II KORPA 9-18 lekcija

9. Budetski skup B je takav skup dobara za koji vai:

B{ x
1
,x
2
| p
1
x
1
+ p
2
x
2
s p
1

1
+ p
2

2
, x
1
> 0 , x
2
> 0}

9. Ukoliko sa C oznaimo potronju radnika, sa p
C
cenu jedinice potronje, sa w
radnikovu nadnicu, sa M iznos fiksnog neradnog dohotka radnika, sa L maksimalnu
dokolicu, sa L broj asova rada , onda je vrednost stvarne potronje radnika jednaka:
p
C
C + ) ( L L w = M + L w

9. Ako je pojedinac neto ponudjac normalnog dobra I ako njegova cena poraste dok
ostale cene ostaju nepromenjene:
Tada ce njegova bruto traznja za tim dobrom ili opasti, ili ostati
nepromenjena, ili porasti

9. Ukoliko je potrosac koji maksimizira korisnost neto prodavac nekog dobra I cena tog
dobra poraste dok cene ostalih dobara ostaju nepromenjene:
On nikada ne moze postati neto kupac tog dobra

9. Vasilije raspolaze sa 10 jabuka I 5 banana. Za Vasilija oba dobra su normalna dobra.
Po tekucim cenama Vasilije je neto prodavac jabuka. Ukoliko cena jabuka poraste, a cena
banan ostane nepromenjena:
Tada ce njegova bruto traznja za tim dobrom ili opasti, ili ostati
nepromenjena, ili porasti

9. Pretpostavimo da je dohodovni efekat jaci od efekta supstitucije. Ukoliko su sva dobra,
ukljucujuci I dokolicu, normalna dobra, tada ce porast najamnine nuzno doveti do:
Smanjenja ponude rada

9. Pun dohodak pojedinca:
Jednak je sumi vrednosti njegovih neradnih dohodaka I vrednosti
njegovog ukupno raspolozivog vremena

9. Porast najamnina izaziva:
Rotiranje budzetske linije u pravcu kazaljke na satu oko tacke
pocetno raspolozivih sredstava

9. Pretpostavimo da je dohodovni efekat jaci od efekta supstitucije. Ako je dokolica
inferiorno dobro, tad ace porast najamnine dovesti do:
Smanjenja ponude rada

9. Jankova kriva ponude rada je povijena unazad..
Izabrati da nedeljno radi vise od 50 casova

9. Ako je racionalni pojedinac koji maksimizira svoju korisnost ima pozitivnu neto
tranju za nekim dobrom, i ako porast cene dovodi do porasta tranje za tim dobrom,
onda to mora biti inferiorno dobro.

9. Ako je potroa kupac jednog dobra a prodavac drugog, tada e promena cena
generisati dopunski dohodovni efekat u jednaini Sluckog zbog dohodovnog efekta
prvobitno raspoloivih sredstava.

9. Ako potroa prvobitno ima pozitivne koliine dva dobra a zatim prodaje odreenu
koliinu jednog dobra da bi dobio odreenu koliinu drugog i ukoliko nema druge izvore
dohotka, onda njegova budetska linija mora prolaziti kroz taku njegovih
prvobitno raspoloivih sredstava.

9. Ako je pojedinac neto prodavac nekog dobra i cena tog dobra opadne on moe da
postane neto kupac tog dobra.

9.Ukoliko neko ima KobDaglasovu funkciju korisnosti i nema druge izvore dohotka
osim zarade od rada, porast najamnine nee promeniti koliinu rada koju e ta osoba
izabrati. Plaa se isti iznos najamnine za svaki sat rada.

9. Ako je dokolica inferiorno dobro, tada e porast nadnica doprineti da pojedinac
vie radi (dohodovni efekat je jai od efekta supstitucije).

