Vil Djurant- ivot Grke Istorija grke civilizacije od poetaka i istorija Bliskog istoka od smrti Aleksandra do rimskog osvajanjasa

uvodom o praistorijskoj kulturi Krita

PREDGOVOR Moja je namera da u ovoj knjizi zabeleim i razmotrim poreklo, uspon, zrelost i propadanje grke civilizacije od najstarijih ostataka Krita i Troje do osvajanja Grke od strane Rima. elim da ovu sloenu kulturu sagledam i osetim ne samo u suptilnom i bezlinom ritmu njenog uzdizanja i propadanja ve i u bogatoj raznovrsnosti njenih bitnih elemenata: kako je iz zemlje ostvarivala sredstva za ivot i kako je organizovala industriju i trgovinu; njene eksperimente sa monarhijom,

aristokratijom, demokratijom, diktaturom i revolucijom; njeno ponaanje i moral, njenu religioznu praksu i verovanja; njeno obrazovanje dece i njeno ureenje odnosa polova i porodice; njene domove i hramove, trnice i pozorita i igralita za laku atletiku; njenu poeziju i dramu, njeno slikarstvo, skulpturu, arhitekturu i muziku; njenu nauku i pronalaske, njena praznoverja i filozofije. Ove elemente elim da sagledam i osetim ne u njihovoj teoretskoj i skolastikoj izolovanosti ve u njihovom ivom meusobnom dejstvu kao simultanih pokreta jednog velikog kulturnog organizma, sa stotinama organa i sto miliona elija, ali sa jednim telom i jednom duom. Izuzev maina, jedva da postoji neto svetovno u naoj kulturi to ne potie od Grke. kole, gimnastike vebaonice, aritmetika, geometrija, istorija, retorika, fizika, biologija, anatomija, higijena, terapija, kozmetika, poezija, muzika, tragedija, komedija, filozofija, teologija, agnosticizam, skepticizam, stoicizam, epikurejstvo, etika, politika, idealizam, filantropija, cinizam, tiranija, plutokratija, demokratija: sve su to grke rei za kulturne forme koje su retko izvorne, ali u mnogim sluajevima po prvi put dovedene do zrelosti za dobro ili za zlo zahvaljujui bogatoj energiji Grka. Svi problemi koji nas danas uznemiravaju - krenje uma i erozija tla; emancipacija ene i kontrola raanja; konzervativnost onih afirmisanih i eksperimentalizam onih neafirmisanih u moralu, muzici i vladi; korupcija u politici i perverzije ponaanja; konflikt religije i nauke i slabljenje natprirodne podrke moralu; rat klasa, naroda i kontinenata; revolucije siromanih protiv ekonomski monih bogataa i bogatih protiv politiki monih siromanih; borba izmeu demokratije i diktature, izmeu individualizma i komunizma, izmeu Istoka i Zapada - sve je to potresalo, kao nama za nauk, sjajni i nemirni ivot stare Helade. Niega nema u grkoj

civilizaciji to ne krasi i nau sopstvenu civilizaciju. Pokuaemo da sagledamo ivot Grke u uzajamnom uticaju njenih kulturnih elemenata i u golemoj petoinoj drami njenog uspona i pada. Poeemo od Krita i njegove civilizacije, koja je nedavno ponovo uskrsnula, jer je oigledno sa Krita, kao i iz Azije, dola ta preistorijska kultura Mikene i Tirinta koja je polako transformisala imigrante Ahajce i osvajae Dorane u civilizovane Grke; i mi emo za trenutak prouavati muevni svet ratnika i ljubavnika, gusara i trubadura, koji je dospeo do nas zahvaljujui penuavoj reci Homerovog stiha. Posmatraemo uspon Sparte i Atine pod Likurgom i Solonom i pratiti kolonijalno irenje plodnih Grka preko svih ostrva Egeja, obala Zapadne Azije i Crnog mora, Afrike i Italije, Sicilije, Francuske i panije. Videemo demokratiju kako se bori za ivot na Maratonu, kako se podstaknuta pobedom organizuje pod Periklom i rascvetava u najbogatiju kulturu u istoriji; zadraemo se sa zadovoljstvom na prizoru ljudskog uma koji se oslobaa praznoverja, stvara nove nauke, racionalizuje medicinu, sekularizuje istoriju i dostie vrhove bez presedana u poeziji i drami, filozofiji, govornitvu, istoriji i umetnosti; i zabeleiemo sa tugom samoubilaki kraj zlatnog doba u Peloponeskom ratu. Razmotriemo hrabro nastojanje smuene Atine da se oporavi od poraza; ak e i njena propast biti sjajna zahvaljujui geniju Platona i Aristotela, Apela i Praksitela, Filipa i Demostena, Diogena i Aleksandra. A onda, posle pobune Aleksandrovih generala, videemo kako grka civilizacija, previe mona za svoje malo poluostrvo, probija svoje uske granice i opet se preliva u Aziju, Afriku i Italiju; kako mistiki Orijent ui kultu tela i intelekta, oivljava slavu Egipta u ptolomejskoj Aleksandriji i obogauje Rodos trgovinom i umetnou; kako razvija geometriju sa Euklidom u Aleksandriji i

Arhimedom u Sirakuzi; kako kroz Zenona i Epikura formulie najtrajnije filozofije u istoriji; kako klee "Milosku Afroditu", "Laokona", "Niku sa Samotrake" i "Pergamov Oltar"; kako se bori i ne uspeva da organizuje svoju politiku u potenje, jedinstvo i mir; kako tone sve dublje u haos graanskog i klasnog rata; iscrpljenu telom i duhom; kako se predaje autokratiji, kvijetizmu i misticizmu Orijenta; i na kraju, kako skoro dobrodolicom pozdravlja one osvajae Rimljane preko kojih e umirua Grka ostaviti Evropi u amanet svoju nauku, svoju filozofiju, svoju knjievnost i umetnost kao ivu kulturnu osnovu naeg modernog sveta. Priznanja Zahvalan sam g. /Volisu Brokveju/ za njegovu strunu pomo poznavaoca u svakoj fazi ovog dela; gci /Meri Kauman/, gci /Etel Djurant/, i g. /Luisu Djurantu/ za pomo u klasifikovanju materijala; gci /Regini Sends/ za strunu pripremu rukopisa; i svojoj eni za strpljivu podrku i tihu inspiraciju. Veliki sam dunik /Ser Dilberta Mareja/ i njegovih izdavaa, /Oxford University Press/ -a, za dozvolu da citiram iz njegovih prevoda grke drame. Ovi prevodi obogatili su englesku knjievnost. Takoe sam zahvalan /Oxford University Press/ -u to mi je dozvoljeno da citiram iz njihovog sjajnog izdanja /Oxford Book of Greek Verse in Translation/ . V. D. Svom prijatelju Maksu Skotu KNJIGA PRVA - EGEJSKI UVOD 3500-1000 p.n.e. HRONOLOKA TABELA ZA KNJIGU PRVU Napomena: Svi datumi su priblini. Osobe su stavljene u vreme vrhunca svoje moi, odnosno oko etrdeset godina posle roenja; datumi njihovog roenja i smrti dati su u indeksu tamo gde je mogue. Kod vladara, datumi se odnose na njihovu vladavinu. Upitnik pre zabeleke oznaava datum koji se javlja samo u grkom predanju. 9000 p.n.e: 3400-3000: 3400-2100: 3400-1200: 3000-2600: 3000: 2870: 2600-2350: 2350-2100: 2200-2100: 2100-1600: 19501600: 1900: 1600-1500: 1600-1200: 1582: 1500-1400: 1450-1400: 1433: ? 1400-1200: Neolitsko doba na Kritu Rani Minos, Helada, Kikladi /I/ Neolitsko doba u Tesaliji Bronzano doba na Kritu Rano Minos, Helada, Kikladi /II/ Bakar vaen na Kipru Prvo znano naselje u Troji Rani Minos, Helada, Kikladi /II/ Srednji Minos, Helada, Kikladi /I/ Srednji Minos, Helada, Kikladi /II/ prva serija kritskih palata Halkolitsko doba u Tesaliji Srednji Minos, Helada, Kikladi /III/ Razaranje prve serije kritskih palata Kasni Minos, Helada (Mikena), Kikladi /I/ druga serija kritskih palata Bronzano doba u Tesaliji Kekrop osniva Atinu Kasni Minos, Helada (Mikena), Kikladi,/II/ Razaranje druge serije kritskih palata Deukalion i

Potop Kasni Minos, Helada (Mikena), Kikladi /III/ palate Tirinta i Mikene

1313: ? 1300-1100: 1283: ? 1261-1209: ? 1250: 1250-1183: 1225: ? 1213: ? 1200: ? 1192-1183: 1176: ? 1104: ? Osnivanje Tebe od strane Kadma Doba Egejske dominacije u Grkoj Dolazak Pelopsa u Elis Herkul Tezej u Atini; Edip u Tebi; Minos i Dedal u Knososu "est gradova" Troje; doba homerovskih heroja Plovidba Argonauta Rat Sedmorice protiv Tebe Dolazak Agamemnona na vlast Opsada Troje Dolazak Oresta na vlast Dorska invazija Grke Poglavlje /I/ KRIT /I/ MEDITERAN Kad ostavljajui za sobom Atlantik i Gribraltar uemo u najlepe od svih voda, stupamo odmah u arenu grke istorije. "Kao abe oko ribnjaka," rekao je Platon, "naselili smo se na obalama ovog mora". ak i na ovim tako dalekim obalama, mnogo vekova pre Hrista, Grci su osnovali nesigurne kolonije okruene varvarskim teritorijama: u Hemeroskopijumu i Ampuriju u paniji, u Marseju i Nici u Francuskoj, i skoro svuda po junoj Italiji i Siciliji. Grki kolonisti osnovali su prosperitetne gradove u Kireni u Severnoj Africi, i u Naukratisu u delti Nila; njihov nemirni preduzetni duh uskomeao je ostrva Egeja i obale Male Azije tada, kao i u naem veku; du Dardanela, Mramornog mora i Crnog

mora gradili su gradove i trgovake centre za svoje smele trgovake poduhvate. Kopnena Grka bila je samo mali deo starog grkog sveta. Zato je druga grupa istorijskih civilizacija stvorena na Mediteranu, dok je prva izrasla du reka Egipta, Mesopotamije i Indije, dok e trea procvetati na Atlantiku i dok etvrta moe da se pojavi na obalama Pacifika? Da li je to bila bolja klima u zemljama koje su zapljuskivale vode Mediterana? Tamo su, tada kao i sada, zimske kie hranile zemlju, a umereni mrazevi stimulisali ljude; tamo se tokom skoro cele godine moglo iveti na otvorenom, pod toplim, ali ne i iscrpljujuim suncem. Ali ipak povrina mediteranskih obala i ostrva nije nigde tako bogata kao aluvijalne doline Ganga, Inda, Tigra, Eufrata ili Nila; letnja sua moe da pone suvie rano ili traje previe dugo; a svuda se stenovita osnova pomalja ispod tanke kore pranjave zemlje. Umereni sever i tropski jug mnogo su plodniji od ovih istorijskih zemalja gde su strpljivi seljaci, zamoreni od ugaanja zemlji, sve ee naputali njeno obraivanje, da bi uzgajali masline i vinovu lozu. A u svakom trenutku, pored ovog ili onog od stotina rizika, zemljotresi bi mogli da rascepe zemlju pod nogama ljudi i nagnaju ih u estoke napade religioznosti. Ono to je privuklo civilizaciju u Grku nije bila klima; verovatno da ona nikada nije nigde dovela do neke civilizacije. Ono to je ljude privuklo u Egej bila su ostrva. Ostrva su bila divna; ak i zabrinuti pomorac mora da je bio dirnut promenljivim bojama ovih senovitih brda koja su se kao hramovi dizala iz mora u kome su se odraavala. I danas ima malo ljupkijih prizora na naoj zemlji; plovei Egejom ovek poinje da shvata zato su ljudi ove obale i ostrva koje su nastanjivali zavoleli skoro vie od ivota i, kao Sokrat, progonstvo smatrali gorim od smrti.

Ali povrh toga, pomorac je bio zadovoljan to su ova ostrva dragulji bila razasuta svuda uokolo, na tako kratkim razmacima, da brod, plovio na istok i zapad ili izmeu severa i juga, nee nikada biti udaljen od kopna vie od etrdeset milja. A poto su ostrva, kao planinski venci na kopnu, bili vrhovi jedne nekada neprekidne teritorije koju je nepopustljivo more postepeno potopilo, neki dobrodoli vrh uvek bi pozdravljao oko straara na jarbolu i sluio kao znak brodovima koji jo nisu imali kompasa da ih vodi. A zatim su se udruivala kretanja vetra i vode da mornaru pomognu da stigne do svog cilja. Snana centralna struja slivala se iz Crnog mora u Egej, dok su suprotne struje tekle du obala ka severu; a severoistoni etezijski (pasatni, prim. prev.) vetrovi duvali su redovno leti, da bi brodovima, koji su poli da donesu itarice, ribu i krzna iz Euksinskog mora, (Grci su Mediteran zvali /"Ho Pontos"/, Prolaz ili Put, a Crno more eufemistiki nazivali /"Ho Pontos Euxeinos"/, "Gostoljubivo more" moda zato to je obrnutim strujama i vetrovima pozdravljalo brodove sa juga. iroke reke koje ga napajaju i este magle koje su smanjivale brzinu njegovog isparavanja, odravale su vode Crnog mora na viem nivou od Mediterana i stvarale monu struju, koja je jurila kroz uski Bosfor (/"OxFord"/) i Helespont u Egej. Mramorno more bilo je /"Propontis"/, Predmorje.) pomogli da se vrate u svoje june luke. Magla je na Mediteranu bila retka, a uvek pouzdano sunce tako je menjalo obalske vetrove da je oveka od prolea do jeseni skoro u svakoj luci jutarnji povetarac mogao da izvede iz luke, a veernji vrati. U tim blagonaklonim vodama gramljivi Feniani i amfibijski Grci razvili su vetinu i nauku navigacije. Ovde su gradili brodove, vee i bre, a ipak pogodnije za upravljanje od onih koji su plovili po Mediteranu do tada. Polako, uprkos gusara i munih neizvesnosti, vodeni

putevi od Evrope i Afrike u Aziju "preko Kipra, Sidona i Tira, ili preko Egeja i Crnog mora" postali su jeftiniji od dugih kopnenih puteva, tekih i opasnih, po kojima se odvijala tolika trgovina Egipta i Bliskog istoka. Trgovinska razmena krenula je novim pravcima, razmnoila novo stanovnitvo i stvorila nova bogatstva. Egipat, zatim Mesopotamija, a onda i Persija oslabili su i propali; Fenikija je porazmestila carstvo trgovakih gradova du obale Afrike, po Siciliji i u paniji; a Grka je cvetala kao dobro zalivana rua. /II/ PONOVNO OTKRIVANJE KRITA "Postoji zemlja zvana Krit, usred mora tamnog poput vina, lepa, bogata zemlja, opasana vodom; a u njoj ima bezbroj ljudi i devedeset gradova." Kada je Homer pevao ove stihove, moda u devetom veku pre nae ere, (Svi datumi u ovoj knjizi su pre nae ere osim ako nije drugaije navedeno ili se oigledno radi o naoj eri.) Grka, mada ne i pesnik, skoro je zaboravila da je ostrvo, ije mu je bogatstvo ak i tada izgledalo toliko veliko, nekada bilo jo bogatije; da je ono sa monom flotom vladalo nad najveim delom Egeja i delom kopnene Grke; i da je, hiljadu godina pre opsade Troje, razvilo civilizaciju koja spada u najvie umetnike domete civilizacije u istoriji. Verovatno je ta egejska kultura "stara za Homera, kao on za nas" bila ona, koje se seao kada je govorio o Zlatnom Dobu u kome su ljudi bili civilizovaniji, a ivot prefinjeniji nego u njegovom sopstvenom mutnom vremenu. Ponovno otkrivanje ove izgubljene civilizacije jedno je od glavnih dostignua moderne arheologije. Bilo je to ostrvo dvadeset puta vee od najveeg u Kikladima, prijatne klime, sa raznovrsnim proizvodima svojih polja i sa nekada bogato poumljenim bregovima, strateki

locirano za trgovinu ili rat, na pola puta izmeu Fenikije i Italije, izmeu Egipta i Grke. Aristotel je isticao koliko je taj poloaj povoljan i kako "je omoguio Minosu da osvoji carstvo Egeja". Ali pria o Minosu, prihvaena od strane klasinih pisaca kao injenica, odbaena je od strane modernih naunika kao legenda; i sve do pre ezdeset godina bio je obiaj da se, sa Groutom, pretpostavlja da je istorija civilizacije u Egeju poela sa dorskom invazijom ili Olimpijskim igrama. Onda je 1878. godine n.e. jedan trgovac sa Krita, sa prikladnim imenom Minos Kalokairinos, na padini brega juno od Kandije otkopao neke neobine starine. (Moderni glavni grad, sada zvanino nazvan Heraklion.) Veliki liman, koji je neto pre toga vaskrsao Mikenu i Troju, posetio je lokaciju 1886, objavio svoje uverenje da ona pokriva ostatke antikog Knososa i poeo pregovore sa vlasnikom zemljita kako bi iskopavanja mogla odmah da otponu. Ali vlasnik se cenjkao i pokuao da vara, tako da se liman, koji je pre nego to je postao arheolog bio trgovac, razljuen povukao, izgubivi zlatnu ansu da istoriji doda jo jednu civilizaciju. Nekoliko godina kasnije on je umro. Godine 1893. jedan britanski arheolog, dr Artur Evans, kupio je u Atini niz mlenjaka (mineral, prim. prev.) od Grkinja koje su ih nosile kao amajlije. NJegovu znatielju izazivali su hijeroglifi ugravirani na njima, koje ni jedan uenjak nije mogao da proita. Otkrivi da trag kamenja vodi do Krita, osigurao je prevoz do ostrva i lutao po njemu skupljajui primerke onoga to je verovao da je staro kritsko pismo. Godine 1895. kupio je jedan deo, a 1900. ostatak lokacije koje su liman i Francuska kola u Atini identifikovali kao Knosos; i za devet nedelja tog prolea, kopajui grozniavo uz pomo sto pedeset ljudi, on je iskopao najvee blago modernog istorijskog istraivanja, palatu Minosa. Nita do tada poznato iz

antike nije se moglo uporediti sa veliinom ove komplikovane graevina, po svemu sudei identine sa skoro beskrajnim Lavirintom, tako slavnim u starim grkim priama o Minosu, Dedalu, Tezeju, Arijadni i Minotauru. U ovim, i u drugim ruevinama, kao da potvruju Evansovu intuiciju, naeno je na hiljade peata i glinenih tablica koje su imale znake poput onih koji su ga doveli na ovaj trag. Vatre koje su unitile palate Knososa sauvale su ove tablice, iji nerazumljivi piktografi i pismo jo uvek skrivaju ranu istoriju Egeja. (Evans je u Knososu sjajno radio itav niz godina, za svoja otkria dobio je plemiku titulu, a 1936. godine dovrio je svoje monumentalno delo u etiri knjige /"Minosova palata"/.) Istraivai iz mnogih zemalja sada su pourili na Krit. Dok je Evans radio u Knososu, grupa odlunih Italijana "Halbher, Pernije, Savinjoni, Paribeni" otkopali su u Hagija Trijadi (Svetom Trojstvu) sarkofag oslikan scenama koje osvetljavaju kritski ivot, a u Festosu su otkrili palatu po dimenzijama neto manju od palate kraljeva iz Knososa. U meuvremenu su dvoje Amerikanaca, Siger i g-a Hoz, izvrili otkria u Vasilikiju, Mohlosu i Gurniji; Britanci "Hogart, Bouznkit, Dokins, Majrz" su istraili Palaikastro, Sikro i Zakro; zainteresovali su se i sami Kriani i Ksantudidis i Hadidakis su iskopali stare rezidencije, peine i grobove u Arkolohori, Tilisosu, Kumasi i Kamizi. Naunici polovine evropskih zemalja ujedinili su se pod zastavom nauke, dok se ista generacija njihovih dravnika pripremala za rat. Kako da se sav taj materijal klasifikuje "ove palate, slike, kipovi, peati, vaze, metali, tablice i reljefi" u koji period prolosti da se smesti? Nesigurno, ali sve sigurnije sa napretkom istraivanja i poveanjem znanja, Evans je naene ostatke prolosti datirao prema dubini njihovih slojeva, gradaciji stilova kod grnarije i podudarnosti kritskih nalaza, po formi ili motivu, sa

slinim predmetima iskopanim u zemljama ili nalazitima ija je hronologija bila otprilike poznata. Dok je strpljivo kopao ispod Knososa, zaustavila ga je, na oko etrdeset i tri stope ispod povrine tla, netaknuta stena. Donju polovinu iskopane povrine zauzimali su ostaci karakteristini za neolit "primitivni oblici runo izraene grnarije sa jednostavnim linearnim ornamentom, prljeni vretena za predenje i tkanje, boginje debelih zadnjica od obojenog steatita ili gline, alat i oruje od uglaanog kamena, ali nita od bakra ili bronze." Poto se korelacijom sa ostacima susednih kultura najraniji sloj orua od bakra u Knososu moe datirati na nekih 3400 godina p.n.e, tj. pre otprilike 5300 godina, i poto neolitski sloj u Knososu zauzima oko pedeset i pet procenata ukupne dubine od povrine do stene, Evans je izraunao da je neolitsko doba trajalo bar 4500 godina pre pojave metala$1$ Klasifikovanjem grnarije i korelacijom ovih ostataka sa ostacima iz stare Mesopotamije i Egipta, Evans je neolitsku i preistorijsku kulturu Krita podelio na tri doba "Rani, Srednji i Kasni Minos" i svako od njih na tri perioda.$2$ Prva ili najdublja pojava bakra u slojevima predstavlja za nas, kroz neku vrstu arheoloke stenografije, polagano izrastanje jedne nove civilizacije iz faze neolita. Krajem Ranog Minosa Kriani su nauili da meaju bakar sa kalajem i tako poinje Bronzano doba. U Srednjem Minosu /I/ javljaju se najranije palate: prinevi Knososa, Festosa i Malije grade za sebe luksuzne zgrade sa bezbroj soba, sa prostranim skladitima, specijalizovanim radionicama, oltarima i hramovima i velikim sistemima drenae koji iznenauju arogantno oko Zapadnjaka. Grnarija dobija viebojni sjaj, zidovi su oivljeni divnim freskama, a iz hijeroglifa prethodnog doba razvija se jedan oblik linearnog pisma. I tada, pri kraju Srednjeg Minosa /II/,

neka udna katastrofa upisuje u slojeve svoj ciniki zapis; palata u Knososu kao da je sruena nekim grem zemlje ili moda napadom iz Festosa, ija je palata bila jo neko vreme poteena. Ali malo kasnije slina destrukcija obruava se i na Festos, Mohlos, Gurniju, Palaikastro i mnoge druge gradove na ostrvu; grnarija je pokrivena pepelom, velike posude u skladitima pune su krhotina. Srednji Minos /III/ je period komparativne stagnacije u kojoj je, moda, svet jugoistonog Mediterana dugo poremeen osvajanjem Egipta od strane Hiksa. U Kasnom Minosu sve poinje ponovo. oveanstvo, strpljivo ak i u kataklizmi, obnavlja svoju nadu, skuplja hrabrost i ponovo gradi. Palate koje nastaju u Knososu, Festosu, Tilisosu, Hagija Trijadi i Gurniji novije su i lepe. Gospodstveno raskriljene, petospratne, luksuzno ukraene, ove kneevske palate nagovetavaju takvo bogatstvo, kakvo Grka nee upoznati sve do Perikla. U dvoritima palata podiu se pozorita, u kojima gladijatorski spektakli sa mukarcima i enama u smrtonosnoj borbi sa ivotinjama zabavljaju gospodu i dame ija aristokratska lica, sa neusiljenom ivou, jo uvek za nas ive na blistavim freskama vaskrslih zidova. Potrebe su umnoene, ukusi prefinjeni, knjievnost u cvatu, hiljadu delatnosti milostivo omoguavaju siromasima da prosperiraju dok bogatima obezbeuju udobnosti i poslastice. U kraljevim dvoranama sve bui od pisara koji prave popis proizvoda koji su za distribuciju ili se upravo primaju, od umetnika koji prave kipove, slike, grnariju ili reljefe, od visokih zvaninika koji vode konferencije, sluaju sudske albe ili razailju dokumenta igosana njihovim fino izraenim peatima; a prinevi tankog struka i kneginje ukraene draguljima, izazovno dekoltirane, hrle na kraljevsku gozbu serviranu na stolovima koji se sijaju od bronze i zlata. esnaesti i petnaesti vek pre nae ere

pretstavljaju zenit Egejske civilizacije, klasino i zlatno doba Krita. /III/ REKONSTRUKCIJA JEDNE CIVILIZACIJE Ako sada pokuamo da ovu pokopanu kulturu rekonstruiemo od naenih ostataka prolosti$3$ treba da imamo na umu da se uputamo u rizinu vrstu istorijske televizije, u kojoj mata mora da osigura ivi kontinuitet u prazninama statinog i fragmentarnog materijala koji se vetaki kree, ali je ve odavno mrtav. Krit e u svojoj sutini ostati nepoznat sve dok tajanstvene tablice ne nau svog ampoliona. 1. Mukarci i ene Onakve, kakve ih vidimo samoprikazane u njihovoj umetnosti, Kriani neobino lie na dvoseklu sekiru koja je tako znaajna u njihovom religioznom simbolizmu. I mukarci i ene imaju torzo koji se patoloki suava u ultramoderni struk. Skoro svi su niski rastom, po grai vitki i gipki, gracioznih pokreta, atletskog izgleda. NJihova koa je kod roenja bela. Dame, koje se dre hlada, imaju svetli ten, konvencionalno bled; ali mukarci, koji na suncu stvaraju bogatstvo, tako su preplanuli i rumeni, da e ih Grci zvati (kao i Feniane) /Phoinikes/. $4$ Mukarci, kao i ene, nose kosu delom spiralno uvijenu na glavi ili pozadi na vratu, delom u kovrdama na elu, delom u uvojcima koji padaju na ramena ili grudi. ene svojim kovrdama dodaju trake, dok mukarci, da bi im lice bilo glatko, obezbeuju sebi raznorazne brijae, ak i u grobu. Odea je isto tako udna kao i likovi. Na glavi (najee nepokrivenoj) mukarci nose turban ili kapu, a ene velianstvene eire u stilu naeg ranog dvadesetog veka. Noge su obino bose, ali vie klase mogu da ih imaju

povezana u bele kone cipele koje kod ena mogu po rubovima da budu fino izvezene, sa obojenim perlama na kajevima. Mukarac je obino iznad struka bez odee; od struka polazi kratka suknja ili komad tkanine obavijen oko bokova, ponekad sa posebnom zatitom za gentalije, radi pristojnosti. Suknja kod radnih ljudi moe da bude raseena sa strane; kod dostojanstvenika i na ceremonija suknja kod oba pola dosee do zemlje. Mukarci povremeno nose gae, a zimi i dugu odeu od vune ili koe. Odea je vrsto stegnuta oko struka, jer su mukarci, kao i ene, reeni da budu (ili izgledaju) vitki u obliku trougla. Da bi u ovome konkurisale mukarcima, ene iz kasnijih perioda pribegavaju krutim korsetima, koji njihove suknje pripijaju oko bokova i podiu im nage grudi prema suncu. Lep je obiaj meu Krianima da se enske grudi ne pokrivaju ili se pokazuju ispod providne koulje; to nikoga ne vrea. Steznik je vrsto pripijen ispod grudi, otvara se u raskalanom krugu, i zatim se, sa armantnom rezervisanou, moe kod vrata zavriti mediijevskim okovratnikom. Rukavi su kratki, ponekad nabrani. Suknja, ukraena volanima i veselim nijansama, iri se bogato od bokova, ukruena verovatno metalnim rebrima ili horizontalnim obruima. U stilu i dizajnu kritske enske haljine postoji topla harmonija boja, gracioznost linije, istananost ukusa, koji ukazuju na bogatu i luksuznu civilizaciju, ve oprobanu u vetinama i trikovima. U tom pogledu Kriani nisu imali uticaja na Grke; njihov stil trijumfovao je samo u savremenim prestonicama. ak i ozbiljni arheolozi dali su portretu kritske dame sa bujnim grudima, lepo oblikovanim vratom, senzualnim usnama, drskim nosom i uverljivim, provokativnim armom ime "Parianka"; ona danas prkosno sedi pred nama kao deo friza na kome visoke linosti gledaju neki prizor koji nikada neemo videti. Mukarci na Kritu oigledno su zahvalni za ljupkost i

avanturu koju ene daju ivotu, jer oni im pruaju skupocena sredstva za poveanje njihove ljupkosti. Naeno je obilje raznovrsnog nakita: ukosnica od bakra i zlata, pribadaa ukraenih zlatnim ivotinjama i cveem, ili glave od kristala ili kvarca; prstenja ili spirala od filigranskog zlata koje je isprepletano sa kosom; traka ili dijadema od dragocenih metala kojima je kosa povezivana; kolutova i privezaka koji vise u uhu, ploica i perli i lanaca na grudima, traka i narukvica na ruci, prstenja od srebra, steatita, agata, karneliona, ametista ili zlata. Mukarci neto od nakita zadravaju za sebe: ako su siromani onda nose ogrlice i narukvice od obinog kamena; ako to sebi mogu da priute, oni se epure sa velikim prstenjem sa ugraviranim scenama bitki ili lova. uveni /Peharnik/ nosi na bicepsu leve ruke iroku traku od dragocenog metala, a na zglobu ruke grivnu u koju je umetnut agat. Svuda u kritskom ivotu mukarac izraava svoju najtatiju i najplemenitiju strast (udnju za lepotom). Ovo korienje rei mukarac da se oznai celo oveanstvo otkriva predrasudu partijarhalnog doba i teko da odgovara skoro matrijarhalnom ivotu starog Krita. Jer minoska ena nije izloena nikakvoj istonjakoj izolovanosti, nema ni /purde/ ni harema; nema nikakvog znaka da je bila ograniena na boravak u odreenim prostorijama u kui ili samo na dom. Ona tamo radi, nema sumnje, kao to to neke ene ine ak i danas; ona tka odeu i pravi korpe, melje ito i pee hleb. Ali ona radi i sa mukarcima u poljima i radionicama grnarije, u gomili se mea slobodno sa njima, sedi u prednjim redovima u pozoritu i na igrama, hoda kroz kritsko drutvo sa stavom velike dame koja je zamorena od divljenja; a kada njen narod stvara svoje bogove, mnogo ee lie na nju, nego na mukarca. Ozbiljni istraivai, potajno i oprostivo zaljubljeni u majinu sliku u srcu,

klanjaju se pred njenom uspomenom i dive njenoj dominaciji. 2. Drutvo Hipotetiki, Krit zamiljamo najpre kao ostrvo podeljeno planinama izmeu malih ljubomornih klanova koji ive u nezavisnim selima pod vlau svojih poglavara i koji vode, kako to mukarci ine, bezbroj teritorijalnih ratova. Onda se javlja jedan odluni voa koji ujedinjuje nekoliko klanova u kraljevstvo i gradi tvrave-palate u Knososu, Festosu, Tilisosu ili nekom drugom gradu. Ratovi postaju rei, na irem prostoru, i efikasniji u pogledu ubijanja; na kraju se gradovi bore za celo ostrvo i Knosos pobeuje. Pobednik organizuje ratnu mornaricu, dominira Egejom, obuzdava piratstvo, uteruje danak, gradi palate i pomae umetnost kao rani Perikle. Poeti civilizaciju bez pljake podjednako je teko kao to je teko odrati je bez robova.$5$ Mo kralja, odraena u ruevinama, zasniva se na sili, religiji i zakonu. Da bi poslunost bila laka, on bogove podreuje svojim potrebama: njegovi svetenici objanjavaju narodu da je on potekao od Velhana i da je od tog boanstva primio zakone koje donosi; a svakih devet godina, ako je sposoban ili velikoduan, ponovo ga pomazuju boanskom vlau. Da bi simbolizovao svoju mo, monarh, anticipirajui Rim i Francusku, usvaja (dvoseklu) sekiru i /fleurdelis/ (cvet ljiljana, heraldiki znak (prim. prev.)). Da bi upravljao dravom, on zapoljava (kao to nam ukazuju ostaci ploica) niz ministara, birokrata i pisara. On poreze uzima u naturi i u ogromnim upovima skladiti itarice, ulje i vino; i iz ove blagajne plaa svoje ljude u naturi. Sa svog prestola u palati, ili sudijskog sedita u kraljevskoj vili, on lino reava sporove koji su razmatrani u sudovima koje je on imenovao; a njegova reputacija magistrata toliko je velika da, kad

umre, kako nas Homer uverava, postaje u Hadu neminovni sudija mrtvih. Mi ga zovemo Minos, ali mu ne znamo ime; verovatno da je ova re titula, kao "Faraon" ili "Cezar", i obuhvata niz kraljeva.Na svom vrhuncu, ova civilizacija je iznenaujue urbana. "Ilijada" govori o "devet gradova" Krita, a Grci koji ih osvajaju iznenaeni su mnotvom stanovnitva; a ak i danas istraiva stoji sa strahopotovanjem pred ruevinama pravog lavirinta poploanih ulica sa odvodima za vodu, uliicama koje ih presecaju i bezbroj radnji ili kua zbijenih oko nekog trgovakog ili upravnog centra sa svim tim zbijenim druenjem plahih i priljivih ljudi. Nije samo Knosos veliki, sa palatama tako prostranim da mata moda preuveliava grad koji mora da je bio glavni izvor i korisnik njihovog bogatstva. Preko ostrva, na junoj obali, nalazi se Festos, iz ije su luke, govori nam Homer, "brodovi tamnih pramaca noeni u Egipat snagom vetra i talasa". Trgovina Minoskog Krita usmerena na jug izliva se ovde, nabujala od robe trgovaca sa severa koji transportuju svoj teret kopnenim putem da bi izbegli dugo zaobilaenje po opasnom moru. Festos postaje kritski Pirej, koji vie voli trgovinu nego umetnost. A ipak, palata njegovog princa velianstvena je graevina, u koju se stie po stepenitu irine etrdeset i pet stopa; njene dvorane i dvorita uporeuju su sa onima u Knososu; njegovo centralno dvorite je poploani etvorougao od deset hiljada kvadratni stopa; njegov megaron, ili prostorija za prijeme, ima povrinu od tri hiljade kvadratnih stopa, to je ak vee od velike Dvorane Dvosekle Sekire u severnoj prestonici. Dve milje prema severozapadu je Hagija Trijada, u ijoj "kraljevskoj vili" (kako je naziva arheoloka mata) princ Festosa trai zaklon od letnjih vruina. Istoni kraj ostrva, u minoskim danima, bogat je malim gradovima: lukama kao to su Zakro ili Mohlos, selima kao to su

