1 Milo Kneevi KOSOVO U SRBIJI SRBIJA U EVROPI Proalbanska eristika kosovskog problema Tamne strane eristike diplomatije Danas

s u Srbiji veina ljudi razmilja o Kosovu i svi su zabrinuti zbog Kosova. I mada izgleda kao da je sve bitno ve promiljeno i reeno poneko se odvai da jo poneto napie o Kosovu. Kosovo i Metohija (skraeno KiM) je, dakle, stalna tema, i to ne obina politika nego opsesivna egzistencijalna tema ovdanjeg dela evropskog sveta.1 U ovom asu se namee snaan utisak diplomatske hitnje da se na Kosovu jednom za svagda okona ono to prema procenama monika predugo traje i to bi, ukoliko potraje makar i na kratko, nepopravljivo pogoralo ionako ravo stanje. Izgleda kao da je raspoloivo vreme sporog i dubokog razmatranja kosmetskog problema izmaklo. U ovom asu, u prvim mesecima 2006. godine, dakle, sa raznih zainteresovanih strana se uporno nastoji na konanom raspletu kosmetskog Gordijevog vora koji je, podseanja radi, haotino zaplitan u prethodnim decenijama i vekovima. Evropske zablude o Kosovu i Metohiji i Srbiji nisu samonikle iz nezainteresovanosti i neznanja, nego su dugo sejane iz pragmatinih i koristoljubivih razloga. One, na alost, i dan-danas isijavaju iz uarenog jezgra ozloglaenog balkanizma koji je na junoslovenskom prostoru naglo oiveo u postkomunistikom razdoblju. Dogodilo se to na samom poetku jugoslovenske secesione krize, zatim je trajalo tokom kombativnog tranzita kroz federalnu formu drave i, naposletku ne prestaje da se dogaa tokom socioekonomske tranzicije na postjugoslovenskom srpskom prostoru. Otuda, kada je re o Kosovu i Metohiji, upotreba pojma zablude moe biti samo uslovno tana, jer se zastupani stavovi ne iskazuju toliko kao zablude, koliko kao prepoznati i plasirani demopolitiki, geoekonomski i geopolitiki interesi. U korenu prie o zabludama su, dakle, interesi. Zato je potrebno otkloniti naivna oekivanja, jer manje-vie svi zainteresovani znaju ono to je neophodno o KiM, pa neznanje istorije i previanje injenica savremenog doba ne bi vie smelo da bude alibi za politiku nemo.2 Ve na poetku moe se postaviti pitanje koliko su predstave koje vladaju u mnjenju o Srbiji i Kosovu i Metohiji, plod omaki, nenamernih greaka ili zabluda, a koliko svesno konstruisanih neistina? U odgovoru na to pitanje korisno je pribei saznanjima eristike dijalektike koja potie iz topikog dela retorike.3 Najjednostavnije reeno, eristika kao deo retorike je rasuivanje i ubeivanje putem silogizama ije su premise neodreene, dvosmislene, netane, poluistinite ili ak lane, a zakljuci na prvi pogled formalno ispravni i sadrinski tani.4 Zato je istraivanje ve i prvih slojeva logikih kontradikcija i
1

Ovaj lanak je deo iz obimnije studije koja e kao knjiga da izae u izdanju Instituta za politike studije iz Beograda. Bogdanovi Dimitrije, Razgovori o Kosovu, glava Neznanje i zaborav u slubi neprijatelja, str. 53-70, izdanje pisca, Beograd, 1986. Takoe: Samardi Slobodan, Stvarnost i fikcija Kosova i Metohije, glava Neznanje i oportunizam kao proizvoai fikcija, str. 5-7, Analize, Nova srpska politika misao, godina 1, br. 3, str. 5-13, Beograd, 2005. 3 Aristotel, Organon, peti deo Topika, str. 371-585, glava Korist dijalektike, str. 373, Kultura, Beograd, 1965; takoe, Aristotel, Retorika 1/2/3, Retorika 2, glava Metode uveravanja zajednike svim vrstama besednitva, str. 194-198, Retorika 3, glava Uveravanje, str. 328-335, Svetovi, Novi Sad, 1997. 4 openhauer Artur, Eristikja dijalektika. Ili umee kako da se uvek bude u pravu objanjeno u 38 trikova, Svetovi, Novi Sad, 1997.
2

2 govornih kontroverzija u stavovima diplomatije koja se slui eristikim zakljuivanjem povodom kosovskog problema, od izuzetne saznajne i praktine vanosti. Stavovi o Kosovu, ne ispoljavaju se toliko kao pogrene predstave, predrasude ili zablude, koliko kao smiljeni trikovi zainteresovanih diplomata i pristrasne diplomatije koja se, u skladu sa primenom pravila eristike retorike, moe nazvati eristika diplomatija. Tako se uz ping-pong diplomatiju, atl diplomatiju, buldoer diplomatiju, holbrukovanje i sl., na osnovu presudnih osobina u pogledu smiljenih (ne)tanosti i prikrivenih ubeivakih namera, moe govoriti i o kosovskoj eristikoj diplomatiji. Uspenom primenom neistinitih premisa i zakljuaka eristike diplomatije stvaraju se podesne okolnosti za neometano izdvajanje Kosova i Metohije iz dravnog sastava Srbije. Mada je KiM posle vojne intervencije de facto izdvojeno iz Srbije, jo uvek nije obesnaena meunarodnopravna norma da je de iure integralni deo Srbije. Zato se ucenjivakim sredstvima tei stvaranju realnog prava osamostaljenja Albanaca na delu srpske dravne teritorije. Podloga tog prava je u pravu naroda na samoodreenje i samoopredeljenje do otcepljenja.5 Upravo zbog te svrhe su vremenom oblikovani eristiki silogizmi, sa zavaravajuim trik zakljucima kojima se nastoji na delegalizovanju i deligitimizovanju Srbije u odnosu na KiM. Re je diskursivnoj praksi razvlaivanja Srbije na KiM i priznavanju prekogranine izmetenosti Kosova iz Srbije. Nareena praksa sadri optu diskriminaciju srpske populacije u odnosu na albansku. U stvarnom ivotu KiM, ta diskriminacija oznaava uobliavanje sramotne vrste novoevropskog aparthejda na odvojenom delu Srbije, iskljuivo za Srbe i druge nealbance. Odatle, eristiki diskurs o Kosovu - mada se, to je i razumljivo, takvim ne prikazuje - zapravo oliava nesimulovanu opasnost ivotne ugroenosti svih nealbanaca, a pre svih Srba, usred netolerantne mononacionalne tenje albanskih masa i politike elite. Otuda je, zarad boljeg razumevanja najupadljivijih protivrenosti i neistina (u stvari lai!) u kosovsko-metohijskom problemu, potrebno je podrobnije razmotriti tipove diskursa kojim se problem obuhvata, razmatra i, na ovaj ili onaj nain, retoriki razreava. Tim vie je neophodno ukazati na tamne strane eristikih silogizama i eristike diplomatije. Poneki od tih trikova pojavljuju se u obliku upadljivo protivreenih stavova koji se izriu jedan za drugim ili istovremeno, u zavisnosti od retorike potrebe i situacije. U logikom pristupu problemima ti silogistiki dubleti izazivaju posebnu zbunjenost na srpskoj strani. Smerovi albanske volje se pred srpskim pregovarakim oima toboe, razgranavaju i prepliu, zastupaju oprena miljenja ... Nita od toga nije tano. Ali, da bi se uvidela neistinitost krajnih ciljeva i samog postupka pregovarakog argumentisanja potrebna je izvesna antieristika pedagogija usmerena na to preciznije razlikovanje kosovskih privida od sutine. Nareena ukrtena viesmislenost eristike diplomatije moe biti ilustrovana obiljem konkretnih primera, od kojih e tek nekoliko biti skicirani u tekstu. Proalbanski stavovi izneti u meunaslovima stavljeni su pod znakove navoda, jer izraavaju eristike premise i zakljuke koje izriito zastupaju albanski i proalbanski lobisti. Poimo zato redom.6
5

Kneevi Milo, Albanska fantazma prava na otcepljenje, zbornik Manjine u meunarodnim i dokumentima SR Jugoslavije, str. 83-105, SPS Srbije GO Beograda, Beograd, 1998 6 Od etrdesetak uoenih i predstavljenih eristikih silogizama o Kosovu i Metohiji, u ovom radu je skraeno prikazana nekoliko najupadljivijih i najuticajnijih. Ostali eristiki silogizmi koji tvore eristiku diplomatiju u celini su predstavljeni u tekstu knjige.

3 Potrebno je uvaiti kosovsku stvarnost ili stvarne prilike na terenu Ponimo od stvarnosti jer, bez obzira na sve, stvarnost na poetku i kraju svega pobeuje. U politici je realnost sve i svja. Ko ne uvaava realnost i u svojim politikim akcijama ne polazi od realnosti, omauje i strada. Ali ta je kosovskometohijska realnost? Zna se da je teka, za Srbe i druge nealbance preteka, ak neizdrljiva, ali kakva je do utanine ne zna se dovoljno. Ko, uostalom, prepoznaje i ko odreuje injenice kosovske stvarnosti? Ma koliko izgledalo razumljivo diplomatsko nastojanje na stvarnosnoj pragmatici nije lieno protivrenosti. Negativna kosovska zbilja se prikriva od oiju spoljanjeg sveta, a onda od tamonjih Srba trai usaglaavanje sa onim to ih je nekanjenim albanskim nasiljem i nepravdama upropastilo i unesreilo.Otuda nije toliko re o politikom realizmu koliko o cininoj realpolitici. Ova pojmovna distinkcija je bitna; u pitanju je sutinska razlika dva tipa realnosti. Dok politiki realizam oznaava ono politiko stanje u kome se pragmatini oslonac trai u najverovatnijim, najpovoljnijim i najboljim mogunostima, dotle realpolitika u osloncu na mo, silu i snagu, see preko stvarnih mogunosti fakticiteta. To prekomerno pruanje moi omoguuje sila praktikovana kao represija. Realpolitika u skladu sa vlastitim ciljevima i sa nadmonog stanovita negira i pozitivira stanja u koje se svojevoljno uplela, ili koje je pre toga proizvela. Upravo to se dogaa sa Kosovom i Metohijom. Od Srba se na KiM trai ivotno neprihvatljivo i moralno nemogue, da se saglase sa realpolitikom koja ih ponitava u jednoj u svemu neljudskoj situaciji. Eristiko polazite je da Srbi nisu sposobni da uvide prave odnose u kosovskoj stvarnosti. Diplomatski manevar tog tipa opravdava se tobonjim politikim realizmom koji bi Srbi na Kosovu trebali da usvoje kao sopstveni obrazac, edabi uopte preiveli u realnoj istorijskoj situaciji. Kakva je onda ta stvarna situacija i taj realizam, ako srpska nesaglasnost sa njima nagovetava potpuni ljudski krah i bioloki nestanak? Evo ta o kosmetskoj stvarnosti navodi lan srpskog pregovarakog tima Sandra Rakovi Ivi: Danas na Kosovu i Metohiji ivi 142.000 Srba i drugih nealbanaca u 112 enkalva, a broj Albanaca je neto iznad 1,5 miliona. Iz pokrajine je proterano 230.000 Srba i drugih nealbanaca posle juna 1999, broj povratnika je manji od 12.000, a boj onih koji su napustili KiM u proteklih 6. godina iznosi 20.000. Srbi su u potpunosti oieni iz svih urbanih sredina sem iz severne Kosovske Mitrovice, jedinog multietnikog grada na KiM u kome Srbi ine veinsko stanovnitvo. Prema katastarskim knjigama 60% zemljita na Kim je srpsko.7 Da li navedene injneice tvore realnost koju pognute glave valja prihvatiti, ili je pak, realnost koju je jedino mogue prihvatiti s one strane nasilnike i amoralne realpolitike? Za Srbe sa Kosova u Srbiji otpor injenicama neljudskog stanja koje je proizvela realpolitika svakako nije okasnelo opredeljenje za naivu, romantizam ili utopizam, nego pre svega, razlono moralno stanovite ugroenog dela srpskog naroda koji ne pristaje na pokoravanje i nestanak. Oigledno je da se ubeivaki silogizam uvaavanja kosovske svarnosti ne odnosi na uvaavanje onoga to je u toj stvarnosti iole dobro i kao koegzistentno prihvatljivo, nego na priznavanje neprihvatljive sile koja je uzrokovala poredak nepravde i nasilja. To je fundamentalna kontradikcija realpolitike i politikog realizma od koje, na alost, polaze oni koji se zalau za trijumfalnu nepravdu kao jedinu stvarnost Kosova izvan Srbije. Na
7

Rakovi Ivi Sandra, Srpski argumenti u pregovorima glava Faktiko stanje, str. 43-44, Analize, Nova srpska politika misao, godina 1, br. 3, Beograd, 2005.

