* N en ad M .

T o m ov i

* 8 11. 111 373.4 5(03 8)

Fil ol oki fakultet, Beograd

SL AV I Z M I U E N G L E SK O M

U ovom radu opi sane su osnovne karakteristike sl av izama u engl esk om. Rad se zasniv a na istrai v anj ima i rezultatima doktorske disertaeij e pod nasl ov om Sla vizmi u savr emenom eng leskom j eziku, raene pod rukov odstvom prof. dr Borisa Hlebeca i predate u novembru 2009. K.orpus za i st raivanj e nainj en j e na osnovu na j znaa j nij ih renika savremenog engleskog j ezika, na osnovu koj ih j e utvreno da u engleskom j eziku postoj i 695 l eksema k oj e se mogu opi sati kao

slav izmi. U radu j e data hronol ogij a ulaska slavizama u engleski , opisana nj ihova di stri bucij a prema j eziku iz k oga potiu i naprav lj ena podela na grupe, u sk ladu sa
znaenj em . N a kraj u rada izneti su i pr ob l emi koj i se sreu u op i su slav i zama, od koj ih moemo izdv oj iti nej asne etimologij e i defini cij e.

Klj une r ei : slavizam, engleski j ezik, slovenski j ezi ci , lek siko poza j mlj ivanj e

U v od

Premda engl esk i pri pada genn ansk oj grup i , v eliki deo nj egov og vokabulara sai nj av a j u rei koj e ne pr i pada j u ovoj gr up i j ezika. Iako postoj e mnoga i str ai v anj a posv eena r eima koj e j e englesk i p rimao iz dr ug ih j ezi ka, slavi zmima u engleskom posveeno j e nedovolj no panj e. Slavizmi su relati v no retki u odnosu na p ozaj mlj eni ce iz drugih j ezika, a u ov om radu e bi ti opisani neki nj ihovi aspekt i koj i zavreuj u da budu predmet lingvi st i kog prouav anj a. Od radova posveenih slav izmima u eng l eskom spomenuemo naj znaa t Stacy j nij e. Prvi nov ij i lanak nap isao j e amer ik i r usista Rober ( Stacy , 1961) , a bav i o se rusizmima u renicima. M orton Benson ( 1962 )

Filolok i f akul tet u Beogradu, K atedra za angl i sti ku , Studentski trg br. 3. Emai l : ntomov ic@inbox.com.
16 1

N e n ad T o m o v i

posv et i o j e j edan rad rusi zmi ma koj i su se j avlj ali u amer i k oj tampi u peri odu posle D r ugog sv etskog rat a. B r itanski slav i st a L eemi ng ( 1968a i 1968b ) u dv a lanka j e op i siv ao prv e rusizme k oj i su u l i u engl eski zahv alj uj ui uspostavlj anj u j a ih kont akata i zmeu Rusij e i Eng l eske tokom X V I v eka. Nau panj u zavreuj e i lanak istononemak og angli ste M artina L ehnerta ( 1977) pod naslovom ,,Sl aw i sches Wortgut im Englisch" " en [ Sl ov ensk i lek si k i materij al u eng l eskom ] . Posle 2000. j avlj a se nek olik o radov a posv eenih slavizmima u eng l eskom (Podhaj ecka i Pi otr ow sk i , 2004 i Podhaj ecka, 2006) . Potonj a autorka napi sala j e j o neko lik o lanaka k oj i se bave ovom prob l ematik om , kao i doktorat pod nasl ovom Zap oy czenia rosyj skie w leksy ce ang ielskie j (na mater ial e sl ownikowy m) [ Ruske poza j mlj enice u engleskoj leksici (zasnovano na " reni k om materij alu) ] , koj i nam j e, naalost , ostao nedostupan. Kako se v idi iz ov og kratkog prikaza, i straivanj a su ug lav nom bi la f okusirana na rusk i , dok j e ostalim sl ovensk i m j ezicima posv ecno manj e panj e. Slavizam se u grubim crtama moe odrediti kao leksema koj a dolazi i z nekog sl ovenskog j ezika, bi lo direktno, bilo indirektno, bez obzira na kra j nj e etimol oko porekl o. Kako ova def inicij a del uj e irok o, obj asni emo v 1 7: 18 . zm k da e A duko i 99 n a i na defi nici u rusi a o u e osla u se ) ( j j j j j j j i nicij om, moe odredit i kao Slavizam se, dakle, anal ogno sa nj egovom def engl eska re slovenskog porekla koj a uva j aku f ormalnu i/ili semantiku vczu sa modelom , zatim kao englesk a re slov ensk og por ek l a kod k oj e j e ta v eza oslabila, i kao engleska re neslov enskog porekla preuzeta iz slov enskog j ezi k a u kome se odomai la, odnosno za koj u j e neki slovi nicij e moemo ensk i j ezik zapravo j ezik posrednik. Poslednj em delu def dodati i neoklasine rei stv or ene na slovenskom gov omom podruj u, kao to j e p hy tosoc i ol ogy . Sl avizm ima u uem smislu smatraemo rei koj e dolaze direktno iz nekog slovenskog j ezika i koj e su autoht one u nj emu, dok slav izmi u irem smislu obuhvata j eve. Shodno j u ostale slua navedenom , slavizmi u uem sm islu su lekseme kao to su dacha, p r i kaz, mammoth ili vodka. Sl av izm i u irem smi slu obuhvata j u lekseme kao to su taiga, atabeg i slino, koj e potiu iz drugih j ezi ka, a preuzete su kroz kulturne kontakte sa neslov enskim narodima k oj i naselj av aj u sl ovenski

