Analiza trinog potencijala Internet marketing usluga malih preduze a Analysis of market potential in internet marketing sevices of small

enterprises
Andrea Ze evi 1 Dr Ankica Borota Tima 1 Dr Vojkan Vaskovi 1 1 Beogradska Poslovna kola

Apstrakt Kada se govori o poslovanju preko Interneta, po pravilu se misli na velike firme i sajtove preko kojih one obavljaju svoje poslovanje. O malim korisnicima se malo razmilja i oni ostaju na kraju doga anja. Kada kao korisnici iza emo na Internet i pokuamo da napravimo upit po kategoriji usluge u naem susedstvu naj e e e se pojaviti ute strane ali je mala verovatno a da se pojavi sajt sa kratkim prikazom koju uslugu moe da Vam ponudi lokalni preduzetnik. Rad treba da odgovori na pitanje koliko su mala lokalna preduze a uslune organizacije zainteresovani za izlazak na Internet, dali su spremni da za svoj sajt plate odgovaraju i iznos za odravanje. Ovaj podatak je zna ajan jer bi se na osnovu tog podatka proceinilo potencijalno trite za one koji se bave izradom web sajtova. Klju ne re i: konvinijentne prodavnice, IKT tehnologija, web sajt, web prezentacija, trini potencijal, investiciona vrednost, Internet marketing program.

Internet, whether they are willing to pay for their own site, are they ready to pay appropiate sum of money for maintenance of site. This information is important, because based on this data, we can make potential market estimation for those who are in business of creating web sites. Key words: convenience stores, ICT technology, Web site, Web prezentacija, market potential, investment value, Internet Marketing Program

Uvod
Tranzicija trgovine isto no-evropskih zemalja Kraj osamdesetih godina prolog veka doneo je burne promene u isto noevropskom regionu. Politi ke promene pratile su reformu privrede ovih zemalja. Posle samo dve decenije dolo je do zna ajnih promena u njihovim privrednim strukturama. Date promene najeksplicitnije su dole u naglom pove anju broja trgovinskih preduze a u prakti no svim zemljama tranzicije. Mnogi gra ani koji su ostali bez posla u trgovini su nali sigurno uto ite. Prosek za zemlje u tranziciji iznosi 140 trgovinskih preduze a na 10.000 stanovnika, dok je ekvivalnentni podatak za Evropsku uniju 90 trgovinskih preduze a. Projekcije ukazuju da e se u budu nosti ovi trendovi promeniti, tako da e do i do opadanja broja trgovinskih preduze a i prodajnih objekata, to e biti izraz konsolidacije trita i kanala marketinga. Elektronska trgovina u svetu i Srbiji Kako samo sve brzo dogodilo. Godine 1998. ve ina analiti ara je predvi ala da e nova haj-teh, veb preduze a dominirati maloprodajnom industrijom. Oni su tvrdili da e svi potroa i svoju kupovinu u budu nosti obavljati putem Interneta. Prodavnice e se zatvoriti, tvrdili su oni, zbog guvi u saobra aju, a

Abstract When we are talking about doing business over the Internet, we typically refers to large companies and websites through they conduct their business. There is little concerne about small companies. When as Internet users we go on Internet and when we try to maka a request upon Category Service, it will appear Yellow Pages. It is unlikely to apper web site with brief description of what services can offer a local enterpreneuer. This paper should answer the question of how a small local entreprises are interested in going to the

papirni katalozi e postati stvar prolosti. Me utim, videli smo da Internet nije postao revolucionarni novi prodajni format koji je zamenio prodavnice i kataloge. On je postao sredstvo koje trgovci na malo mogu da koriste kako bi dopunili ponudu njihovih prodavca i kataloga to dovodi do rasta njihovog prihoda i prua ve u vrednost njihovim muterijama. Nova evolucija poslovanja izmenila je postoje a pravila merenja uspenosti poslovanja kroz profit, prinos na investicije (ROI) i stope kontrole trokova koje su postale nedovoljne za merenje efikasnosti visokih tehnologija elektronske trgovine. Nove mere efikasnosti vezuju se za privla nost, pose enost, zadravanje i ponovne posete Web sajtovima.

