, pokuavajui da skrene razgovor sa opasnog terena. "Mislim da e oni nain naina da pomognu robotu, ako ve ne ivotinji." Govorio je veoma prigueno, kako bi to ostalo samo izmeu njih dvojice. Moda je ova mera opreza bila beskorisna, ali ako je robot i uhvatio njihov razgovor, to niim nije pokazao. Sreom, pre no to je Hilvar stigao da nastavi ispitivanje, polip jo jednom izroni iz jezera. U toku poslednjih nekoliko minuta veliina mu se prilino smanjila, a pokreti su mu postali nesreeniji. Pred Alvinovim oima, jedan komad sloenog, prozranog tela odvalio se od glavne mase i raspao u mnotvo manjih grumenova koji su se brzo razilazili. Stvorenje je poelo da se rastae u njihovom pisustvu. Kada je ponovo progovorilo, glas mu je bio varav i teko razumljiv. "Sledei ciklus poinje", prokrklja ono svojevrsnim ropuim apatom. "Nismo oekivali tako brzo... samo nekoliko minuta preostalo... podraaj odve veliki... ne moemo izdrati jo dugo..." Alvin i Hilvar zurili su u stvorenje sa uasnutom opinjenou. Iako je proces kome su prisustvovali bio prirodan, nije bilo nimalo prijatno posmatrati razumno stvorenje u samrtnom ropcu. Takoe ih je proeo mrani oseaj krivice; on je bio nerazuman, poto e postati sasvim bespredmetan kada polip bude zapoeo novi ciklus; meutim, titala ih je pomisao da odgovornost za ovaj prerani preobraaj, koji je usledio kao posledica neuobiajenog napora i uzbuenja, pada iskljuivo na njihovo prisustvo. Alvin je shvatio da mora brzo delati ili e sigurno propustiti priliku - moda za nekoliko godina, a moda i za mnogo stolea. "ta si odluio?" upita Alvin urno. "Ide li robot sa nama?" Usledila je agonijska pauza, dok je polip pokuavao da nagna svoje telo koje se raspadalo da se pokori njegovoj volji. Govorna dijafragma je podrhtavala, ali nikakav ujan zvuk nije dolazio od nje. A onda, kao u oajnikom gestu opratanja, ono mlitavo mahnu svojim tananim izratajima, pa ih pusti da padnu natrag u vodu, gde se oni odmah rasprie i poee da se razilaze po jezeru. Ceo preobraaj bio je gotov samo za nekoliko minuta. Od stvorenja nije preostao nijedan deli koji bi u preniku bio vei od nekoliko centimetara. Voda je bila puna siunih, zelenkastih grumenova, koji su izgledali kao da poseduju vlastiti ivot i pokretljivost i koji su brzo nestajali po prostranstvu jezera. Talasanje na povrini vode sada se sasvim primirilo; Alvin je znao da vie nema postojanih otkucaja koji su se oglaavali iz dubine. Jezero je ponovo bilo mrtvo - ili se bar tako inilo. Ali bio je to varljiv utisak; jednoga dana, nepoznate sile koje nikada nisu proputale da izvre svoju dunost u prolosti ponovo e se ustrojiti - i polip e jo jednom biti roen. Bila je to neobina i udesna pojava, pa ipak, da li mnogo neobinija od ustrojenja ljudskog tela, koje i samo predstavlja ogromnu koloniju zasebnih, ivih elija? Alvin nije imao mnogo vremena za ova razmiljanja. Morio ga je oseaj pogreke, premda uopte nije jasno postavio cilj ka kome je teio. Izvanredna prilika je proputena i moda se nikada vie nee ponoviti. Tuno je gledao preko jezera; trebalo je da proe izvesno vreme pre no to mu je um registrovao poruku koju mu je Hilvar tiho izgovorio u uho.

"Alvine", ree mu prijatelj blago, "mislim da si ostvario svoj naum." Brzo se okrenuo na petama. Robot, koji je do sada uzdrano lebdeo na izvesnoj udaljenosti, ne prilazei im blie od dvadeset stopa, pokrenuo se u tiini i zauzeo poloaj metar iznad Alvinove glave. Njegove nepomine oi, sa irokim uglom vienja, nisu otkrivale na ta mu je upravljena panja. Moda je pogledom obuhvatao itavu hemisferu oko sebe sa podjednakom jasnoom, ali Alvin uopte nije sumnjao da je sada upravo on predmet njegovog zanimanja. ekao je na mladiev sledei potez. U izvesnoj meri bar, sada se nalazio pod Alvinovom kontrolom. Mogao ga je pratiti do Lisa, pa ak i do Diaspara - osim ako se ne predomisli. Od tog asa, Alvin je bio njegov probni gospodar. 14. Putovanje natrag u Erli trajalo je gotovo tri dana, poglavito zato to se Alvinu, zbog njegovih linih razloga, nije osobito urilo. Fizikalno istraivanje Lisa podreeno je jednom znatno vanijem i uzbudljivijem projektu; polako je uspostavljao kontakt sa neobinom, opsednutom inteligencijom, koja mu je sada postala pratilac. Podozrevao je na robot pokuava da ga iskoristi za svoje ciljeve, to bi predstavljalo izvesnu pesniku pravdu. Nije mogao biti naisto s tim kakve su mu pobude, poto je i dalje tvrdoglavo odbijao da zapodene razgovor sa njim. Iz nekog posebnog razloga - moda iz straha da bi se time otkrilo odve mnogo njegovih tajni - Gospodar je jamano postavio veoma delatne zapreke vodovima za govor, tako da su svi Alvinovi pokuaji da ih oslobodi ostali bezuspeni. ak su zakazala i posredna ispitivanja tipa: "Ako nita ne odgovori, pretpostaviu da to znai slaganje"; robot je bio odve inteligentan da bi podlegao tako jednostavnim varkama. U drugim pogledima, meutim, pokazao se znatno predusretljiviji. Izvravao bi svako nareenje koje ga ne bi nagonilo da govori ili da otkriva podatke. Alvin je ubrzo ustanovio da moe da ga kontrolie samo mislima, ba kao to je upravljao i robotima u Diasparu. Bio je to veliki korak napred, a nedugo potom stvorenje - teko da ga je mogao i dalje drati za puku mainu - jo malo je popustilo i dozvolilo mu da vidi posredstvom njegovih oiju. Kako se inilo, nije imalo nita protiv ovih pasivnih oblika saobraanja, ali je predupreivalo sva nastojanja da se uspostavi blia prisnost. Hilvarovo postojanje potpuno je prenebregavalo; uopte nije izvravalo njegove naredbe, a um mu je ostao nepristupaan za sva njegova ispitivanja. Ovo je u poetku pomalo razoaralo Alvina, koji se nadao da e mu Hilvarove velike mentalne moi omoguiti da silom otvori ovu riznicu skrivenih seanja. Tek posle izvesnog vremena uoio je prednosti posedovanja sluge koji se ne pokorava niijim drugim naredbama na celom svetu. lan pohoda koji se estoko uzjogunio protiv robota bio je Krif. Moda je uobrazio da je sada dobio takmaca, ili je moda, prema optem naelu, oseao odbojnost prema svemu to je letelo, a nije imalo krila. Kada niko ne bi posmatrao, on je u vie navrata neposredno nasrnuo na robota, koji ga je jo vie rasrdio time to uopte nije obraao panju na njegove napade. Hilvaru je konano polo za rukom da ga primiri i prilikom povratka hoverkraftom izgledalo je da se pomirio sa okolnostima. Robot i insekt pratili su vozilo koje je beumno klizilo kroz ume i polja - drei se strane na kojoj im se nalazio gospodar i pretvarajui se da uopte ne primeuju takmaca. Seranis ih je ve oekivala kada su kola ulebdela u Erli. Alvinu je palo na um kako je nemogue iznenaditi ovaj narod. Njihovi povezani umovi omoguavali su im da budu upueni u sve to im se zbiva u zemlji. Upitao se kako su primili izvetaj o njegovoj pustolovini u

almiranu, o kojoj su u Lisu sigurno ve svi znali. Seranis je izgledala zabrinuta i nesigurnija nego ikada ranije i Alvin se seti izbora koji ga je ekao. U mnotvu uzbuenja iz proteklih nekoliko dana on ga je sasvim smetnuo s uma; nije eleo da trai snagu na razmiljanje o problemima koji su pripadali budunosti. Ali ta budunost je sada stigla; morao je odluiti u kome e od dva sveta nastaviti da ivi. Seranisin glas zvuao je brino kada je poela da govori i Alvinu se iznenada javio utisak da su pali u vodu planovi koje je Lis pripremao za njega. ta li se samo dogodilo u toku njegovog odsustva? Da li su izaslanici otili u Diaspar i posegli u Kedronov um - i da li su moda zakazali da izvre naloeno? "Alvine", poe Seranis, "ima mnogo stvari koje ti ranije nisam kazala, ali sa kojima se sada mora upoznati da bi razumeo ono to emo preduzeti. Upuen si u jedan od razloga razdvojenosti naih dveju rasa. Strah od Osvajaa, ta tamna senka u srcima svih ljudskih bia, odvratio je tvoj narod od sveta i zapreo ga u njegove vlastite snove. Ovde, u Lisu, taj strah nije bio tako veliki, iako je na nas pao teret zavrnog napada. Imali smo jai razlog za delanje, i ono to smo uinili, uinili smo otvorenih oiju. Veoma davno, Alvine, ljudi su se dali u traganje za besmrtnou i konano su je ostvarili. Oni su, meutim, zaboravili da je iz sveta, iz koga je izgnana smrt, takoe izgnan ivot. Mo da se ivot produi nesagledivo dugo zadovoljavajua je za pojedinca, ali rasi donosi stagnaciju. Pre mnogo vremena mi smo rtvovali besmrtnost, ali Diaspar jo ide za lanim snom. Zbog toga su se nai putevi razili, i zato se oni vie nikada ne smeju ukrstiti." Iako je ove rei gotovo oekivao, njihova zlokobnost zbog tog predoseanja nije izgledala nita manja. Pa ipak, Alvin je odbio da se pomiri sa krahom svih svojih planova, koje je ve poeo da razrauje, i samo je jednim delom svesti nastavio da slua Seranis. Primao je i razumeo sve njene rei, ali ostatkom uma ponovo je iao putem koji je vodio u Diaspar, pokuavajui da dokui sve prepreke koje bi mu mogle biti postavljene. Seranisina nesrenost bila je oevidna. Glas joj je postao moleiv dok je govorila i Alvin je znao da se ne obraa samo njemu, ve i svom sinu. Sigurno je uviala da su se u danima koje su proveli zajedno meu njima razvili razumevanje i naklonost. Hilvar je pomno posmatrao majku kako govori, a Alvinu se uinilo da mu pogled ne odraava samo obzir, ve i ne mali trag prekora. "Ne elimo da te prisilimo da uini nita protiv svoje volje, ali sigurno shvata ta bi to znailo kada bi se naa dva naroda ponovo srela. Izmeu nae i vae kulture zjapi ponor vei od svih koji su ikada razdvajali Zemlju od njenih drevnih kolonija. Promisli o ovome, Alvine. Ti i Hilvar ste sada priblino vrnjaci, ali i on i ja emo biti ve vekovima mrtvi kada ti i dalje bude mlad. A ovo je tek prvi u beskrajnom nizu tvojih ivota." U prostoriji je bilo veoma tiho, ak tako tiho da je Alvin mogao uti neobine, alosne krike nepoznatih ivotinja sa polja oko sela. A onda on prozbori, gotovo apatom: "ta elite da uradim?" "Nadali smo se da emo ti moi pruiti izbor izmeu toga da ostane ovde i da se vrati u Diaspar, ali sada to vie nije mogue. Po nas se dogodilo odve mnogo vanih stvari da bismo odluku prepustili tebi. ak i za ovo kratko vreme koje si proveo meu nama, tvoj uticaj bio je veoma uznemiravajui. Ne, ne prebacujem ti nita; ubeena sam da nita nisi hotimice uinio. Ali mislim da e biti najbolje ako stvorenja koja si sreo u almiranu prepusti njihovoj sudibni. to se, pak, Diaspara tie..." Seranis ljutito odmahnu rukom... "Odve mnogo ljudi zna kuda si otiao; nismo stigli na vreme. Znatno je, meutim, ozbiljnija injenica da je ovek koji ti je pomogao da otkrije Lis nestao bez traga; ni vae Vee ni nai agenti ne mogu da ga pronau, tako da on ostaje mogua opasnost po nau bezbednost. Moda te iznenauje to ti

sve ovo govorim, ali time nimalo ne ugroavam vlastitu sigurnost. Bojim se da sada imamo samo jedan izbor; moramo te vratiti u Diaspar sa lanim ustrojstvom seanja. Ona su pripremljena veoma briljivo, tako da kada se bude vratio kui, nita nee znati o nama. Verovae da si proao kroz neku maglovitu i opasnu pustolovinu u mranim podzemnim peinama, gde se krov stalno ruio iza tebe, a preiveo si samo zahvaljujui tome to si jeo bljutavo korenje i pio sa izvora na koje si sluajno nabasao. Kroz sve budue ivote smatrae da je to istina i svi e prihvatiti tvoju priu. Nee biti nikakve tajne koja bi mamila potonje istraivae; mislie da znaju sve to se moe saznati o Lisu." Seranis je zastala i pogledala Alvina brinim oima. "Veoma nam je ao to je ovo neophodno i molimo te da nam oprosti dok nas se jo sea. Moda se ne slae sa naom odlukom, ali mi znamo mnoge stvari u koje ti nisi upuen. U svakom sluaju, nee imati na ta da se poali, poto e verovati da si otkrio sve to se moglo pronai." Alvin se zapitao da li je to istina. Nije bio ubeen da e se ikada uklopiti u koloteinu ivota u Diasparu, ak i ako poveruje da nita vredno ne postoji izvan njegovih zidina. Uostalom, on nije ni imao nameru da proverava ovu stvar. "Kada elite da me podvrgnete tom... postupku?" upita Alvin. "Odmah. Mi smo spremni. Otvori mi tvoj um, kao to si to uinio ranije, i niega nee biti svestan dok se ponovo ne obre u Diasparu." Alvin je za trenutak utao, a onda ree tiho: "Voleo bih da se oprostim sa Hilvarom." Seranis klimnu. "Shvatam. Ostaviu te ovde nakratko i vratiu se kada bude spreman." Krenula je ka stepenicama koje su vodile nadole u unutranjost kue, ostavljajui ga samog na krovu. Proteklo je izvesno vreme pre no to se Alvin obratio prijatelju; bio je veoma tuan, ali i neumoljivo odluan da ne dopusti krah svih svojih nada. Bacio je jo jedan pogled prema selu gde je pronaao merilo sree i koje moda vie nikada nee videti, ukoliko oni koji stoje iza Seranis ostvare svoj naum. Hoverkraft je i dalje stajao ispod jednog razgranatog drveta, dok je strpljivi robot lebdeo u vazduhu iznad njega. Nekoliko maliana se okupilo da ispita ovog neobinog pridolicu, ali niko od starijih nije pokazivao ni najmanje zanimanje. "Hilvare", ree Alvin naglo, "veoma mi je ao zbog ovoga." "I meni", odgovori Hilvar, glasom koji je odavao uzburkana oseanja. "Nadao sam se da e moi da ostane ovde." "Misli li da je u redu ono to Seranis eli da preduzme?" "Ne okrivljuj moju majku. Ona samo izvrava ono to joj se naloi", uzvrati Hilvar. Iako mu nije odgovorio na pitanje, Alvin nije imao srca da mu ga ponovo postavi. Nije bilo poteno izlagati takvoj kunji njegovu prijateljsku privrenost. "Reci mi neto drugo", upita ga Alvin. "Kako me tvoji sunarodnici mogu zaustaviti, ako pokuam da pobegnem sa neokrnjenim seanjem?" "To bi bilo lako. Ako proba da bei, preuzeli bismo kontrolu nad tvojim umom i nagnali te da se vrati." Alvin je oekivao ovakav odgovor i on ga nije obeshrabrio. eleo je da moe da ima poverenja u Hilvara, koga je oigledno pogaalo njihovo predstojee razdvajanje, ali nije se odvaio da izloi opanosti svoje planove. Veoma paljivo, ispitujui svaku pojedinost, proverio je jedini put koji ga je mogao vratiti u Diaspar pod uslovima koje je on izabrao. Postojao je samo jedan rizik sa kojim se morao suoiti i od koga se ni na koji nain nije mogao zatiti. Ako Seranis prekri dato obeanje i ue u njegov um, sve briljive pripreme koje je preduzeo pae u vodu. Pruio je ruku Hilvaru, koji je vrsto stee, ali nije bio u stanju da izusti ni rei. "Hajdemo dole kod Seranis", ree Alvin. "Voleo bih da vidim neke ljude u selu pre no to

odem." Hilvar je nemo krenuo za njim u utihlu sveinu kue, a zatim kroz predvorje i prsten obojenog stakla koji je okruivao zdanje. Seranis ga je saekala tamo, sa mirnim i odlunim izrazom lica. Znala je da Alvin pokuava da prikrije neto od nje, i ponovo je razmislila o merama predostronosti koje je preduzela. Kao to bi ovek koga oekuju veliki napori zategao prethodno svoje miie, ona je proverila sve vrste prinuda kojima e moda morati da pribegne. "Jesi li spreman, Alvine?" upita ga. "Potpuno", uzvrati Alvin sa izvesnim prizvukom koji je nagna da ga podozrivo pogleda. "Onda e biti najbolje da odagna sve misli iz uma, kao to si ranije uinio. Posle toga, nita vie nee oseati ni znati, sve dok se ponovo ne nae u Diasparu." Alvin se okrenuo prema Hilvaru i kazao mu hitrim apatom koji nije dopro do Seranis: "Do vienja. Hilvare. Ne brini, vratiu se." Onda je ponovo pogledao Seranis. "Ne zameram vam zbog ovoga to preduzimate", ree. "Vi jamano verujete da je to najbolje, ali mislim da niste u pravu. Diaspar i Lis ne treba veno da ostanu razdvojeni; jednog dana e moda oajniki biti potrebni jedan drugom. Zbog toga se vraam kui sa svim onim to sam saznao... i ne verujem da me moete spreiti u tome." Nije vie oklevao, i to je bilo dobro. Seranis se nije pomerila, ali on je osetio kako mu telo izmie kontroli. Snaga koja je potiskivala njegovu vlastitu volju bila je vea nego to je oekivao i on u trenu shvati da mnogi skriveni umovi sigurno pomau Seranis. Bespomono je poeo da koraa natrag u kuu i u asu uasa pomisli da mu je plan pao u vodu. A onda sevnu blesak elika i kristala i metalne ruke brzo se obavie oko njega. Telo mu se borilo protiv njih, to je on znao da e se dogoditi, ali otpor je bio uzaludan. Izgubio je tle pod sobom i u magnovenju je opazio Hilvara, okamenjenog od iznenaenja, sa tupavim osmehom na usnama. Robot ga je nosio desetak stopa iznad zemlje, znatno bre nego to je ovek bio u stanju da tri. Seranisi je bio potreban samo trenutak da prozre njegovo lukavstvo i Alvinovog opiranja nestade kada ona prestade da ga kontrolie. Ali jo nije bila poraena; usledilo je ono ega se Alvin pribojavao i on se upro iz sve snage da mu se suprotstavi. U svesti su najednom poela da mu se bore dva razdvojena bia, od kojih je jedno stalo da moli robota da ga spusti dole. Pravi Alvin je bez daha iekivao, pruajui tek neznatan otpor silama protiv kojih je znao da nema nikakvih izgleda. Bilo je to kockanje; nije se moglo unapred predvideti da li e njegov nepouzdani pomaga izvriti nareenja sloena poput onih koja mu je dao. Ni pod kakvim okolnostima, kazao je robotu, ne sme se pokoriti nekoj njegovoj buduoj komandi sve dok se ne nae na sigurnom u Diasparu. Takva su bila nareenja. Ukoliko ih se robot bude pridravao, Alvinova sudbina nalazie se izvan upliva ljudi. Ne oklevajui ni trena, maina je hitala putem koji joj je on briljivo zacrtao. Deo njega i dalje je ljutito zahtevao da bude sputen, ali ve mu je bilo jasno da je spasen. I Seranisi je to postalo jasno istog asa, poto su sile u njegovom mozgu obustavile meusobni rat. Ponovo je stekao spokojstvo, kao i mnogo vremena ranije jedan drugi pustolov, kada je, privezan za katarku svog broda, uo kako pesma Sirena zamire u daljini, preko mora tamnog poput vina. 15. Alvin se nije smirio sve dok se ponovo nije obreo u hali sa pokretnim putevima. I dalje je postojala opasnost da itelji Lisa mogu zaustaviti, ili ak poterati unatrag vozilo u kome je putovao, to bi ga bespomono vratilo na poetnu taku. Ali povratak je predstavljao samo

jednolino ponavljanje odlaska; etrdeset minuta poto je krenuo iz Lisa stigao je do Groba Jarlana Zeja. Tu su ga ekali slubenici Vea, odeveni u propisne crne odede koje nisu oblaili ve stoleima. Alvina nije iznenadilo, ali ga je malo uznemirilo prisustvo ovog odbora za doek. Do sada je ve prevalio toliko prepreka, da je jedna manje ili vie bilo sasvim svejedno. Domogao se velikog znanja od kada je otiao iz Diaspara, znanja koje mu je ulivalo samopouzdanje to se graniilo sa nadmenou. tavie, sada je imao i monog, odanog saradnika. Najbolji umovi Lisa nisu bili u stanju da mu osujete naume; neto mu je govorilo da ni Diaspar nee biti uspeniji. Postojala je razumna osnova za ovo uverenje, ali ono se delimino temeljilo i na neemu to je bilo izvan razuma - na veri u vlastitu sudbinu koja je sve vie ispunjavala Alvinov um. Tajna njegovog porekla, uspeni poduhvati koje nije ostvario nijedan ovek pre njega, nain na koji su se novi vidici raskriljavali pred njim i prepreke koje nisu mogle da ga zadre - sve to je doprinosilo njegovoj samouverenosti. Vera u sopstveni sud bila je jedan od najvrednijih darova koje su bogovi mogli da daju oveku, ali Alvin nije znao kolike je mnoge ona odvela u potpunu propast. "Alvine", ree voa gradskih proktora, "imamo nareenje da te pratimo svuda kuda bude iao, sve dok Vee ne ispita tvoj sluaj i ne donese odluku." "Za ta sam optuen?" upita Alvin. Jo je bio razdragan od oduevljenja i poleta zbog bekstva iz Lisa, tako da nije previe ozbiljno uzimao ovaj novi tok dogaaja. Verovatno je Kedron sve ispriao; osetio je kratku ljutnju prema Lakrdijau zato to mu je izdao tajnu. "Nije podignuta nikakva optuba", usledio je odgovor. "U sluaju potrebe, ona e biti izreena poto bude sasluan." "A kada e to biti?" "Uskoro, pretpostavljam." Proktor se oigledno nalazio u neprilici i nije bio naisto kako da se snae sa ovom nimalo dobrodolom obavezom. Na as bi se ophodio prema Alvinu kao prema sugraaninu, ali onda bi se setio svoje dunosti uvara i brzo bi promeniio dranje u preteranu uzdranost. "Ovaj robot", ree on naglo, pokazujui na Alvinovog sadruga, "odakle on ovde? Da li je jedan od naih?" "Nije", uzvrati Alvin. "Naao sam ga u Lisu, zemlji u kojoj sam bio. Doveo sam ga ovamo da ga upoznam sa Centralnim Kompjuterom." Ova hladnokrvna izjava dovela je do primetne pometnje. Bilo je veoma teko prihvatiti injenicu da postoji neto izvan Diaspara, ali je jo gora bila Alvinova namera da jednog uljeza predstavi mozgu grada. Proktori su se meusobno pogledali u tako bespomonoj uzbuenosti da je Alvin tek s dosta napora uspeo da obuzda smeak. Dok su se vraali kroz park, drei neupadljivo strau na zaelju i raspravljajui meu sobom ustrim apatom, Alvin je razmiljao o svom sledeem potezu. Prva stvar koju je valjalo uiniti bila je da tano ustanovi ta se dogodilo za vreme njegovog odsustva. Seranis mu je kazala da je Kedron iezao. Postojalo je nebrojeno mnogo mesta gde se ovek mogao sakriti u Diasparu, a kako je Lakrdijaevo poznavanje grada bilo nenadmano, malo je bilo izgleda da e ga neko pronai sve dok on sam ne bude reio da se pojavi. Alvinu pade na pamet da bi moda mogao ostaviti poruku na nekom mestu gde bi je Kedron sigurno video i na taj nain mu zakazati sastanak. Meutim, to je oteavalo prisustvo straara. Morao je priznati da je nadzor bio veoma neupadljiv. Kada je stigao do stana, gotovo je sasvim smetnuo s uma postojanje proktora. Pretpostavljao je da mu se oni nee nai na putu osim ako pokua da ode iz Diaspara, a to jo poprilino dugo nije imao nameru da uradi. U stvari, bio je sasvim siguran da je nemogue vratiti se u Lis putem koji je on koristio. Do sada

je podzemni prevozni sistem jamano stavljen izvan pogona po nalogu Seranis i njenih saradnika. Proktori ga nisu sledili u sobu; znali su da postoji samo jedan izlaz i postavili su se oko njega. Poto nisu imali uputstva u vezi sa robotom, pustili su ga da ue sa Alvinom. Nije im se nimalo dopadala pomisao da imaju posla sa tom mainom, poto je njen strani sklop bio oigledan. Na osnovu njenog ponaanja nisu mogli razabrati da li je samo pasivni Alvinov sluga, ili moda dela pod upravljanjem vlastite volje. S obzirom na ovu neizvesnost, bili su vie nego zadovoljni da je potpuno ostave na miru. Kada su se zidovi zaklopili oko njega, Alvin je materijalizovao svoj omiljen leaj i bacio se na njega. Raskomotivi se u poznatoj sredini prizvao je iz jedinica seanja svoja poslednja slikarska i skulpturska ostvarenja i poeo da ih preispituje kritikim pogledom. Ako ga ranije nisu zadovoljavala, sada su mu izgledala kao potpuni promaaji i on se vie nije mogao ponositi njima. Osoba koja ih je stvorila nije vie postojala; za nekoliko dana koje je proveo izvan Diaspara, Alvinu se inilo da je prikupio iskustvo itavog jednog ljudskog veka. Obrisao je sve te mladalake tvorevine, unitivi ih zauvek, umesto da ih vrati u Banke Seanja. Soba je ponovo bila prazna, izuzev leaja na kome se opruio i robota koji je i dalje gledao irokim, nedokuivim oima. ta li on misli o Diasparu? Odmah mu je palo na um da robot ovde nije stranac, poto je poznavao grad iz razdoblja poslednjih dana kontakta sa zvezdama. Tek kada se sasvim saiveo sa atmosferom doma, Alvin je poeo da poziva prijatelje. Najpre se odluio za Eristona i Etaniju, premda znatno pre iz oseaja dunosti, nego iz stvarne elje da ih ponovo vidi i da razgovara sa njima. Nimalo mu nije bilo ao kada su ga njihovi komunikatori obavestili da ih je trenutno nemogue dobiti, ali im je ipak ostavio kratku poruku u kojoj ih je obavestio da se vratio. Bilo je to sasvim nepotrebno, poto je ta injenica do sada sigurno bila poznata itavom gradu. On se, meutim, nadao da e mu roditelji ceniti ovaj znak panje. Poeo je da vodi rauna o drugima, premda jo nije shvatio da, poput mnogim ostalih, i ova vrlina malo vredi ukoliko nije spontana i nesraunata. A onda, pokrenut iznenadnim porivom, pozvao je broj koji mu je Kedron davno dao u Loranovoj kuli. Nije, naravno, oekivao nikakav odgovor, ali nije bila iskljuena mogunost da mu je Kedron ostavio poruku. To se pokazalo tanim; ali sama poruka bila je krajnje iznenaujua. Zid se rasplinuo i Kedron se pojavio pred njim. Lakrdija je izgledao umorno i nervozno, nimalo kao samouverena pomalo cinina osoba koja je Alvina povela stazom to ga je dovela u Lis. U oima mu se odravala neka mora, a progovorio je kao neko ko ima na raspolaganju sasvim malo vremena. "Alvine", poe on, "ovo je snimak. Samo ga ti moe primiti, a posle toga doputeno ti je da ini s njim ta ti je volja. Bie mi sasvim svejedno. Kada sam se vratio u Grob Jarlana Zeja, ustanovio sam da nas je Alistra uhodila. Mora da je kazala Veu da si ti otiao iz Diaspara i da sam ti ja pomogao u tome. Proktori su ubrzo poeli da me trae, tako da sam odluio da se sakrijem. Navikao sam na to: inio sam to i ranije, kada bi se dogodilo da moje lakrdije nisu primljene sa oduevljenjem." (Sada je zaiskriio stari Kedron, pomisli Alvin.) "Oni me ne bi pronali ni za hiljadu godina, ali nekom drugom to umalo nije polo za rukom. U Diasparu ima stranaca, Alvine; oni su jedino mogli doi iz Lisa i siguran sam da trae mene. Ne znam ta to znai, a i ne dopada mi se. injenica da su me gotovo uhvatili govori da raspolau telepatskim moima. Sa Veem mogu da se nosim, ali ovo je nepoznata opasnost od koje zazirem. Stoga sam se odluio da dobrovoljno preduzmem korak na koji bi me Vee verovatno primoralo, poto mi je i ranije pretilo time. Idem tamo gde me niko ne moe uhoditi i gde u

izbei sve promene koje su na putu da se zbiju u Diasparu. Moda je glupo to to inim; to e samo vreme moi da pokae. Saznau odgovor jednog dana. Sigurno pogaa da sam odluio da se vratim u Dvoranu Stvaranja, u bezbednost Banki Seanja. Ma ta se dogodilo, ja se uzdam u Centralni Kompjuter i sile kojima on upravlja po dobrobit Diaspara. Ukoliko se neto pokvari u Centralnom Kompjuteru, svi smo izgubljeni. U suprotnom, nemam se ega bojati. Kada ponovo budem iziao u Diaspar, inie mi se da je protekao samo jedan tren, premda e u meuvremenu proi pedeset ili sto hiljada godina. Pitam se kakav u grad onda zatei. Bie neobino ako i ti bude tamo; pretpostavljam da emo se jednoga dana ponovo sresti. Ne mogu da kaem da li eljno oekujem taj susret ili ga se bojim. Nikada te nisam razumeo, Alvine, premda je bilo trenutaka kada sam bio dovoljno tat da pomislim kako mi je to polo za rukom. Samo Centralni Kompjuter zna istinu, kao to zna istinu i o ostalim Jedinstvenima, koji su se pojavljivali s vremena na vreme tokom vekova, da bi im se potom gubio svaki trag. Da li si ustanovio ta se dogaalo sa njima? Jedan od razloga, mislim, to sam se otisnuo u budunost jeste nestrpljenje. elim da vidim ishod onoga to si ti zapoeo, ali me ba mnogo ne zanimaju mejuigre, za koje podozrevam da bi mogle biti neprijatne. Radoznao sam da vidim da li e ti, u tom svetu u kome u se ja nai kroz samo nekoliko minuta prividnog vremena od sada, biti upamen kao tvorac ili ruilac, odnosno da li e uopte biti upamen. Zbogom, Alvine. Mislio sam da ti dam nekoliko saveta, ali siguran sam da ih ti ne bi posluao. Ii e svojim putem, kao to si uvek inio, a prijatelji e ti biti puka orua koja koristi ili odbacuje ve prema prilici. To je sve. Ne znam ta bih jo rekao." Za trenutak, Kedron koji je sada postojao samo kao ustrojstvo elektrinih naboja u elijama seanja grada - gledao je Alvina sa otupelou i, inilo se, tugom. A onda se ekran ponovo zatamnio. Alvin je dugo vremena ostao nepokretan poto je Kedronova slika nestala. Preispitivao je svoju duu, to je retko inio ranije u ivotu, jer nije mogao porei veliki deo onoga to mu je Kedron rekao. Kada je zastao, u svim svojim planovima i pustolovinama, da razmisli o posledicama onoga to je inio za prijatelje? Natovario im je samo brigu na vrat, a uskoro je mogao i neto mnogo gore - a sve zbog vlastite neutaive radoznalosti i hitnje da otkrije ono to je trebalo da ostane nepoznato. Kedron mu se nikada nije mnogo dopadao; Lakrdijaeva opora linost predupreivala je svako prisnije zbliavanje, ak i da mu je Alvin bio sklon. Pa ipak, sada, dok je razmiljao o Kedronovim oprotajnim reima, osetio je griu savesti. Zbog njegovog delanja, Lakrdija je pobegao iz ovog vremena u nepoznatu budunost. Meutim, nije bilo razloga, pomisli Alvin, da sebe okrivljuje zbog toga. Time je dokazano samo ono to je on ve znao - da je, naime, Kedron kukavica. Dodue, on moda nije bio nita vei straljivac od ma kog drugog u Diasparu; ali njegova dodatna nevolja ogledala se u injenici da je raspolagao monom uobraziljom. Alvin je mogao prihvatiti izvesnu odgovornost za njegov usud, ali nipoto i celokupnu. Kome je drugom u Diasparu jo zadao bol i tugu? Najpre je pomislio na Jeseraka, svog tutora, koji je bio strpljiv sa svojim nesumnjivo najteim uenikom. Setio se svih malih ljubaznosti kojima su ga roditelji obasipali tokom godina; kada ih je sada prizivao u pamenju, shvatio je da ih je bilo znatno vie nego to mu se ranije inilo. A onda je doao red na Alistru. Ona ga je volela, a on je tu ljubav prihvatio ili odbacivao po vlastitom efu. Ali, ta se drugo moglo uiniti? Da li bi ona bila iole srenija da ju je potpuno odbio?