Presos ili Sira, stambenim etvrtima kao Palaikastro, proizvodnim centrima kao to je Gurnija. Glavna ulica u Palaikastru lepo je poploana, sa dobrim odvodima za vodu i obrubljena prostanim kuama; jedna od njih ima dvadeset i tri sobe na zaostalom spratu. Gurnija se dii avenijama poploanim gipsom, kuama izgraenim od kamena bez maltera, kovanicom sa ouvanim kovakim ognjitem, stolarskom radionicom sa potrebnim alatom, malim fabrikama koje odzvanjaju od obraivanja metala, izrade cipela, vaza, prerade ulja ili tekstilne industrije; dananji radnici koji rade na njenom iskopavanju i sakupljaju njene tronoce, upove, grnariju, pei, lampe, noeve, stupe, glaalice, kuke, pribadae, bodee i maeve dive se njenim raznovrsnim proizvodima i opremi i nazivaju je /he mechanike polis/ ("grad maina".) Po naim merilima, nevanije ulice su uzane, obini prolazi u stilu polutropskog Istoka koji se plai sunca; a pravougaone kue, od drveta ili cigle ili kamena, najveim delom imaju po jedan sprat; ali ipak neke Srednje Minoske ploice otkopane u Knososu pokazuju nam kue od dva, tri, ak i pet spratova, sa malim potkrovljem ili malom kulom ovde ili onde; na gornjim spratovima tih naslikanih kua nalaze se prozori sa crvenim oknima od nepoznatog materijala. Dvokrilna vrata, okaena na stubove napravljene oigledno od empresovog drveta, otvaraju se u parteru prema senovitom dvoritu. Stepenice vode na gornje spratove i krov, gde Krianin spava u veoma toplim noima. Ako vee provodi unutra, on osvetljava sobu uz pomo ulja koje, ve prema njegovim prihodima, gori u lampama od gline, steatita, gipsa, mermera ili bronze. Znamo poneto i o igrama koje igra. Kod kue voli da igra neku vrtu aha, jer nam je u ruevinama palate u Knososu ostavio velianstvenu plou za igru sa okvirom od slonovae, kvadratima od srebra ili zlata i rubom od

sedamdeset i dva krasuljka u dragocanom metalu i kamenu. U poljima sa uivanjem i smelo ide u lov, voen poludivljim makama i vitkim rasnim lovakim psima. U gradovima je pokrovitelj pesnienja i na njegovim vazama i reljefima predstavlja nam niz raznovrsnih takmienja, u kojima se bokseri iz lake kategorije bore golim rukama i udaraju nogama, srednjetekai sa lemovima okienim perjem udaraju jedan drugog muki, a bokseri teke kategorije, zatieni lemovima, titnicima za obraze i dugim postavljenim rukavicama, bore se sve dok se jedan ne srui iscrpljen na zemlju, a onaj drugi nad njim stane u samosvesnoj veliini pobede. Ali najvee uzbuenje Krianina dolazi kada postane deo gomile koja praznikom puni amfiteatar da gleda mukarce i ene koji se suoavaju sa smru pred ogromnim bikovima koji juriaju na njih. On stalno ponavlja prikaz faza ovog zabavnog sporta: smeli lovac hvata bika skaui mu raskoraenih nogu na vrat dok pije vodu iz jezerca; profesionalni krotitelj uvre ivotinji glavu sve dok se ona ne privikne na izvesnu toleranciju prema neprijatnim trikovima akrobate; veti izvoa, vitak i okretan, koji sree bika u areni, hvata ga za rogove, skae u vazduh pravei salto preko njegovih lea i doekuje se pravo na noge u naruju enske partnerke koja sceni doprinosi svojom gracioznou. Ova umetnost je stara ak i u minoskom Kritu; jedan glineni valjak iz Kapadokije, koji se smatra da potie iz 2400. godine p.n.e, pokazuje tako estoko i opasno hvatanje u kotac sa bikom kao na ovim freskama. Za trenutak nai preuproeni intelekti naas opaaju kontradiktornu kompleksnost oveka kada shvatimo da je ova igra krvoednosti i hrabrosti, popularna jo i danas, stara kao i civilizacija. 3. Religija

Krianin moe da bude brutalan, ali je svakako religiozan, sa potpuno ljudskom meavinom fetiizma i praznoverja, idealizma i potovanja. On oboava planine, peine, kamenje, broj 3, drvee i stubove, sunce i mesec, koze i zmije, golubove i bikove; jedva da ita izmie njegovoj teologiji. On zamilja vazduh ispunjen duhovima, dobrodunim ili zlim, i preputa Grkoj umskonadzemaljsko stanovnitvo driada, silena i nimfi. On se falikom simbolu ne klanja direktno, ali se sa strahopotovanjem divi generativnoj vitalnosti bika i zmije. Poto ima visoku stopu smrtnosti, on se pobono klanja plodnosti i kada se uzdigne do pojma boanstva u ljudskom obliku, on majku-boginju prikazuje sa ogromnim dojkama i velianstvenim bokovima, sa reptilima koji puze oko njenih ruku i grudi, koji su upleteni u njenu kosu ili se masovno raaju iz njene glave. On u njoj vidi osnovnu injenicu prirode (da je smrt, ovekov najvei neprijatelj, prevaziena eninom tajanstvenom moi) reprodukcijom; i on ovu mo identifikuje sa boanstvom. Majka boginja za njega predstavlja izvor sveg ivota, kod biljaka i ivotinja, kao i kod ljudi; ako okruuje njen lik faunom i florom, to ini zato to oni postoje kroz njenu kreativnu plodnost i stoga slue kao njeni simboli i emanacije. Povremeno, ona se pojavljuje drei u naruju Velhana, svoje boansko edo, koga je rodila u planinskoj peini. Kada razmotrimo ovu staru sliku, kroz nju vidimo Izidu i Hora, Itar i Tamuza, Kibelu i Atisa, Afroditu i Adonisa i oseamo jedinstvo preistorijske kulture i kontinuitet religioznih ideja i simbola u svetu Mediterana. U oseanjima Kriana kritski Zevs, kako Grci zovu Velkanosa, podreen je svojoj majci. Ali njegov znaaj raste. On postaje personifikacija oploavajue kie,

vlage koja u ovoj religiji, kao u filozofiji Talesa, lei u osnovi svih stvari. On umire, i njegov se grob pokazuje se iz generacije u generaciju na planini Juktas, gde matoviti putnik jo uvek moe da vidi velianstveni profil njegovog lica. On ustaje iz groba kao simbol vegetacije koja oivljava i Kuretovi svetenici slave njegovo uskrsnue igrama i udaranjem titova. Ponekad, kao bog plodnosti, on se zamilja kao inkarnacija u svetom biku; u obliku bika on se u kritskom mitu pari sa Minosovom enom Pasifajom i sa njom zainje udovinog minoskog bika ili Minotaura. Da bi umilostivio ova boanstva, Krianin koristi bogati ritual molitve i rtve, simbola i ceremonije, koji obino obavljaju svetenice, a ponekad i dravni zvaninici. Da bi odbio demone, on pali tamjan; da bi probudio neko nemarno boanstvo, on duva u koljku, svira flautu ili liru i peva u horu himne oboavanja. Da bi podstakao rast vinograda i polja, on zaliva drvee i biljke u sveanom ritualu; ili njegove svetenice u nagoj mahnitosti tresu zrele plodove sa drvea; ili njegove ene u sveanoj procesiji nose voe i cvee kao darove i danak boginji, koju sveano nose u nosiljci. On oigledno nema hramova, ali podie oltare u dvoritu palate, u svetim gajevima ili peinama i na vrhovima planina. On ova svetilita ukraava stolovima za rtve livenice i rtvovanja, raznovrsnim idolima i "rogovima posveenja" koji moda predstavljaju svetog bika. On ima obilje svetih simbola, koje izgleda da oboava zajedno sa bogovima koje oznaavaju: prvo tit, verovatno znamenje njegove boginje u njenom ratnikom obliku; onda krst (u grkom i rimskom obliku i, kao i svastika) urezan na elu bika ili bedru neke boginje ili uklesan na peatima ili ispupen u mermeru u kraljevskoj palati; a iznad svega, dvosekla sekira, kao instrument rtvovanja magiki obogaen krvlju koju proliva ili kao sveto oruje

koje bog nepogreivo vodi, ili ak i kao znak Zevsa Gromovnika koji cepa nebo svojim strelama. I konano, on svojim pokojnicima nudi skromnu brigu i oboavanje. On ih sahranjuje u glinenim mrtvakim sanducima ili masivnim upovima, jer ako ostanu nepokopani, mogli bi se vratiti. Da bi ostali zadovoljni pod zemljom, on sa njima pohranjuje skromne koliine hrane, toaletnih artikala i glinenih figurina ena da ih paze i tee kroz venost. Ponekad, sa lukavom tedljivou zaetka skeptika, on zamenjuje stvarnu hranu ivotinjama od gline. Ako sahranjuje kralja ili plemia ili bogatog trgovca, on uz telo pokojnika daje i deo dragocenog posua ili nakita koje je ovaj nekad posedovao; sa dirljivim saoseanjem on dobrom ahisti stavlja i komplet za ah; uz muziara stavlja orkestar od gline, a ljubitelju mora brod. Povremeno, vraa se grobu da bi pokojniku doneo uobiajenu rtvu u obliku hrane. On se nada da e u nekom tajnom Elizijumu ili na Ostrvima Blagoslovenih, pravedni bog Radamant, sin Zevsa Velhana, primiti oienu duu i dati joj sreu i mir, koji tako neuhvatljivo klize kroz prste u ovom zemaljskom ivotu. 4. Kultura Najproblematiniji aspekt Krianina je jezik. Kada posle dorske invazije pone da koristi grki alfabet, on to ini za jezik, koji je potpuno stran onome to znamo kao grki, a koji je po zvuku mnogo srodniji egipatskim, kiparskim, hititskim i anadolijskim dijalektima Bliskog istoka. U najranijim vremenima zadovoljava se hijeroglifima; oko 1800. godine p.n.e. poinje da ih skrauje u linearno pismo sa nekih devedeset slogovnih znakova; dva veka kasnije on pronalazi jo jedno pismo, ija slova esto lie na ona fenianskog alfabeta; i

moda od njega, kao i od Egipana i Semita, Feniani uspevaju da sakupe ona slova koja e rairiti po Mediteranu da bi postala skromni, sveprisutni instrument zapadne civilizacije. ak i obini Krianin komponuje i, kao neki tajni savetnik, ostavlja na zidovima Hagija Trijade prolazne inspiracije svoje muze. U Festosu nalazimo neku vrstu preistorijske tampe: hijeroglifi jednog velikog diska koji je tamo otkopan iz sloja Srednjeg Minosa /III/ utisnuti su u glinu peatima, po jedan za svaki piktograf; ali ovde, da bi nae zaprepaenje bilo vee, znaci oigledno nisu kritski, ve strani; moda je ovaj disk uvoz sa Istoka. Glinene ploice na kojima Krianin pie moda e nam jednog dana otkriti i njegova dostignua u oblasti nauke. On zna neto astronomije, jer je poznat kao navigator, a tradicija predaje dorskom Kritu stari minoski kalendar. Egipani priznaju da mu duguju neke medicinske recepte, a Grci od njega pozajmljuju, kako ta re sugerie, aromatino i lekovito bilje kao to je menta -/mintha/, pelen /apsinthon/ i idealni lek /daukos/ poznat da lei gojaznost, a ne utie na lakomost za jelom. Ali mi svoja nagaanja ne smemo da pomeamo sa istorijom. Mada je kritska knjievnost za nas zapeaena knjiga, moemo bar da razmiljamo o ruevinama njegovih pozorita. U Festosu, oko godine 2000, on gradi deset redova kamenih sedita koja se proteu nekih osamdeset stopa du zida koji gleda na dvorite poploano kamenim ploama; u Knososu on podie, opet u kamenu, osamnaest redova duine trideset i tri stope i, pod pravim uglom u odnosu na njih, est redova duine od osamnaest do pedeset stopa. Ova dvorska pozorita, kapaciteta od etiri do pet stotina gledalaca, najstarija su pozorita za koja znamo - ak hiljadu i pet stotina godina starija od Dionisijevog pozorita. Mi ne znamo ta se na tim

pozornicama odigravalo: na freskama se vidi publika koja gleda predstavu, ali ne moemo rei ta oni to vide. Vrlo je verovatno da je to neka kombinacija muzike i igre. Jedna slika iz Knososa sauvala nam je grupu aristokratskih dama, okruenih svojim kavalirima, koje posmatraju igru devojaka u podsuknjama jarkih boja; jedna druga predstavlja "Igraicu" sa uvojcima koji lepraju i rairenim rukama; druge prikazuju rustine narodne igre ili divlju igru svetenika, svetenica i poklonika pred nekim idolom ili svetim drvetom. Homer opisuje "podijum za igru koji je nekad, u velikom Knososu, Dedal napravio za lepokosu Arijadnu; tamo se mladii i zamamne devojke dre za ruke u igri... a boanski bard odrava ritam uz zvuk lire". Lira sa sedam struna koju su Grci pripisali inventivnosti Terpandera, predstavljena je na jednom sarkofagu u Hagija Trijadi hiljadu godina pre Terpanderovog roenja. Tamo nalazimo i dvostruku flautu, sa dve cevi, osam rupa i etrnaest nota, upravo kao u klasinoj Grkoj. Na poludragom kamenu izrezbarena je ena koja duva u trubu nainjenu od ogromne koljke, a na jednoj vazi vidimo sistrum koji daje ritam za noge igraa. Ista mladalaka sveina i vedra ljupkost koja nadahnjuje njegov ples i igre oivljava i Krianinov rad u umetnostima. On nam pored svoje arhitekture nije ostavio nikakva dostignua masivne velianstvenosti ili uzvienog stila; kao Japanac iz vremena samuraja, on vie uiva u rafiniranosti manjih i intimnijih umetnosti, ukraavanju predmeta u svakodnenoj upotrebi, strpljivom usavravanju malih stvari. Kao i svakoj aristokratskoj civilizaciji, on prihvata konvencije u formi i predmetu svog rada, izbegava ekstravagantne novine i ui da bude slobodan ak i u okviru ogranienja rezervi i ukusa. On se istie u grnariji, seenju poludragog kamenja, rezbarenju faseta i reljefima, jer ovde njegova mikroskopska vetina nalazi sve potrebne podsticaje i

mogunosti. On dobro poznaje obradu srebra i zlata, umetanje dragog kamenja, i pravi bogatstvo raznovrsnog nakita. Na peatima, koje pravi da bi posluili kao zvanini potpis, komercijalna etiketa ili poslovni formular, on urezuje sa delikatnim detaljima toliko mnogo iz ivota i prizora Krita, da ve i sa njih samih moemo dobiti predstavu o njegovoj civilizaciji. On kuje bronzu u inije, bokale, noeve i maeve ukraene cvetnim i ivotinjskim ukrasima i optoene zlatom i srebrom, slonovaom i retkim kamenjem. U Gurniji nam je, uprkos lopova iz trideset vekova, ostavio srebrni pehar savreno umetniki izveden; a ovde-onde oblikovao je za nas ritone ili rogove za pie, koji se diu iz ljudske ili ivotinjske glave i koje kao da dre dah ivota do dana dananjeg. Kao grnar okuao se u svakoj formi i skoro u svima se istie. On pravi vaze, inije, putire, pehare, lampe, vreve, ivotinje i bogove. U poetku, u Ranom Minosu, zadovoljava se da posudu oblikuje rukama u stilu koji je nasledio iz neolita, da je boji glazurom u crnoj ili smeoj boji i pouzda se u vatru da boje iara u sluajno nastale nijanse. U Srednjem Minosu nauio je da koristi toak i tada se uzdie do vrhunaca svoje vetine. On pravi glazuru koja se moe takmiiti sa skladnou i finoom porcelana; on nemarno razbacuje crne i smee, bele i crvene, naranaste i ute, grimizne i skerletne boje i sa zadovoljstvom ih mea dobijajui nove nijanse; on proiava glinu takvom temeljitou da se kod svog najsavrenijeg proizvoda - gracioznih i blistavo obojenih, veoma finih, tankih proizvoda naenih u peini Kamares na padinama planine Ide - usudio da istanji zidove posude do milimetarske debljine i na nju prospe sve motive svoje bogate mate. Kritski grnar dostie svoju kulminaciju u periodu od 2100-1950; on na svoje delo stavlja svoje ime i njegov trgovaki znak traen je posvuda

na Mediteranu. U Kasnom Minoskom Dobu on tehniku fajansa dovodi do vrhunca i sjajnu pastu oblikuje u dekorativne ploice, tirkizno plave vaze, polihrome boginje i morske reljefe toliko realistine da je Evans pogreio i raka od emajla smatrao fosilom. Sada se umetnik zaljubljuje u prirodu i uiva da na svojim posudama predstavi najbre ivotinje, najarenije ribe, najnenije cvee i najgracioznije biljke. U Kasnom Minosu /I/ stvara svoja preivela remek-dela, "Vazu Boksera" i "Vazu etelaca": na prvoj nam grubo predstavlja svaki aspekt i stav bokserske igre, dodajui i zonu scena iz ivota skakaa preko bikova; na drugoj verno sledi povorku, verovatno seljaka, koji idu i pevaju na nekoj sveanosti etve. Zatim velika tradicija kritskog grnarstva slabi od starosti i umetnost nazaduje; rezervisanost i ukus su zaboravljeni, dekoracija preplavljuje vazu bizarnom nepravilnou i preteranou, hrabrost za sporo kreiranje i strpljivu izradu nestaje i lenja nemarnost zvana sloboda zamenjuje profinjenost i savrenstvo doba Kamaresa. To je propadanje oprostivo, neizbena smrt stare i iscrpljene umetnosti koja e punih hiljadu godina poivati u osveavajuem snu i onda se ponovo roditi u savrenstvu atike vaze. Skulptura je na Kritu manja umetnost i osim bareljefa i prie o Dedalu retko ide dalje od statuete. Mnoge od tih figurina stereotipni su i nedoterani proizvodi naizgled rutinski proizvedeni; jedna je zgodan prikaz u slonovai sportiste koji se baca kroz vazduh; druga je lepa glava koja je na putovanju kroz vekove izgubila svoje telo. Najbolja meu njima premauje po anatomskoj preciznosti i ivosti akcije sve to znamo iz Grke pre Mironovog vremena. Najudnija je "Zmijska boginja" iz Bostonskog muzeja snana figura od slonovae i zlata, pola dojke a pola

zmije; ovde konano kritski umetnik tretira ljudski oblik sa nekom irinom i uspehom. Ali kada eli da se okua na neem veem, on se uglavnom vraa ivotinjama i ograniava na obojene reljefe, kao to je glava bika u Heraklionskom muzeju; u tom zapanjujuem spomeniku iz prolosti ukoene divlje oi, nozdrve koje frku, dahtava usta i drhtavi jezik postiu snagu koju ni sama Grka nee nikada prevazii. Nita u starom Kritu nije tako atraktivno kao njegovo slikarstvo. Skulptura se moe zanemariti, grnarija je fragmentarna, arhitektura u ruevinama; ali ova najkrhkija od svih umetnosti, laka rtva ravnodunog vremena, ostavila nam je itka i zadivljujua remekdela iz jednog doba, toliko starog, da se to sasvim izgubilo iz seanja one klasine Grke od ijeg slikarstva, tako novog u poreenju sa onim prethodnim, nije ostao ni jedan original. U Kritu su zemljotresi ili ratovi, koji su ruili palate, ouvali ponegde poneki zid sa freskama; i lutajui pored njih mi odbacujemo etrdeset vekova i sreemo se sa ljudima koji su ukraavali sobe minoskih kraljeva. Jo oko 2500. pre nae ere oni prave obloge na zidu od istog krea i razvijaju ideju fresko slikanja na vlanoj povrini, povlaei etku tako hitro da boje utonu u tuko pre no to se povrina osui. U mrane dvorane palata oni unose blistavu lepotu otvorenih poljana; oni ine da iz tukature izniknu ljiljani, tulipani, narcisi i slatki majoran; niko ko posmatra ove scene nee vie nikada pomisliti da je prirodu otkrio Ruso. U muzeju u Heraklionu "Bera afrana" isto je toliko eljan da uzbere afran kao kad ga je njegov stvoritelj naslikao u danima Srednjeg Minosa; struk mu je apsurdno tanak, njegovo telo izgleda previe dugako za njegove noge; a ipak je njegova glava savrena, boje su meke i tople, cvee je jo uvek, posle etiri hiljade godina, svee.

Slikar u Hagija Trijadi ini sarkofag prijatnijim spiralnim ukrasima i udnim, skoro nubijskim likovima zaokupljenim nekim religioznim ritualom; jo bolje, on ukraava zid talasavim liem i onda postavlje usred njega, tamno, ali ivo, snanu, napetu maku spremnu da neprimeena skoi na gordu pticu koja na suncu isti svoje perje. U Kasnom Minosu kritski slikar je na vrhuncu; svaki zid ga dovodi u iskuenje, svaki ga plutokrat zove; on sa svom rasipnou Pompeja dekorie ne samo kraljevske rezidencije ve i domove plemia i graana. Meutim, ubrzo ga uspeh i previe porudbina kvare; previe eli da bude gotov da bi ostvario savrenstvo; on razbacuje oko sebe koliinu, monotono ponavlja svoje cvee, nemogue slika svoje ljude, zadovoljava se sa nabacivanjem obrisa i pada u oputenost umetnosti koja zna da je prela svoj zenit i da mora da umre. Ali jo nikada pre toga, osim moda u Egiptu, slikarstvo nije bilo tako ivo okrenuto prirodi. Sve umetnosti spojene su u graenju kritskih palata. Politika mo, komercijalna vetina, bogatstvo i luksuz, akumulirana prefinjenost i ukus navode arhitekte, graditelje, umetnike, skulptore, grnare, obraivae metala, drvodelje i slikare na spajanje svojih vetina u stvaranju itavog skupa kraljevskih odaja, administrativnih prostorija, dvorinih pozorita i arena koji e na Kritu sluiti kao centar ivota. Oni grade u dvadeset prvom veku, a dvadeseti vidi njihovo delo razoreno; oni ponovo grade u sedamnaestom veku, ne samo palatu Minosa, ve i mnoge druge sjajne graevine u Knososu i u pedesetak drugih gradova na naprednom ostrvu. To je jedno od velikih doba u istoriji arhitekture.Kreatori palate u Knososu ogranieni su kako u pogledu materijala tako i ljudi. Krit je siromaan u metalima i uopte nema mermera; zato oni grade u krenjaku i gipsu i koriste drvo za gornji deo zida i sve

stubove iznad nivoa prizemlja. Kamenje reu tako otro da ga mogu spajati bez maltera. Oko centralnog dvorita povrine dvadeset hiljada kvadratnih stopa oni podiu tri ili etiri sprata, sa prostranim kamenim stepenitima, razbacanom mreom soba - straarnica, radionica, presa za vino, administrativnih prostorija, prostorija za sluinad, predvorja, soba za prijem, spavaih soba, kupatila, kapela, tamnica, prestone dvorane i "Dvorane Dvosekle Sekire"; dodajui sasvim u blizini pogodnosti kao to su pozorite, kraljevska vila i groblje. Na najniem spratu oni postavljaju masivne kvadratne stubove od kamena; na gornjim spratovima koriste krune stubove od empresa, koji se udno suavaju prema dole, da bi na glatkim okruglim kapitelima drali plafone ili sa strane formirali senovite tremove. U bezbednoj unutranjost, uz divno ukraeni zid postavljaju kameno sedite, isklesano jednostavno, ali veto, koje e revnosni kopai koji su ga otkrili nazvati Minosovim prestolom i na koji e svaki turista sesti i da bi za trenutak, jednim deliem, bio kralj. Ova iroko razgranata palata je, po svemu sudei, uveni Lavirint ili svetilite Dvosekle Sekire (/labrys/), koji antiki narodi pripisuju Dedalu i koji je osuen da u kasnijim vremenima bude sinonim za svaku zbrku - soba, rei, ili sluha. Upotrebni opis soba zasniva se, naravno, uglavnom na nagaanju. Treba dodati da su skoro sve otkopane dekoracije u palati sklonjene u muzej u Heraklionu ili na nekom drugom mestu, dok je ono malo to je ostalo na lokalitetu restaurirano bez ukusa. Kao da ele da zadovolje savremeni duh koji je vie zainteresovan za vodovod nego za poeziju, graditelji Knososa u palati postavljaju odvodni sistem koji nadmauje sve ovakve sisteme u antikim vremenima. U vodovima od kamena oni sakupljaju vodu koja se sliva sa planina ili pada sa neba, usmerava je kroz ahtove u kupatila. Vie se ne smatra da su kvadratna udubljenja

naena u podovima nekih soba bila kupatila; ona nemaju odvoda i napravljena su od gipsa, koji bi voda postepeno rastvorila. i latrine i otpadne vode odvode cevima od terakote najnovijeg stila - svaki deo ima promer od est i duinu od trideset ina, opremljen je zaliskom za hvatanje taloga, suava se na jednom kraju da bi se uklopio u sledei deo i sa njim je vrsto povezan oblogom od cementa. Verovatno ukljuuju i aparat za snabdevanje kraljevog domainstva tekuom vruom vodom. Moso je naiao na slineodvodne cevi u vili u Hagija Trijadi. "Jednog dana, posle jakog pljuska, bilo je interesantno videti kako svi odlivni sistemi savreno funkcioniu, a video sam i vodu koja tee iz odvodnih kanala kroz koje je ovek mogao da se kree uspravno. Sumnjam da postoji jo neki primer odvodnog sistema koji funkcionie posle etiri hiljade godina." Kompleksnim enterijerima umetnici Knososa dodaju najfinije ukrase. Neke sobe ukraavaju vazama i statuetama, neke slikama ili reljefima, neke opet ogromnim kamenim amforama ili masivnim urnama, neke predmetima od slonovae, fajansa ili bronze. Oko jednog zida vode friz od krenjaka sa lepim triglifima i polurozetama; oko drugog prave panel spirala i pravougaonih organemata na povrini obojenoj da oponaa mermer; oko nekog drugog zida kleu u visokom reljefu i ivim detaljima takmienja izmeu oveka i bika. Kroz dvorane i odaje minoski slikar razastire sav sjaj svoje vedre umetnosti: na jednom mestu nalaze se, uhvaene u razgovoru u salonu, "Dame u plavom", sa klasinim crtama lica, skladno oblikovanim rukama i bujnim grudima; na drugom mestu su polja lotosa, ili ljiljani, ili izdanci maslina; tamo su "Dame u operi", dok delfini nepokretno plivaju u moru. Ovde je, pre svega, gospodstveni "Peharnik", uspravan i snaan, koji u vitkoj plavoj vazi nosi neku dragocenu pomast; njegovo lice isklesano je

obrazovanjem kao i umetnou; kosa mu se sputa u debeloj pletenici na smea ramena; njegove ui, njegov vrat, njegova ruka i njegov struk blistaju od nakita, a njegova skupocena haljina izvezena je skladnom etvorolisnom arom; on oigledno nije rob, ve neki mladi aristokrata sa gordom privilegijom da slui kralja. Samo civilizacija koja ve dugo poznaje red i bogatstvo, dokolicu i ukus, moe da zahteva ili da kreira takav luksuz i takav ornament. /IV/ PAD KNOSOSA Kada gledajui unazad traimo poreklo ove sjajne kulture, poinjemo da se kolebamo izmeu Azije i Egipta. Sa jedne strane, po jeziku, rasi i religiji Kriani izgledaju srodni indoevropskim narodima iz Male Azije; i tamo su za pisanje koriene glinene ploice, a standardna mera bio je ekel; tamo, u Kariji, bio je kult Zevsa Labrandeusa, tj. Zevsa Dvosekle Sekire (/labrys/); tamo su se ljudi klanjali stubu, biku i golubu; tamo, u Frigiji, bila je velika Kibela, toliko nalik na majku boginju na Kritu da su Grci ovu poslednju zvali Reja Kibela i smatrali dva boanstva kao jedno. A ipak, u svakom dobu, na Kritu obiluju znaci egipatskog uticaja. Dve kulture su na poetku toliko sline da neki uenjaci pretpostavljaju da je u tekim danima Menesa na Krit stigao talas egipatske emigracije. Kamene vaze Mohlosa i bakarno oruje iz Ranog Minosa /I/ upadljivo su slini onima koji su naeni u protodinastikim grobnicama; dvosekla sekira pojavljuje se kao amajlija u Egiptu, pa ak i "Svetenik Dvosekle Sekire"; tegovi i mere, mada po vrednosti azijski, po obliku su egipatski; metode koriene u rezbarskoj umetnosti, fajansu i slikarstvu toliko su u ovim dvema zemljama sline, da je Spengler reducirao kritsku civilizaciju samo na jednu granu egipatske civilizacije. Mi ga u tome neemo slediti,