sajtu Agencije za privredne registre moe se videti da u Srbiji ima registrovanih 334905 privrednih subjekata. Kada se taj podatak uporedi sa informacijom o broju od 61.655 registrovanih .rs domena to je tako e javno dostupna informacija na sajtu Registra Nacionalnog Internet Domena Srbije dolazimo do zna ajno manjeg procenta firmi koje poseduju svoj websajt. Ova nesaglasnost moe delimi no da se protuma i da ve i broj firmi ima sajtove registrovane u inostaranstvu, da oni koji su anketirani nisu dali ta ne odgovore ili da nisu razumeli pitanje.

Analiza rezultata ankete

Ukupan broj preduzetnika koji su bili uklju eni u ovo istraivanje je 42. Ve i broj pokuaja da se obavi anketiranje zavren je neuspeno jer zaposleni nisu eleli da odgovaraju na postavljena pitanje bez prisustva vlasnika. Prvo pitanje: Ocenite stepen vanosti Internet marketinga 1-7 za Va posao. Rezultati su dati u tabeli 1. Teinski koeficijent Bez zna aja 1.00 2.00 3.00 4.00 5.00 6.00 7.00 Tabela 1 Odgovori na postavljeno pitanje daju jasan znak da ve ina anketiranih shvata potrebu da se pojavi na internetu i ima svoj sajt ali jo uvek nisu dovoljno informisani ili motivisani da to i urade. Stepen vanosti Internet marketinga za ve inu je broj 4 na skali od 1 do 7, pri emu 1 ima najmanji stepen vanosti za njihovo poslovanje , a 7 najve i. Ovde tako e postoje i zna ajne razlike u tome ime se doti na firma bavi. Najmanji stepen vanosti za njihovo poslovanje ocenili su vlasnici konvinijentnih radnji (STR) to je i logi no sobzirom na to da su oni okrenuti lokalnom okruenju a korisnici su uglavnom iz okruenja. Najve i stepen vanosti ocenili su vlasnici kladionica, zatim neto manje vlasnici kafi a i manje od njih vlasnici restorana. Drugo pitanje je koncipirano tako da odgovori kakva su o ekivanja i u kom periodu anketirani o ekuju da njihov posao postane zavistan od marketinga na Broj firmi koje su odgovorile 1 6 7 4 9 3 6 6

Rezultati istraivanja
Istraivanjem je obuhva en grad Beograd s tim da je upitnik koji je za ovu priliku napravljen li no dostavljan vlasnicima konvinijentnih radnji (kafi i, fast food objekati, restorani i kladionice). Kao uzorak su izabrani objekti koji se nalaze u irem gradskom jezgru u prometnim ulicama sa intenzivnim gradskim saobra ajem (Ulica Vojvode Stepe....i sli ne). Cilj je bio da se uspostavi li ni kontakt sa vlasnikom radnje ili osobom koja rukovodi taj objekt i da se obavi anketiranje. Vano je napomenuti da je anketa imala vie pitanja koncipiranih da se istrai zainteresovanost lokalnih preduzetnika za izlazak na Internet, to jest koliko je njihovo saznanje o potrebi da postave sajt. Interesovanje je pre svega bilo vezano za procenu svesti o vanosti Internet marketinga u njihovom poslovanju. Drugo pitanje na koje ova anketa treba da odgovori je koliki je potencijal trita za firme i pojedince koji se bave izradom Web sajtova. Ovaj podatak je zna ajan jer u koliko veliki broj firmi nema svoj sajt otvara se trite za zapoljavanje ve eg broja mladih koji poznaju ovu tehnologiju i u mogu nosti su da jednostavno i sa malim ulaganjima zapo nu posao. Analizom statisti kih podataka koji su dostupni na Internetu mogu se izvesti neki zaklju ci ali se u njima pojavljuju podaci koji izazivaju nedoumicu. Istraivanje o upotrebi IKT tehnologija u preduze ima u Srbiji kae da: 97,8% preduze a u svom radu koristi ra unare dok 96,8 firmi ima i internet priklju ak gde je najve i procenat kada su u pitanju banke (100%) a najmanji kada su u pitanju hoteli i drugi turisti ki objekti (88,5%). Ovo istraivanje navodi i da 67,5% preduze a poseduje web sajt. Uvidom u javno dostupne podatke o broju registrovanih privrednih drutava i preduzetnika na