i kult r i alitete n na elemente u e s ec r l i mi na e e odnose ost r. S av z se , , p j j p o stitucij e i sve ono to se u engl eskom j eziku ne percipira kao svak odnevna
i n e m ar k i r an a l ek si k a .

16 2

SL AV IZ M I U E N G L E SK O M

K o r p us i m et od

K orpus za ovaj rad sainj en j e uz pomo v i e renika naj eminentnij ih izdavaa iz Velik e Britanij e i SA D , a gde god j e bil o mogue, kori ene su el ektronske verzij e. Na j potpunij i podaci dobij eni su kori enj em renika Oxf ord Eng lish Di cti onary . 1989. Second Editi on with the Addi t ion Ser ies 1993-7. CD - ROM versi on 3.00, 2002. (u dalj em tekstu O ED2) i Mer r iam-

' lh W ebster s l l Collegiate Dictionary . 2003. CD ROM V3.0 (u dalj em tekstu M W 11) . Sp isak ostalih r enika nalazi se u odelj ku pod nasl ov om Izvor i . K or pus se zasniv a na leksemama koj e pri pada j u savrem enom eng leskom 1 j ezik u. Iz korp usa su izostav lj ene vlastite imenice (antroponi mi , topon i mi , etnonimi i sl.), lina imena u atri buti vnoj funkcij i (npr. Moloto v cocktail , ' Przewalsk i s hor se) , delimine pozaj mice k od k oj ih j e samo suf i ks sl ov enskog porekla, i okazi onalizmi . Osim navedenog, i zost av lj ene su i one l ekseme za k oj e se ne moe sa si gurnou tvrdi ti da su slov enske. Posle konane obrade podataka, u korpusu j e izdv oj eno 695 leksema koj e se mogu smatrati slavizmima.

O hr on ol ogij i ulask a sl avizama u en glesk i

Intenzivnij i k ontak ti i zmeu sl ovenski h j ezika i engleskog poinj u u X V I v eku. Iako postoj e indicij e da j e ovakvih kontakata bil o i ranij e i da su se odvij ali pr eko skandinavskih j ezika ( , 1937), dokazi za ovu tvrdnj u nisu dov o lj no op ip lj i v i i ne mogu se podrobnij e analizirati . Razl ozi za ov akav intenzitet i hrono l ogij u j ezi k ih k ontak ata su v iestr uk i , al i kao naj vanij e moemo navesti geograf sku udalj enost , k oj a j e do pr e samo dv est otinak godina predstav lj ala problem, zak asnel i razv oj trgov insk i h i politikih odnosa, razliitost pr eov lauj uih ver oi spovesti ( katoli anstv o i prav oslavlj e kod Slov ena naspram irenj a pr otest ant i zma u Engl eskoj i SA D ), kasno irenj e politikih interesa na i ste zone uticaj a, kulturne razliitosti , i selj avanj e u angl of one zemlj e i dr. Povrh toga, mnogi slov enski
1 Pol ov ina X V v eka uzi m a se kao poetak upotrebe sav remenog engleskog j ezik a. Iako na osnov u podataka postoj e dve lekseme koj e su u englesk i ule ranij e, one su uvrene u k orpus, j er se mogu podvesti pod savr emeni engleski j ezik .

