U doba komunizma klevete o Nikoli Kalabiu stizale su sa svih strana: iz novina i knjiga,

bioskopa, s TV ekrana. Zato ba o njemu, objasnio je jedan od najvanijih ljudi iz

okruenja Josipa Broza Tita, general oko Jovani. Htjelo se da se time etniki pokret
u potpunosti iskompromituje", rekao je on 2000. godine u vezi s izmiljotini o
Kalabievoj izdaji generala Drae Mihailovia. Komunisti su, naime, verovali da e
najvei efekat postii ako izdaju vrhovnog komandanta pripiu komandantu najelitnije
jedinice - Garde. U stvarnosti, Kalabi je poginuo u sukobu s jedinicama Ozne januara
1946. godine ispred Degurike peine kod Valjeva, to jest dva meseca pre nego to je
zarobljen Draa.
Lani Draa i Kalabi
Da bi sakrili ta se uistinu desilo, komunisti su odmah dvojicu svojih ljudi maskirali u
lanog Drau i lanog Kalabia. Poslali su ih na teren oko Valjeva pazei da ih niko ne
vidi iz blizine i po danu. Ali, pogreili su to su objavili njihove fotografije jer je razlika s
pravim Draom i Kalabiem lako uoljiva. Ostajui amateri do kraja, komunisti su i
ovom prilikom napravili niz greaka: jedan od oznaa koji je uslikan s lanim Kalabiem
nosi ni manje ni vie nego sovjetski automat; jedan od njih, izrazito nizak, Radenko
Mandi, glumi" Kalabia iako je ovaj poznat po visini i krupnom stasu, itd.
Verziju o izdaji komunisti su prvi put objavili u feljtonu Politike", koji je dvojici
odabranih novinara diktirao lino ef Ozne Slobodan Penezi Krcun 1962. godine. Tu
verziju znamo, pored ostalog, i iz TV serije Poslednji in". Otprilike, u jesen 1945. Ozna
je meu valjevske etnike ubacila Amerikanca" - svog oveka preruenog u amerikog
agenta, koji je doao da Kalabiu ponudi bezbedno naputanje zemlje. Taj ovek - igrao
ga je Dragan Nikoli - nije znao ni sto engleskih rei, ali se smatralo da etnici ne znaju
ni toliko.
Meutim, kada su otvorene arhive, na primer, Arhiv amerike obavetajne slube OSS,
potonje CIA, ispostavilo se da je Kalabi pre rata bio ef kompanije pri engleskoj
kompaniji za izgradnju mostova". Jednog oficira OSS-a imao je kod sebe do polovine
septembra 1944. godine, a ranije te godine komunicirao je s brojnim oborenim amerikim
pilotima koje su etnici spasli od Nemaca. Inae, osnovno Kalabievo predratno
zanimanje bilo je naelnik Katastarske uprave u Valjevu. Dakle, ne obian geometar, ve
ef svim geometrima u tom kraju. Kalabii su spadali u red uglednih, dobrostojeih
porodica. Kao izrazito drutven ovek, Kalabi je imao 200, a moda ak i 300 kumstava.
Gospodin i mangup ujedno - suta suprotnost povuenom dvojkau iz uike gimnazije,
Slobodanu Peneziu Krcunu.

s1
Jo dok feljton u Politici" nije okonan, redakciji je stiglo bezbroj pisama u kojima su
demantovana kljuna mesta Krcunove verzije. ak je i ef Ozne za Valjevo Dragan uri
u lokalnom listu Napred" demantovao jedan od najvanijih delova prie: etnici
Miroslav Timotijevi Japan i ivorad Mii nisu namamljeni u Beograd i tamo uhvaeni,
ve su zarobljeni u centru Valjeva 19. decembra 1945. godine. Predvee toga dana
gradom se razlegla pucnjava, a kada se smirila, celo Valjevo" je videlo kako Ozna
sprovodi dvojicu etnika.
U verziji koju je saoptio Krcun, Amerikanac" je 30. novembra 1945. doveo Kalabia i
njegovog pratioca Dragoslava Milosavljevia erila" u Beograd, gde su uhvaeni.
Kalabi je brzo pristao na saradnju i najpre je namamio Timotijevia i Miia. Uzgred,
eril" je mnogo godina posle rata doao iz emigracije da obie svoju familiju u
Valjevskoj Kamenici.
Krcun je zatim propustio da uniti dokumenta o poterama za Kalabiem posle 30.
novembra. Ostao je, primera radi, izvetaj 11. brigade 4. krajike divizije od 12.
decembra, da je Kalabi toga dana gonjen u valjevskim selima Jasenice i Grabovica.
Agenti Ozne primetili su da je Kalabi 22. decembra poslao poruku svojoj supruzi Borki.
Ona je odmah uhapena, ali ostao je jo jedan dokaz da se toga dana Kalabi nalazio na
slobodi.
ika Pera
Potpukovnik Albert Sajc, koji je obilazio Gardu krajem 1943, zapisao je u svojim
memoarima:

Nikola Kalabi je bio jedan od najinteresantnijih ljudi u celoj Jugoslaviji. Bio je lep
ovek, crne brade, pun duha, pojava koja se penuala uivajui u ivotu.
Imao je hitar duh i smisao za humor, zbog koga su ga zavoleli njegovi vojnici i seljaci
koji su ga zvali ika Pera. U svojoj crnoj, dobro skrojenoj uniformi i u uvek istom
rublju, delovao je kao impozantan gospodin i vojnik. Njegovo junatvo postalo je ve
legendarno."
Neto pre toga, poetkom decembra, Kalabi je svojim preostalim etnicima naredio da
se sklone u zemunice da bi se okupili o uevdanu. On urevdan nije doekao poginuo je oko 15. januara. Nekoliko etnika je preivelo tu borbu i oni su kasnije
svedoili o Kalabievoj pogibiji. Meu preivelima nalazio se i major Milan Stojanovi,
koji je uskoro emigrirao u SAD. Ovu borbu preiveli su i etnici Boo Boanovi i
Veljko Kostovi. Oni su dogaaj, meu ostalima, ispriali i etniku Mihailu Daniloviu,
koji je zarobljen posle mnogo godina. Danilovi je odrobijao devet godina i postao
svetenik. Danas ivi u Gornjem Milanovcu.
Materijalni dokaz da je Kalabi poginuo, to jest da nije iv pao Ozni u ruke je njegova
oficirska torba, koja je sluajno naena sedamdesetih godina. Domain kue, videvi na
ta je naiao dok je prekopavao staru septiku jamu, pozvao je miliciju. Torba je bila
skoro trula, dokumenta su bila jedva itljiva, a fotografije Kalabieve ene i dece
nagrizene, ali ipak se jasno videlo o emu je re. Izgleda da u miliciji vie niko nije
mislio o Krcunovoj lanoj prii i fotografije su jednostavno odnete u Muzej u Uicu.
Prema tome, kako je zarobljen Draa? U svet je najpre otilo pismo jednog od oevidaca
Drainog zarobljavanja, majora Miloa Markovia. Markovi je leta 1946. uspeo da
proturi preko granice jedno pismo, koje je 16. avgusta objavio vajcarski list urnal
D'Iverdon". Urednitvo tog lista pie: Kao to je poznato, Titova vlast nikada do sada
nije obelodanila kako je uhvaen general Mihailovi. Prema jednom dokumentu, general
Mihailovi je bio kidnapovan od strane Titovih partizana. Dokument je napisao Milo
Markovi, major pokreta otpora Mihailovia". Markovi je pisao:
Februara meseca 1946. godine, general Mihailovi se teko razboleo od tifusa. Bio je sa
svojim tabom u okolini mesta Rudo. Jedne noi smo primetili saveznike - engleske
avione, koji su bacali letke na kojima je pisalo da dolaze da nam pomognu u oruju i
municiji. U jednom paketu nali smo uputstvo kako da pripremimo teren za sputanje
aviona, njegovu signalizaciju, obeleavanje, itd. I stvarno, 13. marta 1946. godine,
pojavila su se tri aviona. Mi smo im oznaili mesto sletanja i videli smo kako iz njih
izlaze ljudi u engleskoj oficirskoj uniformi. Poto su primetili da je general teko oboleo i
u vrlo zabrinjavajuem zdravstvenom stanju, predloili su da ga prebace s uom pratnjom
u Italiju na leenje. Poto se general Mihailovi saglasio s predlogom... avioni su
uzleteli... Stigle su jo dve eskadrile Titovih partizana, koje su poele da bacaju male
bombe s bojnim otrovom..."

Borbu koja je usledila preiveo je etnik Radomir Pavlovi iz Mojsinja kod aka.
Detalje je ispriao svom bliskom roaku Dragoslavu Hadiu, koji danas ivi u Gornjem
Milanovcu.
Ovu borbu preiveo je i uveni etnik Srbobran - Srpko Medenica. Pre nego to je ubijen
1951. godine, svedoio je o tome svojim brojnim jatacima, koji su priu preneli do naih
dana.
Bojne otrove tokom jednog neoekivanog vazdunog napada" pominje i poljski istoriar
Tadek Vitlin, opisujui Draino zarobljavanje u svojoj knjizi Komesar". Vitlin navodi
da je Ozna u ovoj operaciji imala pomo i podrku sovjetskog NKVD-a.
Istu priu saznao je i dr Vlastimir A. Stojanovi za vreme procesa Drai u Beogradu,
kome je prisustvovao kao atae za tampu francuske ambasade. Priu je potvrdilo jo
nekoliko osoba, s jedne i druge strane. Vremenom se saznalo da je glavni engleski
oficir" koji je 13. marta odvezao Drau zapravo jedan od prvih pilota Jata Roa
Milovanovi. On se i sam hvalio da je kidnapovao Drau". Tokom Drugog svetskog
rata, Milovanovi je sluio u engleskoj avijaciji. Odlino je govorio engleski i mogao je
da odglumi ulogu engleskog oficira - to je zapravo i bio.
Pie: Miloslav Samardi
Nepristrasan istoriar morao bi da uzme u obzir i ono to je o sebi i svojoj ulozi rekao
sam Milan Nedi. Kad ga je, prilikom susreta u decembru 1943. godine, ugledni predratni
politiar Adam Pribievi ukorio to progoni Draine pristalice i napada ih u vladinoj
tampi, Pribievi je iste veeri Radoju Vukeviu, piscu knjige Na stranom sudu,
ispriao ta mu je Nedi odgovorio:
Ja jasno vidim svoj put i svoju sudbinu: vi ete me streljati ili obesiti. Ali pre nego to
duu predam Bogu, visei uz neku banderu na Terazijama, ja u tamo daleko ispred
nebeskog prestola videti bar jedan milion Srba, koji mi u jednom asu kau: ostali smo u
ivotu blagodarei tebi
i tvojoj izdaji. Vi ete me ubiti, a oni e me mrtvog braniti, i pred Bogom, i pred Srbima,
i pred sudom istorije. Oni su moje sudije, a ne Mihailovi i njegova bezbrina londonska
gospoda. Mihailovi moe rtvovati ivot, ali ja radi tog miliona i celog svog naroda
rtvujem neto vie od svih ljudskih ivota... rtvujem svoju ast i svoje svetlo ime.
Vojni arhiv otvorio nam je oko 6.000 digitalizovanih strana najstroe uvanih spisa,
meu kojima su stenogrami sa suenja Mihailoviu. Tu je kompletna dokumentacija iz
procesa, strane i strane uredno voenog stenograma, presuda, ali nijedan od tih papira ne
sadri zapisnik o izvrenju smrtne kazne. Meu tim dokumentima nema ba nita ni o
tome gde je, kada i pod kojim uslovima pokopan eneral Draa.
Ni slova o tome ni u jednoj od sedam kutija u kojima je pohranjena ova arhivska graa u
52 fajla. Nieg nema osim sudskih spisa i siromanog personalnog dosijea zavedenog pod
brojem K-1034/389. On sadri osnovne podatke, imena, godine, mesto roenja, imena
roditelja, dece, ene, mesta slubovanja, inove, ordenja, nagrade, uee u ratovima. Tu
je, meutim, originalna molba za pomilovanje enerala pisana svojeruno na jednoj strani

crnim mastilom, neitkim irilinim pismom.

U Vojsci Srbije tvrde da je pitanje da li su podaci o egzekuciji i sahrani bilo gde zavedeni
ili su odmah po zavoenju uniteni. Pretpostavka je da novooformljena vojska u to vreme
nije smela ni da se usudi da pohranjuje takav dokument.
Da li podatke krije Bezbednosno-informativna agencija? Tamo tvrde da nikada nisu
posedovali te informacije i da je arhivska graa iz tog perioda prebaena u Arhiv Srbije,
odnosno Beograda, ali da ne sadri traene podatke.
Da je egzekucija kao i mesto sahranjivanja uredno dokumentovano u nekom od dosijea,
uporno tvrdi Ljubo Lazarevski (83), bivi podoficir KNOJ-a. On je bio zatvorski uvar
Drae Mihailovia sve do njegovog poslednjeg asa i jedini je preiveli svedok
pogubljenja komandanta Kraljevske vojske. Bar po njegovoj tvrdnji.
- U dosijeu je bila uvrtena presuda. A uz nju i izvrenje presude. To podrazumeva
zapisnik i fotografije sa egzekucije. One su postojale i bile zavedene i one sigurno negde
postoje i danas - kae Lazarevski.
Bilo je vie navodnih svedoka egzekucije. Navodili su razliita mesta pogubljenja, od
Marinkove bare kod Beograda do Ade Ciganlije. Lazarevski i dalje tvrdi da je
prisustvovao pogubljenju Mihailovia i da je etniki eneral sa jo devet osuenika
streljan u 1.30 sati posle ponoi 18. jula 1946. godine u bagremovoj umi na 150 do 200
metara od Belog dvora, u blizini dananje Ortopedske bolnice Banjica.
Presuda Vrhovnog vojnog suda izreena je 15. jula u 13 sati. Sutradan su albe na smrtnu
presudu odbijene. Egzekuciji je, po svedoenju Lazarevskog, prisustvovalo 10 do 15
oficira Ozne. Tu su bili i javni tuilac Milo Mini, ali i lekar i fotograf. Svi oni su imali
obavezu uvanja tajne. Po dravnoj odluci, za grobove onih koje je sud oznaio
izdajnicima nije se smelo saznati.
Iz personalnog dosijea Drae Mihailovia (K-1034/389)
Navedeni su rod, struka, in, prezime, ime, lini opis. Stas: srednji. Lice: okruglo. Kosa:
smea. Nos: pravilan. Brkovi: iani. Usta: pravilna. Brada: brije. Osobeni znaci: nema.
Vera: istono pravoslavna. Narodnost: Jugosloven.
*datum: 06. 09. 1935. U dosijeu nema ni podataka o praenju, dounicima, niti ma o
emu drugom.
( "
")
, (, 1878 - ,
1946) .
( , ),
, .
: " " (
"", , 1932) " " (
, , 1937). ,

: . ,
, .
?

 .
, .
: .
.
. ,
, . 1912.
1917. . 1917.
-
,
- .
, : .14
,
, . 1941.
, .
. ,
. ,
. , . , "
", "

".
, , :
" . .
.
. .
.
. .

."15
, , .
, ,
:
"! , ,
.
. .
... , .
, ..."16
, ,
.
.
,
, .
.
, :
" , ? ,
,
, . ,

 , . , , .
, ."17

. ,
, . ,
,
"" . ,
, ,
, "",
.18
25. 1941. .19 , ,
1939,
,
.

, 1940.
. ,
.
100.000 ,
.20
, ,
,
, , ,
.21
, 30. 1941,
. ,
.
,
(, , , )
. ,
.
, , ,

:
,
,
,
, , ,
.22
: ,
, 29. 1941.
.
(), ()
.
?
, ,

 .
, . " ",
,
, "
".

:
" 1941.
. ,
. .
, ,
. , ,
,
.
. , ,
,
...
, ,
, ..."23
.
:
"... 22. ,
.
...
. ,
. 100 ...
22. 1941.
... ...

, , , , ...
...
.
. ."24
.
29. 1941. ,
. , ( ),
.
. , 24. 1941.
(
,
),
, . ,

, , , 15.
" ".
. ,

 ,
, .
, , .
:
- -
,
,
...

. .
: 1941.
2.000
.
,
. ,
, 2.000
, : "
, ". ,
,
,
, ,
...
, ,
, ,

.25

,
" ", "" ( 1.
), , 29. 1941.
31. 1941. ,
, 22. .
,
, 28. .
1. .
.

16. .
21. , ,
.
, ;
" , ,
".
, " " ,
. ,
, , , ,

 ,
.
,
.
, " "
, ,
" ". ,
,
. ,
() .
,
, .

" " .
, ,
" ".
, " ":
" ,
... ,

. ,
,
, ."26

:
" : .
, ,
,
: .
, , , .
, .
,
...
."27
,
,
.
100.000 .
, , , . ,
, ,
- .
"
".28
, , ,
.
,

. ,
, 9. 1941. 16. 1942. ,
, ,
, . 200 .29

, ,
. 1942.
1.200 . ,
"
".30

, " " ,
31. 1941.
. ,
" ". , ,
, ,
, " "!
,
. , ,
, " ,
".31
, , "
".
, " ,
,
",
.32
,
, .
,
. 1944. .

. , ,
.
, ,
, .
, .
, ,
. 1946. . ,

.
,
,
" ":
, ,
,

 , ,
.33
, :
" , .
. .
- - .
. . ,
,
,
,
."34

14 . , , 13, 44-45.
15 . , , 45.
16 , , 23-24.
17 . , , 45.
18 . , , 66.
19 . , , 104.
20 . , , 67-70. ,
: "}
,
". , ,
(62-63) ,
: "
, ,
.
- : ' ,
, ,

'." , ,
100.000 .
:
.)
21 22 . , , 31-33, 10.
23 . , , 22.
24 . , , 144, 151-152.
25 . , , 93-94.
26 . , , 165.
27 . , , 248.
28 . , , 166.
29 30 . , , 61, 64
31 . , , 67.
32 , , 66-67.
33 34 . , , 102, 67.

I u kasnijoj istoriji znaaj Fruke gore nije umanjen jer su stari Rimljani sagradili jedan
od svojih najvanijih gradova ba tu na Frukoj gori, Sirmium. Danas se na mestu
Sirmiuma nalazi grad Sremska Mitrovica. Ime Severna Sveta gora nije sluajno dato, jer
na Frukoj gori se nalazi ak 16 manastira.
Neki od tih manastira potiu ak iz 12. veka. Imena manastira su: Beoin (osnovan
krajem 15. veka), Beenovo (osnovan 1467. godine), Diva (osnovan krajem 15. veka),
Grgeteg (osnovan 1471. godine), Jazak (osnovan 1736. godine), Kruedol (osnovan 1509.
godine), Kuvedin (osnovan oko 1566. godine), Mala Remeta (osnovan sredinom 16.
veka), Novo Hopovo (osnovan polovinom 16. veka), Petkovnica (osnovan polovinom 16.
veka), Privina Glava (osnovan krajem 12. veka), Rakovac (osnovan krajem 15. veka),
iatovac (osnovan poetkom 16. veka), Staro Hopovo (osnovan krajem 15. veka),
Velika Remeta (osnovan sredinom 16. veka), Ravanica (sredinom 16. veka).

Manastiri Fruke gore su

jedinstvena grupa sakralnih objekata
nastala u periodu od XV do XVIII veka. Od 35 izgraenih manastira do danas je
sauvano 15. Kao kulturne i istorijske vrednosti nalaze se pod zastitom UNESCO-a. Ti
manastiri su kroz istoriju predstavljali simbol nacionalnog otpora Srba Turskoj
imperiji i zatitnike velikog nacionalnog blaga, olienog u sakralnoj umetnosti i
arhitekturi, ouvanju duha i kolektivnog pamenja naroda. Danas su aktivni sledei
manastiri: Kruedol, Petkovica, Rakovac, Velika Remeta, Diva, Novo Hopovo, Staro
Hopovo, Jazak, Mala Remeta, Grgeteg, Beoin, Privina Glava, iatovac, Kuveedin, i
Vrdnik-Ravanica. Po istorijskim izvorima ovi manastiri su nastali u prvoj polovini
esnaestog veka, ali legende govore da su nastali u periodu izmeu dvanaestog i
petnaestog veka. Svi manastiri su locirani na podruju od 50 kilometara duine i 10
kilometara irine. Tokom pet vekova oni su bili kima duhovnog i politikog ivota Srba.
Nastali u periodu velikih seoba, manastiri su postali centri koji su negovali kult poslednje
srpske despotske porodice Brankovia, po uzoru na staru Nemanjiku dinastiju kao
istorijski uzor. To objanjava razvoj duhovnih vrednosti u ovim manastirima kao kult
pojedinanih svetaca, iji se ostaci uvaju u njima. Manastiri iatovac, Novo Hopovo,
Vrdnik-Ravanica, Beoin, Privina glava i Jazak jo nose posledice bombardovanja
NATO avijacije 1999.

Ravanica: sa crkvom VAZNESENJA GOSPODNJEG

U mestu Vrdnik na junim padinama Fruke Gore nalazi se ovaj manastir. Do njega se
dolazi pratei oznake. Jedini je manastir ovih krajeva koji se nalazi u samom naseljenom
mestu. Prvobitna stara crkva bila je posveena Svetom Jovanu Krstitelju o emu postoje
zapisi. Nova sadanja crkva posveena je Vaznesenju Gospodnjem. Prolost i nastanak
ovog manastira je nejasan. Prvi pomeni potiu iz 1589 god mada se smatra da je znatno
stariji. Podignut je tokom 15 i poetkom 16 veka. Ktitor je bio sremski mitropolit Serafim
i ta crkva je bila posveena Svetom Jovanu Krstitelju. Malo se zna o njemu sve do 1697
god kada su ga naselili monasi manastira Ravanice iz Srbije beei pred Turcima. Tada
su sa sobom doneli moti Kneza Lazara, obnovili su crkvu i posvetili je Vaznesenju kao
to je i crkva Ravanica kod uprije posveena Vaznesenju. Po njoj je i ovaj manastir
nazvan Ravanica. Trei dananji izgled crkva i manastirski kompleks dobili su 18011811. Radove je izvodio majstor Kornelije iz Novog Sada. Interesantno je to da su svi
majstori i radnici morali biti Srbi. Manastir ine Crkva, tri krila konaka, ogradni zid sa
ulazom u manastirsku portu i baroknim zvonikom na dva sprata. Ikonostas je izrezbario
Marko Vujatovi(1809-14)a pozlatio ga je Petar ortanovi. Crkva je oslikana 1853 god
a ikonostas izmeu 1851-1853.god.od strane Dimitrija Avramovia. Ikonostas ima 42
ikone.U samoj crkvi sa desne strane oltara u kivotu su sve do 1989 god leale moti
Svetog Kneza Lazara kada su prenete u manastir Ravanicu kod uprije u njegovu
zadubinu. Danas je tu na istom mestu kivot ali prazan. Pored kivota u staklenoj kutiji se
nalazi deo kosti Kneza Lazara. U crkvi se nalaze i moti Svete Velikomuenice
Anastasije iz 3 veka kao i svetinje sa Hristovog groba. Manastirski konaci se ubrajaju
meu najlepe na Frukoj Gori. Manastir je aktivan, enski i o njemu brinu monahinje.
Privina Glava: sa crkvom SVETIH ARHANGELA
Nalazi se na krajnjim zapadnim obroncima Fruke Gore i do manastira se dolazi iz pravca
ida, kroz Berkasovo do Biki Dola i putem do table za skretanje desno pa do manastira.
Po legendi manastir je podigao lokalni vlastelin Priba ili Priva u 12 veku po kome je
manastir i dobio ime. Verovatnije je da ga je podigao Jovan Brankovi u 15 veku kraj
svoga vojnog utvrenja u Berkasovu. O tome pie i u starom rukopisu Psaltir koji je pisan
u Carigradu i Svetoj Gori a pripadao je Brankoviima. Prvi pisani pomen je iz 1566 u
turskim dokumentima. Sadanji izgled crkva je dobila 1741 god. Ima visoku osmougaonu
kupolu ukraenu kolonetama. Graena je od raznobojnog kamena. Crkva je slina onim u
manastirima Jazak, Maloj Remeti i Hopovu. Crkva ima visoki zvonik. Manastirski konaci
imaju dva krila. U sklopu konaka je i kapela posveena Pokrovu Presvete Bogoroduice.
ivopis crkva je dobila 1791 god. a slikao je Kuzman Kolari. Slikao je i ikonostas koji
ima 41 ikonu. Posebno je interesantna kapa ili kruna Despota Jovana Brankovia koja se
uva u manastirskoj riznici. Uraena je od zelene kadife, izvezena srebrnim i zlatnim
koncem. Manastir je vie puta obnavljan. U II svetskom ratu je opljakan. Danas je
manastir u dobrom stanju i trenutno se rade manji pratei objekti. Manastir je aktivan,
enski i o njemu brinu monahinje.
Diva: sa crkvom SVETOG NIKOLE
Nalazi se na jugozapadnim obroncima Fruke Gore u nenaseljenoj i prelepoj umovitoj
dolini blizu Kuvedina i do njega se dolazi putem Leimir - Vizi. U gustoj umi postoji

oznaka za skretanje levo i manastir je veoma blizu. Podigao ga je despot Jovan Brankovi
krajem 15 i poetkom 16 veka to potvruje i opis istog iz 1753 god. Najstariji pisani
pomen manastira potie iz 1566 god u turskim knjigama. Dugo je bio metoh manastira
Kuvedin i vie puta je tokom godina pokuavao da povrati svoju samostalnost. 1753 god
vrena je velika obnova crkve i uraen je ikonostas.Oslikao ga je Todor Valjevac. Crkva
je zidana od kamena i opeke. Konaci su sagraeni u 18 veku. Zvonik koji se i danas
restaurira je dozidan 1764 god. U manastiru je iveo i umro veliki ktitor i u mnogome
zasluan za prosperitet manastira monah Matej. Njegov grob se nalazi u priprati
crkve.Tokom II svetskog rata kao i mnogi frukogorski manastiri opljakan je i oteen.
Freske su oteene i vide se samo u delovima. Prvobitnog ikonostasa nema. Manastirska
crkva spada u manje i ima sedam visokih i uzanih prozora. Danas je spolja omalterisana i
okreena. Radovi na manastirskom kompeksu su u toku. Aktivan je, enski i o njemu ve
27 godina zajedno brinu dve monahinje sa povremenom ispomoi.
Kuvedin: sa crkvom SVETOG SAVE
Na jugozapadu Fruke Gore blizu Divoa u mestu Kuvedin nalaze se ruevine ovog
Svetosavskog manastira.Do njega se dolazi putem Leimir - Vizi i skrene kod oznake na
levo dole. Ide se oko 2-3 km i skree levo na jedini sporedan put. Put je lo ali kratak. Ili
se doe iz pravca Divoa i skrene desno.Manastirska crkva je posveena Svetom Savi i
njegovom ocu Stefanu Nemanji (Sv. Simeon) rodonaelniku loze Nemanjia.Manastir je
podigao srpski despot Stefan tiljanovi 1520 godine. Pominje se u rukopisnom mineju
iz 1569 god. koji se danas uva u manastiru Svete Trojice kod aka. Jeromonah Mojsej
pie u zapisima da su manastir Kuvedin i Petkovica trebali biti srueni od strane Sinan
Bega ali je plaanjem velike godinje sume novca to spreeno. U njemu su boravili
monasi iz manastira Vine i Slanci kraj Beograda. Tada su sa sobom, beei pred
Turcima doneli brojne dragocenosti izmedju ostalog knjige, mineje iz 1581 god,srebrnu
kadionicu iz 1654 god. kao i au koljivau iz 1559 god. koju je ruski car Ivan IV Grozni
darivao manastiru Mileeva. Godine 1744 patrijarh Arsenije IV akabenta pokuava da
Kuvedin i Divu ustupi kao metoh manastiru Hilandar ali biva osujeen. Stara
manastirska crkva je propala, pa je poetkom 19 veka poela obnova. Nov zvonik
podignut je 1803 god.Tokom 1810 izgraeni su novi konaci koji okruuju crkvu sa tri
strane dok je sa etvrte podignut zatitni zid.1815 god. sagraena je nova crkva pod
baroknim uticajem. Kapela na manastirskom groblju podignuta je 1788 god.Crkva je
ivopisana 1853 god od strane Pavla Simia sa scenama iz ivota Sv.Save i Sv.Simeona.
Oslikao je i ikonostas sa 46 ikona od kojih je sauvano samo 20. Stari ikonostas iz
1772.god.koji je radio Janko Holkozovi sauvan je tako to je prenet u crkvu u
Opatovcu gde se i danas nalazi. Na litografiji M.Troha iz 1837/41 god. manastir deluje
kao dvorac okruen predivnim parkom i zelenilom. I danas, iako je u ruevinama nazire
se njegova preanja lepota. Za vreme II svetskog rata manastir je teko stradao. Ostale
su samo ruevine. Danas su radovi u toku. Uredjen je konak sa velikom trpezarijom.
Obnavlja se kupola i barokni zvonik a potom i cela crkva. Nadamo se da e uskoro da
dobije svoj stari izgled.Manastir je zvanino muki. Ima jednog monaha trenutno dok je u
izgradnji i nije aktivan.
Petkovica: sa crkvom SVETE PETKE