4 prikazanoj eristikoj obmani srpskog priznanja realnosti ovekoveila bi se albanska ikana i zulumi, a onda bi iznueno priznanje takvog stanja dobilo neprikosnovene Srbi bi u svakom sluaju trebalo da budu zadovoljni demokratskim reenjem kosovskog problema Demokratija je bitna jer pomou nje se stie opravdanje politike moi i stamenosti i snage vlasti. Ko u Srbiji ima ita protiv demokratije? Malo ko i malo ta! Pa zar se sve politike snage u Srbiji ne deklariu kao demokratske? Oko toga u partijama, pokretima i meu politikim liderima skoro da nema nedoumica, jer je opti smer razvoja politikog pluralizma i parlamentarnog ivota u Srbiji prodemokratski. Svi problemi sa kojima se suoava savremena Srbija postavljeni su u demokratski kontekst ali se demokratija - to je takoe demokratski - razliito razumeva i praktikuje. Dok ogromna veina u Srbiji smatra da je upravo demokratija razlog zbog koga bi KiM trebalo da ostane u sastavu Republike, malobrojna manjina misli drugaije. Mnogi su u poslednjih petnaestak godina pokuavali da Srbiju i Srbe podue umeima demokratizacije! Srbi su itavu dekadu proveli sluajui o vrednostima i idealima evropske demokratije, kao da su beskrajno udaljeni od njih i kao da su jedini balkanski i evropski narod koji nikada nije iskusio ari demokratskog ivota. Srbe su na demokratiju potseali i oni koji je nikada nisu istorijski upoznali, a meu njima pre svih i posle svih Albanci. Zar je potrebno potseati da je albansko demokratsko iskustvo ravno nuli. Albanija kao matina albanska zemlja nikada nije uspela da se konsoliduje kao demokratska drava, nasuprot tome, od kako postoji bila je manipulativno vezana za velike sile, a iznutra neuredna laboratorija autroritarizma i despotije. Albanija nije uspela da se demokratizuje ni posle smrti poluvekovnog diktatora Envera Hode.8 Otkuda onda to da se na Srbima i Srbiji tako i toliko iivljavaju predstavnici onih naroda i drava, iji su glavni doprinosi evropskoj istoriji bili u domenu izazivanja regionalne nestabilnosti, socijalnog haosa, politikog autoritarizma, totalitarnih ispada i despotskih vladavina? Kako je uopte bilo mogue da se dogodi istorijsko posunovraenje da najzaostaliji u tokovima nacionalne i dravne emancipacije sole pamet onim nacionalnim i politikim kolektivitetima koji su u nastojanjima socijalnog i politikog osloboenja skoro bez ostatka uloili i potrolili svoje istorijsko bie? U vremenu rasrpsnua Jugoslavije, svaka ona politika elita koja je stupila na stazu separacije u evrokratskim krugovima je proglaavana za regionalne ampione demokratije. Svi oni koji su na bilo koji nain nastojali na celokupnosti jugoslovenske federacije omalovaavani su kao antidemokrati i totalitarni integralisti. Integralizam je simbolisao nedemokratiju, dok je separatizam maskiran borbom za demokratiju. U toj ideolokoj perverziji odnosa celine i dela, separatizam se pojavljivao kao prodemokratski put, a integralizam kao nedemokratski orsokak. Tako je, na alost i sada, jer se odvajanje Kosova od Srbije meu proalbanskim lobistima predstavlja kao jedino demokratsko reenje. Zato je odvajanje Kosova od Srbije dokaz demokratije, a ostanak Kosova u Srbiji nedemokratski in? Moe li se na to pitanje uope verodostojno odgovoriti? Zato tanije ne bi bilo obrnuto, da je dezintegrisanje Srbije odvajanjem Kosova mimo volje veine naroda u Srbiji nedemokratsko, kao to ni pozivanje na volju albanske
8

Vikers Miranda, Petifer Dejms, Albanija. Od anarhije do balkanskog identiteta, glava Kriza jednopartijske drave posle smrti Envera Hode, 1985-90., str. 10-33, Nea, Beograd, 1998.

5 manjine sa KiM ne moe biti demokratsko. Kako se uopte moe opravdati izopaavanje manjinske volje Albanaca Srbiji u veinsku volju na KiM? Jedini mogui nain je da se pre demokratskog reenja nasilno, to znai izrazito nedemokratski pretpostavi ve izvreno izdvajanje Kosova iz Srbije, a onda mu se naknadnom prodemokratskom kozmetikom namakne demokratski imid. Ali i takva presumpcija kosovske nezavisnosti je izrazito nedemokratska. Oigledno je da se stavovi o demokratskim vizurama kosovskog pitanja, u zavisnosti od sueljenih strana, pretpostavljenih tokova i sadraja demokratizacije veoma razlikuju. Veinsko stanovite u Srbiji je da bi ostanak KiM u sastavu drave bila snana potvrda vrednosti srpske i evropske demokratije. 9 Dravno pitanje je usko povezano sa demokratijom kao oblikom politikog ivota. Odatle ni dravno pitanje u Srbiji ne bi trebalo shvatiti kao suprotnost demokratiji. Demokratija i drava nisu u odnosu iskljuivosti, o emu svedoi rairena svest da se demokratija kao najoptiji koncept moe upranjavati samo u davi a ne izvan nje. Ali, i pored iznetog stava o odnosu ustrojstva drave i demokratskog ivota ispoljavaju se i bitno drugaija miljenja. I u Srbiji postoje, dodue znatno rea, stanovita da je upravo odricanje od Kosova neizbena zaloga dalje srpske demokratizacije, jer svako nastojanje na tobonjoj srpskoj svojini nad Kosovom osnauje ovdanje autoritarne impulse.10 U prikazanom eristikom silogizmu upadljiva je neobrazloena alternacija, u kojoj posle premise zadranog srpskog suvereniteta na KiM, sledi druga premisa koja ukazuje na iskljuenje demokratije u vankosovskoj Srbiji, da bi se u eristikom zakljuku istakla navodno demokratska nunost odricanja Srbije od Kosova. U tom tipu argumentacije samo potpuno srpsko povlaenje sa Kosova moglo bi da dokae snagu demokratske Srbije bez Kosova. Time to bi se trajno odrekli Kosova Srbi bi, navodno, pokazali da su se dozvali pameti i dokazali svoja evropska i demokratska ubeenja. Isto tako, desrbizacija Kosova bila bi protumaena kao rezultat nezaustavljive demokratizacije, a ne sramnog albanskog aparthejda, terorizma i svakovrsnog nasilja nad Srbima. Potrebno je postii postavljene standarde pre ostvarenja bilo kakvog statusa itav tok jugoslovenske secesije bio je nestandardan, kao to je izvan svih meunarodnih standarda i pokuaj izdvajanja KiM iz Republike Srbije. I pored nestandardnosti koja je obeleavala jugoslovenske ratove, ispunjene egzistencijalni haosom, neprekidnim iznenaenjima i preokretima, u dosadanjim istorijskim interpretacijama su ipak uoene neke od determinanti, i u izvesnoj meri objanjena logika sukoba. Standardi o kojima se povodom Kosova toliko govori, deo su globalistikog trenda politike i ekonomske standardizacije, unoenja reda i predvidljivosti u okvirima tzv. kriznog menadmenta. U globalnoj i regionalnoj politici akteri moi postavljaju uslove i pravila kojih se podreene strane moraju pridravati. Superiorne aktivnosti standardizatora seu u sve bitne domene ivota standardizovanih, ali se ipak najvie tiu politike. Odatle je standarde
9

Takvo miljenje zastupa Slobodan Antoni koji smatra da bi nezavisno Kosovo 2006. bilo sudbinska greka i nepotrebno nasilje koje Srbija ne bi preivela. I emu uopte tolika urba? Ako Srbiji neete uopte nita drugo da date, dajte joj makar vreme. Vreme potrebno da demokratske snage u njoj naprave kakav takav identitet. Sa novim identitetom demokratska Srbija e moda uspeti da preivi nezavisnost demokratskog Kosova za dvadeset, ili trideset godina. Ali, pre toga Kosovo mora biti demokratsko. I Srbija mora biti demokratska. Antoni Slobodan, Nezavisno Kosovo 2006. sudbinska greka, str. 42, Analize, Nova srpska politika misao, godina 1, br. 3, Beograd, 2005. 10 O tome: Behjuljaj Beaj, Ostanak Kosova sputava demokratizaciju u Srbiji, str. 65-70, Srpsko-albanski dijalog. Ulcinj, 23-25. jun 1997. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, oktobar 1997.

6 koji bi trebalo da budu dostignuti na Kosovu potrebno shvatiti kao deo napora evroamerike integracije regiona u vlastite civilizacijske i geopolitike sklopove. Evropska unija je takoe utvrdila vlastite standarde lanstva i standarde kandidature, ali je uoljivo da postoji i trea vrsta bitno drugaijih standarda koji se uspostavljaju na fragmentovanim i konfliktnim podrujima. Standardi koji se zahtevaju od KiM spadaju upravo u ovu treu vrstu najteih i netipinih standarda. Re je o standardima smirivanja i ureenja stanja na jednom visoko neuralginom i tradicionalno konfliktnom podruju, na kome su, uzgred reeno, suprotstavljene strane vekovima ispoljavale vlastite standarde koje drugi najee nisu prihvatali. Odatle je razumljivo da standardi, ma kakvi bili, ne mogu biti postignuti pre odreenja statusa, a da time budu brzo i lako zadovoljene obe strane. Ekonomski, socijalni, kulturni, religijski, politiki i bezbednosni standardi ivlja na sadanjem KiM su daleko od ostvarenosti, a neljudsko stanje veoma daleko od onoga kakvim bi trebalo da bude.11 Dok se Albanci toboe zadovoljavaju postojeim stanjem samo radi postizanja konanog cilja, nealbanci, a pre svih Srbi, nalaze se u poloaju izvan svih standarda, koji vie nalikuje mranom Srednjem veku nego postmodernom tehnotronikom dobu. ta su onda postavljeni standardi za Albance koji ulepavaju runu situaciju, a ta za one koje neulepano dre izvan i ispod svih standarda? Retorika motorika postizanja standarda ima dve pregovorake i diplomatske funkcije. Prva se odnosi na taktiko prolongiranje donoenja bitnih odluka, sa argumentom da posle monitoringa i supervizije postavljeni standardi jo uvek nisu postignuti. Druga funkcija je neprestalno ukazivanje zainteresovanim stranama da je najvanije postii poboljanje na terenu i da je to jedini ispravan put kao reenju kosovkog problema. Zahtev za ispunjenjem standarda bi, u stvari, trebalo da ukae na volju meunarodnog inioca da se kosovsko stanje promeni do mere obostrane prihvatljivosti donoenja konane odluke. Iznetom ne bi mogao da bude stavljen nijedan prigovor, da ne deluje vie ozbiljnih manjkavosti. Kakvo ispunjenje standarda moe da maskira odlunu tenju Albanaca da na oigled Balkana i Evrope naprave sopstvenu nestandardnu dravu u Srbiji? I da li ispunjenje postavljenih standarda vodi ka albanskoj nezavisnosti, ili povratku pod jurisdikciju Srbije? Ako je prvo u pitanju, moe li se pristati na ispunjenje standarda samo da bi Albanci napravili nezavisnu dravu Kosovo! Svakako ne, i to odmah treba rei! Druga mana standardizacije kosovskog konflikta je jo ozbiljnija. Poetnim stavom je odreen jasan i taan redosled ciljeva: standardi pre statusa, da bi pre poetka pregovora i u njihovom toku redosled prvo relativizovan, a onda volebno izmenjen u obrnuto status pre standarda? Krivotvorenje redosleda ciljeva u potpunosti je neprihvatljivo! U prikazanoj situaciji primetna je i asimetrija i neuravnoteenost srpsko/albanskog poloaja u procenjivanju realnog stanja. Polazi se od prepoznavanja albanskog inioca kao presudnog aktera strategije standardizacije. Pri tom se ne ukazuje na potpunu nestandardnost njihovih krucijalnih tenji. Zanemaruje se osnovna pretpostavka za ispunjenje standarda, a to je da se Albanci manu svojih separatnih standarda koje su uspostavili prema ostalim stanovnicima KiM, Srbima i drugim nealbancima. Re je, naravno, o politici separatizma, represije i aparthejda. Moe li se oekivati takva albanska
11

Samardi Slobodan, Stvarnost i fikcija Kosova i Metohije, glava Borba oko standarda, str. 10-12, Analize, Nova srpska politika misao, godina 1, br. 3, str. 5-13, Beograd, 2005.