9. Lakiju je dozvoljeno da radi samo 8 asova dnevno na svom glavnom poslu, mada on
eli da radi vei broj sati. On uzima drugi, dopunski posao. Njemu je dozvoljeno da radi
koliko eli, ali uz niu najamninu. Ako je dokolica normalno dobro, tada e porast
najamnine na glavnom poslu smanjiti broj sati koje on provodi na drugom,
dopunskom poslu.

9. Jednaina Sluckog sa sva tri efekta u stopama promene ima oblik (efekat
supstitucije, dohodovni efekat i dohodovni efekat prvobitno raspoloivih
sredstava): ( )
m
x
x w
p
x
p
x
m s
A
A
+
A
A
=
A
A
1
1 1
1
1
1
1
.

9. Za inicijalno raspoloivu koliinu dobara
1
i

2
, sa promenom cene p
1
budetsko
ogranienje rotira oko take: (
1
,
2
)

9. Za neto tranje potroaa uvek vai jednakost:
p
1
(x
1
-
1
)

= p
2
(x
2
-
2
)

9. Cenovno-potrona kriva sadri
sve bruto tranje koje maksimiziraju korisnost potroaa, a za koje
inicijalni resursi mogu da budu razmenjeni

10. Ako sa c
1
i c
2
oznaimo nivo potronje u dva perioda, a sa m
1
i m
2
ostvareni dohodak
u dva perioda, i neka je kamatna stopa po periodu r, onda budetsko ogranienje moe
biti zapisano kao:
c
2
= (1 + r)c
1
+ m
2
+ (1 + r)m
1


10. Ako sa c
1
i c
2
oznaimo nivo potronje u dva perioda, a sa m
1
i m
2
ostvareni dohodak
u dva perioda, i neka je kamatna stopa po periodu r, onda budetsko ogranienje moe
biti zapisano kao:
c
1
= c
2
/(1 + r) + m
2
/(1 + r) + m
1


10. Ako sa c
1
i c
2
oznaimo nivo potronje u dva perioda, a sa m
1
i m
2
ostvareni dohodak
u dva perioda, i neka je kamatna stopa po periodu r, a cene jedinice potronje su p
1
i p
2
,
pri emu je p
1
= 1, onda budetsko ogranienje moe biti zapisano kao:
c
1
= p
2
c
2
(1 + r)
-1
+ m
1
+ m
2
(1 +r)
-1


10. Sadanja vrednost obveznice koja ima nominalnu vrednost od F evra i koja dospeva
na naplatu nakon tri godine, a koja donosi prinos od po x evra tokom tri naredne godine,
uz kamatnu stopu r, jednaka je:
PV = x/(1 + r) + x/(1 + r)
2
+ x/(1 + r)
3
+ F/(1 + r)
3


10. Uvek treba izabrati investiciju koja:
Maksimizira sadasnju vrednost novcanog toka

10. Ukoliko su tekuca I buduca potrosnja normalna dobra, porast kamatne stope nuzno
ce: Navesti zajmoprimce da manje zajme

10. Ukoliko potrosac posmatra jedinicu potrosnje u period 1 I jedinicu potrosnje u period
2 kao savrsene supstitute (jedan za jedan) I ukoliko je realna kamatna stopa pozitivna,
potrosac ce: Trositi samo u periodu 2

10. Porast kamatne stope nee navesti zajmodavca, koji se ponaa u skladu sa SAOP-
om, da postane zajmoprimac.

10.Ukoliko je realna kamatna stopa pozitivna, tada jedinca budue potronje moe biti
dobijena odustajanjem od tekue potronje za iznos manji od jedinice.

10.Sadanja vrednost dohodovnog toka nuno se smanjuje sa porastom kamatne
(diskontne) stope.

10.Na crteu na kome je tekua potronja predstavljena na horizontalnoj osi a budua
potronja na vertikalnoj osi, horizontalni odseak budetske linije predstavlja
sadanju vrednost dohotka ostvarenog u oba perioda.

10.Na crteu na kome je tekua potronja predstavljena na horizontalnoj osi, a budua
potronja na vertikalnoj osi, vertikalni odseak budetske linije predstavlja buduu
vrednost dohotka ostvarenog u oba perioda.