Na jugozapadu Fruke Gore kod Leimira, pored iatovca nalazi se ovaj manastir koji
spada meu najstarije na Frukoj Gori. Podigla ga je Jelena tiljanovi, udovica srpskog
despota Stevana tiljanovia koja je tu provela svoje poslednje dane. Prvi pisani pomen
je iz 1561 god. Tokom 17 veka Sinan beg mitrovaki hteo je da ga srui ne bi li od cigle i
kamena sazidao dvor u Mitrovici. Zauzimanjem mitropolita Pajsija i plaanjem godinjeg
danka Petkovica je sauvana. Obnovljena je na inicijativu Arsenija arnojevia.Bila je
filijala i metoh manastira iatovac. Izmeu ova dva manastira uvek je postojalo rivalstvo
i borba za samostalnou. Crkva je zidana od kamena. Osnova crkve je u obliku krsta.
Manjih je dimenzija. Osmostrana kupola je na stubovima. U proelju priprate je barokni
zvonik. Fasada je ukraena. Obnavljana je vie puta. Freske su prilino unitene i ono to
je ostalo danas je konzervirano. ivopis je raen u duhu stare srpske umetnosti. Ikonostas
je raen 1735 god. ali je od njega ostao samo veliki krst i dve ikone i nalaze se u muzeju
u Sremskoj Mitrovici. Obnova crkve uraena je 1950/52 god. pa 1981 god. i traju jo
danas. Porta sa crkvom i konakom i prateim objektima lepo je ureena. Pored manastira
je manastirski ribnjak. Velika crkvena svetinja su moti Svete Petke, njena ruka, koja se
nalazi u plavom kivotu pored levog stuba. Svete moti se u Petkovici nalaze od pre dve
godine. Manastir je aktivan, enski i o njemu veoma lepo brinu tri monahinje.
iatovac: sa crkvom ROENJE PRESVETE BOGORODICE
Na jugozapadnim padinama Fruke Gore uz potok Remetu a blizu sela Leimir nalazi se
ovaj manastir, u selu iatovac. Podigli su ga monasi manastira ie 1520 god na
temeljima stare crkve, a koji su tu prebegli iz Srbije od Turaka, pod vostvom igumana
Teofila, monaha Ilariona i Visariona. Turci su kasnije i tu crkvu sruili da bi se 1758 god.
sazidala nova dananja crkva. Gradnja dananje crkve trajala je 20 god. Ono to privlai
panju je njena veliina koja prelazi u monumentalnost. Preovlauje barok a njenih 9
prozora je u gotskom stilu. Zidana je od kamena i opeke. Zvonik je posveen Svetom
oru a podigao ga je 1742 god. pukovnik Vuk Isakovi( glavni junak "Seoba"
M.Crnjanskog). Crkva je oslikana od strane Grigorija Davidovia Obia. Oslikao je i
ikonostas koji je bio zidan. Danas se o njemu malo zna. Sauvane su samo carske dveri.
Tokom 18 i 19 veka manastir je imao svoj istoriski i kulturni procvat. Posetili su ga:
peki patrijarh Paksije, patrijarh Maksim, Arsenije III arnojevi, episkop temivarski
Nikola i baki Sofronije, mitropolit Vientije Jovanovi, Arsenije IV, Lukijan
Muicki,Vuk Karai, P.afarik, F.Mikloi, Jakov Geri, Petar Kepen i drugi. Tu su od
1543 god. kada je i umro bile moti Svetog despota Stefana tiljanovia koje su tokom
1942 god, da ne bi dolo do skrnavljenja prenete u SPC u Beogradu.U toku II svetskog
rata crkva i konaci su skoro uniteni. Gaani su artiljerijom. Danas je crkva obnovljena u
graevinskom smislu kao i konak. Predstoji joj unutranje ureenje. U manastirskoj porti
je lep park.Iznad je manastirsko groblje sa starom kapelom. Manastir je zvanino muki.
O njemu brinu jedan monah i jedna monahinja.
Beenovo: sa crkvom SV.ARHANGELA
Ruevine manastira Beenovo nalaze se u Beenovakom Prnjavoru na Frukoj Gori uz
potok iko. Manastir je osnovao u 13 veku kralj Dragutin. Manastirska crkva je bila
ivopisana. U njemu su jedno vreme boravili monasi iz manastira Vitovnica kod

Poarevca sa svim dragocenostima beei pred Turcima.Crkva je bila graena od opeke

sa osnovom u obliku krsta i kupolom.Trostrani oblik manastirski konaci dobili su izmeu
1730 i 1771 god. Podaci o ikonama i ikonostasu pominju se 1753 god. Zvonik je bio
sagraen u 18 veku. Postojala je i bogata manastirska riznica. Ovaj manastir je doiveo
najtraginiju sudbinu od svih na Frukoj Gori. Prvo je bio u II svetskom ratu opljakan i
miniran da bi kasnije bio uniten bombardovanjem do temelja. Do danas manastir nije
obnovljen i na njegovim ruevinama postoji samo obeleje.Do ruevina manastira
Beenovo dolazi se iz Rume pored sela Stejanovaca i Beenova i samo pravo do
B.Prnjavora. Tu se skrene levo i ide oko 100 metara.
Mala Remeta : sa crkvom POKROVA PRESVETE BOGORODICE
Na sredinjem delu Fruke Gore kod mesta Mala Rremeta u tiini i zelenilu nalazi se ovaj
zasigurno najmanji a moda i najlepi frukogorski manastir.Do njega se dolazi iz
Vrdnika do centra Jazka gde je oznaka na desno,proe se celo selo i na izlasku se skrene
desno pre uzbrdice i pravo do manastira. Prema predanju manastir je osnovao "sremski
kralj" Dragutin. Najstariji podaci o Maloj Remeti ili Remetici sauvani su u turskim
zemljinim knjigama iz 1545 god.Turci su manastir spalili i opustoili. Godine 1679,
Arsenije arnojevi dozvolio je monasima manastira Rae da se nasele u Malu Remetu i
da je obnove. Mala Remeta je bila metoh manastira Beoin gde su monasi iz Rae prvo
doli. Nova velika obnova bila je 1739 god. Crkvu su sazidali majstori Todor i Nikola a
ktitor je bio Stanko Milinkovi. Iz iste godine potie zatitna povelja(salva gvardija)
izdata od generala Valisa manastiru Beoin u kojoj se pominje i titi Mala Remeta. Hram
je zidan od pritesanog kamena sivkastoplavkaste boje i tesanih dekoracija. Crkva ima
krstobaznu osnovu u tradicionalnom vizantisko-srpskom stilu.Kube direktno izrasta iz
krova i suava se pri vrhu. Ima devet polukrunih prozora i dvoje ulaznih vrata. Sam
izgled crkve je rustian i odie duhom starih vremena. Imate utisak kao da je vreme stalo.
Konak je podignut 1758 god. Crkva nema zidani zvonik. Srednji deo crkve deli od
priprate pregradni zid. Crkvu je islikao 1910 god. Kosta Vanelovi. Ikonostas je uraen
1757 god Ima 53 ikone koje je radilo vie majstora ali je prestone i najlepe uradio Janko
Halkozovi. Manastir je posedovao biblioteku sa 300 knjiga. Za vreme II svetskog rata
sve je popljakano i uniteno. Na drvenim stubovima sa limenim krovom je zvono pored
crkve. Tu je i mala kapelica Svetog Ilije. Unutranjost crkve se trenutno renovira i kraj
radova je predvien za 14 oktobar na slavu hrama.Manastir je aktivan, enski i o njemu
brinu monahinje.
Beoin: sa crkvom VAZNESENJA GOSPODNJEG
Na severnim padinama Fruke Gore u Beoinu nalazi se ovaj manastir iji je osniva
nepoznat. Prvi pisani podaci su iz turskih izvora 1566 god.Manastir je oigledno bio
pljakan i opustoen jer 1697 god. Patrijarh Arsenije III arnojevi daje dozvolu
monasima manastira Rae na Drini da se nasele i obnove manastir Otada potie uveno
patrijarhovo "Otvoreno pismo"koje je on u Tabanu dao raanskim monasima.Posle te
obnove ponovo je stradao u Austrisko-Turskim ratovima da bi dananji izgled dobio 1731
god. a izgradio ga je ktitor Milivoje Milakovi iz Futoga. Zidan je kamenom i opekom.
Konaci koji su trostrani zavreni su 1741 god. kada je izgraen i zvonik na tri sprata.

Interesantan je ulazni portal iznad koga su sa leve strane izvajan Lav a sa desne Orao.
Ikonostas je veoma visok i veoma uzan uklopljen u arhitekturu visoke i uzane
manastirske crkve. Ikonostas ima 62 ikone. Dva od etiri visoka stuba koji pridravaju
kube,zaklanjaju ikonostas tako da se ne moe sagledati u celosti. Ikone su radili u
razliitim periodima Janko Halkozovi,Dimitrije Baevi, Teodor Kraun i Georgije
Zograf. Sama crkva je ivopisana od strane Janka Halkozovia. Manastirska biblioteka je
imala oko 780 starih knjiga i 63 Srbulje. Rukopisanih je bilo 41. To je sve u II svetskom
ratu opljakano da bi kasnije bilo vraeno i nalazi se muzeju SPC u Beogradu. Manastir
ima lep park u kome se nalazi mala kapela posveena Svetom oru iz 1905 god. Tu se
nalazi mali izrezbareni ikonostas sa sedam ikona.U crkvi jkod vrata desno nalazi se grob
Svetog Vladike Varnave nedavno proglaenog za sveca. Manastir je aktivan i o njemu
brinu monahinje. Do manastira se dolazi iz centra Beoina do policijske stanice pa desno
i pravo do manastira koji se nalazi na levoj strani puta.
Rakovac: sa crkvom SVETI VRAI KUZMAN i DAMJAN
Do manastira se dolazi iz pravca Beoina do mesta Rakovac.Iz centra Rakovca pravo
putem do manastira . Po predanju podigao ga je Veliki komornik Despota Jovana
Brankovia-Raka Miloevi po kome je manastir i dobio ime. Za godinu se uzima
1498.Na zidu manastirske priprate sauvan je zapis iz 1533 god. Na srebrnom
manastirskom peatu je 1678 god. Bilo je vie obnova manastira. Ko je obnovio manastir
ostaje tajna.Manastir su inili: Hram,Konaci,Kapela i Isposnica. U II svetskom ratu
manastir je teko stradao. Sama crkva je rekonstruisana 1958/59 god i izgraen je nov
mali zvonik ispred ulaza u crkvu. Tek 2003/2004 god. grade se novi manastirski konaci
koji okruuju crkvu i ceo kompleks sa svih strana. U svoje vreme manastir je bio kulturno
sredite i prepisivaki centar. Tu je prepisan Duanov Zakonik a 1714 god. je zavren
uveni rakovaki rukopisni Srbljak napisan od strane monaha Maksima. U Srbljaku su
sabrane sve pohvalne pesme Srbima Vladarima-Svetiteljima. Iz manastira Rakovac( 18/
19 vek) potiu uveni:Vientije Jovanovi, Pavle Nenadovi,Danilo Jaki,Mojsije
Putnik,Josif akabenta i dr. Na bakrorezu iz 1743 vidi se kako je manastir izgledao.Od
fresaka je ostalo veoma malo i one se u delovima mogu videti u kaloti i tamburi kubeta
kao i na dva stuba. Crkva je graena od obraenog i lomljenog kamena. Dananji
ikonostas je mali i ikone su iz 18 veka. Radovi na manastirskim konacima su u
toku.Manastir je aktivan. Meovit je i o njemu brinu monasi i monahinje.
Jazak: sa crkvom SVETE TROJICE
Na junim padinama Fruke Gore blizu Vrdnika na kraju sela Jazak nalazi se istoimeni
manastir. Dolazi se iz centra banje Vrdnik desno - postoji putokaz i u centru sela Jazak
skrene se desno i ide pravo do manastira. Pre sadanjeg postojao je Stari Jazak koji je bio
posveen Vavedenju. Ktitor Starog Jazka bio je Despot Jovan Brankovi u 15 veku.Stara
crkva je bila oslikana. Godine 1705 u Stari Jazak donete su moti Cara Uroa nejakog
poslednjeg iz loze Nemanjia iz manastira Sudikove kod Nerodimlja na Limu. Moti su
vie puta seljene i uvek vraane u Jazak. Kada je inae mala crkva manastira Stari Jazak
postala pretesna od posetilaca i poklonika motima Cara Uroa, na mestu Gradac 1736
god nedaleko od Starog Jazka poela je gradnja dananjeg Novog Jazka. Stari Jazak je

vremenom sruen. Danas su tamo samo ostaci. Manastirski kompleks se sastoji od crkve
sa zvonikom, konacima koji sa tri strane okruuju crkvu, dok je sa etvrte strane zid i
zasvoeni ulaz u manastirsku portu. U sredini porte je manastirska crkva sa trospratnim
zvonikom. Crkva je zidana crvenom ciglom i belim kamenom. Fasada je dekorisana
turskim dekorativnim elementima. Novi Jazak posveen je Svetoj Trojici. Unutranjost
crkve je ivopisana 1761 god. a ukraava je ikonostas koji je radio Dimitrije Baevi
1769 god.sa svojim uenicima Teodorom Kraunom i Dimitrijem Popoviem. Ikonostas
ima 58 ikona. Na vrhu se nalazi pozlaen krst. Dva manastirska stuba koja pridravaju
kube zaklanjaju ikonostas tako da se ne moe sagledati u celosti. Pod crkve je pokriven
mermernim ploama. Ispred tih stubova nalaze se dve ikone.Tron Bogorodice a na
drugom desnom stubu tron Cara Uroa. Ispred tog stuba i freske nalazi se kivot sa
motima cara Uroa koji je umro 1347 god. Najvei i najdetaljniji radovi na manstirskom
kompleksu uraeni su u periodu od 1926-1930 god. Manastir je aktivan i o njemu brinu
monahinje.
Staro Hopovo: obnavlja se
Izolovan i nepristupaan (ak su i okolni letnji putevi, zbog retkih prolaznika, skoro
potpuno obrasli visokom travom), udaljen je oko dva kilometra severoistono od Novog
Hopova. Od manastirskog kompleksa ostala je jedino crkva, dok su krilo konaka severno
od nje i ekonomske zgrade u ruevinama. Samo sto metara uzvodno potokom nalazi se
ozidan izvor sa pitkom hladnom vodom. Ako se pree potok i poe nizvodno, posle 40
metara nailazi se na jedanod retkih frukogorskih mineralnih izvora.Tu je i ulaz u
polulunu, polukrunu peinu impozantnih dimenzija (zapravo re je o poveoj
potkapini). Na njenom kraju ima kamenja i blokova, pa se nezna da li je tu istinski kraj
hodnika. Spada u red suvih peina bez protonih i prokapnih voda. Prolost manastira je
prilino nepoznata. Narodna legenda, kao i za Novo Hopovo i Fenek, pripisuje osnivanje
ovog manastira (1496-1502) despotuoru Brankoviu, potonjem vladiki Maksimu. No,
prvi pouzdani podatak potie iz 1546. i nalazi se u najstarijem turskom popisu Srema
(Sremski defter). Kroz ceo XVI vek pominju ga iskljuivo turski dokumenti (1566-69,
1588, 1588-95). U XVII veku nema pisanih tragova o manastiru. Manastirska crkva,
zidana kamenom, lepo i nadahnuto, mala je jednobrodna graevina sa centralnom
apsidom, spolja petostranom, iznutra polukrunom. Skladnih je odnosa i arkatine
dekoracije. U unutranjosti crkve jasno se izdvajaju tri dela: priprata, naos i oltar.
Presvedena je poluobliastim svodom, a nad naosom je podignuto veliko, spolja
desetostrano kube, koje nose pandantifi i koje dominira nad malom arhitektonskom
masom crkve. Fasade i postolje kubeta ukraeni su nizom slepih arkada. Na brodu su tri
prozora i jedan ulaz (na zapadnoj strani), a na kubetu deset uskih prozora, to obezbeuje
dobru osvetljenost unutranjosti. Zvonik nikada nije podizan.
Novo Hopovo: sa crkvom SVETOG OCA NIKOLAJA
Na junim padinama Fruke Gore kod mesta Irig a na 3 km. od izletita Iriki venac
nalazi se ovaj manastir. Do manastira se dolazi novim putem koji nije na mapi,od
manastira Grgeteg do sela Neradina a potom za Irig.Pred Irigom znak desno oko 3 km do
manastira Staro i Novo Hopovo. Manastir Novo Hopovo zajedno sa Kruedolom,po

svojoj arhitekturi, prosvetnoj ulozi, bogatoj istoriji, jedan je od najznaajnijih manastira u

Vojvodini.U 17 veku monatvo je odravalo veze sa Rusijom i Svetom gorom.Poetkom
18 veka postojala je ivopisaka kola koju su vodili Arsenije Zograf i Nil. Manastir je
teko stradao 1684 i 1688 god.od Turaka. Tada su monasi sa motima Svetog Teodora
Tirona beali u abac pa u manastir Radovanicu.Drugo svoje stradanje manastir je
doiveo u Drugom svetskom ratu .Sruen je zvonik i vie nije obnavljan.Arhitektura
crkve ima sve odlike moravske kole. Zidana je od tesanog kamena i opeke.Crkva je
ivopisana u dva navrata:poetkom i polovinom 17 veka. Pretpostavlja se da su ih radili
ivopisci sa Svete gore. Najznaajnija je freska Pokolj Vitlejemske dece( nalazi se iznad
desne pevnice) koja je u potpunosti preuzeta sa freske u katolikonu crkve manastira
Lavra na Svetoj gori. Ovde se u manastiru 1750 god zamonaio Dositej Obradovi i tu
bio 3 godine. Proitao je bogatu monaku biblioteku i teoloki se obrazovao. Ikonostas je
radio Teodor Kraun 1770 god. Sauvano je samo nekoliko ikona koje se nalaze u
galeriji Matice Srpske u Novom Sadu. U manastiru se nalaze i moti Svetog Teodora
Tirona koje se uvaju u kivotu u crkvi. Visoki manastirski konaci potpuno okruuju
manastir. Nedaleko se nalazi i manastir Staro Hopovo koje je oteeno, konzervirano,
nije u funkciji i eka obnovu. Izmeu se nalazi i manastirski ribnjak. Bio je nekada metoh
manastiru Novo Hopovo. Manastir Novo Hopovo je aktivan, i o njemu brinu monahinje.
Grgeteg: sa crkvom SVETOG NIKOLE
Izmeu Beograda i Novog Sada, sedam km od Iriga na padinama Fruke Gore nalazi se
manastir Grgeteg. Do manastira se dolazi iz manastira Kruedol putem uzbrdo do oznake
desno i odatle ima oko 4 km loeg puta do manastira. Proe se beli krst i stari eram i
dolazi do kapije. Po legendi manastir je podigao despot Vuk Grgurevi u narodu poznat
kao Zmaj Ognjeni,da bi tu smestio svog slepog oca Grgura Brankovia(hilandarskog
monaha Germana).Podignut je negde izmeu 1459-1521 ( pre turskog osvajanja Srema).
Na manastirskom groblju vie manastira na breuljku kod belog krsta sahranjen je
izmeu ostalih i Arhimandrit Ilarion Ruvarac, istoriar i iguman manastira koji je veoma
mnogo uradio na obnavljanju istog. Dananji izgled manastir Grgeteg duguje Ilarionu
Ruvarcu. Godine 1899 dao je da se uradi novi ikonostas. Poseban je po tome to je zidan
od kamena, mermera i kovanog gvoa. Ikone je radio Uro Predi i ima ih samo 21 ali
su zato velikih dimenzija. Podigao je prestone ikone iznad carskih dveri( u drugu zonu)
to nije obiaj. Od 12 praznika uradio je samo dva:roenje i vaskrsenje Hristovo.
Ikonostas pleni svojom lepotom. Unutranjost crkve nije ivopisana ali su zidovi, svodovi
i unutranjost kupole ukraeni floralnim ukrasima koji ostavljaju izuzetan utisak. Biva
pevnica pretvorena je u manju kapelu i jo se izvode radovi. Postoji i mala zimska crkva
posveena svetom Serafimu Sarovskom ruskom svecu. U svojoj istoriji manastir je
pruao utoite mnogima, tako da su i monasi iz manastira Slanci kod Beograda boravili
jedno vreme beei pred najezdom Turaka. Visoki manastirski konaci ograuju crkvu u
obliku pravougaonika. Novi zvonik, crkva i konaci su povezani meusobno tako da ih
moete obii sve a da ne izlazite napolje. Manastir je aktivan i o njemu brinu monasi i
monahinje.
Velika Remeta: sa crkvom SVETOG DIMITRIJA