7 uviavnost, moe li se takav odustanak Albanaca od nezavisnosti Kosova uopte dogoditi? Meunarodni inioci su uspostavili sistem nadziranja i procedure provere ostvarenosti standarda, odredili linosti koje se time bave i povremeno podnose izvetaje nadlenim telima o primeni standarda. itav postupak je stvoren da bi se posle povrde da su standardi ispunjeni prelo na sledeu fazu. Ukoliko se standardi ne postignu, odlae se odreenje konanog statusa. Ili, usled nestrpljenja faktora moi, moe biti primenjen i nikada usvojeni obrnuti redosled, brzog odreenja statusa i kasnijeg dostizanja standarda? Na taj nain bi se primenom realpolitike izvrila presudna eristika preinaka. Rasuivanje tee ovako: imamo stanje onako kakvo je, poznato i priznato, pravno utvreno, ali je sada zarad breboljnog konanog stanja ili statusa, potrebno zanemariti nepostignute standarde. Iako ljudski standardi ni izdaleka nisu postignuti, usred diskriminacije, segregacije i aparthejda nad Srbima, bez ikakvog obrazloenja i garancija tvrdi se da je mogue postii zavrni status. Premetnuti zakljuci eristike diplomatije status pre standarda ili status uz nepotpuno postignute standarde, u potpunosti su neprihvatljivi. Pregovori bi trebalo da se zavre odreenjem konanog statusa Sve to je poelo trebalo bi da se zavri; sve to tee najee pronae utoku. Samo bi ispunjenje standarda moglo da okonaeno, dok bi odreenje statusa pre ispunjenih standarda bilo prolazno, dakle neokonaeno. Upravo zbog nepostignutih standarda, vanstandardno odreeni status Kosova je krhk i privremen. Budui status KiM ne mora da bude i konani status, jer je konani status ve sadran u nepromenjenom meunarodnopravnom statusu unutar Srbije. Otuda bezono realpolitiko zastraivanje tzv. konanim statusom mnoge potsea na stravu konanog reenja. Da li je umesna analogija sadraja kovanice iz aktuelnog diplomatskog argona sa zloudnim odreenjem holokausta? Mogu li se te dve pojave porediti? Za mnoge Srbe, napaene rtve albanskih progona i aparthejda na Kosovu, mogu. O kakvom konanom statusu, odnosno reenju bi moglo biti rei? Da li je finalni status Kosova neko diplomatsko milovanje i pomilovanje, ili je, u stvari, zavrni udarac dezintegracije Srbije? Zato se tako grozniavo traga za konanim statusom ili reenjem, svejedno, i to ba sada, kada ono ve odavno postoji u dravnopravnom i ustavnom odreenju Srbije i njenom priznatom meunarodnopravnom poloaju. Potraga za finalnim statusom se odvija jer deluje frapantna nepodudarnost izmeu meunarodnog prava i meunarodne politike, odnosno globalne i regionalne geopolitike! Upravo iz nesklada izmeu pravnog tretmana Srbije (sa Crnom Gorom) kao suverene i teritorijalno integrisane drave, i realpolitike desuverenosti i dezintegrisanosti, izvire politika finalnog statusa. Ono to je nekada finalizovano u srpskoj dravi definalizuje se i pretvara u otvoreno, privremeno i neizvesno pitanje. Stvara se mjenje kao da status Kosova i Metohije u Srbiji ne postoji i da nikada nije postojao. Finalni status KiM-a se ne prepoznaje i ne priznaje u Srbiji, nego se za njim traga posebno, eksteritorijalno za Kosovo izvan Srbije. Nareeno je mogue jer ni sama Srbija kao zemlja, u evroamerikim krugovima nije stekla finalni status, o emu se manje raspravlja! Ukoliko bi se analiza problema finalnog statusa usredsredila samo na meunarodno pravo, bila bi napravljena odsudna greka. Jer, diplomatska, realpolitika i geopolitika igra oko statusa je po svojoj prirodi izrazito metapravna, a ne, kako se moda oekuje i istie, striktno pravna. Pravo je geopolitikim igraima samo zgodan povod i korisna

8 meunarodna forma, dok je cilj zapravo trajno fiksiranje postignutih geopolitikih interesa u obaveznom pravnom obliku. Zato se negira postojei ustavnopravni status Srbije, i kroz fikciju pravnog nepostojanja kosovskog statusa, na silu promenjena realnost podvodi pod anarhine i razdravljene kosovske okolnosti bez finalnog statusa. Samim tim i Srbija u naetoj celini postaje razdravljena polu-drava, u iji teritorijalni sastav i suverenu nadlenost ne potpada albanizovano Kosovo. Srpsko/albanski pregovori u Beu imaju ocrtano polazite, tok i ishod u vidu kosovske take omega od koje se viestrano strepi. Namaknut je imid kao da KiM nedostaje konani status i da bi ga u pregovorima tek trebalo odrediti i ostvariti. Na predoenu pretpostavku, sa srpske strane se unapred ali uz izvesno nekanje pristalo. Ni u jednom asu se nije pregovaralo oko toga da li uopte pregovarati o konanom statusu, ve se nevoljno pristalo na postupne pregovore o tome kako bi na kraju trebalo da izgleda konano reenje na Kosovu. Narodna skuptina Republike Srbije je, uostalom, donela Rezoluciju o pregovorima u kojoj se istie sledee: Narodna skuptina Republike Srbije izraava razumevanje za injenicu da moe biti vie modaliteta budueg statusa Kosova i Metohije koji ne dovode u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet drave.12 Albanci, meutim, u ishodu pregovora sa Srbima nasuprot srpskim modalitetima oekuju neto sasvim drugo. Albanci oekuju priznanje realnog stanja albanske vlasti, dok Srbi tee priznanju pravnog stanja teritorijalnog integriteta i suverereniteta Srbije na KiM. Uoavaju se dva tipa oekivanja priznanja razliitih strana realnosti; 1) jedne, albanske, koja se tie prednormativne reapolitke situacije finalnog statusa, i; 2) druge, srpske, koja se tie normativne postpolitike situacije, pravnih i moralnih okolnosti ve postojeeg, dakle ustavnopravno utvrenog dravnopravnog finalnog statusa! U irim gabaritima globalne politike, finalizacija statusa teritorijalno destabilizovanih podruja mogla bi, recimo, da znai njhovu stabilizaciju kroz projekciju globalne i makroregionalne geopolitike arhitekture. Otuda finali status, DZSCG, Srbije i KiM nee zavisiti samo izolovanog sluaja finalnog satusa KiM, nego i od finalnog statusa tzv. Zapadnog Balkana, o onda i od finalnog (istorijskog) statusa Evropske unije.13 Re je o viestruko finalizujuoj meuzavisnosti svih prostora na kontinentu u interaktivnoj redizajnerskoj proceduri. Odatle, osim relaistinih, pragmatinih i kazusitikih elemenata, diskurs centriran oko finalnog statusa KiM sa svojim utopinim voritima konanosti, spada pre u domen politike teologije, odnosno (para)dravne eshatologije, nego u domen realistine politike. U politici se, dodue, rado istiu konani ciljevi, ali se oni postiu teko, a ponekad se i ne mogu postii. Integralistiki konani status Srbije je sadran u cilju nerazdvojive celine naroda i drave. Separatistiki konani status Albanaca na KiM, sadran je u suprotnom; deobi i odvajanju od Srbije. Oigledno je da se tako oblikovani konani statusi ne mogu uklopiti u jedinstveno prihvaeni konani status Kosova, koji bi podjednako zadovoljio Srbe u itavoj Srbiji i Albance na Kosovu. Naposletku, malo je primeeno da - kada je re o Kosovu, tanije KiM-u - podjednako ideoloki, doktrinarno i propagandno deluju i tzv. postizam (ili posleizma) i endizam (ili krajizam). Oba vida savremene globalne hronopolitike i ideologije istorije ukljueni su u pregovore o kosovskom finalnom statusu. U oba sluaja re je o srpskoj i kosovskoj
12

Videti: taka 4. Rezolucija Narodne skuptine Republike Srbije o mandatu za politike razgovore o buduem statusu Kosova i Metohije, doneta 21. novembra 2005. Prema: Analize, Dokumenti, str. 52, godina 1, br. 3, 2005, Nova srpska politika misao, Beograd, 2005. 13 O tome vie: Kneevi Milo, Mo Zapada. Nova stara Evropa I, Mali Nemo, Panevo, 2005.

9 istoriji; jedanput onoj koja se Srbiji dogaa posle jednog istorijskog toka koji je iscrpljen; a drugi put na kraju jedne mune srpske istorije koja je, navodno, ishodila gubitkom Kosova. Tako bi po tom tumaenju, posle svega i na kraju svega, finalni status Srbima i Srbiji oznaio finalni gubitak Kosova! S druge strane dravoeljni Albanci bi posle svega i i na kraju svega, kao nesvesni ideoloki korisnici postizma i endizma, u finalnom stutusu bili ti koji bi dobili svoju drugu dravu na Balkanu. Za njih, pak, to ne bio bio samo kraj bilo kakve srpske istorije na Kosovu, nego i poetak istorije jednonacionalnog Kosova! U takvom konanom statusu jedina multinacionalnost koja bi mogla da bude ostvarena na Kosovu poticala bi od multinacionalnih redarstvenih trupa. Da li to Evropa eli, ili ne eli, videe se? O Kosovu e naposletku odluiti 'kosovski narod' Geografija i demografija su as bitne, as nebitne, u skladu sa potrebama, pa ak i politikim hirovima. Narod odluuje, da, ali zar to nije previe apstraktno? Koji narod, kada, kako i zato? U zapadnom svetu demokratija je odavno apsolutni politiki ideal. Tome ne moe da se da ozbiljniji prigovor. Vlada miljenje da bi o svemu trebalo da odluuje narod. To je najbolje i tako bi trebalo da bude. Problem, meutim, nastaje pri odreenju prostornog segmenta naroda? Koji deo naroda? Prostor Kosova se pre rasprave i mimo istorijskih, geografskih i pravnih injenica definie posebno i aprioristiki izdvaja iz prostornog bia Srbije. A onda se, uprkos cininoj tezi da su vaniji ljudi tj. narod od prostora i resursa, konana odluka o sudbini unapred i nedemokratski izdvojene teritorije stavlja u nadlenost onoga dela naroda u Srbiji koji tu odseenu teritopriju nastanjuje, a to su ogromnoj veini Albanci! Silogizam je jednostavan: poto je Kosovo problematino, a na Kosovu ivi narod koji nosi kosovsko ime, onda e se problem razreiti voljom tog kosovskog naroda. Reklo bi se sasvim razumljivo: Kosovo pripada narodu, zauzvrat narod pripada geografskom Kosovu, intimno i dirljivo dakle, jer bi o svemu trebalo da odluuje kosovski narod. Reklo bi se, takoe, i nita oekivanije. Reklo bi se, samo da eristiki to znai i obmanjujui karakter predoenog zakljuka, nije sadran u skrivajuim premisama iz kojih se ne vidi sledee: 1) da je Kosovo u ustavnopravnom i dravnom sastavu Srbije i time i srpski a ne samo albanski problem; 2) da na Kosovu ivi tek manji deo naroda koji ivi u itavoj Srbiji, a ne samo lokalni Albanci, i; 3) da bi problem Kosova trebalo da razrei narod Srbije u celini, u koji spada i kosovski narod, a ne samo kosovski narod, to jest tamonji Albanci bez enklaviranog srpskog naroda! Naposletku, da li se u predoenom eristikom silgozmu srpski narod uopte neto pita? Odgovor je ne, jer se srpski narod u celini Srbije i u kosovskim demografskim fragmentima mimoilazi i ne pita o sudbini Kosova, u emu je zapravo eristika zamka ili poenta, svejedno! Kako je tako vulgarna i prozirna zamena srpske veine albanskom majinom uopte bila mogua, ima vie razliitih odgovora. Jedan od njih je u nainu razumevanja etnosa, naroda i nacija i nacionalnih manjina na tlu prethodne Jugoslavije. U titoistikim vremenima, zahvaljujui Edvardu Kardelju, Albanci na Kosovu su ustavnopravno preobraeni u nacionalnost ili narodnost.14 Osim izraza nacionalna manjina u
14