jer u naem traenju kontinuiteta civilizacije nee valjati da se odreknemo individualnosti delova. Krianska svojstvenost je nesumnjiva; ni jedan narod u starom veku nema upravo taj ton prefinjene uglaenosti, ovu koncentrisanu eleganciju u ivotu i umetnosti. Neka nam bude dozvoljeno da verujemo da je kritska kultura po rasnom poreklu bila azijska, u mnogim od svojih umetnosti egipatska; u sutini i ukupnosti ona je ostala jedinstvena. Moda je pripadala kompleksnoj civilizaciji zajednikoj celom istonom Mediteranu, u kojoj je svaki narod od iroko rasprostranjene neolitske kulture kao roditelja svih njih nasledio srodne umetnosti, verovanja i obiaje. Od ove zajednike civilizacije Krit je pozajmio u svojoj mladosti, a doprineo joj u svojoj zrelosti. NJegova vladavina stvorila je poredak na ostrvima, a njegovi su trgovci nali ulaza u svaku luku. Onda su njegove robe i njegove umetnosti prodrle na Kiklade, preplavile Kipar, stigle do Karije i Palestine, krenule na sever kroz Malu Aziju i njena ostrva do Troje, a na zapadu, kroz Italiju i Siciliju stigle do panije, prodrle preko kopnenog dela Grke ak do Tesalije i kroz Mikenu i Tirint prele u naslee Grke. U istoriji civilizacije Krit je bio prva karika u evropskom lancu. Mi ne znamo koji je put od mnogih puteva propadanja Krit odabrao; moda je krenuo po svima. NJegove nekad slavne ume empresa i kedrova su nestale; danas su dve treine ostrva kamenita pusto, nesposobna da zadri zimske kie. Moda je i ovde, kao kod veine kultura u propadanju, kontrola stanovnitva otila predaleko i reprodukcija preputena propustu. Moda je sa poveanjem bogatstava i luksuza traenje fizikih zadovoljstava iscedilo vitalnost rase i oslabilo njenu volju da ivi ili da se brani; narod se raa stoiki, a umire epikurejski. Moda je kolaps Egipta posle smrti Ehnatona poremetio kritsko-egipatsku trgovinu i umanjio bogatstva minoskih

kraljeva. Krit nije imao velikih unutranjih resursa; njegov prosperitet zahtevao je trgovinsku razmenu i trita za njegove proizvode; kao i moderna Engleska postao je opasno zavisan od kontrole nad morima. Moda su interni ratovi desetkovali muko stanovnitvo na ostrvu i ostavili ga razjedinjenim pred napadima sa strane. Moda je zemljotres pretvorio palate u ruevine ili se neka estoka revolucija za godinu dana terora osvetila za akumuliranu vekovnu opresiju. Oko 1450. palata Festosa ponovo je razorena, u Hagija Trijadi palata je spaljena, kue bogatih graana Tilisosa su nestale. Tokom sledeih pedeset godina Knosos je izgleda doiveo zenit svog bogatstva i stekao neospornu nadmo po celom Egeju. Onda je, oko 1400, i sama palata u Knososu nestala u plamenu. Svuda po ruevinama Evans je naao znake nekontrolisane vatre -ugljenisane grede i stubove, pocrnele zidove i glinene tablice otvrdle pred zubom vremena na visokoj temperaturi poara. Kad bi arheoloka hronologija dozvolila odlaganje ovog velikog poara do negde oko 1250, onda bi se tragedija mogla protumaiti kao dogaaj u okviru Ahajskog osvajanja Egeja koje je prethodilo opsadi Troje. Destrukcija je bila tako temeljna, a metal tako temeljno uklonjen ak i iz soba prekrivenih i zatienih ruevinama, da mnogi od istraivaa sumnjaju pre u invaziju, nego u zemljotres. U svakom sluaju, katastrofa je dola iznenada; u radionicama umetnika i zanatlija sve pokazuje da su njihove aktivnosti, kada je smrt stigla, bile u punom zamahu. Negde u isto vreme Gurnija, Sira, Zakro i Palaikastro sravnjeni su sa zemljom. Ne smemo zamiljati da je kritska civilizacija nestala preko noi. Palate su graene nanovo, ali skromnije, i kritski su proizvodi jo generaciju ili dve nastavili da dominiraju egejskom umetnou. Oko sredine trinaestog veka konano nailazimo na jednu specifino kritsku

linost - na onog kralja Minosa o kome je grka tradicija ispriala toliko zastraujuih pria. NJegove neveste su bile uznemirene velikim brojem guja i korpiona u njegovom semenu; ali na neki tajni nain njegova ena Pasifaja ih je izbegla i bezbedno mu rodila mnogo dece, meu njima Fedru (enu Tezeja i ljubavnicu Hipolita) i plavokosu Arijadnu. Poto je Minos uvredio Posejdona, bog je u Pasifaji probudio ludaku strast prema boanskom biku. Dedal ju je saaljevao i uz pomo njegovog lukavstva ona je zaela stranog Minotaura. Minos je ivotinju zatvorio u Lavirint koji je Dedal izgradio po njegovoj naredbi, ali ga je povremeno umirivao ljudskom rtvom. Prijatnija je, ak i u svojoj tragediji, legenda o Dedalu, jer otvara jedan od najsjajnijih epova ljudske istorije. Grka pria prikazala ga je kao atinskog Leonarda koji je, u trenutku ljutnje, ljubomoran na njegovu vetinu, ubio svog neaka i bio prognan iz Grke za uvek. Naao je utoite na Minosovom dvoru, impresionirao kralja svojim mehanikim izumima i novinama i postao njegov glavni umetnik i inenjer. Bio je veliki skulptor i legenda je iskoristila njegovo ime da personifikuje postepeni prelazak kipova od krutih, mrtvih figura u ive portrete moguih ljudi; stvorenja koja je napravio, kau, bila su toliko nalik na iva bia da su, ako ne bi bila okovima vezana za svoje postolje, ustajala i odlazila. Ali kada je saznao za Dedalovu popustljivost prema Pasifajinim ljubavnim avanturama Minos je bio ozlojeen i zatvorio je njega i njegovog sina Ikara u zamrenu mreu Lavirinta. Dedal je za sebe i Ikara nainio krila i uz njihovu pomo preskoili su zidove i vinuli se nad Mediteran. Pauzanija, otac svih "Bedekera", pripisuje Dedalu nekoliko kipova, veinom od drveta, i mermerni rejef Arijadne koja igra, koji su svi postojali u drugom veku nae ere. Grci nisu nikada sumnjali u realnost

Dedala i iskustvo limana opominje nas da budemo skeptini ak i u naem skepticizmu. Stare tradicije imaju neki nain da ih jedna generacija uenjaka lako odbacuje, a sledea sa mukom potvruje. Ikar je, ne sluajui oev savet, leteo suvie blizu sunca; vrui zraci istopili su vosak na njegovim krilima i on je nestao u moru, stvorivi moralnu pouku i ukrasivi jednu legendu. Dedal je skamenjena srca odleteo do Sicilije i donevi na njega industrijsku i umetniku kulturu Krita podstakao na ovom ostrvu civilizaciju. Jo traginija je pria o Tezeju i Arijadni. Minos, pobednik u ratu protiv mlade Atine, iznuivao je od tog grada svake devete godine danak od sedam devojaka i sedam mladia, koje e poderati Minotaur. Kada je trei put dolo do ovog nacionalnog ponienja lepi Tezej - uz nevoljni pristanak njegovog oca kralja Egeja izabrao je sebe kao jednog od sedam mladia, jer je bio reen da ubije Minotaura i tom ponovnom rtvovanju uini kraj. Arijadna se saalila na princa iz Atine, zavolela ga, dala mu magini ma i nauila ga jednostavnom triku odmotavanja konca sa ruke dok prodire u Lavirint. Tezej je ubio Minotaura, sledio konac natrag do Arijadne i poveo je prilikom bekstva sa Krita sa sobom. Na ostrvu Naksosu oenio se njome kako je obeao, ali dok je ona spavala, on i njegovi drugovi izdajniki su otplovili. Atinjani su sve ovo smatrali istorijom. Vekovima su uvali i stalno popravljali brod na kome je Tezej otplovio na Krit, i koristili ga kao sveti brod kojim su svake godine slali svoje predstavnike na sveanost Apolona na Delosu. Sa Arijadnom i Minosom Krit nestaje iz istorije sve do Likurgovog dolaska na ostrvo, verovatno u sedmom veku. Ima indikacija da su do njega stigli Ahajci prilikom svojih dugih pljakakih pohoda na Grku u etrnaestom i trinaestom veku, a dorski osvajai naselili su se tamo pri kraju drugog milenijuma pre Hrista. Ovde su, govorili

su mnogi Kriani i neki Grci, Likurg, a u manjoj meri i Solon, nali model za svoje zakone. Na Kritu kao u Sparti, kad je ostrvo dolo pod Dorsku vlast, vladajua klasa vodila je ivot bar spoljne jednostavnosti i uzdranosti; deaci su odgajani vojniki, a odrasli mukarci jeli su zajedno u javnim kantinama; dravom je vladao senat stareina, a njom je upravljalo deset /kosmoi/-ja, ili ureivaa, koji odgovaraju /ephor/-ima u Sparti i /archon/-ima u Atini. Teko je rei da li je Krit uio Spartu ili Sparta Krit; moda su obe drave bile paralelni rezultat slinih uslova - nesigurni ivot strane vojne aristokratije usred domaeg i neprijateljski raspoloenog stanovnitva kmetova. Relativno prosvetljena zbirka zakona Gortine, otkrivena na zidovima tog kritskog grada 1884. godine n.e, oigledno pripada ranom petom veku; u nekoj ranijoj formi mogla je da utie na zakonodavce u Grkoj. U estom veku Talet sa Krita poduavao je horsku muziku u Sparti, a kritski skulptori Dipoinos i Skilis poduavali su umetnike Argosa i Sikiona. Stara civilizacija praznila se kroz stotinu kanala u novu. Poglavlje /II/ PRE AGAMEMNONA /I/ LIMAN Godine 1822. u Nemakoj je roen deak koji e mukotrpni rad arheologije pretvoriti u jednu od romansi veka. NJegov otac strasno je voleo istoriju antikog doba i odgajao ga je na Homerovim priama o opsadi Troje i Odisejevim lutanjima. "Sa velikim bolom saznao sam od njega da je Troja bila tako potpuno razorena da je nestala ne ostavivi o

svom postojanju ni traga." Kada je imao osam godina, posle zrelog razmiljanja, Hajnrih liman je objavio svoju odluku da e ivot posvetiti ponovnom otkrivanju izgubljenog grada. Sa deset godina pokazao je ocu latinski esej o Trojanskom ratu. Godine 1836. napustio je kolu koja je nudila obrazovanje suvie skupo za sredstva koja je imao i postao pomonik u trgovini meovitom robom. Godine 1841. ukrcao se u Hamburgu kao "mali" na brod koji je plovio u Junu Ameriku. Posle dvanaest dana na puini brod je potonuo; posada je u malom amcu bacana ovamoonamo punih devet sati i konano izbaena plimom na obalu Holandije. Hajnrih je postao inovnik i zaraivao sto pedeset dolara godinje; polovinu sume troio je na knjige, a iveo je od druge polovine i od svojih snova. NJegova inteligencija i marljivost dale su odgovarajue rezultate;$6$ kada je imao dvadeset pet godina bio je samostalni trgovac sa poslovnim interesima na tri kontinenta; u trideset estoj godini smatrao je da ima dovoljno para, povukao se iz trgovine i posvetio sve svoje vreme arheologiji. "Usred poslovnih aktivnosti nisam nikada zaboravio na Troju, kao ni na sporazum sa svojim ocem da u je iskopati." Na svojim putovanjima kao trgovac uobiajio je da naui jezik svake zemlje sa kojom trguje i da na tom jeziku pie tekue stranice svog dnevnika. Ovom metodom nauio je engleski, francuski, holandski, panski, portugalski, italijanski, ruski, vedski, poljski i arapski. Sada je otiao u Grku, prouavao jezik kao ivi govor i uskoro bio u stanju da stari i moderni grki ita teno kao nemaki. Od sada, izjavio je, "bie mi nemogue da ivim ma gde osim na klasinom tlu". Poto je njegova ena Ruskinja odbila da napusti Rusiju, on je oglasom objavio da trai enu Grkinju, dao precizne specifikacije za to mesto i u svojoj etrdeset sedmoj godini, meu fotografijama koje je primio, izabrao je devetnaestogodinju mladu. Oenio se sa njom skoro na prvi pogled i to nehotice na stari nain,

kupovanjem: njeni roditelji traili su od njega cenu srazmernu sa njihovom predstavom o njegovom bogatstvu. Kada mu je nova ena rodila decu pristao je da ih krsti, mada nerado, ali je ceremoniji dao sveani ton tako to je poloio primerak "Ilijade" na njihovu glavu i naglas proitao stotinu heksametara. Decu je nazvao Andromaha i Agamemnon, svoje sluge zvao je Telamon i Pelops, a svoj dom u Atini nazvao Belerofont. On je bio otac lud za Homerom. Godine 1870. otiao je u Troadu u severozapadnom uglu Male Azije i odluio da, protivno miljenju svih tadanjih uenjaka, Prijamova Troja lei pokopana pod bregom zvanim Hisarlik. Posle godinu dana pregovora obezbedio je dozvolu turske vlade da istrai ovaj lokalitet; angaovao je osamdeset radnika i dao se na posao. NJegova ena, koja ga je volela zbog njegovih ekscentrinosti, uestvovala je sa njim u tekim radovima otkopavanja od zore do mraka. Tokom cele zime snani ledeni severac punio im je oi zaslepljujuom prainom i ulazio takvom estinom kroz pukotine njihove krhke kolibe da uvee nije mogla da gori nikakva lampa. Uprkos vatre na ognjitu voda se skoro svake noi zamrzavala. "Nismo imali nita to bi nas grejalo osim naeg entuzijazma za veliko delo otkrivanja Troje." Prola je godina dana pre nego to su nagraeni. A onda je, udarac po udarac, pijuk radnika otkrio veliki sud od bakra koji je, kada su ga otvorili, otkrio zapanjujue blago od oko devet hiljada predmeta u srebru i zlatu. Oprezni liman sakrio je nalaz u al svoje ene, pustio radnike na neoekivani odmor, pohitao u svoju kolibu, zakljuao vrata, rairio dragocenosti po stolu, povezao zaneseno svaki od njih sa nekim odlomkom u Homerovom delu, ukrasio svoju enu antikom dijademom i poslao poruke svojim prijateljima u Evropi da je otkopao "Prijamovo blago". Niko mu nije hteo verovati; neki kritiari optuili su ga da je sam stavio predmete tamo gde ih je naao; a

istovremeno ga je Visoka Porta tuila za odnoenje zlata sa turskog tla. Ali na lokalitet su doli uenjaci kao Virhov, Derpfeld i Birnuf, proverili limanove izvetaje i nastavili rad sa njim sve dok nije otkrivena jedna pokopana Troja za drugom, a problem vie nije bio u tome da li je Troja postojala, ve koja je od devet iskopanih Troja bila Ilios iz "Ilijade". Godine 1876. liman je reio da potvrdi ep iz drugog pravca da pokae da je i Agamemnon bio stvaran. Voen Pausanijevim klasinim opisom Grke,$7$ iskopao je u Mikeni, na istonom Peloponezu, trideset etiri okomita rova. Turski slubenici prekinuli su njegove radove zahtevajui pola materijala koji je naao u Troji. Ne elei da dragoceno "Prijamovo blago" lei nevieno u Turskoj, liman je predmete potajno poslao Dravnom muzeju u Berlinu, Porti platio petostruko viu ottetu od one koju su mu traili i nastavio sa iskopavanjem u Mikeni. Ponovo je nagraen; i kada je video kako mu radnici iznose skelete, grnariju, nakit i zlatne maske, telegrafisao je radosno kralju Grke da je otkrio grobnice Atreja i Agamemnona. Godine 1884. preao je u Tirint i, ponovo voen Pausanijem, otkopao veliku palatu i kiklopske zidove koje je opisao Homer. Retko da je neki ovek toliko uinio za arheologiju. On je u svojim vrlinama imao i mane, jer ga je entuzijazam terao u nesmotrenu urbu, kojom je unitio ili pobrkao mnoge iskopane predmete da bi to bre stigao do traenog cilja; a epovi koji su inspirisali njegove radove naveli su ga na pogreno miljenje da je u Troji otkrio Prijamovo blago, a u Mikeni grobnicu Agamemnona. Svet uenjaka sumnjao je u njegove izvetaje i muzeji u Engleskoj, Rusiji i Francuskoj dugo su odbijali da iskopine koje je naao prihvate kao originalne. On se teio visokim miljenjem o samom sebi i nastavio hrabro da kopa sve dok ga bolest nije oborila. U svojim poslednjim danima kolebao se da li da se moli

hrianskom Bogu ili Zevsu klasine Grke. "Agamemnonu limanu, najdraem od sinova, pozdrav!" pie. "Vrlo mi je drago to e studirati Plutarha i to si zavrio Ksenofonta... Molim se Zevsu Ocu i Palada Atini da ti podare stotinu sretnih roendana u zdravlju i srei." Umro je 1890, istroen klimatskim uslovima, neprijateljstvom naunika i neprekidnom groznicom svoga sna. Kao Kolumbo, otkrio je svet udniji od onoga koji je traio. Onaj nakit bio je mnogo vekova stariji od Prijama i Hekabe; ovi grobovi nisu bili grobnice Atride, ve ruevine jedne Egejske civilizacije, na kopnu Grke, stare koliko i Minos na Kritu. I ne znajui, liman je dokazao Horacijev uveni stih - /vixerunt fortes ante Agamemnona/ - "mnogo je hrabrih ljudi ivelo pre Agamemnona".$8$ Godina za godinom, dok su Derpfeld i Muler, Tsountas i Stamatakis, Valdstein i Vejs kopali na jo irim prostorima Peloponeza, a drugi istraivali Atiku i ostrva, Eubeju i Beotiju, Fosis i Tesaliju, tle Grke otkrivalo je avetinjske ostatke jedne kulture koja je postojala pre istorije. I ovde su se ljudi uzdigli od varvarstva do civilizacije prelazei sa nomadskog lova do stalnog obraivanja zemljita, zamenom kamenog alata bakrom i bronzom, pogodnostima pisanja i podsticajem trgovine. Civilizacija je uvek starija nego to mislimo; a kojom god ledinom koraali, pod njom su kosti mukaraca i ena koji su isto tako radili i voleli, pisali pesme i pravili divne stvari, ali ija su imena, a i samo njihovo postojanje izgubljeni u nemarnom toku vremena. /II/ U PALATAMA KRALJEVA Na dugakom niskom breuljku istono od Argosa i na milju severno od mora, stajala je u etrnaestom veku pre nae ere tvrava-palata Tirinta. Danas do njenih ruevina stiemo prijatnom vonjom iz Argosa ili Nauplije i nalazimo ih

poluizgubljene u mirnim poljima pod kukuruzom i penicom. Onda, posle kratkog penjanja po preistorijskim kamenim stepenicama, putnik nailazi na kiklopske zidove izgraene, kae grka tradicija, za agrivskog princa Proteja, dva veka pre Trojanskog rata.$9$ ak i tada je ovaj grad bio star, jer ga je, kae staro predanje, osnovao heroj Tirint, sin Argusa sa stotinu oiju, u prvim poecima sveta. Protej je, nastavlja se pria, dao palatu Perseju, koji je vladao Tirintom sa svojom kraljicom, setnom Andromedom. Zidovi koji su titili tvravu dizali su se od dvadeset pet do pedeset stopa u visinu i bili tako debeli, da su na nekoliko mesta imali prostrane galerije, nadsvoene i luno presvoene sa ogromnim meusobno preklopljenim kamenim ploama. Mnogi kamenovi koji su jo uvek na mestu mere est stopa u duinu sa tri u irinu i dubinu; najmanji od njih, rekao je Pausanija, "mogli su se jedva pomeriti uz pomo para mula". Unutar zidova, iza propileja ili kapije koja je utvrdila stil za mnoge akropolje, lealo je iroko poploano dvorite omeeno kolonadama; a oko njega je, kao u Knososu, bilo pravo arenilo soba okupljenih oko megarona sveane dvorane povrine trinaest stotina kvadratnih stopa, sa plonikom od bojenog cementa i plafonom koga su podupirala etiri stuba koji su okruivali ognjite. Ovde, za razliku od veselog Krita, ustanovljen je trajni princip grke arhitekture odvajanje enskih stambenih prostorija, ili /gynaeceum/-a, od odaja mukaraca. Sobe kralja i kraljice bile su izgraene jedna uz drugu, ali, koliko ostaci pokazuju, bile su potpuno zatvorene za meusobnu komunikaciju. liman je od ove palatezamka naao samo osnovne obrise, baze stubova i delove zida. U podnoju brda bili su ostaci kamenih ili ciglanih kua i mostova i neki fragmenti stare grnarije; tamo se u preistorijskim danima grad Tirint stisnuo radi zatite pod zidinama palate. ivot Grke bronzanog doba

moramo zamisliti kako se nesigurno odvija oko feudalnih tvrava i unutar njih. Deset milja dalje prema severu, moda u etrnaestom veku pre Hrista, Persej je (ako elimo da verujemo Pausaniji) izgradio Mikenu najveu prestonicu preistorijske Grke. I ovde je oko mone tvrave rastao grad od nekoliko sela, sa marljivim stanovnitvom koje su inili seljaci, trgovci, zanatlije i robovi, koji su imali sreu da izmaknu istoriji. est stotina godina kasnije Homer je Mikenu nazvao "dobro izgraenim gradom, sa irokim avenijama i obiljem zlata". Uprkos stotine generacija pljakaa, izvesni delovi ovih takoe kiklopskih zidina opstaju, da bi svedoili o nezapamenoj jeftinoi radne snage i nesigurnosti kraljeva. U jednom uglu zidina nalazi se Lavlja kapija, na kojoj, isklesane na kamenom trouglu iznad masivnog nadvratnika, dve kraljevske zveri, sada oteene i obezglavljene, bezglasno uvaju strau nad veliinom koja je nestala. Na akropolju iza njih su ruevine palate. I ponovo, kao u Tirintu i Knososu, primeujemo odeljenja prestone dvorane, prostorije sa oltarom, skladita, kupatilo i sobe za prijem. Ovde su nekada bili obojeni podovi, natkriveni tremovi sa stubovima, zidovi pod freskama i velianstvena stepenita. Blizu Lavlje kapije, na uskoj povrini okruenoj prstenom uspravnih kamenih ploa, limanovi radnici iskopali su devetnaest skeleta i ostatke toliko bogate, da velikom amateru moemo da oprostimo to je u ovim okomitim jamama video grobnice dece Atreja. Zar nije Pausanija opisao da su kraljevski grobovi "u ruevinama Mikene"? Ovde su bile lobanje mukaraca sa krunama od zlata i zlatne maske na kostima lica; ovde su bile dame od kostiju sa zlatnim dijademama na onom to im je bila glava; ovde su bile obojene vaze, bronzani kazani, jedan srebrni riton, erdani od ilibara i ametista, predmeti od alabastera, slonovae ili fajansa, bogato ukraeni bodei i maevi,

tabla za igru kao ona u Knososu i skoro sve u zlatu peati i prstenje, igle i kope, ae i perle, narukvice i prsni oklopi, toaletne posude, ak i odea izvezena tankim ploicama od zlata. Bio je to sigurno kraljevski nakit, kraljevske kosti. U obronku brda nasuprot akropolja liman i ostali otkrili su devet grobnica potpuno razliitih od onih "podzemnih grobova". Kada napustimo put koji silazi iz citadele ulazimo sa desne strane u hodnik obloen zidovima od velikog, dobro isklesanog kamenja. Na kraju je jednostavni portal, nekada ukraen vitkim cilindrinim stubovima od zelenog mermera, sada u Britanskom muzeju; iznad njega je jednostavni nadvratnik od dva kamena, jedan od njih dostie trideset stopa i tei 113 tona. Unutra, putnik se nalazi ispod svoda, ili /tholos/-a, visine pedeset stopa i isto toliko irokog; zidovi su graeni od iseenih blokova ojaanih dekorativnim bronzanim rozetama; svaki sloj kamenja preklapa se preko onog ispod njega sve dok najgornji sloj ne zatvori vrh. Ova udna graevina, mislio je liman, bila je grob Agamemnona, a manji /tholos/ pored njega, koji je otkrila njegova ena, nekad je opisivan kao grobnica Klitemnestre. Sve grobnice tipa "konice" u Mikeni naene su prazne; lopovi su pretekli arheologe za nekoliko vekova. Ove sumorne ruevine su ostaci jedne civilizacije stare u odnosu na Perikla kao to je Karlo Veliki u odnosu na nas. Dananje je miljenje da podzemni grobovi datiraju iz negde oko 1600. godine pre nae ere (oko etiri stotine godina pre Agamemnovog doba prema tradiciji), a grobnicekonice oko 1450; ali preistorijska hronologija nije precizna. Ne znamo kako je ova civilizacija poela, niti kakav je to bio narod koji je izgradio gradove ne samo u Mikeni i Tirintu, ve i u Sparti, Amikli, Egini, Eleusini, Keroneji, Orhomenosu i Delfima. Verovatno je, kao veina naroda, bio ve kompleksan u pogledu porekla i

naslea; Grka je pre Dorske invazije (1100. godine p.n.e.) bila tako raznolika po krvi kao Engleska pre Normanskog osvajanja. Koliko moemo da nagaamo, Mikenci su bili srodni sa Frigijcima i Karijanima iz Male Azije i sa Minojcima sa Krita. Lavovi iz Mikene imaju mesopotamski lik; ovaj stari motiv verovatno je u Grku stigao preko Asirije i Frigije. Grka tradicija nazivala je Mikence "Pelazgi" (verovatno sa znaenjem LJudi mora /pelagos/) i pretstavljala ih je kako se sputaju iz Trakije i Tesalije u Atiku i na Peloponez u prolosti toliko dalekoj da su ih Grci nazivali /autochthonoi/ aboridini. Herodot je ovo prihvatio i bogovima sa Olimpa pripisao pelazgiko poreklo, ali on "nije mogao da kae ni sa kakvom izvesnou kakav je bio jezik Pelazga". To ne moemo ni mi. Nema sumnje da su ovi /autochthonoi/ i sami bili kasne pridolice u zemlju koja je bila obraivanja jo od neolitskih vremena; aboridina nema. I oni su doli na red da budu pregaeni; jer u kasnijim godinama mikenske istorije, oko 1600. godine, nalazimo mnogo indikacija o kulturno-komercijalnom, ako ne vojnopolitikom osvajanju Peloponeza od strane proizvoda ili emigranata sa Krita. Palate u Tirintu i Mikeni, osim /gynaeceum/-a, bile su projektovane i ukraene na minoski nain; kritske vaze i stil stigli su u Eginu, Kalsis i Tebu; mikenske dame i boginje usvojile su oaravajuu modu sa Krita, a umetnost otkrivena u kasnijim podzemnim grobovima nepogreivo je minoska. Oigledno da je ovaj stimuliui kontakt sa viom kulturom bio ono to je Mikenu uzdiglo do vrhunca njene civilizacije. /III/ MIKENSKA CIVILIZACIJA Ostaci ove kulture suvie su fragmentarni da bi nam dali sliku toliko jasnu kao to je ona koju dobijamo iz ruevina