10.Ako potroa moe da uzima i daje sredstva po nekoj kamatnoj stopi, onda on moe
da donese taan plan potronje ukoliko je sadanja vrednost njegove potronje
jednaka sadanjoj vrednosti njegovog dohotka.

10.Ako je kamatna stopa po kojoj moete da pozajmite novac vea od kamatne stope po
kojoj moete da date novac nekome, va budet za tekuu i buduu potronju jo uvek
e biti konveksan skup.

10. Isaija je neto zajmoprimac kada je kamatna stopa 5%, a neto zajmodavac kada je
kamatna stopa 25%. Porast kamatne stope sa 5% na 24% moe uiniti da se Isaija
nae u gorem poloaju.

10.Intertemporalno budetsko ogranienje potroaa moe biti predstavljeno tako to e
se sadanja vrednost njegove doivotne potronje izjednaiti sa sadanjom vrednosti
njegovih raspoloivih sredstava

10. Ukoliko su tekua i budua potronja normalna dobra, porast kamatne stope nuno
e: navesti zajmoprimce da manje zajme

10. Uz postojanje inflacije, ija stopa iznosi , realna kamatna stopa, u tanom izrazu,
iznosi: (r )/(1 + )

10. Ako je potroa zajmodavac, usled pada kamatne stope i porasta stope inflacije:
tednja i blagostanje potroaa se smanjuju

10. Ukoliko je potroa zajmoprimac, usled pada kamatne stope i porasta stope inflacije:
pozajmljivanje i blagostanje potroaa e se poveati

11.10. Pretpostavimo da je godinja svetska tranja za naftom D= 10 barela godinje i
svetska raspoloiva koliina nafte se povea sa S=90 barela na S=100 barela. Ako se uz
ove pretpostavke smanji cena savrenog supstituta za naftu sa 2 na 1, tada prema modelu
intertemporalnog izbora , tekua cena nafte e se smanjiti za: 1/10

11.2. Ako ne postoji mogunost za arbitrau, kupovina imovine sa prinosima u potronji
iskljuivo kao finansijsko ulaganje: je loija od nekih drugih oblika ulaganja

11. Kamata se isplauje neprestano. Uslov za maksimalnu vrednost ume je:


11. Na savrsenom trzistu imovine mozemo tvrditi da ce se jedan oblik imovine prodavati
za 24$ za godinu dana I, ukoliko je godisnja kamatna stopa 10%, da je trenutna vrednost
imovine: 21,82

11. Potrosac koji moze da uzima zajam I da daje zajam po istoj kamatnoj stopi sigurno
preferira:
Pocetno raspoloziva sredstva koja imaju vecu sadasnju vrednost u
odnosu na pocetno raspoloziva sredstva sa nizom sadasnjom
vrednoscu, bez obzira kakav je plan alokacije njegove potrosnje
tokom dva perioda

11. Pretpostavimo da su troskovi obaranja drveca jednaki nuli I da suma raste na povrsini
koja nije pogodna za bilo koju drugu aktivnost. Kamatna stopa je konstantna I cena
drvene gradje se ne menja. Optimalno vreme za secu sume je onaj moment kada je:
Stopa rasta sume jednaka kamatnoj stopi

11.Ako je kamatna stopa 10%, onda e vrednost imovine koja daje veiti prinos od 1
godinje biti 1/0,1.

11.Potroa koji moe da uzima zajam i da daje zajam po istoj kamatnoj stopi sigurno
preferira poetno raspoloiva sredstva koja imaju veu sadanju vrednost u odnosu
na poetno raspoloiva sredstva sa niom sadanjom vrednou, bez obzira kakav je
njegov plan alokacije njegove potronje tokom njegovog ivota.

11.Ukoliko svako poseduje iste informacije, onda trite imovine koje dobro
funkcionie nee, u uslovima ravnotee, ostaviti mogunost za arbitrau.