Severioistono od Iriga u umskom okruenju na padinama Fruke gore blizu izvora

potoka elovrenac nalazi se manastir Velika Remeta. Do manastira se dolazi putem
Beograd - Novi Sad kada se skrene za Iriki venac. Prou se oznake za Grgeteg i
Kruedol i naie se na putokaz prema Velikoj Remeti. Po predanju podigao ga je kralj
Dragutin poznat kao "sremski kralj" u prvoj polovini 14 veka. Meutim verovatnije je da
je manastir sa crkvom nastao u drugoj polovini 15 veka i to 1509 god. Prvi pisani pomen
je iz doba turskog sultana Sulejmana II iz 1541 god. Crkva je sazidana od kamena i opeke
sa samo jednim ulazom i 5 veoma lepih prozora koje je naeo zub vremena. Bila je
ivopisana.Od fresaka je ostalo malo, pretpostavlja se da su iz 1566-1568 god. Kao i
ostali frukogorski manastiri i Velika Remeta nije mogla izbei ruenje. Zbog odmazde
za izgubljenu bitku kod Petrovaradina 1716 god. u kojoj je Eugen Savojski porazio
Turke, spaljeni su skoro svi manastiri pa i Velika Remeta. Obnova je poela vrlo brzo,
ve 1720 god. Bio je utoite za monahe manastira Rakovica kraj Beograda i monahe iz
manastira Voljave. Manastirski konaci opkoljavaju manastir sa sve 4 strane tako da lii
na tvravu. I danas se u manastir moe ui samo kroz velika zasvoena vrata. U
manastiru dominira veliki zvonik podignut 1734/35 god.Jedan je od najstarijih i sigurno
najvii u Sremu sa svojih 38,60 m i 8 spratova. U manastirskom konaku uva se velika
ikona udotvorna majka Boija uokvirena medaljonima iz 1678 god. Takoe u konacima
je osnovan muzej stare srpske crkvene muzike sa eksponatima i notama iz srednjeg veka
koje nisu bile istog oblika kao danas. Za vreme II svetskog rata manastir je opljakan.
Potrebna je detaljna restauracija cele crkve koja je spolja oronula to se vidi posebno po
prozorima. Manastir je aktivan i o njemu brinu monasi i monahinje.
Kruedol: sa crkvom BLAGOVESTI BOGORODICE
Na obroncima Fruke Gore kod mesta Irig u pitomoj okolini nalazi se ovaj drevni
manastir okruen parkom i stablima kestenova. Do manastira se moe doi na vie
naina. Starim putem Beograd - Novi Sad do skretanja za Maradik i u centru skrenuti
malo desno na dole i put (oko 5km) vodi do mesta Kruedol. Odatle pratite oznake do
manastira. Moete doi i preko Irikog venca gde postoje vrlo uoljivi putokazi do
manastira. Iznad vrata crkve na spoljnom zidu je velika fresko kompozicija Stranog
Suda kojom je ispripovedana pria o kraju i sudbini sveta. Jedna od dragocenosti
manastira je i njegov ikonostas.Sastoji se iz 36 ikona.Nisu raene istovremeno ve potiu
iz razliitih perioda i stilova. Ispod ikonostasa se nalazi kivot u kome su smeteni ostaci
motiju svetih Brankovia (Maksima,Stefana,Jovana i Angeline). Izlau se samo u vreme
velikih praznika. U konaku manastira je i kapela Sv. Maksima iz 1722 god. kao i zbirka
ikona, slika,starih rukopisa, knjiga, nametaja i ukrasnih predmeta. Manastirski konaci
opkoljuju crkvu sa sve etiri strane. Danas manastir privlai panju i kao mauzolej. Tu su
sahranjeni pored Brankovia i Patrijarh Arsenije III arnojevi u pragu crkve a pored
ulaznih vrata nalazi se nadgrobna ploa uzidana u zid. Zatim tu su i Mitropolit Isaija
akovi, Patrijarh Arsenije IV Jovanovi akabenta (u mermernom sarkofagu u priprati
sa desne strane),Grof ore Brankovi( u podu priprete sa leve strane), Vojvoda Stefan
upljikac, knjeginja Ljubica Obrenovi( u podu na sredini priprate) kao i kralj Milan
Obrenovi (u knjeginjinoj grobnici). Levo od vrata na zidu je nadgrobna ploa kralja
Milana. Za vreme II Svetskog rata manastir je opljakan ali su dragocenosti vraene i
nalaze se u muzeju SPC u Beogradu. Manastir Kruedol je aktivan, enski i o njemu

brinu monahinje. Blizu manastira u selu Kruedol je i Sretenjska crkva zadubina

Angeline Brankovi iz 1512.god. Angelina se zamonaila i prvobitno je bila sahranjena u
Sretenjskoj crkvi 1621 god. da bi kasnije bila preneta u Kruedol. To je prvobitno bio
enski manastir.Danas je to parohijska crkva. Zanimljiv je ikonostas koji je radio Teodor
Kraun i Dimitrije Baevi 1763.god. Oko crkve su visoki konaci.
Ko no gorom Romanijom proe
je li Lazar, je li Karaore!
Ono deset punijeh leta
Brat Radovan Romanijom eta.
ujte, brao,
ta vam gusle kau:
Ko izdao viteza srpskoga
za dukate silnika mrtvoga
prokleto mu dovijeka pleme,
kuno mu se prolomilo sljeme
krvlju mu se prolili badnjaci,
od njega se izlegli gubavci,
zatrla ga iz nebesa sila.
Ivan Karadi, Radovanov brat, kae da je na sahrani njihove majke Jovanke, koja je pre
tri godine umrla u Nikiu, bilo vie policije nego rodbine.
Jedna njihova sestriina tvrdila je da je tada meu svetom videla i Radovana.
Drugi pak tvrde da je Radovan, preruen u monaha, prisustvovao polaganju motiju
Jovana Duia u Trebinju.
Tim povodom episkop rako-prizrenski Artemije, za jedan list je rekao: Sve je mogue.
Mada, nije mi jasno zato bi mu bila potrebna monaka odeda. Ako je tada izgledao kao
sada niko ga ne bi prepoznao.
Pre odlaska u Hag, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, ispovedio je Radovana
Karadia koji je u zatvorskoj eliji vie dana postio.
Radovanu je u posetu doao i pesnik Rajko Petrov Nogo, prijatelj iz deakih dana.
- ujem da si napisao pesmu o meni - rekao je Radovan.
- Jesam. Nazvao sam je Tajna veera - kazao je Nogo.
- Kako glasi? - upitao je Radovan.
- Anelima su potkresana krila, a Arhaela strpali u icu.Tako je Karadia u Hag
ispratio prijatelj, pesnik. Svoju poruku Radovanu guslari su ispleli u desetercu:
Radovane, ovee od gvoa,
Srpski vodu posle Karaora,
Odbrani nam slobodu i veru,
na studenom enevskom jezeru.
Radovan je u Hag poneo slike najroenijih, nekoliko knjiga i ikonu Isusa Hrista. Na
njegovom sajtu ostala je ispisana izreka: Onaj ko proda svoga roda, kopa dva groba.
BAKO, IV JE

KARADIEV sinovac Dragan tvrdi da je jedino on odravao vezu sa stricem. Traio

mu stanove, donosio hranu, novine, knjige, iao s njim na skupove strunjaka za
alternativnu medicinu. Za tu njihovu vezu znao je samo Draganov otac Luka Karadi.
Dragan u jednom od mnogobrojnih intervjua priznaje da je ovu veliku tajnu poverio jo
samo Radovanovoj majci kad je ve bila na samrti. apnuo joj je: On je iv.
(Nastavie se)
, .
, .
13.10.2008
PRESS
Ko je oslobodio Kruevac
Zato komunisti nisu mogli da navedu detalje o borbama za osloboenje Kruevca
14. oktobra 1944? ta o ovome kae ameriki porunik Kramer, uesnik dogaaja?

Da su komunisti otimali vile, fabrike, zanatske radnje i druga materijalna dobra, to je

optepoznato. Ali, da su otimali i datume - to je misterija koja jo nije dovoljno
objanjena.
Za '14. oktobar'' svi znamo jer je to ime najvee fabrike u Kruevcu i jedne od najveih
fabrika u Srbiji. Zna se, takoe, da se u vreme komunizma 14. oktobar svake godine u
Kruevcu slavio kao dan osloboenja grada, 1944. godine. Na tim proslavama, lanovi
Subnora - bivi partizani - priali su o svojim podvizima u borbama za osloboenje, ali
po pravilu uopteno, bez navoenja detalja...
Tek po osvajanju slobode govora, 1990. godine i kasnije, kada se proulo da 14. oktobra
1944. godine partizani zapravo nisu ni videli Nemce u Kruevcu, i Subnor je bio nateran
da se malo konkretnije izjasni o ovim dogaajima. Tako je objavio knjigu 'Osloboenje
Kruevca 1944. godine'', u kojoj jedan od negdanjih partizanskih komandanata pie
doslovce ovako: 'Sa potpukovnikom Crvene armije koji je prvi uao u Kruevac i
povezao se sa Keseroviem sreo sam se u zoru 15. oktobra na raskrsnici puteva
Kruevac-Stopanja i itluk-Aleksandrovac, i tek tada saznao da su 14. oktobra Rusi uli
u Kruevac, a da su ga danas oslobodile jedinice NOVJ, tj. jedinice kojima sam tada
komandovao.''
Drugim reima, komandant partizana u toj oblasti priznaje da su njegove jedinice
'oslobodile'' Kruevac 15. oktobra, u koji su prethodnog dana uli Rusi povezani sa
etnikim komandantom pukovnikom Dragutinom Keseroviem...
Ali, ko je oslobodio Kruevac 14. oktobra?

Komunisti su definitivno odustali od davanja preciznog odgovora na ovo pitanje. Zato

emo najpre pogledati kakav odgovor daje ameriki porunik Elsford Kramer, koji se u
Keserovievoj rasinsko-toplikoj grupi korpusa nalazio kao savezniki oficir za vezu.
Porunik Kramer pie da je Keserovi u ovo doba imao 'blizu 8.000 ljudi'', tj. znatno vie
nego partizani. Kramer je dva puta slao partizanima pismo traei prekid graanskog rata,
ali oni su prvog kurira ubili, a drugog vratili s tekim telesnim povredama i porukom
amerikom oficiru da tu nema ta da trai. Kramer zatim navodi kako su partizani
'poinili tolika zverstva i teroristika dela'' da on nije verovao da su pod komandom J. B.
Tita! To ovako objanjava:
- Kad sam u Kairu i Bariju bio u dodiru sa partizanima, njihova doktrina i izjave bili su
bez zamerki. Ako su ove bande stvarno pod Titovom komandom, onda mi je potpuno
jasno zato britanskim i amerikim oficirima za vezu nije bilo dozvoljeno da budu u
pratnji partizanskih jedinica u nastupanju... Veina partizanskih zarobljenika koje sam
video (zarobili su ih etnici - prim. aut.) bili su muslimani iz Crne Gore. Nijedan od njih
nije bio u borbi protiv Nemaca, to me navodi da poverujem da se u Srbiji vodi jedino
politiki rat.
Ove bande koje opisuje Kramer komunisti inae smatraju svojim najboljim trupama: to je
bila 2. proleterska divizija.
Dalje u svom izvetaju pretpostavljenima Kramer opisuje situaciju neposredno uoi 14.
oktobra 1944, navodei:
- Uestvovao sam u nekoliko etnikih prepada na naciste. Lino sam video kako noem
ubijaju straare. Gledao sam takoe likvidiranje dva nemaka vojnika koji su tom
prilikom zarobljeni, a koji su bili optueni za zloine protiv civilnog stanovnitva.'
Bili su to pripadnici 7. brdske SS divizije 'Princ Eugen'', koja je svoju prvu borbu imala
upravo protiv Keserovievih etnika oktobra 1942. godine. Tom prilikom, u operaciji
'Kopaonik'', esesovci su ubili oko 700 civila pod optubom da pomau 'bandite Drae
Mihailovia''.
U zoru 14. oktobra 1944. u Keseroviev tab dolazi komandant Deligradskog korpusa
major Vlastimir Vesi, u pratnji jednog sovjetskog oficira. Deligradski korpus je
uspostavio vezi sa Sovjetima 10. oktobra poto je oslobodio Raanj od Nemaca. Od tada
su Vesievi etnici nastupali kao sovjetska prethodnica. Dogovoreno je da se od Nemaca
u Kruevcu zatrai bezuslovna predaja, ali oni su to uskoro odbili. Kramer pie kako je
onda sovjetski oficir rekao da e 'u roku od jednog sata postaviti topove na poloaj''.
Kramer ga je upozorio na 'stradanje ena i dece'', predloivi da 'zauzme varo sa
etnikim gerilcima''. Sovjetski oficir se sloio: 'U redu, daemo vam dva sata da svrite
posao'', rekao je. Kramer nastavlja: 'Tako su etnici napali Nemce, savladali ih, i
pukovnik Keserovi, ruski major i ja uli smo u varo, praeni ruskim trupama.''
Prema Keserovievom izvetaju, u napadu na Nemce u Kruevcu 14. oktobra poginulo je

17 etnika, dok su 23 bila ranjena. Meu ranjenima bio je i kapetan Boa Boovi iz
Kruevca, koga su etnici preneli u njegovu kuu. Videvi u kakvom je stanju, komunisti
su ga kasnije, kada su osvojili grad, potedeli. Nikada se nije potpuno oporavio i
preminuo je 1956. godine (ima spomenik na gradskom groblju).
Prema Kramerovom izvetaju, etnici su u Kruevcu zarobili oko 1.500 Nemaca i dosta
ratnog materijala. Sve zarobljenike predali su Sovjetima. Meu zarobljenicima se naao i
potpukovnik Fon evaleri, koji je, ne znajui ta se deava, sleteo na kruevaki
aerodrom.
Deo Nemaca uspeo je da se povue prema Kraljevu, pod zatitom tenkovske jedinice koja
je prethodne veeri bila poslata iz Kruevca u Stopanju. Nemaki tenkisti ili su u pomo
ogromnoj eleznikoj kompoziciji, koja je odvlaila opremu iz Kruevca, ali kasno su
stigli: etnici su je ve bili savladali, uz obostrane velike gubitke.
U meuvremenu, Kruevljani su formirali odbor za proslavu osloboenja i sveani doek
oslobodilaca. Glavnom ulicom, kroz palir, najpre su ili etnici Deligradskog korpusa,
na kamionima, a onda su nastupale sovjetske trupe na zapregama, pa sovjetska peadija
(52. streljaka divizija). Sovjetski oficir je bio 'oduevljen doekom nae vojske i
ogromne mase naroda'', navodi Keserovi u pomenutom izvetaju. Ovaj sovjetski oficir je
rekao Keseroviu i Krameru da e se etnici smatrati regularnom vojskom a partizani
razoruati, jer 'pripadaju grupi trockista''.
Sa okienog balkona hotela 'Pariz'' graanima su se obratili sovjetski oficir, ameriki
porunik i pukovnik Dragutin Keserovi. 'iveo kralj Petar!'' - uzviknuo je Keserovi na
kraju svog govora, a sovjetski oficir je to ponovio...
Meutim, uskoro se sve promenilo. Crvenoarmejci su uhapsili porunika Kramera i
smestili ga u istu eliju sa Fon evalerijem. Kramera su odveli u Sofiju i tek tu ga pustili.
Veina etnika rasinsko-toplike grupe korpusa, Deligradskog i Varvarinskog korpusa,
zarobljena je i odvedena u logor u Parainu. Sa oko 2.500 boraca Keserovi se povukao
na zapad. Prva grupa partizana ula je u Kruevac popodne 14. oktobra. Komunisti su
odmah poeli da hapse i ubijaju 'narodne neprijatelje''. Od pre nekog vremena, svakog
oktobra dri se pomen rtvama komunizma u kruevakom kraju, a tom prilikom
svetenici itaju oko 700 imena ubijenih.
ta je video Dobrica osi?
Ratne dogaaje u okupiranoj Srbiji moda najubedljivije od svega objanjavaju dve
fotografije nastale u Kruevcu 14. oktobra 1944. godine, u razmaku od svega nekoliko
asova.
Na prvoj fotografiji, snimljenoj oko podneva kraj spomenika Kosovskim junacima,
vidimo etnike Deligradskog korpusa kako ulaze u grad tek osloboen od Nemaca.
etnici su na kamionima koje su zaplenili od Nemaca prilikom osloboenja Ranja, 10.
oktobra. I meu etnicima i u masi naroda atmosfera je vesela - prigodna danu

osloboenja.
Na drugoj fotografiji, snimljenoj na istom mestu oko 16 asova, vidimo prvu partizansku
jedinicu koja je ula u Kruevac poto je Staljinova vojska prethodno razoruala etnike
koji su savladali Nemce. Ovde je atmosfera potpuno drugaija: nema veselja, nijedne
podignute ruke, nijednog buketa cvea...
Tako, samo ove dve fotografije su dovoljne da demantuju hiljade stranica koje je Dobrica
osi napisao o etnicima i partizanima u kruevakom kraju. U osievoj verziji,
etnici su klali narod svake noi, zbog ega su bili omraeni i malobrojni, a opstajali su
samo uz pomo okupatora, dok su, s druge strane, partizani navodno bili prava narodna
vojska...
Pie: Miloslav Samardi
26.10.2008
PRESS
umarice, kolski as komunistikih lai
Koliko graana su Nemci streljali 21. oktobra 1941. u Kragujevcu i ta je tome
prethodilo?
Krvava bajka... U znak odmazde, Nemci su 21. oktobra u umaricama streljali 2.300
Srba, od toga 60 uenika kragujevake muke gimnazije
Jedan od najveih mitova Drugog svetskog rata na naem tlu svakako je i kragujevaka
tragedija. U znak seanja na 7.000 aka i profesora" streljanih 1941. godine, u
kragujevakim umaricama decenijama je odravan Veliki kolski as - uz direktan TV
prenos i u rangu najveih dravnih praznika onoga doba. Sve to je vredelo u narodu,
saoptavali su mediji, ustalo je te 1941. godine protiv okupatora, na poziv Komunistike
partije i pod njenim vostvom, a ne alei ma kakve rtve u borbi za slobodu i svetlu
budunost.
U sutinu prie nije se ulazilo, tako da uprkos ogromnoj medijskoj panji, zapravo niko
nije znao ta se deavalo uoi 21. oktobra 1941. Smatralo se da su partizani porazili
Nemce, a da su ovi odgovorili streljanjem civila u srazmeri od 100 rodoljuba" za svakog
ubijenog i 50 za svakog ranjenog nemakog vojnika, doavi tako do brojke od 7.000.
Istina je, naravno, sasvim drugaija.
I pre nego to je septembra 1941. propisao odmazdu od stotinu Srba, a ne rodoljuba, za
jednog Nemca, Trei rajh nastupio je u Srbiji izuzetno surovo. Reakcija komunista,
prema jednom lanku J. B. Tita u Biltenu" Komunistike partije od 10. avgusta, bila je
sledea: To masakriranje stanovnitva Srbije treba da bude podstrek... za optenarodni
ustanak srpskog naroda protiv omraenih faistikih okupatora." U tom lanku jo stoji
da su partizanski gubici do sada bili neznatni", ali da se okupatori zbog toga osveuju na
ostalim stanovnicima, ukljuujui i ene i decu".

Drugi ovek partije, Slovenac Edvard Kardelj, preporuio je J. B. Titu da komunisti i u

Hrvatskoj postupe kao u Srbiji, kako bi i tamo okupatorski teror izazvao masovni
ustanak. Ovo je Kardeljevo pismo Brozu od 2. avgusta 1941:
Poto-poto mi moramo dii u borbu i hrvatska sela... Kod nekih drugova postoji bojazan
od represalija (ne u rukovodstvu), od unitenja sela i ljudi, itd. Ba taj strah najvie koi
odlunije pristupanje mobilizaciji hrvatskih sela. A ja drim da e ba represalije
prebaciti hrvatsko selo na stranu srpskog sela. U ratu se ne smijemo plaiti unitavanja
itavih sela. Teror e bezuslovno dovesti do oruane akcije. U tom duhu smo i donijeli
sada nae konkretne zakljuke...
Zakljuci su se odnosili na sela i gradove u Srbiji, dok su etniki odredi Jugoslovenske
vojske, pod komandom pukovnika Drae Mihailovia, teite akcije stavljali na zapadne
krajeve, radi zatite Srba od formacija hrvatske nacistike drave.
Tako, kada su poetkom oktobra 1941. godine komunisti saoptili etnicima da e napasti
Jagodinu, ovi su im odgovorili da e ih saekati ispred ove varoi i sve likvidirati.
Argumenti druge vrste, poput objanjenja da je u tom trenutku mudro ratovati jedino
preko Drine, ili da Nemci svaku varo, i ako se zauzme, mogu brzo povratiti, uz
masakriranje civilnog stanovnitva - ve su bili istroeni.
Jagodina je spasena jer je komunista tu bilo veoma malo, za razliku od okoline
Kragujevca, gde su se bili koncentrisali. Grupa komunista uspela je 10. oktobra da
poubija nemake vojnike iz jednog telefonskog odeljenja, pa je tri dana potom do etnika
stigla vest da Nemci hapse Kragujevane za streljanje. Tog dana, 13. oktobra, komandant
umadijskih etnikih odreda, major Miodrag Paloevi, poslao je poruku Nemcima da
e, u sluaju streljanja Kragujevana, etnici streljati nemake vojnike koje su drali u
zarobljenitvu. U potonjim pregovorima sa komunistima, iji je prvi ovek bio Vladimir
Dedijer, Paloevi je uspeo da odloi napad na Kragujevac, ali je zauzvrat pristao da
zajedno sa partizanima napadne nemaku kolonu za koju se oekivalo da e krenuti
prema Gornjem Milanovcu, u potrazi za zarobljenim vojnicima Vermahta.

Nemaki 3. bataljon 749. peadijskog puka, ojaan tenkovima i artiljerijom, poao je iz

Kragujevca u zoru 14. oktobra, gonei ispred sebe grupu civila kao ivi tit. Prema
sporazumu sa majorom Paloeviem, izlazak Nemaca iz grada trebalo je da spree
partizani, ali njih nigde nije bilo. Tako su Nemci najpre naili na isturena odeljenja
Gruanskog etnikog odreda kapetana Duana Smiljania, kod sela Draa. Tom
prilikom je poginuo porunik Blagoje Stojanevi, naelnik Smiljanievog taba.
Posle ovoga, major Paloevi je poslao kurira sa porukom da ne otvara vatru dok ne
dobije znak raketom. Grupa civila i Nemci lagano su ili drumom, doavi tako na
tridesetak metara od etnikog rova kod sela Bare. im su se civili sjurili u rov, ispaljena
je raketa i sa svih strana je otvorena vatra na Nemce udaljene oko 200 metara. Sa svih

strana - osim sa desnog krila gde su se do poetka bitke nalazili partizani. Raketa je za
partizane bila znak za povlaenje i ostavljanje etnika na cedilu. Desno krilo je odmah
zauzeo streljaki stroj Nemaca, ugrozivi bok etnikog poloaja. U toku noi Paloevi
je naredio da se Gruanski i Glediki odred povuku i utvrde u predelu Malog vrha i sela
Vidii, a Takovski odred na Rapaj brdu. Napad Nemaca krenuo je u osvit zore 15.
oktobra.
Nemci su potisnuli etnike i tako probili put ka Gornjem Milanovcu. Jo jednom su
spalili grad, uhapsili su 133 civila koji nisu uspeli da se sklone, i krenuli natrag, gonei te
civile kao ivi tit. etnike snage su se podelile: Takovski odred je otiao da zaprei put
prema Ravnoj gori, za sluaj da Nemci krenu u tom pravcu, dok su Gruanski i Glediki
odred s bokova neprekidno kidisali na dugu nemaku kolonu. Napad je urodio plodom u
ataru sela Nevade, ispod Rapaj brda. U kaljuzi pored reke Despotovice dva nemaka
tenka su se zaglibila, a posada ih je napustila pred nadiruim etnicima. Tako su etnici
zarobili tenkove, da bi ih potom upotrebili u napadu na Kraljevo.
Borbe etnika i Nemaca... Zarobljeni tenk u Kraljevu i Nemci ubijeni na putu Kraljevo Gornji Milanovac
Ove tenkove, kao i sve ove borbe, komunisti su posle rata prisvojili". Na ulazu u Gornji
Milanovac, kao i u centru Kraljeva, i danas stoje tenkovi, kao dokaz hrabrosti komunista.
Na tenku u Gornjem Milanovcu pie:
U Majdanu i ovde na reci Despotovici, 6. i 15. oktobra 1941. godine, borci Takovskog
bataljona partizanskog odreda Dr Dragia Miovi' zarobili su dva nemaka tenka. Kao
prvi ustaniki tenkovi uestvovali su u borbama na Rapaj brdu i Kraljevu 1941. godine."
Re je o amerikom tenku tipa erson", jednom od mnogih koje je vlada SAD poklonila
komunistima posle rata na ime vojne pomoi. A posle tenkovskog napada na Kraljevo,
krajem oktobra 1941, Nemci su raspisali poternice za dvojicom etnikih tenkista:
porunikom Dragomirom Topaloviem i potporunikom arkom Boriiem. Komunisti u
svojim redovima nisu ni imali tenkiste.
U borbama tokom 14. i 15. oktobra na drumu Kragujevac - Gornji Milanovac etnici su
ubili 10 i ranili 26 nemakih vojnika. Zbog ovoga su Nemci 21. oktobra u umaricama
izveli na streljanje 2.300 Srba: 1.000 za svoje ubijene i 1.300 za svoje ranjene vojnike. U
stvari, izveli su tano 2.301 osobu. Sa streljanja je uspelo da pobegne 29 lica, tako da su
ovoga dana streljana 2.272 Srbina. Meu streljanima je bilo 217 dece akog uzrasta
(nisu svi ili u kolu), od kojih 60 uenika kragujevake muke gimnazije i 23 dece ispod
15 godina starosti.
Nemci su streljali i prethodna dva dana: u oblinjim selima Mari i Ilievo 19. oktobra
ukupno 234 osobe, a u Kragujevcu 20. oktobra 66 osoba iz komunistiko-jevrejske
grupe" i 53 osobe iz zatvora (u ovoj grupi bilo je i talaca i predratnih robijaa).
Prema tome, tokom 19, 20. i 21. oktobra 1941. Nemci su u Kragujevcu i okolnim selima

streljali 2.803 osobe. Za svaku od ovih rtava Muzej 21. oktobar" ima osnovne podatke,
a za veinu i fotografije, koje se nalaze u stalnoj izlobenoj postavci.
Komunisti su posle rata polomili i pobacali sve krstove sa imenima na humkama
streljanih, da bi na njihovo mesto postavili spomenike sa petokrakama. Ove petokrake u
meuvremenu su polomili graani, a od prole decenije parastos streljanima je postao
sastavni deo Velikog kolskog asa.

Borbe etnika i Nemaca... Zarobljeni tenk u Kraljevu i Nemci ubijeni na putu Kraljevo Gornji Milanovac
Pie: Miloslav Samardi
02.11.2008
PRESS
Lufthanza", centrala Gestapoa
Sasluanje Nikole Gubareva, jednog od najpoznatijih predratnih obavetajaca,
trajalo pune etiri godine. Njegovo svedoenje danas vie podsea na ispovest
bolesne eherezade koja prepriava najtamnije stranice srpske istorije

Suenje... Nikola Gubarev (levo), Svetozar Vujkovi i Boko Bearevi

Nikola Gubarev bio je jedan od ljudi koji je najvie znao o predratnom Beogradu. O tome
najbolje govori njegov dosije u Arhivu grada, koji je nadavno pristigao u dokumentima
koje je oslobodila BIA. Ruski emigrant, koji je u Srbiji godinama rukovodio raznim
odeljenjima tajne policije i jedno vreme bio prvi kontraobavetajac, ispitivan je u Udbi
pune etiri godine.
Svaka dobra informacija za njega je znaila produenje ivota tako da se njegovo
sasluanje danas ita kao ispovest nekakve bolesne eherezade koja prepriava
najtamnije stranice srpske istorije. Svojim istraiteljima on na samom poetku objanjava
kako su ameriki pijuni napravili novi sistem isleivanja doekujui uhapene naciste u
logorima s 300 praznih stranica. Govorili bi im da e samo od procene koliko su iskreni
bili i koliko su kvalitetne informacije pruali zavisiti njihova sudbina. I, kako je tvrdio
Gubarev, nemaki generali utkrivali su se ko e najvie da ispria.
Udba je preuzela ameriki model, a koliko je dobro radio, najbolje pokazuje da je
Nikola Gubarev imao da pria na tano 306 stranica. Pressmagazin e u narednim
brojevima objavljivati njegovu ispovest. Za poetak dajemo kratak sie estomesenog
izlaganja o radu nemake obavetajne slube u Jugoslaviji i spisak nemakih dounika
pre rata.