Krita ili poezije Homera. ivot na kopnu bio je malo blii fazi lovakog drutva nego onaj na Kritu. Kosti jelena, divljih veprova, koza, ovaca, zeeva, volova i svinja u mikenskim ostacima da ne pominjemo riblje kosti i morske ljuskare ukazuju na ve homerovski apetit nepovoljan po kritski struk. Ponegde ostaci otkrivaju udnu istovremenost "starih" i "modernih" navika opsidijanski iljci strela lee pored upljeg bronzanog svrdla, koje se oigledno koristilo za pravljenje rupa za klinove u kamenju. Industrijske delatnosti bile su manje napredne nego na Kritu; na kopnu nema znakova industrijskih centara kao to je bila Gurnija. Trgovina se razvijala sporo, jer je na moru bilo opasnih gusara, ukljuujui Mikence; kraljevi Mikene i Tirinta davali su da kritski umetnici na njihovim vazama i prstenju ugraviraju ponosni zapis o njihovim uspesima u gusarenju. Da bi se zatitili od drugih gusara, gradili su svoje gradove u unutranjosti zemlje, dovoljno daleko od mora da bi se sauvali od iznenadnog napada, a dovoljno blizu da bi mogli odmah pobei na svoje brodove. Smeteni na putu od Argolskog zaliva ka Korintskoj prevlaci, Tirint i Mikena bili su pogodno locirani da pljakaju trgovce svojim feudalnim nametima, a povremeno bi kretali i na gusarske pohode. Videvi kako se Krit obogatio redovnom trgovinom, Mikena je shvatila da gusarstvo kao i njegov civilizovani potomak, carinske dabine moe da ugui trgovinu i internacionalizuje siromatvo; i ona se reformisala i omoguila da se gusarstvo pretopi u trgovinu. Do 1400. godine njena trgovaka flota bila je dovoljno snana da se suprotstavi pomorskoj snazi Krita; odbijala je da svoju robu namenjenu Africi transportuje preko ostrva, ve ju je slala direktno u Egipat; verovatno da je to bio uzrok, ili rezultat nekog rata, koji se okonao razaranjem kritskih tvrava. Bogatstvo koje je nastalo od ove trgovine nije pratila neka

odgovarajua kultura koja bi bila zapaena iz ostataka. Grka tradicija pripisivala je Pelazgima da su nauili alfabet od fenianskih trgovaca. U Tirintu i Tebi naeni su neki upovi sa neitljivim znacima, ali nisu otkrivene nikakve glinene ploice, niti natpisi ili dokumenti; verovatno je Mikena, kada je odluila da bude pismena, koristila materijal za pisanje koji je bio kratkog veka, kao to su u svom krajnjem periodu uinili i Kriani; i nije sauvano nita. Mikenci su u umetnosti sledili kritske modele i to tako verno da ih arheologija sumnjii da su svoje glavne umetnike uvezli sa Krita. Ali kada je kritska umetnost doivela pad, na kopnu je snano procvetalo slikarstvo. Dekorativne are na obrubima i vencima su prvorazredne i opstaju u klasinoj Grkoj i dalje, dok ouvane freske ukazuju na snani oseaj za pokret ivota. "Dame u loi" su uvaene udovice, koje bi mogle da ukrase svaku dananju opersku promenadu sa svojom potpuno modernom frizurom i toaletama; one su punije ivotom od ukoeno samosvesnih "Dama u koiji", koje su izale na popodnevnu vonju po parku. Jo bolji je "Lov na divljeg vepra", freska iz Tirinta: vepar i cvee su neuverljivo konvencionalni, neverovatno ruiasti lovaki psi nagreni su stilizovanim pegama u grimizu, crnom ili plavom, a stranji deo vepra, koji je u divljem trku, postepeno se suava u neto to lii na neku devojku u visokim potpeticama koja pada iz svoje odaje u palati; ipak, hajka je stvarna, vepar u oajanju, psi u brzom letu kroz vazduh, a ovek, najsentimentalnija i najstranija od svih divljih zveri, stoji spreman sa svojim ubilakim kopljem. Po takvim uzorcima moemo da pretpostavimo kakav je bio aktivni i fiziki ivot Mikenaca, otmena lepota njihovih ena, ivo ukraavanje njihovih palata. Najvii domet umetnosti Mikene bio je u metalu. U tome je kopneni deo bio jednak sa Kritom, a usuivao se da koristi i svoje vlastite forme i ukrase. Ako liman nije naao

ba Agamemnonove kosti, on je naao njihovu teinu u srebru i zlatu: razne vrste nakita, u rasipnikim koliinama; ukrasne kope dostojne svakog kralja; intalje oivljene sa scenama lova, rata ili gusarenja; i glavu krave u sjajnom srebru, sa rogovima i eonom rozetom od zlata u svakom trenutku oekujete da ujete njeno alosno mukanje u emu je liman, nikad u nedoumici u pogledu objanjenja, naao poreklo imena Mikena (/Mkenai/). Najfiniji meu tim metalnim nalazima iz Tirinsa i Mikene su dva bronzana bodea sa intarzijama od elektronskog i poliranog zlata, i elegantno izgraviranih divljim makama koje jure patke i lavovima koji progone leoparde ili se bore sa ljudima. Najneobinije od svih ostataka su zlatne maske, koje su oigledno bile stavljane preko lica mrtvih osoba kraljevskog porekla. Jedna maska izgleda upravo kao lice make; meutim, galantni liman ju je pripisao ne Klitemnestri, ve Agamemnonu. Neosporna remekdela mikenske umetnosti nisu naena ni u Tirintu ni u Mikeni, ve u jednoj grobnici u Vafiju, blizu Sparte, gde se nekada jedan manje znaajni princ nekada takmiio sa sjajem kraljeva na severu. Ovde, pored drugog bogatstva u nakitu, bila su dva tanka pehara od iskovanog zlata, jednostavno oblikovana, a ipak obraena divnim strpljenjem svake velike umetnosti. Ta zanatska vetina toliko lii na ono najbolje iz Minosa, da je veina istraivaa sklona da ove pehare pripie nekim kritskom eliniju; ali bilo bi teta liiti mikensku kulturu njenih najsavrenijih spomenika. Tema hvatanje u zamku i kroenje bika je izgleda karakteristino kritska; no, ipak, uestanost kojom su takve scene ugravirane na mikensko prstenje i peate ili naslikane na zidovima palata pokazuje da je borba sa bikovima bila isto tako popularna na kopnu kao i na ostrvu. Na jednom od pehara bik je uhvaen u mreu od jakog konopca; njegova usta su razjapljena, a nozdrve bez daha od besa i umora dok se bori da

se oslobodi, a sve vie se upetljava; dok na drugoj strani jedan drugi bik u galopu bei u panici, a trei napada na kravara koji ga hrabro hvata za rogove. Na drugom peharu uhvaeni bik se odvodi; kada okrenemo posudu na drugu stranu vidimo ga ve pomirenog sa ogranienjima civilizacije i zauzetog, kako to Evans kae, "ljubavnikim razgovorom" sa jednom kravom. Proi e jo mnogo vekova pre nego to e se u Grkoj ponovo pojaviti ovako vet rad. Samog Mikenca, kao i najvei deo njegove umetnosti, nalazimo u grobnicama; jer on je zatvarao i sahranjivao svoje pokojnike u neudobnim upovima i retko ih kremirao, kao to e to initi u Herojskom Dobu. Oigledno je verovao u budui ivot, jer su u grobove stavljani mnogi upotrebni predmeti kao i dragocenosti. U ostalim pogledima mikenska religija, onoliko koliko nam se otkriva, daje sve dokaze o kritskom poreklu ili srodstvu. Ovde su, kao i na Kritu, dvosekla sekira, sveti stub, sveti golub i kult majke boginje povezane sa mladim mukim boanstvom, verovatno njenim sinom; i ovde se ponovo javljaju pratea boanstva u obliku zmija. Kroz sve transformacije religije koje su nam poznate u Grkoj, ostala je majka boginja. Posle kritske Reje dola je Demetra, grka /Mater Dolorosa/; posle Demetre, Devianska Majka Boja. Danas, stojei na ruevinama Mikene, vidimo u malom selu ispod nje skromnu hriansku crkvu. Veliina je prola; jednostavnost i uteha ostaju. Civilizacije dolaze i odlaze; one osvajaju zemlju i raspadaju se u prah, ali vera nadivljava svako pustoenje. Posle pada Knososa Mikena je prosperirala kao nikada ranije; rastue bogatstvo "Dinastije podzemnih grobova" podiglo je velike palate na breuljcima Mikene i Tirinta. Mikenska umetnost poprimila je svojstveni karakter i osvojila trita Egeja. Trgovina prineva sa kopna stigla je na istoku do Kipra i Sirije, na jugu preko Kiklada do Egipta, na zapadu kroz Italiju do panije, prema severu kroz Beotiju i Tesaliju do Dunava; bila je zaustavljena samo

u Troji. Kao to je Rim apsorbovao i rairio civilizaciju Helade, tako je Mikena, osvojena kulturom umirueg Krita, proirila mikensku fazu ove kulture kroz sav svet Mediterana. /IV/ TROJA Po Egeju, izmeu grkog kopna i Krita posuto je 220 ostrva, koja prave krug oko Delosa i zato se zovu Kikladi. Veina ih je krevita i neplodna, to su verovatno planinski ostaci zemlje, polu utopljene u more; ali neka su bila dovoljno bogata mermerom ili metalom da budu angaovana u aktivnostima i civilizovana, kako to u svetu biva, mnogo pre nego to se na vidiku pojavljuje istorija Grke. Godine 1896. Atinska Britanska kola vrila je iskopavanja na tlu Melosa u Filakopiju i nala alat, oruje i grnariju upadljivo srodnu, vek po vek, sa Minoskom; a slino istraivanje na drugim ostrvima stvorilo je preistorijsku sliku Kiklada koja se slae po vremenu i karakteru, mada se nikada nije mogla po umetnikom savrenstvu uporediti sa bioskopom (gr. /bios/ ivot, /skopion/ posmatrati, prim. prev.) Krita. Kikladi su u pogledu zemlje bili skueni, sa ukupno manje od hiljadu kvadratnih milja povrine, i pokazali su, kao i klasina Grka, da nisu sposobni da se ujedine pod jednu politiku vlast. Negde oko sedamnaestog veka pre nae ere mala ostrva potpala su pod kritsku dominaciju to se vladavine i umetnosti tie, a ponegde ak i jezika i pisma. Zatim, u finalnom periodu (1400-1200), uvoz sa Krita je otpao i ostrva su poela da grnariju i stil sve vie da usvajaju od Mikene. Kreui na istok do Sporada (Rasutih Ostrva), nalazimo na Rodosu jo jednu preistorijsku kulturu jednostavnijeg Egejskog tipa. Na Kipru su bogata nalazita bakra, koja su ostrvu dala i ime, donela odreeno bogatstvo tokom Bronzanog doba (3400-1200), ali njegovi grnarski

proizvodi$10$ ostali su primitivni i neodreeni sve do pojave kritskog uticaja. NJegovo stanovnitvo, preteno azijatsko, koristilo je silabiko pismo srodno minoskom i klanjalo se boginji koja je oigledno potekla od semitske Itar, kojoj je bilo sueno da postane grka Afrodita. Posle 1600. metalna industrija ostrva brzo se razvija; rudnici, u posedu kraljevske vlade, izvozili su bakar u Egipat, na Krit i u Grku: kovnica u Enkomi pravila je uvene bodee, a grnari su prodavali svoje okrugle posude od Egipta do Troje. ume su seene da bi se dobila rezana graa i "empres" sa Kipra poeo je da konkurie libanskim kedrovima. U trinaestom veku mikenski kolonisti osnovali su kolonije koje e postati grki gradovi Pafos, posveen Afroditi, i Sitija, mesto roenja stoika Zenona, i kiparska Salamina, gde je Solon u svojim lutanjima zastao, da bi haos zamenio zakonom. Sa Kipra mikenska trgovina i uticaj preli su u Siriju i Kariju i odande su se, uz pomo drugih sredstava, kretali uz obale i po ostrvima Azije sve dok nisu stigli do Troje. Tamo, na breuljku na tri milje od mora, liman i Derpfeld nali su devet gradova, od kojih je svaki izgraen na temeljima prethodnog, kao da je Troja imala devet ivota. (1) U najniem sloju bili su ostaci neolitskog sela koje je dosezalo do 3000. godine pre nae ere. Ovde su naeni zidovi od neobraenog kamena, spojeni blatom; glineni kolutii za vreteno, parii obraene slonovae, alat od opsidijana i komadi rukom polirane crne grnarije. (2) Iznad toga leale su ruevine Drugog Grada, za koji je liman verovao da je bila Homerova Troja. Zidine koje su ga okruivale, kao i one u Tirintu i Mikeni, bile su od kiklopskog kamenja; u odreenim razmacima nalazila su se utvrenja, a na uglovima velike duple kapije, od kojih su dve dobro ouvane. Neke kue odrale su se do visine od etiri stope, njihovi zidovi izgraeni su od cigle i drveta na

osnovi od kamena. Crveno bojena grnarija, raena na toku, ali primitivna, ukazuje na postojanje ovog grada otprilike od 2400. do 1900. godine. Bronza je zamenila kamen za izradu alata i oruja, a nakita ima u obilju; ali statuete su neprivlane i primitivne. Drugi Grad oigledno je unitila vatra; znaci velikog poara su brojni, to je uverilo limana da je to bilo delo Agamemnonovih Grka. (3-5) Iznad "Spaljenog Grada" nalaze se ostaci tri sukcesivna naselja, malih i siromanih i po arheolokom sadraju zanemarljivih. (6) Oko 1600. na istorijskim breuljcima podignut je jo jedan grad. Zbog velike urbe u radu, liman je pomeao predmete ovog sloja sa onima iz drugoga i odbacio esti Grad kao beznaajno "Lidijsko naselje". Ali Derpfeld je, nastavljajui iskopavanja posle limanove smrti i za neko vreme i limanovim novcem, otkrio grad znatno vei od Drugoga, ukraen znaajnim zgradama od obraenog kamena i okruen zidom od trideset stopa, od ijih je etiri kapija ostalo tri. U ruevinama su bile jednobojne vaze finije izrade nego ranije, posude kao "Minijska" roba Orhomenosa i krhotine razlupanog posua toliko slinog onom koje je naeno u Mikeni, da je Derpfeld smatrao da su uvoz iz tog grada i savremeni sa Dinastijom podzemnih grobova (1400-1200). Iz ovih i drugih razloga dananje miljenje identifikuje esti Grad kao Homerovu Troju$11$ i njoj pripisuje "Prijamovo Blago" koje je liman mislio da je naao u Drugom Gradu est narukvica, dva egara, dve dijademe, traku za elo, ezdeset naunica i 8700 drugih komada, sve u zlatu. I esti Grad je, sigurni smo, nestao u vatri ubrzo posle 1200. Grki istoriari su tradicionalno pripisivali pad Troje periodu 1194-1184 pre nae ere.$12$ Ko su bili Trojanci? Jedan egipatski papirus meu saveznicima Hitita u bici kod Kadea (1287) pominje neke "Dardane"; postoji verovatnoa da su to bili preci "Dardenida" koji su u Homerovoj terminologiji isto to i

Trojanci. Verovatno da su ti Dardanci bili balkanskog porekla, da su u esnaestom veku preli Helespont sa srodnim Frigijcima i da su se naselili u donjoj dolini Skamandara.$13$ Meutim, Herodot je identifikovao Trojance sa Teukrijanima, a Teukrijani su, prema Strabonu, bili Kriani koji su se naselili u Troadi, moda posle pada Knososa. I Krit i Troada imali su svetu planinu Idu, "Idu sa mnogo vrela" Homera i Tenisona. Verovatno je region u raznim vremenima bio podloan politikim i etnikim uticajima sa Hititskog zalea. Sve u svemu, iskopavanja ukazuju na civilizaciju delom minosku, delom mikensku, delom azijsku, delom dunavsku. Homer predstavlja Trojance kao da govore isti jezik i da se klanjaju istim bogovima kao Grci; ali kasnija helenska mata vie je volela da misli o Troji kao azijskom gradu, a o uvenoj opsadi kao prvoj znanoj epizodi u beskonanom takmienju izmeu Semita i Arijevaca, Istoka i Zapada. Od rasnog karaktera naroda Troje mnogo znaajniji je bio njen strateki poloaj blizu ulaza u Helespont i u blizini bogatih zemalja oko Crnog mora. Kroz istoriju ovaj uzani prolaz bio je bojno polje carstava; opsada Troje bila je galipoljska avatura iz 1194. godine pre nae ere. Ravnica je bila umereno plodna, a plemeniti metali leali su na istonoj strani zemlje; ali to, samo za sebe, teko da bi objanjavalo bogatstvo Troje i uporne napade Grka. Grad je bio izvanredno postavljen za uzimanje nameta od brodova koji ele da prou kroz Helespont, a u isti mah bio je previe daleko u unutranjosti da bi bio prikladan za napad s mora: moda je to, a ne Jelenino lice, bilo ono to je pokrenulo hiljadu brodova na Ilium. Po verovatnijoj teoriji, juna struja i vetrovi u moreuzu terali su trgovce da istovare svoju robu u Troji i da je transportuju kopnenim putem u unutranjost; od naplate nameta iznuenih za ovu uslugu Troja je mogla da poveava svoje bogatstvo i mo. U svakom sluaju grad je brzo rastao, kao to se moe

prosuditi po razliitom poreklu njegovih ostataka. Iz donjeg Egeja dolazio je bakar, maslinovo ulje, vino i grnarija; od Dunava i iz Trakije dolazila je grnarija, ilibar, konji, i maevi; iz daleke Kine dolazila je takva retkost kao to je ad. Za uzvrat, Troja je donosila iz unutranjosti i izvozila rezanu grau, srebro, zlato i divlje magarce. Smeteni ponosno iza svojih zidina, "Trojanci krotitelji konja" dominirali su Troadom i oporezivali njenu trgovinu na kopnu i moru. Slika koju o Prijamu i njegovom domainstvu dobijamo iz "Ilijade" ima biblijsku veliinu i patrijarhalnu humanost. Kralj upranjava poligamiju, ne iz zabave, ve kao kraljevsku odgovornost da bogato produi svoju kraljevsku lozu; njegovi sinovi su monogami i lepog su ponaanja kao neki Viktorijanci izuzev, naravno, veselog Parisa, koji ima isto toliko morala kao i Alkibijad. Hektor, Helen i Troil su simpatiniji od kolebljivog Agamemnona, izdajnikog Odiseja i hirovitog Ahila; Andromaha i Poliksena su ljupke kao Jelena i Ifigenija; a Hekaba je za nijansu bolja od Klitemnestre. Sve u svemu, Trojanci nam, onako kako su ih predstavili njihovi neprijatelji, izgledaju manje lukavi, vie odani, vea gospoda od Grka koji su ih pobedili. Sami osvajai osetili su ovo kasnije; Homer je imao mnogo lepih rei za Trojance, a Sapfa i Euripid nisu ostavili sumnje o tome kome idu njihove simpatije i divljenje. Bila je teta to su ovi plemeniti Dardanci stajali na putu ekspanzije Grke, koja e na kraju, uprkos mnotvu svojih nedostataka, ovom, kao i svim drugim regionima Mediterana, doneti civilizaciju viu od bilo koje do tada im znane. Poglavlje /III/ HEROJSKO DOBA

/I/ AHAJCI Skromne hititske tablice iz Bogaz Keja iz otprilike 1325. godine pre nae ere govore o "Ahejavama" kao narodu isto tako monom kao Hititi. Jedan egipatski zapis iz oko 1221. godine pre nae ere pominje "Akivae" koji su se pridruili drugim "narodima mora" u Libijskoj invaziji Egipta i opisuje ih kao lutajuu druinu koja se "bori da bi napunila stomak". Kod Homera su Ahajci narod iz june Tesalije koji govori grkim jezikom; a kada su postali najmoniji od svih grkih plemena, Homer njihovo ime esto koristi za sve Grke pod Trojom. Grki istoriari i pesnici klasinog doba zvali su Ahajce, kao Pelazge, autohtonim starosedeocima Grke od pamtiveka; i oni su smatrali da je ahajska kultura opisana kod Homera istovetna sa onom koja je ovde nazvana mikenskom. liman je ovu identifikaciju prihvatio i svet naunika je izvesno vreme bio saglasan sa njegovim stavom. Godine 1901. jedan neuobiajeno ikonoklastini Englez, Ser Vilijam Ridvej, pomutio je ovo sreno pouzdanje istiui da se ahajska civilizacija, mada se na mnogo naina slae sa mikenskom, razlikuje od nje u bitnim pojedinostima. (1) Gvoe je Mikencima praktiki nepoznato; Ahajcima je poznato. (2) Mrtvi se kod Homera kremiraju; u Tirintu i Mikeni oni se sahranjuju, to ukazuje na razliitu koncepciju zagrobnog ivota. (3) Ahajski bogovi su stanovnici Olimpa, a o njima u kulturi Mikene nije naeno ni traga. (4) Ahajci koriste duge maeve, okrugle titove i broeve sa pribadaom; nikakvi predmeti ovakvog oblika ne javljaju se u ostacima iz Mikene. (5) U frizuri i odelu ima znatnih razlika. Ridvej je zakljuio da su Mikenci bili Pelazgi i da su govorili grki; da su Ahajci bili plavokosi "Kelti" ili Srednjeevropljani, koji su se kroz Epir i Tesaliju spustili

od 2000-te pre nae ere pa nadalje, doneli sa sobom oboavanje Zevsa, izvrili invaziju Peloponeza oko 1400te, usvojili grki jezik i mnogo grkih obiaja i uvrstili se kao feudalni poglavari koji vladaju iz svojih tvravapalata potinjenim pelazgijskim stanovnitvom. Teorija mnogo toga razjanjava, ak i ako zahteva znaajne modifikacije. Grka knjievnost nita ne govori o ahajskoj invaziji; i ne bi bilo pametno povezati odbijanje jedne tako jednodune tradicije sa sve veim korienjem gvoa, promenom u nainu sahranjivanja ili promenom frizure, produenjem maa ili zaobljenjem tita, ili pak sa pribadaom. Mnogo je verovatnije da su Ahajci, kao to su pretpostavljali svi klasini pisci, bili grko pleme koje se prirodnim umnoavanjem tokom etrnaestog i trinaestog veka proirilo iz Tesalije na Peloponez, pomealo krv sa tamonjim Pelazgo-Mikencima i oko 1250. godine pre nae ere postalo vladajua klasa. Verovatno su oni dali Pelazgima grki jezik, a ne da su ga od njih primili. U imenima mesta kao to su Korint i Tirint, Parnas i Olimpija,$14$ moda ujemo odjek kritskopelazgo-mikenskog jezika. Na isti nain su, verovatno, Ahajci dodali svoje planinske i nebeske bogove povrh "htonskih" ili podzemnih boanstava ranijeg stanovnitva. to se ostalog tie, nema otre linije razdvajanja izmeu mikenske kulture i ove njene docnije, ahajske faze, na koju nailazimo kod Homera; izgleda da su se dva naina ivota pomeala i stopila u jedan. Polako, sa sve daljim stapanjem, egejska civilizacija je nestala, izgubila se u porazu Troje, a poela je grka civilizacija. /II/ HEROJSKE LEGENDE Legende o Herojskom dobu nagovetavaju poreklo i sudbinu Ahajaca. Ove prie ne bismo smeli ignorisati; jer iako ih oivljava krovoedna mata, one moda sadre vie

istorije nego to pretpostavljamo; a toliko su povezane sa grkom poezijom, dramom i umetnou da bismo ih bez njih teko razumeli.$15$ Hititski natpisi pominju nekog Atarisijasa kao kralja Ahijava u trinaestom veku pre nae ere; on je verovatno Atrej, kralj Ahajaca. U grkoj prii Zevs je otac Tantala, kralja Frigije,$16$ koji je otac Pelopsa, koji je otac Atreja, koji je otac Agamemnona. Pelops, prognan, doao je u Elidu na zapadnom Peloponezu oko 1283. i odluio da se oeni Hipodamijom, erkom Enomaja, kralja Elide. Istoni zabat velikog Zevsovog hrama u Olimpiji jo uvek nam pria priu o njegovoj prosidbi. Kralj je uveo obiaj da prosce svoje keri proveri takmiei se sa njima u trci bojnih kola; ako prosac pobedi, dobie Hipodamiju; ako izgubi, bie pogubljen. Nekoliko prosaca je okualo sreu i izgubilo i trku i ivot. Da bi smanjio rizik, Pelops je podmitio kraljevog koijaa, Mirtila, da ukloni ivije iz kraljevskih bojnih kola i obeao da e, ako plan uspe, sa njim podeliti kraljevstvo. U takmienju koje je usledilo kraljeva kola su se slomila i kralj je poginuo. Pelops se oenio Hipodamijom i vladao Elisom, ali umesto da podeli kraljevstvo sa Mirtilom ovoga bacio u more. Dok je tonuo, Mirtil je na Pelopsa i sve njegove potomke bacio zloslutnu kletvu. Pelopsova erka udala se za Stenulusa, sina Perseja i kralja Argosa; presto je preao na njihovog sina Euristeja, a posle njegove smrti, na negovog strica Atreja. Atrejevi sinovi Agamemnon i Menelaj oenili su se Klitemnestrom odnosno Jelenom, erkama kralja Tindareja iz Lakedemonije; a kada su Atrej i Tindarej umrli, Agamemnon i Menelaj su iz svojih prestonica Mikene, odnosno Sparte, vladali celim istonim Peloponezom. Peloponez, ili Ostrvo Pelopsa, nazvano je tako po njihovom dedi, iji su potomci potpuno zaboravili na Mirtilovu kletvu.

U meuvremenu su i u ostalom delu Grke heroji bili zauzeti, obino sa osnivanjem gradova. U petnaestom veku pre nae ere, glasi grka tradicija, pokvarenost ljudske rase izazvala je Zevsa da je uniti u potopu, iz koga su se samo jedan ovek, Deukalion, i njegova ena Pira, spasili u barki ili kovegu koji se nasukao na planini Parnas. Sva grka plemena i njihovo ujedinjeno ime Heleni poteklo je od Deukalionovog sina Helena. Helen je bio deda Ahaja i Jona, koji su bili rodonaelnici Ahajskih i Jonskih plemena, koja su se posle mnogo lutanja nastanila na Peloponezu i Atici. Uz pomo boginje Atene jedan od Jonovih potomaka, Kekrop, osnovao je (na mestu iji je akropolj ve bio naseljen od strane Pelazga) grad koji je po njoj dobio ime Atina. On je bio taj, glasi pria, koji je Atici dao civilizaciju, instituciju braka, ukinuo krvne rtve i nauio svoje podanike da se klanjaju Olimpijskim bogovima Zevsu i Ateni iznad svih ostalih. Potomci Kekropsa vladali su Atinom kao kraljevi. etvrti po liniji bio je Erehtej, kome e grad, slavei ga kao boga, kasnije posvetiti jedan od svojih najlepih hramova. NJegov unuk Tezej je oko 1250. stopio dvanaest demesa ili sela Atike u jednu politiku jedinicu, iji e graani, gde god da ive, biti nazivani Atinjanima; moda je zbog ove istorijske /synoikismos/ ili zajednikog municipalnog ivota Atina, kao i Teba i Mikena, nosila ime u mnoini (gr. /Athinai/, prim. prev.). Tezej je bio taj koji je u Atinu doneo red i mo, uinio kraj rtvovanju njene dece Minosu i dao njenom narodu sigurnost na drumovima ubivi razbojnika Prokrusta, koji je voleo da istee ili otseca noge svojih zarobljenika prema meri svog kreveta. Posle Tezejeve smrti Atina se i njemu klanjala kao bogu. Tek 476, u skeptinom dobu Perikla, grad je doneo Tezejeve kosti sa Skira i poloio ih kao svete relikvije u Tezejev hram. Prema severu, u Beotiji, suparniki grad imao je jednako

burnu tradiciju, kojoj je bilo sueno da postane prava tema grke drame u klasinom dobu. Kasno u etrnaestom veku pre nae ere fenianski ili kritski ili egipatski princ Kadmo osnovao je grad Tebu na mestu gde se sastaju putevi koji preko Grke vode sa istoka prema zapadu i sa severa prema jugu, nauio svoj narod pismu i ubio zmaja (moda je to antiki izraz za neki zarazni ili parazitski organizam) koji je spreavao naseljenike da koriste vode Aresovog izvora. Od zmajevih zuba, koje je Kadmo posejao u zemlju, ponikli su naoruani mukarci koji su, kao istorijski Grci, napadali jedni druge sve dok ih nije ostala samo petorica; ova petorica, kae Teba, bili su osnivai njenih kraljevskih porodica. Vlada se smestila u brdskoj tvravi nazvanoj Kadmeja, tamo gde je u naim danima otkopana "Kadmosova palata".$17$ Tamo je posle Kadmosa vladao njegov sin Polidor, njegov unuk Labdak i njegov praunuk Laj, iji je sin Edip, kao to zna ceo svet, ubio roenog oca i oenio se svojom majkom. Kada je Edip umro, njegovi sinovi su se posvaali oko skiptra, kako to kod prineva obino biva. Eteokle je oterao Polinika, koji je ubedio Adrasta, kralja Argosa, da proba da ga vrati na vlast. Adrast je to pokuao (oko 1213) u uvenom ratu Sedmorice (Saveznika) protiv Tebe, zatim ponovo esnaest godina kasnije u ratu Epigona, ili sinova Sedmorice. Ovog puta ubijeni su i Eteokle i Polinik, a Teba je spaljena do temelja. Meu tebanskom aristokratijom bio je neki Amfitrion, koji je imao draesnu enu Alkmenu. NJu je Zevs posetio dok je Amfitrion bio otsutan u ratu; a njihov sin bio je Herkul (Herakle).$18$ Hera, koja nije volela ovakvu veselu popustljivost prema niima, poslala je dve zmije da unite dete u kolevci; ali deak je zgrabio svaku sa po jednom rukom i obe ih zadavio; zato su ga nazvali Herkul, onaj koji je stekao slavu preko Here. Lin, najstarije ime u istoriji muzike, pokuao je da poduava mladia da svira i peva; ali Herkul nije mario za muziku i ubio je Lina lirom. Kada je

odrastao kao nezgrapni, sklon piu, prodrljivi, dobroduni din poduhvatio se zadatka da ubije lava koji je pustoio meu stadima Amfitriona i Tespija. Ovaj poslednji, kralj Tespije, ponudio je Herkulu dom i svojih pedeset keri, a ovaj se muki pokazao da je dorastao situaciji. Ubio je lava i poneo njegovu kou kao odeu. Oenio se Megarom, erkom Kreonta od Tebe, i pokuao da se skrasi; ali Hera je na njega poslala ludilo i on je, ne znajui, ubio sopstvenu decu. Konsultovao je proroite u Delfima i dobio nalog da ode i ivi u Tirinsu i da dvanaest godina slui Euristeju, argivskom kralju, posle ega e postati besmrtni bog. On je posluao i za Euristeja obavio svojih uvenih dvanaest zadataka.$19$ Kada ga je kraj otpustio, Herkul se vratio u Tebu. Izvrio je mnogo drugih podviga; pridruio se Argonautima, opljakao Troju, pomogao bogovima da dobiju bitku protiv dinova, oslobodio Prometeja, vratio Alkestu u ivot i povremeno, onako sluajno, ubio bi ponekog od svojih linih prijatelja. Posle smrti slavili su ga kao heroja i boga, a poto je imao bezbroj ljubavi, mnoga plemena tvrdila su da im je on rodonaelnik.$20$ NJegovi sinovi uinili su Trahin u Tesaliji svojim domom; ali Euristej, u strahu da ga ne skinu sa vlasti iz osvete za nepotrebne teke zadatke koje je traio od njihovog oca, naredio je kralju Trahina da ih protera iz Grke. Heraklidi (tj. Herkulova deca) su nali utoite u Atini; Euristej je poslao armiju da ih napadne, ali su ga oni pobedili i ubili. Kada je Atrej krenuo na njih sa drugom vojskom, Hil, jedan od sinova, ponudio je da se bori sa ma kojim od Atrejevih ljudi u pojedinanoj borbi, pod uslovom da Heraklidi, ako Hil pobedi, dobiju Mikensko kraljevstvo; ako izgubi, Heraklidi e se povui i nee se vraati pedeset godina, posle kog vremena njihova deca treba da dobiju Mikenu. On je izgubio i poveo svoje sledbeniku u progonstvo. Pedeset godina kasnije vratila se nova

generacija Heraklida; bili su to oni, a ne Dorani, kae grko predanje, koji su, kada su im uskraena njihova prava, osvojili Peloponez i okonali Herojsko Doba. Ako pria o Pelopsu i njegovim potomcima ukazuje na maloazijsko poreklo Ahajaca, tema njihove sudbine utkana je u priu o Argonautima. Kao tolike od legendi koje su sluile i kao istorijsko predanje i kao narodna knjievnost Grka, ona predstavlja odlinu priu, sa svim elementima avanture, istraivanja, rata, ljubavi, misterije i smrti utkanim u grau toliko bogatu da ju je, nakon to su je dramatiari Atine skoro potpuno iscrpli, Apolonije sa Rodosa, u helenistikim danima, ponovo izatkao u veoma prihvatljivi ep. On poinje u beotskom Orhomenosu sa otrom notom ljudske rtve, kao Agamenonova tragedija. Naavi svoju zemlju iznurenu glau, kralj Atamant predlae da bogovima rtvuje svog sina Friksa. Friks saznaje za plan i bei iz Orhamena sa sestrom Helom, jaii sa njom kroz vazduh na ovnu sa zlatnim runom. Ali ovan je bio nesiguran i Hela je pala i udavila se u moreuzu koji je kasnije po njoj nazvan Helespont. Friks je stigao do kopna i naao put do Kolhide, na udaljenom kraju Crnog mora; tamo je rtvovao ovna i obesio runo kao rtvu Aresu, bogu rata. Ajet, kralj Kolhide, postavio je zmaja koji nikada ne spava da pazi na runo, jer je proroanstvo glasilo da e on umreti ako ga neki stranac odnese; a da bi se to bolje osigurao, naredio je da svi stranci koji uu u Kolhis budu pogubljeni. NJegova erka Medeja, koja je volela strane ljude i obiaje, saalila se na putnike koji su ulazili u Kolhidu i pomagala im da pobegnu. NJen otac izdao je naredbu da je zatvore; ali ona je pobegla u sveto podruje blizu mora i tamo ivela preputena sumornim mislima sve dok je Jason nije naao kako luta du obale. Nekih dvadeset godina pre toga (grki hronolozi kau oko 1245.), Pelija, sin Posejdona, uzurpirao je presto Esona, kralja Jolka u Tesaliji. Esonovog malog sina Jasona sakrili

su prijatelji i on je odrastao u umama i postao veoma snaan i hrabar mladi. Jednog dana pojavio se na trnici, obuen u leopardovu kou i naoruan sa dva koplja i zatraio svoje kraljevstvo. Ali bio je isto toliko prostoduan koliko i jak, pa ga je Pelija ubedio da se, kao cene za presto, poduhvati tekog zadatka da povrati Zlatno Runo. Tako je Jason izgradio veliki brod "Argo" (Brzi) i pozvao u avanturu najhrabrije duhove u Grkoj. Doao je Herkul sa svojim voljenim pratiocem Hilom; i Pelej, Ahilov otac; i Tezej, Meleagar, Orfej i hitronoga devojka Atalanta. Kad je brod uao u Helespont bio je izgleda zaustavljen nekom silom iz Troje, jer je Herkul napustio ekspediciju da bi opljakao grad i ubio njegovog kralja Laomedonta i sve njegove sinove osim Prijama. Kada su Argonauti, posle mnogo muka i nevolja stigli na cilj, Medeja ih je upozorila na smrt koja oekuje sve strance u Kolhidi. Ali Jason je ustrajao; i Medeja je pristala da mu pomogne da zadobije Runo ako je povede u Tesaliju i dri je za enu do smrti. On joj je dao re, uz njenu pomo zaplenio Runo i sa njom i svojim ljudima pobegao natrag na brod. Mnogi od njih bili su ranjeni, ali Medeja ih je brzo izleila korenjem i travama. Kada je Jason stigao u Jolk ponovo je zatraio kraljevstvo, ali Pelija je ponovo zatezao. Onda je Medeja arobnjakom vetinom navela Pelijeve keri da ga kuvaju do smrti. Zaplaeni njenim maginim moima, ljudi su nju i Jasona oterali iz Jolka i uskratili mu presto zauvek. Ostalo pripada Euripidu. Mit je esto deli narodne mudrosti personifikovane u poetskim slikama, kao to pria o Raju nagovetava razoarenje od poznavanja i obaveza ljubavi; legenda je esto fragment istorije koji, dok godine prolaze, sve vie buja novim fikcijama. Verovatno je da su u generaciji pre istorijske opsade Troje Grci pokuali da se probiju kroz Helespont i otvore Crno more za kolonizaciju i trgovinu; pria o Argonautima moe da bude dramatizovano seanje

tog komercijalnog istraivanja; a "zlatno runo" moe da se odnosi na koe sa krznom ili vunene tkanine koje su se u davnini koristile u severnom delu Male Azije za zadravanje komadia zlata koje su donosile reke. Jedno grko naselje zaista je podignuto, negde u to vreme, na ostrvu Lemnosu, nedaleko od Helesponta. Crno more pokazalo se negostoljubivo uprkos svog umirujueg imena, a trvava Troje je posle Herkulove posete ponovo podignuta da bi obeshrabrila postolovine u moreuzu. Ali Grci nisu zaboravili; oni e doi ponovo, sa hiljadu brodova umesto jednog; a na ravnici Iliona Ahajci e unititi same sebe da bi oslobodili Helespont. /III/ HOMEROVSKA CIVILIZACIJA Kako da rekonstruiemo ivot ahajske Grke (1300-1100. godine pre nae ere) iz poezije njenih legendi? Glavni oslonac mora da nam bude Homer, koji moda nikada nije ni postojao, a iji su epovi za bar tri veka mlai od Ahajskog Doba. Tano je da je arheologija iznenadila arheologe time to je Troju, Mikenu, Tirint, Knosos i druge gradove opisane u "Ilijadi" uinila stvarnim i iskopala mikensku civilizaciju udno srodnu onome to kod Homera izmeu redova spontano dobija formu; i tako smo danas skloni da centralne linosti njegovih fascinantnih pria prihvatimo kao realne. Ipak, nemogue je rei u kojoj meri poema odraava doba u kome je pesnik iveo, umesto doba o kome pie. I tako emo samo postaviti pitanje kako je grka tradicija, sakupljena kod Homera, zamiljala homerovsko doba? U svakom sluaju, imaemo sliku Helade u poletnom dobu prelaska iz egejske kulture u civilizaciju istorijske Grke. 1. Rad