11. Optimalno vreme za seu ume je onaj momenat kada je razlika izmeu izmeu
stope rasta ume i kamatne stope jednaka nuli.

11.Kada raste stopa prinosa na obveznice u istoj klasi rizika, onda trina vrednost
obveznice ija je kuponska stopa nepromenjena, a koja pripada istoj klasi rizika:
opada

12.1. Ako su iznosi uslovne potronje i verovatnoe realizacije tri stanja prirode
c
1
,
c
2
,
c
3
,
t
1
,
t
2
,
t
3
tada je apsolutna vrednost granine stope supstitucije izmeu potronje u
prvom i drugom stanju prirode za funkciju oekivane korisnosti koja ispunjava
pretpostavku o nezavisnosti:

c c
c c
u
u
2 2 2
1 1 1
/ ) (
/ ) (
A A
A A
t
t


12.2. Ako osiguravajua kompanija ostvaruje pozitivan profit (procentualna premija
osiguranja je vea od verovatnoe nastanka osiguranog sluaja t ), tada e pojedinac
koji je odbojan ka riziku: odbiti da kupi bilo kakvo osiguranje

12.U uslovima neizvesnosti postoje planovi uslovne potronje sa oekivanom funkcijom
korisnosti. Ako je korisnost od potronje c
1
jednaka U(c
1
) a koris nost od potronje c
2
jednaka U(c
2
), a verovatnoe ostvarivanja dva stanja pri rode su
1
i
2
, onda je funkcija
oekivane korisnosti data izrazom EU(c
1
,c
2
) =
1
U(c
1
) +
2
U(c
2
).Za ove funkcije
korisnosti GSS je data izrazom:
dc
2
/dc
1
=
1
GK(c
1
)/
2
GK(c
2
)





12. Oznaimo sa cenu osiguranja jednog evra imovine,
A
verovatnou nepovoljnog
dogaaja, sa (1
A
)=
NA
verovatnou da do nepovoljnog dogaaja nee doi, sa
GK(C
A
) graninu kokorisnost potronje u stanju nepovoljnog dogaaja, a

sa GK(C
NA
)
graninu korisnost potronje ukoliko do nepovoljnog dogaaja ne doe. Osiguraje je fer
kada racionalni izbori zadovoljavaju relacije:
/(1 ) =
A
/(1
A
) = (
A
GK(c
A
))/(
NA
GK(c
NA
))

12. Za pojedinca koji maksimizira ocekivanu korisnost, preferencije izmedju dve moguce
korpe koje su uslovljene ishodom 1:
Moraju biti nezavisne od toga sta ce dobiti ukoliko se desi ishod 2

12. Razmotrimo poznati Sankt Peterburski paradox..
Beskonacna

12. Ukoliko se poveca cena osiguranja: Ljudi ce postati odbojniji prema riziku

12. Ukoliko neko ima striktno konvkavne preferencije izmeu svih uslovnih korpi
dobara, onda on mora biti odbojan prema riziku

12. Pretpostavimo da pojedinac koji je odbojan prema riziku ima poetni
dohodak od 10 i da mu se prua mogunost da uestvuje u lutriji u kojoj moe da
dobije ili da izgubi 5 sa verovatnoom 0.5. Za ovog pojedinca ekvivalent
lutrije je manji od 10.

12. U sluaju da je osiguranje pristrasno na tetu pojedinca koji je odbojan prema riziku,
tj. ukoliko vai /(1 ) >
A
/(1
A
), gde je
A
verovatnoa nastanka osiguranog
sluaja, onda takav pojedinac:
kupuje manje od punog osiguranja koje nije fer

12. Korisnost novanog dohotka Y sa kojm raspolae pojedinac definisana je kao U(Y).
Oekivana korisnost lutrije definisana je kao EU(X) =
1
ln X
1
+
2
ln X
2
, gde je
1
+
2

= 1, a X
1
i X
2
su ishodi lutrije. Pojedinac e uestvovati u lutriji ako je:
EU(X) > U(Y)

12. Optimalni iznos osiguranja mora da ispuni uslov:
=
A
A
c
c
u
1
1
) (
c
c
u
2
2
) (
A
A


12.Ako je osiguranje dostupno po fer ceni, tada e pojedinac koji je odbojan
prema riziku biti u potpunosti osiguran.