16 3

N e n ad T o m o v i

narodi ivel i su na teritorij i vel i kih imper ij a u koj ima j e upotreba sl ovenskih j ezika bila u veoj ili manj oj meri ograniena. K ao prv e sl av izme u engleskom O ED2 nav odi l eksem e p raam 1390 9 1) i sabl e ( 14 23) , al i prv i vei up l iv p oinj e u X V I v ek u , i to ( pr v enst v eno iz ruskog, dok rei iz ostal i h sl ov enskih j ezika u net o v eoj meri ulaze tek u X IX i X X veku. Z asluge za i nt enz ivn ij e j ez i ke k ontakte mogu se pri p i sat i mnogi m engl eski m trgovcima i onima koj i su u Rusij u ili poslom , usput sast av lj aj u i put opi se i ostala k orisna tiva o sl ov ensk i m kraj evima, dok se meu ruskim vladarima k oj i su sv oj om politikom doprineli stvaranj u uslov a za pr ave j ezi ke kontakte mogu spomenuti I van Grozni i Petar Vel iki . Frekv encij a u laska slavizama u englesk i donek le opada u X V I I i X V III v eku, ali se zat o naglo pov eav a u X IX , a naj vi e u X X v eku. Tokom X IX v eka ang l of oni intelektualni i knj iev n i kr ugovi pokazuj u vee interesov anj e za sl ovenske zemlj e i Slovene uopte. Mali slovenski narodi koj i ive u velik im imperij ama, pre sv ega pod austr ougar skom i turskom vlau, poinj u da se bore za naci onalne drav e, a romanti arsko i nteresovanj e za nj ihovu knj ievnost samo pospeuj e kontakte sa angl osaksonskim sv etom. Englcski putopisci sve ee odlaze u sl ovenske kra j eve i unose nove rei opi suj ui kulturu, ivot i obia j e do tada malo poznatih naroda. U ov om peri odu raste interesovanj e za narodnu i lepu knj iev nost vi revoda ovih dela i ima a avl u e sve e i an na slovenskim ez c se o s u , j j p j p p j p na engleski . Pri padnici mnogih sl ov enskih naroda poinj u masovnij e da se iselj ava j u u tenj e j u na ameriki kont inent , dok Rusij a i Britanij a stupa poli ti k e kontakte, al i i sukobe. Dvadeseti v ek obeleen j e burnim istorij sk im dogaaj ima, koj i su

R i i i ntakte. Revoluci a u us ticali na ezike ko o r no ili ne osredno u s ed j j p j p nast anak Sovj etskog Saveza doneli su mnotv o novih institucij a, poj mova i realij a za koj e engl eski j ezik nij e imao odgov ara j ue rei , pa ih j e tako l za i zemal a en eskog v t ko Save r i . Tenzi e izmeu So e s euzeo z rusko j g j g g j p gov ornog podruj a nastavie se do poslednj ih decenij a XX veka, a potreba pol it ik e elite engl eskog govornog podr uj a da to bolj e upozna supamika t r v re ml ivan a. Osim o a az o samo j e poj aal a proces leksikog poza g , j p j j j voznih sredstava, brzo irenj e medij a, kulturne i politike potrebe, spaj aj u engl eski sa sl ovenskim j ezi cima i donose nov e poza j mlj eni ce. Perestroj ka, zavretak hladnoratov skih sukoba i pribliavanj e nekada supr ot stavlj enih strana oznaili su ublaavanj e ili nestanak rival iteta izmeu slovenskih ze-

16 4

S L A V IZ M I U E N G L E S K O M

malj a i angl osaksonsk og sveta, ali su, paradoksalno, umanj ile broj slav izama koj i ulaze u engleski ili se u nj emu kori ste. Na osnov u podataka koj e daj u OED2 i M W 11, ili koj i se mogu rekonstrui sati na osnov u drugih izvora ili znanj a, moemo dati okvirne podatke o broj u sl av izama koj i su u engleski uli u odreenom veku. Pri odrei vanj u hronol ogij e k ori eni su pre svega podaci iz pomenutih renika, osim u
sluaj evi m a kada u nj ima nij e navedeno vreme ulaska, a leksema se odnosi na pr edmet i li poj am ij e se v reme nastanka moe v ezat i za dv adeseti vek.

T abela 1. Bro j leksema sl ovenskog p or ekla eng leskom, p rema veku kom su p r euzete.