- Od general-pukovnika nemake vojske Rendulica u logoru sam saznao mnogo o radu

obavetajne slube. On je bio lan nacional-socijalistike parije i uivao je veliko
poverenje Hitlera, koji mu je za vreme rata poveravao teke zadatke i slao ga iz jednog
kraja u drugi, radi ega je dobio nadimak Letei general. On je povremeno radio i u
nemakoj vrhovnoj komandi. U logoru s jo dva generaltabna oficira, pukovnikom
Grojnerom i majorom Fon ernjeckim, na zahtev amerike vrhovne komande pisao je
istoriju ovog rata.
Po njegovom prianju videlo se da je bio jako razoaran radom nemake vojne pijunae.
Po njegovom miljenju, Nemaka nikada ne bi ulagala toliko truda da pridobije
Jugoslaviju za potpisivanje Trojnog pakta da je prepoznavala njene unutranje i vojne
prilike. Nemaka nikada ne bi potpisala taj pakt da je znala da vlada nee biti u stanju da
pakt odri na snazi. Nemaka se nikada ne bi povlaila iz Francuske i povlaila toliki broj
divizija da je bolje poznavala prilike u Jugoslaviji, pa ni sam Hitler i Gering ne bi u
svojim govorima govorili da joj predstoje najmanje etiri meseca tekog rata u
Jugoslaviji. Nemaka nikad ne bi sprovela cepanje Jugoslavije nego bi je u celini
okupirala da je poznavala bolje vojne i politike prilike. Govorei o nemakojugoslovenskim odnosima, Genduli je tvrdio da je pre potpisivanja Pakta o prijateljstvu,
Nemaka s 80 odsto raunala da Jugoslavija nee biti na njenoj strani, ali da e ostati
neutralna. Posle potpisivanja Pakta, sa svih 100 odsto verovala je u jugoslovensku
neutralnost.
Gubarev zatim objanjava svoje uspehe na suzbijanju nemake obavetajne slube
pre rata. Navodi kako je pomou svog poverenika ofera Dimitrija Nekrasova otkrio
nekoliko obavetajaca u nemakom poslanstvu, kao i kako je spreio opasnost po dvor jer
je otkrio Eduarda Gantera, koji je drao kiseline preko puta dvora, ali imao nesreu da je
spavao sa enom lana baleta u Beogradu, biveg ruskog oficira Bologovskog.
Ljubomorni mu prijavio je Gantera, kao poverenik ora Gerasimova, koji je pronaao
Karla Koha u Beogradu, jednog od osnivaa nacional-socijalistike partije i bliskog
Hitlerovog prijatelja.

Okupacione vlasti... Srpski obavetajci saraivali s Nemcima, na elu s Dragim

Jovanoviem (trei s leva)
ore Gerasimov bio je jedan od najvanijih poverenika, koji je kasnije razotkrio i centar
nemake obavetajne slube u Beogradu - sedite Lufthanze".
- Franc Nojhauzen doao je u Jugoslaviju iz Bugarske i prvo se zaposlio u nekoj privatnoj
livnici u Beogradu. Dolaskom Hitlera na vlast, on brzo postaje direktor Lufthanze", a
zatim i Saobraajnog nemakog biroa, voa Nemaca za Jugoslaviju i ceo Balkan, kao i
organizator nemake obavetajne slube, lini prijatelj Geringa, jedan od prouzrokovaa
vazdunog napada na Beograd jer je to on traio kao odmazdu za demoliranje
Saobraajnog biroa i, konano, generalni punomonik za privredu u Srbiji u kojem

svojstvu je bio najmarkantnija figura nemake okupatorske sile do poetka 1944. godine.
Po dolasku na poloaj direktora Lufthanze", Nojhauzen poinje da radi intenzivno na
obavetajnom i politikom polju, a stara se prvenstveno da se priblii nemakoj narodnoj
manjini i njenim organizacijama. Da bi mogao to uspenije da ga kontroliem, uspevam
da mu ubacim ora Gerasimova, koji je ubaen u Er frans".
Nojhauzen u poetku nije imao uspeha s folksdojerima. Jednom prilikom za njih je
rekao: Ove jugoslovenske vabe nisu sposobne ni za ta drugo sem da deru i piju". Tek
uspesima u samoj Nemakoj, Nojhauzenu je uspelo da kod nemake manjine probudi
interes za politiki ivot i da je pripremi za ulogu pete kolone.

Navedite sva lica jugoslovenske dravljane koji su pre rata bili evidentirani i poznati kao
nemaki simpatizeri, a odavali su kontakt s nemakim zvaninim i poluzvaninim
predstavnicima, pita ga islednik.
- Prica, admiral u penziji i njegova ena; Lovro Matai, direktor Beogradske opere; dr
Radoje Vukevi, advokat, zastupnik Nemakog saobraajnog biroa; dr Olina Janko,
advokat; Kuzmanovi Mile, advokat; ivadinovi Ratko, novinar; dr Mladenovi Mia,
novinar; Savkovi, novinar; Jovi Jovan, novinar; dr Pri Ilija, profesor univerziteta;
Duan Panti, bivi jugoslovenski konzul u Dizeldorfu; Zoran Vukovi, ininjer; Bata
Milenkovi, inovnik Aerokluba i novinar; Kajmakovi Omer, narodni poslanik; Janji
Strahinja, bivi troarinski inovnik i predsednik optine Kragujevac koji je za vreme
okupacije bio ef srpskog gestapoa; Milorad Nedeljkovi, direktor Potanske tedionice i
njegova ena Desa Dugali, lanica Narodnog pozorita; Bogdanovi Nikola, novinar; dr
Mia Vitorovi, advokat; dr Lazar Proki, novinar; dr Mita Mihajlovi, optinski
inovnik iz Novog Sada; Omiljeni Mili, bivi predsednik Jugoslovenskog juga; dr Bene
Krneti, lekar i njegova ena lekar; dr Nikola Miki, bivi ministar; Anastasijevi,
sekretar kabineta Dragie Cvetkovia; Gopevi, industrijalac i njegova ena; Popovi,
senator i predsednik Antikominterne; General Mari, bivi ministar vojske i njegova
porodica; dr Laza Markovi, bivi ministar; dr Stojadinovi, bivi potpredsednik
beogradske optine; Stevan Bokovi, general u penziji i bivi ef Vojnogeografskog
instituta; dr Cincar-Markovi, bivi ministar; industrijalac Stefanovi iz Kragujevca;
Boban Markovi, bivi ef Opte policije; Dragi Lazi, upravnik grada u penziji; VelmarJankovi, pomonik ministra prosvete; Melanija Bugarinovi-Jovanovi, operska
pevaica; Velja Jovanovi, bivi upravnik imanja Belje"; Bokovi Jovanovi, operska
pevaica.
Zatim u dosijeu Nikole Gubareva nestaju" itave dve strane dounika.
Nemaki zavet s oca na sina ( )
Na koji su nain Nemci postavili svoju mreu i za koje vreme su je aktivirali u
radu?

- Nemaka je jo pre Drugog svetskog rata umela vrlo veto da poseje svoje ljude po
celom svetu, pa i u Rusiji, da ih veto kamuflira da tu ostanu nezapaeni desetinama
godina, s tim da ih ona nae u potrebnom momentu. Kako se ova tradicija slube i
odanost kod Nemaca prenosi s oca na sina, mogu da poslue kao primer ova dva sluaja.
U Beograd je 1922. ili 23. iz Vladivostoka doputovao Dimitrije Otrljaskin s jednom
grupom bivih aka Pomorske akademije u Petrovgradu i svrenih pitomaca iste
akademije. On je prvo vreme iveo kao ostale ruske izbeglice od pomoi dravnih
emisija, a posle izvesnog vremena uspeo je da se zaposli kao trgovac i pomonik u
poznatoj trgovakoj radnji u Beogradu Anastas Pavlovi". U meuvremenu se oenio
Ruskinjom, izbeglicom Dantre, poreklom Francuskinjom, iji je otac bio poznati ininjer
i gradio eleznike pruge u junoj Srbiji. Posle enidbe, Otrljaskin je otvorio svoje
zastupnitvo raznih stranih tofova, iveo je skromno i povueno. Radei svoj posao i
nikome ne upadajui u oi. Za vreme okupacije, na opte iznenaenje, on je bio oficir u
organizaciji DOT-a i kao takav jedno vreme proveo je u okupiranim delovima SSSR-a, a
potom se vratio u Beograd i bio u tabu ove organizacije. Njegovo prezime nije vie bilo
Otrljaskin, ve Nojman. Svojim dobrim prijateljima on je ispriao da se jo njegov deda
preselio iz Nemake u Rusiju, primio dravljanstvo, promenio prezime, ali je bio i ostao
Nemac, uz to i nemaki dravljanin. Svojoj deci je ostavio u zavet da se uvek stave u
slubu Nemake kada to bude potrebno. U Beograd je iz Rige isto tako 1928. ili 29.
godine doputovala jedna grupa koju su sainjavali Vsevolod Nebo, njegova ena i jo dve
artistkinje. U prvo vreme oni su radili u restoranu Ruska lira", zatim u restoranu
Monrepo". Tada se upoznao s upravnikom dvorskog ivinarnika, s kojim se i sprijateljio
tako da ga je ovaj uzeo za svog pomonika. Nebo je posle smrti upravnika ak bio
postavljen na njegovo mesto i na tom poloaju ostao je sve do rata uivajui veliko
poverenje na dvoru i ne izazivajui nikakvu sumnju. Za vreme okupacije, on je bio
porunik nemake policije Hipo, u tabu generala Majsera, a njegovo prezime vie nije
bilo Nebo ve Hinel.
(Nastavie se)
Pie: Veljko Lali
,


, , .
.
,
. , ,
. ,

 .
. . ,
, : :
,
, . ,
, , .
,
, .
, ,
,
.
.
.

.
, 1439.
, . , ,
.
1458, .
, .
, ,
1459. , 1464.
, .

, ,
.
, ,
. ,
, .
1471.
, :
. .
, ,
, .
,
, , , .
, ,

. ,
, ,
, .
,

. , .
, .
, 1468. 1474,

,
.
, , .
1471. , 15.
1476.
, 150
, ,
.
, . ,
, , .
.
.
.
, ,
.

,
.
.
.

.
, , .
. 1477.
1479. - .
, .
,
.
, .
.
,
, ,
.
.
1480. .
, . , ,

. , .
: ,
, .
.

 .

.
.
, .
XIX ,
.

1481. .
, . ,
,
, .
, 50
. .
, . 1482.
,
. ,
.
, 1483, , ,
,
, .
. , .
.

.
.


. .
, 1481.
, .
,

.
16. 1485. .
, .
. .

: (Adolphe Blanqui)
: .
: .
: 1842.
: 1850.

 :
: ( . )
: Considrations sur l'tat social des populations de la Turquie
d'Europe

, ,
--, -,
- ; ,
,
,
,
- ,
.
, ,
,
, . X.
1846.
.
; , , ,
;
, ,
. 1842. ,
, ,
!

[]
* 1
* 2
o 2.1
* 3
* 4
[]
.
, ,
, .
, - -
, ,

 , .
, ,
, . ,
, .
:
.
, -
.
,
.
, - , , -
- -
.
;
.
,
. 1840. .
,
.
,
. - --'
.
, .
,
.
, ,
. ,
,
,
, (s'arroadir) .
, .
, , , ,
, ;
. , ,
; , :
,
,
: .
23. 1842.
[]

[]
,
. , , ,
.
, , ,
. , .
,
. ,
, , ;
;
, ,
.
. ,
, , ,
.
.
,
. ;
.
, , , , ,
. , ;
, ,
. ,
.
,
, ,
. , ,
.
. ,
, ,
,
. ,
,

, ,
. ,
, ,
.
. , , ;
.
; , .
, , , .

 .
,
, , .
,
. ,

, ,
.
,
. , (16.
1812.) (25. 1826.) ,
(?) ,
,
, .
, ,
, .
, , ,
. ,
,
,
. , ;
,
.
,
; ,
, .
,
. , ,
,
.
, , ,
.
,
,
. , ,
- -
.
,
, [1] .
; ,
, ; ,
- -
. , , -
, ,

. , ,
, ,
,
.
,
, ,
. ,
, ,
.
, ,
. ,
.
, ,

.
, .
:
,
. ,
. ,
,
, , .
, ,
.[2]
,
, ,
, ,
, .
, ,
,
.
.
. 50
, ,
, , :
, .
, ,
,
. ,
, ,
. ,
(revelation).

 , . ,
, , ( , !)
, . ,
, 10 20.000
, ,
, .
,
, .
, -,
, .
,
, ,
, ;
,
. , , ,
, , ,
, , ;
.
, , ,
, .
, , ,
,
.
. ,
. ,
, .
, , ,
, , ,

, .
,
, ,
. ; 100.000
, , 20
, , . ;
,
. ,
. ,
,
.
, ,
,
, ,
. ,

 ,
, ,
. 68 ,[3] ,
. ,
, , ,
. ,
2.000.000 , .
, , ,
. 500 , 1400
.
30
, .
, ,
,
- , .
,
, .
.
, ; ,
; ,
, ;
? , ,
, ;
. .
,
,
, . ,
, .
,
. .
, ,
, ,
7 8 , 5 .
,

.
. 7 8
, .
. ,
, .
,
.
.
, , ,

 . ,

. .
, .
!
, .
, ,
,
, , ;
, , -
.
; ,
,
,
! ,
! ,
! ,
!
, ,
;
, 3 4000
, . 1809.
.
,
-
, .
, ,
, .
,
. ,
, ,
, ,
. ,
- , - . ,
, . .

, : ,
...
- :
,
;
, .
:

 . ,
,
. ,
, ,
. ,

, .
? . ,
, , ,
. ,
,
,
, . ,

,
, .

, . ,
, - ,
, , .
, ,
? ,
,
. ,
, [4],
.
,
,
; , .
, ,
, .
; , .
, .
, 25
, . ;
,
. ,
, .
,
, .
, ,
: . , ,
. ,

 ; ,
. ,
, : ,
, , .
,
, ,
- -
. ,
- (. )
,
, , ,
, .
,
, .
, , ,
, ,
. , ;
, , ,
:
, , . ,
, ,
.
;
. ,
,
, , .
, ;
, ,
.
, ,
, .
. , ,
.

.
, ,
. . ,
, 50 60 , ,
7 800 ,
,
.
, .
, ,
, ,

, .
, ,
. ,
, ,
. ,
, . ,
, , 8. , ,
: 20. ,
?
, ,
, : 10.
, 3. .
,
. .
, .
, 14. ,

.[5] ,
,
. ,
,
. ,
, ,
.
, ,
. ,
, ,
, .
.
[]
,
,
, .
, ,
. ,
, .
, () , , ,
, , ,
. -
- . ,
. , ,
, .

 ,
,
.
, ,
.
,
() . ,
, ,
. ,
. , 6. ,
, , , ;
, ,
,
.
[6],
.[7] ,
; ,
,
. ,
,
.
, ,
, -
. , ,
, , ,
. ,
, , .
,
, .
.
, , ,
. - -
, . ,
, .
,
, .
, ,
,
.
, .
,
, ,
. .

 , .
,
.
.
,
.
, ,
,
(),
, .
,
, ;
,
.
, , ,
, ,
.
,
.
() ,
,
. ,
.
, ;
, ;
.
. ,
, , ,
; , ,
. ,
,
, .
, ,
.
,
.
, .
,
,
. ,
.
.
, ,
.

 . .
;
,

. ,
;
,
.
,
, .
, ;
: .
;
. ,
, ,
; .
, , ,
; ,
, , ,
. , ; .
, - ,
.
, -
; (
) - , ,
. ,
, .
, ;
, ,
. ,
, .
, ,
. , ,
,
. , ,
.
. .
. ,
,
, .
, ;
.
, .
.

, :
,
. , , ,
. ,
; ,
.
; ,
, ,
.
, ,
.
,
.
, ,
. , , ,
.
10 ,
, ; , ,
.
,
, ,
, .
, ;
.
,
; ,
, ,
. ,
, 3 100 ,
,
. ,
, ,
. , , , ,
.
- . , 6
. .
, .
, ,
; ,
,
,
, - -
.


, : , ,
.
, , , ,
, .
. . ,
-, , , ,
- . , ,
, , ;
,
. ,
, ,
. , ,
, ,
, .
: ,
, ;
, , ,
, . ,
, ,
, ,
. ,
,
, .
, 300 - -
500,000 . ,
.
, , ,
;
, . 25
(6 . .) , ,
, . ,
; ,
, .
; ,
, , ,
;
, , .
.
,
.
.
, , , , ,
; , .

 , , , 7 8
, ;
, , ,
.
, ,
.
.
, , ,
.
.
, ,
.
, ,
. ;
, ,
, .
- ,
,

; :
, , ,
, .
. ,
, ,

: . ,
-.
,
: .
,
.
,
.
; ,
. :
, ; :
;
, .
, ,
. ,
. ,
, ,
, ,
, . ,

 : , , , ,
. , , ,
, ;
. , , ,
, .
; ,
: , ?
,
,
. ,
.
,
,
. ,
,
, .
, ,
, .
,
. ,
, ;
, , .
,
. ,
. , , .
! ,
, ,
, .

.
, .
. .
, , .
;
, , .
, , ,
, . -
- . ,
, .
; ,
. ,
:
, . ,
, .

 , -
- . ,
, ; ,
, .
,
, ;
: .
. , ,
, , .
- ; ,
, , .
, -, -.

, ,
. ,
, ,
,
;
. ,
, , ,
. , ,
, . ,
,
, , .
, ,
, :
;
.
, ,
. : , ,
. ,
, .
;
.
, .
; ,
; ,
, , .
,
. ,
, : ,
, ,
.

 .
, ,
. , , ,
, , . ,
, ,
, ,
.
. ,
. ,
, .
, , ,
, , ,
.
, .
, ,
.
;
, .
,
, , ,
;
.
, , ,
, , ; ,
.
;
;
. , ,
, .
,
. ,
. ,
. , , ,
.
, .
, ,
, , .
,
. ,
,
, . ,
, , .
.

 , .
, ; ,
,
. ,
, , .
,
, ,
, .

, ,
. ;
, ,
. ,
.

, , ,
(Bac-Empire),
. ,
, .
, ,
, ,
. -
, .
,
. , ,
:
,
.
.
,
, ,
.
, .
[8], ,

. , .

, in partibus,
.
, , .
, ,
. ;
, ,
, ,
. , ,

 , , ,
,
.
, ,
, .
,
, ,
.

,
. , ,
, .
,
, .
. , ,
. ;
, , .
,
, , ,
,
. ,
, ,
.
, ,
. , ,
, , !
,
, , ,
.
, , ,
, , ,
, , , ,
, ,
, 400.000 .
,
. ,
, ,
, . ,
.
, . ,
. , .
, ;
, .

 , .
,
, , . ,
, ,
: , , .
,
, .
, , ,

. ,
, , ,
, , , , ,
, ,
.
,
, , ,
.
, .
,
, ,
.
: ,
.
.
. ,
, , , , .
,
,
, .
,
, .

:
. ,
,
, . !
, .
,
.
, , ,
, .
,
. ,

 ; , .
,
, (la
Marseillais). (La chef des eunques noirs)
, .
. ;
, .
, ;
, ,
. ,
, - ,
. , ,
.
, ; ,
. ,
, ,
(pour tre universalis).
,
,
, .
! , , ,
, -
, .
, , , ,
.
, .
. ,
,
.
,
:
.
,
, .
, ,
, , .
;
, .
,
. , . , ,
. ,
; .
,

 . ,
; .
, ,
, ,
100 , : ,
.
, .
,
, ,
, , , .
23 , , '
40 . :
, ?
, , ,
, .

. ?
, ?
, ,
, ,
. ,
; ,
, .
,
.
, , ,
, , (intrett), .
, , .
, .
, ,
, ,
, . ,
, ,
.
; ,
,
. ;
, ,
.

. .
; ,
, , ,
.

 , ; ,
, , .

. ,
; ,
.
, ,
;
,
. .
.
.
,
-, .
,
,
.
. ;
,
,
.
: ;
, ;
; :
,
. ; ,
, ,
. ,
, . ,
, . .
, 50 ,
. , ,
. ,
,
?
,
?
, .
- - -,
,
, . ,
,
.
; ,

. .
1. 1842.
.
2. , .
3. 1842. .
4. , ,
, ,
.
5. .
6. ,
.
7. . , .

. .
8. . .
ZNAMENITI SRBI 19. VEKA
Pisac: Andra Gavrilovi.
KNEZ SRBIJE MILO OBRENOVI VELIKI
Narod pripoveda, narod veruje, a glas naroda glas sina Bojega
Ustanak 1804. planu, obuhvativi umadiju, Podrinje, Posavlje i poarevako Pomoravlje
s Resavom. Koraajui ivo napred, ustanici imadoe prilike svakoga dana davati
letopiscu neobinoga gradiva, i u tom se uspehu jednoga dana po osvojenju Karanovca
kretoe da uzmu i carski grad Uice. Svaki uspeh dotle iznese po koje novo ime na glas:
dvojno osvajanje Uica vezano je za slavu imena, onda jo vrlo mlada i malo znana
vojvode Miloa Obrenovia.
Glavni zapovednik te srpske vojske, Jakov Nenadovi, imaae uza se protu Matiju
Nenadovia, rudnikoga vojvodu Milana Obrenovia sa bratom mu Miloem,
arhimandrita raanskoga Hadi-Melentija, protu guanskoga Milutina, uvenoga
kapetana Radia Petrovia, popa Luku Lazarevia, Cincar-Janka, Lazara Mutapa, kneza
Grbovia i druge. Dva srpska topia naterae suze na oi starim uiknm Turcima jo pre
boja kad ih, iziavi da odvrate raju od napadanja na carski grad, opipae svojim rukama i
uverie se da nisu od drveta, kao to su oni dotle mislili.
Srpska vojska opkoli Uice sa sve etiri strane: sa severa na Tatincu i na Kragovu do
Kruice stajae glavni zapovednik Jakov, sa zapada od Ponikava knez Mili Kedi i
arhimandrit Hadi-Melentije sa Sokoljanima, s juga na Zabuju prota Milutin, a s istoka
uz etinju Milan Obrenovi sa bratom Miloem.
No u oi Svetoga Ilije 1805. godine bejae krasna i u arima raskona letnja no.
Vojvoda Jakov zakaza u to doba sastanak svih stareina na Kruici. Tu se imaae

dovriti sporazum o napadu, a to bejae, za svaki sluaj, i poslednje vienje vojvod i

starein, jer je za malo ve trebalo otpoeti odsudnu borbu.
Velika vatra osvetljavae zborno mesto njihovo, tisuama varnica poletahu nebu a sa
njima se dizahu i strepnje koje u srcima zavladae.
Moglo se znati i znalo se ta e se dobiti ako Uice bude osvojeno. Ali se teko
mogahu predvideti zle posledice kobnoga neuspeha pa moda i pogibije. Ko zna gde bi se
onda zahuktana nesrea narodne propasti zaustavila? U Uicu zapovedahu janiarske
stareine: Omer-aga, izaslanik besnoga Hafis-pae nikoga, strani Bego Novl,anin,
Osman-aga, brat dahije Foi-Mehmed-age. Borba sa njima ne bejae ala.
Tisuu slutnja ispunjavahu grudi srpskih glavara; stotinu strepnja strujae duama
njihovim; a misli as vedre i mile, to prijatnom toplinom zagrevaju srca, asom
strane i crne, od kojih se duevnim oima stvaraju najuasnija privienja nesree
narodnoga ustanka takmiie se u brzini sa bezbrojnim iskrama svetloga plamena to
obasjavae ovaj udnovati zbor...
Veanje nije trajalo dugo i sporazum je bio gotov. Noas e se odsudno napasti
puanom i topovskom vatrom. Jo su samo koji trenutak glavari na okupu, a onda e se
razii na etiri strane i oekivati ugovorene znake za napad.
Tada prie vatri jedan Kremanac, ovek u najboljim godinama, za koga je vojvoda Jakov
ve znao da je dotle o mnogim n mnogim dogaajima unapred kazivao svoj sud, za udo
uvek taan.
Zna li upita ga Jakov sada ta nam nosi sutra Sveti Ilija?
Sreu! odgovori onaj s mesta.
Bog te uo! prihvati Jakov. A ta misli: ko e ovde na kraju krajeva
zapovedati? dodade Jakov oekujui odgovor: Srbi ili Turci.
Evo uj: bie mnoge krvi, mnogo e se dobiti, i opet: sve e se rasuti, i sve e ostati
eno na onome! odgovori upitan i prstom upre na Miloa, koji seae na kladi ba kraj
samog ognja.
Ne moe biti? namrgoeno prozbori Jakov.
Istinu ti velim!
Hajd' ne zaludnii! zavri Jakov govor gotovo srdito. Bolje bi ti bilo da si malo
prilegao, jer ti, boj se, Bego Novljanin nee dati zore odspavati.
S udnim nekim oseanjem pogledahu glavari ispod oiju Miloa; a kad se, gotovo
odmah za tim, razioe svak svojoj vojsci, i Milo se krete ali s kakvim mislima, s