Ahajci (tj. Grci Herojskog doba) nam ostavljaju utisak manje civilizovanog naroda od Mikenaca koji su im prethodili, a vie civilizovanog od Dorana koji su doli posle njih. Oni su pre svega obuzeti telom mukarci su visoki i snani, ene su zanosno ljupke na neobino doslovan nain. Kao Rimljani hiljadu godina kasnije, Ahajci knjievnu kulturu smatraju kao neku mekunu degeneraciju; pisanje uz protest i jedina knjievnost za koju znaju je vojnika balada i nepisana pesma trubadura. Ako verujemo Homeru, treba da pretpostavimo da je Zevs u ahajskom drutvu ostvario tenju amerikog pesnika koji je pisao da bi, ako bi bio bog, sve mukarce uinio snanim, a sve ene lepim, i onda i sam postao ovek. Homerovska Grka je /kalligynaika/ ona je san o lepim enama. I mukarci su lepi, sa dugakom kosom i doteranom bradom; najvei dar koji mukarac moe da uini je da odsee kosu i poloi je kao rtvu na pogrebnu lomau svog prijatelja. Golotinja se jo ne upranjava; oba pola pokrivaju telo etvorougaonim komadom odee sloenim na ramenima, koji je povezan kopom i ija duina dopire skoro do kolena; ene mogu da dodaju veo ili pojas, a mukarci komad tkanine oko bokova koji e se, sa porastom dostojanstva, razviti u gae i pantalone. Imuni uivaju u skupocenoj odei, kao to je ona koju je Prijam ponizno doneo Ahilu za sinovljev otkup. Mukarci idu golih nogu, ene imaju gole ruke; i jedni i drugi van kue nose cipele ili sandale, ali su u kui obino bosi. Pripadnici oba pola nose nakit, a ene i Paris trljaju telo "uljem sa mirisom rue". Kako ovi mukarci i ene ive? Homer ih prikazuje kako obrauju zemlju, udiu sa zadovoljstvom miris svee prekopane tamne oranice, ponosno pogledom preleu preko brazdi koje su tako ravno izorali, reetaju ito, navodnjavaju polja i prave nasipe uz reice branei se od zimskih poplava; kroz njega oseamo oajanje seljaka iji su meseci rada uniteni "snanom bujicom koja u brzom toku

razbija brane, nju ne moe da zaustavi ni duga linija nasipa, niti zidovi od plodom bogatih vonjaka mogu da odole njenom iznenadnom dolasku," Zemlja je teka za obradu, jer veliki deo su planine, ili movare, ili gusto poumljeni breuljci; sela pohode divlje ivotinje, a lov je potreba pre nego to postane sport. Bogati su veliki uzgajivai stoke, oni uzgajaju stoku, ovce, svinje, koze i konje; neki Erihtonije dri tri hiljade kobila za rasplod sa njihovom drebadi. Siromani jedu ribu i ito, povremeno povre; ratnici i bogati troe velike koliine peenog mesa; oni dorukuju meso i vino. Odisej i njegov svinjar jedu zajedno za ruak malo peeno prase, a za veeru treinu petogodinje svinje. Oni koriste med umesto eera, mast umesto butera; umesto hleba jedu pogau od ita, ispeenu, veliku i tanku, na gvozdenoj ploi ili vruem kamenu. Pri obedu obino ne lee, kao to e to initi Atinjani, ve sede na stolicama; ne za centralnim stolom, ve du zida, sa malim stolovima izmeu sedita. Nema viljuaka, kaika ili salveta, a noeva ima ako ih gosti donesu sa sobom; jede se prstima. Glavno pie, ak i meu siromanima i meu decom, je razblaeno vino. Zemlju poseduje porodica ili klan, a ne pojedinac; njome upravlja i kontrolie je otac, ali on ne moe da je proda. U "Ilijadi" veliki komadi zemlje nazivaju se Kraljevom zemljom ili Demesne (/temenos/); u stvari ona pripada zajednici, a na njenim poljima ljudi mogu da napasaju svoja stada. U "Odiseji" ova se zajednika zemlja deli i prodaje ili je prisvajaju bogati ili jaki pojedinci; zajednika zemlja nestaje u antikoj Grkoj ba kao u modernoj Engleskoj. Zemlja moe uz hranu da daje i metal; ali Ahajci zanemaruju rudarstvo i zadovoljavaju se uvozom bakra i kalaja, srebra i zlata, i novog neobinog luksuza, gvoa. Bezoblina masa gvoa nudi se kao dragocena nagrada u igrama koje se odravaju u ast Patrokla, od nje e se napraviti, kae

Ahil, mnogo poljoprivrednog alata. On nita ne govori o oruju, koje je jo uvek od bronze. "Odiseja" opisuje kaljenje gvoa,$21$ ali taj ep verovatno pripada kasnijem dobu od "Ilijade". Kova za svojim kovakim mehom i grnar za svojim tokom rade u radionici; druge homerovske zanatlije sedlari, zidari, tesari, stolari idu da rade u domovima onih koji su poruili njihov proizvod. Oni ne proizvode za trite, za prodaju ili profit; oni rade mnogo sati, ali oputeno, bez urbe i podstreka neke vidljive konkurencije. Porodica veinu svojih potreba podmiruje sama; svako u njoj radi sopstvenim rukama; ak i gospodar kue, ak i lokalni kralj, kao Odisej, pravi krevet i stolice za svoj dom, izme i sedlo za sebe; i za razliku od kasnijih Grka on se svojom manuelnom vetinom ponosi. Penelopa, Jelena i Andromaha, kao i njihove sluavke, zaposlene su predenjem, tkanjem, vezom i domaim poslovima; Jelena izgleda ljupkija kad Telemahu pokazuje svoj vez nego kada u svojoj lepoti hoda po nazubljenim grudobranima Troje. Zanatlije su slobodnjaci, nikada robovi kao u klasinoj Grkoj. Seljaci se u hitnim sluajevima mogu regrutovati da rade za kralja, ali ne sluamo o kmetovima vezanim za zemlju. Robova nema mnogo, niti je njihov poloaj degradiran; oni su veinom enske pomonice u kui i zauzimaju poloaj koji u stvari odgovara poloaju dananje posluge u domainstvu, izuzev to se kupuju i prodaju na due vreme umesto nesigurnih kratkih angamana. Povremeno se sa njima postupa brutalno; obino su prihvaeni kao lanovi porodice, o njima se brinu kada su bolesni ili slabi ili stari i meu njima se mogu razviti ljudski odnosi simpatija sa gospodarem ili gospodaricom. Nausikaja pomae svojim robinjama kod pranja porodinog rublja u reci, ona sa njima igra lopte i postupa sa njima kao sa drubenicama. Ako robinja gospodaru rodi sina, dete je obino slobodno. Meutim, svaki ovek moe da postane

rob, zarobljavanjem u borbi ili u gusarskim prepadima. To je najgori aspekt ahajskog ivota. Homerovsko drutvo je seosko i mesno ogranieno; ak i "gradovi" samo su sela uurena uz tvrave na vrhu brda. Komunikacija se obavlja preko vesnika ili glasonoa ili, na dugim razdaljinama, uz pomo signalnih vatri koje svojim sjajem prenose poruke sa vrha na vrh. Saobraaj kopnenim putem oteavaju i ugroavaju besputne planine i movare i reke bez mostova. Drvodelja pravi kola na etiri toka koji imaju paoce i drvene obrue; ak i tada veinu roba prevoze mule ili ljudi. Trgovina morskim putem je laka, uprkos gusara i struja; prirodnih luka ima bezbroj, i samo na opasnom etvorodnevnom putovanju brodom od Krita do Egipta kopno nestaje sa vidika. Obino je brod nou nasukan na obali, a posada i putnici spavaju na vrstom tlu. U tim vremenima Feniani su jo uvek bolji trgovci i pomorci od Grka. Grci im se svete time to preziru trgovinu i daju prednost gusarenju. Homerovski Grci nemaju novac, ve kao sredstvo razmene koriste ipke od gvoa, bronze, ili zlata; za merilo vrednosti uzimaju se vo ili krava. Zlatna poluga od pedeset i sedam funti naziva se talent (/talanton/, teina). Jo uvek ima mnogo trampe. Bogatstvo se realistino izraunava u robi, osobito u stoci, umesto u komadima metala ili papira koji svakog trenutka mogu da izgube vrednost kroz promenu u ekonomskoj teologiji ljudi. Kod Homera ima, kao i u ivotu, bogatih i siromanih; drutvo se, kao neka tandrkava kola, kree neravnim putem; i bez obzira koliko su kola paljivo konstruisana, neki od raznovrsnih predmeta na njima pae na dno, a drugi e se doi na vrh; grnar nije napravo sve posude od iste zemlje ili iste jaine ili krhkosti. Ve u drugoj knjizi "Ilijade" ujemo zvuk klasnog rata; i dok Tersit oratorski napada Agamemnona, mi prepoznajemo ranu varijaciju jedne teme koja traje.

2. Moral Kada itamo Homera stiemo utisak da smo u drutvu u kome je vie bezakonja i primitivizma nego u drutvima Knososa ili Mikene. Ahajska kultura je korak unazad, prelaz izmeu sjajne Egejske civilizacije i "mranog doba" koji e doi za Dorskim osvajanjem. Homerovski ivot je siromaan umetnou, bogat akcijom; on je nemeditativan, buran, brz; suvie je mlad i jak da bi obraao panju na dobre manire i filozofiju. Verovatno o njemu pogreno sudimo zato to ga vidimo u estokoj krizi ili rasputenosti koje su posledice rata. Istina, ima i mnogo prefinjenih kvaliteta i scena. ak i ratnici su velikoduni i srdani; izmeu roditelja i deteta postoji ljubav duboka koliko i skrivena. Odisej ljubi glavu i ramena lanova svoje porodice kada ga, posle duge razdvojenosti, prepoznaju; a i oni ljube njega na slian nain. Jelena i Menelaj plau kad saznaju da je Telemah, taj plemeniti mladi, sin izgubljenog Odiseja koji se tako hrabro borio za njih. I sam Agamemnon e proliti toliko suza da one Homera potseaju na potok koji se razliva preko stena. Prijateljstva meu herojima su vrsta, mada se moda stepen seksualne izopaenosti javlja u skoro neurotinoj privrenosti Ahila prema Patroklu, osobito prema mrtvom Patroklu. Gostoprimstvo je raskono, jer "svi stranci i prosjaci su od Zevsa". Slukinje peru noge ili telo gosta, trljaju ga mastima i mogu da mu daju i sveu odeu; on dobija hranu i smetaj ako su mu potrebni, a moda i poklon. "Gle," kae Jelena "lepoga lica", dok stavlja skupocenu odedu u Telemahove ruke, "dajem ti i ovaj poklon, drago dete, uspomenu na Jelenine ruke, za dan tvoje dugo uene enidbe, da je nosi tvoja mlada". To je slika koja nam otkriva ljudsku nenost i fino oseanje koja se u "Ilijadi" moraju skrivati pod oklopom rata.

ak ni rat ne spreava strast Grka prema igrama. Deca i odrasli uputaju se u veta i teka takmienja, oigledno sa dobrom voljom i dobrom raspoloenju; Penelopini prosci igraju "dame" i bacaju disk ili sulicu; Odisejevi feaanski gosti igraju bacanje koluta o klin i neku udnu kombinaciju lopte i igre.$22$ Prilikom spaljivanja mrtvog Patrokla, odvijaju se, prema ahajskom obiaju, igre koje su bile presedan za Olimpiju takmienja u tranju, bacanju diska, bacanju koplja, streljatvu, rvanju, trkama bornih kola kao i pojedinane borbe pod orujem; sve u odlinom raspoloenju, izuzev to moe da uestvuje samo vladajua klasa, a samo bogovi mogu da varaju. Druga strana slike manje je prijatna. Kao nagradu u trci bornih kola Ahil nudi "enu vetu u lepom runom radu"; a na pogrebnoj lomai rtvuju se konji, psi, volovi, ovce i ljudska bia da bi se o mrtvom Patroklu lepo brinuli i hranili ga. Ahil se odnosi prema Prijamu veoma utivo, ali tek nakon to je vukao Hektorovo telo oko pogrebne lomae mrcvarei ga u sramoti. Za ahajskog mukarca ljudski ivot je jeftin; uzeti ga nije ozbiljna stvar; trenutak zadovoljstva moe da ga zameni. Kada se osvoji neki grad, mukarci se ubijaju ili prodaju u ropstvo; ene se, ako su zgodne, uzimaju za konkubine, ako nisu, postaju robinje. Gusarstvo je jo uvek potovano zanimanje; ak i kraljevi organizuju pljakake pohode, haraju gradove i sela i odvode njihovo stanovnitvo u roblje; "Zaista," kae Tukidid, "to je postalo glavni izvor sredstava za ivot ranih Helena, ovakvo zanimanju nije se smatralo neasnim," ve je donosilo i izvesnu slavu; vrlo slino onome kako u naim vremenima velike zemlje mogu da osvoje i podjarme nezatiene narode ne gubei dostojanstvo ili potenje. Odisej je uvreen kada ga pitaju da li je trgovac "koji vodi rauna o onome to mu donosi njegova pohlepa"; ali on sa ponosom pria kako je po povratku iz Troje napao i opljakao grad Ismar i obezbedio svoj brod zalihama

namirnica; ili kao je plovio uz reku Egipat "da bi poharao sjajna polja, odveo ene i malu decu i pobio mukarce". Ni jedan grad nije siguran od iznenadnog i niim izazvanog napada. Ovom bezbrinom uivanju u pljaki i ubijanju Ahajci dodaju bestidnu laljivost. Odisej jedva da progovori, a da ne slae ili ne postupi podmuklo. Poto su uhvatili trojanskog izvidnika Dolona, on i Diomed mu obeavaju ivot ako im prui traene informacije; a kada to uini, oni ga ubijaju. Tano je da drugi Ahajci nisu u pogledu neasnosti ba kao Odisej, ali ne zato to nee; oni mu zavide i dive mu se i vide u njemu uzor; pesnik koji ga opisuje smatra ga herojem u svakom pogledu; ak i boginja Atena hvali ga zbog laganja i ubraja to meu njegove posebne ari zbog kojih ga voli. "Lukav i podao mora da bude onaj," ona mu govori smeei se i gladei ga rukom, "koji bi tebe prevaziao u prevarama, da, makar to bio i bog koji te sretne. Hrabri ovee, lukav u savetu, nezasitan u prevari, ak ni u svojoj sopstvenoj zemlji izgleda nisi odustajao od lukavtina i prevarnih pria, koje voli iz dubine svog srca." U stvari smo i mi sami privueni ovom herojskom Minhauzenu iz antikog sveta. Mi u njemu otkrivamo i neke simpatine odlike kao i kod snanog i lukavog naroda kome pripada. On je nean otac i u svom sopstvenom kraljevstvu pravedan vladar, koji "nije uinio nikakvu nepravdu ili rekao lou re nikome u zemlji". "Nikada vie," kae njegov svinjar, "neu nai gospodara kao to je on, koliko god daleko da poem, ak ni ako ponovo doem u kuu svog oca i majke!" Zavidimo Odiseju na njegovom "liku kao u besmrtnika", njegovoj telesnoj grai tako atletskoj da, mada se blii pedesetoj, baca disk dalje od bilo kog Feaanskog mladia; divimo se njegovom "postojanom srcu", njegovoj "mudrosti kao u Jupitera" i naa simpatija ga prati kada, u

oajanju da li e ikada ponovo videti "dim koji se die sa njegove sopstvene zemlje", udi da umre, ili kada se, usred opasnosti i patnji, elii reima koje je voleo da citira Sokrat: "Budi sad strpljiva, duo moja; izdrala si ti i gore od toga". On je ovek od gvoa u telu i duhu, ali ipak potpuno ljudski, i zato mu se moe oprostiti. Tajna svega lei u tome to se ahajsko merilo prosuivanja razlikuje od naeg kao to se vrline rata razlikuju od vrlina mira. On ivi u svetu nereda, uznemirenom, gladnom, gde svaki ovek mora da bude svoja sopstvena straa, spreman sa lukom i kopljem i sposoban da mirno gleda prolivanje krvi. "Gladan stomak," kako objanjava Odisej, "niko ne moe sakriti.... Zbog njega se pripremaju brodovi sa klupama za veslae, koji neprijatelju preko nemirnog mora donose zlo." Poto Ahajac ne poznaje sigurnost kod kue, on je ne potuje ni izvan svoje zemlje; sa svakim slabiem je lako; vrhunska vrlina je, po njegovom miljenju, hrabra i bezobzirna snalaljivost. Vrlina je doslovno /virtus/, muevnost, /arete/, osobina Aresa ili Marsa. Dobar ovek nije onaj koji je nean i prata, veran i trezven, marljiv i astan; to je jednostavno onaj koji se hrabro i dobro bori. Rav ovek nije onaj koji previe pije, koji lae, ubija i vara; ve je to onaj koji je kukavica, glupak i slabi. Oni su bili nieovci davno pre Niea, davno pre Trasimaha, u bujnoj nezrelosti evropskog sveta. 3. Polovi Ahajsko drutvo je drutvo patrijahalnog despotizma ublaenog lepotom i gnevom ene i strastvenom nenou oinske ljubavi.$23$ Teoretski, otac je vrhovna linost: on moe da uzme onoliko konkubina koliko hoe,$24$ on moe da ih ponudi svojim gostima, moe da izloi svoju decu da umru na planinskim vrhovima ili da ih ubija na oltarima krvoednih bogova. Takva oinska svemo ne mora da znai

brutalno drutvo, ve samo drutvo u kome organizacija drave jo nije otila toliko daleko da bi se ouvao drutveni red; i u kome je porodici, da bi stvorila takav red, potreban autoritet koji e kasnije prisvojiti drava nacionalizacijom prava na ubijanje. Sa napredovanjem drutvene organizacije oinska vlast i porodino jedinstvo se smanjuju, a sloboda i individualizam poveavaju. U praksi je ahajski mukarac obino razuman, strpljivo prihvata domau reitost i odan je svojoj deci. U patrijarhalnim okvirima, poloaj ene daleko je vii u homerovskoj Grkoj nego to e biti u Periklovoj. U legendama i epovima ona igra vodeu ulogu, od Pelopsove prosidbe Hipodameje do Ifigenijine nenosti i Elektrine mrnje. /Gynaeceum/ je ne dri zatvorenom, kao ni dom; ona se slobodno kree meu mukarcima i enama i povremeno uestvuje u ozbiljnim razgovorima mukaraca, kao Jelena sa Menelajem i Telemahom. Kada ahajske voe ele da raspale matu svog naroda protiv Troje oni ne pribegavaju politikim ili rasnim ili religioznim idejama, ve oseaju za ensku lepotu; ljupkost Jelene mora uini rat za zemlju i trgovinu naizgled lepim. Bez ene homerovski heroj bio bi trapava seljaina, bez iega zbog ega bi iveo ili umro; ona ga ui poneto o uljudnosti, idealizmu i ljubaznosti. enidba se obavlja kupovinom, obino volovima ili njihovim ekvivalentom, koje prosac plaa devojinom ocu; pesnik govori o "devojkama koje donose stoku". Kupovina je reciprona, jer otac obino mladoj daje znaajni miraz. Ceremonija je porodina i religiozna, sa mnogo jela, igre i slobodnog jezika. "Pod bljeskom baklji oni su vodili mlade iz njihovih prostorija kroz grad i glasno se zaorila svadbena pesma. Mladi ljudi vrteli su se u igri, a visoki tonovi flaute i lire razlegali su se oko njih"; tako su nepromenljive osnovne stvari naeg ivota. Kada se uda, ena postaje gospodarica u svom domu, potovana prema

broju dece koju raa. LJubav u pravom smislu, kao duboka uzajamna nenost i brinost, Grcima, kao i Francuzima, dolazi posle enidbe, a ne pre; ona nije iskra koja e planuti kontaktom ili bliskou dva tela, ve plod dugog sauestvovanja u kunim brigama i delatnostima. Homerovska ena toliko je verna, koliko to njen mu nije. Kod Homera nalazimo tri preljubnice Klitemnestru, Jelenu i Afroditu; ali one nanose nepravdu ljudskom proseku, ako ve ne boanskom. Formirana na ovakvoj pozadini, homerovska porodica je (izuzimajui strahote u legendama koje kod Homera ne igraju nikakvu ulogu) zdrava i ugodna institucija, bogata finim enama i odanom decom. ene nisu samo majke, ve i radnice; one melju ito, grebenaju vunu, predu, tkaju i vezu; one vrlo malo iju, jer su haljine uglavnom bez avova; a kuvanje je obino preputeno mukarcima. Usred ovih radnih obaveza one jo i raaju i podiu decu, lee njihove povrede, smiruju svae i ue ih ponaanju, moralu i tradicijama plemena. Formalnog obrazovanja nema, oigledno se ne ui pisanje, itanje, gramatika, nema knjiga; devojica ui vetine domainstva, deak vetine lova i ratovanja; on ui da lovi ribu i pliva, da obrauje polja, postavlja zamke, da se stara o ivotinjama, gaa strelom i kopljem i ui da pazi na sebe u svim kritinim momentima ivota u kome nema mnogo zakona. Kada najstariji deak odraste on u otsustvu oca postaje odgovorna glava porodice. Kada se oeni, on dovodi mladu u oev dom i ritam generacija se ponavlja. Pojedini lanovi porodice vremenom se menjaju, ali porodica je trajna jedinica, koja opstaje moda i vekovima, a u uzburkanom topionikom loncu doma kuje se red i karakter bez koga je svaka vlast uzaludna. 4. Umetnosti

Ahajci vetinu pisanja, koja im je nesumnjivo preneta od mikenske Grke, preputaju trgovcima i skromnim pisarima; oni vie vole krv i meso od mastila i gline. U celom Homeru samo se jednom pominje pisanje, i to u karakteristinom kontekstu; preklopljena tablica daje se glasniku, sa uputstvom primaocu da glasnika ubije. Ako Ahajci imaju vremena za knjievnost, to je samo kada rat i pljaka dozvoljavaju neku mirnu pauzu; kralj ili princ okuplja oko sebe svoje pratioce na gozbu, a neki lutajui minstrel, prebirajui po liri, pria u jednostavnom stihu podvige predaka heroja; to je za Ahajce i poezija i istorija. Homer, elei moda da kao Fidija ugravira sopstveni portret u svoje delo, pria kako Alkinoj, kralj Feaana, trai takvu pesmu kad zabavlja Odiseja. "Pozovi ovamo boanskog minstrela, Demodoka; jer njemu je, iznad svih ostalih, bog darovao vetinu u pevanju... Onda se glasonoa pribliio, vodei dobrog minstrela, koga je Muza volela vie od svih ljudi i dala mu i dobro i zlo; liila ga je vida, ali mu je dala dar slatke pesme." Jedina umetnost koja Homera interesuje osim njegove sopstvene je cizeliranje kovanje metala u plastine forme. On nita ne kae o slikarstvu ili skulpturi, ali priziva svu svoju inspiraciju da bi opisao scene umetnute ili izraene na damaki nain na Ahilovom titu ili uraene u reljefu na Odisejevom brou. On govori kratko ali pouno o arhitekturi. Uobiajeno prebivalite kod Homera oigledno je napravljeno od opeke suene na suncu, sa osnovom od kamena; pod je obino od nabijene zemlje i isti se grebanjem; krov je od trske prekrivene ilovaom, a kosine jedva dovoljne za odvod kie. Vrata su jednostruka ili dvostruka, sa zasunom ili kljuem. U boljim stanovima unutranji zidovi su od obojene tukature, sa ornamentalnim rubom ili frizom, i na njima visi oruje, titovi i tapiserije. Nema kuhinje, dimnjaka, prozora; otvor na krovu u centralnoj prostoriji omoguava da izae

deo dima koji se die sa ognjita; ostatak nalazi put kroz vrata ili se kao a skuplja na zidovima. Bogata domainstva imaju kupatilo; drugi se zadovoljavaju abrom. Nametaj je od punog drveta, esto umetniki rezbaren i obraen; Ikmalije je pravio za Penelopu fotelju sa umetnutom slonovaom i dragocenim metalima; a Odisej pravi za sebe i svoju enu masivni okvir kreveta predvien da traje jedan vek. Ono to je karakteristino za to doba je da njegova arhitektura ignorie hramove i rasipa se na palate, ba kao to e arhitektura Periklovog doba zanemariti palate i rasipati se na hramove. Sluamo o "raskonom domu Parisa, koji je ovaj princ izgradio uz pomo najvetijih arhitekata u Troji"; o velikoj palati kralja Alkinoja, sa zidovima od bronze, frizom od smee plavog stakla, o vratima od srebra i zlata i drugim karakteristikama koje bi mogle da spadaju pre u poeziju nego u arhitekturu; mi saznajemo poneto o Agamemnonovoj kraljevskoj rezidenciji u Mikeni i mnogo toga o Odisejevoj palati u Itaki. Ona je imala prednje dvorite, delimino poploano kamenom, okrueno palisadom ili gipsanim zidom i bilo je ukraeno drveem, sa talama za konje i gomilom balege koja se pui i na kojoj Odisejev pas Argos spava na suncu.$25$ Veliki trem pod stubovima vodio do kue; na njemu su spavali robovi, a esto i posetioci. Unutra, predvorje se otvaralo prema centralnoj dvorani sa stubovima, ponekad osvetljenoj ne samo kroz otvor na krovu, ve i uskim brodom sa prozorima ili otvorenim prostorom izmeu arhitrava i strehe. Nou su posude za eravicu, upaljene na visokim stalcima, davale nesigurno osvetljenje. U centru dvorane bilo je ognjite, oko ije se svete vatre porodica uvee okupljala radi toplote i dobrog raspoloenja i raspravljala o susedima, o svojeglavosti dece i srei i nesrei drava.