Ima j ui u v idu dananj u sit uacij u na gl obalnom ni vou, teko j e predv ideti ok olnost i koj e bi pogodovale nekom v eem upl iv u slavizama u engleski. Iz trenutne perspekti v e se, meuti m, j asno moe zaklj uiti da mnogi slavizmi , naroit o oni i z sovj etskog per i oda, pol ako prelaze u kategorij u i stor i zama, dok se mogunosti za nj ihov o i r enj e ne naziru. Iak o j e nezahvalno prognozirati budunost razv oj a nekog j ezika, moe se ustvrditi da e engl eski j ezik postat i j o dom i nantnij i , dok se ek spanzij a novih pozaj mlj enica moe oekivati , al i ne iz slov en skih j ezika .

16 5

N en ad T o m o v i

D istr i bucij a slavi zama p r eni a j ezici ma iz koj i h p ot i u U por euj ui in f ormacij e o por ekl u slavizama koj i su raspol oi vi u konsultovanim r eni cima, dol i smo do podataka o tome kak o su slav i zmi di stribuir ani u odnosu na j ezik iz koga potiu. Podaci su sledei :

Tabela 2. Bro j leksema sl ovenskog p or ekla u eng leskom, p rema j ezi ku iz kog su p reuzete. Pre nego to pristupimo tumaenj u dobij enih podataka, potrebno v tan u e ko e su s rs e icima. Leksem i k lik re i o edinim ez e re ne o o o j j j p j t tirati v ki morale su se re v k i kohr ats hv ta r ski hr ats i sr s ru u ko a obu a s , p g p j p i j a esto ne prav i razlike kao j edna celina, j er anglosak sonska leksikograf izmeu ov ih j ezika, dok j e u izvesnim slua j ev ima sporno da li se neka i kovati kao i sk lj uivo srpska ili hrvatska, bilo zbog sredine re rnoe klasif u koj oj se j avila, bil o zbog dileme da li su u pitanj u j edan ili dva j ezika il i nemogunosti da se utvrdi da li j e izvor ili j ezik posrednik konkretno srpski ili hrvatski. Osir n toga, neke lekseme su navedene kao srpskohrv atske, to v v ki i t ak rk en slo ens s a it a i u. I o c o j e dalj e otealo ve komplikovanu s u c j
16 6

SL A V IZ M I U EN O L E S K O M

roslovenski ni su sinonimi , raspoloi v i engl eski izv ori su kori stili termin Church Slavonic, koj i j e u engleskom dvosmislen. Konano, u poslednj u ru v u su s rstane sv l e ekseme oko i orekla n e e osto i sla an e u kon g p j gp p j g j sult ov ani m renicima, odnosno koj e su nav edene il i k ao sl ov enske, ili su lcao potencij alni izvori data dv a j ezika. Kako se iz nav edeni h podataka m oe vi deti , naj v e i br oj slavizama e orekl m iz o rusko 543 a na m n i i v a z makedonsko 1 . Neki l n s o e , j p ) g( j j g( ) ski j ezici , kao na pri mer rusinski , lui k osrpski , bel oruski ili slov aki nisu uopte ni zastuplj eni. Ov i podaci ni su udni , j er j e sj edne strane ruski , kao sl ov enski j ezik sa na j vi e gov ornika, i mao i najj ae kontakte sa drugim ezi i t c ma dok su os ali ezici kr z i t r iv t v l o s o i u na ee b s vo a i na teritori , j j j j j ama gde j e nek i drugi j ezik bi o domi nantan, imaj u mal i br oj gov ornika, ili su k ont akt i bili isuv ie slabi da bi ostavili ut i caj a na engl esk i j ezik. Osim i storij skih razloga za ovakv u zastuplj enost sl avi zama, koj i su ugl av nom ve izl oeni , ov de se mogu izneti j o neke specif i nosti . Naime, broj gov ornika nekog j ezika nij e uv ek u direktnoj pr oporcij i sa broj em pozaj mlj enica k oj e su iz tog j ezika ule u engleski. Kao primer za ov u tvrdnj u se moe navesti da j e ukra j inski j ezik u k orpusu zast uplj en sa et i r i l ekseme, a ima preko 4 0 mi li ona gov ornika, dok j e slov enak i zastu plj en sa tri lek seme, a ima ok o dvadeset puta manj e gov ornika od ukraj insk og. Slina d ispr oporcij a postoj i i u primeru bugarskog , ukoliko se upored i sa srpsk ohrvatskim ili srpskim i hrvatskim ponaosob. Bugarski j e zastuplj en sa pet leksema, dok srpsk ohrv at ski h im a 40 . Post av lj a se i p itanj e zbog eg a ostal i sl ov ensk i j ezici nisu zastu p lj eni u k orpusu. Osi m relati v no mal og broj a gov ornika, slabih kontakata sa eng leskim i bitnim j ezici ma posredni cima, j o j edna v ana i nj enica j este da sl ovenski j ezici i spolj ava j u veliki stepen slinosti , pre svega na polj u lek sik e. Ov a slinost j e oteala posao l ingv istima koj i su pokuavali da odrede tano porekl o nek ih slavizam a u englesk om , pa su upr av o zbog toga neke l ek seme oznaene samo k ao slov enske. Imaj ui ov o na um u, ne moe se isklj uiti m ogunost da upravo nek i slav izmi nepr ecizno nav edenog porekla zaprav o potiu iz t i h j ezi ka. Osim t oga, neki sl ov enski j ezici , kao na p rimer bel orusk i , rusinski i li kaupski , esto su bi l i pod dominacij om nekog drugog sl ovenskog j ezik a, to j e moglo dopr ineti tome da neki nj ihovi elementi budu ink orporirani u sr odan j ezik ili da se gr anica izmeu tih j ezika potre. K onano, ne moe se i sk lj uiti ni