kakvim oseajima, to listovi istorije ne znaju kazati. Da li je te noi dua njegova tako
rano jer on tada bejae tek u dvadeset-petoj godini svoje mladosti zapazila zvezdu
ivota njegova, ili mu je ivot tek tada nastajao?
Istom je mogao stii svak na svoje mesto, as Kruice dade prota Nenadovi Turcima u
Uicu aber da njihova vlada prestaje. Za malo pa se oko Uica stee gvozdena karika
srpske opsade, i borba se razvi na svima stranama pa se produi i sutra dan, dok po podne
Turci ne dadoe znak da ele pregovarati o predaji.
Grad varo pade, tvrava osta, ali se uredie odnoaji dvojne vlasti. I tolikim
uspehom bejahu Srbi sada zadovoljni.
Prvi koji ue u Uice bejae Milo. Njemu je bilo sueno da zavri osloboenje toga
kraja.
Kad ve i beogradsku tvravu imadoe u svojim rukama, sreni ustanici srpski pooe
napred. Na putu je stajala uika tvrava. Nju osvoji Milo 1807. Ali pri juriu na
anac Milo pade teko ranjen: olovo mu prose grudi. II dok su sreni pobedioci ulazili
u tvravu, za ranjenoga se vojvodu spremahu neobina nosila: izmeu dva konja, koji
iahu jedan za drugim razvie trubu platna i na nj poloie ranjenika pa ga ponesoe u
Beograd.
Teke rane junak prebole i opet se javi izvidan i ojaan. A glas mu iz dana u dan rastijae,
da skori dogaaji potvrde istinitost neobine rei od pre nekoliko godina...
Pa ipak, kako se obino zove, prvi ustanak nije ono polje rada na kome je Milo odnosio
najvee megdane svoje. Mlad, zdrav, sran, hrabar junak i mudar vo Milo je ime
svoje, i u toj periodi narodne istorije, upleo u onaj venac kojim je sudbina, za tolike
trnove vence, nagradila savest naroda srpskoga. Pa opet roen od roditelja Todora i
Vinje u Srednjoj Dobrnji, selu nahije uike, na Todorovu Subotu godine 1780. i
odrastao u brizi za sauvanje svoje linosti a za tim razvijajui rad kao pomo i dopunu
radu starijega brata, po majci, Milana Obrenovia, velikoga vojvode rudnikoga Milo
je upravo poslednjih godina te periode dogaaja stao u red onih koji su imali da odluuju
o sudbini zemlje i naroda. Ali to bejahu teke godine i meu njima najtea poslednja,
1813. Poslednji i najei otpor na zapadnoj strani Srbije dade Milo na Ravnju, gde su
Srbi, po reima Vuka Karadia, za sedamnaest dana takovu vatru izeli i muku podneli,
kakva ni na jednome kraju Srbije nije bila. Poslednja, pak, odluka koju je Milo imao
izvriti, donesena je u najteem asu: na glas da je Vod ostavio zemlju i da su Turci
preli Moravu, bude izabran Milo da sa dve hiljade konjanika potee Beogradu dokle ga
Turci nisu zauzeli. Ali ustopce za prvim stie i drugi glas: Beograd je pao a Turci zali u
umadiju, robei i palei. Milo ipak poe niza Savu. Na Zabreju se nae s Jakovom
Nenadoviem koji ga pozva da se skloni u Srem. Tada je Milo izrekao one znamenite
rei:
Kad moju staru majku, enu i decu razgaze Turci, ta je vajde da i ja sam ivim?
Dosta je brao izginulo vojujui sa mnom; pravo je da poginem i ja, kad drugojae nema

ivota!
I Milo, jedini od velikih vojvoda, ostade u Srbiji. Poslednji pokuaj njegov da se odupre
Turcima bi u gradu uikom, za njega tako znatnom kraju; ali ne imajui ni hrane ni
ubojnih potreba, morade napustiti Uice i saznavi da su se Turci ve smestili i u njegovu
domu u Brusnici, Milo i ako bejae svoju porodicu sklonio pod planinu Kablar
poe pravo u pogibao. Kod takovske crkve, kod koje e se posle godinu i neto vie dana
zapoeti nova perioda srpske istorije, Milo se preda Ali-agi Seresmi, koji ga odmah
prizna za kneza nahije rudnike.
S jeseni 1814. smesti Milo svoju porodicu u selo Crnuu.
Prilike bejahu neobino teke: u poetku razborita, kad ostade na Sulejman-pai
Skopljaku uprava turska htede povratiti dane minule vladavine dahiske. Ali ta elja turska
izazva u Miloa koji sada bejae glava i nada naroda u Srbiji odluku da se sila silom
progoni.
I dotle spreman, na Cveti 11. aprila 1815. u malenoj crkvi takovskoj, uvanoj ograncima
rudnikih planina, bi jo jednom utvren dogovor narodnih prvaka koji slono stavie
Miloa na elo pokreta. Odatle se Milo javi u Crnui i, obuen u vojvodsko odelo, razvi
zastavu vojvodsku uzviknuvi:
Evo mene; eto vas rat Turcima!
Otpoe nova vojna, u kojoj se istiu naroito bojevi na Ljubiu, Poarevcu i Dublju.
Procenivi snagu svoga, toliko iznurenoga, naroda, i znajui menljivost sudbine i
varljivost ratnike sree, Milo ne miljae kuati boga Marsa. Ve u samom poetku
novoga pokreta program rada Miloeva bejae jasan i utvren: odbrana od zulumara; ne
rat protiv cara; pogodba sa carem o izvrenju onoga na to je Turska ve obavezna i to je
devetogodinjom vojnom srpskom bilo izvojevano; vratiti stvar na ono mesto s kojega ju
je sticaj prilika potisnuo bio poslednjih godina. Taj mudri program izvede mudri Milo do
kraja. Pobedama u pojedinim bojevima bejae izvrena prva taka; a kad se na Drini i
Moravi pojavie velike vojske sultanove, Milo, stupivi u novu pogibao, izvede i drugu
taku: predstavnici turskoga carstva stupie u pogodbu. Teko je bilo dovesti stvar dotle.
Vlada prvoga krivca, Skopljak-pae pade. On htede ponoviti dane dahiske uprave;
neumitna sudbina ponovi na njemu kaznu dahij. Dotle rad Miloev imaae za obrazac
rad narodnih stareina prvoga ustanka. Od toga trenutka on menja nain rada, jer je
promenjeno p polje rada: sa ratnikoga pree se na diplomatsko bojite. Osnova za taj rad
bejae ve ranije spremljena tolikim rtvama; trebae samo um koji e ga izvesti: za to se
javlja Milo. I on uspe u prvim pregovorima sa silnim Maralijom: srpska deputacija ode
u Carigrad a kad se ona otuda vrati, sie Maralija u Beograd u kome se nastavie novi
pregovori. Zbir svega pregovaranja Miloeva dovede stvar lagano dotle da se iz skromnih
poetaka razvi drava srpska. Iz dana u dan koraajui napred, stalan u odluci koja
snai Srpstvo a rui preanju silu tursku, uveren u pobedu svoju i svoga naroda Milo
upotrebi sve sile i sve prilike da Srbija doivi znameniti dan Sv. Andrije 1830. kada je na
Vraaru, na spalitu Sv. Save, proitan hatierif kojim se Srbija priznaje za dravu.

Bezbrojne su smetnje, u zemlji i van zemlje, stajale Milou na putu i on ih je savladao:

umom i odlunou.
Bukureki Mir od 1812. ugovaran u ime dva silna cara, izvrio je, u koliko se Srba ticao,
tek Milo. Nimalo manji ne bejae posao izvesti odredbe toga mira nego stei prava na
njih. Istorija ivota Miloeva 1815.1839. u isto je doba istorija nove drave srpske,
sudbina istoriskog Mira Bukurekog u odredbama koje Srpstvo obuhvataju.
Godine 1830. Milo je sveano potvren u dostojanstvu naslednoga Kneza Srbije, u
kojoj, postigavi uspeh s polja, ne bejae unutra jo sve ureeno. Borbe na tome polju
dovedoe do ustava po kome je Porta, kao vrhovni sudija srpskim savetnicima, mogla u
svako doba ukoiti svaki rad srpski i onemoguiti akciju Miloevu. Stoga Knez Milo 1.
juna 1839. d ostavku na presto u korist svoga starijega sina Milana i skloni se u Vlaku.
Godine su se nizale, dogaaji su se razvijali dotiui se, esto, krajnosti, Knez je Milo
imao razliitih doivljaja, koje je sve isplatio i krunisao narod u Srbiji kad je Staroga
Gospodara, na znamenitoj Svetoandrejskoj Skuptini, pozvao na presto srpski 11.
dekembra 1858. Stari Gospodar ue u Beograd 25. januara 1859, obie Srbiju, ia uavi
na taj nain u Obeanu Zemlju ispusti svoju veliku duu na Krstov dan 1860. u svome
dvoru u Topideru, da potomstvu ostane kao Milo Veliki.
Narode snago moja! bejae deviza Miloeva. U njoj je karakteristika unutarnje
uprave njegove: izmeu prestola i naroda ne mogae biti srednjega stalea. Ideju, pak,
nacionalnu, kojoj je Milo bio predstavnik svojim radom u pitanjima poglavito spoljne
prirode, lepo je karakterisao njegov biograf i lini poznavalac: U ljubavi, u mrnji; u
prijateljstvu, u neprijateljstvu; u izdanosti, u tvrdovanju; u vlasti i bez vlasti Milo je
bivao i prav i neprav; i otvoren i lukav; i bujan i smotren; i veran p zaboravan; i stalan p
promenljiv; ali, u tenji da rui Turstvo i da die Srpstvo, bio je svakad jedan isti,
nepomerno stalan, veito veran, nikad zaboravan, svakad dostian n nikad umoran.
Srpstvo i Srbiju on je ovako stavljao jedno prema drugome:
Srbija treba da je kao kakav vitez na belom konju na vrh kakvoga velikoga brega.
Odelo na vitezu, njegovo oruje, i orma na konju treba da se sjaje na daleko, te da mame
Srbe sa svih strana u ravan oko onog brega, na kom stoji vitez. On s toga mesta ne treba
da silazi dokle god sva ravan pod bregom ne bude puna naroda tako da za tuine ne
ostane ni malo mesta...
U braku s odlinom saputnicom svoga ivota, Kneginjom Ljubicom, Milo je imao
enske dece i dva sina: Milana i Mihaila. Mihailo je bio ponos svoga oca n nada srpskoga
naroda.
" "
19. ?


, ,
. -. ,
, ,
. ,
,
.
XX XX , , .
, ., ., ,
.
.
, , ,
,
,
: , ,
,
,
,

,

.
1 1 Y- ()
, , , , ,
, , .
, ,
1 ,
17 ( 1),
36.000 (?). , (2005.),
(2002.), (2000.), , ,
, , , , ,
, , -
, -
.

, , ,
, ,
11 , 11.600 (, ,
, )! 3.675
, ,
, 1.800 5.500 .
,
11:
63,39%; 20,4; 56,4, 54; 39;
24; 41; 35; 29,3; 26,8;
26,7; 17,3; 16,7; 12,50; 11,8; 9,8.
0,5 - 8%.
(68%), (64%),
(63%). 1
(, , ).
2001.
1 35 - 45%
, . , .,
, ,
11 72,22%, !
, ,
.
? .
. .
, () .
-.
XX . , . ,
.

,
. ()
. ,

 (
, ),
, , .
,
. ( ),
.
.
, 19.06.2009.

: , 1016,

. ( )

. ,
. ,
.

.

,
,
.
:
,
, . , ,
.

, 15. 1804. 1. 1805.
.
. 1. ,
, ,
, ...
, .
.


:

 .
,
. , ,
.

, ,
()

(
) XIII je ,
,
e e. .
,
.
,
XIX .

- ,
.
, 1987. ,
,
, .
1991.
,
,
,
.
- . .
1996. ,
.
, .
,
VI, 756 30 30 .
, ,

 , ()
. ,
?
a (
, - )
. 1219. ,
1221. 1272. ,
.

.
. .
1999.
,
. ,
, ,
,
, ,
400
. , 2009. ,
. , , .
?
,
, , ,

. ,
, - .
,
. , . ,
- . ,
.
19. .
!
?

1816. ( XIX ), ,

(Epistole at Polemica).
,
, ,

, .
.
.
, .

( )
( ).
,
1961. .
IV .... , (
) .
,

.
()
. , ,
, //
, ,
. ,
/, /
!
,
, .
iustitia/ XII

, ,
. ,
,
.

: XII
/actio

, , .
/ .
, ,
,
, ,
() .
. ,
, ,
,
.
*,
, .

 , ,
.
. Collina
/-.
,
. , ,

.
. , , ,
.
.
?!
, .
- . /
( ) ,

. 509. . .
.
. /
, . ,
509. , / ,
, ( ), ,
/ (
). .
( - ) .
- /,
. !
, ,
. //
(: )
.
. ,
,
. .
.
: ,
. 509. ....
. , , 509. ....
.
?
- ,

, . , 509.
...., .

, .

. -
.
. . ,
,
, .
, .
,
. , ,
:
, , Ve victis/
,

, .
?
,
.
.

- .
(
), .
()
. , ,
.
, .
,
, , . . , ,
,
!
.
,
,
, ,
(), (
).
. , ,
, .
.

 -
, .
.
,
. ,
,
!
?
- VII VIII .
, , ,
. , , , ,
, - /, ,
, , .
, .
. , , .
.

:

15 ?
.
.
.
(, /) .
.
. .
,

.
, ,
,
, , , -
.
.
, ,

 () . ,
,
,
: , ,
- .

, ,
.
, .
.
. : ,
.
*- /, ()
S
()
(/ - :
www.bozidar.ru).

(Piazza deli Miracolli) /

/ ,
,
/... ( )
:

 , /

:
VII VIII .
, , ,
. , , , ,
, - /, ,
, , .
, .
. , , .
:
,
.
.

- .
(
), .
:
, . . / (
) ,
.
509. . .
a.
20 .

http://www.magazin-tabloid.com/

, : .
21 23 2012.
:
, , , , ,
, , , ,
, .


,
, , ,
,
. , ,
, ,
, , !
,
,
, !
,
,
, !
, .
,
!
, , ,
,
,
, :
Jedan od glavnih ciljeva ovog bizarnog skupa bilo je I propagiranje nebuloznih teorija o
navodnom Vinanskom pismu iju je nepostojeu sistematizaciju svojedobno izradio
izvesni Radivoje Pei to je arheologija odavno dokazala kao totalnu zabludu i
nebulozu
,
,
,
,
. .
:
: ,
!
http://bit.ly/WpysPU
:
:
http://bit.ly/WpyAyT

,
, ,
. ,
,
* ,
,
! ,
- ,
( )
. ,
, !
,
, :
, , ,

(- )!
,
, ,
. ,
,
* . ,
.

, ,
- ,
,
!
.
!

,
, ,
!
:
Jedan od glavnih ciljeva ovog bizarnog skupa bilo je I propagiranje nebuloznih teorija
o navodnom Vinanskom pismu iju je nepostojeu sistematizaciju svojedobno izradio
izvesni Radivoje Pei to je arheologija odavno dokazala kao totalnu zabludu i
nebulozu

.
inae kerke izvesnog Radivoja Peia koji se proslavio svojim pisanjem o
navodnom Vinanskom pismu ime su se naprosto sludele itave generacije
novokomponovanih velikosrba i ostalih klerofaista!
, !
.
O tome kolika je pria o Vinanskom pismu zapravo najobinija nebuloza najbolje
govori sistematizacija ovog navodnog pisma Radivoja Peia i njegova komparacija
identinosti sa etruskim pismom koje nikada nije deifrovano pri emu nikome od
propagatora ovakvih nebuloza ni najmanje nije zasmetala starosna razlika kultura Vine i
Etrurije od vie hiljada godina!..
,


2004-
2 , ,
, ,
. ? 7000 ,
, 22
!
!
,
-
!
7 , , ,
, ,
. ,
,
, .
, , ,
, .
,
, 22
. ,
, .
,
:

:
. (1931-1993)
. ( 1931. , 1993. )

.
.
.
,
.
,
, - .

,
,
, .
, , ,
,
.
.
, ,
.
,
,
.
, ,
, , .
.
, . ,
.
, , ,
.
. 1980. , 8000
1985. , 10000
.
,
. (
, ), ,
. ,
. (IV

 ..) , .



,
,
, .
!
,, - ,
, ,
,
, ,
,
.
,
! ,
. :
:
Nema potrebe detaljnije analizirati i komentarisati Deretieve gluposti, poto je svakoj
osobi sa prosenom intiligencijom i najosnovnijim stepenom obrazovanja jasno da se radi
o potpunim budalatinama.
..
Inae, autori kao to je Dereti veoma esto u svojim radovima lairaju i netano
prenose odreene podatke, ali i na neadekvatan nain citiraju pojedine kompetentne
autore, vadei pri tome iz konteksta pojedine reenice, koje zatim modifikuju na nain
koji njima odgovara
,
, ..
?
,
!
.
, , ?

 , ,
:

http://dzonson.files.wordpress.com/2011 ... -krune.gif

.
(
- : , .)
,
, ,
. 1876. 1878. ,
,
. .
.
,
,
, !
:

http://tkojetko.irb.hr/

, :
topcroat@yahoo.com
TOPCROAT, .
, ,
,
, , .
, ,
,
,
,
.
http://www.jezik.rs.sr/
http://www.jezik.rs.sr/srbski
http://bit.ly/QJw2Pv
.
:
Ipak naao se ko da ponovno pokrene to pitanje i to ak iz Londona. Naime izvesni
antropolog i patolog Srboljub ivanovi, koji se poslednjih godina proslavio
prebrojavanjem kostiju kako bi oborio zvanine podatke o broju rtava u Jasenovcu koji
po njemu nije dovoljno veliki
:
http://bit.ly/ToQRyU
(, 21. 1933) ,
, ,
, ,
(European
Institute of Early Slavonic Studies) ,
, ,
.
: izvesni antropolog ,
,
!

 ? , ,
! ,
, 2008.
,
.
.
http://wp.me/p3KWp-5Ha
,
,
, ! 1964.
,
-! ,
,
,!
, .

, .


700.000 ! 23.000
80.000 !
, - , !

, ,

, ,

- ,
,
?
,
.
,
. ,
, ,
.

http://www.magazin-tabloid.com/32

http://www.magazin-tabloid.com/33
, ,
.
, ,
.
- (12. 1924 29. 1957)
,
.
1957. .
[1].

, ,
1941. .
, 17 . 1943. ,
, ,
.
Vlado Sipcic je roen 1924 godine na Durmitoru u selu Mala Crna Gora gdje i danas ive
Sipcici, koji vode porijeklo iz plemena malesevskog vojvode, koji je bio veliki Vojvoda u
13 vijeku. Vlado je imao 4 brata i sestru (Mihajlo, Zarko, Simo, Radoje i Vidosava). Otac
Mitar je bio ucesnik Balkanskih i I Svjetskog rata. Ubijen je 1943 godine u Zabljaku, u
vrijeme crvenog terora i pasjih grobalja zato to nije znao gdje mu se nalazi sin.
Vlado se u aprilu 1941 godine dobrovoljno javio u kasarnu u Pljevljima i prikljucio
brdskoj pjesadiji koja je bila poslana u planine oko Foce Komandant te jedinice je bio
Obrad Cicmil koji se kasnije prikljucio komunistima i postao clan njihovog staba u
Scepan Polju.
Poslije kapitulacije se pridruzuje gerilcima Djenerala Drae Mihajlovia i 1944 je postao
jedan od najmladjih etnickih komandanata. Njegov odred je zadavao strah i trepet
komunistima i ustaama u rejonu Foce, Visegrada i jugoistocne Bosne. Poslije rata ne
nasjeda na komunisticku propagandu o pomilovanju i ostaje u sumi. Oko 8000
istocnobosanskih etnika koji su 1945 povjerovali u pomilovanje i predali oruzje ubijeni
su po sumama i jamama izmeu Visegrada i Sarajeva.
Vlado se skrivao sa svojom malom grupom u planinama i kanjonima u Istocnoj Bosni i
Crnoj Gori, uslovi zivota su bili veoma teski, naroito zimi, jer nisu mogli da pale vatru
da komunisti nebi primijetili dim.
Ono sto bi zaplijenili od milicije i vojske esto su dijelili siromasnim familijama od kojih
su mnoge izgubile svoje najmilije u borbi za Kralja i Otadzbinu.
1955 godine ga komunisticki rezim proglasava za dravnog neprijatelja broj 1.

Od 220 ljudi, koliko ih je bilo u bataljonu 1945 godine, 1956 godine su ostala samo
trojica.
Poginuo je blizu Bijelog Polja 29 jula 1957 godine, u nastojanju da se sa svojom
djevojkom dokopa granice. Zaustavio ga je milicioner koji je htio da ga legitimise ali ga
je Vlado ubio. Meutim veoma brzo je alarmirana vojska koja je blokirala cijeli region.
Videci da nema gdje, Vlado je prihvatio neravnopravnu borbu (imao je samo pistolj i
nekoliko bombi). Posljednja 2 metka ostavio je za sebe i svoju saputnicu...
Pod komunistickim rezimom Vladina porodica je bila pod stalnom torturom, sestra i
majka su mu bile vise puta zatvarane 50_tih godina dok su mladja braca ostajala sama
bez hrane. Konfiskovana im je ljetina, vlast je bogato nagradjivala spijune koji su
spijunirali ko im dolazi u kucu, zivjeli su u potpunoj izolaciji...
Godinama poslije njegove smrti javljali su se ocevici koji su ga navodno vidjeli u
sumama oko Foce.
Komunistickom rezimu je dosao kraj. Vlado je postao heroj opjevan u guslarskim
pjesmama.
http://www.ojkrajino.com/muzika/gusl...o%20Sipcic.wma
http://www.ojkrajino.com/muzika/gusl...pcic_2_dio.mp3
http://www.ojkrajino.com/muzika/gusl...enca_1_dio.mp3
2003 godine MUP Crne Gore je dozvolio djelimicno otvaranje dosijea Vlado Sipcic,
meutim jo uvijek odbijaju da kau gdje su tijela sahranjena.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------- --------Savo Derikonja, koji je za vrijeme II Svjetskog rata bio komandant Prve Sarajevske
brigade ubijen je u ljeto 1952 godine. Sahranjen je na tajnoj lokaciji.
Rodom je sa Hrese (Sarajevo). Derikonje su prije rata zivjele na Vucijoj Luci (ne znam
da li je to sad pripalo federaciji ili je u sastavu Republike Srpske)
Za vrijeme Otadzbinskog rata 1992-1995 etnicki dobrovoljacki odred sa Ilidze
(Sarajevo) je nosio Savino ime (Prvi dobrovoljacki puk "Savo Derikonja)
Porucnik Srpko Medenica, komandant Prve dobrunske cete, poginuo je 1951 godine.
Sudbina Borivoja Tasica, jednog od posljednih prezivjelih etnika je neizvjesna. Bio je u
grupi Boze Bjelice (ubijen u jesen 1952 godine) po nekim informacijama je navodno
uspio da ivi i zdrav stigne u Grcku, po nekim je poginuo pri prelasku grcke granice a po
nekim opet je poginuo kad je pokusao da se iz Grcke vrati u komunisticku jugoslaviju.
Baziran u pecini u Viogoru u kojoj je vec sedam godina zimovao sa svojom druzinom,
Bozo Bjelica se sastajao sa Stojom Golubic iz Domjesica kod Zaborka. Stojan, djever
Stoje Golubic, prijavio je cajnickoj OZNI da mu se snaja vidja sa cetnicima. OZNA iz

Cajnica odredi dva oficira i vodnika Sekulu Bandica da se sakriju u kuci i da sacekaju
dolazak Boze Bjelice. Oficiri zaprijetise Stoji da ce biti ubijena ako Bozi bude dala
ikakav znak da su oni u njenoj kuci. U daljini oko kuce vojska je postavila "mrtve straze".
Sekula Bandic i oficiri OZNE uselise se u Stojinu kucu...
...Poslije sest mjeseci Bozo Bjelica izadje iz pecine i povede sa sobom Mirka
Kovacevica, Borivoja Tasica i Ristu Danilovica. Prosavsi izmedju kota na kojima se
nalazila vojska, pridjose kuci bocno, dodjose do ograde i zastadose...
-"Vidi Bozo, sunce ti jarko, ovdje na ogradi ima rupa. Prije nije bila. Bogami se ovuda
provlaci milicija, cekajuci nas" - prosaputa Borivoje Tasic i cucnu iza ograde.
-"Ma kakva rupa, nebi mene Stoja izdala da joj je zivot u pitanju" - odgovori mu Bozo
Bjelica. "Ti ostani iz ograde sa Kovacevicem, a ja cu sa Danilovicem prici pod prozor da
mi doda hrane i rakije." - rece i lako preskoci ogradu sa Danilovicem.Pridje prozoru i
kucnu o staklo.Prozor se iznutra otvori.
-"Ja sam Stojo" - tiho progovori. -"Spremi nam nesto za jelo i flasu rakije i dodaj mi kroz
prozor"- rece joj priljubljen uz zid kuce.
Oficiri i vodnik Bandic spavali su u sobi. Stoja u kuhinji pridje sporetu i zastade za
trenutak kolebajuci se. Blijeda mjesecina prodirala je kroz prozor u kucu. Strah je uhvati i
stade da drhti. Odmace se od sporeta, pogleda po kuhinji i podje u sobu. Polako otvori
vrata i pridje oficirima.
-"Dos'o je" - drmnu porucnika za lakat. -"Bozo je pod prozorom, ceka da mu dodam
hranu."
-"Uh" - skochi oficir iz postelje, drmnu svog kolegu i vodnika Bandica i rece Stoji:
-'Neboj se, polako. Stavi u tepsiju hljeb i pitu koju si za nas ispekla, i jos sta imas. Mi
cemo sa strane prici prozoru, provuci cijev masinke ispod tvojih misica i pucacemo u
njega kad mu budes dodavala tepsiju. A ti Sekula - reche vodniku - cuvaj mitraljezom
ulazna vrata da ne banu u kucu da nas pobiju".
Ustadose iz kreveta, tiho repetirase masinke i, neoblaceci se, pridjoshe prozoru.
Stoja Golubic se naze kroz prozor sa tepsijom iznad Bozove glave. Dvije masinke ispod
njenih misica sa jedne i druge strane odjeknuse dugim rafalom. Izresetase Bozu Bjelicu i
pogodise u stomak Ristu Danilovica. Drzeci rukom crijeva koja mu pokuljase iz stomaka,
Risto potrca prema ogradi, predje je i pobjeze kroz vocnjak prema sumi u pravcu sela
Podhrid. Za njim su se vukla crijeva. Kod jaruge aktivira bombu i leze na nju...
Borivoje Tasic sa ograde izruchi rafal mitraljeza u prozor i rani jednog oficira. Mirko
Kovacevic baci bombu.Oba cetnika kao srne potrcase prema Ratkovim vodama, u sumu
Brezanje. Izvukose se suprotno od zasjede desetine Radeta Dobrilovica koja se, zbunjena
pucnjavom kod kuce Golubica, oglasi mitraljeskim rafalima.
Vojnici dotrcase do kuce Stoje Golubic, previse ranjenog oficira i odnesose ga u bolnicu.
Druga grupa krenu po krvavom tragu koji je za sobom ostavljao ranjeni Risto Danilovic.
Nadjose u potoku njegovo mrtvo tijelo, stavise ga na grane i odvukose do kuce. Naredise
Stojanu, Stojinom djeveru, da upregne volove u kola, natovarise mrtvog Bozu Bjelicu i
Rista Danilovica i povezose ih u Cajnice. Prolazeci glavnom ulicom, oficiri i vojnici

pocese da senluce iz mitraljeza, veseleci se sto su ubili Bozu Bjelicu. Zastadose u centru
grada da ga pokazu narodu. Zapjevase oko volovskih kola:
"Oj, Zaborak, jel' ti zao,
Bjelica je Bozo pao..."
!
, ,
1941. .
, 17 . 1943. ,
, ,
. 1957. .
,
,
,, .