Sada mu je postalo jasno zbog ega nikada nije voleo Alistru, ili bilo koju drugu enu iz Diaspara. I tu lekciju nauio je u Lisu. Diaspar je zaboravio mnoge stvari, a meu njima i pravi smisao ljubavi. Gledao je u Erliju kako majke cupkaju svoju decu na kolenima i duboko u njemu probudila se ona zatitnika nenost prema svim malim i bespomonim biima koja predstavlja nesebinu sestru ljubavi. U Diasparu, meutim, nije bilo ene koja je znala ili marila za ono to je nekada bila konana svrha ljubavi. Nisu postojala prava oseanja, duboke strasti, u besmrtnom gradu. Moda su takve stvari drugde bujale samo zahvaljujui vlastitoj prolaznosti, zato to nisu mogle veno trajati, ve su uvek bile pod senkom koju je Diaspar odagnao. Bio je to trenutak, ako taj trenutak uopte postoji, kada je Alvin shvatio ta je njegova sudbina. Do sada je bio samo nesvesni izvrilac vlastitih poriva. Da je znao tako arhainu analogiju, uporedio bi se sa jahaem na neukroenom konju. Ovaj ga je vodao po mnogim neobinim mestima, i to e verovatno i dalje initi, ali u divljem galopu pokazao mu je svoju snagu i otkrio mu gde sam eli da ode. Alvinovo sanjarenje iznenada je prekinuo zvuk zvonceta na zidnom ekranu. Visina tona odmah mu je rekla da to nije ulazni poziv, ve da je neko doao da ga vidi. Izdao je signal za doputenje i trenutak kasnije pred njim se naao Jeserak. Staratelj mu je imao ozbiljan, ali ne i neprijateljski izraz lica. "Naloeno mi je da te povedem u Vee, Alvine", ree. "Ono eka da te uje." A onda Jeserak ugleda robota i radoznalo ga odmeri. "To ti je dakle sadrug koga si doveo sa putovanja. Mislim da e biti doro da i on poe sa nama." To je Alvinu sasvim odgovaralo. Robot ga je ve izbavio iz jedne veoma opasne situacije i moda e se pokazati potreba da ga ponovo pozove upomo. Pitao se ta maina misli o pustolovinama i obrtima u koje je stalno zapadao i po hiljaditi put je poeleo da dokui ta se zbiva u unutranjosti tog vrsto zapretenog uma. Alvin je imao utisak da je robot za sada odluio da posmatra, ispituje i izvodi sopstvene zakljuke, ne preduzimajui nita na svoju ruku sve dok ne proceni da je za to kucnuo as. A onda e, verovatno sasvim iznenada, odluiti da dela; moda e se ono za ta se bude opredelio kositi sa Alvinovim planovima. Jedini pomaga koga je imao bio je vezan za njega najtanjom niti vlastitog interesa i mogao ga je napustiti u svakom trenutku. Alistra ih je ekala na rampi koja je vodila na ulicu. ak i ako je eleo da je okrivi za izvesnu ulogu koju je odigrala u otkrivanju njegove tajne, Alvin nije imao srca za to. Njena tuga bila je sasvim oigledna i oi su joj se ispunile suzama dok mu je hitala u susret da ga pozdravi. "Oh, Alvine!" uzviknu devojka. "ta e uiniti s tobom?" "Ne brini, Alistra", ree. "Sve e biti u redu. Uostalom, u najgorem sluaju Vee me moe vratiti u Banke Seanja, ali mi neto govori da se to nee dogoditi." Njena lepota i nesrenost bile su tako izazovne da je, ak i u ovom asu, Alvin osetio kako mu telo odgovara na njeno prisustvo svojim iskonskim nainom. Ali to je bila samo pouda tela; on je nije prezirao, ali mu samo ona vie nije bila dovoljna. Blago je odvojio ruke od njenih i krenuo za Jeserakom ka Venici. Alistrino srce bilo je usamljeno, ali ne vie ispunjeno gorinom, dok ga je posmatrala kako odlazi. Znala je sada da ga nije izgubila, poto joj on nikada nije pripadao. Kada se pomirila sa ovim saznanjem, poela je da shvata kako vie nema mesta uzaludnim tugovanjima. Alvin je jedva primeivao ljubopitljiv ili uasnut pogled sugraana dok je sa pratnjom prolazio poznatim ulicama. Razvrstavao je argumente koje e moda morati da upotrebi i pripremao je priu koja e mu najvie odgovarati. S vremena na vreme, uveravao bi sam sebe da nije nimalo uzbuen i da je i dalje potpuni gospodar situacije.

ekali su samo nekoliko minuta u predvorju, ali to je bilo dovoljno dugo da se Alvin zapita za razlog to su mu, ako se ve ne boji, noge postale tako slabane. Iskusio je taj oseaj dok je savlaivao poslednji uspon na onom dalekom brdu u Lisu, gde mu je Hilvar pokazao vodopad sa ijeg su vrha ugledali ekspoloziju svetlosti koja ih je odvela u almiran. Upitao se ta Hilvar sada radi i da li e se ikada ponovo sresti. Najednom mu uinilo veoma vanim da se to dogodi. Velika vrata se raskrilie i on krenu za Jeserakom u Venicu. Dvadeset lanova ve je sedelo oko stola u obliku polumeseca i Alvin se oseti polaskanim kada je video da nijedno mesto nije prazno. Ovo mora da je prvi put posle mnogo vekova da se sakupilo celo Vee bez i jednog odsutnog. Retki sastanci ovog tela obino su predstavljali puku formalnost, poto su se svi redovni poslovi obavljali uz samo nekoliko poziva videofonom i, ukoliko se pojavila potreba, razgovorom izmeu Predsednika i Centralnog Kompjutera. Alvin je iz vienja poznavao veinu lanova Vea i prisustvo tolikih poznatih lica malo ga je ospokojilo. Kao i Jeserak, oni nisu izgledali neprijateljski, ve samo brini i zaueni. Uostalom, na njima je leala odgovornost. Moda e biti ozlojeeni to je neko pokazao da nisu u pravu, ali Alvin nije verovao da e mu to ozbiljno prebaciti. Nekada bi to bila brzopleta i neiskusna pretpostavka, ali ljudska priroda se u meuvremenu popravila u nekim pogledima. Paljivo e ga sasluati, ali ono to e potom misliti nee biti odve vano. Alvinov sudija nee biti Vee, ve Centralni Kompjuter. 16. Nije bilo nikakvih formalnosti. Predsednik je proglasio sastanak otvorenim, a zatim se okrenuo prema Alvinu. "Alvine", ree on prilino ljubazno, "voleli bismo da nam ispria ta se dogodilo od kada si nestao pre deset dana." Upotreba izraza 'nestao', pomisli Alvin, bila je vanredno znaajna. ak i sada, Vee nije bilo voljno da prizna da je on boravio izvan Diaspara. Pitao se da li znaju da je bilo stranaca u gradu, ali je odmah posumnjao u to. U tom sluaju, ispoljavali bi znatno veu uzbuenost. Ispriao je svoju priu jasno i bez imalo dramatiziranja. Ona je njihovim uima ionako zvuala sasvim udno i neverovatno, tako da joj nisu bila potrebna nikakva ulepavanja. Samo je na jednom mestu odstupio od stroge tanosti opisa, poto nije pomenuo nain na koji je pobegao iz Lisa. Izgledalo je vrlo verovatno da e ponovo biti prinuen da pribegne istom postupku. Bilo je zdivljujue posmatrati kako se menja dranje lanova Vea u toku njegovog izlaganja. U poetku su bili skeptini, odbijajui da prihvate opovrgavanje svega u ta su verovali, osporavanje njihovih najdubljih predrasuda. Dok im je Alvin priao o svojoj strasnoj elji da istrai svet izvan zidina grada i o racionalnom uverenju da takav svet postoji, gledali su ga kao da pred sobom imaju neku neobinu i nepojmljivu ivotinju. U stvari, za njih je on to i bio. Ali konano su bili primorani da priznaju da je on u pravu, a da su oni pogreili. Kako je Alvinova pria tekla, sve sumnje koje su prethodno imali polako su se rasprile. Moda im se nije dopadalo ono to im je kazao, ali vie mu nisu mogli osporavati istinitost. Ukoliko bi ipak osetili sklonost ka tome, bilo je dovoljno da bace pogled na Alvinovog beumnog sadruga. Postojao je samo jedan vid njegove prie koji je izazvao njihovu rasrenost, ali se on nije odnosio na Alvina. Prostorijom se razlegao ljutiti amor kada je Alvin objasnio nastojanje Lisa da izbegne meanje sa Diasparom i korake koje Seranis preduzima da bi predupredila takvu katastrofu. Grad se ponosio svojom kulturom, i to ne bez razloga. injenica da ih neko

smatra podreenim prevazilazila je sve granice popustljivosti lanova Vea. Alvin je briljivo vodio rauna da ne izrekne nikakvu uvredu u svom izlaganju; hteo je u to je mogue veoj meri da pridobije Vee uz sebe. Pokuao je da stvori utisak da ne vidi nita ravo u onome to je uinio i da za svoja otkria znatno pre oekuje pohvalu nego kudnju. Bila je to najbolja taktika koju je mogao izabrati, poto je unapred razoruavala veinu njegovih moguih kritiara. To je takoe uticalo - premda nije bilo deo Alvinovog plana - da dobar deo krivice bude prebaen na nestalog Kedrona. Sluaocima je bilo jasno da je Alvin bio odve mlad da bi video neku opasnost u onome to preduzima. Lakrdija je, meutim, bio toga znatno svesniji i postupio je na krajnje neodgovoran nain. Oni uopte nisu slutili u kojoj se meri Kedron u tom pogledu slagao sa njima. Kao Alvinov staratelj, Jeserak je takoe zasluio izvestan prekor i s vremena na vreme poneki venik bi mu uputio zamiljen pogled. Nije im to zamerao, premda je savreno bio svesan onoga to im je bilo na umu. Pripadala mu je izvesna ast to je obuavao najoriginalniji um koji se pojavio u Diasparu od Ranih Vremena i nita mu je nije moglo oduzeti. Tek kada je zavrio injeniko izlaganje svojih pustolovina, upustio se u malo ubeivanja. Morao je na neki naini uveriti ove ljude u istinitost onoga to je saznao u Lisu, ali kako da im stvarno predoi neto to oni ranije nikada nisu videli i to su veoma teko mogli da zamisle? "Velika je tragedija", ree on, "to su dva preostala ogranka ljudske rase morala da ive razdvojeno kroz tako ogromno vremensko razdoblje. Jednoga dana emo, moda, saznati kako je do toga dolo, ali sada je daleko vanije da se ispravi proputeno i da se sprei da se opet dogodi. Za vreme boravka u Lisu digao sam glas protiv njihovog stanovita da su nadreeni u odnosu na nas; oni nas sigurno mogu mnogome nauiti, ali i mi njih. Ako oboje verujemo da nemamo ta jedni od drugih nauiti, nije li onda oigledno da oboje nismo u pravu?" Uputio je pogled pun nade ka nizu lica koja su ga ohrabrila da nastavi. "Nai preci", produi Alvin, "osnovali su carstvo koje je stiglo do zvezda. Ljudi su se slobodno etali po svim tim svetovima, a njihovi potomci se sada boje da provire izvan zidina svog grada. Treba li da vam kaem zato?" Zastao je za trenutak; u velikoj, neukraenoj prostoriji nije bilo ni najmanjeg pokreta. "Zato to se bojimo, bojimo se neega to se zbilo u poetku istorije. Rekli su mi istinu u Lisu, mada sam je i sam davno naslutio. Moramo li se uvek kao kukavice kriti u Diasparu, pravei se da nita vie ne postoji, zato to su nas Osvajai pre milijardu godina potisnuli na Zemlju?" Upro je prstom u njihov tajni strah - strah koji on nikada nije oseao, pa dakle nije mogao ni da ga u potpunosti razume. Neka sada uine ta im je volja; rekao im je istinu onako kako je on vidi. Predsednik mu uputi ozbiljan pogled. "Ima li jo neto da kae", upita ga, "pre no to razmotrimo ta valja preduzeti?" "Samo jednu stvar. Voleo bih da povedem ovog robota do Centralnog Kompjutera." "Ali zato? Dobro zna da je Kompjuter ve svestan svega onoga to se odigralo u ovoj sobi." "Ipak bih eleo da to uinim", uzvrati Alvin utivo ali nepopustljivo. "Molim za doputenje i od Vea i od Kompjutera." Pre no to je Predsednik stigao da odgovori, prostorijom se razlegao jasan, miran glas. Alvin ga nikada ranije u ivotu nije uo, ali znao je ta stoji iza njega. Obavetajne maine, koje su bile tek spoljni delii velike inteligencije, mogle su se obraati ljudima, ali nisu posedovale nepogreivi naglasak mudrosti i pozvanosti.

"Neka doe kod mene", ree Centralni Kompjuter. Alvin pogleda Predsednika. Ilo je u prilog njegovom dobrom glasu to nije pokuao da zloupotrebi ovu pobedu. Samo je jednostavno upitao: "Da li mi dozvoljavate da se udaljim?" Predsednik proe pogledom po Venici i poto nije primetio nijedan znak neslaganja, uzvrati pomalo bespomono: "Vrlo dobro. Proktori e te otpratiti, a potom e te ponovo dovesti ovamo kada zavrimo veanje." Alvin lagano klimnu u znak zahvalnosti, velika vrata se otvorie pred njim i on polako izie iz Venice. Jeserak je poao za njim, a kada su se vrata ponovo zatvorila, on se okrenu ka svom staratelju. "ta misli, ta e Vee sada preduzeti?" upita brino. Jeserak se osmehnu. "Nestrpljiv kao i uvek, zar ne?" ree. "Ne znam koliko su mi procene ispravne, ali pretpostavljam da e odluiti da se zaprete Grob Jarlana Zeja tako da niko vie ne moe krenuti tvojim tragom. Onda e Diaspar nastaviti po starom, neuznemiravan od spoljnog sveta." "Toga se i pribojavam", ree Alvin gorko. "I dalje se nada da e to preduprediti?" Alvin nije odmah odgovorio; znao je da mu je Jeserak prozreo namere, ali staratelj bar nije mogao da mu predvidi planove, poto ih jo nije imao. Doao je do onog nivoa kada je samo mogao da improvizuje i da se bez pripreme suoava sa novim okolnostima. "Da li me okrivljuje?" upita iznenada; Jeseraka je iznenadio novi ton njegovog glasa. Bio je to traak poniznosti, veoma blag nagovetaj da Alvin po prvi put trai podrku od svojih sunarodnika. Jeseraka je to dirnulo, ali bio je premudar da bi ga shvatio odve ozbiljno. Alvin je bio prilino napet i bilo bi neosnovano uzdati se u neko trajno poboljanje njegovog karaktera. "Teko je odgovoriti na to pitanje", ree Jeserak polako. "Sklon sam da tvrdim da je svako znanje vredno, a ne moe se porei da si ti znatno proirio naa znanja. Ali ti si poveao i nae strahove. ta je od toga dvoga probitanije na duge staze? Da li si se to ikada zapitao?" Za trenutak, uitelj i uenik zamiljeno su se posmatrali, moda poimajui stanovite drugoga znatno jasnije nego ikada ranije u ivotu. A onda, nagnani istim porivom, krenuli su dugim prolazom koji je vodio iz Venice, dok je pratnja strpljivo koraala za njima. Alvin je znao da ovaj svet nije stvoren za oveka. Obasjan estokom plavom svetlou tako zaslepljujuom da je pekla oi - dugaki, prostrani hodnici izgledali su kao da se pruaju u beskraj. Tim velikim prolazima roboti Diaspara dolazili su i odlazili tokom svojih beskonanih ivota, ali njima ve nebrojeno dugo vekova nije odjeknuo bat ljudskih koraka. Tu se nalazio podzemni grad, grad maina bez kojih Diaspar nije mogao postojati. Nekoliko stotina metara ispred, hodnik se irio u krunu halu sa prenikom veim od jedne milje, iji su krov nosili veliki stubovi na kojima je sigurno poivala i nepojmljiva teina Energetskog Centra. Ovde je, prema kartama, Centralni Kompjuter veno bdio nad sudbinom Diaspara. Hala je bila jo vea nego to se Alvin usudio da pretpostavi - ali gde se nalazio Kompjuter? Zbog neega je oekivao da ugleda jednu ogromnu mainu, mada je dobro znao da je ta predstava krajnje naivna. Zastraujua, ali liena svakog smisla, panorama koja se pruala pod njim nagnala ga je da zastane u udu i neizvenosti. Hodnik kojim su doli zavravao se visoko na zidu hale - nesumnjivo najveeg zatvorenog prostora koji je ovek ikada sagradio - a sa obe strane dugake rampe sputale su se do udaljenog poda. Zaposedajui u potpunosti blistavo osvetljenu zapreminu, stajale su stotine velikih, belih struktura, tako neoekivanih da je Alvin za trenutak pomislio kako pred sobom

ima podzemni grad. Utisak je bio zapanjujue iv i jamano mu nikada nee sasvim izbledeti. Nije bilo ni traga prizoru koji je on oekivao, prizoru ispunjenom poznatim sjajem metala, koji je ovek od poetka vremena dovodio u vezu sa svojim slugama. Ovde se nalazio svretak evolucije duge gotovo koliko i ovekova. Njen poetak bio je zapreten u maglama Ranih Vremena, kada je ljudski rod prvi put nauio da koristi energiju, a zatim poslao svoje bune lokomotive da tandru po celom svetu. Para, voda, vetar - svi ovi oblici energije nakratko su korieni, a potom naputeni. Vekovima je snaga materije pokretala svet, da bi i ona konano bila prevaziena, a prilikom svake promene stare maine bile bi zaboravljene, dok bi nove zauzimale njihova mesta. Veoma lagano, u toku mnogo hiljada godina, ljudi su se pribliavali idealu savrene maine - idealu koji je najpre bio puki san, potom daleka perspektiva i najzad stvarnost: Maina ne sme da sadri pokretne delove. Bio je to krajnji izraz ideala. oveku je bilo potrebno moda sto miliona godina da bi ga dosegao, a u samom asu trijumfa, zauvek je okrenuo lea maini. Ona je stigla do krajnje take i nadalje je veno mogla sama o sebi da se brine, sluei istovremeno svog tvorca. Alvin se vie nije pitao koja je od ovih utihlih, belih prikaza Centralni Kompjuter. Znao je da ih on sve obuhvata i da see daleko izvan ove hale, ukljuujui u svoje bie i sve nebrojene ostale maine u Diasparu, bile one pokretne ili nepomine. Kao to je i njegov vlastiti mizak predstavljao skup mnogo milijardi zasebnih elija, rasporeenih po zapremini prostora prenika svega nekoliko centimetara, tako su i fiziki elementi Centralnog Kompjutera bili razmeteni posvuda, uzdu i popreko Diaspara. U ovoj hali mogao se nalaziti samo ukljunoiskljuni sistem posredstvom koga su sve ratrkane jedinice bile u meusobnoj povezanosti. Neodluan kuda da krene, Alvin je preao pogledom preko velikih silaznih rampi i beumne arene. Centralni Kompjuter zacelo zna da je on ovde, ba kao to je upuen i u sve ostalo to se zbiva u Diasparu; jedino mu je preostalo da saeka njegova uputstva. Sada ve poznat, ali ipak zastraujui glas bio je tako tih i blizak, da se Alvinu uinilo da ga niko iz njegove pratnje nije mogao uti. "Poi dole levom rampom", obratio mu se. "Posle u te ja voditi." Krenuo je polako nagibom, dok mu je robot lebdeo iznad glave. Jeserak i proktori nisu poli za njim. Upitao se da li su dobili nareenja da ostanu ovde, ili su, moda, smatrali da ga dobro mogu drati na oku i sa ove osmatranice, tako da nije bilo potrebno uputati se u dugo silaenje. Nije bila iskljuena ni mogunost da se, naprosto, dalje nisu usuivali pribliiti Centralnoj riznici Diaspara. Kod podnoja rampe tihi glas ponovo je dao Alvinu uputstva i on je krenuo avenijom usnulih, gorostasnih oblija. Glas mu se obratio jo tri puta, a onda je shvatio da je stigao do cilja. Maina pred kojom je stajao bila je manja od veine svojih sadruga, ali on se oseao kao patuljak u odnosu na nju. Pet nivoa sa vodorovanim linijama koje su ile ukrug stvarali su utisak nee uurene ivotinje; skrenuvi pogled sa nje na svog robota, Alvinu se uinilo neverovatnim da oboje predstavljaju izdanke iste evolucije i da su ustrojeni prema istom naelu. Na oko tri stope iznad tla iroko, providno polje prualo se celom duinom strukture. Alvin je priljubio elo uz gladak, neobino topao materijal i pogledao u unutranjost maine. U prvih mah nije video nita; a onda, kada je zaklonio oi, uspeo je da razbere hiljade slabanih taaka svetlosti koje su poivale u nitavilu. Bile su poreane jedna iza druge po trodimenzionalnoj reetki, to je njemu podjednako izgledalo udno i lieno znaenja kao i

drevnom oveku zvezdani svod. Iako je netremice posmatrao vie minuta, sasvim nesvestan protoka vremena, raznobojne svetlosti nisu se micale sa svojih mesta i sjaj im se uopte nije menjao. U trenutku mu je sinulo da, kada bi mogao da pogleda u vlastiti mozak, i on bi mu se u istoj meri uinio lien smisla. Maina je izgledala nepokretna i nepromenljiva zato to nije mogao videti njene misli. Po prvi put poeo je da stie izvesnu maglovitu predstavu o moima i silama koje su odravale grad. itavog ivota je bez ikakvog pitanja prihvatao udo sintetizera, koji su iz veka u vek u neiscrpnom prilivu podmirivali sve potrebe Diaspara. Hiljadu puta bio je oevidac tog ina stvaranja, ali mu je pri tom retko padalo na um da se negde mora nalaziti prauzor onoga to je pred njim dolazilo na svet. Kao to se ljudski um tek malice mogao zadrati na samo jednoj misli, tako su nesravnjivo vei mozgovi, koji su predstavjali tek deli Centralnog Kompjutera, bili u stanju da obuhvate i zauvek zadre i najsloenije ideje. Sklopovi svih stvorenih stvari bili su zamrznuti u tim venim umovima, a bio je potreban samo treptaj ovekove volje pa da oni postanu deo stvarnosti. Svet je zaista daleko odmakao od vremena kada su, iz asa u as, peinski ljudi strpljivo glaali vrke svojih strela i noeve u vrstom kamenu. Alvin je ekao, ne hotevi da progovori dok ne dobije novi znak raspoznavanja. Upitao se na koji je nain Centralni Kompjuter svestan njegovog prisustva, odnosno kako ga moe videti i uti mu glas. Nigde nije bilo ni najmanjeg traga organima ula - nikakvih reetkastih zastora, ekrana ili bezoseajnih kristalnih oiju kojima su normalno roboti poimali svet oko sebe. "Izloi svoj problem", ree mu tihi glas u uho. Izgledalo je neobino to ova sveobuhvatna zapremina mainerija izraava tako blago svoje misli. A onda mu je postalo jasno da sam sebi laska; njime nije bio zaokupljen moda ni milioniti deo mozga Centralnog Kompjutera. On je predstavljao samo jedan od bezbrojnih nepravilnih sluajeva kojima je on istovremeno posveivao panju, bdijui nad Diasparom. Teko je razgovarati sa prikazom koja ispunjava itav prostor oko vas. Alvinove rei kao da su zamirale u praznom vazduhu istog asa kada bi ih izgovorio. "ta sam ja?" upita on. Da je ovo pitanje postavio jednoj od obavetajnih maina iz grada, znao je kakav bi odgovor dobio. U stvari, on je to esto inio, a odgovor je uvek glasio: "Ti si ovek." Sada se, meutim, nalazio pred inteligencijom potpuno razliitog reda, tako da nije bilo potrebe za briljivom semantikom tanou. Centralni Kompjuter e znati na ta on misli, ali to jo nikako nije znailo i da e mu odgovoriti. I odista, usledio je upravo onakav odgovor kakvog se pribojavao. "Ne mogu da odgovorim na to pitanje. Kada bih to uinio, otkrio bih naum mojih tvoraca, a samim tim bih ga i obezvredio." "Onda je moja uloga predviena kada je grad podignut?" "To se moe rei i za sve ostale ljude." Ovaj odgovor nagnao je Alvina na razmiljanje. Centralni Kompjuter kazao je istinu; ljudski itelji Diaspara bili su projektovani podjednako temeljito kao i njegove maine. injenica da je jedinstven davala je Alvinu neobian oseaj vlastite retkosti, ali to nije bezuslovno bila vrlina. Postalo mu je jasno da ovde vie ne moe saznati nita to bi mu pomoglo da razrei tajnu svog porekla. Bilo je beskorisno pokuavati da se obmane ova ogromna inteligencija, ili se nadati da e ona otkriti podatke koje joj je naloeno da uva. Alvin nije bio prekomerno

razoaran; oseao je da ve poinje da dokuuje istinu, ali to u svakom sluaju nije predstavljalo glavni razlog njegove posete. Bacio je pogled na robota koga je doveo iz Lisa i upitao se kako da preduzme sledei korak. Ovaj je mogao nasilno da reaguje, ukoliko sazna ta Alvin sprema, tako da je bilo osobito vano da ne uje ono to je Alvin hteo da kae Centralnom Kompjuteru. "Moe li da obezbedi zonu tiine?" upita. U istom asu, iskusio je nepogreivi oseaj 'smrti', potpuno priguenje svih zvukova, kojim se odlikovala ovakva zona. Kada mu se Kompjuter ponovo obratio, glas mu je bio neobino zvonak i opor. "Niko nas ne moe uti. Reci ta eli." Alvin pogleda robota; i dalje se nalazio u istom poloaju. Izgledalo je da nita ne podozreva; moda uopte nije bio u pravu kada je pretpostavio da ovaj kuje neke svoje planove. Nije iskljueno da je poao sa njim u Diaspar kao verni, poverljivi sluga; u tom sluaju, ovo to je Alvin sada nameravao da preduzme moglo je predstavljati krajnje neumesnu niskost. "uo si kako sam naiao na ovog robota", poe Alvin. "On sigurno raspolae neprocenjivim znanjem o prolosti, ak do onih vremena kada jo nije postojao grad kakav mi poznajemo. Moda e moi da nam kae neto i o drugim svetovima osim Zemlje, budui da je pratio Gospodara na njegovim putovanjima. Na nevolju, govorni vodovi su mu blokirani. Ne znam u kojoj je meri ova blokada otporna, ali molim te da je otkloni." Glas mu je zvuao zagrobno i uplje, poto je zona tiine upijala svaku re pre no to bi ova proizvela odjek. ekao je u nevidljivoj i mukloj praznini da mu molba bude usliena ili odbijena. "Tvoj zahtev se suoava sa dva problema", uzvrati Kompjuter. "Jedan je moralne, a drugi tehnike prirode. Ovaj robot je programiran da izvrava nareenja samo jednog odreenog oveka. Kakva prava imam da izmenim ovo, ak i ako mogu?" Alvin je predvideo ovo pitanje i pripremio nekoliko odgovora na njega. "Nije nam poznat taan vid Gospodareve zabrane", uzvrati on. "Ukoliko moe da razgovara sa robotom, probaj da ga ubedi da su se sada promenile okolnosti u kojima je blokada postavljena." Naravno, bio je to oigledan potez. Alvin ga je i sam povukao, no bez uspeha; nadao se da e Centralni Kompjuter, sa svojim nesravnjivo veim mentalnim moima, moi da uini ono to njemu nije polo za rukom. "To iskljuivo zavisi od prirode blokade", usledio je odgovor. "Mogue je, na primer, postaviti takvu blokadu koja bi, ukoliko bi neko neovlaeno posegao u nju, izazvala brisanje sadraja elija seanja. Ne verujem, meutim, da je Gospodar raspolagao sa dovoljno umea za tako neto; za to je potrebna veoma specijalizovana tehnika. Pitau tvoju mainu da li se u njenim jedinicama pamenja nalazi vod za brisanje." "Ali ta", uzbueno uzviknu Alvin, "ako i samo pitanje o postojanju voda za brisanje dovodi do brisanja pamenja?" "Postoji uobiajeni postupak za ovakve sluajeve i ja u ga se pridravati. Izdau drugostepena uputstva, rekavi maini da prenebregne moje pitanje, ukoliko takva zamka postoji. Ona e se onda neminovno suoiti sa logikim paradoksom; bez obzira na to da li mi odgovori ili se uzdri od odgovora, prekrie prvostepena uputstva. U takvim okolnostima svi roboti postupaju na isti nain kako bi zatitili sebe. Oni jednostavno iskljue ulazne vodove i delaju kao da im nije postavljeno pitanje." Alvin je poalio to je poveo re o ovom predmetu i posle kratkog mentalnog kolebanja zakljuio je da bi i on trebalo da pribegne istoj taktici i da se pretvara da mu nikakvo pitanje nije upueno. U svakom sluaju, pouzdano je utvrdio bar jednu stvar: Centralni Kompjuter

bio je potpuno pripravan da se uhvati ukotac sa svakom neoekivanom zamkom koja moe postojati u robotovim jedinicama seanja. Alvin nije eleo da vidi mainu svedenu na gomilu gvourije; umesto toga, znatno bi je radije vratio u almiran sa neugroenim tajnama. ekao je to je mogao strpljivije da se zbije nemi, bestelesni susret dva intelekta. Bilo je to ogledanje dva uma, koje je stvorio ljudski genije u davno zapretenom zlatnom dobu svog najveeg dostignua. Sada su se obojica nalazila daleko izvan moi poimanja bilo kog ivog oveka. Mnogo minuta kasnije ponovo je prozborio upalj, neodreen glas Centralnog Kompjutera. "Uspostavio sam delimian kontakt", ree. "Sada bar znam prirodu blokade i mislim da sam otkrio zbog ega je postavljena. Postoji samo jedan nain na koji se ona moe otkloniti. Tek kada Veliki dou na Zemlju, ovaj robot e ponovo progovoriti." "Ali to je besmisleno", usprotivi se Alvin. "I drugi Gospodarev sledbenik verovao je u njih i pokuao je da objasni ta su oni znaili po nas. Ali uglavnom je priao nerazumljivosti. Veliki nikada nisu postojali, niti e ikada postojati." Izgledalo je da se naao u orsokaku i osetio je gorko, bespomono razoaranje. Put do istine zapreile su mu elje jednog oveka koji je bio siao s uma i koji je umro pre milijardu godina. "Moda si u pravu", ree Centralni Kompjuter, "kada kae da Veliki nikada nisu postojali. Ali to ne znai da oni nikada nee postojati." Ponovo je usledila duga tiina, dok je Alvin razmiljao o znaenju ove opaske, a umovi dvaju robota ponovo uspostavljali svoj tanani kontakt. A onda, bez ikakvog predznaka, on se obreo u almiranu. 17. Sve je bilo u dlaku isto kao i proli put: velika abonosna uvala upijala je svetlost sunca, ali je nije odraavala ka oku. Stajao je meu ruevinama utvrenja, gledajui preko jezera, ija je nepomina vodena povrina ukazivala da dinovski polip sada predstavlja samo razlueni oblak animalkula, a ne vie ustrojeno bie, sposobno da osea. Robot se i dalje nalazio uz njega, ali od Hilvara nije bilo ni traga. Nije imao vremena da razmisli o ovoj neobinosti, niti da se zabrine zbog odsustva prijatelja, poto se gotovo istog trena dogodilo neto tako fantastino, da su mu sve ostale stvari iilele iz uma. Nebo je poelo da se raspoluuje na dvoje. Tanak klin tame pruao se od obzorja do zenita, lagano se irei, kao da se tmina i haos zarivaju u Vaseljenu. Klin je neumoljivo prodirao, sve dok nije obuhvatio etvrtinu neba. I pored sve upuenosti u injeniku stvarnost astronomije, Alvin se nije mogao oteti sveproimajuem utisku da se on i njegov svet nalaze pod velikom, plavom kupolom - koju sada neto probada spolja. Klin tmine prestao je da se iri. Sile koje su ga izazvale gledale su nadole, u svet-igraku koju su otkrile, moda raspredajui meu sobom da li je on uopte vredan njihove panje. Pod ovim kosmikim motrenjem, Alvin nije osetio ni uznemirenost, ni uas. Znao je da se nalazi licem u lice sa silom i mudrou pred kojima je ovek mogao oseati strahopotovanje, ali ne i strah. A onda je pala odluka: utroie jedan deli Venosti na Zemlju i njene itelje. Dolazili su kroz prozor koji su otvorili u nebu. Poput iskri iz neke nebeske kovanice, poeli su se slivati na Zemlju. Njihov priliv postojao je sve zamaniji i na kraju se sa nebesa obruavao plameni vodopad, rasprskavajui se u lokve tene svetlosti kada je stizao do tla. Alvin nije morao da uje rei koje su mu zazvuale u uima poput blagoslova:

Veliki su doli. Plamen je stigao do njega, ali nije pekao. Bilo ga je posvuda: ispunjavao je veliku uvalu almirana svojim zlatnim sjajem. Posmatrajui u udu, Alvin je primetio da to nije bezoblina struja svetlosti, ve da poseduje oblik i sklop. Poeo je da se rastae u razaznatljiva oblija, da se sakuplja u zasebne ognjene kovitlace. Ova vrtloja okretala su se sve bre i bre oko svojih osa, dok su im se sredita uznosila, obrazujui stubove, u kojima je Alvin uspeo da razabere tajanstveno iezavajue prikaze. Iz ovih blistavih totemskih karijatida dopirala je tanana muzika melodija, beskrajno udaljena i oaravajue prijatna. Veliki su doli. Ovoga puta bilo je odgovora. Gospodareve sluge vas pozdravljaju. ekali smo va dolazak. uvi ove rei, Alvin je shvatio da su barijere sruene. Istoga asa, almiran i njegovi udni posetioci nestadoe, a on se ponovo nae pred Centralnim Kompjuterom u dubinama Diaspara. Sve je bila samo opsena, nimalo stvarnija od sveta mate iz saga u kome je proveo tolike asove mladosti. Ali kako je ona stvorena; odakle su poticale neobine slike koje je video? "Problem je bio neobian", ree tihi glas Centralnog Kompjutera. Znao sam da robot mora imati u svom umu neku vizuelnu predstavu o Velikima. Trebalo je, dakle, da ga ubedim da se utisci ula koje prima poklapaju sa tom slikom, a potom je sve ilo lako." "Kako si to uinio?" "Jednostavno, pitao sam robota kako su izgledali Veliki, a zatim sam registrovao shemu koja se uobliila u njegovim mislima. Shema je bila krajnje nepotpuna, tak da sam morao prilino da improvizujem. Jednom ili dva puta, slika koju sam ja stvarao poela je opasno da se podvaja od robotove predstave, ali kada se to dogodilo, osetio sam kako zbunjenost raste u maini i preoblikovao sam sliku, pre no to je robot postao podozriv. Mora uzeti u obzir da su meni na raspolaganju stajale stotine vodova, dok je robot imao samo jedan, to mi je omoguilo da tako brzo prelazim sa jedne slike na drugu da se promena nije mogla primetiti. Bio je to mali hokus-pokus; bio sam u stanju da prezaguim robotove senzorne vodove, a u isto vreme i da predupredim njegove kritike sposobnosti. Ono to si ti video bila je samo zavrna, ispravljena scena, koja je najvema odgovarala Gospodarevom otkrovenju. Izgledala je prilino grubo, ali je bila dovoljna. Robot je verovao u njenu istinitost taman onoliko koliko je bilo potrebno da se blokada otkloni i u tom asu mogao sam da uspostavim potpuni kontakt sa njegovim umom. On vie nije lud; odgovorie ti na sva pitanja koja mu bude postavio." Alvin je i dalje bio pod utiskom vienog; odsevi lane apokalipse jo su mu plamteli u umu i on se nije sasvim napregao da shvati objanjenje Centralnog Kompjutera. Svejedno; udesna terapija bila je okonana i kapija saznanja irom se otvorila pred njim, ekajui ga da ue. A onda se setio upozorenja koje mu je dao Centralni Kompjuter i brino upitao: "ta je sa moralnim prigovorom to si morao da pogazi Gospodareva nareenja?" "Ustanovio sam zbog ega su izdata. Kada se bude upoznao sa njegovim ivotom, to je sada sasvim izvodljivo, videe da je on tvrdio kako je izazvao mnoga udesa. Sledbenici su mu verovali, a njihova ubeenost doprinosila je njegovoj moi. Ali naravno, iza svih tih udesa stajalo je neko jednostavno objanjenje, ako ih je uopte i bilo. Iznenauje me to su inae razboriti ljudi doputali da budu obmanuti na takav nain." "Gospodar je, dakle, bio varalica?" "Ne; stvar nije tako jednostavna. Da je bio samo puki obmanjiva, nikada ne bi postigao takav uspeh i njegov pokret ne bi tako dugo opstao. Bio je to dobar ovek i veliki deo onoga to je propovedao bilo je istinito i mudro. Na kraju je i on sam poverovao u vlastita udesa, ali

je ipak znao da postoji jedan svedok koji je u stanju da ih opovrgne. Robot je bio upuen u sve njegove tajne; bio je njegov zagovornik i saradnik, pa ipak, ako bi ikada bio podvrgnut podrobnom ispitivanju, ugrozio bi sam temelj njegove moi. Stoga mu je naredio da ne obznanjuje svoja seanja sve do sudnjeg dana Vaseljene, kada Veliki budu doli. Teko je poverovati da se u jednom oveku mogla nahoditi takva meavina prevrtljivosti i iskrenosti, ali upravo je tako bilo." Alvin se upitao ta robot misli o svom osloboenju od drevnog ropstva. On je, nesumnjivo, bio dovoljno sloena maina da ovo ne primi kao uvredu. Mogao je biti ljut na Gospodara to ga je bacio u takvo ropstvo, ba kao i na Alvina i Centralni Kompjuter to su ga vratili zdravom razumu. Zona tiine je uklonjena, poto vie nije bilo potrebe za tajnou. Trenutak na koji je Alvin dugo ekao najzad je doao. Okrenuo se ka robotu i postavio mu pitanje koje ga je morilo jo od kada je uo priu o Gospodarevoj sagi. I robot je odgovorio. Jeserak i proktori i dalje su strpljivo ekali kada im se on pridruio. Na vrhu rampe, pre no to e ui u hodnik, Alvin je bacio jo jedan pogled na halu i opsena je ovoga puta bila snanija nego ikada ranije. Ispod njega je leao mrtav grad udnih belih zdanja, grad obasjan estokim osvetljenjem koje nije bilo predvieno za ljudske oi. Mrtav je moda odista bio, poto nikada nije iveo, ali je zato odisao energijama znatno snanijim od svih koje su pokretale organsku materiju. Dok svet bude postojao, ove beumne maine nalazie se ovde, nikada ne skreui misli sa tokova koje im je ljudski genije odredio pre mnogo godina. Iako je Jeserak pokuao da ispita Alvina dok su se vraali u Venicu, nita nije saznao o njegovom razgovoru sa Centralnim Kompjuterom. Nije to bila samo puka uzdranost s Alvinove strane; i dalje je bio opinjen onim to je video, odve opijen uspehom, da bi vodio neki suvini razgovor. Jeserak je morao da ispolji veliko strpljenje i nadao se da e Alvin konano izii iz transa. Ulice Diaspara kupale su se u svetlosti koja se inila sasvim bledom u poreenju sa bletavou grada maina. Ali Alvin ih uopte nije primeivao; na njega vie nije delovala poznata lepota velikih kula koje su promicale pored njega ili ljubopitljivi pogledi sugraana. Palo mu je na pamet da je veoma neobino kako je sve to mu se dogaalo vodilo ka ovom trenutku. Od asa kada je sreo Kedrona, dogaaji kao da su automatski potekli ka unapred odreenom cilju. Monitori, Lis, almiran - na svakom koraku mogao je skrenuti sa pravog puta, ali neto ga je vodilo napred. Da li je sam bio tvorac svoje sudbine, ili je predstavljao posebnog miljenika Usuda? Moda je posredi bila puka verovatnoa, delovanje zakona sluaja. Bilo koji ovek mogao je pronai put na kome je on ostavio svoje tragove i nebrojeno puta u prolosti i drugi su stigli gotovo dokle i on. Ti prethodni Jedinstveni: na primer, ta se dogodilo sa njima? Moda je on naprosto bio prvi koji je imao sree. Tokom celog puta natrag kroz ulice Diaspara, Alvin je uspostavljao sve prisniju i prisniju vezu sa mainom koju je oslobodio veevekovnog ropstva. Ona je oduvek bila u stanju da prima njegove misli, ali ranije on nije mogao znati da li e izvriti nareenja koja joj izdaje. Sada je ove neizvesnosti nestalo; mogao je da razgovara sa njom kao i sa svakim ljudskim stvorom. Dodue, poto nije bio sam, naloio joj je da se ne slui govornim jezikom, ve jednostavnim mislenim slikama koje je on bio u stanju da pojmi. Ponekad ga je vreala injenica to roboti mogu bez tekoa meusobno da opte na telepatskom nivou, dok je to oveku bilo nemogue - izuzev u Lisu. Bila je to jo jedna sposobnost koju je Diaspar izgubio ili koje se hotimice odrekao. Nastavio je beuman, ali u nekoliko jednostran razgovor dok su ekali u predvorju Venice. Bilo je nemogue ne uporediti okolnosti u kojima se sada nalazio sa onima iz Lisa,

kada su Seranis i njeni saradnici pokuali da ga potine svojoj volji. Nadao se da nee biti potrebe za novim sukobom, ali ukoliko bi do njega ipak dolo, on je sada bio daleko bolje pripremljen. Ve prvi pogled na lica lanova Vea rekao je Alvinu kakvu su odluku doneli. Nije bio ni iznenaen, niti osobito razoaran; takoe nije ispoljio nijedno oseanje koje su Venici moda oekivali dok je sluao Presednika. "Alvine", poe Predsednik, "veoma briljivo smo razmotrili okolnosti do kojih je dovelo tvoje otkrie i doneli smo jednoglasnu odluku. Poto niko ne eli ikakve promene u naem nainu ivota, kao i s obzirom na to da se svega jednom u mnogo miliona godina raa neko ko je sposoban da izie iz Diaspara, pod uslovom da je to izvodljivo, smatramo da tunelski sistem za Lis nije neophodan i da, u stvari, moe predstavljati izvor opasnosti. Ulaz u halu sa pokretnim putevima bio je stoga zapreten. tavie, poto nije iskljuena mogunost da postoje i drugi putevi koji vode iz grada, izvrie se pregled jedinica seanja monitora. On je ve poeo. Takoe smo razmotrili ta bi i da li bi neto trebalo preduzeti u pogledu tebe. S obzirom na tvoju mladost i na posebne okolnosti oko tvog roenja, zakljueno je da ne moe biti kanjen za ono to si uinio. U stvari, otklonivi moguu opasnost po na nain ivota, ti si gradu uinio uslugu i mi ti zbog toga dugujemo zahvalnost." Oglasio se pljesak i na licima venika pojavio se izraz zadovoljstva. Sloene okolnosti brzo su razreene, izbegli su neophodnost da strogo kazne Alvina i sada su se mogli razii s oseanjem da su, kao vodei graani Diaspara, izvrili svoju dunost. Uz malo sree, moda e protei vekovi pre no to opet budu morali da se sakupe. Predsednik je pogledao Alvina s iekivanjem; moda se nadao da e im Alvin uzvratiti istom merom i da e izraziti zahvalnost veu to ga je tako lako razreilo krivice. Ali ekalo ga je razoarenje. "Smem li neto da pitam?" ree Alvin utivo. "Razume se." "Centralni Kompjuter je jamano odobrio vae odluke?" U normalnim okolnostima bilo je prilino neumesno postaviti ovakvo pitanje. Vee nije bilo duno da pravda svoje odluke, niti da objanjava kako ih je donelo. Ali Alvin je uivao poverenje Centralnog Kompjutera iz nekog neobjanjivog razloga. Nalazio se u povlaenom poloaju. Pitanje je oevidno izazvalo izvesnu pometnju i odgovor je usledio pomalo preko volje. "Naravno da smo se posavetovali sa Centralnim Kompjuterom. Kazao nam je da postupamo prema vlastitoj presudi." Alvin je to oekivao. Centralni Kompjuter vodio je sastanak sa Veem u istom trenutku dok je razgovarao sa njim - istovremeno, zapravo, dok je bio udubljen u milion drugih poslova u Diasparu. Znao je, isto kao i Alvin, da je svaka odluka koju Vee sada donese sasvim nevana. Budunost se potpuno izmakla njihovom uplivu istog trena kada su, u blaenom neznanju, zakljuili da je kriza bezbedno premoena. Alvin se nije osetio nadmonim, niti je uivao u nasluivanju predstojeeg trijumfa, kada je pogledao te budalaste starce koji su sebe smatrali vladaocima Diaspara. On je video pravog vladaoca grada i razgovarao je sa njim u zagrobnoj tiini njegovog blistavog, podzemnog sveta. Ovaj susret potro je gotovo svaku nadmenost u njegovoj dui, ali nje je ipak ostalo dovoljno za poslednju opasnost koja e nadmaiti sve prethodne. Dok se opratao od Vea, pitao se da li ih iznenauje njegovo mirno pokoravanje i odsustvo ozlojeenosti zbog zatvaranja puta za Lis. Proktori ga nisu sledili; nije se vie nalazio pod prismotrom, bar ne na tako neprikriven nain. Samo je Jeserak krenuo za njim iz

Venice u arolike ulice. "Dakle, Alvine?" ree on. "Vladanje ti je bilo besprekorno, ali mene ne moe obmanuti. ta si sad smislio?" Alvin se osmehnu. "Znao sam da e neto posumnjati; ako poe sa mnom, pokazau ti zato podzemni put za Lis nije vie vaan. Postoji jo jedan opit koji bih eleo da oprobam; nita ti se nee dogoditi, sem to ti se moda nee dopasti." "Vrlo dobro; ja se i dalje smatram tvojim starateljem, premda izgleda da su uloge sada promenjene. Kuda to namerava da me vodi?" "Idemo u Loranovu Kulu, odakle u ti pokazati svet izvan Diaspara." Jeserak je pobledeo, ali je sauvao prisustvo duha. A onda, kao da nema poverenja u vlastite rei, ukoeno je klimnuo i krenuo za Alvinom na glatko sklisku povrinu pokretnog puta. Jeserak se nije uplaio dok su koraali tunelom kojim je hladan vetar veito duvao u Diaspar. Tunel se sada promenio; kamena reetka koja je sputavala pristup spoljnem svetu nestala je. Ona vie nije sluila nikakvoj strukturalnoj svrsi i Centralni Kompjuter ju je uklonio bez rei protivljenja kada je Alvin to zatraio. Kasnije e moda naloiti monitorima da se ponovo sete reetke i da je vrate u postojanje. Ali za sada tunel je izbijao, nezapreten i nenadgledan, na spoljne, okomite gradske zidine. Tek kada je Jeserak stigao gotovo do ruba vazdune cevi, postalo mu je jasno da se spoljni svet nalazi tik pred njim. Pogledao je prema sve irem krugu neba, a koraci su poeli da mu bivaju sve nesigurniji, da bi konano zastao. Alvin se setio kako se Alistra okrenula i pobegla glavom bez obzira sa ovog mesta i upitao se da li e moi da nagna Jeseraka da krene jo malo napred. "Molim te samo da pogleda", obrati mu se on, "a ne da napusti grad. Siguran sam da to moe uiniti!" Za vreme svog kratkotrajnog boravka u Erliju, Alvin je video kako jedna majka ui svoje dete da hoda. Taj prizor mu je neodoljivo pao na um dok je podsticao Jeseraka da nastavi hodnikom, ohrabrujui ga svaki as u njegovom nevoljnom napredovanju korak po korak. Za razliku od Kedrona, Jeserak nije bio kukavica. Nije prezao da se uhvati ukotac sa samim sobom, ali ta borba je bila oajnika. Alvin je izgledao podjednako iscrpljen kao i njegov tutor, kada mu je konano polo za rukom da dovede Jeseraka do mesta odakle je mogao videti celokupno, nezapreteno prostranstvo pustinje. Kada se jednom naao tu, zanimljivost i udesna lepota prizora, tako razliitog od svega sa im se Jeserak susretao u ovom ili prethodnim ivotima, kao da su nadvladali njegov strah. Oevidno je bio opinjen ogromnou vidika satkanog od valovitih peanih dina i udaljenih, drevnih brda. Bilo je pozno popodne i ubrzo e ceo kraj prekriti plat noi koja se nikada nije sputala na Diaspar. "Molim te da doe ovamo", ree Alvin, govorei brzo, kao da mu teko polazi za rukom da obuzdava nestrpljenje. "Shvatio sam da ti zasluuje vie od bilo kog drugog da vidi gde su me putevi odveli. Hteo sam da ti pokaem pustinju, ali istovremeno da bude oevidac onoga to u sad preduzeti, kako bi Vee znalo ta sam uinio. Kao to sam rekao Veu, doveo sam ovog robota iz Lisa u nadi da e Centralni Kompjuter biti u stanju da otkloni blokadu kojom je njegovo seanje zapretao ovek po imenu Gospodar. Varkom koju jo potpuno ne razumem, Kompjuter je to uinio. Posle toga, bio mi je otvoren put u sva seanja maine, kao i do posebnih vetina kojima je ona obdarena. Sada u primeniti jednu od tih vetina. Gledaj!" Nagnan beumnim nareenjem koje je Jeserak mogao samo da nasluti, robot je izjezdio iz

ulaza tunela, dobio na brzini i posle svega nekoliko sekundi predstavljao je tek daleki metalni odsev pod svetlou sunca. Nisko je leteo preko pustinje, povrh peanih dina, koje su leale izukrtane poput zamrznutih talasa. Jeseraku se javio neodoljiv utisak da maina neto trai, ali nije imao ni najmanju predstavu ta bi to moglo biti. A onda, iznenada, blistava taka vinula se uvis iznad pustinje i zaustavila se na hiljadu stopa iznad tla. U istom asu, Alvinu se oteo dubok uzdah zadovoljstva i olakanja. Uputio je brz pogled prema Jeseraku, kao da mu kae: "To je ono!" U prvi mah, ne znajui ta da oekuje, Jeserak nije razabrao nikakvu promenu. A zatim, gotovo ne verujui vlastitim oima, ugledao je kako se oblak praine polako podie sa pustinje. Nita nije uasnije od pokreta koji se javio tamo gde nikakvog pokreta ne bi smelo biti, ali Jeserak je ve bio izvan domaaja iznenaenja i straha kada su peane dine poele da se razmiu. Neto je poelo da se uzdie ispod pustinje, poput dina koji se budi iz sna, i najednom do Jeserakovih uiju dopree grmljavina zemlje koja se obruava i praskanje stenja koje razmrskava neobuzdana sila. Zatim veliki gejzir peska iknu stotinama stopa u vazduh i tle nestade sa vidika. Praina je poela polako da se taloi preko rane zaseene na licu pustinje. Ali Jeserakov i Alvinov pogled i dalje je bio uprt ka otvorenom nebu, na kome se do pre samo nekoliko trenutaka nalazio samo strpljivi robot. A onda je, konano, Jeseraku postalo jasno zato je Alvin tako ravnoduno primio odluku Vea, zbog ega nije ispoljio nikakvo oseanje kada mu je reeno da je podzemni put za Lis zatvoren. Naslage zemlje i stenja mogle su da zaprljaju, ali ne i da zapretu ponosite linije broda koji se i dalje uzdizao iznad razdrljane pustinje. Jeserak je netremice posmatrao kako blago zaokree sa njim, sve dok im nije doao tano u liniju vida i zadobio kruno oblije. A onda, sasvim polako, krug je poeo da se iri. Alvin je poeo prilino brzo da govori, kao da je imao malo vremena na raspolaganju. "Robot je sazdan da bude Gospodarev sadrug, sluga, ali iznad svega, pilot njegovog broda. Pre no to je doao u Lis, on se spustio u Port Diaspar, koji sada lei zatrpan pod pustinjskim peskom. ak i u to vreme, kosmodrom je bio gotovo prazan; mislim da je Gospodarev brod bio jedan od poslednjih koji su stigli na Zemlju. On je krae vreme proveo u Diasparu, pre no to je otiao u almiran; put je tada sigurno jo bio otvoren. Ali brod mu vie nije bio potreban i tokom svih proteklih vekova letelica je ekala tamo, pod naslagama peska. Kao i sam Diaspar, kao ovaj robot, kao sve ostalo to su neimari prolosti smatrali odista vanim, i on je ostao sauvan zahvaljujui vlastitim vodovima venosti. Sve dok bude imao izvor energije, on nee biti podloan propadanju niti unitenju; slika koja je uskladitena u njegovim elijama seanja nikada nee izbledeti, a upravo ta slika upravlja njegovom fizikom strukturom." Brod se sada nalazio sasvim blizu, kako ga je robot vodio prema kuli. Jeserak je procenio da mu duina dostie oko sto stopa i da je otro zailjen na oba kraja. Izgledalo je da nema prozora niti drugih otvora, mada je ovaj zakljuak dovodio u sumnju tanak sloj zemlje. Iznenada ih je zapljusnula prljavtina kada se deo trupa otvorio prema njima; pred Jeserakovim oima pojavio se prizor male, neopremljene prostorije na ijem su se suprotnom kraju nalazila druga vrata. Brod je lebdeo samo stopu od otvora ventilacione cevi, kojoj se pribliio veoma oprezno, poput ivog bia sa sposobnou da osea. "Do vienja, Jeserae", ree Alvin. "Ne mogu da se vratim u Diaspar, Jeserae, da se oprostim od prijatelja; molim te, uini ti to u moje ime. Reci Eristonu i Etaniji da se nadam da u se skoro vratiti; ako se to ne dogodi, zahvalan sam i tebi, premda ti moda ne odobrava nain na koji primenjujem znanje steeno od tebe.

to se tie Vea... reci mu da se put, koji se jednom otvori, ne moe zatvoriti pukim donoenjem odluke." Brod je sada predstavljao samo tamnu taku spram neba, a samo tren potom Jeserak ga sasvim izgubi iz vida. Nije primetio kako nestaje, ali najednom se sa nebesa oglasi najzastraujuiji zvuk koga je ovek ikada proizveo: otegnuta grmljavina vazduha, koji se iz milje u milju survava u vakuumski tunel iznenada izbuen kroz nebo. Jeserak je ostao nepomian dok su poslednji odjeci zamirali preko pustinje. Razmiljao je o deaku koji je otiao: za Jeseraka Alvin e uvek predstavljati dete, jedino koje je ugledalo svetlost dana u Diasparu, od kada je, veoma davno, ukinut ciklus raanja i umiranja. Alvin nikada nee odrasti; za njega je itava Vaseljena predstavljala igraku, zagonetku koju je on razreavao vlastite zabave radi. U toj igri, sada je naiao na zavrnu, pogubnu stvaricu koja je mogla satrti ono to je preostalo od ljudske civilizacije: ali ma kakav bio ishod, za njega e to i dalje biti samo igra. Sunce se sada nalazilo nisko na obzorju, a iz pustinje je dopirao prohladan povetarac. Ali Jeserak jo nije odlazio, savlaujui strah u sebi; a onda je, po prvi put u ivotu, ugledao zvezde. 18. ak i u Diasparu, Alvin je retko imao prilike da vidi takvu rasko kao to je bila ona koja ga je zasenila kada su unutranja vrata vazdune komore skliznula u stranu. Ma ta da je inae bio, Gospodar sigurno nije spadao u askete. Trebalo je, meutim, da protekne izvesno vreme pre no to je Alvinu postalo jasno da sva ova udobnost ne predstavlja znak tate rasipnosti; mali svet bio je Gospodarevo jedino stanite tokom mnogih dugih putovanja meu zvezdama. Nigde se nisu mogli videti nikakvi upravljai, ali veliki, ovalni ekran koji je potpuno zapremao suprotni zid ukazivao je da to nije obina prostorija. Postavljena u polukrug ispred njega, nalazila su se tri niska leaja; ostali deo kabine zauzimali su dva mala stola i nekoliko mekanih stolica, od kojih neke oigledno nisu bile predviene za ljude. Kada se udobno smestio naspram ekrana, Alvin pogledom potrai robota. Na njegovo iznenaenje, ovaj je iezao; a onda ga je opazio, uurenog u jednom udubljenju ispod zakrivljene tavanice. Dovezao je Gospodara kroz svemirska prostranstva na Zemlju, a zatim ga je kao sluga pratio u Lis. Sada je ponovo stajao spreman, kao da minuli eoni uopte nisu postojali, da se jo jednom lati svoje stare dunosti. Alvin mu uputi jedno eksprementalno nareenje i veliki ekran pred njim oive. Pojavila se Loranova Kula, neobino skraena u perspektivi i prividno kao da lei postrance. Potonji pokuaji predoili su mu prizore neba, grada i velikog prostranstva pustinje. Slika je bila izvrsna, gotovo neprirodna i jasna, iako je izgledalo da nije upotrebljeno nikakvo uveanje. Alvin je jo malo vrio isprobavanja, sve dok mu nije polo za rukom da dobije svaki prizor koji bi poeleo; tada je bio spreman za polazak. "Odvezi me u Lis." Nalog je bio jednostavan, ali kako je brod mogao da ga izvri, kada on sam nije imao pojma u kom se pravcu nalazi odredite? Alvin to ranije nije uzeo u obzir, a kad mu je palo na pamet, maina je ve hitala preko pustinje zastraujuom brzinom. Slegnuo je ramenima, prihvatajui sa zahvalnou injenicu da sada ima sluge mudrije od njega samog. Bilo je teko proceniti razmere prizora koji je promicao ekranom, ali sa svakim minutom mora da je proletalo mnogo milja. Nedaleko od grada, boja tla iznenada se promenila u tamnosivu i Alvin je shvatio da upravo prelazi preko korita nekog od iezlih okeana. Mora

da se Diaspar nekada nalazio sasvim blizu mora, mada o tome nije bilo nikakvog traga u drevnim svedoanstvima. Ma koliko da je star grad, okeani su sigurno nestali znatno pre no to je on utemeljen. Stotinama milja kasnije, tle se otro uspelo i pustinja se vratila. Jednom je Alvin zaustavio brod iznad neobinog spleta izukrtanih linija, koje su se slabo nazirale kroz peani pokrov. To ga je za trenutak zaudilo; dah je zastajao pri pomisli da milijarde ljudi nisu ostavile nikakvog traga za sobom sem ovih brazdi u pesku. Glatka zakrivljenost obzorja konano je bila prekinuta, ozubivi se planinama, koje su se ve nale ispod njega gotovo u istom asu kada ih je opazio. Maina je sada usporavala i sputala se ka zemlji u velikom luku dugom stotinu milja. A onda je pod sobom spazio Lis, ije su ume i nebrojene reke stvarale prizor tako neporedive lepote da za tranutak on nije mogao da nastavi. Na istoku, predeo je bio utonuo u senku, a velika jezera su se ocrtavala poput lokvi jo tamnije noi. Ali u pravcu zalaska sunca, vode su se presijavale i iskriile svetlou, odbleskujui ka njemu boje o kojima on nikada nije sanjao. Nije bilo teko pronai Erli, to je predstavljalo srenu okolnost, poto robot nije mogao dalje da ga vodi. Alvin je to oekivao i bilo mu je pomalo milo to je otkrio izvesna ogranienja njegovih moi. Bilo je sasvim neverovatno da je on ikada ranije uo za Erli, to znai da poloaj sela nije uskladiten u njegove elije pamenja. Posle kratkog isprobavanja, Alvin je prizemio svoj brod na obroku brda sa koga je prvi put ugledao Lis. Mainom se moglo sasvim lako upravljati; trebalo je samo da naznai optu elju, a robot bi se pobrinuo za pojedinosti. Pretpostavljao je da bi on prenebregao opasne ili neizvodljive naloge, premda Alvin uopte nije imao nameru da izda tako neto ukoliko se moe izbei. Alvin je bio sasvim siguran da niko nije video njegov dolazak. To mu se inilo prilino vanim, poto nije imao nikakvu elju da se ponovo uhvati ukotac sa Seranisinim mentalnim moima. Naumi su mu jo bili neodreeni, ali od kada je uspostavio prijateljske odnose sa robotom, odstranio je svaku opasnost. Robot je mogao da dela kao njegov zastupnik, dok bi on ostao na bezbednom u brodu. Nije sreo nikoga na putu za Erli. Bilo je neobino sedeti u brodu dok vam se vidno polje sasvim lako kree poznatom stazom, a apati ume odzvanjaju u uima. Jo nije bio u stanju da se potpuno poistoveti sa robotom, a i vetinom upravljanja nije ba najvinije ovladao. Bilo je gotovo vee kada je stigao u Erli, a male kue plivale su u lokvama svetlosti. Alvin se drao senke i ve je gotovo stigao do Seranisine kue kada je otkriven. Najednom se razleglo ljutito, resko zujanje i pogled su mu zapreili lepeti krila. Nehotino se trgao pred ovim naletom; a onda mu je postalo jasno ta se dogodilo. Krif je jo jednom izraavao svoju odbojnost prema svemu to je letelo bez krila. Ne hotevi da povredi divno, ali glupo stvorenje, Alvin je zaustavio robota i izdrao kiu udaraca to je mogao postojanije. Iako je udobno sedeo na udaljenosti od jedne milje, ustuknuo bi pri svakom lepetu; najzad je odahnuo kada je Hilvar iziao da vidi u emu je stvar. Kada mu se gospodar pribliio, Klif se povukao, i dalje zlokobno zujei. U tiini koja je potom usledila, Hilvar je neko vreme gledao robota, a onda se osmehnuo. "Zdravo, Alvine", ree. "Drago mi je to si se vratio. Ili si moda jo u Diasparu?" Po ko zna koji put, Alvin je osetio zavidljivo divljenje prema hitrini i tanosti Hilvarovog uma. "Ne", ree on, upitavi se istog asa koliko jasno robot odraava njegove rei. "Nalazim se u Erliju, ne mnogo daleko. Ali za sada ostajem ovde." Hilvar se nasmeja. "Mislim da si u pravu. Seranis ti je oprostila, ali to se Skuptine tie... no, dobro, to je