12. Ako osiguravajua kompanija nudi osiguranje po fer ceni i ako je premija K , a
verovatnoa gubitka t tada je:

t =

12. Optimalni iznos osiguranja mora da ispuni uslov:

=
A
A
c
c
u
1
1
) (
c
c
u
2
2
) (
A
A


13.1. Obeleimo beta koeficijent neke akcije sa |
A
, a standardnu devijaciju trinog
portfolija sa
o
m
. Ukupan rizik akcije A je:
o
m
|
A


13.2. Na kratak rok: sve akcije se uvek nalaze na, iznad ili ispod trine (SML) linije

13. Ukoliko dva oblika imovine imaju iste ocekivane stope prinosa ali razlicite varijanse,
tada ce investitor koji je odbojan prema riziku uvek izabrati:
Imovinu ciji se prinosi nalaze u negativnoj korelaciji sa prinosima na
oblike imovine kojima raspolaze

13. Za investitora koji je odbojan prema riziku, krive indiferentnosti u ravni ocekivane
vrednosti I varijanse moraju biti: Konveksne

13. Ukoliko su prinosi kod dva oblika imovine u negativnoj korelaciji, tada e portfolio
koji sadri poneto od oba oblika imati manju varijansu prinosa na svaku
investiranu jedinicu novca nego oba oblika imovine posmatrani pojedinano.

13. Ukoliko aritmetike sredine nanesemo na horizontalnu osu, a varijansu na vertikalnu
osu, tada e krive indiferentnosti za pojedinca koji je odbojan prema riziku nuno
imati pozitivan nagib i biti povijene udesno.

13. Ako investirate polovinu novca u nerizinu imovinu a drugu polovinu u rizinu
imovinu sa standardnom devijacijom prinosa jednakom s , tada e standardna
devijacija prinosa vaeg portfolija biti s/2.

13. Ako investirate treinu novca u nerizinu imovinu a dve treine u rizinu imovinu sa
standardnom devijacijom prinosa jednakom s , tada e standardna devijacija prinosa
vaeg portfolija biti 2s/3.

13. Ukoliko za akciju A vai da je >1, tada ako trite poraste za 10%,
vrednost akcije A raste za vie od 10%.

13. Ukoliko za akciju A vai da je >1, tada ako trite opadne za 10%,
vrednost akcije A opada za vie od 10%.

13. Akcija A je imala sledee prinose u prethodne tri godine: 2% , 3%, -5%.
Akcija B je imala prinose: -1%, -2%, 3%. Prinosi na ove dve akcije se nalaze u
negativnoj korelaciji.

13. Ako je stopa prinosa rizine imovine r
A
, stopa prinosa na nerizine plasmane r
f
, i ako
deo x ukupne imovine, 1 s x s 1, plasiramo u u rizinu imovinu, stopa prinosa r
x

ovakvog portfolija bie:
r
x
= xr
A
+ (1 x)r
f
, pri emu je r
A
> r
f


13. Varijansa prinosa portfolija u kome je deo x , 0 < x < 1, ukupne imovine uloen u
rizine plasmane sa oekivanim prinosom r
A
, a ostatak plasiran u sigurne plasmane sa
prinosom r
f
, iznosi (varijnsa portfolija je
x
2
, a varijnsa rizine imovine je
A
2
):

x
2
= x
2

A
2


13. Za funkciju korisnosti U(, ), optimalni izbor investitora je odreen uslovom ( je
na vertikalnoj osi, a na horizontalnoj):
(r
m
r
f
)/
m
= ( c U/ c )/ ( c U/ c )

13. Rizik akcije A prema riziku itavog trita meri se koeficijentom
A
koji je odreen
izrazom (gde r
A
predstavlja prinos imovine A, dok r
m
predstavlja prinos na itavom
tritu akcija):