U ustavu i zakonodavstvu SFRJ i njenih republika, izraz manjina zamenjivao se izrazom nacionalnost, ime se htelo izbei navodno potcenjivanje vezano za brojanu inferiornost. Ovaj termin nije bio sreno izabran, jer se dotle odnosio na neije svojstvo, tj. pripadanje narodu, a ne na samu grupu ljudi, Nije ga bilo mogue prevesti na najvanije jezike sveta. Videti: Paunovi Milan, Dimitrijevi V. Ljudska prava, Beogradski centar za ljudska prava Dosije,

10 kolokvijalnoj i pravnoj upotrebi su i izrazi etnika ili nacionalna zajednica, manjinski kolektivitet, entitet, grupa, posebnost i sl. Zapravo, u striktnom semantikom smislu meaju se i brkaju konvencionalni etnoloki izrazi: etnos, narod, nacija, u smislu naroda, graana, stanovnika, podanika i dravljana. Skoranjim izdvajanjem iz Srbije Albanci su na KiM postali nacionalna zajednica, odnosno entitet i narod. Srbi su obratno, od naroda naglo degradirani u entitet, to jest nacionalnu zajednicu i enklavirane grupe. Secesionim seckanjem Srbije Srbi su razdvojeni od svojih sunarodnika i prikljueni veini kosovskog naroda. Srpska veina u Srbiji je udarcem milosrdnog anela pretvorena u manjinu na KiM. Srbi su na Kosovu postali izolovani sluaj nestajue manjine u okviru naroda Kosova koji, dabome, ine Albanci kao narod. Kosovski narod je, dakle, ideoloka i diplomatska konstrukcija koja bi proceduralno trebalo da poslui osamostaljenju Albanaca na Kosovu i Metohiji od Srba i Srbije. Tako se narodom Kosova, u stvari, dezintegrie sprski narod, a izdvojenim Kosovom Srbija. Demopolitiki konstrukt naroda u narodu i geopolitika konstrukcija drave u dravi oslanja se i opravdava poslednjom instancom, a to je demokratija kao vladavina naroda, odnosno vladavina veine nad manjinom. Da, ali koja veina i koja manjina? Da li veina naroda u Srbiji i manji deo tog naroda na KiM, ili se odnos veine i manjine uspostavlja silom izvan srpskog dravnog okvira, samo i iskljuivo na Kosovu? To to nikada do sada nije postojao neki poseban narod Kosova nikoga odvie ne brine. Tako e moda biti mogua i nova etnogenza pretvaranje nacionalnih Srba i etnonacionalnih Albanaca u Kosovare, ba kao to se dogodilo u geografskoj Bosni sa Muslimanima, Bosancima i Bonjacima, ali i Srbima i Hrvatima. Kosovari se otuda mogu shvatiti kao slino entitetsko odreenje, prema geografskom kriterijumu albanizovanog toponima Kosova umesto Kosovo i Metohija. Ali, i pored svega skoro je nemogue prikriti da je, u stvari, re o Albancima kamufliranim u Kosovare, i da je re o albanizaciji pod imenom kosovarizacije ili kosovizacije. Iz predoene eristike se nazire da je demokratsko obeanje presudne i poslednje volje naroda zasnivano na nerazgovetnoj premisi, zapravo ideolokoj konstrukciji naroda Kosova. U temelju predoenog eristikog silogizma o poslednjem odluiocu stoji zamena kolektivnog subjekta odluivanja. Iako premise silogizma upuuju na narod Kosova kao agens sudbinskog odluivanja, u realpolitikim odnosima odluku e verovatno doneti oni koji ve uveliko dizajniraju prostor mimo volje naroda i drava u regionu. O Kosovu stoga, kako stvari stoje, ve sada ne odluuje kosovski narod, narod Kosova ili Kosovari, nego, kao i mnogo puta pre, velike sile favorizujui Albance. Narod Kosova je poseban i razliit od naroda u Srbiji jer Srbi na Kosovu nisu isto to i Srbi u Srbiji i na drugim etnikim prostorima Opet se, po ko zna koji put, za Srbi koji ive na jednom od delova srpskog etnikog, religijskog i kulturnog prostora kae da ne spadaju u srpski narod, nego su neto ili nita drugo? Ovoga puta se osporavaju Srbi sa Kosova i Metohije iz sakralnog jezgra srpske dravnosti i to od zastupnika albanske mononacionalne ideje. Iako ne spadaju u istu grupu naroda Srbi Juni Sloveni se guraju u potpuno razliiti albanizovani narod Kosova.
Beograd, 1997, poglavlje Prava pripadnika manjina, str. 353-363; takoe, poglavlje Prava grupa (kolektivna prava), str. 391-411, posebno zapaanje oko pojma manjine, taka Pojam manjine, str. 406.

11 Na Kosovu i Metohiji ive delovi razliitih naroda od koji su u istorijskom pogledu i brojano najizrazitiji Srbi i Albanci. Do sada se mislilo da na KiM u sastavu Srbije obitavaju delovi onih naroda koji ve imaju svoje drave u okolini. Od nedavno se, kako je reeno, sve vie govori o naroitom narodu Kosova ili kosovskom narodu, to je verovatno isto. O emu je re? Ko sainjava narod Kosova, da li je to neki novi ili novodoseljeni narod, ili se radi o dosadanjem narodu koji je samo preimenovan i od sada treba da ivi pod drugim skupnim imenom? Re je o istim a raznolikim narodima koji su se novim podvigom kolonijalne semantike obreli pred nalogom saivljavanja sa promenjenim imenom. Semantiari na novoosvojenim podrujima nastoje da uvedu u upotrebu poeljne etnike nazive pomou sredstava naizgled neutralne geografije. Tako u osloncu na ve pogrean naziv Kosovo (albanski Kosova) nastaje bezlina odrednica narod Kosova. Kao da vie nisu dovoljna odreenja poput: stanovnici, obitavaoci, itelji ili jednostavno graani Kosova. Oigledno da je adminstratorima potrebno neto vie, a to je upravo novoproizvedeni narod Kosova. Ta sintagma je, meutim, sporna jer sadri neodreknutu etnonacionalnu aromu. U diplomatski argon se, naime, uvodi geografska etnogeneza, sve do stava da su delovi razliitih naroda koji ive na Kosovu zajedno jedan i jedinstven, od svih razliiti narod. Time se, verovatno, eli postii olakanje usred nesavladanih etnonacionalnih suprotnosti i nepremostive etnike distance, pre svega izmeu dva sveta - Srba i Albanaca. Tako su netrpeljivi i posvaani Srbi i Albanci zgurani u simulakrum naroda Kosova, da bi toboe relaksirali meusobne odnose u semantikoj fikciji zajednice.15 Potrebno je, metuim, rei da jedinstveni narod Kosova, jednostavno ne postoji, osim u proalbanskim zamislima budueg statusa tog dela Srbije. Ono to svakako postoji jeste niz razliitih i podeljenih etnosa i nacija na Kosovu. Nijedan maltretirani pripadnik getoizovanog i enklaviranog srpskog naroda sa KiM, ne prepoznaje se, niti e se ikada prepoznati kao pripadnik jedinstvenog naroda Kosova. Pogotovu to je u nametnutom jedinstvu laka identifikacija nepodnoljivo militantne albanske veine. Namera semantikih alhemiara je da se stvaranjem naroda Kosova, pod kojim se zapravo podrazumevaju Albanci, legitimizuje budue birako telo za donoenje konane odluke o izdvajanju Kosova iz Srbije. Numerika baza glasake maine bila bi predoena etnogenetika simulacija naroda Kosova u koji bi, naravno, spadali i Srbi koji inae ne ele vlastitu denacionalizaciju. ele li to Albanci? ele li Albanci da zarad sticanja nezavisnosti postanu oficijelni, politiki narod Kosova? Niko nikada nije osporavao da su Albanci zaista poseban narod, to bi bilo suludo. Albanci sa KiM svakako nisu etnonacionalni Srbi. Ali, zar time to bi se preobrazili u veinsko jezgro naroda Kosova, ujedno ne bi postali postali razliiti i od Albanaca izvan KiM? Verovatno je da bi postali, moda privremeno, a moda i na dui rok? Ipak, budui da su presudna veina, Albanci gaje realistinu nadu da su upravo oni u celini taj narod Kosova, te da je u opticaju samo semantika ljutura koja bi - posle jednokratne upotrene na plebiscitu o samostalnosti - mogla lako da se odbaci. Albanci su, naime, uvereni da su samo oni taj celoviti reprezent naroda Kosova. Samo oni i niko drugi. Srbi, pak, nisu toliko uvereni da su originalni pripadnici bezlinog naroda Kosova i da time to su iznenada postali Kosovari vie nisu Srbi. Delovi srpskog naroda koji ivi na
15

Bogdanovi Dimitrije, glava Fikcijama se nita ne reava, str. 25-31, Razgovori o Kosovu, izdanje pisca, Beograd, 1986.

12 KiM, hteli bi da ostanu Srbi, i da ih kibernetski etnogenetiari i etnoinenjeri nasilno ne prisjedinjuju albanskom narodu Kosova. Jer, ta bi traila i ta bi mogla da pronae sve manja srpska manjina u albanskom narodu Kosova? Pronala bi sve veu veinu vladajuih Albanaca u koju bi bila prinuavana da se pretopi. Naposletku, zar Srbi nisu postali postjugoslovenske rtve semantikog terora? Ukoliko bi pristali na zloudne semantike igrarije Srbi bi, pregraeni vetakim granicama, postali lakomisleni saizvrioci plana desrbizacije i (ne)svesni sauesnci vlastite propasti.16 Srbi iz kosovskih enklava bi kao atomizovani delovi naroda Kosova raskinuli svaku vezu sa svojim sunarodnicima u Srbiji izvan Kosova i time se prepustili etnonacionalnom utrnuu i nestanku. Srbi sa KiM i u itavoj Srbiji ne ele da priznaju takav diskriminatorski etnoinenjering! Kosovo ne sme biti podeljeno niti povezano sa drugim dravama Jugoslavija je mogla da bude podeljena; Srbija je mogla da bude podeljena, ali albanizovano Kosovo nipoto ne sme da bude podeljeno Ono to je meunarodni inilac uinio putajui Jugoslaviju 90' niz mutnu vodu, u sluaju Kosova, navodno, nipokoju cenu ne bi smelo da bude uinjeno. Iako je itav ratni tranzit kroz federalnu Jugoslaviju protekao u znaku secesije, sada bi Kosovo upotrebom svih sredstava moralo da ostane celo. Dok se Jugoslavija spolja i iznutra nemilosrdno prekrajala, imperijalni i kolonijalni prinicipi deobe malo kome su smetali.17 Ali, u ovom asu se kanda strepi da albanizovano Kosovo izgubi svoj integralni oblik, ili se realno vrati u sastav Srbije. To to se Srbija i dalje cepa ne smeta, ali bi smetalo ako bi se pocepalo Kosovo. To to se Srbija dezintegrie ne smeta, ali smeta ako se dezintegrie Kosovo. Unutranja podela Srbije i Srba ne smeta, ali smeta ako se iznutra podeli Kosovo i Albanci. Istie se da je teritorijalni integritet Kosova, koje nije priznati meunarodni subjekt, nepovrediv, ime se pretpostavlja da je teritorija meunarodno priznate drave Srbije podelom ve dovedena u pitanje. Jer, kako je mnogo puta ponovljano, Kosovo se eristikom diplomatijom ocrtava kao samobitan entitet ije preivljavanje izvan Srbije zahteva celovitost, koja je pre toga beskurpulozno osporena Srbiji. U naslovu je naveden tipian eristiki polu-silogizam nedeljivosti i nepripojivosti Kosova, ijim uestalim ponavljanjem moderatori srpsko/albanskog dijaloga, sa stanovita implicitnih taktikih ciljeva, postiu najefikasnije efekte. Predoeni eristiki polu-silogizam u premisama sadri dvostruku negaciju bez afirmacije. Ovaj silogizam najrae koriste diplomate tzv. tree strane, jer sadri najvei potencijal relaksantne neodreenosti i prua potrebnu vremensku rezervu za usmeravanje pregovora. Polu-silogizam je na prvi pogled jednostavan jer istie ono to se, navodno, ne eli. Odreuju se dve toboe razumne i uteene mogunosti, uz izostanak zakljuka koji je, budi reeno, i bez navoenja sasvim oigledan. Oigledni izostanak oiglednog zakljuka trebalo bi da omogui pregovore, jer se pregovori shvataju kao postupno i uviavno kretanje ka zakljuku. Ono to se mimo pregovraake uviavnosti, meutim, previa ogleda se u injenici da se ve i samim prihvatanjem istinitosti postavljenih premisa
16

O desrbizaciji u obliku albanizacije, videti: Radovanovi Milovan, Etniki i demografski procesi na Kosovu i Metohiji, glava inioci i determinante albanizacije, desrbizacije i etnike polarizacije Kosova i Metohije, str. 377394, Liber-press, Beograd, 2004. 17 Knezevi Milos, European Dimensions of the Serb Question: the Golas of Euro-America on the Balkans, englesko izdanje asopisa Srpska politika misao, Beograd, Serbian Political Thought, English edition, pp. 79-89, N. 1-2, 1996.