5. Drava Kako su ovi strastveni i estoki Ahajci vladali? U miru kroz porodicu, u krizi kroz klan. Klan je grupa (/genos/, doslovno gen) osoba koja priznaje zajednikog pretka i zajednikog poglavara. Tvrava poglavara je poetak i centar grada; tamo se, dok vlast poglavara prelazi u obiaj i zakon, okuplja klan za klanom i ini politiku i rodovsku zajednicu. Kada poglavar od svog klana ili grada trai neku zajedniku akciju, on sazove slobodne mukarce u javnu skuptinu i podnosi im predlog koji oni mogu da prihvate ili da odbiju, ali samo najznaajniji lanovi grupe mogu da predloe njegovu izmenu. U toj seoskoj skuptini jedini demokratski element u sutinski feudalnom i aristokratskom drutvu veti govornici, koji umeju da utiu na narod, dragoceni su za dravu; ve kod starog Nestora, iji glas "sa jezika tee slae od meda"i kod lukavog Odiseja, ije rei padaju "kao snene pahulje na ljude", imamo poetke one struje elokvencije, koje e se u Grkoj uzviti u vee visine nego u ma kojoj drugoj civilizaciji i na kraju je gurnuti u propast. Kada svi klanovi moraju da reaguju odjednom, poglavice slede vostvo najjaeg meu njima kao kralja i prijavljuju mu se sa svojim armijama slobodnjaka i prateih robova. Poglavice koje su najblie kralju po prebivalitu i potovanju nazivaju se Kraljevi Pratioci; oni e se ponovo zvati tako u Filipovoj Makedoniji i u Aleksandrovom logoru. U svom /boule/, ili savetu, plemii imaju punu slobodu govora i obraaju se kralju kao jedino i kao privremeno prvom meu jednakima. Iz ovih institucija javne skuptine, saveta plemia i kralja potei e, u sto varijacija i sa hiljadu karakteristika i izraza, ustrojstva modernog sveta Zapada. Mo kralja usko je ograniena i veoma iroka. Ograniena je po prostoru, jer je njegovo kraljevstvo malo. Ograniena

je vremenski, jer on moe da bude svrgnut od strane Saveta ili po pravu koje su Ahajci spremni da priznaju po pravu jaega. Inae, njegova je vlast nasledna i ima samo najnejasnija ogranienja. On je pre svega vojni komandant, brian za svoju armiju, bez koje bi mogao da se nae u nevolji. On se brine da ona bude dobro opremljena, dobro hranjena, dobro uvebana; da ima otrovne strele, koplja, lemove, titnike za potkolenice, oklope za grudi, titove i borna kola. Dokle god ga armija titi on je vlast zakonodavna, izvrna, sudska. On je visoki svetenik dravne religije i on prinosi rtve za narod. NJegovi dekreti su zakoni, a njegove odluke konane; jo ne postoji neka rei za zakon. Pod njim Savet moe povremeno da zaseda da bi sudio kod ozbiljnih sporova; zatim, kao da postavlja presedan za sve sudove, on trai presedane i prema tome odluuje. Presedan dominira zakonom jer je presedan obiaj, a obiaj je ljubomorni stariji brat zakona. Meutim, u homerovskom drutvu presude bilo koje vrste su retke; jedva da ima nekih javnih ustanova pravde; svaka porodica mora da se brani i da se sveti. Nasilja ima u obilju. Za izdravanje svoje uprave kralj ne namee poreze; on povremeno od svojih podanika prima "poklone". Ali kad bi zavisio od takvih poklona on bi bio siromaan kralj. NJegov glavni prihod potie, verovatno, od takse na pljaku koju njegovi vojnici i njegovi brodovi sakupljaju na kopnu i moru. Moda se zato u kasnom trinaestom veku Ahajci mogu nai u Egiptu i na Kritu; u Egiptu kao neuspeni pirati, na Kritu kao prolazni osvajai. I onda, iznenada, ujemo kako raspaljuju svoj narod priom o poniavajuim otmicama, sakupljaju sve snage iz svih plemena, opremaju sto hiljada ljudi i kreu sa velikom i neuporedivom armadom od hiljadu brodova da bi okuali sreu protiv udarne snage Azije na ravnicama i na brdu Troje. /I/ OPSADA TROJE

Da li je takve opsade bilo? Mi samo znamo da su svaki grki istoriar i svaki grki pesnik i skoro svaki zapis iz hrama ili grka legenda opsadu prihvatali kao injenicu; da nam je arheologija predoila, dareljivo umnoen, grad u ruevinama; i da se danas, kao i u prolom veku, pria i njeni heroji prihvataju kao sutinski stvarni. Jedan egipatski zapis iz vremena Ramzesa /III/ izvetava da su oko 1196. godine pre nae ere "ostrva bila nemirna"; a Plinije aludira na Ramzesa "u ije je doba pala Troja". Veliki aleksandrijski uenjak Eratosten, na osnovu tradicionalnih genealogija sreenih u estom veku pre Hrista od strane geografa-istoriara Hekateja, izraunao je kao datum opsade 1194. godinu pre nae ere. Stari Persijanci i Feniani bili su saglasni sa Grcima kada su povezivali veliki rat sa etiri otmice lepih ena. Egipani su, govorili su, ukrali Ijo od Argosa, Grci su ukrali Europu od Feniana i Medeju od Kolhide; zar nije uravnoteenje vage nalagalo da Paris otme Jelenu?$26$ Stesihor je u godinama svog pokajanja, a posle njega i Herodot i Euripid, odbio da prihvati da je Jelena otila u Troju; ona je samo otila u Egipat, pod prisilom, i tamo je desetak godina ekala da Menelaj doe i da je nae; osim toga, pitao je Herodot, ko da poveruje da bi se Trojanci borili deset godina za jednu enu? Euripid je ekspediciju pripisao viku stanovnitva u Grkoj, a osvajanje tenji za ekspanzijom; eto koliko su stara najranija opravdanja elje za vlau. Ipak, mogue je da je neka takva pria iskoriena da bi obini Grci mogli da provare ovakvu pustolovinu; mukarcima su potrebni izgovori ako treba da ginu. Ma kakva da je bila fasada i lozinka ovog rata, njegov uzrok i sutina leali su, to je skoro sigurno, u borbi dveju interesnih grupa za posedovanjem Helesponta i bogatih

zemalja koje lee oko Crnog mora. Cela Grka i itava zapadna Azija smatrali su ovaj sukob odluujuim; mali narodi Grke doli su u pomo Agamemnonu, a narodi Male Azije slali su Troji stalno nova pojaanja. Bio je to poetak borbe koja e se ponoviti kod Maratona i Salamide, kod Isa i Arabele, kod Tura i Granade, kod Lepanta i Bea... O dogaajima i posledicama rata moemo da priamo samo ono to su nam saoptili grki pesnici i dramatiari; mi to prihvatamo vie kao knjievnost nego istoriju, ali zato utoliko vie kao deo istorije civilizacije; mi znamo da je rat ruan, a da je "Ilijada" lepa. Umetnost (da malo izmenimo Aristotela) moe ak i uas da uini lepim i tako ga oisti dajui mu znaaj i formu. Forma "Ilijade" nije ba savrena; struktura je labava, pria je ponekad kontradiktorna ili nejasna, zakljuak ne zakljuuje; ipak, savrenstvo delova nadoknauje nered celine, a pria, sa svim svojim manjim manama, postaje jedna od velikih drama knjievnosti, moda i istorije. 1.$27$ Na poetku poeme Grci ve devet godina uzalud opsedaju Troju; oni su klonuli duhom, ispunjeni enjom za domom i desetkovani boleu. Kod Aulide ih je zadrala bolest i bonaca; a Agamemnon je izazvao kod Klitemnestre ogorenje i pripremio sopstvenu sudbinu, rtvujui njihovu erku Ifigeniju za povetarac. Na putu uz obalu Grci su se zaustavljali ovdeonde da bi popunili zalihe hrane i konkubina; Agamemnon je uzeo lepu Hriseidu, Ahil lepu Briseidu. Jedan prorok sada izjavljuje da Apolon spreava uspeh Grka, jer je Agamemnon obeastio ker Apolonovog svetenika Hrisa. Kralj vraa Hriseidu njenom ocu, ali, da bi se uteio i stavio taku na priu, on primorava Briseidu da napusti Ahila i zauzme Hriseidino mesto u kraljevskom atoru. Ahil saziva generalnu skuptinu i gnevno optuuje Agamemnona, to daje vodeu re i stalno ponavljanu temu "Ilijade". On se zaklinje da ni on ni

njegovi vojnici nee vie mrdnuti prstom da pomognu Grcima. 2. Vrimo smotru brodova i plemena okupljene sile, i 3. vidimo osornog Menelaja kako nudi Parisu da u pojedinanoj borbi odlue rat. Dve armije prihvataju civilizovano primirje; Prijam se pridruuje Agamemnonu u prinoenju sveane rtve bogovima. Menelaj pobeuje Parisa, ali Afrodita uspeva da mladia u oblaku bezbedno ugrabi i stavlja ga, udesno napuderisanog i namirisanog, na njegov brani krevet. Jelena ga poziva da se vrati u borbu, ali on uzvraa predlogom da "to vreme posvete milovanju". Dama, polaskana izraenom eljom, poputa. 4. Agamemnon proglaava Menelaja pobednikom i rat je prividno zavren; ali bogovi, na savetovanju na Olimpu, trae jo krvi. Zevs glasa za mir, ali zastraeno povlai svoj glas kad mu se obrati Hera, njegova supruga. Ona predlae da e mu, ako se saglasi sa unitenjem Troje, dozvoliti da Mikenu, Argos i Spartu sravni sa zemljom. Rat se obnavlja; mnogi ginu probodeni strelom, kopljen ili maem i "mrak im se sputa na oi". 5.Bogovi se pridruuju veseloj sei; Ares, strani bog rata, ozleen Diomedovim kopljem, "isputa krik kao devet hiljada ljudi" i juri da se poali Zevsu. 6.U jednoj lepoj meuigri, trojanski voa Hektor, pre nego to ponovo krene u borbu, pozdravlja se sa svojom enom Andromahom. "LJubavi", apue mu ona, "tvoje odvano srce bie tvoja smrt; nema saalenja ni prema svom detetu ni prema meni, koja u uskoro biti udovica. Moj otac i moja majka i moja braa su svi pobijeni; ali, Hektore, ti si mi i otac i majka, i ti si mu moje mladosti. Saali se, dakle, i ostani ovde u kuli." "Ja dobro znam," odgovara on," da e Troja pasti i predviam nevolju svoje brae i kralja; zbog njih ne alim; ali pomisao na tebe kao robinju u Argosu skoro mi oduzima hrabrost. No, ak i da bude tako, neu izbegavati borbu." NJegov mali sin Astianaja, osuen da

uskoro bude od strane Grka pobednika baen preko zidina u smrt, vriti u strahu zbog lepranja Hektorove perjanice i heroj skida svoj lem da bi mogao da se smeje, plae i moli nad zauenim detetom. Onda silazi niz nasip do mesta bitke i 7. bori se u pojedinanom okraju sa Ajaksom, kraljem Salamine. Oni se hrabro bore i razdvajaju kad padne no uz razmenu pohvala i poklona cveta utivosti u moru krvi. 8. Posle dana trojanskih pobeda Hektor nareuje svojim ratnicima da se odmore Tako im zborae Hektor, i trojska mu povladi vojska. Oni od jarma konje oslobode znojne, i potom svaki je uz kola svoja privezao remenom konje. Iz grada pooe brzo po goveda i tovne ovce, dobavie jote i vina to srce veseli zatim iz kue hleba i drva sakupe mnogo. Pune prinesu tada stovolvke bozima venim. Vetrovi s polja dim od rtava nebu ponesu prijatan, ali ga blaeni bog ni jedan ne hte primiti, jer im je sveti veoma omrzo Ilij i kralj Prijam i narod kopljometnog Prijama kralja. Trojanci uzdanja puni san cele uivahu noi svi u vrstama bojnim, i mnoge im gorahu vatre. Kao na nebu kad se zablistaju predivne zvezde okolo meseca sjajnog, u etru kad vetrova nema, pa se proplanci pomole svi i doline s njima i svi vrhunci, te prasne s nebesa beskonani etar, zvezde se vide sve, u dui se raduje pastir; tako su izmeu laa i Ksantovih valova sjali ognjevi to su ih Trojanci pod Ilijskim loili gradom. Hiljada ognjeva gorae tu, a kraj svakog ljudi sedelo je pedeset pri svetlosti arkoga ognja. Konji beli pir sa krupnikom kraj kola zoblju stajahu onde i tako lepotronu ekahu Zoru.

10. Nestor, kralj Pila, savetuje Agamemnonu da vrati Ahilu Briseidu; on pristaje i obeava Ahilu polovinu Grke ako se ponovo pridrui opsadi; ali Ahil se i dalje duri. 11. Odisej i Diomed izvode nou juri dva oveka na trojanski logor i ubijaju desetak poglavara. Agamemnon vodi svoju vojsku hrabro, biva ranjen i povlai se. Odisej, okruen, bori se kao lav; Ajaks i Menelaj probijaju put do njega i spasavaju mu ivot. 12-13. Kada Trojanci stignu do zidova koje su Grci izgradili oko svog logora 14. Hera je tako uznemirena da odluuje da spase Grke. Namazana uljima, naparfimisana, zanosno odevena i opasana Afroditinim afrodizijakim pojasom, ona dovodi Zevsa u boanski dreme dok Posejdon pomae Grcima da odbiju Trojance. 15. Prednost je nestalna: Trojanci stiu do grkih brodova i pesnik se uzdie do visina strastvene prie dok se Grci oajniki bore u povlaenju koje mora da znai smrt. 16. Patrokle, Ahilov dragi, dobija od njega dozvolu da povede Ahilove trupe protiv Troje; Hektor ga ubija i 17. estoko se bori sa Ajaksom nad mladievim telom. 18. uvi za Patroklovu smrt, Ahil se konano odluuje na borbu. NJegova boginja-majka Tetida ubeuje boanskog kovaa, Hefesta, da za njega iskuje novo oruje i jaki tit. 19. Ahil se miri sa Agamemnonom, 20. uputa u borbu sa Enejem i sprema se da ga ubije kad ga Posejdon spasava za Virgilijeve ciljeve. 21. Ahil ubija masu Trojanaca i sve ih alje u Had uz duge genealoke govore. Bogovi prihvataju borbu: Atena obara Aresa kamenom, a kada Afrodita, koja napada nekog vojnika, pokuava da ga spase, Atena je obara udarcem u njene lepe grudi. Hera pali amar Artemidi; Posejdon i Apolon se zadovoljavaju reima. 22. Svi Trojanci osim Hektora bee od Ahila; Prijam i Hekaba savetuju Hektora da ostane iza zidova, ali on odbija.

Onda iznenada, dok Ahil kree prema njemu, Hektor bei. Ahil ga goni tri puta oko zidova Troje; Hektor zastaje i biva ubijen. 23. U smirenom finalu drame Patrokla kremiraju uz bogati ritual. Ahil mu rtvuje mnogo stoke, dvanaest zarobljenih Trojanaca i svoju sopstvenu dugaku kosu. Grci odaju Patroklu ast igrama i 24. Ahil vue telo Hektora iza svojih bornih kola tri puta oko pogrebne lomae. Prijam dolazi sveano opremljen i tugujui da moli za zemne ostatke svog sina. Ahil poputa, daje primirje od dvanaest dana i dozvoljava ostarelom kralju da odnese oieno i pomazano telo u Troju. /V/ POVRATAK KUI Ovde se velika poema iznenada zavrava, kao da je pesnik istroio svoj deo jedne optepoznate prie i mora da ostavi ostatak za baladu nekog drugog minstrela. U kasnije napisanoj knjievnosti saznajemo kako je Paris, stojei pored bitke, ubio Ahila strelom koja je probola njegovu ranjivu petu i kako je Troja konano pala zahvaljujui strategiji drvenog konja. Sami pobednici bili su svojom pobedom poraeni i vratili su se svom eljenom domu sa oseajem umorne tuge. Mnogi od njih doiveli su brodolom a neki od njih, izbaeni na strane obale, osnovali su grke kolonije u Aziji, Egeju i Italiji. Menelaj, koji se zakleo da e Jelenu ubiti, ponovo se u nju zaljubio kada mu je "boginja meu enama" dola u mirnoj velianstvenosti svoje lepote; rado ju je primio natrag da opet bude njegova kraljica u Sparti. Kada je Agamemnon stigao u Mikenu, on je "zgrabio svoju zemlju i poljubio je i bilo je mnogo vruih suza koje su lile iz njegovih oiju". Ali tokom njegovog dugog otsustva Klitemnestra je uzela njegovog roaka Egista za mua i kralja; i kada je Agamemnon uao u palatu oni su ga ubili.

Jo tuniji bio je Odisejev povratak kui; i ovde je verovatno neki drugi Homer ispriao priu u poemi manje snanoj i manje herojskoj, nenijoj i prijatnijoj od "Ilijade".$28$ Odisej, kae "Odiseja", doivljava brodolom na ostrvu Ogigji, vilinskom Tahitiju, ija ga boginja-kraljica Kalipsa dri kao ljubavnika osam godina, dok on potajno ezne za svojom enom Penelopom i svojim sinom Telemahom, koji eznu za njim u Itaki. (/I/) Atena ubeuje Zevsa da naredi Kalipsi da pusti Odiseja da ode. Boginja dolazi Telemahu i sa simpatijom slua mladievu jednostavnu priu: kako se prinevi Itake i njenih vazalskih ostrva udvaraju Penelopi, traei preko nje njen presto i kako u meuvremenu ive veselo u Odisejevoj palati i troe njegovu imovinu. (/II/) Telemah nareuje proscima da se raziu, ali oni se smeju njegovoj mladosti. On potajno kree na more da trai oca, dok Penelopa, alei sada i za muem i za sinom, dri prosce podalje obeanjem da e se udati za jednog od njih kada zavri sa tkanjem koje nou para onoliko koliko danju izatka. (/III/) Telemah poseuje Nestora u Pilu i (/IV/) Menelaja u Sparti, ali ni jedan od njih ne zna da mu kae gde da nae oca. Pesnik slika lepu sliku Jelene, smirene i pobeene, ali jo uvek boanski lepe; njeni gresi ve davno su joj oproteni i ona kae da se, kada je Troja pala, ve i onako zamorila od tog grada.$29$ (/V/) Sada prvi put u priu ulazi Odisej. "Sedei na obali," Kalipsinog ostrva, "njegove oi bile su bez suza, a njegov ivot polako oticao, dok je u tuzi udeo za povratkom. Nou je morao da spava pored Kalipse u upljim peinama, nevoljan pored voljne nimfe, ali bi danju sedeo na stenama i pesku, uljuljkujui svoju duu suzama i jeanjem i gledajui preko nemirnog mora." Zadravi ga jo jednu no, Kalipso mu nareuje da napravi splav i krene sam. (/VI/) Posle mnogo borbe sa okeanom, Odisej se iskrcava u mitskoj zemlji Feaana (moda Korkiri-Krfu) i nalazi ga

devojka Nausikaja, koja ga vodi u palatu svog oca, kralja Alkinoja. Devojka se zaljubljuje u heroja snanih udova i srca i poverava se svojim druicama: "Sluajte, devojke moje beloruke.... Ranije mi je ovaj ovek izgledao neugledan, ali sada je on kao bogovi koji dre iroko nebo. Kad bi takav mogao da se nazove mojim muem, da ivi ovde, i da mu se dopadne da ovde ivi." (/VII/ - /VIII/) Odisej ostavlja tako dobar utisak da mu Alkinoj nudi ruku Nausikaje. Odisej se ispriava, ali mu je drago to moe da ispria priu o svom povratku iz Troje. (/IX/) Njegove lae (pria on kralju) odvuene su sa svog kursa u zemlju Jedaa lotosa, koji su njegovim ljudima dali tako medeno slatke plodove lotosa, da su mnogi od njih zaboravili na svoj dom i svoju enju i Odisej je morao da ih silom natera da se vrate na brodove. Onda su otplovili u zemlju Kiklopa, jednookih dinova koji su iveli bez zakona ili rada na ostrvu koje je obilovalo divljim itaricama i voem. Uhvaen u peinu od strane kiklopa Polifema, koji je pojeo nekoliko njegovih ljudi, Odisej je spasao ostale uspavavi udovite uz pomo vina i onda mu spalio ono jedino oko. (/X/) Lutalice su se ponovo nale na moru i dole do zemlje Lestrigonaca; ali i oni su bili ljudoderi i samo im je Odisejev brod pobegao. On i njegovi drugovi zatim su stigli do ostrva Ena, gde je lepa i podmukla boginja Kirka svojom pesmom veinu odmamila u svoju peinu, omamila ih i pretvorila u svinje. Odisej je nameravao da je ubije, ali je promenio odluku i prihvatio njenu ljubav. On i njegovi drugovi, sada opet u ljudskom obliku, ostali su sa Kirkom godinu dana. (/XI/) Zaplovivi ponovo, doli su do zemlje koja je stalno bila u mraku i koja se pokazala da je ulaz u Had; tamo je Odisej govorio sa senima Agamemnona, Ahila i svoje majke. (/XII/) Nastavljajui put, proli su pored ostrva Sirena, od ijih je zavodnikih melodija Odisej zatitio svoje ljude stavljajui im vosak u ui. U

moreuzu (Mesina?) Skile i Haribde njegov brod je doiveo brodolom i on je jedini preiveo, da bi osam dugih godina iveo na Kalipsinom ostrvu. (/XIII/) Alkinoj je tako dirnut Odisejevom priom da nareuje svojim ljudima da odvezu Odiseja u Itaku, ali da mu veu oi da ne bi saznao i otkrio poloaj njihove srene zemlje. Na Itaki boginja Atena vodi lutalicu do kolibe njegovog starog svinjara Eumeja koji ga (/XIV/), mada ga nije prepoznao, prima sa gargantuovskim gostoprimstvom. (/XV/) Kada boginja u istu kolibu dovodi Telemaha, Odisej (/XVI/) otkriva svom sinu ko je i obojica "cvile glasno". On otkriva Telemahu plan za ubistvo svih prosaca. (/XVII/ /XVIII/) Preruen u prosjaka on ulazi u palatu, vidi udvarae kako se goste na njegov raun i obuzima ga prigueni bes kad uje da nou spavaju sa njegovim slukinjama, dok se danju udvaraju Penelopi. (/XIX/ - /XX/) Prosci ga vreaju i povreuju, ali on se odluno i strpljivo brani. (/XXI/) U to vreme prosci su otkrili trik sa Penelopinim tkanjem i primorali je da tkaninu dovri. Ona pristaje da se uda za onoga meu njima koji uspe da zategne Odisejev veliki luk koji visi na zidu i protera strelu kroz uke u niz poreanih dvanaest sekira. Oni svi pokuavaju i doivljavaju neuspeh. Odisej trai da mu se prui ansa i uspeva. (/XXII/) Onda sa gnevom koji uplai sve odbacuje svoju masku, okree svoje strele protiv prosaca i, uz pomo Telemaha, Eumeja i Atene, sve ih pobije. (/XXIII/) Samo sa mukom uspeva da uveri Penelopu da je on Odisej; teko je odrei se dvadeset prosaca za jednog mua. (/XXIV/) On se suoava sa napadom sinova prosaca, umiruje ih i ponovo uspostavlja svoje kraljevstvo. U meuvremenu, u Argosu, najvea tragedija u grkoj legendi odvijala se svojim tokom. Dostigavi muevno doba i podstaknut svojom sestrom Elektrom, Orest, Agamemnonov sin, sveti njihovog oca ubijajui njihovu majku i njenog

ljubavnika. Posle mnogo godina ludila i lutanja Orest stupa na presto ArgosaMikene (oko 1176. godine pre nae ere) i kasnije svom kraljevstvu dodaje i Spartu. Ali od njegovog stupanja na presto kua Pelopsa poinje da propada. Moda je propadanje poelo ve sa Agamemnonom i moda je taj prevrtljivi poglavar koristio rat kao sredstvo za ujedinjenje kraljevstva koje se ve raspadalo. Ali njegova pobeda je dovrila njegovu propast.$30$ Jer malo se njegovih poglavica ikada vratilo, a kraljevstva mnogih izgubila su svaku odanost prema njima. Krajem doba koje je poelo opsadom Troje, Ahajska sila bila je istroena, a Pelopsova krv iscrpljena. Narod je strpljivo ekao na razboritiju dinastiju. /VI/ DORSKO OSVAJANJE Oko godine 1104. pre nae ere, sa nemirnog severa koji se stalno irio na Grku je naleteo novi talas imigracije ili invazije. Kroz Iliriju i Tesaliju, preko Korintskog zaliva kod Naupakta i preko prevlake kod Korinta jedan se ratoborni narod, visok, okrugle glave, bez pisma, uvukao se ili umarirao ili preplavio Peloponez, savladao ga, i skoro potpuno unitio mikensku civilizaciju. Kada je u pitanju poreklo ovih ljudi i njihov put, moemo samo da nagaamo, ali njihov karakter i njihov efekat znamo. Oni su jo uvek bili u fazi pastira i lovaca; s vremena na vreme zaustavili bi se da obrauju zemlju, ali im je glavni oslonac bila njihova stoka, a njena potreba za novim panjacima odravala je plemena u stalnom pokretu. Neto su imali u neverovatnim koliinama gvoe. Oni su bili emisari haltatske$31$ kulture Grkoj; i tvrdi metal njihovih maeva i njihovih dua dao im je nemilosrdnu nadmo nad Ahajcima i Krianima, koji su za ubijanje jo uvek koristili bronzu. Verovatno da su se na odvojena mala kraljevstva Peloponeza spustili i sa zapada i sa istoka, od

Elide i Megare, stavili njihovu vladajuu klasu pod ma, a ostatke Mikenaca pretvorili u helote-kmetove. Mikena i Tirint nestali su u plamenu i tokom nekoliko vekova prestonica Pelopsovog ostrva bio je Argos. Na poluostrvu, osvajai su zauzeli komandujui vrh Akrokorint i oko njega podigli dorski grad Korint. Preiveli Ahajci su pobegli, neki od njih u planine severnog Peloponeza, neki u Atiku, a neki preko mora do ostrva i obala Azije. Osvajai su ih sledili u Atiku, ali su bili odbijeni; sledili su ih do Krita i tamo konano unitili Knosos; osvojili su i kolonizovali Melos, Teru, Kos, Knid i Rodos. irom Peloponeza i na Kritu, gde je mikenska kultura doivela najvei procvat, razaranje je bilo totalno. Ova konana katastrofa u preistoriji egejske civilizacije je ono to moderni istoriari znaju kao dorsko osvajanje, a grka tradicja naziva Povratkom Heraklida. Jer pobednici nisu bili zadovoljni da svoj trijumf zabelee kao osvajanje civilizovanog naroda od strane varvara; oni su tvrdili da je ono, to se u stvari dogodilo, bilo, da su Herkulovi potomci, naiavi na otpor prilikom svoj pravednog ponovnog ulaska u Peloponez, isti zauzeli herojskom silom. Ne znamo koliko je od toga istorija, a koliko diplomatska mitologija smiljena da krvavo osvajanje pretvori u boansko pravo. Teko je verovati da su Dorani u mladosti sveta bili tako odlini laovi. Moda su, to uesnici u raspravi nee nikada priznati, obe prie istinite: Dorani su bili osvajai sa severa koje su vodili potomci Herakla. Kakvog god oblika osvajanje bilo, njegov rezultat bio je dugi i bolni prekid u razvoju Grke. Politiki poredak bio je poremeen vekovima; svaki ovek, oseajui se nesigurnim, nosio je oruje; rastue nasilje remetilo je poljoprivredu i trgovanje na kopnu, a trgovinu na moru. Rat je bujao, siomatvo se produbljivalo i irilo. ivot je zbog lutanja porodica od predela do predela, u traenju bezbednosti i mira, postao nemiran. Hesiod je ovo doba

nazvao Gvozdeno doba i alio za pogoranjem njegovog kvaliteta u odnosu na lepa doba koja su mu prethodila; mnogi Grci verovali su da je "otkrie gvoa bilo na tetu oveka". Umetnosti su propadale, slikarstvo je zanemarivano, vajarstvo se zadovoljavalo figurinama; a grnarstvo, zaboravljajui ivi naturalizam Mikene i Krita, degenerisalo se u bezivotni "geometrijski stil" koji je grkom keramikom dominirao vekovima. Ali nije sve bilo izgubljeno. Uprkos reenosti dorskih zavojevaa da svoju krv sauvaju od meanja sa krvlju pokorenog stanovnitva uprkos rasnih antipatija izmeu Dorana i Jonaca koje e u crveno obojiti celu Grku oni su nastavili sa meanjem novog roda sa starim, izvan Lakonije brzo, unutar nje polako; i moda je dodavanje estokog semena Ahajaca i Dorana semenu starijih i manje postojanih naroda june Grke postalo moni bioloki stimulator. Krajnji rezultat, posle vekovnog meanja, bio je novi i drugaiji narod, u ijoj su krvi bili uzbudljivo izmeani "mediteranski", "alpski", "nordijski" i azijski elementi. A ni mikenska kultura nije bila potpuno unitena. Izvesni elementi egejskog naslea instrumeni drutvenog poretka i vlasti, elementi zanatstva i tehnologije, naini i putevi trgovine, oblici i predmeti oboavanja, vetine keramiarstva i cizeliranja, vetina fresko slikarstva, dekorativni motivi i arhitekturne forme uspeli su da poluugueni preive kroz vekove nasilja i haosa. Izvesne institucije su, kako su Grci verovali, prele u Spartu; a skuptina Ahajaca ostala je bitna struktura ak i demokratske Grke. Mikenski megaron verovatno je dao osnovni plan za dorski hram, kome e dorski duh dodati slobodu, simetriju i snagu. Umetnika tradicija, polako oivljavana, uznela je Korint, Sikion i Argos do rane Renesanse i uinila da se ak i stroga Sparta izvesno vreme smei u umetnosti i pesmi; kroz celo to

bezistorijsko "Mrano doba" ona je negovala lirsku poeziju; sledila je pelazgijske, ahajske, jonske, minijske prognanike u njihovom bekstvumigraciji u Egej i Aziju i pomogla kolonijalnim gradovima da preteknu svoje dravemajke u knjievnosti i umetnosti. A kada su prognanici stigli do ostrva i do Jonije, nali su ostatke egejske civilizacije spremne za njihove ruke. Tamo, u starim gradovima koji su bili u malo manjem neredu od onih na kontinentu, Bronzano doba je sauvalo neto od svog starog umea i sjaja; i tamo e, na azijskom tlu, doi do prvog ponovnog buenja Grke. Na kraju je kontakt pet kultura kritske, mikenske, ahajske, dorske, istonjake doneo novu mladost civilizaciji koja je poela da umire, koja je na kopnenom delu ratom i pljakanjem ogrubela, a na Kritu se zbog raskoi njegovog genija efemenizirala. Meavini rasa i obiaja bili su potrebni vekovi da bi stekla bar umerenu stabilnost, ali ona je doprinela stvaranju neuporedive raznovrsnosti, fleksibilnosti i suptilnosti grke misli i ivota. Umesto da o grkoj kulturi mislimo kao o plamenu koji je iznenada i udesno zasijao posred mranog mora varvarstva, moramo da je zamislimo kao polagano i zapleteno stvaranje naroda skoro prebogato obdarenog krvlju i uspomenama, koga su okruivale, izazivale i poduavale ratoborne horde, mona carstva i stare civilizacije. KNJIGA DRUGA USPON GRKE 1000-480. godina p.n.e.