A
= kovarijansa (r
A
,r
m
)/varijansa r
m
, 1 s
A
s + 1

14.1 Ukoliko potroa nastoji da maksimizira Kob-Daglasovu funkciju korisnosti:
kompenzujua varijacija je vea od ekvivalentne

14. Neka je r
i
rezervaciona cena i-te jedinice dobra G. Trina cena dobra G jednaka je
p
G
. Novani ekvivalent dobitaka od razmene za potroaa (potroaev viak) je:
(r
1
p
G
) + (r
2
p
G
) + + , za r
n
p
G
> 0

14. Potroaev viak (korisnost od potronje dobra x ) u sluaju kvazilinearnih
preferencija i jedinine cene dobra y je:

14. Potrosacev visak:
Predstavlja razliku izmedju iznosa koji su potrosaci spremni da plate
I iznosa koji stvarno placaju

14. Ekvivalentna varijacija usled uvodjenja kolicinskog poreza je:
Iznos novca koji treba oduzeti potosacu pre uvodjenja poreza da bi on
bio u istom polozaju kao I nakon uvodjenja poreza

14. Ukoliko je porez jednak nuli, proizvodjacev visak pri ravnoteznoj ceni p predstavlja:
Povrsina iznad njegove krive ponude, a ispod nivoa cene p

14. U slucaju Kob Daglaovih preferencija izmedju ekvivalentne varijacije (EV) I
kompenzujuce varijacije (KV) usled uvodjenja poreza vazi sledeci iznos:
EV< KV


14. U sluaju kvazilinearnih funkcija korisnosti potroaa vai relacija izmeu
kompenzujue varijacije (KV), ekvivalentne varijacije (EV) i neto potroakog vika
(CS) vai sledea relacija:
KV = EV = ACS

14.Postoji pozitivan potroaev viak kada je ukupan iznos koji neko plaa za neko
dobro manji od ukupnog iznosa koji bi bio spreman da plati samo da ne ostane bez
tog dobra.

14.U sluaju postojanja kvazilinearnih preferencija, ekvivalentna varijacija i
kompenzujua varijacija dohotka usled uvoenja poreza su iste.

14.Ako neko kupuje 10 jedinica x i ako cena x padne za 1, onda e potroaev viak te
osobe porasti barem za 1.

14.Kompenzirajua varijacija usled poveanja cene pokazuje za koliki iznos
treba poveati dohodak potroaa da bi bio jednako dobrom poloaju kao i pre
poveanja cene.

15 U kontekstu trine tranje, maksimalna mogua cena na jednom tritu je jednaka:
rezervacionoj ceni potroaa koji osea najveu potrebu za dobrom

15.Funkcija trine tranje kod nedeljivih dobara je: prekidna (stepenasta)

15. Pojedinac koji ima kvazilinearne preferencije:
Nijedan od odgovora nije tacan

15. U opstem slucaju, agregatna traznja zavisi od:
Cena, ukupnog dohotka I raspodele dohotka

15. Ukoliko je kriva traznje linearna, elasticnost traznje:
Se menja kako se krecemo po krivoj traznje

15. Ukoliko je kriva traznje za sojom cenovno neelasticna za sve cene vece od tekuce
cene, onda ocekujemo d ace, u slucaju istih vremenskih uslova koji uticu na smanjenje
prinosa soje, ukupan prihod proizvodjaca soje:
Porasti

15. Ukoliko je kriva traznje q = a bp, onda ce odnos granicnog prihoda I cene:
Biti opadajuca funkcija prodate kolicine

15. Agregatna kriva traznje predstavlja:
Horizontalni zbir individualnih krivih traznje



15. Granicni prihod jednak je ceni ukoliko je kriva traznje sa kojom se suocava
preduzece: Horizontalna

15. Ako kolicina novca koju su ljudi spremni da potrose na neko dobro ostaje ista kada se
njegova cena udvostruci, tada je traznja za tim dobrom: Jedinicno elasticna

15. Inverzna funkcija tranje ) (x P za dobrom x meri jedininu cenu po kojoj koliina
x moe da se proda.

15.Ukoliko potroa 1 ima funkciju tranje p x 2 1000
1
= , a potroa 2 ima funkciju
tranje p x = 500
2
, tada e, u privredi koja ima samo ova dva potroaa, agregatna
tranja biti p x 3 1500 = .