16 7

N en ad T o m o v i

mogunost da su neki mrtvi sl ov ensk i j ezi ci doprineli stvaranj u poj edinih slavizama neodreenog porekla, mada j e za ov u poslednj u pretpostav ku gotov o nemogue nai v alj ane dokaze. Z naenj e slavizama
Z a v el ik i broj sl av i z ama u k or pusu m oe se k o nstatov at i da su kulturno mark irani , tj . da se odnose na realij e karakteri stine za i v ot , sv et i ku lturu na sl ovensk om pr ostor u, da veinom imaj u nisku fr ek v encij u i ne spadaj u u standar dni engleski v okabular. Skup poj mova na koj e se sl avi zmi odnose j e izuzetno heter ogen , ali se i pak moe podelit i na v i e gm pa. Prilikom analize korpusa lekseme su podelj ene na esnaest grupa, i
t o sl ed e e :

Tabel a 3. Br o j l eksema slovenskog p or ekl a u eng /eskom, j e se odnose. p rema oblasti ma na ko

16 8

S L A V I Z M I U EN G L E S K O M

Ova podela nij e k onana, j er su neke lekseme ostale neklasif i k ovane, budui da ih j e bilo nemogue svrstati u postoj ee grupe i li stv or it i nov e sa samo j edni m lanom. Osim toga, neke od pomenutih grupa se mogu podeli ti i na podgrupe, to takode neemo uiniti iz prakti ni h razl oga, al i emo ukratko obj asn iti nav edene podatk e. I zvan date klasif i kacij e ostal o j e oko dv e stotine l ek sema. r Na b o ni a e rva r k u a u o u s ada u termini i re i k v us o o e j j j j p g p , j p j p zane sa naukama, a koj i h ukupno ima 157 (22,59% od korpusa) . Od toga se na j vi e r ei odnosi na nazive minerala, premda se po broj nosti istiu i one koj e spadaj u u domen geol ogij e i srodnih d i sci plina, umetnosti , umetnikih pokreta i pravaca, nazivi nauka i naunih di sci pli na, kao i termini koj i se koriste u medi cini i farmak ol ogij i. l ak o naj v ei broj ovih leksema prema def i nicij i spada u slav izme, one su naj ee por ekl om iz klasi nih j ezika i spadaj u u slavizme prema po tome to su nastal e u slovenski m j ezic i ma, iako im j e etimoloko poreklo nesl ovensk o. Svakako, ranij e nav edena konstatacij a o kulturnoj markiranosti ne moe se odnositi na ov u grupu, ali k ao nj ene karakter istik e se mogu nav est i nisk a frekventnost i inj enica da ne spadaj u u standar dni v okabular. U nek im sl inim radovima ( Podhaj ecka 2006: 125; Podha vski , 2004: 242 ) ovakv e lek seme j ecka i Piotrov su izostavlj ene i z korpusa, ali su ubroj ane u na k orpus, i to uprav o zbog navedenog shv atanj a sl av izma, j er bi se u suprotnom mnoge lekseme lak o prepoznatlj ive kao sl ov ensk e, rec i mo cosmonaut , m orale nai van korpusa. Sl edea p o br oj nosti j e grupa koj a obuhv ata naziv e za bilj k e i iv otinj e, k oj a i ma 65 j edinica. M noge lekseme iz ove grup e odnose se na l oiu i faunu k arakteri sti ne za sl ov enski svet , mada se nalaze i one koj e f su danas frekv entne u engl eskom , kao npr. mammoth i li g her kin. Po broj u inic z t i ed a ne aos a e n ru a ko a e dn si na hranu i ie 54 od k s o o o ( ), j j g p j p j ih su neke tak oe fr ekventne il i su postale int ernacionali zmi ( npr. vodka , str oganoff , kvass). Sl edea po broj nosti j e grupa koj a obuhv ata institucij e (30 ), meu k oj ima j e naj v ei broj oni h nastalih u doba Sovj et sk og Sav eza. Grupa leksema koj e se odnose na r el i gij u ima sam o j ednu j ed i n i cu manj e od prethodne ( 29) , a u nj oj dominir aj u one k oj e se odnose na pr av osl av lj e. Sve ostale grupe, k oj e im a j u pr ek o dv adeset j edinica, obuhv ataj u lekseme k oj e se odnose na titul e (24 j edinice) , v oj sku i ostalo to ima veze sa nj om (23) i nov ane j edinice (2 1) .