internetu. Pitanje na koje su odgovarali je glasilo: Kada mislite da e stepen vanosti Internet marketinga dosti i br.7

da samostalno rade na razvoju internet poslovanja. To dalje otvara mogu nost da im se ponudi usluga na Internetu koju bi oni pla ali a koja bi im otvorila perspektivu poslovanja na njemu. Slede e pitanje koje je postavljeno je: Da li biste prihvatili Internet program nekog drugog sajta. Ideja je da se proveri njihova zainteresovanost da iznajmljuju usluge drugih ako ve nisu zainteresovani za samostalan rad.

Ne znam 1-6 meseci 7-12 meseci 1-3 godine 4-6 godina Vie od 6 godina Bez odgovora Tabela 2

Broj firmi 2 3 3 17 6 10 1

Procenat 4.8 7.1 7.1 40.5 14.3 23.8 2.4

Odgovori na ovo pitanje deluju prili no obeshrabruju e. Samo 19% ispitanika o ekuje da u roku od jedne godine potreba za izlaskom na internet dostigme nivo neophodnosti. Tako e obeshrabruje i podatak da ak 23,8% njih gotovo da ne vidi potrebu da u blioj budu nosti napravi sajt. I ovde postoje zna ajne razlike. Vlasnici kafi a i fast food objekata smatraju da e za njih biti Internet marketing zna ajniji u periodu od 1-3godine, dok vlasnici kladionica vide veliki zna aj ve u narednim mesecima. Oko 40% ispitanika se slae da e za 13godine biti ova usluga biti od izuzetne vanosti za uspenije poslovanje.

Neopredeljen da ne Tabela 4

Broj 3 24 15

Procenat 7.1 57.1 35.7

Ovde vidimo da bi 57,1% ispitanika prihvatilo Internet marketing program nekog sajta. Ako znamo da je ukupan broj preduzetnika 6 074 ( ovaj podatak predstavlja broj preduzetnika i preuzet je od APR-a), onda je broj potencijalnih klijenata 3 468. Ovo je ve ozbiljan podatak i otvara perspektivu da se ovim preduzetnicima ponude usluge. Slede i podatak koji nam je potreban je prose na cena koja bi ozna ila vrednost ove marketing usluge. Ovaj podatak nam je potreban za izra unavanje potencijalne prodaje. Slede e pitanje je glasilo: Koliko ste novca spremni mese no da izdvojite za rad preko Interneta. Pitanje je namerno koncipirano tako da se moe shvatiti kao reklama na ne ijem sajtu ili iznos novca za odravanje sajta. Koliko bi platili za odravanje sajta .00 500.00 1000.00 1500.00 2000.00 3000.00 4000.00 5000.00 10000.00 Tabela 5 Broj Procenat

Tre e postavljeno pitanje je: Imate li sajt? Pitanje Da Ne Tabela 3 Samo 14,28% ispitanika ima web prezentaciju svog poslovanja, pri emu su kladionice na prvom mestu, zatim na drugom mestu su restorani i na tre em su kafi i, po broju web prezentacija. I ovde je evidentno da vlasnici prodavnica nemaju nikakav interes za ovakvo poslovanje. Ovde vidimo da jedan zna ajan procenat njih iako nema sajt nema ni ozbiljnog interesa da ga napravi (tabele 2 i 3). Ovo se moe tuma iti i slabom ili nikakvom obukom vlasnika ovih radnji i njihovom nespremno u da pove aju promet koriste i prednosti Internet poslovanja. Iz prethodnih razmatranja proizlazi da vlasnici radnji i lokalni preduzetnici nisu preterano zainteresovani Broj sajtova 6 36 Procenat 14.28 85,72