15.Ukoliko potroa mora da plati svoju rezervacionu cenu za neko dobro, onda on
kupovinom tog dobra ne ostvaruje potroaki viak.

15.Ukoliko se cena menja, tada su promene u potronji na intenzivnoj granici one
promene do kojih dolazi usled toga to potroa menja koliine koje troi, ali pri
tome niti poinje da troi niti prestaje da troi to dobro.

15.Ako unesemo krivu tranje na logaritamskom papiru sa logaritmima na obe ose, tada
e nagib krive tranje biti jednak apsolutnoj vrednosti elastinosti tranje.

15.Granini prihod jednak je ceni ukoliko je kriva tranje horizontalna linija.

15.Ukoliko je elastinost tranje za normalnim dobrom konstantna, tada e porast
njegove cene za 10 centi vie smanjiti traenu koliinu ukoliko je poetna cena 1
nego u sluaju da je poetna cena 2.

15.Funkcija tranje za krompirom predstavljena je jednainom p q 10 1000 = . Ukoliko
se cena krompira promeni sa 10 na 20, apsolutna vrednost elastinosti tranje e se
poveati.

15.Cenovna elastinost tranje je data sledeim izrazom
p p
q q
/
/
A
A
= c .

15.Ukoliko je 1 <
c
p
tada ukupan prihod raste sa porastom cene.

15. Promena prihoda sa promenom cene je jednaka:

| |
c
p
q
p
R
=
A
A
1


15. Za dohodnu elastinost vai (
si
predstavlja udeo u potronji dobra i) :

1
/
/
/
/
2 2
2
1 1
1
=
A
A
+
A
A

m m
x x
s
m m
x x
s


15. Ako je cenovna elastinost tranje -1, tada je nagib cenovno-potrone krive: +1

15. Ako je cenovna elastinost tranje +1 (Gifenovo dobro), tada je nagib
cenovno-potrone krive: -1

15. Veza izmeu graninog prihoda, traene koliine, cene i elastinosti tranje data je
sledeim izrazom:
GPD(X) = p(X)[1 + (1/)], gde je s 0

15. Ludi naunik je nedavno demonstrirao nain kloniranja potroaa. Prvi pokuaj je
uinjen u malom mestu na severu Bake. Svaki graanin je dobio svog klona koji ima
identian dohodak i preferencije. Koji od sledeih stavova opisuje ta se desilo sa
funkcijom tranje za somovinom u tom mestu:
elastinost je ostala ista za bilo koju cenu

16.U kontekstu trine ravnotee, ako je na jednom tritu prodata koliina manja od
ravnotene, tada: je mogue poboljanje u Paretovom smislu

16.Gubitak na drutvenom blagostanju usled uvoenja koliinskog poreza:
poveava se sa poveanjem elastinosti tranje

16. Na jednom tritu funkcija tranje je D(p) = a bp, dok je funkcija ponude S(p) = c +
dp. Drava je uvela koliinski porez od t novanih jedinica po svakom kupljenom
komadu. Dakle, razlika cene koju plaaju kupci, p
d
, i cene koju dobijaju prodavci, p
s
,
jednak je koliinskom porezu, tj. t = p
d
p
s
. U ravnotei mora vaiti da je:
p
s
= (a c bt)/(b + d) , p
d
= (a c + dt)/(b + d)

16. Teorija ponude I teorija traznje nam govore da ako je kriva traznje blazeg nagiba od
krive ponude: Veci deo poreza snose potrosaci

16. Ukoliko je kriva ponude vertikalna, onda ponuena koliina ne zavisi od cene.

16.Kriva ponude ima pozitivan nagib. Ako se kriva tranje pomera navie, a kriva ponude
se ne menja, onda e doi do porasta i ravnotene cene i ravnotene koliine.