16 9

N en ad T o m o v i

Z ak lj uak

Na osnovu pregleda postoj ee l iteratur e o engleskom j eziku moe se zaklj uit i da poza j mlj eni slavizmi ni su dov o lj no obraeni . U k olik o j vea diskrepanca postoj i poemo od renika, moe se konstatovati da na izmeu etimolokih odredni ca, gde se kao model esto navode razliiti slovensk i j ezici , ak i kod renika i stog izdavaa, to j e sluaj kod Webi k ovane samo k ao sl ov ensk e, bez sterovih izdanj a, da su neke rei klasi f navoenj a konkretnog j ezika, ili da u nekim sl ua j evima nij ej asno da Ii j e u pitanj u slov ensk a re. Neto manj e razlike postoj e i kod definicij a, to nas nav odi da prihvatimo milj enj e koj e zastupaj u Podhaj ecka i Piotrowsk i (2004: 250), a prema kome se def ini cij e po svoj pri l ici uglavnom zasnivaj u

na intuicij i izv ornog govornika. Ova intuicij a j e prema mi lj enj u ov ih autora i razlog zbog ega su neke lekseme unete u renike ili izostavlj ene iz legomena, nj ih, iz ega sledi da se neke mogu svr stati u kategorij u
i a k o su z a b e l e e n e u r en i k u .

i kacij u slav izama po Dalj e, literatura ne da j e nikakvu bitnu klasif znaenj u ili nek om drugom relevantnom kriterij umu. Postoj i , meutim, k ori stan hronol oki pregl ed vremena ulaska r usizama u englesk i koj i daj e Podha j ecka (Podha j ecka, 2006), koj i se moe uporediti sa i stim podacima o slavizm i ma k ao ir oj kategorij i. K onano, iako su meu slavizm ima u engl esk om dominantni rusizmi , smatramo da u dosadanj oj prak si nedostaj e sveobuhvatna analiza slav izama k ao celine ili poza j mlj enica iz drugih slov enskih j ezi ka.

17 0

SL A V IZ M l U EN G L ESK O M

L i t er a t u r a

Aj dukovi, J. ( 1997) . Rusizmi usrpskohrvatskim remcima. Pr incip i ada p tacij e.

