Zato ne treba izuavati etiku?

Doc. dr Violeta Zubanov

Pet ne ba dobrih argumenata

Argument Milton Friedmana. Argument iz interesa; Argument oseaja; Argument moralnog razvoja; Motivacioni argumenti.

Argument Milton Friedmana

Ne ba dobar argument, kau neki, br. 1

Argument Milton Friedmana

Etiki zadatak poslovnih ljudi je maksimalizacija profita

u skladu sa zakonom.

U skladu sa tim poslovni ljudi treba da studiraju ekonomiju & moda pravo.

ne etiku.

Argument Milton Friedmana

Poslovni ljudi nisu kvalifikovani da rade bilo to drugo osim da uveavaju dobit. Drutvenu politiku treba prepustiti vladi i drugim vladinim i nevladinim institucijama. Drave su odgovorne za veinu sluajeva krenja ljudskih prava; ak i u sluajevima kad kompanije kre ljudska prava (kao npr. Shell u Nigeriji i BP u Kolumbiji), drave imaju visok nivo uea.

Kontraargument - Niko ne trai od poslovnih ljudi da kreiraju drutvenu politiku.

Samo da preuzmu odgovornost za uinak njihovih preduzea.

Argument Milton Friedmana

Poslovni ljudi nemaju pravo da rade bilo ta drugo osim da poveavaju dobit.

To je novac drugih ljudi (deoniara).

osim ako nisu istovremeno i vlasnici. Menaderi korporacije su zaposleni da bi poveali povraaj na uloena sredstva.

Samo politiki izabrani predstavnici imaju pravo da troe novac drugih ljudi na drutveno korisne projekte.
6

Argument Milton Friedmana

Kada bi deoniari vodili svoje preduzee, tada bi imali drutvenu odgovornost.

Na primer, ne naduvavati cene.

Oni ne mogu izbei svoju odgovornost zapoljavanjem ljudi koji e za njih voditi posao.

Mafijaki bos ne moe izbei odgovornost za narueno ubistvo. Etike dunosti povezane s biznisom prenose se na sve zaposlene u preduzeu.

Argument Milton Friedmana

Etike dunosti u vezi s poslom smanjuju dobit (kompanije imaju obavezu samo u odnosu na svoje deoniare i pravno okruenje u kom posluju). Svima je bolje ako posao maksimalizuje profit (ili vrednost deoniarskog kapitala). Sve drugo koi posao. to vie novca i vremena etiki osvetene kompanije investiraju u potovanje ljudskih prava, vie e izgubiti na konkurentnosti u odnosu na one kompanije koje ne vode rauna o ljudskim pravima.

Dvaput ura za profite Priznajmo jednu neoborivu injenicu iz privrednog ivota. Svi e Amerikanci imati koristi od vie profita. Vie profita pospeie ekspanziju koja e stvoriti vie radnih mesta. Vie profita znai vie investicija, to e nae robe uiniti konkurentnijima u Americi i u svetu. A vie profita znai i da e biti vie prihoda od poreza, ime e se plaati programi koji pomau ljudima kojima je pomo potrebna. Zbog toga bi vei profiti u amerikoj privredi bili dobri za svaku osobu u Americi. (Richard Nixon, 7. oktobra 1971.)

Savremena praksa se protivi ovom argumentu!

Potrebna je nova poslovna etika Dela prevare na visokom korporativnom nivou su uzdrmala poverenje graana. Broj kompanija ija je poslovna etika u sukobu s nacionalnim vrednostima je prevelik! - Dord Bu, 9. septembra 2002.
9

Argument iz interesa

Ne ba dobar argument, kau, br. 2

10

Argument iz interesa

Ljudi maksimalizuju sopstvenu korist, pojedinci su voeni linim interesom.

Poslovni ljudi ine ono to je dobro za njih.

Podstiu etiko ponaanje tako da prilagoavaju stimulans, uklanjajui sukob interesa, itd. (primer potenog policajca u SAD). Etika uputstva su irelevantna.
11

Argument iz interesa

Ovaj pogled na ljudsku prirodu datira iz tzv. kotske kole (Scottish Enlightenment 1714 1817).