13 odreuje istinitost zakljuka koji sadri ono tree koje se ne pominje, ali koje se logiki i realpolitiki podrazumeva. A to je ... a ta drugo do nezavisnost Kosova!? Uz to, upadljiva je jo jedna neobrazloenost. Zato su i na osnovu ega dve nemogunosti istaknute u premisama obavezne? Odnosno, ko je i kada od onoga to je u premisama, i to kako se podvlai, nikako ne sme da se uini, nainio bespogovorno pravilo? Nema obrazloenja o prethodnom konsenzusu o dvostrukoj nedozvoljivosti podele i prisjedinjenja Kosova, jer pre toga meu pregovaraima konsenzus o tome nije postignut. Odatle je lako vidljiva superiornost tree strane iji dizajn pravila, procedura, okvira i ciljeva pregovora o sudbini Kosova ishodi iz realpolitike. Nije neko posebno otkrie da politika mo na poetku i na kraju pregovora o Kosovu odreuje ta se sme a ta ne sme, ali je zanimljivo in vivo prepoznati moduse kada, kako i zato ona to ini. Tek paljivije promatranje premisa otkriva eristike zamke u diplomatskoj propoziciji kosovskog razreenja: 1) U prvoj premisi se toboe visoko principijelno zalae za odbacivanje deobe Kosova, kao da se istovremeno ne deli Srbija; kao da, zapravo, Kosovo ve nije de facto, iako ne i de iure, izdvojeno iz Srbije. Preutkuje se, jer to nije zamiljeno kao cilj, da kosovski integritet moe da znai i ve znai dezintegraciju Srbije. O tome se ne govori, jer se aksiom teritorijalne nedeljivosti u prvoj premisi ne odnosi na optu nedeljivost Kosova tj. KiM od Srbije, nego na posebnu unutranju nedeljivost albanizovanog Kosova; 2) U drugoj premisi se toboe odbacuje povezivanje sauvanog tj. integralnog i integralizovanog Kosova sa drugim dravama, pri emu se ne misli samo na Albaniju na koju prvo pomilja srpska strana - nego i na Srbiju. Polazite i eristika poenta ovog silogizma do sada nije dovoljno uoena i ispitana. Polazna pretpostavka je integralno tj. inegrisano Kosovo a ne integralna tj. inetgrisana Srbija, pa time primarna deoba Srbije postaje nevidljiva spram ideala nedeljivosti Kosova. Kosovska integralnost se, naime, namiruje iz integriteta Srbije. Tako odeljeno a nepodeljeno Kosovo, u eristikom sledu gubi valenciju pripajanja nekom neodreenom i nepoznatom drugom. Ali, kome? Nije teko odgovoriti da su samo dva dravna subjekta u realnoj istorijskoj situaciji tog tipa odnosa. Kosovo u ovoj eristikoj premisi ne bi smelo da se povee ne samo sa Albanijom nego - gle uda! - ni sa Srbijom. Pri ovoj prevarnoj pretpostavci izgleda kao da Kosovo nije nikada bilo u dravnom sastavu Srbije, pa ni sada, takoe, ne bi smelo da joj se pripoji jer bi to kosovski Albanci doiveli kao nepravednu aneksiju? Srbija, dakle, gubi pravo na povezanost sa Kosovom jer, kako je reeno, i Kosovo gubi tobonje pravo na povezanost sa Albanijom. U lanoj simetrizaciji srpskih i albanskih prava na Kosovo gubi se iz vida notorna injenica da je Kosovo u pravnom smislu jo uvek dravnom sastavu Srbije, i da drava Albanija, ba kao ni kosovski Albanci, nemaju nikakva prava na teritoriju drave Srbije. Srbija za Kosovo nije niti ikada moe biti zemlja izvan zemlje, druga zemlja i aneksionista, i obrnuto, Kosovo za Srbiju nije neka druga zemlja koja ujedno nije i Srbija, neka nazovi ne-Srbija. injenica pripadnosti Kosova Srbiji, po svemu sudei, ne uzima se obzir, jer je mo stvorila eristiku opsenu nastojei da privid nesrpskog karaktera Kosova uini samorazumljivim. Pri tom, upadljivo izostaje isto ono to upadljivo eli da se skrije, a to je da je jedina mogua opcija na osnovu prikazanih eristikih premisa neka od moguih vrsta nezavisnosti Kosova. Predoene premise polu-silogizima nedeljivosti i nepripojivosti Kosova trebalo bi proalbanskoj strani korisno da poslue ne bili se tokom pregovora omekanio i uinio

14 prihvatljivijim nagoveteni tvrdi secesioni rezultat. Plasirane premise dobie operativnu obaveznost tek pri kraju Bekih pregovora kada, za sada, neodreeni i neizreeni zakljuak bude odreen i gromoglasno izreen. Tada e potseanje pregovaraa na razmotrene premise posluiti kao dokaz ispravnosti zakljuka ma kakav on bio. Na osnovu predoenih premisa, meutim, ve sada se moe predvideti kakav uopte moe da bude zakljuak u ishodu pregovora. Zato je potrebno imati u vidu eristiki karakter i spornost samih premisa nedeljivosti i nepripojivosti koje su u logikoj funkciji krajnjeg zakljuka. Cilj naroda Kosova je samo nezavisnost a ne i ujedinjene sa Albanijom U gornje navode bi tek trebalo da se poveruje jer se inae ne veruje, niti e se ikada verovati. U to da Albanci ne ele da ive zajedno u jednoj povelikoj dravi na Balkanu zaista vie niko ne veruje: ni Albanci sa Kosova, ni Srbi u Srbiji i na Kosovu, ni meunarodna zajednica u Beu, Briselu, Berlinu, Londonu, Vaingtonu ... U to da Albanci ele da ive u dve male a ne u jednoj velikoj albanskoj dravi posebno nisu uvereni srpski naunici, kosovolozi i albanolozi.18 Ipak, povremeno albansko odricanje od unionizma i iredente se istie, najpre stoga to se spajanje starih i novih drava iz raznih razloga proskribuje, jer vie ne bi smelo da bude partikularnih ujedinjavanja izvan koncepta evropskog jedinstva. Evropskoj alijansi odgovora samo koncept vlastite integracije i ono to se u nju uklapa. Albanci takve stavove Evrope Unije znaju i pristaju na diplomatsku igru odricanja od svealbanske zajednice. Tako postaje najvanije samo nezavisno Kosovo, dok se druga mesta albanskog demografskog, religijskog i politikog majorata u Makedoniji, Crnoj Gori i Grkoj ostavljaju po strani.19 Ishodi kao da Albancima nisu potrebni ne samo Srbi nego ni sabraa u Albaniji i okolnim zemljama. Uzgleda kao da umereno umireni Albanci ne ele uspostavljanje zajednike drave Albanije i Kosova Albakosa!? Odmerenim obeanjem singulariteta drave na albanizovanom Kosovu erisitiki se udovoljava potrebi da se region relakisra naizgled neopasnim albanskim htenjem, jer su se Albanci svi i svugde, toboe, usaglasili da Kosovo moe biti nezavisno samo ako odustane od ujedinjena sa Albanijom. Kosovo eventualno moe postati nezavisna republika, ali ne i pokrajina u Albaniji ili kakvoj drugoj uveanoj albanskoj dravi.20 Tako, otpirilke, izgledaju premise eristikog trika ijim ostvarenjem bi se zadovoljili Albanci i uteili Srbi koji bi, izgleda, potom trebalo da budu oduevljeni to je Kosovo postalo nezavisno ali se, eto, jo nije ujedinilo sa Albanijom. Kakva je, meutim, stvarnost u podlozi prikazanog eristikog trika? Nereeno albansko pitanje se danas kao i jue, iskazuje kao centrifugalna tenja etnikih Albanaca da se ujedine u jednu veliku albansku dravu. Ako se kao merilo geopolitike ravnotee uvai postojanje niza balkanskih drava, onda se takvi napori svealbanskog pokreta mogu sagledati kroz dve osnovne optike: 1) separatizma, tj. separacije od postojeih drava u kome delovi albanskog naroda obitavaju u statusu nacionalnih manjina i; 2) iredentizma
18

O tome: Kosovo i Metohija u velikoalbanskim planovima 1878-2000., zbornik, urednik Nikola Popovi, Institut za savremenu istoriju ISI, Beograd, 2001. 19 Vikers Miranda, Petifer Dejms, Albanija. Od anarhije do balkanskog identiteta, glava Kosovo i pitanje nacionalnog ujedinjenja, str. 142-166, i Drugo nacionalno pitanje: Makedonija i Crna Gora, Nea, Beograd, 1998. 20 O evoluciji shvatanja kosovske nezavisnosti u obliku republike u etapi posle privremenog okonanja jugoslovenske secesije 1996. godine, videti knjigu: Petrovi Momilo, Pitao sam Albance ta ele, a oni su rekli Republiku ... ako moe, Radio B 92, Beograd, 1996.

15 kao skupne tenje objedinjavanja i ujedinjenja u jednu daleko veu politiku tvorevinu. Nita od toga nije neproblematino, nasuprot. Iako je sa stanovita separatizma i iredentizma nesporno, albansko dravno ukrupnjavanje je svakako neprihvatljivo sa take gledita vie ugroenih drava na Balkanu. Doputena je mogunost postojanja vie albanskih drava na Bakanu Ovo je silogizam koji nije suprotan prethodnom, mada se od njega poneto eristiki razlikuje, ali u bitnom ipak oslanja na njega. U eristikim premisama koje prethode zakljuku istie se mogunost sapostojanja vie albanskih nacionalnih drava; pre svega one dve za koje Albanci tvrde da ve postoje - Albanije i Kosova - ali i svih ostalih koje bi u ovom ili onom vremenu, na ovaj ili onaj nain, tek nastale. Silogizam upuuje na balkansku i evropsku prihvatljivost jednonacionalne albanske multidravnosti. Mapiranje albanskih tvorevina je jednostavno, dovoljno je pogledati etniku kartu Balkana i prepoznati sva ona mesta gde je invazivni albanski etnos postigao brojanu dominaciju.21 Po miljenju albanskih stratega balkanske propasti, na svim tim mestima trebalo bi kao peurke posle geopolitike kie da koegzistiraju albanske drave. Budui da izvesne Albanide ve postoje kao drave u dravi, paralelne drave i kao separatoidna okolina matinih nealbanskih drava, pogodno odreenje za takvo politiko meustanje dravnog prirastanja je albansko pridravlje. Pridravlje se moe razumeti kroz metaforu separatistikih priraslina koje, budui da su blizu spoljanjih granica dravnog organizma, u svom (pri)rastu sve vie tanje vezu sa organizmima od kojih ele da se odvoje. Kada u jednom asu nastupi prekid tih unutardravnih veza, dogaa se otpadanje od drava na kojima, u kojima su, ili iz kojih su pre toga prirasline izrasle. Moda ova slika preuzeta iz medicinske patologije i nije najtanija, ali je svakako inspirativna za razumevanje maligne logike separatizma. Balkan je optereen prirastom Abanida! Albanci su toliko zaljubljeni u nezavisnost da bi rado pristali da ive ak i u desetak (ne)zavisnih dravica albanolikih pridrava! Nita zato to ve postoji nezavisna Albanija, to igleda ni izdaleka nije dovoljno. Jer, fraerijevski i enveristiki san je da svugde gde na Balkanu ive Albanci niknu nezavisne albanske drave. Nije protivreno da ak i u samo jednoj Evropi bude vie Albanija?! Albancima se ini da im je pogodan trenutak da naprave koliko god hoe Albanija, pa koja uspe, koja na uspe, neto e naposletku uspeti! Suprotno prethodnoj sofisteriji u kojoj Albanci providno odriu svoj iredentizam, u ovom eristikom silogizmu se dokazuje da je postojanje vie albanskih drava na Balkanu evolutivno oekivana i prihvatljiva pojava. Tako bi, hipotetiki gledano, moglo da nastane nekoliko albanskih drava, ali i nekoliko dravolikih albanskih tvorevina sa manjim ili veim stepenom (ne)zavisnosti. Pored 1) prave drave Albanije, prema oekivanjima Albanaca moglo bi da sapostoji: 2) nezavisno ili polu-ne-zavisno Kosovo u nekoj od moguih veza sa Srbijom i Crnom Gorom; 3) autonomna ili decentralizovana albanska oblast u istonoj Crnoj Gori; 4) jaka albanska autonomija u zapadnoj Makedoniji, tzv. Ilirida; 5) neki od mutnih entitetskih oblika za Albance u emeriji na severu Grke.22
21

Velika Albanija. Zamisli i mogue posledice, glava 'Velika Albanija' - geografski i kulturno-civilizacijski identitet, str. 8-15, Institut za geopolitike studije, Beograd, 1998. 22 O tome ta bi moglo da se dogodi sa Kosovom i Metohijom i Srbijom u budunosti, pogledti opsenu i detaljnju prognozu od pre skoro deset godina. Kneevi Milo, Kosovo i Metohija - scenariji budunosti, zbornik Kosovo i Metohija - izazovi i odgovori, str. 99-155, Institut za geopolitike studije, Beograd, 1997.