Renik. Beograd: Fot o f utura. , .. ( 1937) . - - V I 1 .) . ( 1 . . Benson, . ( 1962) . Russiani sms i n the American Press. American S p eech, 37 .1, 4 1- 4 7. Leeming, H. ( 1968a) . Russian Words in Sixt eenth-Century Engli sh Sources (Par t 1) . Sla voni c and East-Europ ean Review, 46.106 , 1- 10 . L eem i ng, H . ( 1968b) . Russi an Wor ds in Sixteenth- Century Eng l ish Sources ( Part 2) . Slavoni c and East-Europ ean Revi ew , 4 7.108, 11- 36. Lehnert , M . ( 1977) . Slaw isches Wort gut im Engli schen. Dem Wirken H ans Holm Bi elf el dts g ewidmet. Slaw istik in der DDR, 8, 17- 6 1. Podhaj ecka, M . and T. Piotrowsk i . (2004) . Russiani sms in Engli sh (OEDBN C- L D OCE ) . I n L ew andow ska- Tomaszczy k , B . ed. Pr actical App lications in Lang uag e and Comp uters. Frankfurt am M ain: Peter L ang . 24 1- 252. Podhaj ecka, M .. (2006) . Russian Borrow i ngs in Eng li sh: Similarities and Dif ferences i n L exi cogr aphic D escripti on. In Selected Pr oceedings o f the 2005 S y mp osium on New App r oaches i n Eng l ish H istor i ca l
L ex i s (H EL - L EX ) , ed . R . W . M cConch i e et al ., 12 3- 134 . Som er v i ll e,

M A : Cascailla Proceedi ngs Proj ect. Stacy , R. ( 196 1) . A N ote on the Russian Words in an A merican Dictionar y . Slavi c and East Europ ean Jour nal , 5.2, 132- 138.

17 1

N en ad T o m o v i

I zv o r i

D i cti onary.com Unabr idg ed (v 1.1) . 2009 . Random House, Inc. [ on- line] , Dostupno preko: http ://di ct ionar v.reference.com. [ 1.6.2009] t man and J. Setter ) . 2003 . Eng l ish Pr oJones, D . ( eds. P. Roach, J. H ar th nouncing Dictionarv . 16 edition. Cambridge: Cambridge Universi ty Pr ess, ' 'h Merr i am W ebster s l l Col l eg iate Dictionary . 2003. CD ROM V 3.0 ' Merr iam- W ebster s Unabr idg ed D i ctionary . 2003. CD ROM V 3.0 Online Ety mology D ictionary . [ on line] , Dostupno preko: hl i p wu \v.ct \ m o ii line.co m [ 15. 12.2008]

Oxf ord English Dictionary . 1989. Second Editi on with the Additi on Series
1993 - 7 . C D - R O M v ersion 3 .00 , 2 002 .

rn En Mode Partr i dge, E. 2006. Orig ins - An Ety mologicaI Di ctionar v o f g

l ish. L ondon/ N ew York: Routledge.

rth n ua e. 2000. Fou th En iish La e The Amer ican Her itage Dictionar v o g g f g Edition. [ on- line] . Dostupno prek o: http :// ww w.bartlebv.conr-6 1
[ 11.3.2009]

' 4 w r D 199 96. CD ti nar on Po e C W r w W rld olle e Dic o ebste s Ne o C g , y

ROM Ver si on 2.5. Zane Pub l ishing Inc. ' n 1 . M I RA Inc. o n r . 1 6/ 998 C W r v d n ri ed Dictio a 99 ebste s Re ise U ab dg v , [

line] , Dostupno preko: http://dictionarv.rercrcnce.com [ 7.2.2009] Wells, J.C. 2000 . Long man Pronunciation D i ctionary . L ondon : Longman W ordNet 3.0, Farl ex clip art col/ection. 2003-2008. Princeton University, 7 w w.thc k htt : w D t n re o: r x In n line , os u o li art.com Fa le c. o C p p , [ ] p p rrcedi ct i onary .com [4 .3.2009]

17 2

S L A V IZ M I U E N G L E S K O M

N en ad T o m o v i

Summ ar y
S L A V I C VV O R D S I N E N G L I S H

The aim of this paper i s to giv e a brief overv iew of Slavic words in Engli sh. T he results are based on a dictionary corpus comprisi ng 695 l exemes of Slavic ori gi n. The corpus was extracted from most comprehensive dictionaries of English and cov ers all English words of Sl av ic or i gin that can be found in relevant lexicograp hical sources. The paper giv es inf ormati on about the t ime when Slav ic words w ere adopt ed in English , descri bes thei r ori gin and di st r i bution. Most of them come f rom Russi an ( 543 lexemes), whereas other si gnif i cant so urces were SerboCroat (40 lexemes) , Pol i sh (35 lexemes) and Czech ( 24 lexemes) . Slav ic words are then divided int o groups according to their meanings. We also mentioned certain shortcomi ngs in avaliable descri ptions of Slavi c words in Engl i sh, such as i mpreci se ety mologi es and def i niti ons.

17 3