, -
.
, 12
. ,...
, ''
'':

. : ,
, . ,
:
- ,
.
, ,
.
- , , , .
, , , .
: ,

.
.
!
!
(
, , , , ,
, ) .

 , .


'










!



.
U prii o Savi Derikonji, koju sam upravo objavio, posebno mi je interesantan detalj da je
Savo Derikonja nakon to je muki zarobljen na Crepoljskom sa jo trinaest svojih
saboraca, prebaen u zatvor u Podromaniji. Bila je to ustvari kasarna koja se nalazila na
mjestu dananje Psihijatrijske bolnice, i u toku Drugog svjetskog rata je predstavljala
jako utvrenje ustake vlasti, a u kojoj su u vie navrata u toku rata zauzimali i partizani.
Moj tetak je lino bio upoznat sa zarobljavanjem Save Derikonje, kao i sa njegovim
boravku u zatvoru u Podromaniji. On kae da je Ilija Saboter insistirao da se Savo
Derikonja likvidira "po kratkom postupku" ali su se ostali politiki rukovodioci
ustruavali da to urade jer je Savo Derikonja bio izuzetno omiljen u narodu pa su se
bojali da bi njegova likvidacija nanijela ogromnu tetu narodno-oslobodilakom pokretu.
Moj tetku nije bilo poznato kako se Savo Derikonja izbavio iz zatvora. Nakon svega
ovoga prisjetio sam se da mi je moj pokojni otac priao i priu o jednom domainu iz
Podromanije koji je u januaru 1942. godine oslobodio neke "zatvorenike" iz Podromanije
koje su tamo ostavili partizani. Po svoj prilici radi o nekom ivkoviu ili Tomiu.
Naalost, ovaj podatak sam zaboravio mada mislim da jo uvijek imam anse da utvrdim
identitet te osobe.
Savo Derikonja je tog 18. januara 1942. godine spasao svoju glavu tako to je osloboen
iz zatvora. Meutim, nakon povlaenja partizana u Podromanije su dole ustae i
njemaka kaznena ekspedicija. Dva dana kasnije ustae su napravile pravi masakr nad
lokalnim stanovnitvom. Posebno su stradali moji Tomii, kojih je u ta dva dana pobijeno
petnaestak. Potresno svjedoenje o ovim suludim danima zabiljeio je i moj roak

Predrag Tomi. On je zapisao priu njegovog djeda Ranka Tomia, koji je preivio
strijeljanje jer ga je od kie metaka zatitio le njegove majke. Ova pria je objavljena
pod nazivom "Na Jovanjdan '42" i nalazi se na stranici "Prie->Porodine prie".
U hotelu "Stari grad" je nakon Drugog svjetskog rata kao portir radio brat Boa Mladia
(stric Ratka Mladia). Kod njega su jednu zimu prezimili Savo Derikonja i Petko Lizdek,
koji je rodom ispod Crvenih Stijena. Ipak, etniko jatakovanje se nije ba najbolje
zavrilo za ovog deliju, jer ga je neko od komija prijavio pa je on 1956. godine uhapen i
zbog toga je odleao dvije i po godine u zatvoru.
Da napomenem da je to bilo one iste godine (1956. ) kada je Himzo Polovina otpjevao
onu pjesmu da se u vazduh dignu hidroelektrane "Zornik", "Jablanica" i CK. Uprkos
ovom drksom djelu, popularni Himzo Polovina je ostao nekanjen jer je ve tada bio
poznata estradna linost.
Petko Lizdek je bio optuen da je ubio predratnog vlasnika pilane, Hermana, i da mu je
skinuo koni kaput i zlatan sat.
Milovan Lizdek, sin Nikole Lizdeka, se predao partizanima ali su ga ovi osudili da je
ubio nekog partizana pa je zbog toga odleao 19 godina.
Veselinovii su bili poznata etnika familija iz okoline Sarajeva. U poetku su i oni bili
sa Savom Derikonjom ali su se kasnije odvojili. Veliki broj Veselinovia koji su bili u
etnicima su nastradali od strane pratizana u okolini Svjetline.
U knjizi se pominje i Radivoje Kosori, zamjenik komandanta Rogatike brigade. O
njegovim ratnim podvizima nita ne znam, ali mi je pokojni Zoran Kosori ispriao dvije
jako lijepe prie o tome kako se Radivoje nosio sa Udbom nakon rata, kao i o tome kako
je likvidiran. Meutim, ove prie zasluuju da budu objavljene kao posebna cjelina.
Jedan od najpoznatijih etnika iz okoline Milia je bio Rajko elonja. Nadam se da e se
nai neko da i o njemu napie neku lijepu priu.
Aim Babi iz Kusaa se predao komunistima 1945. godine. Zatvorsku kaznu je
izdravao u Tuzli, gdje su ga komunisti jedne noi likvidirali. Moj tetak, koji je nakon
rata neko vrijeme bio u Udbi za Aima kae: "Razbacivao nas je kao jagnjad oko sebe. U
ivotu nisam vidio jaeg ovjeka! "
U predjelu Kusaa djelovala je i etnika grupa koju su predvodili Manojle i uro uki.
Kada su 1943. godine partizani zauzeli Sokolac, njima su se predali i Ljubo i Neo
Nekovi. Sa sobom su doveli i sve svoje etnike, a meu njima je bilo i Grujua,
Krsmanovia, Boia...
Konji Save Derikonje nisu vozili koiju nego balvane, tako da on nije bio koija! asno
je zaraivao za ivot za razliku od, recimo, Save Kovaevia, partizanskog heroja, koji je

prije rata bio renomirani vercer duvana a u ratu "autor" tzv. "pasjih grobalja",
istrebljiva srpskog naroda koji je prvo pobio sedam svojih roaka pa onda nastavio
redom.
A na poetku rata Savo Derikonja je bio u partizanima, u Romanijskom partizanskom
odredu, Bjelogoraki bataljon (komandant Tomo uki), komandir ete Vuja Luka, po
inu rezervni porunik.
U januaru 1942. godine odluio je da ne krene sa komunistima, za njihovom utopijskom
antisrpskom ideologijom i satanistikim pentagramom nego u odbranu Srpstva te je zbog
toga utamnien od strane antikrista.
Kad su ga njegovi borci oslobodili iz komunistikog zatvora pristupio je jedinicama
Jugoslovenske vojske u otadbini a od strane njenog komandanta enerala Dragoljuba
Mihailovia u junu 1942. godine postavljen je za komandanta Prve sarajevske brigade.
Brigada je prevashodno titila srpski ivalj od ustaa i tzv. NDH u emu je imala uspjeha
jer, za razliku od teritorija sa kojih su Srbi otili u partizane, na podruju koje je titila
nije bilo pokolja stanovnitva.
Ubijen je 1946. Godine od strane UDB-e kao protivnik komunistike diktature a naziv
buntovnik je dobio od Nijemaca.
Nedavno sam dobio kopiju knjige o Savi Derikonji, autora Ozrena Grujia, kako sam ja
shvatio, saborca Save Derikonje. Branko Lopati, je 1988. godine ovu knjigu umnoio. Ja
im se ovom prilikom zahvaljujem na tome to nisu dozvolili da ovaj dio srpske istorije
padne u zaborav.
Knjiga "Seanje na Savu P. Derikonju" nije samo pria o tome kako je jedan povueni
romanijski seljak postao "ozloglaeni etniki vojvoda". Ova knjiga prilino realno slika
strahote Drugog svjetskog rata, a posebno stradanje srpskog naroda sarajevskoromanijskog kraja, od Vuje Luke, Crepoljskog, Niia do Sokoca. Meutim, nai e se u
ovoj knjizi i poneto za one koji su iz u Han Pijeska, Kladnja, Vlasenice, ekovia,
Milia, Viegrada i Rogatice.
Knjigu objavljujem u cjelini! Ima svega 42 strane i na ovom sajtu u je objaviti u pet
nastavka. Izvinjavam se za greke jer sam knjigu zbog loe kopije morao da prekucam.
Vremenom i Boijom voljom, i raznim drugim udesima, sve je manje uesnika Narodnog
Ravnogorskog pokreta, kao svedoka - uesnika u krvavom Graanskom ratu 1941 - 1945.
godine i obraunavanju jednih, za slobodu i demokratiju - nacionalista i drugih, za
nametanje ropske diktature - komunista.
Vrlo je mali broj Ravnogoraca - etnika uspeo da se nae izvan domaaja krvave
komunistike diktature, u slobodnom demokratskom svetu. Jo je manje onih koji su

ostavili pismena svedoanstva o zbivanjima na prostoru gde su delovali, za vreme rata i

revolucije, zbog ega su mnogi vani dogaaji, kao i ljudi, uesnici u njima zaboravljeni.
Ovim napisom, kao moralnim dugom saborca, makar i sa oskudnim podacima, namera
mi je da skinem veo zaborava se jednog od retkih junaka poteklog iz seljake krovinjare,
gunja i opanka, koje se u najteem vremenu po srpski narod kraja u kome se rodio,
istakao u borbi protiv svih neprijatelja njegovog naroda. To je jedan od onih ije se ime
apatom i potovanjem pominje, dok komunisti i njihova vlast, strogo kanjavaju one koji
o njemu ma ta pozitivno i dobro govore. Dakle, ovde je re o jednom takvom Srbinu, a
to je:
Sava P. Derikonja
koji je roen na Vujoj Luci, srez Sarajevo, od oca Petra i majke Joke, roene Cerovina.
Osnovnu kolu je pohaao u svome rodnom selu i bio je dobar ak. Kao deak pomagao
je ocu oko obavljanja poljskih radova, kao i svaki seoski deak.
Posle uspeno zavrene Osnovne kole, uitelj Sava Derikonja, savetova je njegovom ocu
da sina poalje na vie kolovanje, jer je dete bistro i darovito. Taj dobro-namerni savet
uitelja, Savin otac nije posluao, ve mu je odgovorio: "Zar ti, uitelju, hoe da me
rastavi sa mojim jedincem, sa moja dva oka, i da posee stub moje starosti?! Ne dam ga
od sebe. Ima na emu i o emu i kod kue da radi - neka ga samo Gospod Bog poivi... "
Tako je Savo Derikonja ostao sa roditeljima koji su ga podigli i vaspitali u srpskom
patriotskom duhu. Gusle, srpske narodne junake pesme, poev od Nemanjia pa do
Karaorevia, za savu su bile najbolje kole srpskog patriotizma. Srpska istorija i
podvizi srpskih junaka i njihova besmrtna dela napajali su duu mladog Derikonje.
Do stasanja Kralju za vojnika, Save se razvio u stasitog i divnog momka - fiziki jakog i
dravog, kao da je od Romanijske stene odvaljen i isklesan. irokih ramena isturenih grudi
- kao u lava, lica rumena. Njegove su rei otseene, glasne i jasne. Naravi mirne,
nenametljiv, drueljubiv. Kao markantan ljudska pojava, bio je lako zapaen i meu
stotinu drugih momaka, na crkvenim saborima, verskim i nacionalnim sveanostima skupovima omladine gde se pesma pveva, kolo igra i nadmee se u vitekim igrama:
skoka junakog, bacanja kamena s ramena. Svuda je Savo bio meu prvima, a i prvi.
Zbog takvih svojih kvaliteta, Savo osvaja manoga devojaka srca, a ponajvie udavaa
bogatih roditelja. Tako se Savo, sa roditeljskim blagoslovom, oenio lepom devojkom
takoe jedinicom u roditelja, Bojanom - Bojkom ljivi - iz uglednog srpskog doma. U
svom srenom braku imali su sina Momira i kerku Milicu.
Svoj vojni-kadrovski rok, savo je otsluio u 10. peadijskom puku. Nesreni aprilski rat
1941. godine, satekao ga je u inu rezervnog peadijskog narednika, u 28 godina svoga
ivota. Sposoban i okretan, uspeo je da izbegne nemako zarobljavanje. Vratio se u svoj
rodni dom gde su mu se svi obradovali, ali i uz prekor njegovog oca zbog neslavnog
zavretka toga nesrenog rata, kao da je ba njegov sin Savo za sve to bio kriv!

Hrvatski-ustaki "Narodni sabor" je jo 19. aprila 1941. godine, doneo zakon o unitenju
Srba na podruju tkz. NDH, bez ikakve milosti i obzira, a svim moguim sredstvima i
nainima. Od tada je odmah poeo neuven i nezapamen pokolj srpskog stanovnitva,
svududa na domaku ustake puke i kame. Pored regularne ustake vojske, bili su i tu i
muslimani kao "Hrvatsko cvee" i oni su takoe krvolono tamanili Srbe. Organizovane
hrvatsko-koljake bande arile su i palile ne samo po Istonoj Bosni, nego svuda gde je
bilo Srba. Naroito su se kao krvnici srpskog naroda istakli: pukovnik Jure Franceti;
"vitez" - kapetan ili bojnik Franjo Sudar; Ragib aplji iz Rogatice, poslanik "jug.
muslimanske zajednice" - organizacije. Za vreme rata u NDH negde u Bosni, veliki
upan izvesne oblasti. Zatim, doktor Hasib Buatli, koji je Vlaseniki srez u crno zavio,
i srpsko ime nastojao da zatre; Avdaga Hasi, posednik i industrijalac iz Kladnja; koljai
braa Abaa, Safet i mladi mu brat sa Romanije. Ime mlaeg brata sam zaboravio, a
koaji je priivio rat i sada je komunistiki penzioner - valjda za zasluge to je klao srpski
narod, silovao ene i devojke i radio sve to je priliilo hrvatskom zloincu.
Savo Derikonja je pao ustaama u ruke na ovaj nain: Savo je orao svoju njivu na kojoj
su ga iznenadili oruani organi "Hrvatske zatite" (zatitari ili lovci na Srbe) - dr. Vlatka
Maeka, voe seljakog naroda Hrvatske, a u koga su mnogi srpski politiari verovali.
Oni su Sava odmah svezanih ruku na leima poterali u Sarajevo i uz put ga kundaili. U
Sarajevu su ga predali ustakoj policiji na "nadlenost". U zatvoru su ga tukli i muili
kao: Srbina, etnika i sokolaa a vreali ga i psovali mu sve to mu je sveto i najmilije.
"Ljudi su usled gladi, muenja i batinjanja, koje je bilo zaista ivotinjsko, ubrzo slabili i
gubili snagu. To je bio ustaki metod da zatvorenici ne bi mogli dati nikakav otpor,
prilikom sprovoenja i do samog stratita. U svakom stonom toru je bilo istije nego u
elijama hrvatsko-ustakog zatvora" - priao je kasnije Savo.
"Jedne noi " - nastavljao je Savo - "svezali su nam ruke icom na leima, uterali u jedan
kamion nas oko 30, a po nama bacili ceradu - ator. Prema kretanju kamiona, a i neto
virei ispod cerade, zakljuio sam da nas voze Alipainom mostu gde je bilo stratite na
kome ubijaju Srbe. Iako vezan telefonskom 1icom, naumio sam da pokuam begstvo, ako
mi se zato i najmanja prilika ukae, jer e me inae mrcvariti i na mukama umoriti. Ako
pokuam bekstvo, moe i da uspe, a ako ne uspe stiie me ustaki rafali i umreu bez
muka. U mislima se molim Bogu da mi podari snage i da mi bude na pomoi da ovaj svoj
plan ostvarim... "
U toj molitvi Gospodu tunog sunja, taj se kamion zaustavio. Hrvatski ustaki zloinci,
pijani do bezumlja, prazne boce ispijenog alkohola su razbijali od glave svezanih Srba.
Puanim cevima su odbrojavali Srbe za klanje i izbacivali ih iz kamiona. Oko toga
istovaranje je nastala izvesna guva. Ljudi nisu hteli pod no, bradvu ili malj. Savo je taj
momenat iskoristio. Iskoio je iz kamiona i dao se u begstvo, trei u cik-cak. Za njim su
osuti rafali uz povike da stane. Ali, on je i dalje beao i Boga molio da mu podari snagu,
da izdri u toj trci za ivot. I zahvaljujui svojim nogama a najvie Bojoj pomoi, spasao
se grozne smrti na mukama. Kada je bio siguran da nije vie na domaaju zloinaca,
povremeno se odmarao i prikupljao snagu za dalji put...

Isprebijan, gladan i umoran, stigao je do sela Biosko, do kue svoga dobrog prijatelja
Dime Plakalovia, ranijeg predsednika optine u Vujoj Luci, inae potenog i uglednog
domaina. Iznenaen Savinom pojavom, Dimo ga je zagrlio i suzama oblio jer se bio
pronio glas da je Savo ubijen. Dimo je Savu oslobodio dumanski vezanih ruku u koje se
bila upila ica. Ruke su mu bile modre i oteene, pa ih je morao da dri u hladnoj vodi da
otok splasne. Savo je ukratko ispriao Dimi o svemu to se sa njim dogodilo, a Dima je
njemu priao o stradanju srpskog stanovnitva, o masovnim ubistvima i deportaciji.
Priao mu je o uasnom zulumu hrvatsko-ustakih vlasti nad Srbima po oblinjum
selima: Jelovica, Kostrea, Bljutovac, Sabanci, Kaljina, Biosko, Rogoui, Bulozi, Pale,
Mokro, Ljemanii, Ljebogoe i da nema srpskog sela koje ustae nisu u crno zavile.
Savo je bio zaprepaen sluajui ovog svog prijatelja ije su vesti na njega poraavajue
delovale, te je rekao:
- Dimo brate, tome se zlu moramo odupreti, ako mislimo da i dalje kao ljudi postojimo i
ivimo. Nepregledne su nae ume i planine u kojima emo nai sklonita za nau neja;
a svi koji su sposobni za borbu i spremni da se muki odupru dumanima, neka se late
oruja - hladnog ili vatrenog. Vee ekanja nema!
- Moramo, brate Savo - odgovorio je Dima, pa makar u toj odbranbenoj borbi svi
izginuli kao ljudi, jer ako moramo mreti da to bar bude muki, junaki; srpski i stojiki.
Mislim da je tako asnije nego da nas vezuju icom i da nas kao stoku teraju na klanicu.
Posle ovog dogovora, Savo je neko vreme ostao kui svoga prijatelja. Poto se odbomrio
i dobrom hranom snagu povratio, Savo je zajedno sa Dimom otiao svom domu gde su
ga radosno i sa suzama radosnicama svi ukuani doekali. Ovo naroito zato to se u selu
prialo da je Savo ubijen na Painom mostu u ta su svi drugi verovali izuzev njegove
dobre majke Joke kojoj je srce govorilo da e joj se ipak sin vratiti...
Savino begstvo sa sreljanja i njegov dolazak kui je povratilo nadu narodu da e moi da
se suprotstavi ustakom nastojanju da ga sasvim iskoreni i uniti. I staro i mlado, i ensko
i muko je postalo vedrije i veselije, verujui u svoj spas. Njegovo begstvo sa streljanja
norod je podigao na stepen herojstva. Okupljali su se oko njega u obli1njoj umi i sa njim
se dogovarali o organizovanju svoje odbrane.
Savo Derikonja (2)
Jednog dana meseca jula 1941. godine, hrvatske ustae su iznenada napale srpska sela:
Ljemanicu, Glog i Brdo. Hvatali su stanovnike tih sela, i ensko i muko, sve koje su
stigli. Neke srpske domove su opljakali, a kue popalili. U to vreme je Savo Derikonja
bio nedaleko od tih sela, u umi sa oko 50-60 ljudi, od kojih je jedan manji broj imao
vatreno oruje, dok su drugi bili naoruani kosama, motikama, srpovima i bradvama
usaenim na motkama. On je sa tim ljudima napao te hrvatske zloince. Oteo je od njih
pohvatane stanovnike tih sela, povratio njihovu zaplenjenu imovinu, i oslobodio sela od
ustaa. Tu je ubijeno desetak ustaa, a ostali su beali prema Sarajevu, bacajui usput

oruje i municiju radi lakeg kretanja. Tako su ustanici zaplenili oko dvadeset puaka i
oko trista puanih metaka sa nekoliko vojnikih ranaca opljakanih stvari iz ovih sela.
U ovoj borbi za odbranu srpskog stanovnitva Savo Derikonja je, pored svoje hrabrosti,
pokazao i umenost voenja takorei golorukih seljaka u borbu protiv naoruanih ustaa.
To ga je istaklo i podiglo na elo srpskih seljaka - ustanika, a kojima je kasnije postao i
komandant.
Ovaj uspeh neorganizovanih seljaka pod vostvom Sava Derikonje protiv hrvatskih
ustaa, nije bio u interesu grupi komunista koji su legalno izlazili iz Sarajeva i smestili se
planinsku kuu u selu Crepoljsko. Tu su osnovali neki svoj tab odakle su sprovodili
komunistiku propagandu meu seljacima, dok u muslimanska sela nisu zalazili, jer su
muslimani bili uz hrvatske vlasti a katolici - Hrvati nisu ni bili nastanjeni na tom
podruju. Komunisti su vrbovali seljake da im priu, ali u tome nisu imali velikog
uspeha. Program komunistike borbe je bio stran srpskom seljaku i neprihvatljiv za
njihov patrijarhalni nain ivota. Sem toga, seljaci nisu verovali komunistikom arenom
drutvu u kome je bilo vie onih koji nisu bili Srbi, a i ono neto Srba meu njima je bilo
na ravom glasu u narodu. Vajnera; Fazlia, Prpia, Zovka; Maara, Danona, Krzia,
Alkalaja, Almulija i drugog belo-svetskog oloa. Meu njima je bio i izvesan broj srpske
oloi: Pero Kosori i Grujo Novakovi, Janko Jolovi, Svetko Furtula, Mitar Mini,
arko Cejovi, pa i advokat dr. Vlado Jokanovi. Oni su ipak uspeli da zavedu jedan
manji broj srpskih seljaka od kojih su formirali etu. Oruje su dobijali preko veze iz
hrvatskih vojnih magacina. Sa ovim komunistima je bio i vei broj enskih lica, a najvie
Jevrejki. Hranom su se snabdevali otimanjem od srpskih domaina. Malo po malo, poeli
su zavoditi nasilje, pa i ubijati ugledne domaine. Da bi opravdali svoj teror, izvrili su
napad, snagom seljaka metana, na andamerijsku stanicu na Ozrenu (sarajevskom) a
posle toga je kod njih nastalo zatije.
Komunistima je tu smetao ugled popularnog Derikonje, pa su mu poslali poruku 6.
januara 1992. godine, na srpski Badnji dan, da sa svojom etom doe na Crepljsko, a radi
tobonje zajednike akcije protiv ustaa. Savo je taj poziv, i kao ovek i kao vojnik,
shvatio ozboljno, ne mislei na podvalu niti na dovlinost onih koji su ga pozvali.
Tako je, i pored otre zime, snega i meave, Savo na vreme stigao na Crepoljsko.
Komunisti su ih lepo doekali i smestili, njih oko 60, u udobne sobe toga planinskog
doma. I dok se ovi jo nisu ni estito zagrejali, u sobu su upali: Slavia Vajner, Pero
Kosori i ostala komunistika rulja sa grupom partizana koji su imali puke na gotovs.
Energino i strogo su prispelim srpskim ustanicima naredili da odloe oruje. Savo i
njegovi ljudi su ovim bili iznenaeni, i protestovali su radi takvog partizanskog postupka.
Ali, videvi da drugog izlaza nemaju, poloili su svoje oruje pred ovim komunistikim
siledijama.
Ovo se dogaalo u doba kada su komunisti i nacionalisti u Bosni saraivali u borbi protiv
ustakog neprijateljstva. Nakon to su ovi srpski ustanici odloilo svoje oruje, komunisti
su to sve pokupili i odnijeli u jednu drugu sobu, a prevarene ljude su drali pod straom.
Zatim su komunisti odrali neku svoju konferenciju posle koje su od srpskih ustanika

odvojili: Sava Derikonju, brau ora i Filipa Padak sa jo njih jedanaest i zatvorili ih u
posebno odeljenje, a koje je uvala njihova jaka straa. Ostalima su vratili oruje i uputili
ih na Vuju Luku, a svakako su ovim ljudima za komandira postavili oveka lojalnog
komunistima.
etrnaest ljudi sa Savom Derikonjom, podvrgnuti su sasluanju teretei Sava za neke
nepostojee greke i propuste, ka naprimjer da je napao ustae na Ljemanici, Glogu i
Brdu svojevoljno - bez znanja i obavetenja njihove komande. Zatim da je veliko-Srbin,
ovinista, monarhista. Stavljali su mu i oni u greh sve ono to su mu i ustee stavljela u
sarejevskom zatvoru. Na sve ove optube Savo im je odgovorio:
- Pa gospodo tabovci, vi mi stavljate u greh sve ono to su mi i ustae u greh stavljale.
Zar ni danas kada ustae na hiljade ubijaju srpsko stanovnitvo ja sa mojim seljacima
nemam pravo da ga branim? Zar je po vaem miljenju pogreno spreavati te zloince da
ubijaju nevin narod? I, vi znai, da alite desetinu ustakih glavosea, a ne alitie hiljade
srpskih glava? ta je to sa vama i gde se vi nalazite?!
Savo Derikonja je sa svojih 13 sapatnika, vezanih icom i pod jakom straom tih
nevernika, i po estokoj zimskoj hladnoi, sproveden u Podromaniju, gdje su predati
tamonjim komunistikim komesarima i komadantima. Kada je i ovima Savo rekao da ih
vezuju isto kao i ustae, oni su odgovorili "da ih niko vie nee svezati niti odvezati! "
U Podromaniji su strpani u zatvor stare vojne kasarne, oko koje su postavili jaku strau.
Znali su komunisti da je Savo pobegao vezanih ruku iz ustakog zatvora pa su hteli da
budu sigurni da odavde ne moe pobei.
Nije mi poznato ta su i kako doiveli u tome zatvoru, ali se zna da u njemu nisu dugo
ostali. Ovo zato to je ubrzo usledila kaznena ekspedicija nemako-hrvatske vojske na
ovaj prostor. Kada su komunisti primetili nastupanje te kaznene ekspedicije, oni su se
dali u beaniju zaboravljajui ove uhapene ljude, a kojima je pretila smrtna opasnost ako tu budu naeni od strane ustako-nemake vojske. Pretpostavlja se da su ih komunisti
tu i ostavili, znajui da e svi biti pobijeni od te kaznene ekspedicije, tako da oni pred
narodom ne snose krivicu za to.
Meutim, zahvaljujui Bogu i jednom dobrom metaninu, taj komunistiki plan nije
uspeo. Ovaj metanin je znao du su ti ljudi ostali zatvoreni u kasarni, pa im su partizani
napustili straarenje oko kasarne i pobegli, on je na tim vratima razbio katanac, ljudima
oslobodio icom vezane ruke i rekao im da se spasavaju dalje kako znaju i umeju, jer
dolazi nemaka i hrvatska kaznena ekspedicija. To se odigralo januara 1942. godine.
Srenim sluajem osloboeni, Savo i njegovi ljudi su krenuli kroz ume gazei visok
sneg. Uputili su se prema selu Kaljini kod Savinog dobrog prijatelja iz momakih dana Borka Radovia do ijeg sela jo nije bila doprla komunistika vlast krvi i terora. Borko
ih je sve primio kao svoju roenu brau. I uinio je sve to je mogao za njih da uini - da
ih skloni i da im ivote spasi.