druga stvar. Upravo se sada odrava skup, prvi koji je ikada prireen u Erliju." "Hoe da kae", upita Alvin, "da su vai venici doli ovamo? S obzirom na telepatske moi kojima raspolaete, takav susret mi se ne ini neophodnim." "Oni su zbilja retki, ali postoje trenuci kada se smatraju poeljnim. Nisam upuen u tanu prirodu krize, ali trojica senatora su ve ovde, a ostali se svakog asa oekuju." Alvin nije mogao obuzdati osmeh pri pomisli kako se dogaaji u Diasparu verno odraavaju ovde. Ma kuda da se kretao, izgledalo je da sada posvuda ostavlja za sobom trag uasnutosti i uzbuenosti. "Mislim da ne bi bilo ravo", ree, "ako bih mogao da se obratim vaoj Skuptini, pod uslovom da to ne ugrozi moju bezbednost." "Smeo bi bez bojazni da lino doe ovamo", ree Hilvar, "ako ti Skuptina obea da nee ponovo pokuati da ti zaposedne um. U suprotnom, bolje bi bilo da ostanem tu gde jesi. Poveu robota do senatora... bie prilino usplahireni kada ga budu videli." Dok je iao za Hilvarom u kuu, Alvina je proeo prijatan, ali varljiv oseaj uivanja i razdraganosti. Sretao se sa vladarima Lisa na znatno ravnijoj nozi nego proli put; iako nije bio kivan na njih, dopadalo mu se saznanje da je sada gospodar situacije i da mu se u rukama nalaze moi koje ni sam jo nije do kraja razabrao. Vrata prostorije u kojoj se odravao skup bila su zatvorena i trebalo je da proe izvesno vreme pre no to je Hilvar prizvao panju na sebe. Umovi senatora izgledali su u toj meri zaokupljeni da je bilo veoma teko uplesti im se u misaone tokove. A onda su se zidovi nevoljno razmakli i Alvin je brzo uveo robota u prostoriju. Trojica senatora ukoila su se u stolicama kada je on krenuo prema njima, ali je preko Seranisionog lica prostrujao tek treptaj iznenaenja. Moda ju je Hilvar ve upozorio, ili je moda ona oekivala da e se Alvin ranije ili kasnije vratiti. "Dobro vee", ree on veoma uitivo, kao da je ovo zastupniko nastupanje predstavljalo neto najprirodnije. "Reio sam da se vratim." Njihovo iznenaenje prilino je nadmailo Alvinova predvienja. Prvi se pribrao jedan mladi senator pepeljaste kose. "Kako si doao ovamo?" promuca. Razlog njegovog zaprepaenja bio je oigledan. Ba kao i Diaspar, Lis je takoe zapreo podzemni put. "Zato, pa doao sam ovde na isti nain kao i proli put", ree Alvin, ne mogavi da odoli iskuenju da se ne naali na njihov raun. Dvojica senatora otro pogledae treega, koji samo rairi ruke u znak osujeene rezignacije. A onda ponovo progovori mladi koji mu se ve obratio. "Zar nisi naiao ni na kakve potekoe?" upita. "Ba nikakve", ree Alvin, reen da povea njihovu pometnju. Shvatio je da mu je to polo za rukom. "Vratio sam se", nastavi on, "po slobodnom izboru i zato to imam neke vane novosti za vas. Meutim, s obzirom na nau prethodnu nesuglasicu, za sada u ostati po strani. Ako se pojavim lino, da li mi obeavate da vie neete pokuati da ograniite moje kretanje?" Za trenutak, niko nije nita progovorio i Alvin se upita kakve se misli sada beumno izmenjuju. A onda, Seranis progovori u ime svih prisutnih. "Neemo vie pokuavati da te kontroliemo, premda ni proli put nismo bili ba osobito uspeni." "Vrlo dobro", uzvrati Alvin. "Doi u u Erli to bre mogu." Saekao je da se robot vrati, a onda je, veoma briljivo, izdao maini uputstva i naloio joj da mu ih ponovi. Bio je uveren da Seranis nee prekriti datu re; pa ipak, nije bilo zgoreg da

za svaki sluaj obezbedi uzmak. Kada je iziao iz broda, vazduna komora se beumno zatvorila za njim. Trenutak potom, zaulo se aptavo hisss... slino otegnutom uzdahu iznenaenja, dok je vazduh pravio mesta brodu koji se uspinjao. Zaas, tamna senka prela je preko zvezda, a onda je brod nestao. Tek kada je iezao sa vidika, Alvin je shvatio da je poinio siunu, ali kobnu greku, zbog kakvih su propadali i najbolje skovani planovi. Zaboravio je da su robotova ula znatno tananija od njegovih, a no je bila tamnija nego to je oekivao. U vie navrata, sasvim je skretao sa staze, a nekoliko puta je za dlaku izbegao sudar sa drveem. U umi se gotovo nije video ni prst pred okom, a jednom je neto veliko krenulo ka njemu kroz iblje. Zaulo se slabano pucketanje granica i dva smaragdna oka upree se u njega sa visine struka. Oteo mu se prugueni krik, a neverovatno dugi jezik hrapavo mu pree preko ruke. Trenutak kasnije, snano telo neno se oea o njega i produi bez uma. Nije imao pojma ta bi to moglo biti. Konano, svetlosti sela promolie se kroz kronje, ali vie mu nije bio potreban njihov putokaz, poto mu se staza pod nogama pretvorila u reku tamnoplavog plamena. Mahovina kojom je koraao jasno se sjajila, a njegove stope ostavljale su tamne tragove, koji su se polako gubili iza njega. Bio je to divan i oaravajui prizor, a kada se Alvin zaustavio i ubrao malo neobine mahovine, ona je minutima svetlucala u njegovim skupljenim akama pre no to joj je zraenje zgaslo. Hilvar ga je po drugi put doekao pred kuom i ponovo ga najavio Seranis i senatorina. Pozdravili su ga opreznim i nevoljnim potovanjem; ako su se i pitali gde se deo robot, to niim nisu pokazali. "Veoma mi je ao", poeo Alvin, "to sam bio primoran da napustim vau zemlju na tako nedostojan nain. Moda e vas zanimati da nita lake nije bilo ni pobei iz Diaspara." Saekao je da ova opaska stvori utisak, a onda je brzo dodao: "Ispriao sam mom narodu sve o Lisu i preduzeo sam sve to je bilo u mojoj moi da ostavim to povoljniji dojam. Ali Diaspar ne eli da ima nikakva posla sa vama. Bez obzira na sve to sam izloio, on eli da predupredi meanje sa podreenom kulturom." Osetio je veliko zadovoljstvo, posmatrajui reakciju senatora; ak je i uglaena Seranis blago promenila boju na ove rei. Ako mu poe za rukom da u dovoljnoj meri okrene Lis i Diaspar jedno protiv drugog, reie vie od polovine problema. Obe zajednice upree se iz petinih ila da dokau nadreenost vlastitog naina ivota, tako da e barijere izmeu njih ubrzo morati da padnu. "Zbog ega si se vratio u Lis?" upita Seranis. "Zato to hou da ubedim vas, ba kao i Diaspar, da ste poinili greku." Nije nita kazao o drugom razlogu: da mu se, naime, u Lisu nalazi jedini prijatelj u koga moe imati poverenja i ija mu je pomo sada bila potrebna. Senatori su i dalje utali, ekajui da on nastavi; Alvin je znao da posredstvom njihovih oiju i uiju sve ovo sada vide i uju mnogi drugi umovi. Bio je predstavnik Diaspara i ceo Lis sudio je o njemu po onome to e rei. Odgovornost je bila velika i on zadrhta pri pomisli na nju. Pribrao je malo misli, a onda ponovo poeo da govori. Tema je bila Diaspar. Opisao je grad onako kako ga je video poslednji put, usnulog na prsima pustinje, sa kulama koje blistaju poput oaravajuih duga spram neba. Iz riznice seanja prizvao je napeve koje su pesnici starine spevali u slavu Diaspara, a onda je kazivao o nebrojenim ljudima koji su proveli ivote poveavajui mu lepotu. Nemogue je, rekao im je, ikada iscrpsti blaga grada, ma koliko se ivelo; uvek postoji neto novo. Zatim je opisivao neka uda koja su proizveli itelji Diaspara; pokuao je da im doara bar traak ljupkosti koju su umetnici prolosti stvorili za veno divljenje buduih narataja. Pitao se, pomalo zamiljeno, da li je stvarno muzika Diaspara predstavljala poslednje zvuke koje je Zemlja

odaslala ka zvezdama. Sasluali su ga do kraja, ne prekidajui ga pitanjima. Kada je zavrio, bilo je veoma kasno i on se osetio umornim vie nego ikada ranije, bar koliko ga je seanje sluilo. Napor i uzbuenje dugog dana konano su se poeli odravati na njemu i gotovo istog asa on je utonuo u san. Kada se probudio, obreo se u nepoznatoj prostoriji i bilo mu je potrebno izvesno vreme da shvati da se vie ne nalazi u Diasparu. Sa povratkom svesti i svetlost se pojaavala oko njega; kupao se u blagom, hladnjikavom zraenju jutarnjeg sunca, koje se slivalo kroz sada prozirne zidove. Leao je u dremljivoj omamljenosti, priseajui se dogaaja prethodnog dana i pitajui se kakve li je sile sada stavio u pokret. Uz nean, muziki ton, jedan od zidova poeo je da se nabira nagore, na tako sloen nain da ga oko nije moglo sasvim razabrati. Kroz otvor koji je nastao promolio se Hilvar i pogledao Alvina sa izrazom koji je predtsavljao meavinu ale i zbilje. "Sada kada si se probudio, Alvine", ree on, "moda e mi najzad kazati ta dalje ima u planu i kako ti je polo za rukom da se vrati ovamo. Senatori su upravo otili da vide u emu je stvar sa podzemnim prolazom; nije im jasno kako si uspeo da se poslui njime. Pitam se da li je to uopte tano." Alvin skoi iz postelje i snano se protegnu. "Moda je bolje da ih zaustavimo", ree. "Ne elim da samo trae vreme. to se tie pitanja koje si mi postavio, uskoro u ti pokazati odgovor na njega." Senatori su stigli tek u blizinu jezera i dve skupine izmenjae lake naklone. Istrani odbor video je da je Alvinu poznato kuda se on zaputio, a ovaj neoekivani susret oigledno ga je doveo u nedoumicu. "Bojim se da sam vas noas uputio na pogrean trag", ree Alvin veselo. "Nisam doao u Lis starim putem, tako da je va trud oko njegovog zatvaranja bio sasvim nepotreban. tavie, i diasparsko Vee takoe je zaprelo svoj kraj, ali isto tako bez stvarnog razloga." Lica senatora predstavljala su ogledalo sute zbunjenosti, dok su reenja smenjivala jedno drugo u njihovim umovima. "Kako si onda stigao ovamo?" upita voa. Iznenada je blesnuo traak razumevanja u njegovim oima i Alvin pomisli da je ovaj poeo da nagaa istinu. Pitao se da nije moda uhvatio nareenje koje je njegov um upravo poslao preko planina. Ali nita nije kazao, ve je samo u tiini upro prstom prema severnom delu neba. Odve brzo da bi je oko pratilo, jedna srebrna igla svetlosti napravila je luk preko planina, ostavljajui za sobom usijani trag dugaak itavu milju. A onda se zaustavila, dvadeset hiljada stopa iznad Lisa. Nije bilo usporavanja, niti polakog koenja njene dinovske brzine. Zaustavila se tako naglo, da je oko nastavilo da se kree zamiljenom putanjom njenog kretanja jo dobru etvrtinu neba, pre no to je mozgu uspelo da ga obuzda. Odozgo se razlegao moan pucanj groma: zvuk vazduha koji je prolazak broda potisnuo i sabio. Sjajno blistajui na suncu, letelica se ubrzo spustila na obronak brda, stotinak metara dalje. Teko se moglo rei ko je vie iznenaen, ali Alvin je prvi povratio prisustvo duha. Dok je iao, gotovo trei, prema brodu, upitao se da li on i inae putuje na ovaj meteorski nain. Pomisao je bila uznemirujua, premda za vreme puta uopte nije imao oseaj kretanja. Znatno je vie, meutim, dovodila u zabunu injenica da je do pre samo jednog dana ovo bletavo oblije lealo skriveno ispod debelog sloja stena vrstih poput elika: tu oblogu i dalje je imala na sebi kada se oslobodila zagrljaja pustinje. Tek kada je Alvin stigao do broda i opekao prste poto ih je neoprezno stavio na trup letelice, postalo mu je jasno ta se, u stvari, dogodilo. Blizu krmenog dela i dalje je bilo tragova zemlje, ali ona se rastopila u lavu. Sve ostalo je otpalo, ostavivi nepokriven postojani spoljni omota, koga nisu mogli da okrnje ni

vreme, niti bilo koja prirodna sila. Sa Hilvarom uz sebe, Alvin je zastao u otvorenim vratima i pogledao nadole, prema senatorima, koji su i dalje bili bez rei. Upitao se na ta sada misle, odnosno ta sada ceo Lis misli. Izrazi lica su im odavali neto to je gotovo predstavljalo potpunu prazninu uma. "Idem u almiran", ree Alvin, "i vratiu se u Erli kroz otprlike jedan as. Ali to je samo poetak, a dok budem odsutan, evo vam neto o emu ete moi da razmiljate. Ovo nije obina letelica u kakvima su ljudi putovali oko Zemlje. To je svemirski brod, jedan od najbrih koji su ikada sazdani. Ako hoete da saznate odakle mi on, odgovor vas eka u Diasparu. Ali u tom sluaju moraete da odete tamo, poto Diaspar nikada nee doi k vama." Okrenuo se ka Hilvaru i pokazao mu prema vratima. Hilvar je oklevao samo za trenutak, bacivi jo jedan pogled na poznate prizore oko sebe. A onda je zakoraio u vazdunu komoru. Senatori su posmatrali kako brod, koji se sada kretao sasvim polako, poto je imao da prevali sasvim kratak put, nestaje u pravcu juga. A onda, mladi pepeljaste kose koji je predvodio skupinu, filosofski slegnu ramenima i okrenu se prema jednom od svojih kolega. "Uvek si nam protivureio kada smo eleli promenu", ree on, "i do sada si uvek bivao ubedljiviji. Ali sumnjam da budunost lei u bilo kom od naa dva tabora. Lis i Diaspar zajedno su doli do kraja jednog razdoblja, i to valja na najbolji nain iskoristiti." "Bojim se da si u pravu", usledio je sumoran odgovor. "Suoeni smo sa krizom, a Alvin je jamano znao ta govori kada nam je kazao da odemo u Diaspar. Oni sada znaju o nama, tako da vie nema nikakve svrhe skrivati se. Mislim da nam ne preostaje nita drugo nego da uspostavimo vezu sa naim roacima, koji se sada mogu pokazati znatno raspoloeniji za saradnju." "Ali podzemni put je zatvoren na oba kraja!" "Mi emo otvoriti na; nee proi dugo vremena, a Diaspar e uiniti isto." Umovi senatora, kako ovih u Erliju, tako i onih razuenih po celom Lisu, razmotrili su problem i zakljui da im se on nimalo ne dopada. Ali druge mogunosti nije bilo. Znatno bre nego to je Alvin imao prava da oekuje, seme koje je zasejao poelo je da uraa plodom. Planine su i dalje plivale u senci kada su stigli u almiran. Sa njihove visine, velika uvala utvrenja izgledala je sasvim mala; inilo se nemoguim da je nekada sudbina Zemlje zavisila od tog siunog abonosnog kruga. Kada je Alvin zaustavio brod meu ruevinama pored jezera, potienost se sruula na njega, ledei mu duu. Otvorio je vazdunu komoru i utihlost ovog mesta uvukla mu se u brod. Hilvar, koji gotovo nije progovorio ni rei tokom celog puta, upita tiho: "Zato si ponovo doao ovamo?" Alvin nije odgovorio sve dok nisu stigli gotovo do ruba jezera. "Hteo sam da ti pokaem kako izgleda brod", ree. "Takoe sam se nadao da se polip ve mogao povratiti u preanje stanje; imam oseaj da mu neto dugujem i elim da mu kaem ta sam otkrio." "U tom sluaju", uzvrati Hilvar, "morae da saeka. Prilino si poranio." Alvin je to oekivao; postojali su veoma mravi izgledi, tako da se on nije odve razoarao kada su se izjalovili. Vodena povrina jezera bila je savreno mirna; vie je nije remetio onaj postojan ritam koji ih je tako zaudio prilikom prve posete. Klekao je uz ivicu vode i zagledao se u hladne, tamne dubine. Siuna, prozrana zvonca, vukui gotovo nevidljive pipke, kretala su se na sve strane ispod povrine. Alvin zagnjuri ruku i izvadi jedno. Ali odmah ga je bacio uz ljutiti uzvik. Zvonce ga je ubolo.

Jednoga dana, moda mnogo godina ili mnogo stolea u budunosti, ove bezimene meduze ponovo e se ujediniti i veliki polip jo jednom e biti roen, kada mu se seanja budu ustrojila, a svest blesnula u postojanje. Alvin se pitao kako e ovaj primiti otkrie do koga je on doao; moda mu se nee dopasti da sazna istinu o Gospodaru. U stvari, verovatno e odbiti da prihvati da su svi vekovi strpljivo ekanja protekli uzalud. Ali da li je odista tako? Ma koliko ova stvorenja bila razoarana, njihovo dugo bdenje ipak nije ostalo jalovo. Kao nekim udom, ona su spasla od prolosti saznanje koje je inae moglo biti izgubljeno zauvek. Najzad su mogla da otpoinu, dok im je veru ekala ista sudbina kao i milione ostalih koje su nekada sebe smatrale venim. 19. Udubljeni u misli, Hilvar i Alvin vratili su se u tiini do broda, kojih ih je ekao; ubrzo potom, utvrenje je ponovo postalo samo tamna senka meu brdima. Hitro je iezavalo, sve dok se nije pretvorilo u oko bez kapka, veito upravljeno prema svemiru; konano se sasvim izgubilo u velikoj panorami Lisa. Alvin nita nije preduzeo da upravlja mainom; i dalje su se uspinjali, sve dok se pod njima nije rasprostro ceo Lis; zeleno ostrvo u okernom okeanu. Alvin jo nikada nije bio tako visoko; kada su se konano zaustavili, ispod se mogao videti ceo Zemljin srp. Lis je sada izgledao sasvim siuno: tek smaragdna mrljica sred pustinje boje re; ali u daljini, na samoj zakrivljenosti kugle, neto je blistalo poput dragulja, koji su uobliile ljudske ruke. Bilo je to pvi put da se pred Hilvarovim oima pojavio Diaspar. Proveli su dugo vremena posmatrajui kako se Zemlja okree pod njima, od svih ovekovih drevnih moi, ovo je jamano bila poslednja koja se smela izgubiti. Alvin je poeleo da moe da pokae svet, onako kako ga sada vidi, vladaocima Lisa i Diaspara. "Hilvare", ree konano, "misli li da je na mestu ovo to radim?" Pitanje je iznenadilo Hilvara, koji nije slutio da mu prijatelja povremeno obuzimaju sumnje; on takoe nije nita znao o Alvinovom susretu sa Centralnim Kompjuterom i posledicama koje su odatle proistekle. Odgovor nije mogao biti ni lak, ni nepristrasan; slino Kedronu, premda sa manje razloga, Hilvar je oseao kako polako gubi tle pod nogama. Bespomono je tonuo u vrtlog, koji je Alvin uskovitlao za sobom na putu kroz ivot. "Smatram da si u pravu" , odgovori Hilvar polako. "Naa dva naroda bila su dugo razdvojena." Ovo je, pomisli on, tano, premda je znao da mu se odgovor temelji na oseanjima. Ali Alvin je i dalje izgledao zabrinut. "Postoji jedan problem koji mi ne da mira", ree on uznemirenim glasom. "Posredi je razlika izmeu naih ivotnih vekova." Nije vie nita kazao, ali obojica su znala ta je drugome na umu. "I mene to zabrinjava", priznade Hilvar, "ali mislim da e se problem sam od sebe reiti kada se naa dva naroda ponovo zblie. I jedni i drugi ne moemo biti u pravu: nai ivoti su odve kratki, dok su vai, naprotiv, suvie dugi. Moraemo pronai neko srednje reenje." Alvin se zamislio. Tano je da je u tom pravcu leala jedina nada, ali prelazno razdoblje bie nesumnjivo teko. Ponovo su mu pale na um gorke Seranisine rei: "On i ja biemo mrtvi ve stoleima a ti e i dalje biti mlad." Vrlo dobro; prihvatie uslove. I u Diasparu se na sva prijateljstva nadnosila ista senka; da li e to biti kroz sto ili milion godina, u krajnoj liniji bilo je sasvim svejedno. Pouzdanou koja je sezala izvan logike, Alvin je znao da dobrodit rase nalae meanje ove dve kulture; pod takvim okolnostima, pojedinana srea postajala je nevana. Za trenutak, Alvin je video oveanstvo kao neto vie od ivotnog zalea njegovog vlastitog postojanja i

bez roptanja je prihvatio nesrenost do koje e jednoga dana dovesti njegov izbor. Pod njima, svet je nastavljao svoje beskrajno kruenje. Pogaajui prijateljevo raspoloenje, Hilvar nije nita rekao; tiinu je konano naruio Alvin. "Kada sam prvi put otiao iz Diaspara", ree, "uopte nisam slutio ta u nai. Bio bih zadovoljan Lisom, ak i vie od toga, ali sada mi sve na Zemlji izgleda tako siuno i nevano. Svako otkrie do koga sam doao otvaralo je obuhvatnija pitanja, raskriljavalo ira obzorja. Pitam se emu sve to vodi..." Hilvar nikada nije video Alvina toliko predatog razmiljanjima i nije hteo da prekine njegov monolog. Nauio je veoma mnogo o svom prijatelju u poslednjih nekoliko minuta. "Robot mi je kazao", nastavi Alvin, "da brod moe stii do Sedam Sunaca za manje od jednog dana. Misli li da treba da odem tamo?" "A da li ti misli da te ja mogu spreiti u tome?" uzvrati Hilvar tiho. Alvin se osmehnu. "To nije odgovor", ree. "Ko zna ta me eka tamo u kosmosu? Osvajai su verovatno otili iz Vaseljene, ali moda ima drugih inteligencija, neprijateljski raspoloenih prema oveku." "Zato bi ih bilo?" upita Hilvar. "To je jedno od pitanja o kojima nai filosofi raspravljaju stoleima. Sasvim je neprilino da odista inteligentna rasa bude neprijateljska." "Ali Osvajai?" "Oni su zagonetka, pretpostavljam. Ako su odista bili zli, do sada su morali sami sebe unititi. ak i ako do toga nije dolo..." Hilvar pokaza prema nepreglednoj pustinji pod njima. "Nekada smo imali Carstvo. ta posedujemo sada to bi ih moglo privui?" Alvin je bio pomalo iznenaen to jo neko deli ovo miljenje, koje se gotovo poklapalo sa njegovim. "Da li svi tvoji sunarodnici isto misle?" upita. "Samo manjina. Obini ljudi uopte se ne zanimaju za to, ali verovatno bi kazali da bi Osvajai, ako su zaista hteli da unite Zemlju, to ve uinili u davnoj prolosti. ini mi se da ih se niko stvarno ne boji." "Situacija je sasvim drugaija u Diasparu", ree Alvin. "Moji sunarodnici su velike kukavice. Uasavaju se pri pomisli da iziu iz grada i uopte ne znam ta e se dogoditi kada uju da sam doao u posed svemirskog broda. Jeserak je do sada sigurno ve obavestio Vee o tome i ba bi me zanimalo da znam ta e ono preduzeti." "To ti ja mogu rei. Priprema se da primi prvo izaslanstvo iz Lisa. Serenis mi je to upravo saoptila." Alvin ponovo pogleda na ekran. Mogao je samo jednim pogledom da obuhvati celu razdaljinu izmeu Diaspara i Lisa; iako je ostvario jedan od ciljeva, to je sada izgledalo malo vano. Pa ipak, bilo mu je veoma drago; jalova izdvojenost, koja je trajala toliko vekova, najzad se bliila kraju. Znanje koje je proisteklo iz onoga to mu je nekada bio glavni zadatak rasprilo je i poslednje sumnje iz Alvinove svesti. Ostvario je svoj naum ovde na Zemlji, znatno bre i potpunije nego to se i usuivao da pomisli. Pred njim se nalazio otvoreni put ka onome to mu je mogla biti poslednja, a u svakom sluaju najvea pustolovina. "Hoe li poi sa mnom, Hilvare?" upita on, sasvim svestan onoga to trai. Hilvar ga odluno pogleda. "Nema potrebe da to pita, Alvine", ree. "Ve sam kazao Seranis i svim prijateljima da odlazim sa tobom... i to pre dobar sat." Nalazili su se veoma visoko, kada je Alvin dao robotu poslednja uputstva. Brod se gotovo zaustavio, a Zemlja se nalazila moda hiljadu milja pod njima, gotovo ispunjavajui nebo.

Nije izgledala nimalo privlano; Alvin se upitao koliko li je brodova u prolosti lebdelo ovde zakratko pre no to su nastavili svojim putem. Usledila je izvesna pauza, kao da je robot proveravao upravljae i vodove koji nisu korieni itava geoloka razdoblja. A onda se oglasio veoma tanan zvuk, prvi koji je Alvin uo iz maine. Bilo je to slabano brujanje koje se brzo pelo oktavu po oktavu, sve dok se nije izgubilo iz granice ujnosti. Nije postojao nikakav oseaj promene kretanja, ali on iznenada primeti da zvezde hrle preko ekrana. Zemlja se ponovo pojavi, zatim skliznu u stranu, pa izie jo jednom, u neto promenjenom poloaju. Brod je 'nianio', njiui se svemirom poput igle na kompasu koja trai sever. Minutima se nebo okretalo i izvijalo oko njih, sve dok se brod konano nije umirio; najzad je postao dinovski projektil usmeren ka zvezdama. U sreditu ekrana nalazio se veliki prsten Sedam Sunaca, prelivajui se u raskonosti duge. Zemlja se jo malo videla, kao tamni srp oivien zlatnom i grimiznom bojom zalaska sunca. Alvin je shvatio da se upravo dogaa neto to nakriljuje sva njegova iskustva. ekao je, drei se za stolicu, dok su sekunde sporo promicale, a Sedam Sunaca bletalo na ekranu. Nije bilo nikakvog zvuka, ve samo iznenadni trzaj koji je zamutio vidik; istog trena, Zemlje je nestalo, kao da ju je pomela neka dinovska ruka. Bili su sami u svemiru, sami sa zvezdama i neobino smanjenim suncem, Zemlja je iezla kao da je nikada nije bilo. Ponovo je usledio trzaj, propraen ovoga puta slabanim zvukom, kao da su po prvi put generatori napregli jedan zamaniji deo svojih moi. Pa ipak, za trenutak je izgledalo da se nita ne dogaa; a onda je Alvin primetio da je i samo sunce nestalo i da zvezde lagano promiu pored broda. Osvrnuo se za as unazad - i nije video nita. Nebo je pozadi bilo potpuno iezlo, zastrto polukuglom noi. Video je kako zvezde uranjaju u nju, da bi odmah nestale poput iskrica koje padaju u vodu. Brod se kretao znatno bre od svetlosti i Alvin je shvatio da se vie ne nalaze u poznatom svemiru Zemlje i Sunca. Kada se i po trei put razlegao iznenadni, vrtoglavi trzaj, srce mu je gotovo prestalo da kuca. Neobina zamrljanost vidnog polja sada je bila potpuna: za trenutak nije mogao da razabere svoju okolinu, koja kao da se sasvim izvitoperila. Smisao ovog izvitoperenja sinuo mu je u magnovenju lucidnosti ije poreklo nije mogao objasniti. Ono to je video bila je stvarnost, a ne samo opsena oka. Dok je prolazio kroz tananu opnu Sadanjosti, uhvatio je odsev promena koje su se zbivale u prostoru oko njega. U istom trenutku, brujanje generatora pretvorilo se u grmljavinu koja je potresla brod nesumnjivo upeatljiv zvuk, poto je to bilo prvi put da Alvin uje krik protesta neke maine. A onda je sve bilo gotovo i iznenad muk poeo je da mu odzvanja u uima. Veliki generatori obavili su svoj posao; oni vie nee biti potrebni do kraja puta. Zvezde ispred njih blistale su plavo-belom bojom, da bi potom nestajale u ultraljubiastoj. Pa ipak, nekom arolijom Nauke ili Prirode, Sedam Sunaca jo je bilo vidljivo, mada su se sada njihovi poloaji i boje donekle promenili. Brod je hrlio ka njima kroz tunel tame, sa one strane granica prostora i vremena, brzinom koja je nadmaala mogunosti poimanja ljudskog uma. Teko se moglo poverovati da su izbaeni iz Sunevog sistema brzinom koja e ih, ukoliko ne bude smanjena, ubrzo provesti kroz srce Galaksije i zaputiti u ogromnu prazninu koja je zjapila iza nje. Alvin i Hilvar nisu bili u stanju da dokue stvarnu veliinu prevaljenog puta; velike sage o istraivanjima potpuno su promenile ovekovo vienje Vaseljene, a ak i sada, mnogo miliona stolea kasnije, drevno predanje jo nije sasvim zamrlo. Legende su priale o jednom brodu koji je oplovio Kosmos od izlaska do zalaska sunca. Pred takvim brzinama, milijarde milja koje su razdvajale zvezde nisu predstavljale nita. Alvinu se ovo putovanje inilo samo malo vee i ak moda manje opasnije od prve vonje za Lis. Hilvar je prvi izrekao zajednike misli dok je Sedam Sunaca blago sjalo pred njima. "Alvine", primeti on, "ovo ustrojstvo ne moe biti prirodnog porekla."

Prijatelj mu klimnu glavom. "Mislio sam to ve godinama, ali mi i dalje izgleda fantastino." "Moda taj sistem nije sazdao ovek", sloi se Hilvar, "ali iza njegovog nastanka jamano stoji inteligencija. Priroda nikada ne bi bila u stanju da obrazuje tako besprekoran krug zvezda, od kojih su sve podjednako sjajne. Osim toga, u vidljivom delu Vaseljene nema nieg slinog Sredinjem Suncu. "Zbog ega je onda sve to stvoreno?" "Oh, mogu navesti mnogo razloga. Moda je u pitanju signal, koji bi svakom stranom brodu pri ulasku u Vaseljenu stavio do znanja gde da potrai ivot. Moda oznaava sredite galaktike administracije. Ili je moda... a neto mi kae da je to pravo objanjenje... posredi najvee umetniko delo svih vremena. Ali nerazumno je sada mozgati o tome. Kroz nekoliko asova znaemo istinu. Znaemo istinu. Nije iskljueno, pomisli Alvin, ali koliki e nam njen deo stvarno biti dostupan? Izgledalo je neobino to mu se u ovom asu, kada se otisnuo iz Diaspara i sa same Zemlje brzinom koja je uveliko nadmaala mo poimanja, misli ponovo upravljaju na tajnu njegovog roenja. Moda to, ipak, nije bilo odve iznenaujue; nauio je mnoge stvari od kada je prvi put stigao u Lis, ali do sada jo nije imao nimalo vremena da natenane razmisli o svemu. Sve to mu je preostalo bilo je da sedi i eka; njegovom neposrednom budunou upravljala je udesna maina, sigurno jedno od najvein inenjerskih dostignua svih vremena, koja ga je trenutno nosila ka srcu Vaseljene. Bio je to as za razmiljanje, hteo on to ili ne. Ali najpre e Hilvaru ispriati sve to mu se dogodilo od kada su se onako urno razili pre dva dana. Hilvar je sluao priu bez komentara i ne traei dodatna objanjenja; izgledalo je da je odmah shvatao sve o emu je Alvin govorio i nije ispoljio nikakav znak iznenaenja, ak ni kada je uo o susretu sa Centralnim Kompjuterom i o operaciji koju je ovaj izvrio nad robotovim umom. Nije stvar bila u tome to on nije bio u stanju da se zaudi, ve to je istorija prolosti bila puna neobinosti koje su nadmaale sve o emu je Alvin priao. "Oigledno je", ree on, kada je Alvin zavrio izlaganje, "da je Centralni Kompjuter kada je sazdan morao primiti naroita uputstva u vezi sa tobom. Sigurno si ve pogodio zbog ega." "Mislim da jesam. Kedron mi je ukazao na deo odgovora kada mi je objasnio kakve su korake preduzeli ljudi koji su podigli Diaspar da bi predupredili njegovo podlaganje dekadenciji." "Misli li da si ti, i ostali Jedinstveni koji su ti prethodili, deo socijalnog mehanizma koji osujeuje potpunu stagnaciju? U tom sluaju, Lakrdija bi predstavljao kratkotrajan korektivni inilac, dok bi ti i tebi slini bili dugotrajan." Hilvar je bolje izrazio sr zamisli nego to bi to Alvinu polo za rukom, pa ipak to se nije sasvim poklapalo sa onim to je on imao na umu. "Mislim da je istina neto sloenija od toga. Gotovo se ini da je, kada je grad podizan, postojao sukob miljenja izmeu onih koji su eleli da ga potpuno zatvore od spoljnog sveta i onih koji su hteli da ipak zadre izvesne veze. Prva grupa odnela je prevagu, ali druga nije htela da prizna poraz. Mislim da je Jarlan Zej bio jedan od njenih voa, ali ipak nije bio dovoljno moan da dela otvoreno. Povukao je najbolji potez, sauvavi podzemni prolaz i obezbedivi da se u velikim razmacima pojavljuje neko iz Dvorane Stvaranja ko nee podlegati strahovima svjih sugraana. U stvari, pitam se..." Alvin zastade, dok mu je pogled odbludeo negde u daljinu, tako da se inilo da na trenutak uopte nije svestan onoga to ga okruuje.