A. Smit je svojim delom Bogatstvom naroda dao elemente teorije ekonomskog liberalizma.

Adam Smit je osniva klasine politike ekonomije i sam je bio etiar. Pokazao da se u kapitalizmu, najvea srea za najvei broj ljudi, ostvaruje u toku razvoja kao rezultat trine konkurencije. Ostvarujui svoje privatne interese, pojedinci maksimalno poveavaju socijalno blagostanje. Daleki odjek Smitove apologije je teorema savremene teorije blagostanja koji tvrdi da potpuna konkurencija poveava blagostanje.

12

Liberalizam odreenje pojma

2.3. Ekonomski liberalizam
(http://en.wikipedia.org/wiki/Liberal_theory_of_economics)

Individualna prava vlasnitva utemeljena ugovorom; Slobodni privredni sistem bez dravnih uplitanja; Minimalne ili nikakve intervencije vlade u privredu; Slobodno trite; Slobodno kretanje rada, kapitala i ljudi.
13

ta kae Ustav RS?

Sloboda preduzetnitva lan 83.

Preduzetnitvo je slobodno. Preduzetnitvo se moe ograniiti zakonom, radi zatite zdravlja ljudi, ivotne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije. Zatita potroaa lan 90.

Republika Srbija titi potroae. Posebno su zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potroaa, kao i sve neasne radnje na tritu.

14

Anketa Koliko je ljudi spremno da da bubreg?

63% ispitanika poklonilo bi bubreg potpunom neznancu; 29% samo lanu porodice; 8% ne bi dalo bubreg; Kada bi samo pola posto ljudi koji su izjavili da ele da poklone bubreg stvarno otilo na testiranje, to bi bilo dovoljno da sve ljude skinemo s liste ekanja. Zdravstveni sistem drave bi utedeo ogroman novac. Svaka transplatacija kota oko 100 000 USD po osobi, a njome se utedi oko 500 000 USD, to bi bilo oko 30 mlrd. USD za petnaest godina.
15

KONJOKRADICA

PRIMER - Don Smit je uhvaen s ukradenim konjem i optuen kao konjokradica. Don tvrdi da je konja kupio od nekog oveka u prolazu. Red i zakon su tek nedavno uvedeni u ovo malo mesto, a kazna za krau konja je veanje. Seoski sudija, koji je sluajno prolazio stazom van sela je jedini svedok da je Smit kupio konja. No, sudija se tamo zatekao, jer je kupovao krijumareni viski. Seljani su besni i ele da Smita primereno kazne. PITANJA Treba li sudija da bude svedok u korist okrivljenog? Ako treba, kako bi se to odrazilo na stabilnost tek uspostavljenog reda i mira? to besna rulja misli o DS, da je kriv ili ne? Kako prolaze oni koji pokuavaju da zaustave 16 razbesnelu rulju?

Argument oseaja

Bad argument no. 3

17

Argument oseaja

Etika je neto to oseate, ne neto to promiljate. Vrednosti su bazirane na linim preferencijama, ukusu, itd.

ne na racionalnim argumentima.

Oseaj za potenje i pravednost javlja se kod dece jo u etvrtoj godini, stoga nema smisla uiti etiku na fakultetu.
18

Argument oseaja

Teko je zamisliti kakav je matematiki dokaz dok ga ne vidite.

Isto je i sa etikim argumentom. Kursevi etike pokazuju to to znai razmiljati o etici. Kada je Filip pozvao Aristotela da bude uitelj njegovom 14-godinjem sinu Aleksandru, Aristotel je odgovorio da je ve prekasno.