16.Koliina ponuenog dobra ne zavisi od nivoa cene. Ukoliko se uvede porez na promet,
tada cena koju plaaju potroai ostaje nepromenjena.

16.Ukoliko je kriva ponude horizontalna ceo iznos poreza snose potroai.

18.Ukoliko proizvodnja zavisi samo od jednog inputa koji pokazuje rastue prinose na
obim ulaganja, proizvodna funkcija je: eksponencijalna

18.Tehnoloki skup predstavlja: sve ostvarljive proizvodne planove

18.U sluaju Kob-Daglasove tehnologije, izokvante su: pravougle hiperbole

18. Ukoliko postoji konstantna ekonomija na obim proizvodnje, onda e udvostruenje
svih inputa udvostruiti koliinu dobijenog autputa.

18. Ekonomisti razlikuju dugi i kratki rok po tome to se koliina nekog proizvodnog
faktora ne moe menjati u kratkom roku, ali se moe menjati u dugom roku.

18. Ako je proizvodna funkcija data izrazom { } y x y x y x f 2 , 2 min ) , ( + + = , onda
postoje konstantni prinosi na obim ulaganja proizvodnih inilaca.

18. Ako je proizvodna funkcija data izrazom { } y x x y x f , min ) , ( + = , onda postoje
konstantni prinosi na obim ulaganja proizvodnih inilaca.

18. Ako je proizvodna funkcija data izrazom { } y x y x f 3 , 12 min ) , ( = , onda postoji
konveksnost u proizvodnji.

18. Mogue je da imamo opadajue granine proizvode svih proizvodnih inilaca, a da
istovremeno imamo rastue prinose na obim ulaganja proizvodnih inilaca.

18. Ako je faktor x na horizontalnoj osi a faktor y na vertikalnoj osi, onda je nagib
izokvante u taki (x*,y*) jednak negativnoj vrednosti odnosa graninog proizvoda x
i graninog proizvoda y.

18. Proizvodna funkcija y x y x f + = ) , ( ima konstantne prinose na obim ulaganja
proizvodnih inilaca.

18. Izokvanta predstavlja lokus taaka onih kombinacija inputa koje daju isti
nivo proizvodnje.

18. Ako je proizvodna funkcija data izrazom y
x
y x f
3 / 1
2 / 1
5 , 0 ) , ( = , onda
postoje opadajui prinosi na obim ulaganja proizvodnih inilaca.

18. Kod Kob-Daglasove proizvodne funkcije stopa tehnike supstitucije zavisi
samo od relativnog odnosa dva faktora, a ne i od njihovog apsolutnog nivoa.

18. Ukoliko se preduzee kree iz jedne take na izokvanti ka drugoj taki na istoj
izokvanti, ta se od sledeeg sigurno nee dogoditi: promenie se nivo proizvodnje


18. U svakom proizvodnom procesu granini proizvod rada jednak je:
promeni proizvodnje usled jedinine promene radnog inputa

18. Proizvodna funkcija y sa inputima xi koji su savreni supstituti je
y = a
1
x
1
+ a
2
x
2
+ ... + a
n
x
n
, gde su(x
1
, , x
n
) inputi. Ova tehnologija ima:
konstantne prinose na obim ulaganja proizvodnih inilaca
18. Kob Daglasova proizvodna funkcija je
x x x
y
an a a
n
=
2 1
2 1
, gde su (x
1
, , x
n
)
inputi. Ovakva tehnologija ima:
prinose na obim ulaganja proizvodnih inilaca jednake a
1
+a
2
+...+a
n


18. Za Kob Daglasovu proizvodnu funkciju y = x
1
a
x
2
b
, STS jednaka je:
(ax
2
/bx
1
)