"O emu sada razmilja?" upita ga Hilvar. "Palo mi je neto na pamet... moda sam ja Jarlan Zej. To je sasvim mogue. On je verovatno uskladitio svoju linost u Banke Seanja, kako bi osujeivao obrazac ivota u Diasparu, pre no to on uhvati odve duboke korene. Jednog dana moram otkriti ta se dogodilo sa prethodnim Jedinstvenima moda e to biti poslednji komadi koji nedostaje mozaiku." "A Jarlan Ze... ili ma ko to bio... takoe je naloio Centralnom Kompjuteru da prui posebnu pomo Jedinstvenima, kad god budu stvoreni", produi Hilvar, sledei istu nit logike. "Tako je. Ironija je u tome to sam mogao dobiti sva neophodna obavetanja neposredno od Centralnog Kompjutera, bez ikakve pomoi jadnog Kedrona. Meni bi rekao mnogo vie nego to je njemu ikada rekao. Pa ipak, nema sumnje da mi je i ovako utedeo mnogo vremena i da me je nauio mnogim stvarima do kojih ja sam nikada ne bih doao." "Mislim da tvoja teorija obuhvata sve poznate injenice", ree Hilvar oprezno. "Na alost, ona i dalje ostavlja nereen najvei od svih problema: prvobitnu svrhu Diaspara. Zbog ega su tvoji sunarodnici pokuali da prikau da spoljni svet ne postoji? Voleo bih da dobijem odgovor na ovo pitanje." "Ja nameravam da otkrijem taj odgovor", uzvrati Alvin. "Ali jo ne znam ni kada... ni kako." Nastavili su da raspravljaju i sanjare, dok se iz asa u as Sedam Sunaca pribliavalo, ispunjavajui neobian tunel noi kojim su promicali. A onda, jedno za drugim, est spoljnih sunaca nestade na rubu tame i na kraju ostade samo Sredinje Sunce, iako vie nije moglo da bude sasvim u njihovom prostoru, ipak je bletalo bisernom svetlou koja ga je isticala spram svih ostalih zvezda. Sjaj mu se iz minuta u minut poveavao, sve dok se taka nije pretvorila u siuan krug. A onda je krug poeo da se iri u susret njima. Usledilo je gotovo neprimetno upozorenje: u deliu sekunde, dubok ton slian zvuku zvonca prostrujao je prostorijom. Alvin je vre stegao naslone stolice, premda je to bio sasvim uzaludan pokret. Veliki generatori jo jednom su ekspolozivno oiveli i silinom koja je bila gotovo zaslepljujua ponovo su se pojavile zvezde. Brod je skliznuo natrag u svemir, u Vaseljenu sunaca i planeta, i prirodni svet gde se nita nije moglo kretati bre od svetlosti. Ve su se nalazili unutar sistema Sedam Sunaca, poto je veliki prsten raznobojnih kugli preovlaivao nebom. A kakvo je to samo nebo bilo! Nestale su sve zvezde koje je poznavao, sva dobro znana sazvea. Mleni Put vie nije predstavljao slabaan pramen magle du jedne strane obzorja; sada su bili u sreditu stvaranja, iji je veliki krug raspoluivao Vaseljenu. Brod se i dalje kretao veoma brzo ka Sredinjem Suncu, dok je est preostalih zvezda sistema predstavljalo raznobojne svetionike rasporeene po nebu. Nedaleko od najblie od njih videle su se slabane iskre krueih planeta, svetova koji su nesumnjivo bili ogromnih razmera kada su se mogli videti sa ove udaljenosti. Uzrok sedefaste svetlosti Sredinjeg Sunca postao je sada sasvim oevidan. Veliku zvezdu obavijala je gasna opna koja je ublaivala njeno zraenje i davala joj osobenu boju. Ta okruna maglina mogla se razabrati samo posredno i bila je izvijena u neobina oblija koja su izmicala oku. Ali jamano se nalazila tu, i to bi se due posmatrala, inila se sve izduenijom. "Dobro, Alvine", ree Hilvar, "na raspolaganju nam stoji itavo mnotvo svetova. Hoemo li izabrati neki, ili, moda, misli da ih moemo sve istraiti?" "Ovo poslednje sreom nije neophodno", odvrati Alvin. "Ako bilo gde uspostavimo kontakt, dobiemo obavetenje koje nam je potrebno. Logina odluka bi bila da se uputimo ka najveoj planeti Sredinjeg Sunca."

"Izuzev ako nije odve velika. Kako sam uo, neke planete su tako velike da na njima ne moe postojati ljudski ivot, poto bi ovek bio zgnjeen pod vlastitom teinom." "Sumnjam da bi to vailo ovde, poto sam siguran da je ovaj sistem potpuno vetaki. U svakom sluaju, moi emo videti iz svemira da li postoje bilo kakvi gradovi i zdanja." Hilvar pokaza na robota. "Na problem je ve reen. Nemoj zaboraviti da nam je vodi ve bio ovde. On nas vodi svojoj kui i pitam se ta misli o svemu tome?" Alvinu je to isto palo na pamet. Ali da li je bilo osnovano, da li je uopte imalo nekog smisla pretpostaviti da robot osea neto to bi nalikovalo ljudskim oseanjima, sada kada se posle toliko eona vraa drevnom domu Gospodara? Tokom svih delanja koje je preduzeo sa njim, od asa kada je Centralni Kompjuter oslobodio blokadu koja ga je spreavala da govori, robot nikada nije ispoljio ni najmanji znak oseajnosti. Odgovarao je na Alvinova pitanja i izvravao mu nareenja, ali mu se prava linost pokazala krajnje nedostupnom. Da ova linost uopte postoji, Alvin je bio uveren; u suprotnom, njega uopte ne bi proimao mrani oseaj krivice kad god bi se setio varke kojom ga je izigrao, zajedno sa njegovim sada usnulim sadrugom. On je jo verovao u sve emu ga je Gospodar nauio; iako je video da obmanama izvodi udesa i da vara svoje sledbenike, ove neugodne injenice ipak nisu uticale na njegovu odanost. Posedovao je sposobnost, kao i mnogi ljudi pre njega, da uskladi dva protivrena niza podataka. Sada se vraao svojim nezaboravljenim senjima do njihovog izvorita. Gotovo izgubljena u sjaju Sredinjeg Sunca, nalazila se bleda iskrica svetlosti, oko koje su kruili siuni traci jo manjih svetova. Ogromno putovanje pribliilo se kraju; jo samo malo, i znae da li je ono preduzeto uzalud. 20. Planeta kojoj su se pribliavali bila je udaljena svega nekoliko miliona milja i liila je na predivnu kuglu viebojne svetlosti. Na njenoj povrini nije moglo biti tame, jer dok bi se okretala ispod Sredinjeg Sunca, preko neba bi joj se nizale jedna za drugom ostale zvezde. Alvin je sada jasno razabrao znaajne rei koje je Gospodar izgovorio na samrti: Divno je posmatrati raznobojne senke na planetama vene svetlosti. Sada su se nalazili tako blizu, da su mogli uoiti kontitnente, okeane i tananu izmagalicu atmosfere. Postojalo je, meutim, neto zbunjujue u vezi sa linijama obale i oni ubrzo shvatie da je podela izmeu kopna i vode neobino pravilna. Kontineti planete nisu bili onakvi kakvim ih je Priroda uobliila: ali preoblikovanje jednog sveta jamano je moralo biti triav zadatak za one koji su sazdavali njena sunca! "Ovo uopte nisu okeani!" uzviknu Hilvar iznenada. "Pogledaj, na njima postoje neke are!" Tek kada je planeta postala blia, Alvin je jasno uoio ta mu je prijatelj imao na umu. Razabrao je tanune pruge i linije du ivica kontinenata, prilino unutar onoga to je on drao da su granice mora. Prizor ga je ispunio iznenadnom sumnjom, poto je odve dobro razumeo znaenje ovih linija. Jednom ih je ve video u pustinji oko Diaspara i one su mu stavile do znanja da je putovanje bilo uzaludno. "Ova planeta je suva kao Zemlja", ree on tupo. "Sva voda je nestala sa nje: one are predstavljaju slana korita isparelih mora." "Oni nikada ne bi dopustili da se to dogodi", uzvrati Hilvar. "Uostalom, mislim da smo i te kako zakasnili."

Njegovo razoarenje bilo je tako gorko, da Alvin nije naao rei kojima bi nastavio razgovor; u tiini je zurio u veliki svet pod sobom. Upeatljivom sporou, planeta se okretala ispod broda, dok joj se povrina velianstveno podizala njima u susret. Konano su mogli da razaznaju zdanja: siune bele okorine nalazile su se svuda, izuzev po okeanskim koritima. Jednom je ovaj svet bio Sredite Vaseljene. Sada je utihnuo, vazduh je bio prazan, a na tlu se nije primeivao ni trag nekog pokreta koji bi govorio o ivotu. Pa ipak, brod je i dalje svrhovito klizio iznad smrznutog kamenog mora - mora koje se tu i tamo nabiralo u velike talase to su prkosili venosti. A onda se brod zaustavio, kao da je robot stigao do samog izvorita svojih seanja. Ispod njih se nalazio stub od snenobelog kamena, uzdiui se iz sredita jednog ogromnog, mramornog amfiteatra. Alvin je malo saekao; a onda, poto je maina ostala nepomina, upravio ju je ka zemlji, blizu podnoja stuba. Sve do tog trenutka, Alvin se nadao da e pronai ivot na planeti. Nada je iskopnila istog asa kada se vazduna komora otvorila. Nikada ranije u ivotu, ak ni u pustoi almirana, on se nije obreo u tako mrkloj tiini. Na Zemlji je uvek postojalo brujanje glasova, vreva ivih bia ili hujanje vetra. Ovde nije bilo ni pomena od toga, niti e ikada vie biti. "Zbog ega si nas doveo ovamo?" upita Alvin. Odgovor ga je malo zanimao, ali inercija istraivanja i dalje ga je gonila napred, iako je izgubio svaku volju da to nastavi. "Gospodar je poao odavde", uzvrati robot. "Pomislio sam da e to biti objanjenje", ree Hilvar. "Zar ne vidi svu ironiju te injenice? Otisnuo se u nemilosti sa ovog sveta, a pogledaj kakav su mu spomenik podigli!" Veliki kameni stub bio je moda stotinu puta vii od oveka i stajao je postavljen u metalnom krugu malo uzdignutom iznad nivoa ravnice. Nije imao nikakva obeleja ni natpise. Koliko su se samo hiljada ili miliona godina, upita se Alvin, Gospodarevi sledbenici okupljali ovde da mu odaju poast? Da li su ikada saznali da je umro u izgnanstvu na dalekoj Zemlji? Sada je to bilo svejedno. Gospodara i njegove sledbenike prekrio je veo zaborava. "Hajde napolje", pouri ga Hilvar, pokuavi da povrati Alvina iz stanja potitenosti. "Prevalili smo pola Vaseljene da bismo videli ovo mesto. Moe valjda jo toliko snage da smogne da izie iz broda." Gotovo protiv volje, Alvin se osmehnu i krenu za Hilvarom kroz vazdunu komoru. Kada se obreo napolju, ponovo je malo ivnuo duhom. Iako je ovaj svet mrtav, on jamano sadri mnotvo zanimljivosti, mnotvo koje e mu pomoi da razrei neke od tajni prolosti. Vazduh je bio ustajao, ali se moglo disati. I pored mnogo sunaca na nebu, temperatura je bila niska. Samo je beli disk Sredinjeg Sunca zraio toplotu, ija je snaga, izgleda, opala prilikom prolaska zvezde kroz koprenu magline koja ju je okruivala. Ostala sunca davala su svoj prilog u boji, ali ne i u toploti. Bilo im je potrebno samo nekoliko minuta da ustanove da im obelisk nee otkriti nita. Otporan materijal od koga je on bio isklesan konano je poeo da ispoljava znake starenja; rubovi su mu se zaoblili, a metal na kome je stajao izlizala su stopala pokolenja hodoasnika i posetilaca. Bilo je neeg udnog u pomisli da su oni verovatno poslednja meu milijardama ljudskih bia koja su stajala na ovom mestu. Hilvar je upravo zaustio da predloi da se vrate u brod i da odlete do najblieg od okolnih zdanja, kada je Alvin primetio dugu, usku pukotinu u mramornom podu amfiteatra; poli su uz nju i prevalili prilian komad puta. Pukotina se neprestano irila, sve dok konano procep nije postao toliki da se nije mogao prekoraiti. Trenutak kasnije, stigli su do njegove poetne take. Povrina arene bila je ulegnuta i rascepljena u dinovsku plitku uvalu, dugaku vie od jedne milje. Nije bila potrebna osobita

inteligencija ili mo uobrazilje da bi se predoio njen uzronik. Pre mnogo vremena - premda sigurno dugo poto je ovaj svet opusteo - ogromno cilindrino oblije spustilo se ovde, da bi se potom ponovo vinulo u svemir i prepustilo planetu vlastitim seanjima. Ko su oni bili? Odakle su doli? Alvin je mogao samo netremice da gleda i da se udi. Nikada nee saznati da li je za ovim ranijim posetiocima zakasnio hiljadu ili milion godina. U tiini su se vratili do svog broda (kako bi siuan on izgledao u poreenju sa gorostasom koji se jednom spustiio ovde) i lagano poleteli preko arene, sve dok nisu doli do najupeatljivijeg zdanja koje ju je okruavalo. Dok su se prizemljavali ispred ukraenog ulaza, Hilvar pokaza neto to je i Alvin uoio istog trenutka. "Ove zgrade ne ulivaju sigurnost. Pogledaj sve ono otpalo kamenje tamo; pravo je udo da se jo dre. Da je na ovoj planeti bilo oluja, one bi se sigurno odavno sruile. Mislim da ne bi bilo mudro ulaziti u njih." "Nisam ni imao nameru; poslau robota, poto on moe da se kree znatno bre od nas i nee izazvati nikakav poremeaj zbog koga bi mu se krov sruio na glavu." Hilvar se sloio s ovom merom predostronosti, ali je takoe zahtevao jednu koju je Alvin prevideo. Pre no to robot krene na zadatak, izdae neophodna uputstva gotovo podjednako inteligentnom mozgu broda, tako da se, ma ta se dogodilo pilotu, oni uvek mogu bezbedno vratiti na Zemlju. Bilo je potrebno malo vremena da se konano uvere da na ovom svetu nema nieg zanimljivog za njih. Zajedno su osmotrili milje praznih i prainom prekrivenih hodnika i prolaza koji su promicali ekranom, kako je robot istraivao pusti lavirint. Sva zdanja projektovana za inteligentna bia, ma kakvog oblika bila njihova tela, moraju odgovarati odreenim temeljnim zakonima, tako da ubrzo ak i najneobiniji arhitektonski oblici prestaju da izazivaju iznenaenje, dok um poinje da biva hipnotisan beskrajnim ponavljanjem, koje sputava primanje novih utisaka. Izgledalo je da su ove zgrade bile predviene iskljuivo za stanovanje, a bia koja su tu ivela po veliini su priblino odgovarala ljudima. Nije iskljueno da su to bili ljudi; dodue, postojao je veliki broj soba i prostorija u koje su mogla da uu samo bia sa sposobnou letenja, ali to jo nije znailo da su neimari grada imali krila. Sasvim su mogli da koriste pojedinane antigravitacione ureaje, koji su nekada bili u optoj upotrebi u Diasparu, ali im sada nije bilo ni traga. "Alvine", ree najzad Hilvar, "mogli bismo protraiti milion godina istraujui ove zgrade. Oigledno je da one nisu tek tako naputene, ve je iz njih odneseno sve to ima neku vrednost. Ovde samo gubimo vreme." "ta onda predlae?" upita Alvin. "Trebalo bi da obiemo jo dva ili tri podruja na planeti kako bismo videli da li su istovetna sa ovim, to ja oekujem. Onda bismo mogli brzo ispitati ostale planete i spustiti se samo ako su sutinski drugaije ili ako primetimo neto neobino. To je sve to moemo uiniti, izuzev ako ne nameravamo da ovde provedemo ostatak ivota." Zakljuak je bio taan; cilj im je bio da uspostave kontakt sa inteligencijom, a ne da vre arheoloka istraivanja. Prvi zadatak mogao se obaviti samo za nekoliko dana, ako je uopte bio izvodljiv. Drugi bi uzeo vekove mukotrpnog rada armija ljudi i robota. Napustili su planetu dva asa kasnije i prilino im je bilo milo to odlaze. Alvin je stekao utisak da je ovaj svet beskrajnih zgrada ak i dok je vrvio ivotom izgledao prilino sumorno. Nije bilo ni traga parkovima ili otvorenim prostorima gde je mogla da buja vegetacija. Bio je to potpuno jalov svet i teko se mogla predoiti psihologija bia koja su ga nastanjivala. Ako je i naredna planeta istovetna sa ovom, zakljuio je Alvin, odustae od nasuminog traganja. Ali to nije bilo tako; u stvari, vea razliitost nije se mogla zamisliti. Ova planeta nalazila se blie suncu i ak je i iz svemira bilo jasno da je na njoj toplo.

Delimino su je prekrivali niski oblaci, ukazujui da vode ima u izobilju, ali nije bilo traga okeanima. Isto tako, nita nije govorilo o prisustvu inteligencije; napravili su dva kruga oko planete, ne primetivi nikakav artefakt. itava kugla, od polova do polutara, bila je optoena platom zelenila koje nije izgledalo nimalo privlano. "Mislim da emo morati da budemo veoma oprezni ovde", ree Hilvar. "Ovaj svet je iv, a ne dopada mi se boja rastinja. Najbolje e biti da ostanemo u brodu i da uopte ne otvaramo vazdunu komoru." "ak ni robota da ne aljemo napolje?" "ak ni to. Vi ste zaboravili ta su bolesti; moj narod, dodue, zna kako da izie na kraj sa njima, ali sada smo daleko od kue, a ovde moda ima opasnosti koje se ne mogu predvideti. Mislim da je ovaj svet sasvim izvitoperen. Nekada je jamano bio veliki vrt ili park, ali poto je naputen, Priroda je ponovo zavladala njime. Nikada ne bi mogao biti ovakav da je sistem nastanjen." Alvin nije sumnjao da je Hilvar u pravu. U biolokom rasulu dole postojalo je neto zlo, neto negostoljubivo prema redu, i pravilnosti na kojima su se temeljili Lis i Diaspar. Tu je neprekidna borba besnela ve milijardu godina; bilo je mudro kloniti se preivelih. Oprezno su se spustili na veliku, ravnu ledinu, tako jednoobraznu da je njena zaravnjenost odmah izazivala podozrenje. Kotlina je bila oiviena viim terenom, potpuno obraslim drveem, ija je visina mogla samo da se nagaa; bilo je tako gusto zbijeno i tako prepleteno sa niim iprajem, da su mu stabla doslovce ostala zapretena. Oko vrha kronji letela su mnogobrojna krilata stvorenja, koja su se kretala tako brzo da se nije moglo rei da li su posredi ptice, insekti ili moda neto tree. Tu i tamo, ponekom umskom dinu uspevalo je da za nekoliko desetina stopa nadvisi svoje ratoborne susede, koji su na kratko sklopili savez da ga suzbiju nadole i da potru prednost koju je stekao. Bez obzira na injenicu to je to bio beumni rat, voen odve sporo da bi se uoio, postojao je sveproimajui utisak nemilosrdnog, neizmirljivog sukoba. Nasuprot tome, ravnica je izgledala mirna i liena zbivanja. Bila je gotovo besprekorno vodoravna i kao prekrivena tanunom, vrstom travom. Lako su prodrli gotovo petnaest stopa u nju, nije bilo nikakvog traga ivotinjskom svetu, to se Hilvaru uinilo pomalo iznenaujuim. Moda se on prestraeno povukao u veu dubinu, kada se brod spustio. Lebdeli su iznad same ravnice, dok je Alvin pokuavao da ubedi Hilvara da nema nikakve opasnosti ako otvore vazdunu komoru, a ovaj mu strpljivo objanjavao osnovne pojmove o bakterijama, gljivama, virusima i mikrobima; Alvin je ove stvari teko mogao da sebi predoi, a jo tee da ih dovede u vezu sa sobom. Rasprava je trajala ve nekoliko minuta, kada su iznenada primetili neobinu injenicu. Sa video-ekrana, koji je samo trenutak ranije prikazivao umu pred njima, najednom je nestala slika. "Jesi li ga ti iskljuio?" upita Hilvar, iji je um, kao i obino, za deli sekunde bio bri od Alvinovog. "Nisam", uzvrati Alvin; oseao je kako su mu uz kimu prostrujali ledeni marci pri pomisli na jedino mogue drugo objanjenje. "Da li si ga ti iskljuio?", upita robota. "Nisam", usledio je odgovor istovetan sa njegovim. Sa uzdahom olakanja Alvin je odbacio pomisao da je robot poeo da dela po vlastitoj volji, odnosno da su se suoili sa mehanikom pobunom. "Zato onda na ekranu nema slike?" upita. "Kamere su zapretene." "Ne razumem", ree Alvin smetnuvi za trenutak s uma da robot dela samo na odreena nareenja ili pitanja. Odmah se pribrao i upitao: "ta je prekrilo kamere?" "Ne znam."

tura doslovnost robota mogla je ponekad vie da razdrai od preopirnosti ljudi. Pre no to je Alvin stigao da nastavi sa ispitivanjem, Hilvar mu se obrati. "Kai mu da podigne brod... polako", ree sa prizvukom hitnosti u glasu. Alvin ponovi nareenje. Nije postojao oseaj kretanja; nikada ga nije bilo. A onda, lagano, slika se ponovo pojavila na video ekranu, mada je za trenutak bila zamuena i izvitoperena. Ali ono to je pokazala kada se konano razbistrila, bilo je dovoljno da zavri raspravu oko sputanja. Ravna kotlina vie nije bila ravna. Neposredno pod njima obrazovalo se veliko ispupenje sa otvorom na vrhu tano na mestu iznad koga je brod lebdeo. Ogromne pseudopode sporo su se povijale preko pukotine, kao da su pokuavale da se ponovo domognu plena koji im je upravo utekao iz kandi. Dok su posmatrali u uasnutoj opinjenosti, Alvin je za trenutak uoio pulsirajue crveno drelo, ureeno biolikim pipcima koji su skladno udaralil, uvlaei sve to bi im se nalo u polju dohvata u raepljenu eljust. Lieno oekivane rtve, stvorenje je polako utonulo u tle - i tek tada je Alvin shvatio da je cela ravnica, zapravo, samo pena na povrini tromog mora. "ta je ta... stvar?" promuca on. "Morao bih da se spustim dole i da je prouim, ako hoe da ti odgovorim na pitanje", odvrati Hilvar strogo bukvalno. "Moda je posredi neka vrsta primitivne ivotinje, ak nekakav srodnik naeg prijatelja iz almirana. Sigurno nije inteligentna, jer inae ne bi pokuala da pojede jedan svemirski brod." Alvin je oseao kako drhti, premda je znao da se nisu nalazili u opasnosti. Upitao se ta jo lei dole, pod onim bezazlenim busnjem, koje ih je tako mamilo da iziu i potre njegovom elastinom povrinom. "Mogao bih provesti mnogo vremena ovde," ree Hilvar, oigledno pod utiskom onoga to je upravo video. "Evolucija je sigurno dovela do krajnje zanimljivih ishoda u ovakvim uslovima. I to ne samo evolucija ve i devolucija, poto su vii oblici ivota regradirali kada je planeta opustoena. Do sada je sigurno ve uspostavljena ravnotea i... ha, zar ve odlazi?" Glas mu je zazvuao prilino tuno kada je primetio da se pod njima predeo udaljuje. "Odlazim", ree Alvin, "Video sam svet bez ivota i svet sa odve mnogo ivota: ne znam koji mi se od njih manje dopada." Na visini od pet hiljada stopa iznad ravnice, planeta im je priredila poslednje iznenaenje. Susreli su se sa flotilom velikih, mlohavim balona koji su se kretali niz vetar. Iz svake poluprozirne opne njihali su se grozdovi pipaka, obrazujui neto to je doslovce liilo na preokrenutu umu. Izgledalo je da su to neke biljke, koje su, u naporu da umaknu surovom sukobu na povrini, stekle sposobnost ovladavanja vazduhom. Nekim udom prilagoavanja, nauile su da izdvajaju vodonik i da ga smetaju u mehurove, to im je omoguilo da se podignu u srazmeran mir niih slojeva atmosfere. Meutim, ni ovde kao da nisu nale potpunu sigurnost. Njihove nadole okrenute stabljike i lie bili su zagueni itavom faunom paukolikih ivotinjica, koje su jamano provodile ivot lebdei visoko iznad povrine kugle u neprestanoj i sveoptoj borbi za opstanak na svojim samotnim vazdunim ostrvima. Verovatno su s vremena na vreme imale nekakvih dodira sa tlom; Alvin je video kako se jedan od velikih balona iznenada saeo i strmoglavio sa neba, dok mu je puknuta opna sluila kao grubi padobran. Upitao se da li je posredi nesreni sluaj ili deo ivotnog ciklusa ovih neobinih entiteta. Hilvar je spavao dok su se nalazili na putu ka novoj planeti. Iz nekog razloga koji im robot nije mogao objasniti, brod je iao polako - bar u poreenju sa brzinom kojom je premoavao Vaseljenu - sada kada se nalazio unutar sistema Sedam Sunaca. Proteklo je gotovo dva asa pre no to su stigli do sveta koji je Alvin izabrao kao njihovo tree odredite; bio je pomalo

iznenaen to jedno obino meuplanetno putovanje toliko traje. Probudio je Hilvara kada su poeli da ulaze u atmosferu. "ta emo ovde?" upita ga on pokazavi na video-ekran. Pod njima se pruao sumoran predeo crne i sive boje, bez ikakvog znaka vegetacije ili bilo koga drugog neposrednog pokazatelja ivota. Ali posredni pokazatelji su bili tu; niska brda i plitke udoline bili su proarani savreno uoblienim polukuglama, od kojih su neke obrazovale sloene simetrine poretke. Prethodna planeta nauila ih je opreznosti; poto su paljivo razmotrili sve mogunosti, ostali su da lebde visoko u atmosferi, poslavi dole robota da ispita okolnosti. Posredstvom njegovih oiju, videli su jednu polukuglu kako se pribliava, a onda je robot nastavio da obilazi na udaljenosti od samo nekoliko stopa oko potpuno glatke povrine, bez ikakvih obeleja. Nije bilo ni traga nekom ulazu, niti se na osnovu neega mogla pretpostaviti svrha kojoj ova struktura slui. Bila je veoma velika: preko sto stopa visoka. Postojale su, dodue, i takve polukugle koje su dostizale jo veu visinu. Posredi je bila zgrada ali nije bilo jasno kako se iz nje moglo izii ili u nju ui. Posle izvesnog oklevanja, Alvin je izdao robotu nareenje da krene napred i dodirne kupolu. Na njegovo krajnje iznenaenje, ovaj je odbio da ga poslua. Ovo je stvarno bila pobuna - ili je bar tako izgledalo na prvi pogled. "Zbog ega nee da uradi ono to ti kaem?" upita Alvin, kada se malo pribrao od zbunjenosti. "Zabranjeno je", usledi odgovor. "Ali, ko je zabranio?" "Ne znam". "Pa kako onda... ne, prenebregni ovo. Da li je to nareenje ugraeno u tebe?" "Nije." Jedna mogunost bila je odstranjena. Neimari ovih kupola lako su mogli biti ista rasa koja je nainila robota i ukljuila taj tabu u provobitna uputstva maine. "Kada si primio nareenje?" upita Alvin. "Primio sam ga kada sam se spustio." Alvin se okrenuo prema Hilvaru, dok mu je u oima zaiskriala nova nada. "Ovde postoje razumna bia! Moe li da ih oseti?" "Ne", uzvrati Hilvar. "Ovo mesto mi izgleda podjednako mrtvo kao i prvi svet koji smo posetili." "Izii u napolje i pridruiu se robotu. Ma ko da se obratio njemu, moi e da se obrati i meni." Hilvar se nije upustio u prepirku, iako nije bio odve srean zbog Alvinove odluke. Spustili su brod stotinak metara od kupole, blizu robota koji ih je ekao, i otvorili vazdunu komoru. Alvin je znao da se komora ne moe otvoriti ako mozak broda nije prethodno utvrdio da je atmosfera pogodna za disanje. Za trenutak mu se uinilo da je dolo do neke greke, poto je vazduh bio suvie proreen i gotovo da mu nije ispunjavao plua. A onda, poto je dublje udahnuo, utvrdio je da moe uneti u sebe dovoljno kiseonika za opstanak, ali osetio je da ovde moe izdrati najvie nekoliko minuta. Duboko diui, krenuli su prema robotu i zakrivljenom zidu zagonetne kupole. Napravili su jo jedan korak, a onda se zajedno ukoili u mestu, kao da ih je obojicu pogodio neki iznenadni udarac. U njihovim umovima zabrujala je, poput odjeka nekog monog gonga, jednostavna poruka:

OPASNOST NE PRIBLIUJTE SE To je bilo sve. Poruka nije izraena reima, ve istom milju. Alvin je shvatio da bi svako bie, bez obzira na nivo inteligencije, primilo isto uopozorenje, na istovetan, nepogreiv nain: neposredno u dubine uma. Bila je to opomena, ne pretnja. Neto im je govorilo da ona nije uperena protiv njih; trebalo je da im prui zatitu. Ovde postoji neto izuzetno opasno - kao da je glasilo upozorenje - a mi, koji smo to stvorili, ne elimo da iko nastrada, tako to e nehotice natrapati na to. Alvin i Hilvar ustuknuli su nekoliko koraka, a zatim se meusobno pogledali, ekajui da neko prvi progovori i kae ta ima na umu. Hilvar je prvi sabrao utiske. "Bio sam u pravu, Alvine", ree. "Ovde nema razumnih bia, Upozorenje je automatsko: nae prisustvo ga aktivira kada se isuvie pribliimo." Alvin je klimnuo u znak saglasnosti. "Pitam se ta su pokuali da zatite", ree. "Pod ovim kupolama mogu da se nalaze zgrade... bilo ta, zapravo." "Nema naina da to utvrdimo, ako nam pristup u sve kupole budu spreavala upozorenja. Zanimljiva je, meutim, razlika izmeu tri planete koje smo posetili. Odneli su sve sa prve, drugu su napustili uopte ne hajui o njoj, a ovde su se suoili sa mnotvom potekoa. Moda su oekivali da e se vratiti jednoga dana, te su eleli da ih sve spremno doeka." "Ali to se nije dogodilo, a od tada je proteklo mnogo vremena." "Moda su se u meuvremenu predomislili." Alvinu je palo na pamet kako je neobino to to su i on i Hilvar nesvesno poeli da koriste zamenicu 'oni'. Ma ko ili ma ta da su 'oni' bili, njihovo prisustvo dolazilo je do izraaja na prvoj planeti, a ovde na treoj, postalo je jo snanije. Ovaj svet briljivo je upakovan i odloen za neku buduu upotrebu. "Vraamo se u brod", prodahta Alvin. "Veoma teko diem ovde." im se vazduna komora zatvorila za njima i kada su malo predahnuli, poeli su da razmatraju naredni potez. Da bi se izvrilo podrobno ispitivanje, bilo bi potrebno obii veliki broj kupola u nadi da e pronai bar jednu koja bi bila bez upozorenja i u koju bi se moglo ui. Ukoliko se to izjalovi... Ali Alvin nije hteo da se suoi sa ovom mogunou sve dok ne bude prinuen na to. To se dogodilo jedan sat kasnije - i to na znatno dramatiniji nain nego to je on pretpostavljao. Poslali su robota da ispita desetak kupola, uvek sa istim ishodom, kada su naili na jedan prizor koji se nikako nije uklapao u ovaj uredan, pospremljen svet. Pod njima se pruala prostrana dolina, po kojoj su bile ratrkane razdraujue, nepristupane kupole. U njenom sreditu video se razgovetan trag velike eksplozije eksplozije koja je miljama razbacala komade materije na sve strane i izdubila plitak krater u tlu. A odmah uz krater nalazila se olupina nekog svemirskog broda. 21. Spustili su se nedaleko od poprita drevne tragedije i lagano krenuli, uvajui dah, prema ogromnoj, razbijenoj trupini, koja se uznosila nad njima. Samo je jedan kratak deo broda kljun ili krma - ostao ceo; ostatak je verovatno uniten prilikom eksplozije. Dok su se

pribliavali olupini, jedna misao iznenada se zaela u Alvinovoj svesti, postajui sve razlonija, da bi konano stekla status izvesnosti. "Hilvare", ree on, naavi da je teko priati i koraati u isto vreme, "mislim da je ovo brod koji se spustio na prvu planetu to smo je posetili." Hilvar samo klimnu, hotevi da utedi vazduh. Ista pomisao ve je i njemu pala na pamet. Bila je to dobra pouka neopreznim posetiocima. Nadao se da Alvinu nee promai ovo naravouenije. Stigli su do trupine i bacili pogled u otvorenu unutranjost broda. Imali su utisak da im se pred oima nalazi ogromna zgrada koja je grubo raspoluena; podovi, zidovi, i tavanice, prelomljeni u taki eksplozije, pruali su izvitoperenu sliku poprenog preseka broda. Alvin se upitao kakva neobina bia i dalje poivaju na mestima gde ih je smrt zatekla u olupini njihove letelice. "Ne razumem", ree Hilvar iznenada. "Ovaj odeljak broda teko je oteen, ali je ipak prilino sauvan. Gde se deo ostatak? Da se letelica nije prepolovila u svemiru, posle ega je ova trupina pala ovde?" Odgovor su saznali tek kada su robota ponovo poslali u istraivanje, a i sami ispitali podruje oko olupine. Nije bilo ni prisenka sumnje; sve ograde koje su mogli imati nestale su kada je Alvin pronaao na malom brdu pored broda niz niskih humki, od kojih je svaka bila dugaka po deset stopa. "Dakle, spustili su se ovde", nastavi Hilvar, "i prenebregli upozorenje. Bili su ljubopitljivi, ba kao i ti. Pokuali su da otvore kupolu." Pokazao je na drugu stranu kratera, prema glatkoj opni i dalje bez belega, u koju su otputovali vladaoci ovog sveta zapreli svoja blaga. Ali to vie nije bila kupola; sada se videla gotovo cela kugla, poto je tle u kome je postavljena dignuto u vazduh. "Unitili su vlastiti brod i mnogi su tu poginuli. No, bez obzira na to, uspelo im je da ga nekako okrpe i da se ponovo otisnu u svemir; odbacili su ovaj odeljak i sve to je bilo od neke vrednosti. Kakav je to poduhvat morao biti!" Alvin ga gotovo nije uo. Posmatrao je neobian znak koji ga je najpre privukao na ovo mesto: bila je to tanka cev, oko koje se nalazio vodoravni krug na treini puta od vrha. Ma kako mu izgledao stran i nepoznat, Alvin je mogao da odgovori na nemu poruku koju je ovaj nosio niz vekove. Pod tim kamenovima - ukoliko bi odluio da ih razgrne - ekalo ga je reenje bar jedne zagonetke. Ali ona je mogla i da ostane tajna; bilo ko da su ova bia, ona su zavredila pravo na veni spokoj. Hilvar je gotovo preuo rei koje je Alvin proaputao dok su se lagano vraali ka brodu. "Nadam se da su stigli kui", ree. "A kuda sad?" upita Hilvar, kada su ponovo doli u svemir. Alvin je zamiljeno pogledao ekran pre no to je odgovorio. "Misli li da bi trebalo da se vratim?" upita. "To bi bilo mudro. Srea nas moda nee jo dugo pratiti, a ko zna kakva nas jo iznenaenja ekaju na ovim planetama." Bio je to glas zdravog razuma i opreznosti i Alvin je bio spreman da mu sada posveti veu panju nego to bi to uinio nekoliko dana ranije. Ali prevalio je veliki put i ceo ivot ekao na ovaj trenutak; nee se vratiti dok jo ima toliko mnogo da se vidi. "Od sada emo ostati u brodu", ree, "i nigde se neemo spustiti na povrinu. Tako emo biti dovoljno bezbedni." Hilvar je slegao ramenima, kao da odbija da prihvati bilo kakvu odgovornost za ono to se moe ubudue dogoditi. Sada, kada je Alvin pokazao izvesnu meru opreza, nije mu se inilo

odve mudrim da prizna da je i on podjednako radoznao da nastave istraivanje, premda je odavno izgubio svaku nadu da e na nekoj od ovih planeta sresti razumni ivot. Pred njima se nalazio dvostruki svet: jedna velika planeta, sa malim satelitom uz sebe. Prvi lan sistema verovatno je bio blizanac drugom svetu koji su posetili; bio je optoen istim pokrovom modrog zelenila. Nije postojao nikakav razlog da se tu spuste; ta pria ve im je bila poznata. Alvin je odveo brod nisko iznad povrine satelita; nije mu bilo potrebno upozorenje sloenog mehanizma koji ga je titio da bi shvatio da ovde nema atmosfere. Sve senke imale su otru, jasnu ivicu i nije bilo potpunog prelaza izmeu dana i noi. Bio je to prvi svet na kome je video neto to je delimino odgovaralo noi, poto je na podruju gde su uspostavili prvi kontakt iznad obzorja stajalo samo jedno od udaljenijih sunaca. Predeo se kupao u tamnocrvenoj svetlosti, kao da je bio uronjen u krv. Nekoliko milja leteli su povrh planina, koje su i dalje bile reckave i otre kao u daleko vreme svog roenja. Ovaj svet nikada nije upoznao promenu ili propadanje, niti su ga ikada spirali vetrovi i kie. Ovde nisu bili potrebni vodovi venosti da bi ouvali predmete u njihovoj prvobitnoj sveini. Ali ako nije postojao vazduh, onda nije moglo biti ivota - ili moda jeste? "Razume se", ree Hilvar, kada mu je Alvin postavio to pitanje, "nema nieg bioloki apsurdnog u toj pomisli. ivot ne moe da se zane u bezvazdunom prostoru, ali je zato u stanju da razvije oblike koji tu mogu da opstanu. To se sigurno dogaalo milionima puta, kad god bi neka nastanjena planeta izgubila atmosferu." "Ali da li se moe oekivati da inteligentni oblici ivota postoje u vakuumu? Zar se oni ne bi obezbedili protiv gubitka vazduha?" "Verovatno, ukoliko bi se to dogodilo poto su dostigli odreen nivo inteligencije, da preduprede jednu takvu pojavu. Ali ako je atmosfera nestala dok su se oni jo nalazili na primitivnom nivou, morali bi se ili prilagoditi ili ieznuti. Poto bi se prilagodili, mogli su razviti veoma visoku inteligenciju. U stvari, to bi se po svoj prilici dogodilo: podsticaj bi bio veoma veliki." Alvin je zakljuio da je rasprava bila isto teorijske prirode, bar to se ove planete tie. Nigde nije bilo nikakvog traga da je na njoj nekada postojao ivot, razuman ili bilo kakav drugi. Ali, u tom sluaju, kakva je bila svrha ovog mesta? Alvin je bio vrsto uveren da je itav vielani sistem Sedam Sunaca vetakog porekla, to znai da je i ovaj svet morao biti deo velikog projekta. Nije bilo daleko od pameti da je on zamiljen iskljuivo kao ukras: na taj nain bi nebo iznad njegovog dinovskog sadruga dobilo mesec. No, ak i da je to bilo posredi, inilo se vie nego verovatnim da bi i njemu bila pridodana neka namena. "Gledaj", ree Hilvar, pokazavi na ekran. "Tamo, nadesno." Alvin je promenio smer kretanja broda i predeo se iskosio pod njim. Crveno osvetljene stene slile su se u neprekidan niz, usled brzine njihovog kretanja; a onda se slika ponovo umirila i ispod njih se pojavio nepogreivi znak ivota. Nepogreiv - ali i obmanjujui. Uzeo je oblik iroko rasprostrtog niza vitkih stubova, meusobno udaljenih po stotinu stopa, a dva puta toliko visokih. Pruali su se u daljinu, gubei se u hipnotikoj perspektivi, sve dok ih obzorje nije progutalo. Alvin je okrenuo brod nadesno i poeo da juri du linije stubova, razmiljajui pri tom kakvoj su svrsi oni mogli sluiti. Bili su potpuno jednoobrazni, niui se u neprekidnom poretku preko brda i kroz udoline. Nita nije pokazivalo da su nekada nosili neto na sebi; izgledali su glatki i bez obeleja, blago se suavajui prema vrhu.

Sasvim nenadano, prava linija menjala je svoj smer, otro skrenuvi pod pravim uglom. Alvin je stigao da zaokrene brod tek posle nekoliko milja i da ga usmeri u novom pravcu. Stubovi su se produavali istim jednolinim tokom preko crvenkastog predela, razmeteni u besprekornom poretku. A onda, pedeset milja od prethodne promene pravca, ponovo su naglo skretali pod pravim uglom. Ako se ovako nastavi, pomisli Alvin, ubrzo emo se obresti tamo odakle smo poli. Beskrajni niz stubova u toj meri ih je hipnotisao, da su produili miljama posle procepa u njemu, pre no to je Hilvar uzviknuo i nagnao Alvina, koji nita nije primetio, da vrati brod nazad. Polako su se spustili i dok su kruili iznad onoga to je Hilvar pronaao, jedna fantastina pretpostavka poela im se zainjati u umovima, mada se u poetku nijedan nije usuivao da je saopti drugome. Dva stuba bila su slomljena blizu osnove i leala opruena na stenju po kome su pala. Ali to nije bilo sve; dva druga stuba koja su oiviavala procep neka neodoljiva sila savila je prema napolje. Zastraujui zakljuak bio je neizbean. Alvin je sada znao iznad ega su leteli; video je to mnogo puta u Lisu, ali je sve do ovog trenutka zapanjujua promena razmera osujeivala prepoznavanje. "Hilvare", ree i dalje se usteui da pretoi misli u rei, "zna li ta je ovo?" "Izgleda gotovo neverovatno, ali leteli smo oko ivica jednog korala. Ovo predstavlja uvu ogradu... ogradu koja nije bila dovoljno snana." "Ljudi koji dre domae ivotinje, male ljubimce", ree Alvin, uz nervozan smeh kojim su se ljudi ponekad koristili da bi prikrili prestraenost. "Trebalo je da pouzdano znaju kako da ih nadziru." Hilvar nita nije rekao na ovu usiljenu lakoumnost; zurio je u polomljenu barijeru, zamiljeno se mrtei. "Ne razumem", promrmlja konano. "Odakle je mogao da pribavlja hranu na jednoj ovakvoj planeti? I zato je provalio iz svog tora? Dao bih mnogo kada bih mogao da saznam kakva je to ivotinja bila." "Moda su je ostavili ovde, a ona se probila napolje zato to je bila gladna", pretpostavi Alvin. "Ili ju je neto naljutilo." "Hajdemo nie", ree Hilvar. "Hteo bih malo da pogledam tle." Sputali su se sve dok brod nije gotovo dodirnuo golu stenu, i tek tada su primetili da je u ravnici izbueno nebrojeno mnogo malih rupa, irokih najvie jedan ili dva ina. Sa druge strane ograde, meutim, tle je bilo poteeno ove tajanstvene roavosti; ona se naglo prekidala na liniji ivice. "U pravu si", ree Hilvar. "Bila je gladna. Ali nije u pitanju ivotinja: vie bi odgovaralo istini ako bismo je nazvali biljkom. Sasvim je iscrpla tle u svom zabranu, tako da je morala na nekom drugom mestu potraiti sveu hranu. Sva je prilika da se kretala sasvim polako; moda su joj bile potrebne godine da srui ove stubove." Alvinova mata brzo je upotpunila pojedinosti u pogledu kojih on, meutim, nikada nije mogao biti sasvim siguran. Nije uopte sumnjao da je Hilvarova analiza u osnovi tana i da je neko botaniko udovite, koje se moda kretalo odve sporo da bi se to primetilo, odista vodilo puevsku ali neumornu borbu protiv barijere koja ga je sputavala. Moda je jo ivo, posle veoma mnogo vremena, i slobodno tumara povrinom ove planete. Bilo bi, meutim, beznadeno dati se u potragu za njim, poto bi to znailo prokrstariti uzdu i popreko itavu kuglu. Nasumice su ispitali nekoliko kvadratnih milja oko procepa i pronali jedno veliko kruno polje roavosti, prenika gotovo pet stotina stopa, gde se stvorenje oigledno zaustavilo da bi se nahranilo - ukoliko se ova re mogla primeniti na

organizam koji je na neki nain crpeo hranljive sastojke iz vrste stene. Kada su ponovo uzleteli u svemir, Alvin je osetio kako ga ophrvava neobian zamor. Video je tako mnogo, ali je nauio sasvim malo. Bilo je mnotvo udesa na svim planetama, ali ono za im je tragao nestalo je veoma davno. Znao je da ne bi imalo svrhe obii i ostale svetove Sedam Sunaca. Ako u Vaseljeni jo postoje razumna bia, kuda da krene u potragu za njima? Bacio je pogled prema zvezdama ratrkanim poput praine preko video-ekrana, shvativi da vreme koje mu je preostajalo ipak nije dovoljno da ih sve istrai. Snanije nego ikada ranije, poeo je da ga obuzima oseaj usmljenosti i potitenosti. Konano mu je postao jasan strah Diaspara od ogromnih prostranstava Vaseljene, uas koji je nagnao njegov narod da se zbije u mali mikrokosmos svog grada. Bilo je teko poverovati da su, posle svega, oni bili u pravu. Okrenuo se prema Hilvaru, traei neku potporu. Ali Hilvar je nepomino stajao, vrsto stisnutih pesnica i sa staklastim pogledom u oima. Glava mu je bila nagnuta na jednu stranu; inilo se da neto oslukuje, napreui sva ula ka praznini oko njih. "ta je?" upita urno Alvin. Morao je da ponovi pitanje da bi Hilvar obratio panju na njega. I dalje je zurio u nitavilo kada je najzad odgovorio. "Neto dolazi", ree polako. "Neto to ne razumem." Alvinu se uinilo da je u kabini najednom postalo veoma hladno i da su komari njegove rase o Osvajaima naprasno vaskrsli u svoj svojoj uasnosti. Uz napor volje koji mu je iscrpeo gotovo svu snagu, uspeo je da odagna paniku iz uma. "Je li prijateljsko?" upita. "Da li da naredim povratak na Zemlju?" Hilvar nije odgovorio na prvo pitanje, ve samo na drugo. Glas mu je bio sasvim slab, ali nije odavao nikakav znak uznemirenosti ili straha. Pre je sadrao veliku zauenost i radoznalost; to sa ime se susreo bilo je tako iznenauujue da nije imao kada da se bake Alvinovim brinim raspitivanjem. "Zakasnio si", ree. "Ve je ovde." Galaksija se mnogo puta okrenula oko vlastite ose od kada se svest prvi put zaela u Vanomondu. Tek nejasno se priseao tih ranih epoha i bia koja su bdela nad njim - ali jo je dobro pamtio potitenost koja ga je obuzela poto su ona otila i ostavila ga samog meu zvezdama. U potonjim vekovima, on je lutao od sunca do sunca, polako razvijajui i poveavajui svoje moi. Nekada je sanjao o tome da ponovo sretne one koji su pomogli njegovo roenje iako je taj san u meuvremenu prilino izbledeo, ipak nije sasvim nestao. Na bezbroj svetova pronaao je tragove koje je ivot ostavio za sobom, ali razum je otkrio samo jednom: meutim, od Crnog Sunca pobegao je glavom bez obzira. Vaseljena je, sreom, veoma velika, a traganje jedva da je poelo. Bez obzira na to to je poticao sa velike udaljenosti u prostoru i vremenu, dinovski prasak energije iz srca Galaksije dopro je do Vanamonda kroz napon svetlosnih godina. Sasvim se razlikovao od zraenja zvezda, pojavivi se u njegovom polju svesti isto tako nenadano kao i trag meteora na vedrom nonom nebu. Vanamond se vinuo kroz prostor i vreme ka njemu, ka poslednjem trenu njegovog postojanja, odbacivi od sebe to je bolje umeo mrtvo, nepromenljivo ustrojstvo prolosti. Dugako, metalno oblije, beskrajno sloenog sklopa, izgledalo mu je nedokuivo, poto mu je bilo u podjednakoj meri strano kao i gotovo sve stvari fizikog sveta. Jo je imalo oko sebe oreol energije koji ga je prizvao kroz Vaseljenu, ali to ga sada vie nije zanimalo. Paljivo, uz tananu snebivljivost divlje ivotinje koja se priprema za let, hitnuo se ka dva uma koja je otkrio. Istog asa je shvatio da je njegovo dugo traganje najzad urodilo plodom.

Alvin je zgrabio Hilvara za ramena i estoko ga prodrmao, nastojei da ga povrati u stvarnost. "Reci mi ta se dogaa!" zavapi. "ta eli da uradim?" Odbludeli, neodreeni pogled polako se izgubio iz Hilvarovih oiju. "Jo mi nije jasno", ree, "ali nema mesta bojazni u to sam siguran. Ma ta da je posredi, nee nam nauditi. Izgleda samo... radoznalo." Alvin je upravo zaustio da odgovori, kada ga je iznenada proeo oseaj razliit od svih koje je iskusio ranije u ivotu. Izgledalo je da mu se telom iri nekakva topla, titrava jara; trajalo je samo nekoliko sekundi, ali kada se okonalo, on vie nije bio samo preanji Alvin. Neto je delilo njegov mozak, preklapajui ga kao to bi jedan krug delimino prekrio drugi. Takoe je bio svestan velike brzine Hilvarovog uma, koga je isto tako obuzelo neobino stvorenje to se spustilo na njih. Oseaj je pre bio neobian nego prijatan: tek posredstvom njega, Alvin je prvi put naslutio pravu telepatiju: sposobnost koja je kod njegovog naroda toliko zakrljala da se sada mogla koristiti jedino za upravljanje mainama. Alvin se smesta pobunio kada je Seranis pokuala da mu zaposedne um, ali ovom nametanju nije se usprotivio. To bi bilo uzaludno, a sada je znao da ovo stvorenje, ma ta inae bilo, nije neprijateljski raspoloeno. Opustio se, prihvativi bez otpora injenicu da mu nesravnjivo vea inteligencija od njegove istrauje um. Ovo uverenje, meutim, nije bilo sasvim tano. Vanamondu je odmah bilo jasno da je jedan od dva uma znatno predusretljiviji i prijemiviji od drugog. Mogao je da kae da ih je njegovo prisustvo ispunilo uenjem, to ga je veoma iznenadilo. Bilo je gotovo neverovatno da su oni mogli da zaborave, zaboravnost, kao i smrtnost, nalazila se izvan mogunosti poimanja Vanamonda. Saobraanje je bilo veoma teko; veina misaonih slika njihovih umova izgledala je tako neobina da on gotovo nita nije prepoznao. Zaudio ga je i pomalo uplaio sklop straha od Osvajaa koji se stalno ponavljao; podsetio ga je na ono to je sam iskusio kada mu je Crno Sunce prvi put ulo u polje saznanja. Ali oni nisu znali nita o Crnom Suncu; konano, i njihova pitanja poela su da mu se uobliuju u svesti. "ta si ti?" Dao je jedini odgovor koji je mogao. "Ja sam Vanamond." Usledila je pauza (koliko je samo potrebno njihovim mislima da se ustroje!), a onda je pitanje bilo ponovljeno. Nisu ga razumeli; to je bilo udno, poto mu je jamano njihova vrsta dala ime, zaprevi ga meu seanja na njegovo roenje. Tih seanja bilo je tek pregrt i ona su nenadano poinjala u jednoj odreenoj taki vremena, ali su zato izgledala kristalno jasna. Ponovo su mu do svesti doprle njihove slabane misli. "Gde su ljudi koji su sazdali Sedam Sunaca? ta se dogodilo sa njima?" Nije to znao; gotovo da mu nisu poverovali, a razoaranje koje ih je obuzelo dolo je otro i jasno preko provalije koja je razdvajala njihove umove od njegovog. Ali bili su strpljivi, a on voljan da im pomogne, poto im se predmet traganja podudarao; osim toga, u njima je stekao prve prijatelje od poetka svog postojanja. U toku itavog dotadanjeg ivota Alvin ni u snu nije slutio da e doiveti tako neobino iskustvo, kao to je bio ovaj beumni razgovor. Nije se moglo oekivati da e on biti neto vie od pukog posmatraa, poto se nije ustezao da prizna, ak i pred samim sobom, da je Hilvarov um u nekim pogledima znatno moniji od njegovog. Preostalo mu je samo da eka i da se udi, poluoamuen od bujice misli koja je kuljala odmah iza granice njegove moi poimanja.

Bled i napregnut, Hilvar je iznenada prekinuo kontakt i okrenuo se ka prijatelju. "Alvine", ree veoma umornim glasom. "Ima neto udno ovde. Uopte mi nije jasno." Ove rei su malo uspokojile Alvinovo poljuljano samopotovanje; oseanja su mu se sigurno oitovala na licu, poto se Hilvar blagonaklono nasmeja. "Ne mogu da ustanovim ta je ovaj... Vanamond..." nastavi on. "Posredi je stvorenje koje raspolae ogromnim znanjem, ali izgleda da mu je inteligencija prilino niska. Razume se", dodade, "njegov um je moda drugaijeg reda, tako da ga mi ne moemo razumeti, ali neto mi govori da to nije pravo objanjenje." "Dobro, ta si saznao?" upita Alvin pomalo nestrpljivo. "Zna li on bilo ta o Sedam Sunaca?" Hilvarov um i dalje je izgledao veoma odsutan. "Sazdale su ih mnoge rase, ukljuujui tu i nau", ree zamiljeno. "On moe da mi prui ovakve injenice, ali izgleda da ne shvata njihovo znaenje. Mislim da je svestan prolosti, ali da nije u stanju da je rastumai. Sve to se ikada dogodilo kao da je zbrkano u njegovoj svesti." Za trenutak je odsutno zastao, a onda mu se lice ozari. "Samo nam jedno preostaje; na neki nain moramo odvesti Vanamonda na Zemlju kako bi ga prouili nai filosofi." "Da li e to biti bezbedno?" upita Alvin. "Hoe", odgovori Hilvar, pomislivi kako je poslednja prijateljeva opaska bila nesvojstvena za njega. "Vanamond je prijateljski raspoloen. ak i vie od toga, u stvari; veoma je blagonaklon." Istog trena, jedna pomisao koja je ve dugo titrala na samom rubu Alvinove svesti najednom mu je jasno blesnula pred oima. Setio se Krifa i svih malih ivotinja koje su neprestano beale, to je razljuivalo ili uzhemiravalo Hilvarove prijatelje. Takoe mu je pao na pamet - kako je sada samo daleko izgledao! - zooloki cilj njegovog pohoda u almiran. Hilvar je pronaao novog mezimca. 22. Jeseraku je palo na um da bi ova konferencija izgledala sasvim nezamislivo do pre svega nekoliko dana. est posetilaca iz Lisa sedelo je naspram Vea, za stolom postavljenim preko otvorenog kraja potkovice. Postojala je izvesna ironija u seanju da je ne tako davno Alvin stajao na istom mestu i sasluao odluku Vea da Diaspar mora ponovo biti zatvoren od sveta. Sada je svet uz odmazdu prodro unutra - i to ne samo svet, ve i Vaseljena. Vee je ve bilo promenjeno. Nedostajalo je ak pet njegovih lanova. Oni nisu bili u stanju da se suoe sa odgovornostima i problemima to su ih sada ekali i zato su radije krenuli Kedronovim stopama. To je dokaz, pomislio je Jeserak, da je Diaspar propao, ako toliko njegovih itelja nije u stanju da prihvati prvi izazov u mnogo miliona godina. Vie hiljada graana ve je pobeglo u kratak zaborav Banki Seanja, sa nadom da e kriza proi kada se probude i da e Diaspar ponovo biti onaj stari. Ali ekalo ih je razoarenje. Jeserak je uzet da popuni jedno upranjeno mesto u Veu. Iako je postojala izvesna podozrivost prema njemu, s obzirom na to da je bio zaduen kao Alvinov staratelj, njegovo prisustvo oigledno je bilo od sutinske vanosti, tako da niko nije predloio izuzee. Sedeo je na jednom kraju stola oblika potkovice, u poloaju koji mu je obezbeivao neke pogodnosti. Ne samo to je mogao da prouava profile posetilaca, ve je bio u prilici da vidi i lica svojih kolega venika, iji su izrazi bili veoma pouni. Nije vie postojao ni traak sumnje da je Alvin bio u pravu i Vee je polako shvatalo ovu

neprijatnu istinu. Izaslanici iz Lisa bili su u stanju da misle znatno bre od najizvrsnijih umova Diaspara. No, to nije bila njihova jedina prednost, poto su takoe ispoljili izuzetno visok stepen usaglaenosti, za koji je Jeserak pretpostavljao da predstavlja plod njihovih telepatskih moi. Upitao se da li itaju misli Venika, ali je zakljuio da ne bi prekrili sveano obeanje bez koga bi ovaj skup bio nemogu. Jeserak nije mislio da je ostvaren neki veliki napredak; u stvari, uopte mu nije bilo jasno kako bi se do tako neeg moglo doi. Vee, koje je jedva prihvatilo postojanje Lisa, i dalje nije bilo sposobno da shvati ta se dogodilo. Ali jasno je bilo zaplaeno, to je verovatno bio sluaj i sa posetiocima, premda je njima uspevalo da umenije prikriju strah. Sam Jeserak nije bio toliko uasnut koliko je oekivao; strah je i dalje postojao u njemu, ali sad se najzad suoio sa njim. Jedan deo Alvinove nehajnosti - ili moda hrabrosti? - poeo je da mu menja nazore i otvara nova obzorja. Nije verovao da e ikada biti u stanju da zakorai izvan zidina Diaspara, ali sada je najzad razumeo poriv koji je nagonio Alvina da to preduzme. Predsednikovo pitanje zateklo ga je odsutnog duhom, ali on se brzo pribrao. "Mislim", ree, "da je posredi puki sluaj to se ova okolnost nije ranije ukazala. Znamo da je bilo etrnaest prethodnih Jedinstvenih, a u zaleu njihovog stvaranja sigurno je stajao neki odreen plan. ini mi se da je taj plan trebalo da obezbedi da Lis i Diaspar ne ostanu veno razdvojeni. Alvin se pobrinuo za to, ali je u isti mah uinio neto to sumnjam da se nalazilo u prvobitnoj shemi. Moe li Centralni Kompjuter da potvrdi ovo?" Bezlini glas odmah je uzvratio. "Venik zna da ja ne mogu da komentariem uputstva koja su mi dali moji tvorci." Jeserak je prihvatio blagi ukor. "Ma kakav bio uzrok, injenice se ne mogu osporavati. Alvin se otisnuo u svemir. Kada se vrati, moete ga spreiti da ponovo ode, premda sumnjam da bi vam tako neto polo za rukom, s obzirom na to da je on u meuvremenu sigurno mnogo nauio. A ako se dogodilo ono ega se bojite, ne postoji vie nita to bismo mogli preduzeti. Zemlja je sasvim bespomona, kao to je bila milionima vekova." Jeserak je zastao i bacio pogled du stolova. Njegove rei nikome se nisu dopale, ali on to nije ni oekivao. "Pa ipak, ne vidim zbog ega bismo bili uzbueni. Zemlja sada nije u nimalo veoj opasnosti nego to je uvek bila. Zato bi dva oveka u jednom malom brodu ponovo sruila na nas srdbu Osvajaa? Ako hoemo da budem poteni prema samima sebi, moramo priznati da su Osvajai mogli da unite na svet jo veoma davno." Zavladala je tiina neodobravanja. Bila je to jeres, a i sam bi je Jeserak nekada bio osudio kao takvu. Podigavi vee, Predsednik je uzeo re. "Zar ne postoji predanje da su Osvajai potedeli Zemlju samo pod uslovom da ovek vie nikada ne ode u kosmos? A sada smo prekrili taj uslov." "Predanje, da", ree Jeserak. "Mnoge stvari prihvatamo zdravo za gotovo, a ovo je jedna od njih. Meutim, ne postoji nikakav dokaz. Izgleda mi neverovatno da neto to je tako vano ne bi bilo zabeleeno u seanja Centralnog Kompjutera, pa ipak on nema pojma o tom paktu. Raspitao sam se o tome, premda samo kod informacionih maina. Vee moe da postavi pitanje neposredno." Jeserak nije video zato bi rizikovao drugu opomenu zbog zakoraenja na zabranjenu teritoriju i zato je saekao Predsednikov odgovor. Do njega, meutim, nikada nije dolo, poto su istog asa posetioci iz Lisa poustajali sa svojih sedita, dok im se na licima istovremeno ukoio izraz neverice i uzbuenosti. inilo se

da sluaju poruku koju im neki daleki glas saoptava na ui. Venici su ekali, dok je u njima iz minuta u minut rasla bojazan kako se ovaj beumni razgovor nastavljao. A onda se voa izaslanstva otrgao iz transa i s izrazom izvinjenja okrenuo prema Predsedniku. "Upravo smo primili neke veoma neobine i uznemirujue vesti iz Lisa", ree. "Da li se Alvin vratio na Zemlju?" upita Predsednik. "Ne... ne Alvin. Neto drugo." Kada je spustio svoj verni brod na proplanak Erlija, Alvin se upitao da li je ikada u ljudskoj istoriji neka letelica donela takav tovar na Zemlju - ako se, zapravo, Vanamond odista nalazio u fizikom prostoru maine. Nije mu bilo ni traga za vreme putovanja; Hilvar je smatrao, a njegova upuenost bila je znatno neposrednija, da se samo za Vanamondovo podruje panje moglo rei da ima odreen poloaj u prostoru. Sam Vanamond nije bio lociran nigde - a moda i nikada. Kada su izili iz broda saekali su ih Seranis i petorica senatora. Jednog od senatora Alvin je ve sreo prilikom prole posete; pretpostavljao je da su ostala dvojica sa prethodnog skupa sada u Diasparu. Pitao se kako su izaslanici stigli tamo i kako je grad reagovao na prisustvo prvih uljeza spolja posle toliko mnogo miliona godina. "Izgleda mi, Alvine", ree Seranis sa prizvukom ironije, poto se pozdravila sa sinom, "da poseduje izuzetan dar za pronalaenje neobinih entiteta. Dodue, sumnjam da e ti skoro poi za rukom da nadmai sadanji poduhvat." Sada je doao red na Alvina da se iznenadi. "Znai, Vanamond je stigao?" "Da, pre mnogo asova. Nekako mu je uspelo da se vrati tragom putanje tvoga broda pri odlasku, to je samo po sebi zapanjujui podvig i postavlja zanimljive filosofske probleme. Postoje izvesni dokazi da je stigao u Lis istog trenutka kada si ga ti otkrio, to znai da je sposoban za beskrajnu brzinu. Ali to nije sve. U proteklih nekoliko asova nauio nas je znatno vie o istoriji nego to smo mi uopte smatrali da postoji." Alvin je zabezeknuto posmatrao. A onda je shvatio; nije bilo teko zamisliti kakav je uticaj izvrio Venamond na ovaj narod, sa veoma istananim opaanjima i udesno povezanim umovima. Reagovali su iznenaujue brzo i najednom mu se pojavila pred oima neprikladna slika Venamonda, moda pomalo uplaenog, kako ga okruuju neutaivi intelekti Lisa. "Da li ste otkrili ta je on?" upita Alvin. "Jesmo. Bilo je jednostavno, premda i dalje ne znamo njegovo poreklo. On je ista mentalnost, a znanje izgleda da mu je neogranieno. Ali istovremeno je detinjast, u doslovnom smislu ove rei." "Tako je!" uzviknu Hilvar. "Trebalo je da pogodim!" Alvin je izgledao zaueno, a Seranis je osetila da joj ga je ao. "Hou da kaem da iako Venamond predstavlja gorostasan, moda beskrajan um, on je jo nesazreo i nerazvijen. Njegova stvarna inteligencija manja je nego kod ljudskog bia" osmehnula se pomalo usiljeno - "premda mu je proces miljenja znatno bri i veoma hitro ui. Takoe raspolae nekim moima koje jo nismo shvatili. itava prolost kao da je otvorena njegovom umu, na nain koji je teko opisati. Moda se koristio tom sposobnou da se vrati tvojim tragom na Zemlju." Alvin je stajao u tiini, osetivi se najednom kao poraen. Postalo mu je jasno koliko je Hilvar dobro uinio to je doveo Venamonda u Lis. Takoe mu je sinulo u kojoj ga je meri srea posluila kada je nadmudrio Seranis; tako neto nee mu se dogoditi dva puta u ivotu. "Da li to znai", upita, "da Venamond tek to se rodio?" "Prema njegovim merilima, da. Njegova stvarna starost veoma je velika, mada prividno