16 Kada se osmotri poloaj i veliina pomenutih prostora na karti poluostrva, upada u oi da se radi o povezanim prostorima koji imaju jedinstvenu spoljanju teritorijalnu siluetu ija unutranja veliina dosee skoro 100.000. km. kv. Ukoliko bi nastala, takva konfiguracija albanskih politikih tvorevina oznaila bi stanje radikalnog redizajna balkanskog regiona. Pojavila bi se, naime, nova albanska koegzistentna forma u gabaritu evropske drave srednje veliine, dok bi na Balkanu spadala u najvee, ako ne bi bila i najvea dravolika aglomeracija.23 Albanski dravoliki paralelizam oitovao bi se na geografskom prostoru Balkanskog poluostrva, najverovatnije unutar politikog i ekonomskog koncepta Zapadnog Balkana. Tetrarhijska koegzistencija Albanaca na pomenutim mestima izazvala bi dve vrste problema: 1) odnosa albanskih (geo)politikih oblika prema mesnim dravama unutar kojih su izrasli i prerasli ustavne koncepte teritorijalnih integriteta i suvereniteta tih drava, i; 2) meusobnog odnosa tih dravolikih oblika u sapetosti izmeu provizornog stanja raznolikih stepena autonomije i decentralizacije i finalnih stanja nezavisnosti i ujedinjenja. Predoeno, meutim, sadri transbalkanski to znai i znatno iri evropski znaaj, jer se albanske tenje u svakom segmentu dotiu algoritma evrointegracija i evrodezintegracija. Silogizam glasi ovako: Evropa eli da se ujedini u celini, svi Albanci ele da se ujedine, ergo, zato se Albanci ne bi meusobno ujedinili u ujedinjenoj Evropi? Ali, to je ve ispitivana formula prava na etnonacionalno samoodreenje tj. samoopredeljenje do otcepljenja i ujedinjenja, koja nije sadrana u predoenom eristikom silogizmu. Ovaj eristiki silogizam je neto drugaiji jer se doputa umnoavanje albanskih nezavisnosti, ali ne i ujedinjenje u jednu dravu. Naposletku, potrebno je rei da veina Balkanaca smatra da bi nekontrolisano umnoavanje Albanida oznailo nacionalne i dravne dezintegracije njihovih nacija i drava. Da li bi Evropa posle decenijskog balkanskog komara bila rada da gleda i hvata razmilele bele mieve albanske kvazidravnosti? Umnoavanje Albanija drugog talasa na teritorijama etiri balkanske drave oznaili bi njihovo umnoavanje u osam drava jer bi svaka od pomenutih drava dobila albanolikog sijamskog blizanca. Pomenuto razrastanje Albanije bi oznailo povratak nemira i neravnotee kroz provaljena vrata balkanizacije. Veini balkanskih naroda i drava ne odgovara postojanje ak etiri Albanije, kada im je vie nego dovoljna i samo jedna! Priznanje sadanjeg stanja ili eventualno uspostavljenog stanja nezavisnosti Kosova ne bi smelo da bude oznaeno kao okupacija Sve, sve moe, ali ne i da se kae okupacija, jer, Albanci misle da je Kosovo najzad osloboeno i to je za njih istorijski svrena stvar. Srbi nasuprot, u ogromnoj veini smatraju da im je Kosovo nasilno oduzeto i ponovo okupirano. Miljenja dve strane nisu samo razliita nego posve suprotna, jer su Albanci ubeeni da su se jednom za svagda oslobodili od Srba, dok Srbi uopte a posebno Srbi na Kosovu sve vie uviaju da se pojavio novi okupator u dobro znanom liku. Sada su Albanci ti koji su okupirali drevnu srpsku zemlju, u emu ih podravaju zainteresovani delovi meunarodne zajednice. Zajednica meunarodnih interesa podrava Albance u uspostavljanju vlasti nad Kosovom
23

Velika Albanija. Zamisli i mogue posledice, glava Mogue i verovatne posledice stvaranja Velike Albanije, str. 51-71, posebno kartografski pirkaz etiri varijante Velike Albanije, autor Milo Kneevi, str. 57, Institut za geopolitike studije, Beograd, 1998.

17 i takav odnos moe se oznaiti kao kooperacija iz koje su Srbi, nunou prikazane logike interesa, iskljueni. Ono to se kao tamni oblak nadnelo nad Srbe na Kosovu nije neto njihovo nego nakostreeno tue, koje eli da ih podredi i upodobi njima nesvojstvenim ciljevima. Pogled ne treba da luta predaleko, dovoljno je samo da se preko zidova, barijera i ica osmotre albanske komije. Situacija je u svemu nenormalna. Na osloboenom Kosovu Srbi su dopali tekog i sramnog ropstva kakvo savremena Evropa ne poznaje ni na jednom delu svog prostora. Ko porobljava, ko je porobljiva? Prepoznati lik savremenog albanskog okupatora sameren je sa istorijskim iskustvom u kome su se predstavnici istog etnosa pojavljivi kao miljenici, saradnici, kooperanti i kolaborateri Turaka, Nemaca, Italijana i svih drugih okupacionih snaga na istom prostoru u proteklih dva veka. U ovom asu, dakle, ekstremni Albanci se ne ukazuju u nekom nepoznatom i drugajem liku od onoga na koji je srpski kosovski ivalj navikao u prethodnim generacijama, pa veeg iznenaenja u tom pogledu nema. Oko sadraja i smisla albanskog i meunarodnog zaposedanja Kosova miljenja se, meutim, razlikuju. Radi boljeg uvida, potrebno je razmotriti stanovita obe strane. Zvanino srpsko stanovite je jasno, odluno i poznato. U taci 3. Rezolucije Narodne skuptine Srbije od 21. novembra 2005., koja se odnosi na mandat pregovaraa, decidirano stoji: S obzirom na navedene pravne razloge, Narodna skuptina Republike Srbije bi svako nametnuto reenje budueg statusa Kosova i Metohije proglasila nelegitimnim, protivpravnim i nevaeim.24 Republika Srbija, dakle, niukom sluaju nee priznati nezavinost Kosova ukoliko ta nezavisnost bude nametnuta mimo volje veine graana Srbije. Srpski pregovarai nemaju mandat da se saglase i potpiu nita to je izvan volje stvorene i izraene u srpskom parlamentu. S druge strane, Albanci smatraju da je nova istorijska situacija plod njihove iscrpljujue oslobodilake borbe, i da su se u trenucima srpskog poraza konano domogli realne mogunosti da postanu nezavisni na Kosovu, sa Kosovom bez Srbije. Najbolja ilustracija albanskog stanovita je izvod uvodnog dela Rezolucije Skuptine Kosova iz novembra 2005. Shodno povelji organizacije Ujedinjenih nacija na pravo naroda na samoopredeljenje i drugih meunarodnih ugovora; Uzimajui u obzir aspiracije naroda Kosova da ive u slobodi i miru sa drugim nacijama; Uzimajui u obzir istorijski, pravni i ustavni razvoj Kosova, naroito Konferenciju iz Bujana (1943-1944), Ustavnu deklaraciju od 2. juna 1990, Rezoluciju o nezavisnosti 1991. i volju naroda Kosova za nezavisnu i suverenu dravu izraenu na referendumu 1991. godine; Utemeljeno na dugoj borbi naroda Kosova za slobodu i nezavisnost, (podvukao M.K.); Utemeljeno na sveoptem otporu protiv okupacije (podvukao M.K.) i oruanih borbi Oslobodilake Vojske Kosova (...); Visoko cenei NATO intervenciju da zaustavi genocid i etniko ienje na Kosovu od Srbije ...25 Legitimnost zahteva za nezavisnost, po albanskom miljenju, utemeljuju rtve koje su tokom iscrpljujue borbe podneli na oltar slobode. U albanskoj istoriji koja se konstruie u obrnutoj perspektivi u odnosu na srpsku istoriju, Srbi su predstavljeni kao bezoseajni vladari i tlaitelji na albanskoj zemlji. Albanci su, dakle, borci za slobodu, a Srbi doskoranji mrski okupatori. Sasvim suprotno, Srbi novu situaciju doivljavaju kao
24

Rezolucija narodne Skuptine Republike Srbije o mandatu za politike razgovore o buduem statusu Kosova i Metohije, prema: Dokumenti, Analize, Nova srpska politika misao, str. 51, godina 1, br. 3, Beograd, 2005. 25 Rezolucija Skuptine Kosova, doneta 17. novembra 2005. dokumenti, str. 55, Analize, Nova srpska politika misao, godina 1, br. 3, Beograd, 2005.

18 izgubljenu slobodu i dopadanje u novo ropstvo koje je usledilo posle razbijanja i raspadanja druge i tree Jugoslavije. Albanci se uglavnom doivljavaju kao marionete u tuim urkama koje bez pomoi sa strane nikada ne bi mogli da se domognu Kosova i uspostave nezavisnu dravu u Srbiji. Nikakvih iluzija u pogledu albanskog ponaanja u trenucima koji su bili preteki za Srbiju, meu razlonijim Srbima nije bilo. Zato se albansko separatistiko ponaanje tretira kao oekivano i predvidljivo. Sloboda i ropstvo su odatle psiholoke realnosti koje razdvajaju Srbe i Albance u percepciji savremene kosovske stvarnosti. Psihiki doivljaji ispunjeni su razliitim stremljenjima. Re je o saznajnoj i emotivnoj inverziji politike i moralne vrednosti slobode. Dok Srbi opravdano ele da prevladaju diskriminaciju, segregaciju i beli aparthejd u koji su kao rtve zapali, Albanci takvo stanje smatraju uobiajnim i nastoje da ga kao svoju slobodu nad Srbima ovekovee u nezavisnoj dravi. S druge strane, sloboda kojoj streme Srbi ispoljava se u konkretnoj tenji oslobaanja od poniavajueg ivota u getima i enklavama. Oslobaanje od zatoenja je ujedno i oslobaanje od onih koji Srbe dre u zatoenju, a to su niko drugi do Albanci. Srbi sa Kosova znai ele da se oslobode od albanskih stega. Za Srbe je to elementarni standard slobode koji na Kosovu u ovom asu ne postoji ni u obrisima. Albanci, pak, obrnuto, opsadu nad opkoljenim Srbima na Kosovu smatraju opravdanom i zakonitom sve dok postoji politika potreba njihovog prostornog otsecanja, tj. teritorijalne minorizacije i marginalizacije. Istovremeno, Albanci uz pomo protektorskih snaga, onemoguuju veze i saobraaj Srba sa kosovske Srbije sa Srbima u izvankosovskoj Srbiji. Odvajanjem dela srpskog naroda od veinske matice Albanci ele da podstaknu iseljavanje koje ionako predugo traje i time teritoriju uine potpuno etniki istom.26 Ovaki akti nasilnog menjanja etnike strukture stanovnitva u uslovima meunarodnog protektorata (tj. okupacije) zabranjeni su normama maunarodnog prava i imaju znaenje etnikog ienja Srba. Pa ipak, albansko etniko ienje Srba na Kosovu ne nailazi na osudu meunarodne zajednice. Da li se, s obzirom na savremene poromene pojma suverenosti i teritorijalnog integriteta pojam okupacije promenio? Ako se uzme u obzir albanska represija nad Srbima, po svemu sudei nije, jer su preostali Srbi u kosovskim enklavama zaista okupirani od Albanaca. Posmatrajui jad i bedu ivotarenja u opkoljenim podrujima izgleda kao da Srbima nije oduzet samo suverenitet i teritorijalni integritet nego i svaka ravnopravnost humanog ivota. Srbi se, dabome, ne mire sa neizdrljivim poloajem u kome su se obreli. Sa otimanjem prostora i ljudi se ne mire ni Srbi u Srbiji i na ostalim srpskim prostorima.27 Oseaj albanske okupacije Srba na Kosovu je skoro fiziki vidljiv i teko ga je medijski i teorijski prevideti. Jedina nedoumica je oko odreenja vremena okupacije; dok jedni misle da okupacija na Kosovu traje ve sedam godina, drugi smatraju da bi tek proglaenje nezavisnosti Kosova uslovilo proglaenje okupacije na delu teritorije Srbije. Eristiki smisao proalbanske preporuke da se ak i u sluaju proglaenja nezavisnosti Kosova, u orknjenoj Srbiji ne proglasi opkupacija, zasniva se na premisama da je gubitak Kosova za Srbiju legalan i legitiman plod albanske oslobodilake borbe. Nezavisnost Kosova, kao nagrada za Albance i kazna za Srbe, trebala bi i od samih Srba da bude primljena bez otpora kao i svaka druga tekua stvar, mirno i uz punu saglasnost. To,
26

Petrovi Rua, Marina Blagojevi, Seobe Srba i Crnogoraca sa Kosova i Metohije. Rezulatati ankete sprovedene 1985-1986, SANU, Beograd, 1989. 27 Kneevi Milo, Neemo priznati kidnapovanje Kosova, Geopolitika, str. 10-11, br. 17, 12. septembar 2005.