Kao to je ranije reeno, komunisti i nacionalisti su u poetku saraivali. Ustvari, ta je

"saradnja" bilo po onoj narodnoj: "Oj, Turine, za nevolju kume! " Komunistima je ta
saradnja bila potrebna radi dobijanja u vremenu jer su sa svojim "ustankom" bili
zakasnili. Oni su poli u ustanak tek poto je Hitler napao Sovjetski Savez. U toj
"saradnji" sa nacionalistima, komunisti su veto i organizovano sprovodili propagandu za
svoje ciljeve. Polako, iza lea nacionalnih prvaka, veinom seljaka, vrili su teror i
ubistva, ak i onih Srba koji su uspeli da izbegnu ustaki pokolj. Takav rad komunista
teko je padao srpskom stanovnitvu. Narodu je jedini spas bio u srpskim nacionalnim
ustanicima, koje su komunisti svuda i na svakom mestu, sputavali i onemoguavali
raznim podvalama i prevarama. A kada je naila nemako-ustaka kaznena ekspedicija,
komunisti su ispred njih pobegli, a ostavili su narod nezatien - predali ga ustakim
koljaima na no i teror.
Oko 20. aprila 1942. godine kada je sneg okopnio na Romaniji, Ozrenu, Devetaku,
Jahorini i na drugim bosanskim planinama, vreme je bilo da se nacionalisti obraunaju sa
komunistikim teroristima i ubicama nevinih ljudi - Srba. Tada je Savo Derikonja, sa
onim ljudima koji su izbegli pogibiju, i od komunista i od ustaa, krenuo u akciju a poto
je od Borka Radovia dobio i neto oruja.
On je, sa desetinom svojih hrabrih ljudi, poeo da napada i da razoruava partizane, da
razgoni njihove tabove i posade i da rastura komunistiku vlast. Tako su komunistiki
partizani u kratkom vremenu isterani iz Srednjeg, Visojevice, abanka, Rakove Noge,
Kostrea, Mokrog i drugih sela. im bi palo jedno komunistiko uporite, sami metani
bi juriali na komunistike tabove i razgonili ih, a neke i ubijali. Ti komunistiki
"junaci" nad nezatienim srpskim narodom bi tada beali ne znajui kuda i u panici
glave gubili. Tako su, od tih zloinaca na ovome terenu, ostali kao glavni organizatori i
instruktori terenskih terorista, uitelji Ilija Grbi i Spaso Markovi. Sa njima su na
prostoru Istone Bosne jo bili: Boo Jugovi, arko Cekovi, Janko Jolovi, Svetko
Furtula, Grujo Novakovi i jo njih.
U tom pohodu protiv komunistikih partizana Savu Derikonji se dobrovoljno javilo oko
500 ljudi sposobnih za oruje, mada polovina od njih nije bila naoruana. srpski narod
ovoga kraja, doekao je Sava Derikonju i njegove junaka sa ovacijama i oduevljenjem
jer im je skinuo komunistiki jaram sa vrata i poverio mu da organizuje ovu masu
naoruanih i nenaoruanih srpskih ustanika sposobnih za borbu; da uva i da sauva
srpsko stanovnitvo od propasti koja mu je pretila od mnogih neprijatelja, a naroito od
hrvatsko-ustake vlasti.
Savo Derikonja se ovog tekog i odgovornog zadatka jedva primio, obzirom na veliko
odgovornost u jednom takvom tekom dobu. Pogotovu to je znao da se nalazi u "dravi"
u kojoj je ovaj isti srpski narod stavljen van svakog zakona. Ali na optu molbu boraca i
naroda, Savo je pristao da se stavi na elo srpskih ustanika, pod uslovom da mu se dodeli
nekoliko uglednih i potenih domaina koji e ga u svakom pogledu pomagati, pa i
savetovati. Poto je taj njegov uslov prihvaen, on je odabrao ljude u koje je imao puno
poverenje, a to mu je mnogo olakalo i onako teak zadatak.

Prvi zadatak mu je bio da organizuje i formira oruane jedinice koje e da tite i ivote i
imovinu srpskog naroda. Kada je organizovao ete, podelio ih je na vodove i desetine. Sa
svojim savetnicima je odabrao i postavio komandni kadar. Svaki komandir je dobio teren
kojim e krstariti i narod uvati od upada neprijateljskih bandi. Te jedinice su nazvane
etnici. Njihova ishrana je dolazila od naroda, i to proporcionalno imovnom stanju
domainstava.
Savo Derikonja (3)
etniki odredi na prostoru NDH su bili ivotna potreba srpskog naroda i njegovog
opstanka. Oni su se borili sa mnogim tekoama, ne samo sa mnogim neprijateljima,
nego i zbog nedostatka naoruanja i ostalih sredstava potrebnih za vojsku. Naroito se u
hrani oskudevalo jer ni stanovnitvo nije imalo dovoljno za ishranu. Dovijali su se na
razno-razne naine u dobavljanju hrane o emu je naroitu brigu vodio ugledni domain
Boo Plemi, koji e docnije biti izabran za komandanta sreza. Izmeu njega i Sava
Derikonje je vladala harmonija, i oni su se u svemu dopunjavali...
***
Juna meseca 1942. godine, eneral Draa Mihailovi je doao u Hercegovinu da se lino
uveri o zlodelima prema tamonjem stanovnitvu, kako od strane hrvatskih ustaa tako i
od strane komunistikih partizana. Tom prilikom, nedaleko od Gackog, u kuli vojvode
Bogdana Zimonjia, primio je narodne prvake Hercegovine - estite seljake i nekoliko
oficira koji su sa narodom delili njegovu zlu sudbinu u borbi za svoj opstanak.
U to vreme, deo Hercegovine nastanjen srpskim ivljem je bio slobodan, a gde se oko 6
meseci komunistiki partizani vodili svoje krvavo kolo i zavodili boljeviki teror, dok
hrvatsku zulumarsku vlast, ovo srpsko stanovnitvo nije priznavalo.
Na tom prostoru Hercegovine, postojale su manje i vee etnike grupe, koje su delovale
bez meusobne povezanosti. Nije postojao komandni centar ni komanda. Po dogovoru
Drae Mihajlovia, narodnih prvaka i njegovih oficira, sve su te grupe i grupice
objedinjene. Izvreno je formiranje po vojnikom uzoru: od desetine do korpusa, i uli su
u sastav Kraljevske JVuO pod komandom Drae Mihajlovia.
Za Istonu Bosnu, formiran je Romanijski i Drinski korpus JVuO, na teritoriji srezova:
Vlasenica, Rogatica, Kalinovik, Kladanj i Sarajevo. Sarajevski srez je podeljen na dva
dela, a time i na dve brigade: Prvu i Drugu. Na prvom delu ovoga sreza delovao je Savo
Derikonja.
Oko 10. septembra 1942. godine, dolaskom taba Romanijskog korpusa pod komandom
kapetana Milorada Momilovia na planinu Ozren iznad Sarajeva, formirana je Prva
sarajevska brigada JVuO, pod komandom Sava Derikonje. On je tada unapreen u in
peadijskog potporunika i odlikovan Karaorevom zvezdom za zasluge koje je ranije
stekao u borbi za zatitu srpskog ivlja. Savo je ve bio od naroda izabran za komadanta,
a ta je komanda Istone Bosne i Hercegovine potvrdila i Vrhovna komanda se sa tim

sloila. Za naelnika i autanta te brigade, postavljeni su dva aktivna oficira u inu

porunika, koji se nisu nali ponieni to su pod komandom oveka bez akademske vojne
struke. Naprotiv, oni su sa Savom u svemu saraivali. Ali ni Savo nikada nije ispoljio, ma
u emu, neku svoju nadmonost. Oba ova oficira su sa Savom ostali do kraja rata.
Docnije sam saznao da je porunik-autant poginuo kao enik-gerilac 1947. godine,
negde kod Pala, nedaleko do Sarajeva. Mislim da se prezivao Rajevi ili Rajikovi, dok
mi sudbina naelnika taba, ijeg se imena vie ne sjeam, ostaje nepoznata.
Muslimansko stanovnitvo, koje je ivelo izmeano sa Srbima, a koje nije uestvovalo u
pokolju srpskog stanovnitva, ostalo je u svojim selima Hodii ili Hadii (izmeu
Draevica i Visojevice), Sirovine, Rakova Noga, Kneina, abegovii, ep i druga. Savo
Derikonja je u muslimanska sela postavio posade radi obezbeenja muslimanskog ivlja.
Ishranu ovih posada snosilo je selo u kome je ista postavljena. Ove su se posade s
vremena na vreme smenjivale. U ta sela nijedna druga jedinica nije imala pravo da dolazi,
bez odobrenja komadanta brigade, Sava Derikonje.
S obzirom da je Prva sarajevska brigada oskudevala u naoruanju i u drugim vojnim
potrebama, kao i u ishrani, nije mogla da vri zamanije operacije protiv okupatorskih
jedinica. Zbog toga je Vrhovna komanda Kraljevske JVuO u nekoliko navrata slala ovoj
brigadi novanu pomo. Iako ta pomo nije mogla da podmiri sve njihove potrebe, srpski
narod toga kraje je bio zadovoljan samom injenicom da nije usamljen ve da se o njemu
brine i njegove patnje razume Majka Srbija, a to je bio eneral Draa Mihajlovi.
Koliko se seam, komandant Vlasenike brigade, rezervni porunik-pravnik, Momilo
Mii, traio je pomo od komadanta Romanijskog korpusa za likvidiranje komunistikih
terorista i zulumara u selima ekovii i Milii, kojima je na elu bio Branko Savi, sin
popa Sava iz ekovia, koji reju i delom pomae komuniste. A u selu Milii, Rade
Jaki i njegova sestra Rosa - uiteljica.
Lino sam poznavala pre rata, celu tu porodicu Jaki. Roeni brat Rada Jakia e bio
svetenik crkve na Han Pijesku (srez Vlaseniki) sa popadijom Sajom. Tako su je zvali, a
ne znam da li joj je to bilo pravo ime. Kod njih je stalno ivela Rosa koja nije bila
uiteljica a Rade je posebno kod njih dolazio. Jo tada se sumnjalo da su Rosa i Rade
povezani sa Komunistikom partijom, a svakako sa znanjem popa Ljuba i njegove
popadije.
Na traenje Momila Miia pomoi od Romanijskog korpusa za razbijanje ove
komunistike grupe, poslat mu je Savo Derikonja sa Prvom sarajevskom brigadom i
Stevo Vojinovi sa polovinom Kladanjske brigade. Njima se na terenu pridruila i
Vlasenika brigada. Nad ovim jedinicama komandu je preuzeo komandant Romanijskog
korpusa, kapetan Milorad Momilovi.
Ovim poduhvatom su komunistiki partizani rasterani, pobegli su uz veoma slab otpor bili su u rasulu. Za sobom su ostavili dosta bogat magacin hrane, malo oruja, dosta
rakije a i obue. Sve su oni to bili oduzeli od naroda. Zarobljeno je desetak partizana zemljoradnika. Oduzeto im je oruje a oni su putani kuama.

Komadant Vlasenike brigade, uz saradnju komandanta sreza i seoskih prvaka,

uspostavio je etniku nacionalnu vlast, a na opte zadovoljstvo srpskog naroda zbog
begstva komunista.
Posle uspeno zavrenog zadatka, Prva sarajevska i Kladanjska brigada su se vraale na
svoje matine poloaje. Na tom putu ih je stigao kurir na konju, koji je obavestio
komandanta korpusa da je prethodne noi uhvaen na spavanju komadant Vlasenike
brigade, porunik Momilo Mii. Komandant korpusa, u saglasnosti sa komandantima
ovih dveju brigada, Vojinoviem i Savom Derikonjom, doneo je odluku da se vrate u
ekovie radi izvianja toga izvrenog zloina. Komora sa zaplenjenim materijalom, sa
obezbeenjem je upuena na predvieno mesto.
Vrativi se u ekovie, komandant korpusa Momilovi sa Vojinoviem i Derikonjom,
nekoliko dana je vodio istragu u vezi ubistva porunika Miia i utvreno je da su
organizatori ovog mukog ubistva bili Brano Savi sin popa Sava; kum i kuma ubijenog,
Rade Jaki - geometar i njegova sestra Rosa, a izvrilac samog zloina je bio Novak
intorovi sa desetak partizana. Te tragine noi, Momilo Mii je zanoio u komovskoj
kui gde je na spavanju iskasapljen i zakopan u talsko ubre.
Stevo Vojinovi i Savo Derikonja su sa svojim etnicima preneli telo svoga ratnog druga
u srpsko pravoslavno groblje. Opelo nad pokojnikom izvrio je pop Savo Savi, otac
organizatora ovog groznog zloina! Nad otvorenom rakom sa pokojnikom se oprostio
Stevo Vojinovi.
Izvrioci ovoga zloina su pobegli, ali su njihovi sauesnici dobili zasluenu kaznu. Ovo
se dogodilo, ukoliko se dobro seam, u drugoj polovini decembra 1992. godine.
Marta meseca 1943. godine, Prva sarajevska brigada uestvuje u borbama protiv jakih
komunistikih snaga koje su prele reku Neretvu. Borbe su voene na Treskavici,
Kalinoviku, Oblju, Miljevini, rame uz rame sa etnicima Crne Gore pod komandom
majora Pavla uriia. Po nareenju i potrebi, Savo Derikonja se morao vratiti sa svojom
brigadom na matini teren, koga su ugroavale hrvatske ustake i domobranske jedinice.
Kod Kalinovika, Savo Derikonja je prvi put predstavljen eneralu Drai Mihajloviu, i na
njega ostavio dobar utisak, i kao vojnik i kao ovek. Draa je tom prilikom rekao Savu da
mu je poznat njegov aktivni rad i njegova asna borba i zbog ega e ga imati u vidu.
Meseca juna 1943. godine, komunisti su pretrpeli teke gubitke na Zelengori, od strane
nemake kaznene ekspedicije, kada su partizani beali na sve strane i spasavali se ko se
spasiti mogao. Tada je stradao veliki broj, koji nikada nije tano utvren, srpskog
civilnog stanovnitva iz Like, Banije i Korduna a koji je Josip Broz nasilno oterao na
klanicu, dok Hrvata, muslimana i ostalih tu nije bilo, a sve te druge nacionalnosti stupie
na scenu posle rata - kada se komunisti budu doepali vlasti u naoj zemlji.
U tom partizansko-komunistikom porazu, teko je platila i jedna grupa, njih oko 300
hrvatskih domobrana koji su se za vreme borbe predali komunistima. Posle su im

partizani oduzeli odeu, obuu i sve to su od vrednosti imali pa su ih ostavili da lutaju po

planinama na teritoriji brigade pod komandom Sava Derikonje, koja ih je zarobila. Bili su
to pravi ivi leevi. Svi su, bednici, bili "naoruani" lecima koje su bacali hrvatski avioni
kojima su pozivani da se sa istima mogu da jave ma kojoj ustanovi hrvatske vlasti, pred
kojom e proi bez ikakvih ravih posledica. Njima je odrao pouan govor, major Petar
Babovi, komandant operativnih jedinica Istone Bosne i Hercegovine, koji se tih dana
nalazio na ovom terenu, izbegavajui nemake i hrvatske vojne operacije.
Meu pomenutim zarobljenicima bio je i poznati predratni zagreaki hirurg i profesor
Univerziteta, dr. Ivica Pavleti. On je izjavio da bi, kao lekar, ostao pri Prvoj sarajevskoj
brigadi zajedno sa jo nekoliko intelektualaca. I ostali su se sve dok se nisu oporavili i
ojaali, pa su se sa onim lecima predali ustakim vlastima.
Savo Derikonja je razmiljao ta da uini sa tim izgladnelim i delimino bolesnim
zarobljenicima. Prostorija za njihov smetaj, niti ishrane, nije imao ali poto su mu
pokazani gore pomenuti ustaki leci, on im je odrao govor, otprilike ovim reima:
"Ljudi, vi ste pored nas pre rata iveli u miru, a vi ste od stvaranja NDH postali nai ljuti
dumani - sve do dananjeg dana kada smo vas u tome onemoguili silom naeg oruja.
Ali mi neemo na vama da vrimo odmazdu za stotine hiljada ubijenih srpskih stanovnika
od strane vae hrvatske vlasti. Moda je i neki od vas takoe uestvovao u pokolju
srpskog naroda, ali mi to sada ne moemo da ustanovimo. Zato, poto imate te letke sa
sobom, idite svojim kuama i porodicama, i svakome recite da vas Savo Derikonja nije
klao niti zlostavljao, i pored toga to ga ustake vlasti zajedno sa komunistima nazivaju
etnikim zloince... " Posle su i ovi, svi, otili iz naeg zarobljenitva i svakako se
predali hrvatskim vlastima.
Eto, tako je postupio Srbin, ovek i junak Savo Derikonja!
Savo Derikonja (4)
Poetkom oktobra 1943. godine vren je napad na neprijateljske garnizone u Viegradu i
Rogatici, gde su se nalazile znatne snage Nemaca i Hrvata. U tome napadu uestvovala je
i Prva sarajevska brigada pod komandom Sava Derikonje. Borba je bila otra i krvava. Sa
obe strane su pale brojne rtve, ali su obe ove varoi osvojili etnici Ravne Gore.
Neprijatelj se povlaio ka ustakom uporitu na Sokocu, nedaleko od Han Pijeska - na
glavnom putu prema Sarajevu, i za sobom ostavljao svoje ranjene i mrtve.
Na etnike jedinice koje su oslobodile ove dve pomenute varoi, a koje jo nisu bili
sahranile svoje izginule borce, iznenada i muki, su sa lea napali komnistiki partizani i
nanijeli im ozboljne gubitke. Oni su ve tada bili dobro naoruani od strane "naih"
saveznika Engleza. Ovu etniku pobedu su objavili kao svoju "pobedu nad okupatorom"
preko Radio-stanice "Slobodna Jugoslavija", koja se nalazila u Tiflisu. To isto su objavile
i neke radio-stanice u Engleskoj.
U ovom naem napadu na pomenute neprijateljske garnizovne, uee je uzeo i jedan

ameriki vii oficir, a koji je bio i svedok komunistikog napada sa lea na etnike
snage. Ovaj ameriki oficir je bio prosto zaprepaen, koliko mukim napadom
komunista na jedinice Drae Mihailovia, toliko i objavljivanjem preko Radio Londona o
lanom uspehu komunistikih partizana!
Posle poraza neprijatelja i uspostavljanja nacionalne vlasti, siao sam sa poloaja, da bih
video i razgledao Rogaticu. Varo je bila u dimu i ruevinama. Nita se interesantno nije
moglo da vidi. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi sam naiao na jeziv prizor. Poev od
crkvenog praga pa sve do oltara, bili su leevi mladih junaka iz Rogatice, palih u toj
krvavoj borbi. Ali avaj, uzalud je toliko srpskih ivota poloeno i more krvi proliveno.
***
Jesenjih hladnih dana 1944. godine, usled nadiranja sovjetskih, kao i bugarskih trupa,
onih istih koje su za vreme rata ubijale srpski narod zajedno sa Nemcima svuda po Srbiji,
snage JVuO pod komandom enerala Drae Mihajlovia su morale da se povlae prema
slobodnom prostoru Istone Bosne.
Vrhovna komanda sa izvesnim brojem trupa iz Srbije se zadrala na prostoru Prve
sarajevske brigade Romanijskog korpusa. Tu su bili rasporeeni radi odmora i ishrane po
selima: Vuuja Luka, Bogovii, Jelovci, Ozren, Brdo, unovi, Kostrea, Visojevica,
Draevii, Rakova Noga, Nii. Bilo ih je i po muslimanskim selima Hadii ili Hodii i
Sirovine.
etnika bolnica Romanijskog korpusa u selu Niii, kao i ona u selu Okruglci, nisu
mogle da prime sve ranjenike i bolesnike koji su tu pristizali, mada su mnogi primljeni.
Lekova nije bilo kao ni dovoljno lekara za ukazivanje najnunije pomoi tim
muenicima.
Da bi se to je mogue vie pomoglo ovim ratnicima iz bratske Srbije, komadant Brigade
Savo Derikonja i komandant Prvog dela Sarajevskog sreza, Stjepan Lui, su preko
predsednika optine naredili da se laki ranjenici neguju po domainstvima. Njih je
ovdanji srpski narod primio kao roenu brau u nevolji i svi su im priili sve to su
mogli.
Koliko je trajao ovaj predah i odmor ovih besmrtnika iz Srbije nije mi poznato, ali znam
da moja, bosansko-hercercegovaka grupa koja je bila na odstupanju prema zapadu,
stupila u vezu kod sela Podnojvlja, u blizini Vujaka sa tim jedinicama iz Srbije koje su
bile u tom delu sarajevskog sreza. U Podnovlju je izvrio smotru grupe bosanskohercegovakih etnika, ministar ratni, general Draa Mihailovi - ia. Tada sam video
da su sve ove trupe iz Srbije zaista bile u veoma tekom stanju - iznurene napornim i
dugim marevima i neprekidnim borbama sa ustaama i komunistikim partizanima koje
su Englezi dobro naoruali.
Prilikom odlaska sa podruja Sarajevsko sreza, ministar vojni, eneral Draa Mihajlovi
je odao veliko priznanje komandantu Prve sarajevske brigade, Savu Derikonji i svom
narodu toga kraja za sve to su uinili vojsci iz Srbije pod njegovom komandom.