manja od ovekove. Nejneobinije je to to on uporno tvrdi da smo ga mi stvorili, a nema nikakve sumnje da mu je poreklo povezano sa svim velikim tajnama prolosti." "ta se sada dogaa sa Venamondom?" upita Hilvar pomalo posednikim glasom. "Ispituju ga istoriari iz Grevarna. Pokuavaju da odrede osnovne crte prolosti, ali taj posao trajae godinama. Venamond moe savreno detaljno da opie prolost, ali rad sa njim oteava injenica da on uopte ne razume ono to je video." Alvin se upitao kako Seranis zna sve to; a onda shvatio da moda svaki budan um u Lisu prati razvoj velikog istraivanja. Proeo ga je oseaj ponosa zbog saznanja da je sada i u Lisu ostavio isto tako veliki beleg kao i u Diasparu; dodue, sa ponosom se meala izvesna osujenost. Ovde je postojalo neto u emu on nikada nije mogao potpuno da uestvuje, niti da ga pojmi: neposredni kontakt ak i izmeu ljudskih umova, bio mu je u podjednakoj meri nedokuiv, kao to bi muzika bila gluvom oveku, ili boje slepom. Pa ipak, itelji Lisa izmenjivali su sada misli sa tim nepojmljivo stranim biem, koga je on doveo na Zemlju ali koga nikada nije mogao da otkrije, nijednim od ula koja je posedovao. Ovde nije bilo mesta za njega; kada se ispitivanje zavri, odgovori e mu biti saopteni. Otvorio je vrata beskraja, a onda osetio strahopotovanje - ak i preplaenost - pred onim to je uinio. Za vlastito dobro, morao je da se vrati u siuan, poznati svet Diaspara i da potrai njegovo okrilje, dok bude svodio raune svojih snova i stremljenja. Bilo je tu ironije; onaj ko je prezreo grad da bi pohrilio ka zvezdama, sada se vraao kui kao zaplaeno dete koje bei u majine skute. 23. Diaspar nije bio ba zadovoljan to ponovo vidi Alvina. Grad je i dalje bio uzavreo, poput neke dinovske konice koja je estoko uzdrmana tapom. Jo se nevoljno suoavao sa stvarnou, ali oni koji su odbijali da priznaju postojanje Lisa i spoljnjeg sveta nisu vie imali gde da se sakriju. Banke Seanja prestale su da ih primaju; oni koji su pokuali da pobegnu u snove i da potrae pribeite u budunosti sada su uzalud odlazili u dvoranu stvaranja. Rastaui, hladni plamen nije ih ekao, tako da se nisu mogli probuditi, sa ispranim umovima, sto hiljada godina dalje niz reku vremena. Nikakve molbe upuene Centralnom Kompjuteru nisu vredele, niti je on objanjavao razloge onoga to je inio. Neuspele pribeglice morale su da se tuno vrate u grad i da otvoreno pogledaju u oi problemima svog vremena. Alvin i Hilvar spustili su se na periferiju parka, nedaleko od Venice. Sve do poslednjeg trenutka Alvin nije bio siguran da li e mu uspeti da uvede brod u grad kroz titnike koji su ograivali njegovo nebo od spoljenjg sveta. Nebeski svod Diaspara, kao i sve drugo u vezi sa njim, bio je vetaki, ili bar dobrim delom takav. No, sa svojim zvezdanim podsetnicima na sve ono to je ovek izgubio, nikada nije smela da ugmie u grad; on je takoe bio zatien od oluja koje su ponekad besnele pustinjom, ispunjavajui vazduh pokretnim zidovima peska. Nevidljivi straari pustili su Alvina da proe i kada se Diaspar raspostro pod njim, on je najzad shvatio da se vratio kui. Ma koliko snano oseao zov Vaseljene i svih njenih tajni, on je tu roen i tu pripada. Grad ga nikada nije zadovoljavao, ali on bi mu se uvek vraao. Prevalio je pola puta kroz Galaksiju da bi shvatio ovu jednostavnu istinu. Gomila se okupila jo pre no to se brod spustio i Alvin se upitao kako e ga primiti njegovi sugraani, sada kada se vratio. Posmatrajui video-ekran pre no to e otvoriti vazdunu komoru, lako je mogao razabrati njihova lica. Preovlaujue oseanje kao da je bila radoznalost . Neto to je samo po sebi bilo novo u Diasparu. Sa njom je bila izmeana zebnja, poto su se mestimino mogli uoiti nepogreivi znaci straha. Kao da nema nikog, pomisli Alvin pomalo sumorno, ko se radovao njegovom povratku.

S druge strane, za Vee je on sigurno bio dobrodoao, premda ne iz isto prijateljskih pobuda. Iako je on izazvao ovu krizu, niko osim njega nije mogao da prui injenice na kojima e se temeljiti budua politika. Bio je sasluan sa velikom panjom, dok je opisivao let do Sedam Sunaca i susret sa Venamondom. Onda je odgovarao na mnogobrojna pitanja, sa strpljivou koja je verovatno iznenadila njegove sagovornike. Ubrzo je otkrio da ih najvie titi strah od Osvajaa, iako uopte nisu pominjali to ime; bili su oigledno nesreni kada je on neposredno iziao na sredu sa tim problemom. "Ako se Osvajai jo nalaze u Vaseljeni", ree Alvin Veu, "onda sam ih ja jamano morao sresti u samom njenom sreditu. Ali u sistemu Sedam Sunaca ne postoji razuman ivot; mi smo to ve pogodili pre no to nam je Venamond potvrdio. Smatram da su Osvajai otili veoma davno; Venamond, koji je u najmanju ruku star isto koliko i Diaspar, sasvim sigurno ne zna nita o njima." "Palo mi je neto na um", ree iznenada jedan od venika. "Moda je Venamond potomak Osvajaa, na neki nain koji je sada izvan nae moi poimanja. Zaboravio je svoje poreklo, ali to ne znai da jednoga dana ne bi ponovo mogao da bude opasan." Hilvar, koji je bio prisutan samo kao posmatra, nije saekao na doputenje da govori. Bilo je to prvi put da ga je Alvin video ljutitog. "Venamond je pogledao u moj um", ree, "a i ja sam malo zavirio u njegov. Moji sunarodnici ve su mnogo nauili o njemu, premda jo nisu otkrili ta je on zapravo. Ali jedno je izvesno: prijateljski je raspoloen i bilo mu je drago to nas je pronaao. Nemamo ga se zbog ega bojati." Zavladala je kratka tiina posle ovog istupa i Hilvar je odahnuo sa pomalo smetenim izrazom lica. Bilo je uoljivo da je napetost popustila u Venici, kao da se neki tmurni oblak podigao sa duhova prisutnih. Razume se, Predsednik nije izvrio svoju dunost i prekorio Hilvara zbog ovog upada. Dok je sluao raspravu, Alvin je uoio da u Veu postoje tri vrste miljenja. Konzervativci, koji su bili u manjini, jo su gajili nadu da asovnik moe da krene unazad i da se nekako ponovo moe uspostaviti stari poredak. Protiv svake zdrave pameti, oni su se uzdali da je mogue ubediti Diaspar i Lis da ponovo zaborave jedno na drugo. Progresivisti su takoe imali malobrojne zagovrnike; injenica da ih je uopte bilo u Veu prijatno je iznenadila Alvina. Oni nisu ba pozdravljali invaziju spoljnog sveta, ali su bili odluni da je to bolje iskoriste. Pojedinci su ili tako daleko da su tvrdili kako je moda mogue provaliti psiholoke barijere koje su tako dugo drale Diaspar zapreten znatno bolje od bilo kojih fizikih. Veina Vea, valjano odraavajui opte raspoloenje grada, izabrala je stav pozornog opreza u iekivanju novog ustrojstva budunosti. Shvatili su da je jo nemogue izraditi generalni plan, niti pokuati sprovoenje odreene politike, sve dok oluja ne proe. Jeserak se pridruio Alvinu i Hilvaru kada je zasedanje zavreno. Izgledalo je da se promenio od njihovog poslednjeg susreta - i poslednjeg rastanka - u Loranovoj Kuli, pod kojom se pruala pustinja. Ovakvu promenu Alvin nije oekivao, premda e se sa njom sve ee susretati u potonjim danima. Jeserak je izgledao mlai, kao da su plamenovi ivota nali svee gorivo i svetlije zaplamsali u njegovim ilama. Bez obzira na starost, on je spadao meu one koji su bili u stanju da prihvate izazov to ga je Alvin bacio u lice Diasparu. "Imam neke novosti za tebe, Alvine", ree on. "Mislim da poznaje senatora Gerana." Alvin je kratko prebirao po pamenju, a onda se prisetio. "Svakako, on je bio jedan od prvih ljudi koje sam sreo u Lisu. Nije li on lan njihovog izaslanstva?"

"Jeste; dobro smo upoznali jedan drugoga. On je izvrstan ovek i razume se u ljudski um znatno vie nego to sam verovao da je uopte mogue, premda tvrdi da je prema merilima Lisa tek poetnik. Za vreme svog boravka ovde zapoeo je jedan projekat koji e se tebi osobito dopasti. Reio je da ispita prirodu prinude koja nas vezuje za grad i veruje da e, kada jednom ustanovi kako nam je nametnuta, moi da je otkloni. Ve dvadesetak nas sarauje sa njim." "Jesi li i ti jedan od njih?" "Jesam", uzvrati Jeserak sa izrazom koji je bio veoma blizak postienosti; Alvin to nikada ranije nije video kod njega, niti e ikada vie videti: "Nije lako, a svakako ne prijatno, ali je veoma podsticajno." "Kojim se postupkom slui Geran?" "Radi pomou saga. Sazdao ih je itav niz, a sada prouava nae reakcije dok ih proivljamo. Ni u snu ne bih pomislio da u se pod stare dane ponovo vratiti dejim razonodama!" "ta su sage?" upita Hilvar. "Zamiljeni svetovi sna", objasni Alvin. "U stvari, najvei deo je zamiljen, premda ima i takvih koji se temelje na istorijskim injenicama. U elijama pamenja grada zabeleeno je na milione saga; na raspolaganju ti stoji izbor svakovrsnih pustolovina ili iskustava, koje ti se ine sasvim stvarne dok ti je mozak napajan impulsima". Okrenuo se prema Jeseraku. "U kakve vas sage Geran uvodi!" "Kao to bi se i oekivalo, veina je usredsreena na izlaenje izvan Diaspara. Neke su nas vratile u veoma rane ivote, to je bilo mogue blie osnivanju grada. Geran smatra da to se vie primakne poreklu i izvoritu prinude, to e lake moi da je podrije." Alvina su ove vesti veoma osokolile. Njegov posao bio bi tek napola obavljen, ukoliko bi on samo otvorio vrata Diaspara - a onda ustanovio da se niko ne usuuje da izie napolje. "Da li stvarno eli da stekne sposobnost izlaska iz Diaspara?" upita Hilvar lukavo. "Ne", uzvrati Jeserak bez oklevanja. "I sama pomisao na to me uasava. Ali jasno mi je da uopte nismo bili u pravu kada smo mislili da je Diaspar jedini svet koji vredi, a logika mi nalae da neto valja preduzeti da bi se otklonila greka. U pogledu oseanja, ja sam i dalje potpuno nesposoban da napustim grad; moda u takav zauvek ostati. Geran misli da e uspeti da nekolicinu nas odvede u Lis i ja mu rado pomaem u pokusu, premda se pola vremena nadam da e on pretrpeti neuspeh." Alvin je pogledao starog staratelja sa novim potovanjem. Vie nije poricao mo ubeivanja, niti je potcenjivao sile koje su nagonile oveka da dela u odbranu logike. Nije mogao odoleti a da ne uporedi Jeserakovu pribranu hrabrost sa Kedronovim paninim bekstvom u budunost, premda se, u svetlosti novih saznanja o ljudskoj prirodi, vie nije zaleteo u osuivanju Lakrdijaa zbog onoga to je uinio. Bio je ubeen da e Geran izvriti zadatak to ga je postavio pred sebe. Jeserak e moda biti odve star da narui ustrojstvo jednog ivotnog veka, ma kako bio spreman da pone iznova. To nije bilo vano, poto e ostali uspeti, voeni vetom rukom psihologa iz Lisa. A im nekolicina utekne iz ropstva starog milijardu godina, bie samo pitanje vremena pre no to i ostali krenu njihovim tragom. Upitao se ta e se dogoditi sa Diasparom - i Lisom - kada barijere budu potpuno sruene. Na neki nain, najbolja svojstva obe kulture moraju se sauvati i stopiti u novu i zdraviju zajednicu. Zadatak je bio vanredno teak i zahtevao je svekoliku mudrost i strpljenje obe populacije. Neke potekoe budueg usaglaavanja ve su poele da se ispoljavaju. Posetioci iz Lisa su, veoma ljubazno, odbili da ive u kuama koje su im dodeljene u gradu. Oni su sami

pripremili svoje privremeno boravite u parku, u sredini koja ih je podseala na Lis. Hilvar je bio jedini izuzetak; iako mu se nije dopadalo da ivi u kui sa neodreenim zidovima i kratkovenim nametajem, hrabro je prihvatio Alvinovo gostoprimstvo, uspokojen obeanjem da tu nee dugo ostati. Hilvar se nikada u ivot nije osetio usamljenim, ali je u Diasparu i to iskusio. Grad mu se inio neobiniji nego Lis Alvinu, a beskrajna sloenost i ogromno mnotvo stranaka koji su zakrili svaki centimetar prostora oko njega poeli su da ga tite i uzrujavaju. Na veoma tanan nain, poznavao je svakoga u Lisu, bez obzira da li se sreo sa njim ili ne. Ni za hiljadu ivotnih vekova, meutim, ne bi mogao upoznati svakoga u Diasparu i ta injenica ga je rastuila, premda je shvatio da je posredi sasvim nerazumno oseanje. Samo ga je odanost prema Alvinu zadravala u svetu koji nije imao nita zajedniko sa njegovim. esto je pokuavao da ispita svoja oseanja prema Alvinu. Znao je da mu prijateljstvo potie iz istog vrela koje je napajalo naklonost prema svim malim i hrabrim biima. To bi verovatno zaudilo one koji su Alvina smatrali upornim, tvrdoglavim i egocentrinim ovekom, kome nije bila potrebna niija privrenost i koji nije umeo da je uzvrati ukoliko bi mu bila ponuena. Hilvar je bio bolje upuen; nagonski je to osetio jo od samog poetka. Alvin je bio istraiva, a svi istraivai trae neto to su izgubili. Samo se retko dogaa da to i pronau, a jo ree da ih in pronalaenja uini srenijim nego samo traganje. Hilvar nije znao ta Alvin trai. Pokretale su ga sile koje su veoma davno stavili u pokret oni genijalni ljudi to su sa tako nastranom umenou sazdali Diaspar - ili moda oni jo genijalniji koji su im se suprotstavili. Kao i svako ljudsko bie, Alvin je u izvesnoj meri bio maina, ija je delanja unapred odreivalo naslee. To, meutim, nije izmenilo njegovu potrebu za razumevanjem i prisnou, niti ga je uinilo bezoseajnim prema usamljenosti i osujeenosti. Vlastitom narodu on je ponekad izgledao kao takvo neobjanjivo bie, da su oni smetali s uma kako on i dalje deli ista oseanja s njima. Bio je potreban tek stranac, iz potpuno drugaije sredine, da ga vidi kao normalno ljudsko stvorenje. U toku nekoliko dana posle dolaska u Diaspar, Hilvar se sreo sa vie ljudi nego tokom ranijeg ivota. Upoznavao se sa njima, ali praktino nikoga nije upoznao. Zbog svoje zbijenosti, itelji grada bili su u toj meri uzdrljivi da im se teko moglo pribliiti. Jedinu osamljenost imali su u vlastitom umu i nje su se drali ak i kada bi se nalazili usred beskrajnih drutvenih aktivnosti Diaspara. Hilvar ih je saaljevao, mada je znao da njima ta naklonost nije potrebna. Oni uopte nisu shvatali ega se liavaju - nisu imali pojma o toplom uvstvu zajednitva, o oseaju pripadnosti, koje je povezivalo sve jedinke u telepatskom drutvu Lisa. tavie, bilo je oigledno - premda iz uljudnosti to niko nije otvoreno pokazao da ga veina ljudi sa kojima je razgovarao smatra dostojnim aljenja zbog sumornog i jednolinog ivota koji vodi. Eristona i Etaniju, Alvinove uvare, Hilvar je brzo otpisao kao ljubazne, ali krajnje zbunjene i bezline pojedince. Veoma ga je pomelo kada je uo da se Alvin poziva na njih kao na oca i majku - poto su ovi izrazi u Lisu zadrali svoje drevno bioloko znaenje. Bio je potreban stalni napor uobrazilje da bi se imalo na umu kako su tvorci Diaspara opozvali zakone ivota i smrti, a postojali su trenuci kada se Hilvaru inilo da je, bez obzira na svu ivost oko njega, grad poluprazan zato to nije bilo dece. Upitao se ta e se sada dogoditi sa Diasparom, kada se njegova duga izdvojenost najzad okonala. Zakljuio je da bi grad najbolje postupio ako bi unitio Banke Seanja koje su ga toliko dugo drale u opinjenosti. Ma koliko bile udesne i bez obzira na to to po svoj prilici predstavljaju vrhunski trujumf nauke koja ih je iznedrila, one su donele na svet bolesnu kulturu, kulturu koja je imala mnoge strahove. Neki su, dodue, imali stvarnu podlogu, ali

drugi su se - tako je sada izgledalo - temeljili iskljuivo na uobrazilji. Hilvar je malo bio upuen u patvorinu koja je poela da se pomalja iz istraivanja Venamondovog uma. Kroz nekoliko dana sa tim e biti upoznat i Diaspar i tek onda e mu postati jasno koliki je deo njegove prolosti predstavljalo samo puki mit. Meutim, ukoliko bi se Banke Seanja unitile, grad bi izumro kroz hiljadu godina, poto su njegovi itelji izgubili sposobnost da se razmnoavaju. Valjalo se tek suoiti sa ovom nedoumicom, ali Hilvar je ve nazreo jedno mogue reenje. Uvek je postojao odgovor na bilo koji tehniki problem, a njegovi sunarodnici bili su veoma vini u biolokim naukama. Ako Diaspar bude poeleo, ono to je izgubio moglo mu se vratiti. Meutim, grad je najpre trebalo da naui ta je izgubio. Obrazovanje e trajati mnogo godina - moda mnogo vekova. Ali to je samo poetak; veoma brzo, utisci prvog asa tako e mono protresti Diaspar kao i sam kontakt sa Lisom. Oni e potresti i Lis. Bez obzira na sve razlike izmeu dve kulture, one su poticale iz istog korena - i delile su iste opsene. Obe e biti zdravije kada jo jednom pogledaju, staloeno i postojano, u prolost koju su izgubile. 24. Amfiteatar je bio projektovan da primi celokupno budno stanovnitvo Diaspara, i teko da je sada ijedno od njegovih deset miliona mesta ostalo prazno. Dok je sa svoje osmatrake take visoko na vetakom obronku prelazio pogledom po velikoj zakrivljenosti, Alvina je ona neodoljivo podseala na almiran. Dva kratera bila su istog oblika i gotovo iste veliine. Ukoliko bi se almiranski krater ispunio ljudima, on bi veoma nalikovao ovome. Bila je, meutim, jedna sutinska razlika izmeu ova dva zemljita. Velika uvala almirana stvarno je postojala, dok amfiteatar nije. Ne samo sada ve ni ranije; on je predstavljao samo utvaru, ustrojenje elektrinih naboja, koji su poivali u seanju Centralnog Kompjutera sve dok ih neka potreba ne bi prizvala u ivot. Alvin je znao da se, zapravo, i dalje nalazi u svojoj sobi, ba kao to je u svojim domovima i ogromna masa sveta koja ga prividno okruava. Sve dok ne bude nita preduzeo da se pokrene sa tog mesta, opsena e biti savrena. Lako je mogao da poveruje da je Diaspar uklonjen i da su se svi njegovi itelji okupili ovde u ovom ogromnom ulegnuu. Dogaalo se tek jednom u hiljadu godina da se ivot grada potpuno zaustavi, kako bi se svi ljudi mogli sresti u Velikoj Skuptini. Alvin je znao da je i u Lisu dolazilo do odgovarajuih okupljanja. Bio bi to sastanak umova, ali bi moda uz njega bio odran i prividan skup tela, podjednako nestvaran, ali naizgled stvaran, kao i ovaj. Mogao je prepoznati mnoga lica oko sebe, sve do granice dokle se moglo videti golim okom. Na udaljenosti veoj od jedne milje i itavih hiljadu stopa ispod nalazila se mala kruna pozornica na koju je sada bila upravljena panja itavog sveta. Teko se moglo pomisliti da bi on uspeo bilo ta da razabere sa tolike udaljenosti, ali Alvin je znao da kada govor bude poeo, on e uti i videti sve to se zbiva podjednako jasno kao i svako drugi u Diasparu. Pozornica se ispunila maglom; a onda se magla pretvorila u Kalitraksa, vou grupe iji je zadatak bio da rekonstruie prolost na osnovu podataka koje je Venamond doneo na Zemlju. Bio je to ogroman, gotovo nemogu poduhvat, ne samo zbog vremena koje je zahtevao. Samo jednom, uz mentalnu pomo Hilvara, Alvin je na as zavirio u um udnog bia koje su njih dvojica otkrili - ili koje je otkrilo njih. Alvinu su Vanamondove misli izgledale isto tako nesuvisle kao i hiljadu glasova koji bi zajedno vikali u nekoj ogromnoj, peini punoj odjeka. Pa ipak, ljudima iz Lisa uspevalo je da ih razmrse i da ih zabelee, kako bi ih potom natenane

ispitali. Ve su se pronosile glasine - koje Hilvar, meutim, nije ni potvrivao ni opovrgavao da je otkriveno neto u toj meri neobino, to gotovo da nije imalo nikakvu slinost sa istorijom koju je ljudska rasa milenijumima prihvatala kao stvarnu. Kalitraks je poeo da govori. Alvinu, kao i svima ostalima u Diasparu, izgledalo je da jasan i odmeren glas dolazi sa nekog mesta udaljenog svega nekoliko centimetara. A onda, na nain koji se teko mogao opisati, ba kao to geometrija sna naruava zakone logike ali ne izaziva nikakvo iznenaenje u umu spavaa, Alvin se obreo tik uz Kalitraksa, zadravi u isto vreme svoje mesto visoko na strmini amfiteatra. Paradoks ga nije zbunio; jednostavno ga je prihvatio bez pitanja, kao i sve druge tajanstvenosti u vezi sa prostorom i vremenom koje mu je nauka pruala. Kalitraks je napravio veoma kratak pregled prihvaene istorije rase. Govorio je o nepoznatim narodima Ranih Civilizacija, koji su ostavili iza sebe tek pregrt velikih imena i predanja o Carstvu koja su polako bledela. Jo od samog poetka, glasila je pria, ovek je udeo za zvezdama - da bi ih konano dostigao. Milionima godina irio se kroz Galaksiju, potinjavajui sistem za sistemom. A onda, iz tame sa one strane rubova Vaseljene, pohrlili su Osvajai i preoteli mu sve to je osvojio. Povlaenje u Sunev sistem bilo je gorko i sigurno je trajalo mnogo vekova. Prilikom uvene bitke oko almirana umalo nije stradala i sama Zemlja. Kada se sve okonalo, oveku su preostala samo seanja i svet na kome je roen. Od tada, sve se pretvorilo u veoma dug antiklimaks. Krajnja ironija ogledala se u injenici da je rasa koja se nadala da e potiniti Vaseljenu na kraju napustila najvei deo svog siunog sveta i podelila se u dve zasebne kulture Lisa i Diaspara - oaze ivota u pustinji koja ih je razdvajala znatno bolje od ponora to su zjapili meu zvezdama. Kalitraks je zastao; Alvinu je izgledalo, ba kao i svakom drugom na velikom skupu, da istoriar gleda pravo u njega oima koje su videle udesa u koja ni same nisu jo mogle sasvim da poveruju. "Toliko", ree Kalitraks, "o priama u koje smo verovali od kada datiraju naa svedoanstva. Sada vam moram rei da su one lane, lane u svakoj pojedinosti, ak toliko lane da ih ni sada jo nismo potpuno uskladili sa istinom." Saekao je da sluaoci proniknu u pravo znaenje njegovih rei. A onda, govorei polako i odmereno, izloio je i Lisu i Diasparu saznanje steeno iz Vanamondovog uma. Uopte nije bilo tano da je ovek stigao do zvezda. Njegovo malo carstvo prostiralo se samo do orbita Plutona i Persefone, poto se meuzvezdani prostor pokazao kao barijera koju on nije mogao savladati samo svojim moima. itava civilizacija ljudi tiskala se oko Sunca i bila je jo veoma mlada - kada su zvezde stigle do nje. Taj susret mora da je bio porazan. Bez obzira na vlastita nesavrenstva, ovek nikada nije sumnjao da e jednoga dana zavladati kosmikim prostranstvima. Takoe je verovao da, ako se u Vaseljeni i nalaze njemu jednaki, nema onih koji bi mu bili nadreeni. Sada je shvatio da su oba ubeenja bila pogrena i da meu zvezdama postoje umovi koji ga daleko nadmauju. Tokom mnogih stolea, najpre u brodovima drugih rasa, a kasnije i u letelicama sagraenim uz pomo pozajmljenog znanja, ovek je istraivao Galaksiju. Svugde je pronalazio kulture koje je mogao razumeti, ali ne i nadmaiti, a mestimino je sretao i umove koji bi gotovo u potpunosti prevazilazili njegovu mo poimanja. ok je bio uasan, ali je ukazivao na proces razvoja rase. Tuniji i nesravnjivo mudriji, ovek se vratio u Sunev sistem da bi razmiljao o saznanju koje je stekao. Prihvatio je izazov i polako razradio plan koji je davao nade za budunost. Nekada su fizike nauke predstavljale ovekovo glavno zanimanje. Sada se jo ee bacio na genetiku i izuavanje uma. Po bilo koju cenu, dovee sebe do granica vlastite

evolucije. Veliki opit troio je itavu snagu rase tokom miliona godina. Svi ti napori, sva ta rtvovanja i patnje pretvorili su se samo u pregrt rei u Kalitraksovom izlaganju. Oni su doneli oveku njegove najvee pobede. Ukinuo je bolesti, mogao je veno da ivi ako je eleo, a ovladavi telepatijom potinio je svojoj volji najtananiju od svih moi. Bio je spreman da se ponovo vine u svemir, ovoga puta samo svojim snagama, u ogromna prostranstva Galaksije. Mogao je kao sebi ravne, da sretne rase sa svetova od kojih je nekada ustuknuo. Sada je konano bio pripravan da odigra svoju punu ulogu u istoriji Vaseljene. To je i uinio. Iz tog razdoblja, moda najobuhvatnijeg u celoj povesti, poticala su predanja o Carstvu. Bilo je to Carstvo mnogih rasa, ali se to smelo s uma u drami, presnanoj za tragediju, kojom se ono okonalo. Carstvo je trajalo najmanje milion godina. Sigurno se suoilo sa mnogim krizama, moda ak i ratovima, ali je sve to nestalo u poletu velikih rasa koje su zajedno stremile ka zrelosti. "Moemo biti ponosni", nastavio je Kalitraks, "na deo koji je pripao naim precima u ovoj istoriji. ak i kada su dostigli svoj kulturni zenit, nisu nimalo izgubili stare podstreke. Nalazimo se na terenu nagaanja, a ne proverenih injenica, ali ini se izvesnim da je ovek nadahnuo i upravljao opitima koji su u isti mah predstavljali krah i vrhunsku slavu Carstva. Filosofija koja je leala u temelju tih opita bila je sledea. Kontakt sa drugim vrstama pokazao je oveku koliko duboko slika sveta jedne rase zavisi od njenog fizikog tela i organa ula kojima ono raspolae. Tvrdilo se da, ako je to uopte mogue, do prave slike Vaseljene moe doi samo onaj um koji je osloboen takvih fizikih ogranienja - zapravo, ista mentalnost. Ova zamisao predstavljala je opte mesto meu mnogim drevnim religijskim verovanjima na Zemlji i izgledalo je neobino da jedna ideja koja nema racionalno poreklo konano postaje jedan od najveih ciljeva nauke. U prirodnoj Vaseljeni nikada nije utvreno postojanje bestelesne inteligencije; Carstvo je preuzelo na sebe da je stvori. Mi smo zaboravili, uz toliko drugih stvari, umenost i znanje koji su to omoguili. Naunici Carstva ovladali su svim silama Prirode, svim tajnama prostora i vremena. Kao to nai umovi predstavljaju usputni proizvod beskrajno sloenog rasporeda modanih elija, meusobno povezanih mreom nervnog sistema, tako su i oni zapoeli stvaranje mozga iji sastavni delovi nisu materijalne prirode, ve sklopovi otisnuti u samom prostoru. Takav mozak, ukoliko se on uopte tako moe nazvati, koristio bi elektrine ili jo vie sile za svoje operacije i sasvim bi bio osloboen tiranije materije. Mogao bi da funkcionie neporedivo bre od svake organske inteligencije, a trajao bi do poslednjeg erga slobodne energije u Vaseljeni; njegovim moima ne bi bilo granica. Kada bi jednom bio stvoren, sam bi nastavio da razvija potencijale koje ne bi mogli predvideti ak ni njegovi tvorci. Poglavito na osnovu iskustva steenog u vlastitoj regeneraciji, ovek je predloio stvaranje jednog takvog bia. Bio je to najvei izazov koji je ikada upuen inteligenciji u Vaseljeni i posle mnogo vekova raspravljanja, on je najzad prihvaen. Sve rase Galaksije udruile su snage da ostvare ovaj projekat. Izmeu sna i njegovog ispunjenja stajalo je itavih milion godina. Civilizacije su doivljavale uspone i padove, napori mnogih svetova dugi milenijume padali su u vodu, ali smer nikada nije zaboravljen. Jednog dana emo moda saznati celovitu priu o tome, o najveem poduhvatu koji je preduzet u itavoj istoriji. Danas jedino znamo da se on okonao nesreom koja je gotovo unitila Galaksiju. U to razdoblje Vanamond odbija da ide. Postoji uska vremenska zona koja mu je zapretena; ali mi verujemo da iza toga stoje samo njegovi strahovi. Na njegovom poetku, Carstvo se nalazilo na vrhuncu moi, u napetom iekivanju predstojeeg uspeha. Na kraju,