HRONOLOKA TABELA ZA KNJIGU DRUGU Primedba: Svi datumi pre 480, izuzev 776, neizvesni su. Ime mesta bez nekog drugog opisa oznaava tradicionalni datum njegove prve grke naseobine. Pre nae ere 1100-850: 1000: 840: 776: 770: 757-6: 752: 750-650: 750-594: 750: 735: 734: 730-29: 725-05: 725: 721: 705: 700: 683: 680: 676: 670: Elijska i jonska migracija Hram Here u Olimpiji Verovatni period Homera Prve (?) Olimpijske igre Sinopa i Kume Sizik i Trapez Prvi desetogodinji arhonti Grci naseljavaju Trako poluostrvo Doba aristokratije Verovatni period Hesioda Naksos (Sicilija) Korkira i Sirakuza Regijum, Leontini, Katanija Prvi Mesenski rat Kovanje novca u Lidiji i Joniji Sibaris; 710, Krotona Taras; Posejdonija; poeci grke arhitekture u kamenu Prvi godinji arhonti u Atini Fedon diktator u Argosu; najraniji dravni kovani novac u Grkoj Diktator Ortagora u Sikionu Terpander sa Lezbosa, pesnik i muziar; Arhiloh sa Parosa, pesnik; homerovska himne Apolonu i Demetri Zakoni Zaleuka u Lokri 660:

658: 654: 655-25: 651: 648: 649-31: 630: 630: 625-585: 620: 615: 610: 600: 595: 594: 590: 582: 580: 576: 570: 566: 561-60: 560-46: 558: 550: Vizantija; Lampsakus Kipselos diktator u Korintu Selinus; 650, Abdera i Olbija Himera; Miron diktator u Sikionu Drugi Mesenski rat, Tirtej, pesnik, u Sparti Likurgovi zakoni u Sparti (?) Kirena; 615, Abidos Perijander diktator u Korintu Drakonovi zakoni u Atini Trasibul diktator u Miletu Harondasovi zakoni u Miletu Naukratis; Masalia (Marsej); Klisten diktator u Sikionu, Pitaku Mitileni; Safo i Alkeus, pesnici sa Lesbosa; Tales iz Mileta, filozof; Alkman, pesnik, u Sparti; uspon skulpture Prvi Sveti Rat Solonovi zakoni u Atini Doba Sedam mudraca; uspon Amfiktionske lige i Orfizma; drugi Hram Artemide u Efesu Prve pitijske i istamske igre; kipovi na Akropolju i "Apolon" Agrigent; Ezop iz Samosa, basnopisac Prve nemejske igre Falaris diktator u Agrigentu; Stesihor iz Himere, pesnik; Anaksimandar iz Mileta, pesnik Prva Panateja Prva diktatura Pisistrata Krez iz Lidije pokorava Joniju Kartagina osvaja Siciliju i Korziku Emporijum (panija); 535: Elea (Italija)

546-27: 545: 544: 540: 535-15: 534: 530: 529-00: 527-10: 520: 517: 514: 511: 510: 507: 500: 499: 497: 494: 493: 490: 489: 488-72: 487: 485-78: 485: 482: 480: 479: Druga diktatura Pisistrata Persija pokorava Joniju Anaksimen iz Mileta, filozof Hiponakt iz Efesa, pesnik Polikrat diktator Samosa; Teodor iz Samosa, umetnik; Anakreont iz Teosa, pesnik Tespid ustanovljava dramu u Atini Teognit iz Megare, pesnik Pitagora, filozof, u Krotoni Hipija diktator u Atini Zapoet Olimpium u Atini Simonid iz Keosa, pesnik Zavera Harmonida i Aristogitona Frinih iz Atine, dramatiar Kroton razara Sibaris Klisten proiruje demokratiju u Atini Hekatej iz Mileta, geograf Jonija se buni; Eshilov prvi komad Joniski Grci spaljuju Sard Persijanci potukli Jonjane kod Lade Temistokle arhont u Atini Maraton; hram Afeje u Egini Aristid arhont; suenje Miltijadu Teron diktator u Agrigentu Prvo biranje arhonta rebom Gelon diktator u Sirakuzi Epiharm ustanovljava komediju u Sirakuzi Aristidov ostrahizam Bitke kod Artemisijuma, Termopila, Salamine i Himere; Agelad iz Argosa, skulptor Bitke kod Plateje i Mikale

Poglavlje /IV/ SPARTA /I/ OKRUENJE GRKE Predlaem da uzmemo atlas klasinog sveta$32$ i da se orijentiemo meu susedima antike Grke. Pod "Grkom", ili "Heladom", podrazumevaemo sve zemlje koje su u antikim vremenima zauzimali narodi koji su govorili grki. Poinjemo tamo gde su uli mnogi zavojevai preko brda i kroz doline Epira. Ovde mora da su se preci Grka zadrali mnogo godina, jer su u Dordoni podigli svetilite svom nebeskom bogu-gromovniku Zevsu; jo u petom veku Grci su konsultovali tamonje proroite i itali boansku volju u zveketu velikih bakraa ili utavom liu svetog hrasta. Kroz juni Epir tee reka Aheront, kroz gudure tako mrane i duboke, da su grki pesnici o njoj govorili kao o kapiji ili o samom mestu Pakla. U Homerovim danima Epirci su po govoru i nainu ivota bili uglavnom Grci; ali onda su do njih stigli novi talasi varvarstva sa severa i odvratili ih od civilizacije. Dalje uz Jadransko more leala je Ilirija, slabo naseljena divljim obanima, koji su prodavali stoku i robove za so. Na toj obali, kod Epidamna (rimski Dirahij, sada Dra), Cezar je iskrcao svoje trupe gonei Pompeja. Preko Jadranskog mora Grci u ekspanziji oteli su nie obale od domorodakih plemena i doneli Italiji civilizaciju. (Na kraju e se ova domorodaka plemena okrenuti protiv njih i jedno pleme, do Aleksandrovog doba skoro varvarsko, progutae ih, zajedno sa njihovom zemljom-majkom, u carstvo bez presedana.) Preko Alpa bili su Gali, koji e se pokazati veoma prijateljski prema grkom gradu Masaliji (Marseju); a na zapadnom kraju Mediterana leala je

panija, ve napola civilizovana, koju su Feniani i Kartaginjani, kada su Grci oko 550. tamo osnovali svoju malu koloniju u Emporijumu (Ampurija), ve dobro eksploatisali. Na obali Afrike, naspram Sicilije, pretei je leala carska Kartagina, koju su po predanju osnovali Didona i Feniani godine 813; ne neko obino selo ve grad sa 700.000 stanovnika, koji je monopolisao trgovinu na zapadnom Mediteranu, dominirao Utikom, Hipom i tri stotine drugih gradova u Africi i kontrolisao prosperitetne zemlje, rudnike i kolonije na Siciliji, Sardiniji i u paniji. Ovoj basnoslovno bogatoj metropoli bilo je sueno da povede istonjaki udar na Grku na zapadu, kao to e to Persija uiniti na istoku. Dalje prema istoku na afrikoj obali leao je prosperitetni grki grad Kirena, naspram mrane libijske zaleine. Zatim Egipat. Veina Grka verovala je da su mnogi elementi njihove civilizacije doli iz Egipta; njihove legende pripisivale su osnivanje nekoliko grkih gradova ljudima koji su, kao Kadmo i Danaj, doli iz Egipta ili egipatsku kulturu doneli Grkoj preko Fenikije ili Krita. Pod kraljevima Saisa (663-525) egipatska trgovina i umetnost ponovo su oiveli i luke na Nilu bile su prvi put otvorene za grku trgovinu. Od sedmog veka pa nadalje mnogi uveni Grci kao primer mogu da poslue Tales, Pitagora, Solon, Platon i Demokrit posetili su Egipat i bili vrlo impresionirani razvijenou i starou njegove kulture. To nisu bili varvari, ve ljudi koji su imali zrelu civilizaciju i visoko razvijenu umetnost dve hiljade godina pre pada Troje. "Vi Grci," rekao je jedan egipatski svetenik Solonu, "vi ste prava deca, brbljiva i tata, i bez ikakvog znanja o prolosti". Kada se Hekatej iz Mileta hvalisao pred egipatskim svetenicima da moe da prati svoje pretke unazad kroz petnaest generacija do jednog boga, oni su mu mirno, u svojim svetilitima, pokazali kipove 345 visokih svetenika, od kojih je svaki bio sin onog

prethodnog, a koji su inili 345 generacija od kada su bogovi zavladali zemljom. Po verovanju uenih ljudi Grke kao to su bili Herodot i Plutarh, od egipatskih kultova Izide i Ozirisa potekla je orfika doktrina o suenju posle smrti i ritual ponovnog oivljavanja Demetre i Persefone u Eleusini. Verovatno da je u Egiptu Tales iz Mileta uio geometriju, a Rojk i Teodor sa Samosa nauili vetinu upljeg livenja u bronzi; u Egiptu su Grci nauili nove vetine u grnarstvu, izradi tekstila, obradi metala i slonovae; grki skulptori su od njih, kao i od Asiraca, Feniana i Hitita uzeli stil za svoje rane kipove pljosnatog lica, kosih oiju, stisnutih pesnica, krutih udova, ukoenih;$33$ u kolonadama Sakare i Beni-Hasana, kao i u ostacima mikenske Grke, grki arhitekti nali su deo svoje inspiracije za stub sa ljebovima i dorski stil. I kao to je Grka u svojoj mladosti smerno uila od Egipta, tako je, kada je bila iscrpljena, preminula, mogli bismo rei, na rukama Egipta; u Aleksandriji, ona je sjedinila svoju filozofiju, svoje rituale i svoje bogove sa egipatskim i judejskim, tako da bi ponovo vaskrsli u ivot u Rimu i u hrianstvu. Uticaj Fenikije zaostajao je samo za egipatskim. Preduzetni trgovci iz Tira i Sidona igrali su ulogu tekuih posrednika koji su prenosili kulturu i stimulisali sve mediteranske regione naukom, tehnikom, umetnou i kultovima iz Egipta i sa Bliskog istoka. Oni su Grke nadmaili u graenju brodova, a moda ih tome i uili; uili su ih boljim metodima obrade metala, tekstila i boja; zajedno sa Kritom i Malom Azijom odigrali su ulogu u prenoenju Grkoj semitskog oblika alfabeta koji se razvio u Egiptu, Kritu i Siriji. Dalje na istok, Vavilonija je Grcima dala svoj sistem teina i mera, svoj vodeni i sunani sat; svoje novane jedinice obol, minu i talent, svoje astronomske principe, instrumente, zapise i raunanja, svoj seksagezimalni sistem podele godine, kruga i

etiri prava ugla koja lee naspram njegovog centra, na 360 delova, svaki od 360 stepeni u 60 minuta i svaki minut u 60 sekundi; Talesu je po svoj prilici poznavanje egipatske i vavilonske astronomije omoguilo da predvidi pomraenje Sunca. Verovatno da Hesiodova ideja o Haosu kao poreklu svih stvari potie iz Vavilona; a pria o Itar i Tamuzu neverovatno je slina priama o Afroditi i Adonisu, Demetri i Persefoni. U blizini istonog kraja trgovinskog kompleksa koji je objedinjavao klasini svet leao je krajnji neprijatelj Grke. U nekim pogledima mada ih je bilo malo civilizacija Persije bila je iznad civilizacije Helade tog vremena; ona je proizvela finiji tip gospodina od grkog u svakom pogledu osim u intelektualnoj istananosti i obrazovanju, kao i sistem imperijalne administracije koji je lako nadmaio nezgrapne hegemonije Atine i Sparte i kome je nedostajala samo grka strast za slobodom. Jonski Grci su od Asirije preuzeli vetinu izrade skulptura ivotinja, izvesnu zbijenost figure i jednolinost nabora u ranoj skulpturi, mnogo dekorativnih motiva u frizovima i ornamentalnim obrubima, a povremeno i stil reljefa, kao u lepoj Aristionovoj steli. Lidija je odravala prisne odnose sa Jonijom i njena sjajna prestonica Sard bila je mesto za koordinisanje prometa u robama i idejama izmeu Mesopotamije i obalskih gradova Grke. Potrebe obimne trgovinske razmene podsticale su bankarstvo i dovele do toga da lidijska vlada, oko 680. godine pre nae ere, izda kovani novac sa garancijom drave. Ovu blagodat za trgovinu Grci su ubrzo poeli da imitiraju i poboljavaju i njeni su efekti bili toliko znaajni i beskonani kao i oni koji su doli sa uvoenjem alfabeta. Uticaj Frigije bio je stariji i suptilniji. NJena majka boginja Kibela ula je direktno i indirektno u grku religiju, a njena orgijastika muzika na fruli postala je "frigijski tonalitet" tako popularan kod stanovnitva Grke i tako

uznemiravajui za njene moraliste. Iz Frigije ova divlja muzika prela je preko Helesponta u Trakiju i sluila u dionisijevskim ritualima. Glavni poklon Trakije Grkoj bio je bog vina; ali jedan trakijski grad, helenizovana Abdera, nastojala je da uspostavi ravnoteu dajui Grkoj tri filozofa Leukipa, Demokrita i Protagoru. Iz Trakije je kult Muza preao u Heladu; a polulegendarni osnivai grke muzike Orfej, Musaj i Tamirij bili su trakijski pevai i bardi. Od Trakije se kreemo prema jugu u Makedoniju i time je kulturno zaokruivanje Grke kompletirano. Ova zemlja je slikovita, sa tlom nekada bogatim mineralima, ravnicama bogatim itaricama i voem i planinama koje su odgojile snani soj ljudi kome je bilo predodreeno da osvoji Grku. Gortaci i seljaci bili su meovite rase, preteno Iliri i Traani; moda su bili srodni sa Doranima koji su osvojili Peloponez. Vladajua aristokratija tvrdila je da je helenskog porekla (od samog Herkula) i govorila grkim dijalektom. Ranija prestonica, Edesa, stajala je na prostranom platou izmeu ravnica koje su se prostirale do Epira i planinskih lanaca koji su dosezali do Egeja. Dalje prema istoku leala je Pela, budua Aleksandrova prestonica; a blizu mora bila je Pidna, gde e Rimljani da potuku pobednike Makedonce i steknu pravo da svetu Zapada prenesu grku civilizaciju. Ovo je, dakle, bilo okruenje Grke: civilizacije kao to su Egipat, Krit i Mesopotamija, koje su joj dali elemente tehnologije, nauke i umetnosti koje e ona transformisati u najsjajniju sliku u istoriji; carstva kao Persija i Kartagina, koja e osetiti pretnju od grke trgovine i ujediniti se u ratu da bi Grku meu sobom zdrobili u bezopasnog vazala; a na severu ratnike horde koje su neprestano rasle, neprestano nadolazile i koje e se pre ili kasnije preliti preko planinskih barijera i uraditi ono to su uinili Dorani provaliti kroz ono to e

Ciceron nazvati grkim obrubom izatkanim na varvarskoj odedi i unititi civilizaciju koju nisu mogli da razumeju. Teko da je neka od tih nacija koje su okruivale Grku marila za ono to je za Grke bila sama sutina ivota slobodu ivljenja, miljenja, govora i postupanja. Svaki od tih naroda, izuzev Feniana, iveo je pod despotima, predavao se praznovericama i imao malo iskustva koja bi podsticala slobodu ili ivot razuma. To je razlog to su ih Grci sve i previe nekritiki nazivali /barbaroi/, varvari; varvarin je bio ovek koji se zadovoljavao da veruje bez razmiljanja i da ivi bez slobode. Na kraju e se dve koncepcije ivota misticizam Istoka i racionalizam Zapada boriti za telo i duu Grke. Racionalizam e pod Periklom pobediti, kao i pod Cezarom, Lavom /X/ i Fridrihom; ali misticizam e se uvek vraati. Alternativne pobede ovih komplementarnih filozofija u neizmernom klatnu istorije ine sutinsku biografiju civilizacije Zapada. /II/ ARGOS Unutar ovog kruga naroda mala Grka se irila sve dok njeno potomstvo nije naselilo skoro celu mediteransku obalu. Jer suvonjava ruka koja prua svoje koate prste na jug u more bila je samo mali deo Grke ija nas istorija zanima. U toku svog razvoja nezadrivi Heleni proirili su se na svako ostrvo Egeja, na Krit, Rodos i Kipar, u Egipat, Palestinu, Siriju, Mesopotamiju i Malu Aziju, u Mramorno more i Crno more, na obale i poluostrva severnog Egeja, u Italiju, Galiju, paniju, Siciliju i severnu Afriku. U svim tim oblastima oni su gradili gradove-drave, nezavisne i razliite, a ipak grke; oni su govorili grkim jezikom, klanjali se grkim bogovima, itali i pisali grku knjievnost, doprinosili grkoj nauci i filozofiji i praktikovali demokratiju na grki

aristokratski nain. Oni nisu ostavljali Grku za sobom kada su migrirali iz svoje matine zemlje, oni su je nosili sa sobom, ak i samu njenu zemlju, bilo gde da su ili. Skoro hiljadu godina oni su od Mediterana pravili grko jezero i centar sveta. Zadatak koji najvie obeshrabruje istoriara klasine civilizacije je da izatka u jedan uzorak i priu ove rasute lanove grkog tela.$34$ Mi emo to pokuati pomou jednog prijatnog metoda obilaska: sa mapom u ruci i bez ikakvog troka osim svoje mate, proiemo od grada do grada grkog sveta i posmatrati u svakom centru ivot ljudi pre Persijskog rata oblike privrede i vlade, aktivnosti naunika i filozofa, dostignua poezije i stvaralatvo umetnosti.$35$ Plan ima mnogo nedostataka: geografski sled nee biti sasvim usaglaen sa istorijskim; skakaemo iz veka u vek, kao i sa ostrva na ostrvo; govoriemo sa Talesom i Anaksimanderom pre nego to budemo uli Homera i Hesioda. Ali nee nam koditi da vidimo nepotovanu "Ilijadu" prema njenoj stvarnoj pozadini jonskog skepticizma, ili ujemo Hesoidova ozbiljna jadikovanja nakon posete Eolskim kolonijama iz kojih je doao njegov maltretirani otac. Kad konano stignemo u Atinu, bie nam u izvesnoj meri poznata bogata raznovrsnost civilizacije koju je nasledila i koju je tako hrabro sauvala kod Maratona. Ako krenemo od Argosa, gde su pobedniki Dorani uspostavili svoju vlast, naii emo na karakteristino grki prizor: ravnicu koja nije previe plodna, sa malim zbijenim gradom od kuica napravljenih od cigle i maltera, sa hramom na akropolju, pozoritem pod vedrim nebom na padini brda, sa ponekom skromnom palatom ovde-onde, sa uskim sokacima i nepoploanim ulicama i sa primamljivim i nemilosrdnim morem u daljini. Jer Helada se sastoji od planina i okeana; tamo su velianstveni predeli tako uobiajeni da ih Grci, mada dirnuti i nadahnuti njima,

retko pominju u svojim knjigama. Zima je vlana i hladna, leto vrue i suvo; seje se u nau jesen, anje u nae prolee; kia je nebeski blagoslov, a Zevs koji pravi kiu bog je bogova. Reke su kratke i plitke, bujice su za zimsko razdoblje, suvi glatki oblutak za letnju vrelinu. U grkoj lestvici bilo je stotinak gradova poput Argosa i jo hiljadu takvih, samo manjih; i svaki od njih ljubomorno suveren, odvojen od drugih grkom ratobornou ili opasnim vodama ili besputim brdima. Stanovnici Argosa su osnivanje svog grada pripisivali pelazgikom Argusu, heroju sa stotinu oiju; a njegov prvi procvat jednom Egipaninu, Danaju, koji je doao na elu druine "Danajaca" i nauio domoroce kako da navodnjavaju svoja polja iz bunara. Takve eponime ne treba potcenjivati; Grci su vie voleli da ono beskonano vraanje unazad, koje mi moramo dovriti misterijom, dovre mitom. Pod Temenom, jednim od Heraklida povratnika, Argos je prerastao u najmoniji grad Grke, koji je stavio pod svoju vlast Tirint, Mikenu i celu Argolidu. Oko godine 680. vlast je prigrabio jedan od onih /tyrannoi/ ili diktatora, koji su tokom sledea dva veka postali moda u veim gradovima Grke. Po svoj prilici Fejdon je, kao i drugi njemu slini diktatori, poveo trgovaku klasu u usponu koja se, u jednom prolaznom braku iz koristoljublja, udruila sa prostim narodom protiv zemljoposednike aristokratije. Kada je Egina bila ugroena od strane Epidaura i Atine, Fejdon je poao da je spase i uzeo je za sebe. Usvojio je verovatno od Feniana vavilonski sistem teina i mera i lidijski plan valute za koju garantuje drava; osnovao je na Egini svoju kovnicu i eginske "kornjae" (kovani novac obeleen simbolom ostrva) postaju prvi zvanini kovani novac u kontinentalnoj Grkoj. Fejdonov prosveeni despotizam otvorio je period prosperiteta koji je u Argolidu doveo mnoge umetnosti. U

estom veku muziari iz Argosa bili su najpoznatiji u Heladi; Las iz Hermiona zauzimao je visoko mesto meu lirskim pesnicima svog vremena i poduio Pindara svojoj vetini; ovde su poloeni i temelji one argoske kole skulpture koja e Grkoj dati Polikleta i njegov kanon; ovde je drama nala dom u pozoritu sa dvadeset hiljada sedita; a arhitekti su podigli velianstveni hram Heri, koju je Argos voleo i posebno joj se klanjao kao boginjinevesti koja svake godine obnavlja svoje devianstvo. Ali degeneracija Fejdonovih naslednika zla kob monarhije i dugi niz ratova sa Spartom oslabili su Argos i konano ga primorali da vostvo na Peloponezu ustupi Lakedemonjanima. Danas je to mirni grad, izgubljen u poljima koja ga okruuju, sa nejasnim seanjem na slavu svoje prolosti i ponosan to u svoj svojoj dugoj istoriji nikada nije bio naputen. /III/ LAKONIJA Juno od Argosa, udaljeni od mora, diu se vrhovi lanca Parnona. Oni su divni, ali jo mnogo ugodinija za oko je reka Eurota koja tee izmeu njih i vii, mraniji, snegom okrunjeni venac Tajget na zapadu. U toj seizmikoj dolini leao je Homerov "prazni Lakedemon", ravnica koju su planine uvale toliko da Sparti, njenoj prestonici, nisu bili potrebni zidovi. Na svom zenitu je Sparta ("Rasuta") bila unija od pet sela, sa ukupno sedamdeset hiljada stanovnika. Danas je to seoce sa etiri hiljade dua; a od grada, koji je nekada vladao Grkom i koji ju je unitio, jedva da je ostalo neto, ak i u skromnom muzeju. 1. Ekspanzija Sparte Iz ove prirodne citadele Dorani su dominirali i porobili juni Peloponez. Za ove dugokose severnjake,

otvrdle zbog planina i naviknute na rat, u ivotu nije bilo alternative sem osvajanja ili ropstva; njihov posao bio je rat, pomou njega ostvarivali ono to im se inilo asnim ivljenjem; nedorskim domorocima, oslabelim od poljoprivrede i mira, oigledno su bili potrebni gospodari. Tako su kraljevi Sparte, koji su polagali pravo na kontinuiranu lozu od Heraklida iz 1104. godine pre nae ere, prvo pokorili starosedelako stanovnitvo Lakonije, a onda napali Meseniju. Ova zemlja, u jugozapadnom uglu Peloponeza, bila je relativno ravna i plodna i nju su obraivala miroljubiva plemena. Kod Pausanija moemo itati kako je mesenski kralj Aristodem konsultovao proroite u Delfima kako da pobedi Spartance; kako mu je Apolon naloio da bogovima kao rtvu podnese devicu iz svog sopstvenog kraljevskog roda; kako je osudio na smrt sopstvenu ker i izgubio rat. (Moda je pogreio za svoju ker.) Dve generacije kasnije hrabri Aristomen je poveo Mesenjane u herojsku pobunu. Devet godina njihovi su gradovi izdrali napade i opsadu; ali na kraju su Spartanci postigli ono to su eleli. Mesenjani su morali da plaaju godinji porez u iznosu od polovine njihove letine, a na hiljade ih je odvedeno da postanu helotski kmetovi. Slika koju treba da stvorimo o Lakonskom drutvu pre Likurga ima, kao neke stare slike, tri nivoa. Gore je gospodarska klasa Dorana, koji najveim delom ive u Sparti od proizvoda polja koja poseduju izvan grada i koja za njih obrauju heloti. Drutveno izmeu, a geografski okruujui gospodare i helote bili su perieci ("Stanovnici okolo"): slobodni graani koji su iveli u stotinu sela u planinama ili u graninim podrujima Lakonije, ili se bavili trgovinom ili industrijskim delatnostima u gradovima; podloni oporezivanju i vojnoj slubi, ali bez prava uea u vladi i bez prava na brak sa pripadnicima vladajue klase. Najnii i najbrojniji od

svih bili su heloti, tako nazvani, prema Strabonu, po gradu Helosu, iji su stanovnici bili meu prvima koje su Spartanci pretvorili u robove. Jednostavnim osvajanjem nedorskog stanovnitva ili uvozom ratnih zarobljenika, Sparta je Lakoniju uinila zemljom u kojo je ivelo oko 224.000 helota, 120.000 perieca i 32.000 mukaraca, ena i dece iz graanske klase.$36$ Helot je imao sve slobode srednjevekovnog kmeta. Mogao je da se oeni po svojoj volji, raa potomstvo bez ogranienja, obrauje zemlju na svoj nain i ivi u selu sa svojim susedima, koga otsutni vlasnik njegovog dela zemljita nije ometao, sve dok mu je redovno predavao zakupninu koju je utvrdila vlada. Bio je vezan za zemlju, ali ni on ni zemlja nisu mogli da budu prodati. U nekim sluajevima bio je domai sluga u gradu. Od njega se oekivalo da prati svog gospodara u rat i da se, kada je pozvan, bori za dravu; ako bi se dobro borio mogao je da dobije slobodu. NJegov normalni ekonomski poloaj nije bio gori od poloaja seoskog stanovnitva u ostalom delu grke izvan Atike, ili nekvalifikovanog radnika u modernom gradu. Nalazio je utehu u svom sopstvenom prebivalitu, raznovrsnom radu i mirnoj prijateljskoj atmosferi drvea i polja. Ali stalno je bio izloen prekom sudu i tajnom nadzoru tajne policije, koja ga je svakog trenutka mogla ubiti bez povoda ili suenja. U Lakoniji, kao i drugde, prostoduni je plaao danak pametnom; to je obiaj asne prolosti i perspektivne budunosti. U veini civilizacija, ova raspodela dobara za ivot obino se izvodi mirnim funkcionisanjem sistema cena: pametni nas ubeuju da plaamo vie za ree luksuze i usluge koje nam oni mogu ponuditi nego to prostoduni uspevaju da obezbede za lake nadoknadive potrebe koje oni proizvode. Ali u Lakoniji se koncentracija bogatstva ostvarivala iritirajue vidljivim sredstvima i ostavljala meu helotima eksplozivno nezadovoljstvo koje je u skoro

svakoj godini spartanske istorije pretilo da u dravi izazove revoluciju. 2. Zlatno doba Sparte U onoj maglovitoj prolosti pre dolaska Likurga, Sparta je bila grki grad kao i ostali, a procvetala je pesmom i umetnou kao to posle njega nee nikada vie. U Sparti je muzika bila popularnija od svega i ona je bila konkurent drevnosti oveka; jer koliko god daleko kopali po prolosti, nailazimo na Grke kako pevaju. U Sparti, tako esto u ratu, muzika je poprimila ratniki ton snani i jednostavni "dorski tonalitet"; ostali stilovi ne samo da su bili destimulisani, ve je svako skretanje sa ovog dorskog stila bilo zakonski kanjivo. ak su i Terpandara, mada je svojim pesmama svladao bunu, efori kaznili globom, dok je njegova lira okaena na zid, jer se usudio da instrumentu, da bi odgovarao njegovom glasu, doda jo jednu strunu; a u jednoj kasnijoj generaciji Timoteju, koji je Terpandarovih sedam struna poveao na jedanaest, nije bilo dozvoljeno da se takmii u Sparti sve dok efori sa njegove lire nisu uklonili ovaj skandalozni dodatak. Sparta je, kao i Engleska, imala velike kompozitore kada ih je uvozila. Oko godine 670, najverovatnije po nareenju Delfijskog proroita, sa Lezbosa je doveden Terpandar da bi pripremio takmienje u horskom pevanju na festivalu u Karneji. Na isti nain je oko 620. pozvan i Tales sa Krita; a uskoro posle toga doli su Tirtej, Alkman i Polimnest. NJihov trud uglavnom se svodio na komponovanje patriotske muzike i uvebavanje horova da je pevaju. Individualni Spartanci retko su uili muziku; kao u revolucionarnoj Rusiji, duh zajednice bio je tako snaan da je muzika poprimala skupnu formu i grupa se takmiila sa grupom na velianstvenim festivalima pesama i igara. Takvo horsko pevanje prualo je Spartancima jo jednu priliku za

disciplinu i masovne formacije, jer je svaki glas bio podreen voi. Na sveanosti Hijacintije kralj Agesilaj je posluno pevao na mestu i u vreme koje mu je odredio horovoa; a na festivalu Gimnopedije svi Spartanci, bez razlike na starost i pol, pridruili bi se masovnoj skladnoj igri i antistrofnoj pesmi. Ovakve manifestacije mora da su davale snani podsticaj i oduak patriotskim oseanjima. Terpandar (tj. "Onaj koji ljude oduevljava") je bio jedan od onih sjajnih pesnika-muziara koji je inaugurisao veliko doba Lezbosa u generaciji pre Sapfe. Tradicija mu je pripisala pronalazak /scolia/ ili vinske pesme i proirenje lire sa etiri na sedam struna; ali, kao to smo videli, heptakord (lira sa sedam struna) je bio star kao i Minos, a ljudi su verovatno pevali u slavu vina jo u zaboravljenoj najranoj mladosti sveta. Sigurno je da je sebi na Lezbosu stvorio sebi ime kao /kitharoedos/ tj. kompozitor i peva muzikih lirskih stihova. Kada je u svai ubio oveka bio je prognan i poziv koji je dobio iz Sparte smatrao je pogodnom prilikom. Tamo je, izgleda, proiveo ostatak ivota, poduavajui muziku i uvebavajui horove. Kau da je ivot zavrio na jednoj pijanki: dok je pevao moda onu ekstra notu koju je dodao na vrhu skale jedan od njegovih slualaca bacio je na njega smokvu, koja ga je, uavi mu u usta i zatim u dunik, uguila u zanosu pesme. Tirtej je nastavio Terpandarov rad u Sparti tokom Drugog mesenskog rata. On je doao iz Afidne moda u Lakedemonu, verovatno u Atici; Atinjani su u svakom sluaju imali stari vic o Spartancima da ih je, dok su gubili Drugi rat, spasao jedan hromi atiki uitelj, ije su borbene pesme probudile trome Spartance i pokrenule ih u pobedu. Izgleda da je u javnoj skuptini pevao svoje sopstvene pesme uz flautu, nastojei da smrt u ratu

pretvori u zavidnu slavu. "Lepo je," kae jedan od njegovih preivelih fragmenata, "za hrabrog oveka da umre u prvim redovima onih koji se bore za svoju zemlju... Neka se svako, stojei uspravno na nogama, ukopan u zemlju i grizui usne, vrsto dri... Noga do noge, tit do tita, izmeanog lepravog perja i uz sudaranje lemova, neka se ratnici sukobe prsa u prsa, dok se maevi i vrhovi koplja sukobljavaju u sudaru bitke." Tirtej je, govorio je spartanski kralj Leonida, "bio vet da zagolica due mladih". Alkman je pevao u istoj generaciji, kao prijatelj i rival Tirteja, ali na drugaiji i vie zemaljski nain. On je doao iz daleke Lidije i neki su govorili da je bio rob; ali Lakedemonjani su ipak pozdravili njegov dolazak, jer jo nisu nauili /xenelasia/, ili mrnju prema strancima, koja e postati deo Likurgovih zakona. Kasniji Spartanci bili bi skandalizovani njegovim velianjem ljubavi i hrane i njegovim spiskom plemenitih vina Lakonije. Tradicija mu je dala mesto najvee izelice antikog doba i nezasitog u jurnjavi za enama. Jedna od njegovih pesama govorila je o tome koliko je bio srean to nije ostao u Sardu, gde je mogao postati kastrirani svetenik Kibele, ali on je doao u Spartu, gde je slobodno mogao da voli svoju zlatokosu ljubavnicu Megalostratu. On poinje za nas onu dinastiju ljubavnih pesnika koja kulminira sa Anakreontom i on se nalazi na elu spiska od "Devet lirskih pesnika" koje su aleksandrijski kritiari odabrali kao najbolje u antikoj Grkoj.$37$ Umeo je da pie himne i peane (pobednike pesme zahvalnice, prim. prev.) isto kao i pesme vina i ljubavi i Spartanci su posebno voleli njegove /parthenia/ ili devojake pesme, koje je komponovao za horove devojaka. Neki postojei fragmenti otkriva nam onu snagu imaginativnog oseanja koja je srce poezije: Zaspao lei vrh planine i planinski klanac, izboina, kao