17 2 4 1 3 5 1 7 2

40.5 4.8 9.5 2.4 7.1 11.9 2.4 16.7 4.8

Iz tabele se vidi da 40,5 % ispitanika nije spremno da finansijski u estvuje u Internet poslovanju. Odgovori koji su dati u tabeli i prili no su iznena uju i. Vie od polovine ispitanika je odgovorilo da je spremno da finansira pojavljivanje na Internetu a 21,5 % njih bi to platilo sa 5000,00 ili 10000,00 dinara. Cene X 500 1000 1500 2000 3000 4000 5000 10000 Tabela 6 Kada se izvri prera unavanje dolazi se do iznosa od 86500 dinara i kada se to podeli sa brojem ispitanika dolazi se do podatka da je prose an iznos koji bi korisnici mese no platili za pojavljivanje na Internetu 3460,00 dinara. Ovaj iznos ako se prera una na godinu je 41619,00 dinara. i predstavlja ozbiljan iznos sa kojim se moe ra unati. Podatke o broju malih preduzetnika u Beogradu preuzeli smo od APR i nalazi se u slede oj tabeli. Preduzetni ke radnje STR Kafi i Fast food objekti Restorani Kladionice Tabela 7 *ova vrednost je manja u realnosti, jer postoji do priblino 10 kladionica (pod istim poslovnim imenom), to je do priblino 10 preduzetnika, a broj 68 ozna ava ukupan broj kladionica, jer se svaka od njih nalazi na vie lokacija u gradu, na primer kladionica Meridian se nalazi i u Zemunu i na Vodovcu, u Sur inu... Zato je kao primer za ukupan broj preduzetnika uzet broj 6074 Prethodna ispitivanja su pokazala da su korisnici spremni da finansiraju pojavljivanje na Internetu u proseku sa 3460,00 dinara mese no. Tako e je n 2654 1401 20 1999 68* 6142 f 2 4 1 3 5 1 7 2 25 fX 1000 4000 1500 6000 15000 4000 35000 20000 86500

dobijen podatak da je 59,5 % ispitanika spremno da estvuje finansijski, to zna i da je u Beogradu spremno da u estvuje 3583 preduzetnika u Internet poslovanju. Ako ovaj iznos pomnoimo sa iznosom koji su ispitanici prose no spremni da plate dolazimo do impresivnog iznosa 12 400 000,00 dinara mese no (priblino 149 miliona a godinjem nivou). Ovo je dovoljno da se otvori zna ajan broj radnih mesta gde bi se zaposlilo dosta mladih i kolovanih ljudi.

Zaklju ak
Ovo istraivanje je imalo za cilj da pokae koliki potencijal ima elektronsko poslovanje u svom najjednostavnijem obliku. Za primer je uzet grad Beograd kao najve e trite sa velikom koncentracijom mladih koji su sposobni da rade ovakve poslove ali su naalost nezaposleni. Interesantno je primetiti da vlasnici STR prodavnica imaju izuzetno mali interes da posluju preko Interneta. Ovo je posledica nepoznavanja mogu nosti koje prua ovakav na in rada. Neverovatno je da se kod nas nije odoma ilo poslovanje i prodaja putem sajta gde bi lokalni prodavci omogu ili naru ivanje preko Interneta i putem lokalnih dostavlja a distribuirali robu potroa ima u bliem okruenju. Sa jedne strane je razumljivo da vlasnici malih radnji pritisnuti konkurencijom i poslovima nemaju mnogo prilika da se uputaju u strateke analize prednosti Internet poslovanja. Sa druge strane to zna i da neko mora da preuzme ulogu edukatora za vlasnike malih radnji i lokalnih preduzetni kih firmi. Potrebno ih je upoznati sa savremenim tendencijama i pruiti im ansu da sagledaju prednosti. Ukoliko ele da se diferenciraju i opstanu na tritu, mala preduze a moraju da imaju kvalitetne Web sajtove. Tehnologija postaje klju ni faktor za vo enje politike konkurencije i trinog pozicioniranja. Na to ukazuje podatak da maloprodavci u V. Britaniji ulau u informacionu tehnologiju od 2 do 6% od ukupne prodaje. Literatura 1. Upotreba informaciono komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, dr Dragan Vukmirovi , Kristina Pavlovi , Vladimir uti , Republi ki zavod za Statistiku, 2010. http://www.apr.gov.rs/

2.