samo nekoliko hiljada godina kasnije, Carstvo je propalo, a i same zvezde su se zatamnile, kao da im je neko isisao svu snagu. Nad Galaksijom se nadvila avet straha, straha za koji je vezano ime: 'Ludi Um'. Nije teko pogoditi ta se moralo dogoditi u tom kratkom razdoblju. ista mentalnost je stvorena, ali je bila potpuno bezumna, ili, kao to se da zakljuiti na osnovu drugih izvora, nepomirljivo neprijateljska prema materiji. Stoleima je pustoila Vaseljenu, sve dok najzad nije stavljena pod kontrolu silama o kojima nita ne znamo. Bez obzira na to kojem je oruju Carstvo pribeglo, ono je gotovo sasvim iscrplo energetske zalihe zvezda; iz seanja na ovaj sukob potiu gotovo sva predanja o Osvajaima. 'Ludi Um' se nije mogao unititi, poto je bio besmrtan. Bio je odveden na rub Galaksije i tamo zatamnien na nain koji ne razumemo. Zatvor mu je bila neobina vetaka zvezda poznata kao Crno Sunce i on je tu ostao do dananjeg dana. Kada Crno Sunce umre, on e ponovo biti slobodan. Koliko nas vremena deli od tog trenutka niko ne moe da kae!" Kalitraks je zautao, kao da se zadubio u vlastite misli, potpuno nesvestan injenice da su oi celog sveta uprte u njega. U dugoj tiini, Alvin je bacio pogled na zbijeno mnotvo oko sebe, pokuavi da mu dokui misli suoene s ovim otkrovenjem - i tom nepoznatom pretnjom koja e sada zameniti mit o Osvajaima. Najveim delom, lica njegovih sugraana bila su ukoena u izrazu neverice; jo su se upirali da odbace lanu prolost, ali i dalje nisu bili pripravni da prihvate jo udniju stvarnost koja ju je zamenila. Kalitraks je ponovo poeo da govori; dok je opisivao poslednje dane carstva, glas mu je postao mirniji i blai. Kako se slika raskriljavala pred njim, Alvin je shvatio da je to doba u kome bi se njemu dopadalo da je iveo. Tada je jo bilo pustolovina i zadivljujue, neustraive hrabrosti - hrabrosti koja je mogla da zadobije pobedu iz eljusti nesree. "Iako je 'Ludi Um' prilino opustoio Galaksiju, zalihe Carstva i dalje su bile ogromne, a duh nepokolebljiv. Hrabrou kojoj se mi samo moemo diviti, veliki opit ponovo je zapoet, a preduzeta su traganja za grekom koja je dovela do katastrofe. Naravno, bilo je mnogo onih koji su se protivili tom poduhvatu, proriui dalje nesree, ali bili su nadglasani. Projekat je nastavljen i, uz tako gorko steeno znanje, ovoga puta doiveo je uspeh. Nova rasa koja je bila roena imala je potencijalni intelekt koji se uopte nije mogao meriti. Ali bila je potpuno detinjasta; ne znamo da li su njeni tvorci to i oekivali, ali verovatno je da su to drali za neminovno. Trebalo je da prou milioni godina da bi dostigla nivo zrelosti, a nita nije moglo ubrzati taj proces. Vanamond je bio prvi takav um; sigurno ima i drugih u Galaksiji, ali smatramo da ih je tek nekoliko stvoreno, poto Vanamond nikada nije sreo nekog od svojih srodnika. Stvaranje istih mentalnosti predstavljalo je najvii domaaj galaktike civilizacije; u njoj su ljudi imali veoma visoko, ako ne i vodee mesto. Ovde nemam na umu samo Zemlju, poto je njena pria samo tanuna nit u jednoj gorostasnoj tapiseriji. Poto su je uvek naputali njeni najpreduzimljiviji duhovi, naa planeta neminovno je postala veoma konzervativna i na kraju se suprotstavila naunicima koji su stvorili Venamonda. Sigurno je da ona vie nita nije znaila u zavrnom inu. Zadatak Carstva bio je time izvren; ljudi tog razdoblja pogledali su zvezde koje su satrli u oajnikoj borbi za izbavljenjem i doneli su odluku. Prepustie Vaseljenu Venamondu. Ovde poinje jedna tajna, tajna koju nikada neemo moi da odgonetnemo, poto Venamond nije u stanju da nam pomogne. Sve to znamo to je da je Carstvo uspostavilo kontakt sa... neim... veoma neobinim i veoma velikim, daleko na samoj zakrivljenosti Kosmosa, sasvim na drugom kraju svemira. Moemo samo da nagaamo ta je to bilo, ali njegov zov sadrao je neizmernu hitnost i neizmerno obeanje. U toku veoma kratkog vremenskog razdoblja, nai preci i ostale rase koje su ih sledile otisnule su se na put kojim mi

ne moemo poi. Venamondove misli ograniene su rubovima Galaksije, ali posredstvom njegovog uma videli smo poetke te velike i tajanstvene pustolovine. Ovde je slika koju smo rekonstruisali; sada ete pogledati vie od milion godina u prolost..." Bleda utvara minule slave, toak Galaksije koji se lagano okree, lebdeo je u nitavilu. Celom njegovom duinom pruao se veliki prazan procep koji je 'Ludi Um' zapravo - rana koju e u potonjim razdobljima ispuniti nanosi zvezda. Ali oni nikada nee zameniti iezli sjaj. ovek se spremao da napusti Vaseljenu, kao to je jednom davno napustio matini svet. I ne samo ovek, ve i hiljade drugih rasa koje su zajedno sa njim podizale Carstvo. Bile su okupljene na rubu Galaksije, ija je cela debljina stajala izmeu njih, dok im se cilj krio negde u budunosti. Sabrale su flotu pred kojom je ak i mata postajala nitavna. Admiralski brod bila su sunca, a male lae planete. itavo zvezdano jato, sa svim svojim sunevim sistemima i njihovim uskomeanim svetovima, trebalo je da bude lansirano preko beskraja. Veliki plameni mlaz iknuo je kroz srce Vaseljene, odskaui sa zvezde na zvezdu. U jednom trenu vremena zgaslo je hiljadu sunaca, predavi svoju energiju udovinom obliju koje se vinulo du ose Galaksije, hitajui ka dinovskoj provaliji... "I tako je Carstvo otilo iz nae Vaseljene, da bi negde drugde potrailo svoju sudbinu. Kada njegovi naslednici, iste mentalnosti, budu sasvim stasali, ono e se moda vratiti. Ali taj dan je sigurno jo veoma daleko. U najkraim i sasvim povrnim crtama, ovo bi bila pria o galaktikoj civilizaciji. Naa vlastita istorija, koja nam izgleda tako vana, tek je samo zadocneli i beznaajni epilog, mada u isto vreme tako sloen da nam jo nije polo za rukom da razjasnimo sve pojedinosti. Izgleda da su mnoge starije, manje pustolovne rase odbile da napuste svoje domove; meu njima su bili i nai neposredni preci. Veina tih rasa utonula je u dekadenciju i do sada je iezla, mada su neke moda uspele da opstanu. Na svet jedva je izbegao taj usud. U toku Prelaznih Stolea, koja su, zapravo, trajala milionima godina, znanje prolosti bilo je izgubljeno ili hotimice uniteno. Ma kako izgledalo neverovatno, pre e biti da je posredi ovo drugo. Tokom vekova, ovek je tonuo u sujeverno, ali ipak nauno varvarstvo, kada je izvitoperio istoriju da bi odagnao oseaj nemoi i kraha. Predanja o Osvajaima potpuno su lana iako je njihovom nastanku nesumnjivo doprinela oajnika borba protiv 'Ludog Uma'. Nita drugo nije potislo nae pretke na Zemlji do bolest u njihovim duama. Kada smo doli do ovog otkria, jedan problem nas je osobito zaudio u Lisu. Bitka kod almirana nikada se nije odigrala, pa ipak almiran je postojao i postoji jo i dan-danas. tavie, on je jedno od najmonijih oruja za razaranje koje je ikada napravljeno. Bilo nam je potrebno izvesno vreme da reimo zagonetku, ali kada je jednom pronaen, odgovor se pokazao sasvim jednostavnim. Nekada, davno, naa Zemlja imala je jedan dinovski satelit, Mesec. Kada je, u neprekidnom ratu izmeu plime i oseke, sa jedne strane, i sile tee sa druge, on konano poeo da pada prema Zemlji, morao je biti uniten. almiran je bio sagraen sa tim ciljem, a oko njegove svrhe isprela su se predanja koja svi poznajete." Kalitraks se pomalo skrueno osmehnuo ogromnom auditorijumu. "Postoje mnoga slina predanja, delimino istinita, a delimino lana, kao i drugi paradoksi u naoj prolosti koji jo nisu odgonetnuti. No, ovaj problem pre spada u nadlenost psihologa nego istoriara. ak se ni svedoanstvima Centralnog Kompjutera ne moe potpuno verovati, poto sadre oigledne dokaze o preinaavanju u veoma dalekoj prolosti. Na Zemlji su samo Diaspar i Lis preiveli razdoblje dekadencije; Diaspar zahvaljujui savrenstvu svojih maina, a Lis zbog svoje delimine izdvojenosti i neobine intelektualne moi itelja. Ali obe kulture, ak i kada su se vratile na svoj prethodni nivo, postale su

izopaene strahovima i mitovima koje su nasledile. Ti strahovi ne treba vie da nas proganjaju. Nije moja dunost kao istoriara da predviam budunost, ve da ispitujem i tumaim prolost. Ali njena pouka sasvim je jasna; odve dugo smo iveli sasvim izdvojeno od stvarnosti, a sada je kucnuo as da preuredimo nae ivote." 25. Jeserak je koraao u nemom uenju kroz ulice Diaspara, koji nikada ranije nije video. Toliko se, u stvari, razlikovao od grada u kome je on proveo sve svoje ivote, da ga nikada ne bi prepoznao. Pa ipak, znao je da je to Diaspar, premda nije zastao da porazmisli kako to zna. Ulice su bile uske, zgrade nie, a park je nestao. Ili, bolje reeno, jo nije postojao. Bio je to Diaspar pre promene. Diaspar koji je stajao otvoren prema svetu i Vaseljeni. Nebo iznad grada bilo je modroplavo i proarano rasparanim pramenovima oblaka, koji su se lagano izvijali i okretali na vetru to je pirio licem mlae Zemlje. Kroz oblake i mimo njih prolazili su znatno opipljiviji nebeski putnici. Miljama iznad grada, opervaui svod svojim beumnim dezenom, brodovi koji su povezivali Diaspar sa spoljnim svetom dolazili su i odlazili svojim poslom. Jeserak je dugo netremice zurio u tajanstvenost i aroliju otvorenog neba i za trenutak mu je duu ponovo proeo strah. Osetio se nagim i nezatienim, svestan da ta spokojna, plava kupola povrh njegove glave predstavlja tek najtanuniju opnu, iza koje se prua svemir, sa svim svojim zagonetkama i pretnjama. Ali strah nije bio dovoljno snaan da mu sputa volju. Delom svog uma Jeserak je znao da je sve to to doivljava samo san, a san mu nije mogao nauditi. Kretae se kroz njega, kuajui sve to mu bude ponudio, sve dok se ponovo ne probudi u gradu koji poznaje. Iao je ka srcu Diaspara, prema mestu gde je u njegovo vreme stajao Grob Jarlana Zeja. Ali u ovom drevnom gradu tamo nije bilo groba, ve samo niska, kruna graevina sa mnogo lunih ulaza koji su vodili u nju. Pred jednim od tih ulaza ekao ga je neki ovek. Trebalo je da zapanjenost preplavi Jeseraka, ali sada ga vie nita nije moglo iznenaditi. Nekako mu je izgledalo na mestu i prirodnim to se naao oi u oi sa ovekom koji je podigao Diaspar. "Pretpostavljam da me prepoznaje", ree Jarlan Zej. "Svakako; video sam tvoju statuu hiljadu puta. Ti si Jarlan Zej, a ovo je Diaspar kakav je bio pre milijardu godina. Znam da sanjam i da se nijedan od nas dvojice stvarno ne nalazi ovde." "Onda ne treba da te uznemiri nita to se dogaa. Poi stoga za mnom i imaj na umu da ti nita ne moe nauditi, poto se kad god zaeli moe probuditi u Diasparu, u tvom vlastitom dobu." Jeserak je posluno krenuo za Jarlanom Zejom u zdanje, dok mu je um delao poput prijemive, nekritike spuve. Neko priseanje, ili odjek nekog seanja, upozoravalo ga je na ono to je bilo na putu da se dogodi i on je znao da bi nekada uasnuto ustuknuo od toga. Sada se, meutim, nije bojao. Ne samo to se oseao zatienim zbog svesti o tome da ovo iskustvo nije stvarno, ve je i prisustvo Jarlana Zeja predstavljalo talisman protiv svih opasnosti sa kojima bi se mogao susresti. Tek se nekoliko osoba kretalo pokretnim putevima koji su vodili u unutranjost graevine, a vie nije bilo nikoga oko njih kada su se najzad zaustavili u tiini pored dugakog, aerodinaminog cilindra, za koji je Jeserak odmah shvatio da ga moe otisnuti izvan grada na putovanje koje bi mu nekada prestrailo um. Kada mu je vodi pokazao prema otvorenim vratima, samo je za trenutak zastao na pragu, a onda zakoraio unutra. "Vidi", ree Jarlan Zej uz smeak. "Sada se opusti i ne zaboravi da si bezbedan, da ti se

nita ne moe dogoditi." Jeserak mu je verovao. Osetio je samo tanuni titraj bojazni kada je ulaz tunela beumno skliznuo ka njima, a maina u kojoj su putovali poela da poveava brzinu, hrlei kroz nedra zemlje. Nestrpljenje da zapone razgovor sa ovom gotovo mitskom prikazom prolosti odagnalo je iz njega sve strahove koje bi inae iskusio. "Zar ti ne izgleda neobino", poe Jarlan Zej, "to smo pokuali da se sakrijemo pod Zemlju , iako nam je nebo stajalo otvoreno? To je zaetak bolesti iji si kraj ti imao prilike da doivi u tvom razdoblju. oveanstvo nastoji da se sakrije; boji se onoga to se nalazi tamo, u svemiru, i uskoro e zatvoriti sva vrata koja vode u Vaseljenu." "Ali video sam svemirske brodove na nebu iznad Diaspara", ree Jeserak. "Nee ih jo dugo viati. Izgubili smo kontakt sa zvezdama, a uskoro e i planete biti naputene. Bili su nam potrebni milioni godina da se vinemo u kosmos, ali samo nekoliko vekova da se opet vratimo kui. A ubrzo emo se povui gotovo sa cele Zemlje." "Zbog ega to inite?" upita Jeserak. Znao je odgovor, ali neto ga je ipak nagonilo da postavi pitanje. "Bilo nam je potrebno sklonite da nas zatiti od dva straha: straha od smrti i straha od svemira. Bili smo bolesna populacija i nismo vie eleli da imamo veze sa Vaseljenom, tako da smo poeli da se pretvaramo kako ona ne postoji. Videli smo kako haos besni meu zvezdama i zavapili za mirom i blagostanjem. Stoga je Diaspar morao da bude zatvoren, kako nita novo ne bi vie prodrlo u njega. Podigli smo grad koji poznaje i izmislili lanu prolost da prikrijemo vlastiti kukaviluk. Oh, nismo mi to prvi uinili: ali smo prvi obavili taj posao tako sveobuhvatno. Preuredili smo i ljudski duh, liivi ga stremljenja i plamenih strasti, to je trebalo da zajami zadovoljavanje ovim novim svetom. Bilo je potrebno hiljadu godina da se podigne grad, sa svim njegovim mainama. Kada je svako od nas obavio svoj zadatak, mozak mu je bio ispran od svih seanja, a na mesto njih su uneta lana; zatim je ovaj novi identitet uskladiten u gradske vodove, gde je ostao sve dok nije kucnuo as da ponovo bude prizvan u postojanje. I tako je konano doao dan kada u Diasparu vie nije bilo nijednog ivog oveka; postojao je samo Centralni Kompjuter, koji je izvravao nareenja to su mu bila ugraena i kontrolisao Banke Seanja, gde smo mi spavali. Niko vie nije imao nikakve veze sa prolou i tog trenutka poela je istorija. Po unapred odreenom sledu, jedan za drugim bili smo prizivani iz vodova pamenja i ponovo dobijali telesni oblik. Poput neke maine koja je tek sazdana i po prvi put stavljena u pogon, Diaspar je poeo da sprovodi u delo dunosti za koje je bio programiran. Pa ipak, neki od nas gajili su od samog poetka izvesne sumnje u celu zamisao. Venost je veoma dugo vreme; shvatili smo rizik koji je donosilo zatvaranje svih izlaza i nastojanje da se potpuno ogradimo od Vaseljene. Nismo mogli prkositi tenjama nae kulture, tako da smo delali u tajnosti, unosei samo neophodna preinaenja. Jedinstveni su predstavljali na izum. Oni bi se pojavljivali u dugim razmacima i ustanovljavali bi, ukoliko bi im to okolnosti dopustile, da li izvan Diaspara postoji neto to bi zavreivalo uspostavljanje kontakta. Ni u snu nismo pretpostavljali da e biti potrebno toliko vremena da bi jedan od njih uspeo, ali ni da e taj uspeh biti toliko veliki." Iako su mu bile iskljuene kritike sposobnosti, to je sutinska osobenost sna, Jeserak se ipak u magnovenju zapitao odakle Jarlan Zej zna o svim tim stvarima koje su se dogodile milijardu godina posle njegovog doba. To ga je veoma zbunilo... vie nije znao gde se nalazi u vremenu i prostoru. Putovanje se pribliavalo kraju; zidovi tunela nisu vie promicali pored njih vrtoglavom

brzinom. Jarlan Zej je poeo da govori urnim glasom, koji nije trpeo prigovore, to se prethodno nije dogodilo. "Prolost je gotova; mi smo obavili na posao, po dobro ili zlo, i to je sada zavreno. Kada si stvoren, Jeserae, tebi je usaen strah od spoljnog sveta, i prinuda da ne izlazi iz grada; te osobine deli sa svim iteljima Diaspara. Sada zna da je taj strah neosnovan, da ti je vetaki nametnut. Ja, Jarlan Zej, koji sam ti ga usadio, sada te oslobaam njegovog ropstva. Da li razume?" Sa poslednjim reima, glas Jarlana Zeja postajao je sve zvuniji i zvuniji, sve dok nije poeo da odjekuje odasvud. Podzemno vozilo u kome je jurio zamutilo se i ustreptalo oko Jeseraka, kao da mu se san bliio kraju. Pa ipak, dok je prizor bledeo, on je i dalje uo taj premoan glas kako mu bubnji po mozgu: vie se ne boji Jeserae. Vie se ne boji. Pohrlio je u susret budnosti, poput ronioca koji se uspinje iz okeanskih dubina natrag na povrinu mora. Jarlan Zej je nestao, ali usledilo je neobino meustanje, u kome je uo kako ga ohrabruju glasovi koje je poznavao, ali koje nije mogao da prepozna; osetio je kako ga prijateljske ruke obujmljuju, a onda ga je, poput hitre zore, ponovo obavila stvarnost. Otvorio je oi i ugledao kako Alvin, Hilvar i Geran brino stoje oko njega. Ali nije obratio panju na njih; um su mu preplavila udesa koja su se pruala unaokolo: bila je to panorama uma i reka, povrh koje se prostirao plavi svod otvorenog neba. Bio je u Lisu; i nije se bojao. Niko ga nije uznemiravao, dok mu se bezvremeni trenutak zauvek utiskivao u um. Konano, kada se sasvim uverio da je sve oko njega stvarno, okrenuo se ka prijateljima. "Hvala, Gerane", ree. "Nikada nisam verovao da e uspeti." Oseajui se veoma zadovoljan samim sobom, psiholog je vrio tanana podeavanja na malom ureaju koji je lebdeo u vazduhu pored njega. "Zadao si nam nekoliko brinih trenutaka", primeti on. "Jednom ili dva puta zaustio si da postavi pitanja na koje se logiki ne bi moglo odgovoriti, tako da sam se pobojao da u morati da prekinem seansu." "Pretpostavimo da me Jarlan Zej nije ubedio; ta bi onda preduzeo?" "Zadrali bismo te u nesvesnom stanju, a zatim vratili u Diaspar, gde bi mogao prirodno da se probudi, uopte ne znajui da si bio u Lisu." "A ona slika Jarlana Zeja koju si mi uneo u um... koliko je bilo istine u njegovim reima?" "Uglavnom sve, pretpostavljam. Znatno sam se vie brinuo da moja mala saga deluje ubedljivo, a ne da bude istorijski tana, ali Kalitraks ju je ispitao i nije pronaao nikakvu greku. Ona je u svakom sluaju saglasna sa svim onim to znamo o Jarlanu Zeju i poreklu Diaspara." "Sada, dakle, odista moemo otvoriti grad", ree Alvin. "To e moda poprilino potrajati, ali na kraju emo biti u stanju da potremo onaj strah, tako da e svako ko bude eleo moi da ode iz Diaspara." "Sigurno e poprilino potrajati", uzvrati Geran pomalo setnim glasom. "Ne zaboravi da Lis ni izdaleka nije dovoljno veliki da primi nekoliko dodatnih miliona itelja, u sluaju da svi tvoji sunarodnici odlue da preu ovamo. Ne mislim da je sve to verovatno, ali je mogue." "Problem e se sam reiti", odgovori Alvin. "Lis je moda mali, ali svet je dovoljno veliki. Zato da ga i dalje preputamo pustinji?" "I dalje sanjari, Alvine", ree Jeserak uz smeak. "Ba sam se upitao ta e ti sada raditi". Alvin nije odgovorio; ovo pitanje sve vie mu je zaokupljao um tokom nekoliko poslednjih nedelja. Ostao je zadubljen u misli, koraajui iza ostalih, dok su se sputali niz brdo prema Erliju. Da li e vekovi koji su se pruali pred njim u budunost predstavljati jedan dugi antiklimaks?

Odgovor se nalazio u njegovim rukama. Ispunio je svoju sudbinu; sad e, moda, moi poeti da ivi. 26. Postoji osobena seta u svesti o ispunjenu, u saznanju da je dugo eljeni smer najzad ostvaren i da se ivot sada mora saobraziti novim stremljenjima. Alvin je iskusio tu setu dok je sam etao umom i poljima Lisa. Drutvo mu nije pravio ak ni Hilvar, poto ima trenutaka kada je oveku suvino prisustvo i najprisnijih prijatelja. Nije tumarao besciljno, premda nije imao pojma koje e mu selo biti naredna usputna luka. Nije tragao ni za kakvim posebnim mestom, ve za raspoloenjem, uticajem - zapravo za nainom ivota. Diasparu vie nije bio potreban; fermenti koje je uneo u grad dejstvovali su trenutno i nita nije moglo ubrzati ili usporiti promene koje su se tamo zbivale. I ova spokojna zemlja se promenila. esto se pitao nije li postupio pogreno, u neumirivom porivu da zadovolji vlastitu radoznalost, kada je otvorio drevni put izmeu dve kulture. Ipak, nesumnjivo je bilo bolje da i Lis zna istinu - da se, naime, kao i Diaspar delimino temeljio na strahovima i obmanama. Ponekad bi razmiljao o tome kako e izgledati novo drutvo. Smatrao je da Diaspar mora pobei iz tamnice Banaka Seanja i ponovo uspostaviti ciklus ivota i smrti. Znao je da je Hilvar ubeen da je to izvodljivo, premda su njegova objanjenja bila odve tehnika, tako da se on nije razabirao u njima. Moda e ponovo doi vreme kada ljubav u Diasparu vie nee biti potpuno jalova. Nije li to moda ono, upitao se Alvin, to mu je oduvek nedostajalo u Diasparu - ono za im je odista tragao? Sada je znao da kada su mo, stremljenja i radoznalost zadovoljeni, i dalje ostaju enje srca. Niko nije stvarno iveo dok nije ostvario taj spoj ljubavi i elje, o kome on ni u snu nije sanjao da postoji sve dok nije doao u Lis. Stupio je nogom na planete Sedam Sunaca - prvi ovek koji je to uinio za milijardu godina. Pa ipak, to mu je sada malo znailo; ponekad je pomiljao da bi dao sve to je ostvario kada bi mogao da uje pla novoroeneta i da zna da je ovo njegovo. U Lisu e moda jednoga dana nai ono to je eleo; kod ovog naroda postojali su razumevanje i toplina, koji su, sada je to shvatio, nedostajali Diasparu. Ali pre no to otpoine, pre no to nae svoj mir, morao je da donese jo jednu odluku. Dobio je mo u ruke i njome je jo raspolagao. Tu odgovornost je nekada traio i udno prihvatio, ali sada je znao da nee imati mira dok ona bude na njegovim pleima. Pa ipak, kada bi je odbacio od sebe, bilo bi to izneveravanje poverenja. Nalazio se u jednom selu sa malim kanalima, na obali velikog jezera, kada je najzad doneo odluku. Raznobojne kue, koje kao da su stajale usidrene na blagim talasima, oblikovale su prizor gotovo nestvarne lepote. Ovde je bilo ivota, topline i udobnosti - svega to mu je nedostajalo u pustonoj velelepnosti Sedam Sunaca. Jednoga dana, oveanstvo e ponovo biti spremno za svemir. Alvin nije znao kakvo e novo poglavlje ovek ispisati meu zvezdama. To i nije bila njegova briga; Alvinova budunost nalazila se ovde, na Zemlji. Ali, morae se otisnuti na jo jedan let pre no to okrene lea zvezdama. Kada je Alvin zaustavio dalje uspinjanje broda, grad se nalazio odve daleko da bi se razabrao kao delo ovekovih ruku, a zakrivljenost planete ve je bila vidljiva. Ubrzo su uoili liniju sumraka, hiljadama milja ispod, u svom beskrajnom maru preko pustinje. Iznad i oko njih stajale su zvezde, i dalje blistave, uprkos svoj slavi koju su izgubile.

Hilvar i Jeserak su utali; nasluivali su ali nisu jamano znali zbog ega je Alvin preduzeo ovaj let i zato ih je pozvao da pou sa njim. Nisu ni imali elju da govore, dok je sumorna panorama promicala pod njima. Njena pusto titala ih je obojicu i Jeserak je najednom osetio oholu srdbu prema ljudima prolosti koji su iz iste nemarnosti dopustili da Zemljina lepota uvene. Nadao se da su Alvinovi snovi istiniti i da e se sve to moi preinaiti. Mo i znanje jo su postojali - i bila je potrebna samo volja da se stolea vrate unazad i da okeani ponovo zaume talasima. Vode je i dalje bilo, duboko u skrovitim nedrima Zemlje; u sluaju nude, mogle su se odgajiti i transmutacione biljke koje bi je stvarale. U narednim godinama ekalo ih je mnogo poslova. Jeserak je znao da stoji izmeu dva doba; oseao je oko sebe kako bilo oveanstva ponovo poinje ivlje da kuca. Valjalo je suoiti se sa velikim problemima - ali Diaspar nije prezao od njih. Na rekonstruisanje prolosti bie utroeni vekovi, ali kada to bude okonano, ovek e ponovo otkriti gotovo sve to je izgubio. Pa ipak, upitao se Jeserak, da li e sve to moi i da se stekne? Izgledalo je neverovatno da e Galaksija jo jednom biti osvojena, ali ak i ako to bude ostvareno, kakvoj e svrsi koristiti? Alvin ga je prekinuo u razmiljanju i Jeserak odvrati pogled od ekrana. "Hteo sam da vidite ovo", ree Alvin tihim glasom. "Moda vam se nee ukazati druga prilika." "Ne naputamo Zemlju, valjda?" "Ne; ne elim nita vie od svemira. Ako je u Galaksiji i opstala jo neka civilizacija, sumnjam da je vredno napora dati se u traganje za njom. Imamo veoma mnogo poslova ovde; sada znam da je ovo moj dom i ja ga vie neu ostavljati." Bacio je pogled nadole, prema velikoj pustinji, ali namesto nje video je ogromnu vodu koja e se valjati tuda kroz hiljadu godina. ovek je ponovo otkrio svoj svet i dok bude ostao na njemu, uinie ga pravim rajem. A posle toga... "Sada nismo spremni da se vinemo put zvezda i protei e dosta vremena dok ponovo ne budemo bili u stanju da se suoimo sa tim izazovom. Razmiljao sam o tome ta da uradim sa ovim brodom; ako ostane na Zemlji, neto e me uvek kopkati da ga upotrebim i nikako neu imati mira. Sa druge strane, ne mogu ga se tek tako otarasiti; oseam da mi je poveren i ja ga moram iskoristiti za dobrobit sveta. Zato sam i doneo sledeu odluku. Poslau ga izvan Galaksije, pod upravljanjem robota, da otkrije ta se dogodilo sa naim precima... i, ako je mogue ta je trebalo da pronau, te su zbog toga napustili nau Vaseljenu. Mora da je posredi bilo neto udesno kada su ostavili toliko toga da bi se dali u potragu za tim. Ma koliko putovanje trajalo, robot se nikada nee umoriti. Jednog dana e nai roaci primiti moju poruku i znae da ih ekamo ovde na Zemlji. Vratie se, a ja se nadam da emo ih do tada zavreivati, bez obzira na to koliko su veliki postali." Alvin je zautao, gledajui u budunost koju je oslikao, ali koju moda nikada nee neposredno videti. Dok ovek bude ponovo podizao svoj svet, brod e prevaljivati tamni bezdan meu galaksijama, da bi se posle mnogo hiljada godina vratio. Moda e i dalje biti tu da ga doeka, ali i ako se to ne dogodi, on je bio zadovoljan. "Mislim da je to mudro", ree Jeserak. A onda, poslednji put, odjek drevnog straha oglasio se u njemu. "Ali pretpostavimo", dodade, "da brod uspostavi kontakt sa neim to mi ne elimo da sretnemo..." Glas mu je zamukao kada je dokuio izvorite svoje brinosti i usne mu se razvukoe u kiseli, samoprekorni osmeh koji je odagnao poslednje utvare Osvajaa. "Zaboravio si", ree Alvin, shvativi ga znatno ozbiljnije nego to je ovaj oekivao, "da

emo uskoro moi da raunamo na Vanamondovu pomo. Ne znamo kakvim moima on raspolae, ali izgleda da svi u Lisu smatraju da su mu potencijali neogranieni. Nije li tako, Hilvare?" Hilvar nije odmah odgovorio. Bilo je tano da Venamond predstavlja drugu veliku zagonetku, znak pitanja koji e uvek leati preko budunosti ljudskog roda, dok ono bude na Zemlji. Ve je izgledalo izvesno da se Venamondov razvoj ka samosvesti ubrzava posredstvom kontakta sa filosofima iz Lisa. Oni su gajili velike nade u buduu saradnju sa detinjastim nad-umom, verujui da mogu skratiti eone koje bi zahtevao njegov prirodni razvoj. "Nisam siguran", priznade Hilvar. "Neto mi govori da ne bi trebalo mnogo oekivati od Vanamonda. Sada mu moemo pomoi, ali mi emo predstavljati tek kratak tren u njegovom ogromnom ivotnom veku. Sumnjam ipak da njegova krajnja sudbina ima bilo kakve veze sa sudbinom oveanstva." Alvin ga iznenaeno pogleda. "Zato to misli?" upita. "Ne bih umeo da ti objasnim", ree Hilvar. "Posredi je samo intuicija." Mogao je da doda jo neto, ali je radije preutao. Te stvari bilo je nemogue saoptiti; Alvin, dodue, ne bi ismejao njegov san, ali on ipak nije eleo da ga razmatra ak ni sa prijateljem. Bio je to, zapravo, vie nego san, znao je to zasigurno; neto to e ga zauvek proganjati. Nekako mu se to uvuklo u um tokom neopisivog i neprenosivog kontakta sa Vanamondom. Zna li i sam Vanamond kakva e biti njegova samotna sudbina? Jednog dana, energije Crnog Sunca e presahnuti i ono e osloboditi svog zatvorenika. A onda, na rubu Vaseljene, dok se i samo vreme bude zaustavljalo, Vanamond i 'Ludi Um' morae se sresti meu leevima zvezda. Taj sukob bi mogao spustiti zavesu na sam in Stvaranja. Pa ipak, on nije imao nikakve veze sa ovekom, niti e ovaj ikada saznati njegov ishod... "Pogledajte!" ree iznenada Alvin. "Ovo sam eleo da vam pokaem. Shvatate li ta to predstavlja?" Brod se sada nalazio iznad pola i planeta pod njima bila je savrena polukugla. Gledajui niz pojas sumraka, Jeserak i Hilvar mogli su istovremeno da vide izlazak i zalazak Sunca na suprotnim stranama sveta. Simbolinost je bila tako potpuna i tako oaravajua da oni nee zaboraviti ovaj trenutak do kraja ivota. Na ovom svetu sputala se no; senke su se izduivale prema istoku koji nee doekati naredno svitanje. Ali negde drugde zvezde su jo bile mlade i jutarnje rumenilo je rudelo; a putem kojim je nekada hodio, ovek e jednog dana ponovo zakoraiti.