Prva sarajevska brigada se nije povlaila sa svoga matinog terena. Tu je vodila borbe sa
komunistima, sve dok partizani nisu uli u Sarajevo 6. aprila 1945. godine, a posle
konanog povlaenja Nemaca i ustaa iz grada.
Jednog prolenog dana 1945. godine, na Vujoj Luci, Savo Derikonja je sazvao svoje
borce i preivele stareine svoje brigade, gde je u ovom smislu govorio:
"Brao etnici, vojnici, junaci! Prolo je preko etiri godine kako smo se u ovom selu
skupljali kradom na dogovor, na koji na~in da se spasemo od sigurnog unitenja koje
nam je spremala hrvatska ustaka vlast. Ti zulumari su nas naterali da se, tako rei,
golim rukama hvatamo za njihov otar no. Uinili smo sve to smo mogli da zatitimo i
sebe i nau srpsku neja. Mi smo se borili po etnikom zastavom i komandom enerala
Drae Mihaijlovia za spas srpskog naroda, a ne ni za kakvu vlast. Nai bi uspesi bili
daleko vii da nas komunisti nisu ometali u tim naim domaim poslovima, ubijajui
ugledne domaine i najbolje mlade ljude koji su bili na naoj strani. Jasno nam je da su se
komunisti samo borili za vlast, a nikako za slobodu naroda... Poznato vam je da su
komunisti u Sarajevu, tu pred naim nosom, a kao to znate, oni su i najvei srpski
dumani. Da ovako u celini nastavimo sa njima borbu, uzalud je. Oni su do zuba
naoruani i pomagani i od Engleske i od Amerike, a naravno i od Sovjetskog Saveza.
Zato ja preporuujem, ali ne nareujem, da svaki od nas koji smatra da mu je ivot u
opasnosti od komunistikih bandi, ide svojoj kui i porodici. Sa ovim ste razreeni svake
obaveze prema meni, kao vaem komandantu. Samo, nemojte nikada zaboraviti da ste
Srbi! Hvala vam na vernosti i odanosti naoj srpskoj borbi. Gospod neka vas uva i bude
vam na pomoi!!"
Veina etnika je posluala svoga hrabrog komadanta. Prilazili su mu oborene glavi i sa
njim se pozdravljali - zauvek!
Sa Savom je ostalo oko 45 do 50 etnika i skoro sav stareinski kadar da, kao gerilci,
nastave borbu protiv komunista, ometajui ih u uspostavi vlasti u naoj zemlji. Ova
grupa, iz vie razloga, nije mogla da dejstvuje u celini, ve je to inila po grupicama od
tri ili pet svojih boraca. Naroito su bili aktivni pred izbore, 11. novembra 1945. godine,
za koje su komunisti razvili veliku propagandu.
Zbog aktivnosti ove grupe i imena Sava Derikonje, zloglasna OZNA, docnije UDBA,
terorisala je narod ovoga kraja. Godinama su muili tamonji narod, hapsili, pa i ubijali
traei da im isporue Sava Derikonju. U tim borbama pored milicije, uestvovala je i
Narodna odbrana (KNOJ). Borbe su bile neprekidne, i dan i no, i u njima su ginuli i
gerilci i gonioci.
Da bi likvidirali Savu Derikonju i njegovu grupu, kao i ostale etnike grupe na prostoru
Istone Bosne, komunistiko ministarstvo unutranjih dela je obrazovalo specijalni tab
sastavljen od proverenih Oznaa - Udbaa, da izrade plan o unitenju etnike gerile. U
tab su uli: pukovnik Nenad Vasi potpukovnik Remzija Duranovi; major Smajo i
Suljo Manduka, Slobodan akota, Mato Markoti, kapetani Mensur Fazlagi, ore

aji, ore Kutlaa, i jo njih - itava mafija sa plaenim pijunima i izdajnicima.

ore aji je ubio brata svoje majke - svoga ujaka. Sa jo dva udbaa - oficira, dobio je
zadatak da "elja" teren kojim bi se mogao kretati Savo Derikonja. On je imao sva
sredstva na raspolaganju i ovlaenja za unitavanje etnika.
Vrene su neprekidne potere i zasede svuda gde se pretpostavljalo da bi etnici mogli da
se kreu. Zbog toga su etniki gerilci bili proreeni i svodili se na po dvojicu ili trojicu.
Onda je udba ore aji u Sarajevu pronaao Milicu - Micu Tadi koja je za vreme
rata bila kao bolniarka u Prvoj i Drugoj sarajevskoj etnikoj brigadi Romanijskog
korpusa. Nju je udba aji istrenirao kako da otruje Sava Derikonju i sve one koji budu
sa njim. Za taj posao je dobila sve to je potrebno, a poto je imala rodbinu u selu Luke,
krenula je ka njima u posetu.
Savo Derikonja je preko svoje veze saznao da je Mica dola u selo Luke. U nekoliko
domova toga sela je naruio veeru, pa i kod domaina kod koga je gostovala Mica. Kada
je ona ula da se sprema veera za etnike, meu kojima je bio i Savo Derikonja, htela je
da se od pirina koji je ona donela, za njih napravi pilav. Kada je trabalo da se na
ugovoreno mesto nosi veera, i ona je pola - da bi se videla sa Savom i ostalima. Kako je
i ona nosila hranu, uspela je usput da u nju stavi otrov.
Kada su Savo i njegova druina videli Micu, koja je sa njima za vreme rata bila na terenu,
obradovali su joj se. Ali kada su etnici poeli da jedu donetu hranu, Mica je ustala i
pola u stranu, valjda da posmatra kako otrov deluje. A svi koji su poeli da jedu, padali
su kao onesveeni. Videvi to, Mica se dala u begstvo. Straaru Vladu Andriu je bilo
sumnjivo to Mica bei dok njegovi saborci padaju kao da su opijeni. U nekoliko
skokova je uhvatio Micu i doveo je kod ve onesveenih etnika. Rekao je enama da
brzo donesu mleka i da onima koji su trovani daju da ga piju. Povraali su, ali su ponovo
i ponovo pili mleko - sve dok se nisu sasvim povratili u ivot.
Prilikom ispitivanja Milica - Mica Tadi je priznala od koga je poslata i ko joj je dao
otrov, kao i da su je nauili kako da taj zadatak obavi. Rekli su joj, ako to ne izvede,
predae je sudu i optuiti za izdajniki rad za vreme rata. Kada su je za taj zadatak
pripremili, ona je bila u zatvoru Okrunog suda u Sarajevu, sama u jednoj eliji. Mica je
plakala i govorila da je morala da se prihvati tog zadatka, pa je molila da ostane sa njima
- gerilcima. Ali Vlado Andri, koji je Micu uhvatio, a ijeg su brata ora komunisti na
komade isekli sekirom, nje mogao da slua njeno prenemaganje ve je potegao
pukomitraljez i sa nekoliko metaka je Micu sravnio sa zemljom. Savo Derikonja je hteo
sa njom jo da govori da bi saznao mnogo to-ta to ga je interesovalo, a moda je ne bi
ni takvom kaznom kaznio. Meutim, Vlado Andri je presekao, te se tako zavrila misija
trovaice Milice - Mice Tadi.
U neprekidnim borbama sa komunistima, grupa Sava Derikonje se istroila. Gde je koji
ginuo, tu je i zakopavan. Njihovo sahranjivanje u groblju komunisti nisu dozvoljavali.
Komunisti u Jugoslaviji su objavili vie knjiga o njihovoj borbi protiv "etnikih

ostataka", kako oni piu. Ali, to nisu bili nikakvi ostaci ve je to bila srpska nacionalna
gerila. U jednoj takvoj knjizi stoje da je negde "kod Pala - Bosna, ubijen komadant
Derikonja". Meutim, to niim nije potkrepljeno niti dokazano. Navodno, ubijen je 194647. godine. Da su ubili Sava Derikonju, komunisti bi ga bez sumnje dovezli u Sarajevo i
izloili na najprometnije mesto ili trg gde bi doterali narod, da se uveri a je taj njihov
strani protivnik mrtav i da etniki simpatizeri nemaju vie emu da se nadaju.
Meutim, saznalo se od odanih ljudi Savu Derikonji da je on umro od zadobijenih rana, u
leto 1948. godine u svojoj bazi, negde u planini nedaleko od sela Visojevica, Draevii,
Rakova Noga.
Savo Derikonja (5)
Kako bilo da bilo, odnosno bez obzira kako je Savo Derikonja zavrio svoj ivot, njegovo
ime je ostalo svetlo u srpskom narodu, a koje se ne sme ni spomenuti u Jugoslaviji pod
komunistikom vlau. Ovaj skromni, i u mnogom nepotpuni napis neka bude umesto
svee votanice, ovom retkom junaku i oveku, poteklog iz seljakog gunja i opanka Savu Derikonji.
SLAVA MU I HVALA!
Ozren Gruji
preuzeto sa:
http://sokolac.slavicnet.com/sokolac/so ... forum.html

,

1991 .
,
, (
) .
1995
.
, ,
.
. "",
" ".
, 5

.
. -
.
.
2000 , .


.
.
-
.

.
- !
1924. ,
. .

. 16
.
29. 1957. ,
.
,
, 30 .
, .
,
,
.

.
,
1945.
: , , ,
, , , , ,
, , , ,
, , , , ,
, , , ,
, , , , ,
, , , , ,
, , , ,
, , , , ,
, ,
.
, 1945-1957 900
, , ,
- -,
.
, .
, 4500 ,

 .
,
.
1945-2000
. ,


.
,
1945
.

.
.

.
Poslednji ravnogorac koji je uspesno emigrirao u inostanstvo je Velimir Zaric.Njemu je
to poslo za rukom tek 1961.godine.Radi se o veoma sposobnom obavestajnom
oficiru.Tako da Sipcic nije poslednji.Steta sto nismo imali vise sposobnih ljudi ,moguce
je da ne bi doziveli poraz.Imam clanak iz novina o njemu. Clanak je na cetiri strane iz
lista "intervju''iz 1993.godine,pod naslovom''Najduzi lov na coveka''Autor clanka je
Antonije Djuric.Velimir Zaric je bio obavestajni oficir podredjen licno Drazi.Nije bio u
borbenim jedinicama ali o kakvom vruhunskom obavestajcu je rec govori sledece;''...treci
put je ucinio podvig dostojan divljenja;nocu samo njemu znanim putevima prebacio je
sest hiljada pusaka i dvanest tona municije iz Mokrog luga do Ravne gore.Zavarao je sve
potere u selu Draginju kod Koceljeve,raportirao Drazi Mihallovicu a mesec dana kasnije
odlikovan je Zlatnom medaljom Milosa Obilica.Imao je jos takvih akcija tokom rata.
Njegovi izvestaji upucivani su preko Rakovica i Racica komandanata korpusa ,a samo
bog zna kako je do apsolutno preciznih podataka dolazio.Po ako se tako moze reci,
zavrsetku rata zakleo se da se ziv nece predati komunistima.Danju vucki nocu hajducki
skrivao se ovaj covek kada je 1961 prebegao u Austriju da bi kasnije otisao u
Ameriku,gde je ziveo u vreme razgovora sa ovim novinarom.Kolale su o njemu u
Uzickom kraju neverovatne price koje su se kasnije prepricavale.Ovaj vrsni obavestajac
ne krije da se u skrivanju koristio iskustvom nekadasnjih hajduka,znao je da u svakoj
druzini ima neopreznih ljudi sklonih riziku i avanturama. Spominje nekog pilota Miloja
Jevtovica ,koga je on cenio zbog njegovog postenja i inteligencije ali on se poverio
nekom prijatelju da namerava bekstvo u Grcku ovaj ga je otkucao [pojava koja kod nas
Srba nije strana]uhvatili su ga i ubili motkama kod Zivkoviceve vodenice u
Vrelima.Sudio mu je u Uzicu Mico Cicvaric koji je duboko zagazio u krv.Na slican nacin
pale su njegove komsije,a ovo je i matrica kako su hvatali Ravnogorce ili su im poturali
zene ili su ih komsije odavale.U brdima oko Priboja sreo se sa Srpkom Medenicom i
Bozom Bjelicom.Za njih on kaze ''dvanest ljudi u toj druzini,naoruzani do zuba spremni

da ubiju svakog ko sebe naziva komunistom''.Inace da napomenem da je jedini zivi

svedok hvatanja CICA DRAZE bio Srpko Medenica koji je uspeo da pobegne.Kod njih
se nije dugo zadrzavao.Cetiri ce planine u gotovo 17 godina skrivanja biti njegov
dom;Tara,Romanija,Kopaonik,Zlatibor.U zavicajno selo Kacer je Retko navracao osim
kad nije mogao da odoli da vidi porodicu.Inace porodica mu je zbog njegovog
odmetnistva stradala a najmladjeg brata Zarka su mucili Strujom dok nije postao invlid a
tako osakacen ziveo je jos 10 godina,ostale clanove porodice su ceto
mucili,ispitivali,zatvarali ali ga niko nije odao.To sto 20 godina nije video najobicniji
krevet nije za njega bilo najteze ali najgore od svega je sto je njegova porodica morala da
trpi torturu i priznaje da je cesto pomisljao na samoubistvo.Ovaj mucenik i junak ni posle
toliko godina nije hteo da oda svoje jatake a to pokazuje njegovu velicinu.Na internetu
mozete da skinete pricu Dragoslava.M.MARKOVICA ''BIO SAM CETNIK
KOMUNISTICKI UDARNIK I VOJNIK OZNE
Putopis Branislava Nuica s Kosova iz 1912. Godine.
Zemlja Arnauta, Srba, Osmanlija, Cerkeza, Vlaha, Jevreja i Cigan .Onaj deo
starosedelaca koji je, nepristupacnocu predela na kojima je iveo, sacuvan bio od uticaja
zavojevacke kulture, sacuvao je sve i do danas osobine svoje i ilirski jezik, i taj se deo
danas naziva Arnautima ili kiptarima. Arnauti, dakle, ali ne i docnije poarnauceni
elementi, najdavniji su starosedeoci na ovim predelima ili, bolje, potomci starosedelaca
onakvih kakvi su oni pre rimskih zavojevanja bili Doba u koje zacinje istorija zatice na
Kosovu Dardane, ilirsko pleme koje je naseljavalo predele oko staroga Skadra,
dananjega ara.
Kosovsku kotlinu, lepo natopljenu i plodnu, obilnu zlatom, srebrom i ostalim rudama,
hlebom, vinom i ostalom ljudskom i stocnom hranom - kao to na letopisac kae svakojako da nisu mimoilazile sve one najezde koje, pocev od 4. stoleca pre Hrista,
navalie na ove strane i izmenjivae se u gospodarenju. Od tih najezda, posle rimskoilirskih dugotrajnih ratova, rimska je vladavina, trajuci do pred kraj 4. veka, imala
najjacega uticaja na stanovnitvo, unesav se u njegovu sredinu. Takav znatan uticaj imale
su narocito rimske kolonije, kojih prema tragovima, treba da je dosta bilo na Kosovu i
okolini, gde lee toliki znatni rudnici oko kojih su se Rimljani najvie zbirali.
Dugotrajnom svojom vlacu nad ovim zemljama, jacinom svojega kulturnoga ivota i
obrazovanocu koja je bila daleko veca od one koju su kod starosedelaca zatekli, oni su
ove toliko pobedili da su primili njihov jezik, obicaje pa i veru.
Ove docnije, Srbi, kada se naselie, nazvae Vlasima. Postoje i danas jo tragovi o ovim
polatinjenim starosedeocima u imenima mesta na Kosovu, kao to su sela Vlakobare,
Vlahinje, Rimanite (Rumanite) itd. Onaj deo starosedelaca koji je, nepristupacnocu
predela na kojima je iveo, sacuvan bio od uticaja zavojevacke kulture, sacuvao je sve i
do danas osobine svoje i ilirski jezik, i taj se deo danas naziva Arnautima ili kiptarima.
Arnauti, dakle, ali ne i docnije poarnauceni elementi, najdavniji su starosedeoci na ovim
predelima, ili, bolje, potomci starosedelaca onakvih kakvi su oni pre rimskih zavojevanja
bili. Pogrcavanje, medutim, starosedelaca, koje se na Balkanskom poluostrvu
istovremeno vrilo kad i navedeno latinjenje, nikad nije dopiralo do ovih oblasti, vec se

vrilo na jugu samo, te ta pojava nije ni imala uticaja na fizionomiju stanovnitva kojim
se ovaj spis bavi. Posle ovih znatnih kretanja, koja su otpocela krajem 3. veka pa se
produavalakroz ceo 4, 5. i 6. vek , pojavljuju se u ovim predelima i Srbi koji ovde zaticu
Ilire (Arbanase) i polatinjene Ilire (Vlahe). Srbi su morali vrlo gusto naseliti Kosovsku
kotlinu i potisnuti starosedeoce koji su ustupali i povlacili se ispred nove navale. Oni starosedeoci - najvecma su se zadrali u sklopu ara i Skopske Crne Gore te, odriv se tu,
sacuvali su i svoj starosedelacki karakter i obicaje. Svojim gustim naseljenjem Srbi su
ubrzo ovoj zemlji dali fizionomiju srpske zemlje, obrnuv ili zameniv novim i imena
mesta, rekama i brdima. Tako je postao od staroga Skadra - ar; od Ulpijane - Lipljan,
tako Lab, Ibar itd. A donee i nova imena kao: Kosovo, Vucitrn, Gole, Jezerac, Sitnica,
Nerodimka itd. Od toga doba, Srbi i ostaju gospodari predela i prilika na njemu sve do
skorijih dana. Njihova brojnost, pokrtavanje koje im daje nove snage, docnije i politicka
organizacija, daju im potpunu nadmocnost nad ostacima starosedelaca.
Cetrnaesti vek dovede i Turke na Balkan, a maricka pobeda i na Kosovo. Njihovo
gospodarstvo vec unekoliko remeti odnose stanovnitva koje su zatekli. Unutarnje prilike,
koje nastaju pod vladom jednog nekulturnog naroda, uticu neminovno na poredenje
njegovo, narocito onog dela, u ovome slucaju srpskoga, koji se, posle jednoga sjajnoga
ivota u svojoj dravi, nije mogao ubrzo da pomiri s neprirodnim zakonom da se, kao
vie kulturan, mnogobrojniji i visoko svestan svoje narodnosti, potcini grubom verskom
fanatizmu osvajaca koji je silom hteo da pobedene pretopi u se. Raseljavanje je, dakle,
Srba otpocelo odmah posle osvojenja, od kada i do danas stoje tragovi raseljenih trgova
kraj znatnih rudarskih palanaka na kojima nisu vodili trgovinu samo Dubrovcani, vec i
Srbi. No, raseljenje u masi, koje je ucinilo znatan utisak na fizionomiju naselja Kosovske
kotline, jeste ono pod Arsenijem III Carnojevicem i, drugo, pod Arsenijem IV
Jovanovicem koje je, osim ostalih krajeva bliskih Patrijariji, obuhvatilo i znatan deo
Kosova. Tada su Srbi napustili krasna sela i plodne zemlje, kuce i imanja, a Arnauti su
sili sa svojih planina, nerodnih i pustih, i naselili prazna srpska sela.
Od toga doba, raseljavanje u manjem bila je svakidanja pojava, a ovo je posle srpskoturskoga rata, a narocito godina 1881, 1882. i 1883, postalo srazmerno vrlo znatno, te jo
i danas traje. Iseljenici nisu uvek bili beskucnici, nije to bila samo sirotinja koja je traila
zaradu, vec, u najcece slucajeve, bivali su to domacini koji su spasavali svoj mal. Posle
srpsko-turskoga rata, raseljavanje u irim razmerama nastalo je iz dva uzroka. Arnauti,
stanovnici Kosova, uzeli su, zbog rata, uasno se svetiti Srbima koji su im bili raja. Odeci
i vracajuci se iz rata, palili su im kuce, otimali stoku i becastili celjad, te su Srbi
spasavali glavu prebegavajuci u Srbiju, preko granice koja im se sada blie primakla, te i
bekstvo vie omogucila. S druge, opet, strane, iz novih granica Srbije proterani Arnauti
poceli su se masama zadravati na Kosovu, kao mestu najbliem svojim imanjima koja su
u Srbiji napustili. Ovi novi naseljenici, poznati pod imenom muhadera, poplavie
Kosovo istiskujuci otud silom Srbe da bi sebi mesta ucinili. Njima je, dodue, car
poklonio zemljita na kojima su nova svoja sela dizali, ali su to bila mesta nezdrava pa
stoga i izranije pusta. Tako npr., njih su masom naselili oko blata Sazlijskog i
Robovackog, gde su presuili vode, racistili trsku i pretvorili bare u livade, te da bi
stvorili sebi malo imanja. Stoga su oni, mesto zemljita koja im je car poklanjao, radije
dozidivali svoje kuce uz srpska sela i cinili sve moguce da rasele Srbe kako bi se njihovih

imanja docepali. U tome su mnogo i uspeli. Tako su, dakle, Arnauti jednovremeno sa dve
strane plavili srpska sela: jedni s planina, koji su se sve vie sputali ka Sitnici, i drugi sa
srpskih granica. Danas se na prste mogu izbrojati sela u kojima nema Arnauta, a
bezbrojna su sela u kojima nema Srba, a bilo ih je doskora. Ta su sela i dalje zadrala
svoja srpska imena, ali u njima nema nijedne srpske kuce. Medu njima su i ona cisto
istorijska, od kojih u Svrcinu na Paunima, u kome danas nema nijedne srpske kuce, ivi i
kod Arnauta predanje da su Srbi, koji su nekad to selo naseljavali, otili u tude zemlje s
patrijarhom. I arnautska sela Bandulic, Konjsko, Gadimnja, Glavica, Lugovo, Crnilo,
Perlez, Batusa, itd., koja nose srpska imena, pamti se kad su se raselila.
Osim ovih muhadera, jo od 1858. pa do 1862. godine naili su na Kosovo i Cerkezi
koje je, posle krimskoga rata, turska vlada ovde naselila, a najnovije naselje to su
bosanski muhaderi (muhamedanci) kojih ima mnogo u Mitrovici, Ferizovicu, a imaju i
svoje selo (Mazgit) koje su sami podigli. Na Kosovu, dakle, danas ima ovih narodnosti:
Arnauta i poarnaucenih Srba, Srba, Osmanlija, Cerkeza, Vlaha, Jevreja i Cigana. Arnauta
pravih ima malo, a poarnauceni Srbi su najbrojniji deo stanovnitva. Oni cine tri cetvrtine
stanovnitva kosovskog, te gotovo s pravom nazivaju Kosovo Arnautlukom, tj. zemljom
u kojoj su oni gospodari. Oni su, mahom, jo zbijeni po podnojima okolnih planina, ali
su vec ovladali i kotlinom i varoima. Moe se reci da su to najlepe zemlje koje su
Arnauti pritisli. Na Kosovu su najjaci fisovi (plemena) Ga i Beri, koja plemena
unekoliko u masi ive. Ostala to ih ima rasturena su po varoima, selima i planinama. Na
junoj strani Kosova ima ovih plemena: Drobnjak, Sop, Krasnic, aljnon, Kruje-Zez,
Kiljmend (Kliment), Sac itd., po drugim stranama Bituc, Hot, alj, Elon, Met-Pljak itd.
Na Kosovu nema Arnauta katolika, kojih najblie ima u Metohiji, akovickoj i Peckoj
nahiji. Osmanlija, tj. pravih Turaka, nema na Kosovu. Tu rasu predstavlja cinovnitvo, a
ako je bilo i kakvih ostataka starih ratnika, izvesno se pod nepovoljnim okolnostima
raselilo. Oko Novoga Brda odralo se do poslednjih dana okolo 15 domova Turaka koji
su se tu naselili odmah po bici kosovskoj. Danas tamo ima jedva dve kuce, ono drugo se
raselilo, izumrlo, a nekoliko kuca se doselilo u Pritinu. Istina je da po ucumatima u
administraciji treba da vlada turski jezik, ali se vrlo cesto upotrebljava i arnautski. Ni
cinovnitvo ni turske kole po varoima nisu uspele ni koliko da osvoje jednu cariju, a
kamoli da turski jezik postane gospodar, bar u varoima, ako ne i po selima. Cerkezi su
se, kao to je pomenuto, naselili odmah posle krimskog rata, izmedu 1858. i 1862.
godine. Svega ih se doselilo na Kosovo 6000 porodica. Naseljenje Cerkeza su i Turci i
Arnauti primili s negodovanjem, pa se i do danas nisu s njima izmirili, valjda i zato to
Cerkezi uporno odravaju svoje obicaje i ive ivotom sasvim podvojenim od ostalih
muhamedanaca. Cerkezi se nisu naseljavali po opustelim selima, nego su za sebe podizali
nova sela, te otud danas na Kosovu vrlo mnogo imena Cerkez-Kej, Jeni-Cerkez-Kej itd.
Iako su vec toliko godina na ovom mestu, Cerkezi jo nisu naucili ni arnautski ni turski,
osim onih po varoima koje je na to jo i kakav posao upucivao. Cerkezima ne godi na
ovoj ravnici, te brojno jako opadaju i raseljavaju se. Narocito su se mnogo raselili posle
srpsko-turskoga rata. Danas ih vec nema na Kosovu vie od 400 porodica. Vlaha ima
prilicno i zanimaju se trgovinom. Ima ih i po selima, gde su otvorili ducane, no najradije
se zbiraju oko boljih pijaca, kao to su mitrovacka, pritevska i ferizovicka. Narod ih
zove Gogama. Vecinom su doseljenici iz bitoljskog vilajeta, iz onih istih sela koja ih i
Srbiji alju. Svi su pravoslavne vere. Jevreja ima po gradovima, gde se zanimaju

saraflukom i trgovinom sa itom, koama i manufakturnom robom. U sela ne idu, a i u

manjim gradovima se ne zadravaju. U Vucitrnu, npr., nema nijednog Jevrejina. U
Pritini imaju i svoju optinu i rabina, pa i kolu sa sedam daka. Ima ih u malom broju i u
turskoj dravnoj slubi, no to su pomuhamedanjeni solunski Jevreji iz sekte donme. Posle
proterivanja iz Rusije, veliki broj Jevreja naselio se u Turskoj, a od ovih 50 porodica u
Pritini. Zacudo, samo za dve godine izumrlo je svih 50 porodica, tako da ni jedan jedini
nije ostao u ivotu. Cigani, kojih ima i pravoslavnih i muhamedovaca, ive i po
gradovima i po selima, zanimajuci se kovanjem i sviranjem. Svaka varo ime svoju
"Cigan-mahalu" koja je odvojena od ostalih. Preuzeto iz knjige prof. dr Momcila
Pavlovica i dr Predraga J. Markovica "Kosovo i Metohija - prolost, pamcenje,
stvarnost", izdavaci Institut za savremenu istoriju - Beograd, Institut za istoriju - Banja
Luka, Preporod m.m. - Novi Sad, kolska knjiga, Banja Luka; Beograd 2006.
http://www.scribd.com/upload-document?
archive_doc=13757809&signup_type=archive#gdocs
Starac Porfirije i Izloenje monakog opita
http://www.tvorac-grada.com/knjige/scribd/riznicad.html
Radoje ipi, Mate Radulovi