19

PET I PET NIJE ISTO

Zamislite da stojite pored eljeznike pruge i da vidite petoro ljudi koji idu po koloseku u susret vozu, ne slutei ta ih eka. Kolosekom pored hoda samo jedan ovek. Imate priliku da okrenete skretnicu i preusmerite voz ka jednom oveku. ta bi uradili? Pokuali biste spasiti pet ivota, rtvujui jedan i veina to odobrava. Zamislite da ste na eljeznikom mostu i da jedino bacanjem tekog predmeta pod tokove, npr.debelog oveka, moete spasiti preostalih pet. Veina e vam rei da to nije ispravno, iako je rezultat isti broj spaenih ljudi. Moralna gramatika kae: Razlika je u predvienoj (u prvom sluaju voz e usmrtiti oveka na inama) i nameravanoj teti (bacanje nekoga pod tokove).
20

Argument moralnog razvoja

Ne ba dobar, argument br. 4

21

Argument moralnog razvoja

Moralni karakter se formira u detinjstvu. Do fakulteta, prekasno je za promene. Dakle, etika uputstva nemaju smisla.

22

Tri nivoa moralnoga razvoja

Predkonvencionalni nivo: prvi stepen deca ue da reaguju na kaznu (loe je arati po zidu); drugi stepen - deca ele da budu nagraena (trae pohvalu roditelja). Konvencionalni nivo: prvi stepen - dobar deko/fina curica. Uimo norme kod kue, u koli, uimo kako treba da se ponaaju dobar deko ili curica.
23

Uvek sam bio pametan momak

Nisam ja papa da moram biti u skladu sa svojom linou! "

Drugi stepen konvencionalnog nivoa (stepen reda i zakona): znamo kakav treba da bude i ta treba da radi dobar graanin u skladu sa svojom ulogom u drutvu.

24

Trei nivo

Na ovom nivou pojedinci su svesni moralnog zakona i postupaju u skladu s njim, ne zbog nagrade ili kazne, i ne zato to drugi kau da tako treba, ve zato to razumeju moralni zakon. Moralna naela prihvataju kao svoja, a ne kao nametnutu obavezu. Veina ljudi, ali i preduzea, deluje na drugom nivou moralnosti (tako je npr. ropstvo bilo moralno prema konvencionalnim moralnim normama koje su u to vreme vaile na Jugu).
25

Argument moralnog razvoja

Mi ne treba da dokazujemo da etika uputstva menjaju karakter.

Samo da menjaju ponaanje.

Mogu li uputstva na fakultetima promeniti ponaanje? Ako ne, Zatvorimo sve fakultete!

26

Argument moralnog razvoja

Imamo priliku da razmiljamo o problemima pre nego to se obrue na nas. Uimo o posebnim temama.

Odgovornost za proizvode, zaposlene, intelektualno vlasnitvo, zatita okoline, pitanja razliitih kultura.

Uimo kako da artikuliemo etike argumente.

To pomae u oslobaanju pritiska da bi se postigao kompromis.

27

Argument motivacije

Ne ba dobar argument br. 5

28

Argument motivacije

Studenti turizma ne ele uzalud da troe vreme u prouavanju etike.

Oni bi radije to vreme iskoristili na nastavi iz kulturnih prostora ili na praksi u nekom preduzeu/agenciji.

Uenje je 90% motivacija. Znai etike smernice ne mogu da uspeju.

29

Argument motivacije

Uobiajeni odgovor: uveriti studente da e dobrim radom dobro proi.

Dakle, isplati se neto znati o etici. Etiko ponaanje nije uvijek nagraeno. Da jeste, etike ne bi ni bilo.

Problem ovog odgovora je u tome to:

30

Argument motivacije

Moj odgovor: Ja nisam ovde da vas uveravam da treba da budete etini.

Finansijski strunjaci ne pokuavaju da uvere studente da treba da zarade novac.

Oni pretpostavljaju da studenti to ele i ue ih kako da to i ostvare..

Isti je sluaj i s etikom.

31

Argument motivacije
Pretpostavljam da studenti ele da svet uine boljim.

Etika je alatka koja vam moe pomoi da to i uinite. Napoleon Bonaparta je rekao: Na svetu postoje samo dve sile, ma i duh. U dugoj trci ma e uvek biti poraen od duha.

32