19 otprilike, zagovaraju albanski i proalbanski protivnici srpskog proglaenja okupacije u sluaju proglaenja nezavisnosti Kosova. Na ta se svodi predoeni eristiki zakljuak? U odnosu na albanski ili meunarodni proglas o nezavisnosti Kosova ne dozvoljava se mogunost protivproglasa okupacije Kosova, mislei unapred da bi deklaracija nezavisnosti Kosova bila bespogovorna i da bi joj se samo trebalo povinovati. Sutina takvog stava sadrana je u uverenju da je Kosovo ve izgubljeno i nezavisno, te da neuvianje te injenice samo teti Srbima koji, ukoliko se stanje kosovske nezavinosti i formalno obznani, ne bi smeli da mu se protive. Dodatni argument za ovo miljenje zasniva se na stavu da bi proglaenje okupacije obnovilo srpsku ratobornost, poziv na reviziju granica, revan za pretrpljene nepravde i rat za povratak izgubljenih teritorija i resursa, a sve to, kae se, predstavlja koliko opasne toliko iluzorne ciljeve. Predoene eristike premise oslanjaju se na prepoznatljivu tradiciju srpskog politikog mazohizma koji se u svakoj konfliktnoj istorijskoj situaciji rado zalagao za odricanje od vitalnih nacionalnih i dravnih interesa, zarad ustupaka starim i novim revizionistima, revanistima i revandikatorima. Svi koji neto hoe, samo trebaju da dou, posegnu i to to ele uzmu, a uglavnom ele da uzmu teritorije i resurse jer se ne jagme za preuzimajje dugova. Preporuuje se da ih u tom posezanju, zarad mira u regionu, ne treba ometati. Sarkastino ili ne, ali svakako realno i itekako prepoznatljivo u svakodnevnom diskursu na srpskoj, albanskoj i proalbanskoj politikoj sceni. Surovo reeno, Srbija se umovima regionalnih dizajnera ukazuje kao dravna olupina i podatna izmiriteljica svaijih neutoljenih teritorijalnih i resursnih potreba!? I okupator, moe se rei; Srbija donedavni okupator nad svim i svakim, svakad i svugde, naroito tamo gde svakojaki separatistiki pokreti tee otcepljenju a ona, Srbija tei ocelovljenju ili bar ouvanju celine. Ishodi da su integralisti, kada je re o jugoslovenskoj i unutarsrpskoj secesiji, uvek okupatori. Tako su i Srbi od Albanaca prokazivani kao okupatori, ak i kada su ih oslobaali od stvarnih okupatora, sa kojima su ovi, onako oslobodilaki, uzgred reeno, najee saraivali.28 Ko je onda stvarni okupator na Kosovu, Srbi ili Albanci? I ko ne bi smeo da pristane na okupaciju; oni koji nezavisnost i slobodu nad Srbima smatraju vlastitim osloboenjem, ili oni koji pate u reimu jedinog aparthejda u Evropi i oekuju da ih Evropa izbavi iz poniavajueg poloaja? Zar ima ikakve sumnje u to ko je stvarno okupiran i zbog ega? Sledei eristike preporuke o nemogunosti proglaenja okupacije, Srbija bi naposletku trebalo da bude toliko kooperativna u usaglaavanju sa voljom svojih protivnika, da ne bi mogla da reaguje ak ni na najoitije nepravde, ruenja, srknavljenja, pljake i ubistva svojih graana. U izboru izmeu nelojalnih protivnika sopstvenog integriteta i suvereniteta, i sebi lojalnih graana, Srbiji se sugerie izbor nelojalnih destruktora. Srbiji se preporuuje naputanje svojih sugraana i sunarodnika na Kosovu zarad stvaranja druge albanske drave. Kae se da kao slaba drava Srbija ne bi smela da reaguje na naruavanja vlastitog politikog subjektiviteta. Srpska vlada, predsednik i parlament, stranke, lideri, niko dakle, ne bi smeo da reaguje na oduzimanje Kosova od Srbije? Naposleku, ta bi mogao da bude smisao prikazanog eristikog silogizima? Okupacija, dakle nije samo pravni pojam koji oznaava stanje uspostavljeno u ratu ili miru na nekom
28

Deletovi Pavle Ivanov, 21. SS-divizija Skenderbeg, glava Model naci-faistikog genocida, str. 5-15, i Veliki zloini skenderbegovavca, str. 189-199, Nova knjiga, Beograd, 1987; isti autor, Ko su i ta hoe iptarti, deo Masovni prelaz Arbanasa okupatroima u Drugom svetskom ratu, str. 115-206, Izdavaka delatnost Bogavac, Beograd,1998..

20 zaposednutom prostoru. Oigledno je da okupacija moe biti i psiholoki reflektovana u svesti o neslobodi i porobljenosti. Ovim silogizmom se srpska strana navodi da odustane i od pomisli da oduzimanje Kosova proglasi okupacijom. Sve to sledei mudre preporuke proalbanskih lobista, srpska strana treba da uradi jeste da se saglasi sa onim to je suprotno njenim ivotnim, nacionalnim i dravnim interesima? Srpskoj strani se takav pristanak ini neobrazloenim, pristrasnim i nerazumnim, pa u ovom asu na njega ne pristaje. Ukoliko eli da postane istinski demokratska i evropska za Srbiju je dalekoseno bolje da se odrekne Kosova nego da se bori za Kosovo Srbi, okanite se Kosova, ono pripada albanskoj veini! U iznetom stavu navedena je najea varijacija neodoljive prodemokratske eristike. Njom se dokazuje da bi Srbi morali da pristanu na amputaciju Kosova zarad demokratskih ideala, i stoga to se izdvajanjem Kosova prevazilazi vulgarna geopolitika dimenzija zarad sofistikovane demokratizacije celokupnog ivota u Srbiji, bez Kosova. Demokratizacija se ispostavlja kao opti uslov opstanka Srbije kao drave, a toliko nuna demokratizacija je toboe nemogua ukoliko Srbija i formalno pravno ne odstupi sa Kosova. U ovom eristikom silogizmu sadrana je alternativa: ili demokratija u Srbiji bez Kosova izvan Srbije, ili autoritarna Srbija sa Kosovom zadranim u svom sastavu? Silogizam je slian onom iz nekadanje jugoslovenske situacije, samo to je proces dejugoslavizovanja zamenjen dekosovizovanjem, a izdvojene republike izdvajanjem pokrajine. Eristika pretpostavka ispoljava se u stavu se Srbija moe konano demokratizovati tek kada sasvim napusti ideju teritorijalnog integriteta i dravnosti na tom delu svog prostora, i odrekne se delova svog naroda i prostora na kojima deluju separatistike snage. Odricanje, odbacivanje, odustajanje, povlaenje, odstupanje, povlaenje ... sve te radnje samovoljne separacije bi, navodno, bile vrst dokaz srpske spremnosti na saradnju i rastue demokratinosti, a ono suprotno bi ukazivalo na nepopravljivi srpski autoritarizam tj. nedemokratiju. Polazite ovog eristikog silogizma je diplomatski aksiom zapravo diferencija da su Albanci sa Kosova demokratski orijentisani, a Srbi nepopravljive nedemokrate. Odatle ishodi da je srpsko/albanska relacija na Kosovu u svakom sluaju autoritarna kada je Kosovo u Srbiji, a da bi tek izdvajanjem Kosova iz Srbije bili omogueni dobrosusedski odnosi i prekogranini procvat demokratije, i kod jednih kod drugih. Separatizam se, naime, tretira kao oslobodilaka borba i demokratija, ukoliko je upodobljen interesima nadmonih geopolitikih inilaca, a ukoliko nije predstavlja se kao terorizam. Re je, takoe, o ubeivanjima da je za Srbiju po sistemu izgubljeno - naeno bolje da konano izgubi Kosovo da bi najzad pronala demokratiju. Bolje je, kae se, za Srbe bez Kosova nego sa njim, dok se odbacuje mogunost da bi razdvajanje moda donelo jo vee autoritarne tekoe i represiju. Moda bi, i to samo trenutno, izdvajanje zadovoljilo Albance sa Kosova, ali ko bi u akvim okolnostima mogao garantovati opstanak, pa ak i goli ivot nealbanaca, pogotovu Srba!? Do sada se ispunjavanje uslova demokratije u Srbiji iskazivalo kroz savladavanje vie raznovrsnih tekoa. One su evolutivno i neravnomerno savladavane. Postignuta demokratija je, uostalom, i najvaniji uslov i merilo evrointegracije. U emu je onda smisao srpsko/albanskih tj. kosovskih tekoa sa demokratijom? Prva tekoa je vie nego oigledna i odnosi se na stav ogromne veine graana Srbije da je pokrajina KiM

21 deo dravne teritorije, a izdvajanje iz njenog sastava akt nasilja i nepravde. Zato bi demokratski uoblien stav veine graana Srbije predstavljao bilo kakvu prepreku i tekou daljoj demokratizaciji Srbije? Odgovor je jasan: zato to se, kada je re o sudbini KiM, volja veine graana Srbije ne uvaava. Sutina demokratije se opovrgava time to se veinska volja u Srbiji ini irelevantnom. Dravni i nacionalni ciljevi Srbije se ine irelevantnim. Vie nije vana volja graana veinskog naroda, nego volja graana nacionalne manjine koja je poetnim inom secesije pretvorena u poseban narod. Odatle se nalae i propisuje stvaranje demokratske veine unutar nekadanje albanske nacionalne manjine. Nasilnim inom separacije nasilno je separisana i volja veinskog stanovnitva Republike. Veinski narod je na jednom delu teritorije pretvoren u manjinski i obreo se u nezatienom statusu nacionalne manjine. Takvim aktima se povreuje i graanski princip, jer se pravo predstavljanja teritorijalzuje na nasilno stvorenom iseku dravne teritorije Srbije. U pitanju je presedan simulovane separatoidne demokratiziacije koji bi eventulanom primenom u evropskoj budunosti mogao da izazove haos refeudalizacije i ugrozi unionistiku zamisao jedinstva Starog kontinenta. Demokratsko reenje u Srbiji, dakle, ne bi smelo da bude utemeljeno na ignorisanju stava veine graana Srbije, pod jedinim verodostojnim uslovom - da se kao veina u Srbiji uvaavaju graani na itavom republikom prostoru, a ne samo na njegovom izdvojenom kosovskom delu. Ukoliko se ini ovo drugo, a ini se, na delu je secesiona politika moi, znai represivni i autoritarni a ne demokratski postupak prethodnog izdvajanja kome je naknadno potrebna formalnopravna potvrda. Naknadna pravna potvrda ima smisao usklaivanja sa prethodno ignorisanim i prekrenim demokratskim norama, procedurama i idealima. Da li se ta retroaktivna naknadnost demokratske presvlake separatizma na Kosovu moe uvaiti kao izvorna kosovska demokratija? Teko, ako ne i nemogue! U kom politikom monentu je onda uopte ostvarena demokratija na Kosovu? U inu prethodnog ratnog izdavajnja Kosova iz Srbije i pravljenja separatnog okvira albanizovane plebiscitarne volje, svakako nije. Nije ni u potonjem eventualnom odluivanju na osnovu apsolutnog albanskog majorata koji bi trenutno priznala meunarodna zajednica. Gde je i u emu je onda bitan momenat demokratizacije? Jedini uoljivi topos kosovske demokratije moe biti u odluivanju naroda (demosa) u celoj Srbiji. Ukoliko bi se o Kosovu odluilo na izdvojenom kosovskom prostoru i u razdvojenom demosu, to ne bi bila demokratija nego separatokratija vladavina veine separatista na separisanom, zapravo otetom delu dravne teritorije Srbije, sa opkoljenim srpskim narodom zarobljenim u kosovskim enklavama. Nedemokratski in razaranja dravnog integriteta i deseverenizovanja Srbije ne moe da da bude demokratski opravdan. Postojee stanje ukazuje da je ostvarenje demokratije pri postojeoj diskriminaciji nad nealbancima na izdvojenom Kosovu skoro nemogua misija. Socijalni haos, segregacija Srba u sistemu belog aparthejda i logorakog ivota u enklavama, ekonomska beda, strukturni kriminal, antihrianski i antislovenski tj. antisrpski fundamentalizam, i sl. ukazuju da je savremeno Kosovo veoma daleko od svake primisli evropske demokratije. Noena vlastitim interesima i ideolokim iluzijama Evropa Unije svesno previa autoritarnu divergenciju politikog ivota u pokrajini. Albanizovano Kosovo sa apsolutnim majoratom nad nealbancima ne garantuje nijedan od

22 demokratskih ideala koje je Evropa stvorila u svom vekovnom razvoju.29 Otuda je evropsko poravnanje razdvojenih Srbije i Kosova u zaguljivoj ekaonici evrointegracija, takoe, iluzija o stabiliuoj funkciji nasilno redizajniranog regiona. Naposletku potrebno je rei da eristiki silogizam ultimativno demokratskog tipa ili demokratija ili Kosovo, polazi od niza pogrenih premisa da: 1) Srbi ne znaju ta je demokratija, pa je potrebno da ih neko poui i ocrta im njihove (a)nacionalne i (ne)dravne ciljeve; 2) da Srbe o tome ta je demokratija treba da poue Albanci sa Kosova i iz Albanije, i; 3) da Srbe na demokratizaciju treba svim sredstvima da primora meunarodna zajednica, demokratski odvajajui Kosovo od Srbije. Nita od toga, naravno, ni najmanje ne zadovoljava merila demokratizacije i demokratije, nasuprot. Budunost Kosova je u Evropi jer kosovska budunost nije srpska nego evropska Sudei prema gornjem stavu albanizovano Kosovo, dakle, pripada vie Evropi nego Srbiji? Pogreno, jer zato bi kosovski Albanci bili priljeniji Evropljani od Srba? I gde je Srbija? U Evropi ili Aziji? Postavljajui se izmeu Evrope Evropske unije i izvankosovske Srbije, kosovski Albanci odriu Evropu Srbiji, kao da Srbija moe biti deo Evrope samo ako Kosovo ne bude deo Srbije. Zanimljivo uslovljavanje, takorei ucena! Ranije su Srbima Evropu nastojali da posreduju junoslovesnki severozapadnjaci, sada to ine Albanci sa juga. S druge strane, u razrovaenom politikom kontekstu savremene Srbije kosovski problem se vezuje za Evropu koja se Srbiji i Srbima ispoljava kao nediskutabilni i neproblematini predmet udnje. Pribliavanje Evropi, prijem u Evropu, ulazak u Evropu, lanstvo u Evropskoj uniji, ulazak u evroatlantske integracije, ukljuivanje u zapadni svet, Srbija na Zapadu ... sve to se u raznim varijacijama povezuje sa moguim reenjem kosovskog problema. Opta orijentacija kao da nije sporna, mada sve dileme oko prostornih i vremenskih detalja jo uvek nisu otlonjene. Krhki srpski un podrhtava izmeu evroamerike Scile i kosovske Haribde. U krugovima arbitrerne moi ukazuje se da su Evropa Evropske unije i Kosovo dva korenito razliita ali ipak povezana fenomena. Ukazuje se da Srbija ne moe da postigne i jedno i drugo, da mora da napusti iluzije brzog prijema u Evropu i istovremenog zadravanja Kosova po svaku cenu. Iz tog evropskog podvajanja sledi imperativno nametanje toboe istorijskog i civilizacijskog opredeljenja izmeu mogueg ulaska Srbije u Evropsku uniju i konanog izlaska Srbije sa Kosova i Metohije. Odatle potie sve ee izricani slogan: Kosovo ili Evropa! Evropskom, tj. evroatlantskom preorijentacijom je u Srbiji promovisan proces pribliavanja i prikljuivanja Evropi, proces kome nije pruena nijedna verodostojna alternativa.30 Pribliavanje je postalo magini glagol pokretanja navodno nepokretne i zaostale Srbije, ka neemu to je udaljeno kao jedina (vero)dostojna perspektiva. Lako je, meutim, uoiti razlike izmeu ideala srpskog dolaska na mesto na kome Srbija hoe da se skrasi i socioekonomskih, nacionalnih i dravnih tekoa koje iskrsavaju na putu dospea ka postavljenom cilju. Srbija se, naime, ne pribliava Evropskoj uniji onom, brzinom i tempom koji je uobraen u proevropskoj euforiji oktobarskog preokreta 2000.
29

O poreklu i smislu albanskog demografskog majorata pie Milomir Stepi u: Kosovo i Metohija. Politikogeografske i geopolitike perspektive, glava Geopolitiki smisao supstitucije Srba Arbanasima na Kosovu i Metohiji, str. 20-29, Znamen, Beograd, 1999 30 Stepi Milomir, Geopolitika orijentacija Srbije: evroatlantizam i/ili evroazijstvo, Megatrend revija, str. 7-23, br. 2, 2005.

23 godine. Kada je re o pribliavanju Srbije Evropskoj uniji i pregovorima o pridruivanju uoljiviji je galop pua nego sprint leoparda. Brzina, na alost, ne zavisi samo od motorikog aparata i kondicije proevropske Srbije, nego i od sve brojnijih merila, uslova i ultimatuma samih Evropljana. Pokazalo se da je za Srbiju put ka Evropi, strmina sa nadodajuim preprekama i teko savladivim ultimativnim liticama. Barijere na putu Srbije ka Evropi iskazuju se kroz sve brojnija upozorenja, pretnje, uslove, iznudice, nareenja, rokove ... Odatle ishodi da je srpsko pribliavanje Evropskoj uniji u petogodinjme periodu, u stvari, zastoj, ako ne i udaljavanje, po naelu: korak napred dva koraka nazad. Ponavlja se: Srbija ne ispunjava uslove, Srbija nedovoljno sarauje, Srbija je neposluna, Srbija je sve dalje od Evrope ... Kako se, onda, ispoljava famozno politiko kretanje u vidu pribliavanja Srbije Evropskoj uniji? emu se Srbija zaista pribliava, a od ega se udaljava, i da li pribliavanje Evropi znai isti oblik kretanja, kada je re o Srbima i Albancima na Kosovu i povodom Kosova? Reklo bi se da ipak postoje znaajne razlike u pribliavanju, koje neprekidno valja imati u vidu. Dve su, zapravo, vrste pribliavanja kao oblika kretanja: 1) ono politiki asocijativno kretanje koje bi evroudnu Srbiju moglo da primakne blie Evropi Unije, i; 2) ono politiki disocijativno kretanje koje Albance na Kosovu uz pomo Zapada ve pribliava nezavisnosti. Ta dva oprena pribliavanja su diplomatski stavljena u eristiku meuzavisnost. Stvorena je formula odvojenog srpskog i albanskog pribliavanja Evropi. Kretanje, bolje reeno srpsko stremljenje ka Evropi u odreenim okolnostima moe da znai i udaljavanje Kosova od Srbije i Srbije od Evrope. Eristiki se dokazuje da ukoliko se ne odmakne na bezbedno rastojanje od Kosova i ne dozvoli neometano udaljavanje Kosova od Srbije, da e Srbija biti sve dalje od Evrope Evropske unije. U suprotnom a za proalbansku stranu prihvatljivom, svesno poveanje rastojanja Srbije od Kosova smanjuje rastojanje Srbije od Evrope Unije. Srbiji se poruuje: to dalje od Kosova to blie EvropiI Tako, zapravo, glasi esto ponavljani eristiki silogizam istovremenog srpsko/evropskog i srpsko/kosovskog (itaj albanskog) pribliavanja i udaljavanja. Evropljani hoe da Srbi shvate sebe onako kako se iz Zapadne Evrope shvata Srbija. To je imagoloki paradoks. Tanije reeno, to je nemogue. No, i pored svega, Evropljani savetuju srpske politiare da to pre napuste iluziju o Kosovu, edabi Srbija za dvadesetak godina (2026., recimo?) na koncu ula u Evropu Evropske unije! Ali, zar decenije nisu dugo vreme u ivotu jednog oveka? ta sve moe u Srbiji i sa Srbijom da se dogodi ili ne dogodi dok se beketovski strpjivo eka prijem u EU? Zar i predugo ekanje nije ve nekakva godoovska iluzija nedolazeeg i nepostinog? Evo novog uobraenja, evroiluzorne preporuke, reklo bi se: odmah, znai trenutno treba napustiti Kosovo, da bi se potom ko zna koliko, neizvesno i neznano dugo ekao ulazak u Evropu Evropske unije!? S druge strane razmazane eristike duge, ono to navodno nedostaje Srbiji ve poseduje albanizovano Kosovo, a to je toboe jasna i pravolinijska evropska perspektiva. Albanci su toboe evropskiji i demokratskiji od Srbije koja ih usporava u njihovim plemenitim proevropskim pregnuima. 31 Sasvim ironino, albanizovanom Kosovu se uri da to pre
31

Sumnje u sposobnost i demokratski kapacitet albanskih prelaznih institucija da udovolje stadardima evropeizacije, naroito u pogledu neophodne tolerancije, nepristrasnosti i efikanosti, izraava i istoriar i savetnik Duan Batakovi.Videti: Batakovi Duan, Kosovo i Metohija: decentralizacijom do Evrope, glava Decentralizacijom do evropeizacije, str. 87-89, asopis Limes, br. 2, 2004.

24 potvrdi svoj hinjeni evropski identitet, koji toliko nedostaje omraenoj azijatskoj Srbiji. Albanski separatisti smatraju da je Kosovo optereeno Srbijom koja ne razume Evropu, i ele da rastreenjem od Srbije samostalno grade vlastitu evropsku budunost. Albanci oekuju da Evropa Evropske unije leerno prizna evropski karakter albanizovanog Kosova, istovremeno odbacujui neevropski karakter Srbije, pa da se sve napokon uglobi na pravom i nezavisnom istorijskom mestu. U podlozi predoenog silogizma je uverenje da Srbija nikako ne moe sa bremenom Kosova u Evropu Unije, a svakako moe bez njega. Tako glasi najea alternativa u formi oinskih preporuka Albanaca, albanskih lobista Evropi i Americi i ovdanjih kosovopucatelnih odricatelja Kosova. Evropska integracija i ulazak Srbije u evroatlantske integracije dovodi se, dakle, u vezu sa konanim odricanjem Srbije od Kosova. Savremena, to znai moderna evroudnja se samerava sa toboe arhainom kosovskom nostalgijom Srba. Odatle ishodi da je ulazak u evroatlantske integracije daleko vea potreba i vrednost nego zadravanje Kosova. Srbija se gura u vulgaran i neprirodan izbor, donoenja odluke o tome ta vie eli: da starim priama zadri Kosovo ili da se modernim priama stekne u Evropi Unije? Po predoenom eristikom silogizmu, ulazak u vojnu alijansu NATO i integracija u EU bili bi dobitnika nagrada Srbiji za konano naputanje gubitak Kosova!? Eristiki smisao predoenog silogizma je u dokazivanju samorazumljivosti neprirodne i nelogine alternative: Kosovo ili Evropa? Loginije i bolje, a suprotno tome I Kosovo i Evropa! se ne razmatra, a trebalo bi! Za srpsku stranu prikazano udvajanje i razdvajanje evropskog i kosovskog ne moe da bude prihvatljivo reenje. Jo manje je razreenje u pravljenju jake evropko kosovske alternacije. Kada je re o Evropi i Kosovu povodom Srbije, reenje bi, po svemu sudei, pre bilo u i i, a ne u ili ili odnosu! Stoga formula glasi: Kosovo u Srbiji Srbija u Evropi Evropa u Srbiji! ... pa stoga i na Kosovu! (...)