i gudura; puzava bia koja dolaze iz mraka zemlje, ivotinje koje lee na padini, pokoljenja pela, udovita u dubinama grimiznog mora; svi lee u snu, a sa njima i jata krilatih ptica.$38$ Na osnovu ovih pesnika moemo zakljuiti da Spartanci nisu oduvek bili Spartanci i da su u veku pre Likurga uivali u poeziji i umetnosti podjednako kao i svi ostali Grci. Horska oda bila je toliko tesno povezana sa njima da su atinski dramatiari, piui horske lirske stihove za svoje drame, koristili dorski dijalekt, mada su dijaloge pisali na jeziku Atike. Teko je rei koje su druge umetnosti cvetale u Lakedemoniji u tim sretnim danima, jer su ak i Spartanci zanemarili da ih ouvaju ili zabelee. Lakonska grnarija i bronza bile su poznate u sedmom veku, a manje umetnosti dale su mnoge suptilnosti namenjene malom broju srenika. Ali ova mala Renesansa okonana je Mesenskim ratovima. Osvojena zemlja podeljena je meu Spartancima, a broj kmetova skoro se udvostruio. Kako je trideset hiljada graana moglo da dri etiri puta vei broj perieca i sedam puta vei broj helota u stalnoj pokornosti? To se moglo uiniti samo ako se napusti bavljenje umetnou i pokroviteljstvo nad njom i svaki se Spartanac pretvori u vojnika, svakog trenutka spremnog da gui pobune ili krene u rat. Likurgov ustav je postigao ovaj cilj, ali po cenu povlaenja Sparte, u svakom smislu osim politikom, iz istorije civilizacije. 3. Likurg Grki istoriari od Herodota na ovamo smatrali su dokazanim da je autor spartanskog zakona bio Likurg, ba kao to su opsadu Troje i ubistvo Agamemnona smatrali istorijskim dogaajima. A isto kao to je moderna nauka ceo jedan vek poricala postojanje Troje i Agamemnona, tako

ona danas okleva da Likurga prihvati kao realnost. Datumi vezani za njega variraju izmeu 900 i 600 godina pre nae ere; a kako da jedan ovek iz svoje glave izvue najneprijatniji i najvie iznenaujui skup zakona u celoj istoriji i nametne ga za nekoliko godina ne samo podreenom stanovnitvu, ve i samovoljnoj i ratobornoj vladajuoj klasi? Meutim, bilo bi arogantno da se na osnovu takvih teoretskih razloga odbaci tradicija koju su prihvatili svi grki istoriari. Sedmi vek bio je udno doba linih zakonodavaca Zaleuka u Lokriju (oko 610), Drakona u Atini (620) i Haronda u sicilijanskoj Katani (oko 610) da ne pomenemo Josijino otkrie Mojsijevog zakona u Hramu u Jerusalimu (oko 621). Verovatno da u ovim primerima nemamo u tolikoj meri skup linih zakona koliko niz obiaja, usklaenih i proienih u odreene zakone i nazvane, iz praktinih razloga, po oveku koji ih je kodifikovao i u veini sluajeva dao pismeni oblik.$39$ Mi emo preneti tradiciju, ne zaboravljajui da je ona, po svoj prilici, personifikovala i saela proces promena, od obiaja do zakona, koji je zahtevao mnogo autora i mnogo godina. Prema Herodotu, Likurg, stric i staratelj spartanskog kralja Harila, primio je od delfijskog proroita izvesne /rhetra/, ili edikte, koje su neki opisali kao zakone samog Likurga, a neki drugi kao boansku potvrdu zakona koje je on predloio. Oigledno da su zakonodavci smatrali da bi najbezbednija procedura za promenu nekih obiaja ili uspostavljanje novih bila da se njihovi predlozi pretstave kao boje zapovesti; to nije bilo prvi put da drava postavlja svoje temelje na nebu. Tradicija dalje prenosi da je Likurg putovao na Krit, da se tamo divio njegovim institucijama i reio da neke od njih uvede i u Lakoniju. Kraljevi i veina plemia nevoljno su prihvatili njegove reforme kao neophodne za njihovu sopstvenu sigurnost; ali Alkandar, jedan mladi aristokrata, estoko se opirao i

izbio zakonodavcu jedno oko. Plutarh pria ovu priu sa njemu svojstvenom jednostavnou i armom: Likurg, daleko od toga da ovim udesom bude zastraen ili obeshrabren, zastao je i pokazao zemljacima svoje izoblieno lice sa izbijenim okom. Uasnuti i postieni ovim prizorom, predali su Alkandera u njegove ruke da ga kazni... Poto im se zahvalio, Likurg ih je sve otpustio, izuzev Alkandera; njega je poveo sa sobom u svoj dom, gde mu nije nita uinio niti rekao neto grubo ve je... Alkanderu naredio da ga dvori za stolom. Mladi ovek, koji je po naravi bio estit, bez gunanja je uinio ono to mu je nareeno; i poto je tako bio primljen da ivi sa Likurgom, imao je priliku da kod njega, pored njegove blagosti i mirne naravi, vidi i posebnu razboritost i neumornu marljivost; i tako je, daleko od toga da mu bude neprijatelj, postao jedan od njegovih najvatrenijih oboavalaca i svojim prijateljima i roacima govorio da on nije onaj mrzovoljni i zloudi ovek za koga su ga smatrali, ve najblaa i najplemenitija linost na ovome svetu. Kada je dovrio svoje zakone, Likurg je graane (kako kae jedan verovatno legendarni zakljuak ove prie) obavezao da ih ne menjaju sve do njegovog povratka. Onda je otiao u Delfe, povukao se u osamu i gladovao do smrti, "smatrajui da je dunost dravnika da i samu svoju smrt, ako je to mogue, uini inom sluenja dravi". 4. Lakedemonski ustav Kada Likurgove reforme pokuamo specificirati, tradicija postaje kontradiktorna i konfuzna. Teko je rei koji su elementi spartanskog kodeksa Likurgu prethodili, koje su stvorili on on ili njegova generacija, a

koji su dodati posle njega. Plutarh i Polibije nas uveravaju da je Likurg zemlju Lakonije raspodelio meu graane u trideset hiljada jednakih delova; Tukidid nagovetava da takve raspodele nije bilo. Moda su stara imanja ostavljena onakva kakva su bila, dok je novo osvojena zemlja podeljena na jednake delove. Kao Klisten iz Sikiona i Klisten iz Atine, Likurg (odnosno autori Likurgovog ustava) ukida roaku organizaciju lakonskog drutva i zamenjuje je geografskom podelom; na taj nain mo starih porodica bila je razbijena, a uspostavljena je ira aristokratija. Da bi spreio zamenu ove zemljoposednike oligarhije trgovakom klasom poput one koja je sticala vodeu poziciju u Argosu, Sikionu, Korintu, Megari i Atini, Likurg je zabranio graanima da se bave industrijom ili trgovinom, nije doputao korienje ili uvoz srebra ili zlata i propisao da se za valutu koristi samo gvoe. Bio je reen da Spartanci (tj. graani zemljoposednici) ostanu slobodni za vladu i rat. Predmet hvalisanja starih konzervativaca bio je to je likurgski ustav izdrao toliko dugo jer su u njemu bile ujedinjene tri forme vladavine monarhija, aristokratija i demokratija i to u takvoj srazmeri da je svaki element neutralisao od preterivanja ona druga dva. Monarhija Sparte bila je u stvari duarhija, jer je imala istovremeno dva kralja koji su poticali od osvajakih Heraklida. Sasvim je mogue da je ova udna institucija pretstavljala kompromis izmeu dve roake, te zato i suparnike kue, ili je bila instrument kojim se bez apsolutizma obezbeuje psiholoko korienje kraljeva u odravanju drutvenog reda i nacionalnog prestia. NJihova mo bila je ograniena: prinosili su rtve u okviru dravne religije, bili su na elu sudske vlasti i u ratu su komandovali vojskom. U svemu su bili potinjeni Senatu; a posle Plateje sve vie su gubili vlast u korist efora. Aristokratski i predominatni element ustava prebivao je u

Senatu, ili /gerousia/, doslovno i stvarno grupi staraca; obino su graani ispod ezdesete smatrani nedovoljno zrelim za njegova savetovanja. Plutarh navodi da je u Senatu bilo dvadeset i osam lanova i pria neverovatnu priu o njihovom izboru. Kada bi dolo do upranjenja jednog mesta, od kandidata se zahtevalo da utei, jedan za drugim, prou ispred lanova Skuptine; onaj koji je bio pozdravljen sa najglasnijim i najduim povicima proglaavan je za izabranog. Moda su ovo smatrali realistinim i ekonominim skraenjem kompletnijeg demokratskog procesa. Nije nam poznato koji su graani smatrani podobnim za ovakvo biranje; verovatno da su to bili /homoioi/, ili jednaki, koji su posedovali lakonsku zemlju, sluili u njenoj vojsci i donosili svoju koliinu hrane u javnu kantinu. Senat je stvarao zakone, obavljao kod kapitalnih zloina funkciju vrhovnog suda i formulisao javnu politiku. Skuptina ili /apella/ bila je Spartina koncesija demokratiji. Izgleda da su u nju primani svi muki graani kada bi navrili tridesetu; meu 376.000 stanovnika izborno je bilo oko osam hiljada mukaraca. Skuptina se sastajala svakog dana punog meseca. Pred nju su iznoena sva pitanja od velikog javnog znaaja i bez njene saglasnosti nije se mogao doneti nikakav zakon. Meutim, Likurgovom ustavu dodavan je mali broj zakona, a njih je Skuptina mogla da prihvati ili odbaci, ali ne i da o njima diskutuje ili unosi amandmane. Bio je to u sutini stari homerovski javni sastanak, iji uesnici sa strahopotovanjem sluaju savete glavara i starih, ili kraljeve vojskovoe. Teoretski je mesto suvereniteta bilo u /apelli/, ali jedan amandman ustava posle Likurga davao je ovlaenje Senatu da, ako oceni da je Skuptina odluila "nepoteno", odluku izmeni. Kada je jedan napredni mislilac zatraio od Likurga da uspostavi demokratiju, Likurg je odgovorio,

"Poni, prijatelju moj, tako, to e je uspostaviti u svojoj sopstvenoj porodici". Ciceron je pet efora (tj. nadglednika) uporedio sa rimskim tribunima, jer ih je Skuptina birala godinje; ali oni su vie odgovarali rimskim konzulima, poto su drali administrativnu vlast koju su obuzdavali samo protesti Senata. Eforat je postojao i pre Likurga, ali se ipak ne pominje u izvetajima njegovog zakonodavstva koji su stigli do nas. Sredinom estog veka efori su po vlasti postali jednaki kraljevima; posle Persijskog rata praktiki su drali vrhovnu vlast. Primali su poslanstva, odluivali o zakonskim sporovima, komandovali armijama i usmeravali kraljeve, razreavali ih vlasti ili kanjavali. Sprovoenje vladinih dekreta bilo je povereno vojsci i policiji. Obiaj efora bio je da naoruaju neke od mlaih Spartanaca kao specijalnu i tajnu policiju (/krypteia/), sa pravom da pijunira ljude i, u sluaju helota, po svom nahoenju ubija. Ova institucija koriena je u neoekivanim situacijama, ak i za uklanjanje helota od kojih su se, mada su u ratu hrabro sluili dravi, gospodari plaili jer su bili sposobni i zato opasni ljudi. Posle osam godina Peloponeskog rata, kae nepristrasni Tukidid, Heloti su bili pozvani da proklamacijom izaberu one meu sobom za koje se tvdilo da su se najvie istakli u borbi sa neprijateljem, kako bi dobili slobodu; cilj je bio da se testiraju, jer se smatralo da e prvi koji zatrae slobodu biti najponosniji i najspremniji da se pobune. Odabrano ih je ak dve hiljade, koji su se okitili i obilazili oko hramova radujui se svojoj novoj slobodi. Meutim, Spartanci su ih ubrzo posle toga uklonili i niko nije nikada saznao kako su stradali. Mo i ponos Sparte bila je pre svega njena vojska, jer je ona

u hrabrosti, disciplini i vetini ovih vojnika nalazila svoju sigurnost i ideal. Svaki je graanin obuavan za rat i podlegao je vojnoj slubi od svoje dvadesete do ezdesete godine ivota. Iz ove stroge obuke potekli su spartanski hopliti gusto svrstane ete graanske peadije naoruane kopljima koje su ulivale strah ak i Atinjanima i ostale praktiki nepobeene sve dok ih Epaminonda nije savladao kod Leuktre. Oko ove armije Sparta je formirala svoj moralni kodeks: biti dobar znailo je biti snaan i hrabar; umreti u boju bila je najvia ast i srea; preiveti poraz bila je sramota koju je ak i vojnikova majka teko mogla oprostiti. "Sa titom ili na njemu" bio je pozdrav spartanske majke svom sinu vojniku. Bekstvo sa tekim titom bilo je nemogue. 5. Spartanski kodeks Da bi mukarci bili odgojeni i postigli ideal toliko neugodan po oveije telo, bilo je potrebno da se uzmu odmah po roenju i formiraju uz pomo najrigoroznije discipline. Prvi korak bila je nemilosrdna eugenika (nauka o stvaranju zdravog podmlatka, prim. prev.): ne samo da svako dete mora da bude suoeno sa oevim pravom na deceubistvo, ve se mora izvesti i pred dravni savet inspektora; i svako na izgled defektno dete bacano je sa stene planine Tajget duboko dole u smrt na nazubljenim stenama. Dalja eliminacija verovatno je proizilazila iz spartanskog obiaja da svoju decu privikavaju na neudobnosti i izlau loim vremenskim uslovima. Mukarci i ene upozoravani su da vode rauna o stanju zdravlja i o karakteru onih sa kojima nameravaju da stupe u brak; ak je i kralj Arhidam bio oglobljen jer se oenio sitnom enom. Muevi su podsticani da pozajmljuju svoje ene izuzetnim mukarcima, kako bi se raala snana deca; od mueva onemoalih zbog starosti ili bolesti oekivalo se da

pozovu mlade ljude da im pomognu u stvaranju snane porodice. Likurg se, kae Plutarh, potsmevao ljubomori i seksualnom monopolu i proglaavao "apsurdnim to su ljudi toliko brini kada su u pitanju njihovi psi i konji i daju novac da bi dobili dobru pasminu, a svoje ene dre zatvorenim, da bi samo sa njima zainjale decu, koja bi mogla da budu glupava, slaba ili bolesna". Po optem miljenju iz starine, spartanski mukarci su bili snaniji i lepi, a njihove ene zdravije i ljupkije od ostalih Grka i Grkinja. Verovatno da su ovi rezultati vie zavisili od obrazovanja nego od eugenskog roenja. Tukidid preko kralja Arhidama kae: "Ima malo razlike," (verovatno kod roenja) "izmeu oveka i oveka, ali superioran je onaj koji je odgojen u najstroijoj koli". Sa sedam godina, spartanskog deaka oduzimali su od porodice i njegov odgoj preuzimala je drava; upisivan je u neto to je istovremeno bilo vojni odred i razred u koli, pod /paidonomosom/, ili vaspitaem deaka. U svakom razredu najsposobniji i najhrabriji deak postajao je kapetan; ostalima je nareivano da mu se pokoravaju, da prihvataju kazne koje bi im eventualno odreivao i da se trude da ga dostignu ili premae u pogledu dostignua i discipline. Cilj nije, kao u Atini, bila atletska forma i vetina, ve bojna hrabrost i vrednost. Sportske igre igrali su goli, pod okom stareina i ljubitelja oba pola. Stariji ljudi nastojali su da meu deacima izazovu svau, individualnu ili grupnu, kako bi se testirala estina i uvebavala njihova snaga; a svaki trenutak kukaviluka donosio bi mnogo dana sramote i nemilosti. Od svih je traeno da utei podnose bol, tekoe i nesreu. Svake godine su na oltaru Artemide Ortije odabrani mladii ibani sve dok njihova krv ne bi obojila kamen. Sa dvanaest godina deaku bi oduzimali donju odeu i dozvoljavali da nosi samo jedan komad odee tokom cele godine. On se nije esto kupao, kao atinski mladii, jer su voda i masti inili telo mekim, dok su ga

hladni vazduh i ista zemlja inili vrstim i otpornim. I zimi i leti spavao je na otvorenom, na postelji od rogoza poseenog na obalama Eurote. Do tridesete godine iveo je sa svojom etom u kasarni i nije poznavao nikakve udobnosti doma. Uio je itanje i pisanje, ali taman toliko da bi bio pismen; knjige su u Sparti nalazile malo kupaca i bilo je lako drati korak sa izdavaima. Likurg je, govorio je Plutarh, eleo da deca ue njegove zakone ne u pismenom obliku, ve usmenom predajom i mladalakom praksom pod paljivim vostvom i primerima; bilo je bezbednije, mislio je on, uiniti ljude dobrim nesvesnim navikavanjem, nego oslanjanjem na teoretsko ubeivanje; pravo obrazovanje bilo bi najbolje upravljanje. Ali takvo obazovanje moralo bi da bude moralno, a ne mentalno; karakter je vaniji od intelekta. Mladog Spartanca su uili trezvenosti i neki su heloti bili primoravani da prekomerno piju tako da bi mladi video koliko pijanstvo moe da bude glupo. U okviru priprema za rat, uili su ga da u poljima traga i nalazi hranu ili umre od gladi; u takvim sluajevima kraa je bila dopustiva, ali biti otkriven u krai bio je zloin koji se kanjavao bievanjem. Ako se dobro ponaao, bilo mu je doputeno da odlazi u zajedniku javnu kantinu graana i tamo paljivo slua kako bi se upoznao sa problemima drave i nauio umetnost lepe konverzacije. Sa trideset godina, ako bi sa uspehom preiveo tekoe mladosti, stekao bi puna prava i odgovornosti graanina i dobijao mesto pri zajednikom obedu sa starijima. Devojka, mada je odgajana u kui, takoe je podlegala dravnim propisima. Ona je morala da se bavi snanim igrama tranjem, rvanjem, bacanjem koluta, bacanjem sulice da bi postala jaka i zdrava za lako i savreno materinstvo. Trebalo je da ide gola u javnim igrama i procesijama, ak i u prisustvu mladih ljudi, tako da bude podstaknuta na pravilnu brigu o svom telu i da se njeni

nedostaci otkriju i uklone. "Niti je bilo ieg sramotnog u golotinji mladih ena," kae visoko moralni Plutarh; "pratila ih je skromnost i svaka raskalaenost bila je iskljuena." Dok su igrale pevale su hvalospeve za one koji su bili hrabri u ratu i obasipali pogrdama one koji su ustuknuli pred opasnostima. Na umno obrazovanje spartanske devojke nije se troilo. to se ljubavi tie, mladom oveku bilo je dozvoljeno da u njoj uiva bez predrasuda u pogledu pola. Skoro svaki mladi imao je ljubavnika meu starijim mukarcima; od tog ljubavnika on je oekivao dalje obrazovanje, a za uzvrat nudio je ljubav i poslunost. esto je ova razmena prerastala u strastveno prijateljstvo koje je i mladia i oveka podsticalo na hrabra dela u ratu. Mladim ljudima dozvoljavana je znatna sloboda pre braka, tako da je prostitucija bila retka pojava, a hetere nisu ovde nalazile na ohrabrenje. U celom Lakedemonu ujemo samo da jedan hram Afrodite i tamo je boginja bila predstavljena pod velom, naoruana maem i sa okovima na nogama, kao da simbolie glupost venanja iz ljubavi, podreivanje ljubavi ratu i strogu kontrolu enidbe od strane drave. Drava je za najbolje godine za sklapanje braka odredila trideset za mukarce, a dvadeset za ene. Celibat je u Sparti bio zloin; neenje nisu imale pravo glasa i nisu prisustvovali javnim procesijama u kojima su mladii i devojke igrali neodeveni. Prema Plutarhu, same neenje bile su primorane da u javnosti hodaju goli ak i zimi, pevajui pesmu kako pravedno podnose ovu kaznu zato to ne potuju zakone. Oni koji su uporno izbegavali brak mogli su u svako doba biti napadnuti na ulici od grupa ena i izloeni otrom tretmanu. Oni koji su bili oenjeni, ali nisu imali decu bili su tek neto manje sramoeni; i podrazumevalo se da mukarci koji nisu oevi nemaju pravo na potovanje koje je omladina Sparte religiozno odavala svojim starijima.

Brakove su obino aranirali roditelji, bez kupovine; ali posle tog dogovora od mladoenje se oekivalo da odvede mladu silom, a od nje se oekivao otpor; re za venanje bila je /harpadzein/, oteti. Ako bi posle takvih aranmana neki odrasli ipak ostajali neoenjeni, nekoliko mukaraca bilo bi gurnuto u mranu sobu sa isto toliko devojaka i ostavljeno da odabere svoje ivotne saputnice u mraku; Spartnaci su mislili da takav izbor nee biti gori od izbora iz ljubavi. Bilo je uobiajeno da mlada jo neko vreme ostane sa roditeljima; mladoenja bi ostao u svojoj kasarni i poseivao svoju enu samo potajno; "u ovakvom odnosu," kae Plutarh, "iveli su dugo vremena, s tim to su ponekad imali decu sa svojom enom pre nego to bi videli njeno lice po danu". Kada su bili spremni za roditeljstvo, obiaj im je dozvoljavao da osnuju svoj dom. LJubav je dolazila posle enidbe a ne pre nje, brana ljubav izgleda da je u Sparti bila isto tako snana kao i u svakoj drugoj civilizaciji. Spartanci su se hvalili da meu njima nema brakolomstva i moda su bili u pravu, jer pre braka bilo je mnogo slobode, a mnogi muevi mogli su se ubediti da dele svoje ene, osobito sa svojom braom. Razvod je bio retka pojava. Spartanski general Lisandar bio je kanjen jer je ostavio svoju enu i eleo da se oeni nekom lepom. Sve u svemu, poloaj ene u Sparti bio je bolji nego u ma kojoj drugoj zajednici u Grkoj. ena je tamo vie nego bilo gde ouvala svoj visoki homerovski status i privilegije preivele iz ranog matrilinearnog drutva. Spartanske ene, kae Plutarh, "bile su hrabre i poput mukaraca, nadjaavale su svoje mueve... i govorile otvoreno ak i o najvanijim temama". One su mogle da naslede imovinu i da je ostave u naslee; a vremenom toliki je bio njihov uticaj na mukarce skoro polovina stvarnog bogatstva Sparte nala se u njihovim rukama. One su u svom domu ivele luksuzno i bile slobodne, dok su mukarci bili izloeni stalnom ratovanju ili jeli jednostavnu hranu u javnoj

kantini. Od svakog mukarca u Sparti se jednom odreenom odredbom ustava trailo da od svoje tridesete pa do ezdesete godine jede glavni obed dana u javnoj kantini, gde je hrana bila jednostavna po kvalitetu i namerno koliinski neadekvatna. Na taj nain, kae Plutarh, zakonodavac je mislio da ih ovrsne za ratnu oskudicu i sauva od degeneracija u miru; oni "ne treba da provode ivot kod kue, leei na skupocenim lealjkama za sjajnom trpezom, predajui se u ruke svojih trgovaca i kuvara, da ih tove po okovima kao pohlepne ivotinje i unite im ne samo duh, ve i telo, koje e, oslabljeno preteranim uivanjem, oseati potrebu za dugim snom, toplim kupkama, osloboenjem od rada i, jednom rei, za toliko brigu i opsluivanje kao da su stalno bolesni". Da bi se obezbedila hrana za ovaj javni obed, od svakog graanina zahtevalo se da povremeno doprinese svojoj kantini odreenom koliinom ita i drugih namirnica; ako to ne bi uradio, propalo bi mu graansko pravo. Normalno, u ranijim vekovima ovog zakonika, jednostavnost i asketizam kojima je obuavana spartanska omladina odrali bi se i u kasnijim godinama ivota. Debeli ljudi u Lakedemonu bili su retkost; nije bilo zakona koji bi regulisao veliinu stomaka, ali ako bi stomak nekog mukarca nepristojno narastao mogao je da dobije javni ukor vlade ili da bude prognan iz Lakonije. Pijenja i banenja kao u Atini bilo je malo. Razlike u bogatstvu stvarno su postojale, ali su bile skrivene; bogati i siromani nosili su istu jednostavnu odeu vuneni /peplos/ ili koulju koja je visila pravo sa ramena, bez pretenzija na lepotu ili formu. Akumulacija pokretnog bogatstva bila je teka; smetanje gvozdene valute u vrednosti od sto dolara zahtevalo je veliki sanduk, a da bi se odneo, bilo je potrebno ni manje ni vie nego par volova. Meutim, ljudska pohlepa je ostala i nalazila oduka u

korupciji zvaninika. Senatori, efori, izaslanici, generali i kraljevi bili su podjednako potkupljivi, po ceni koja bi odgovarala njihovom poloaju. Kada je jedan poslanik sa Samosa pokazao u Sparti svoju zlatnu plou, kralj Kleomen /I/ ga je opozvao da graani ne bi poli za stranim primerom. Spartanski sistem, u strahu od takve zaraze, bio je krajnje negostoljubiv. Stranci su retko bili dobrodoli. Obino bi im se davalo na znanje da njihova poseta mora da bude kratka; ako bi ostali previe dugo policija bi ih ispratila do granice. Samim Spartancima bio je zabranjen odlazak u inostranstvo bez dozvole vlade, a da bi se otupila njihova znatielja obuavani su u duhu ponosite iskljuivosti u kojoj ni u snu ne bi pomislili da ih drugi narodi mogu neemu nauiti. Sistem je morao da bude neprijatan da bi zatitio samog sebe; daak iz tog iskljuenog sveta slobode, luksuza, knjievnosti i umetnosti mogao bi da srui ovo udno i vetako drutvo, u kome su dve treine naroda bili kmetovi, a svi gospodari robovi. 6. Ocena Sparte Kakav je tip oveka i kakvu vrstu civilizacije stvorio ovaj zakon? Pre svega, oveka vrstog tela, koji je znao za tekoe i liavanja. Jedan stanovnik Sibarisa, ljubitelj luksuza, rekao je za Spartance da "kod njih ba nije tako pohvalno to su toliko spremni da umru u ratu, jer tako se oslobaaju od mnogo tekog rada i bednog ivota". Zdravlje je u Sparti bilo jedna od glavnih vrlina, a bolest je bila zloin; Platonovo srce mora da se obradovalo to je nalo zemlju koja je bila poteena bolesti i demokratije. A zatim dolazi i hrabrost; samo e Rimljanin biti dorastao ugledu neustraivog i pobednikog Spartanca. Kada su se Spartanci kod Sfakterije predali, Grka je jedva mogla da

poveruje; da se Spartanci ne bore do poslednjeg oveka bila je neuvena stvar; u mnogim prilikama ak su se i obini vojnici radije sami ubijali nego da preive poraz. Kada je eforima, koji su predsedavali na igrama Gimnopedije, saoptena vest o katastrofalnom porazu Spartanaca kod Leuktre tako velikom da je tada, ustvari, okonana spartanska istorija, sudije nisu rekle nita, ve su spisku svetih pokojnika kojima se ovim igrama odavala poast samo dodali imena novopoginulih. Samokontrola, umerenost, jednakost u srei i nesrei kvaliteti koje su Atinjani zapisali, ali retko demonstrirali smatrani su kod svakog graanina Sparte za neto to se samo po sebi razume. Ako je pokoravanje zakonima vrlina, Spartanac je bio astan vie od veine ljudi. "Mada su Lakedemonjani slobodni," rekao je Kserksu bivi kralj Demarat, "oni ipak nisu u svemu slobodni; jer nad njima gospodari utvreni zakon, koga se ljudi plae mnogo vie nego to se tvoj narod plai tebe". Retko je i verovatno da se vie nikada nije ponovilo, osim u Rimu i meu srednjevekovnim Jevrejima da se neki narod toliko osnaio zato to je potovao svoje zakone. Pod ustavom Likurga Sparta je postajala sve snanija tokom bar dva veka. Mada nije uspela da osvoji Argos ili Arkadiju, ubedila je celi Peloponez, izuzev Argosa i Ahaje, da prihvati njeno vostvo u Peloponeskoj ligi, koja je skoro dve stotine godina (560-380) na Pelopsovom ostrvu odrala mir. Cela Grka divila se vojsci i vladi Sparte i oekivala od nje pomo pri zbacivanju munih tiranija. Ksenofont govori o "uenju sa kojim sam u poetku zapazio jedinstveni poloaj Sparte meu dravama Helade, njeno relativno oskudno stanovnitvo i, istovremeno, izuzetnu mo i ugled zajednice. Zbunjivalo me kako da objasim ovu injenicu. Tek kada sam prouio posebne institucije Spartanaca, moje je uenje nestalo." Kao Platon i Plutarh, ni Ksenofont nije

nikada prestao da hvali obiaja i nain ivljenja Spartanaca. U tom je, naravno, Platon naao jezgro za svoju utopiju, malo zamagljeno udnom indiferencijom prema Idejama. Zamoreni i zastraeni od haosa demokratije, mnogi grki mislioci nali su utoite u oboavanju spartanskog reda i zakona. Oni su sebi mogli dozvoliti da hvale Spartu jer nisu morali u njoj da ive. Oni nisu iz neposredne blizine osetili sebinost, hladnou i svirepost spartanskog karaktera; po odabranoj gospodi koju su sretali ili herojima iju su uspomenu iz daljine slavili nisu mogli da vide da je spartanski zakon proizvodio dobre vojnike i nita vie; da je od snage tela stvorio brutalnost bez drai jer je ubio skoro svaku sposobnost za ostvarenja duha. Sa trijumfom spartanskog zakona sve umetnosti koje su cvetale pre njegovog uvoenja naglo su umrle; u Sparti posle 550.$40$ mi ne ujemo ni za kakve pesnike, skulptore ili graditelje. Ostali su samo horska igra i muzika, jer u tome je mogla da zasija spartanska disciplina, a pojedinac se gubio u masi. Iskljueni iz trgovine sa svetom, onemogueni da putuju, neobaveteni o nauci, knjievnosti i filozofiji Grke koja se raskono razvijala, Spartanci su postali narod odlinih hoplita sa mentalitetom doivotnog peadinca. Grki putnici su se divili toliko jednostavnom ivotu bez ikakvih ulepavanja, tako ljubomorno ogranienim pravima graanstva, konzervatizmu toliko nepopustljivom pred obiajem i praznoverjem, hrabrosti i disciplini toliko uzvienoj i ogranienoj, tako plemenitoj po karakteru, niskoj po cilju i jalovoj po rezultatu; dok su na udaljenosti od jedva dan jahanja, Atinjani od hiljadu nepravdi i greaka gradili civilizaciju iroku po obimu, a ipak snanu u akciji, otvorenu prema svakoj novoj ideji i eljnu razmene sa svetom, tolerantu, raznovrsnu, sloenu, raskonu, inovativnu, skeptinu, imaginativnu, poetinu,

turbulentnu, slobodnu. To je bio kontrast koji e dati boju i skoro karakterisati grku istoriju. Na kraju je uskost Spartinog duha izneverila ak i njenu duevnu snagu. Ona se spustila do sankcionisanja svakog sredstva da bi se postigao neki njen cilj; na kraju je pala toliko nisko da bi pobedila, da je Persiji prodala slobode koje je Atina za Grku osvojila kod Maratona. NJu, nekada tako potovanu, militarizam je apsorbovao i uinio da postane omraeni strah za svoje susede. Kada je pala, svi su se narodi udili, ali je niko nije alio. Danas, meu oskudnim ruevinama te stare prestonice, jedva da je ostao poneki torzo ili stub da pokae da su ovde nekada iveli Grci. /IV/ ZABORAVLJENE DRAVE Severno od Sparte dolina Eurote protee se preko granice Lakonije u nabrane planine Arkadije. One bi bile lepe, da nisu tako opasne. One nisu rado prihvatile uske puteve useene u njihove stenovite padine i izgledaju kao da sumorno prete svima koji naruavaju ova arkadijska utoita. Nikakvo udo to su i dorski i spartanski osvajai ovde bili zbunjeni i to su Arkadiju, kao Elidu i Ahaju, prepustili Ahajskim i Pelazgijskim plemenima. Putnik povremeno nailazi na ravnicu ili plato i nalazi prosperitetne nove gradove kao Tripolis, ili ostatke starih gradova kao to su Orhomenos, Megalopolj, Tegeja i Mantineja, gde je Epaminondu doekala pobeda i smrt. Ali najveim delom ovo je zemlja rasprenih seljaka i pastira, koji ive nesigurnim ivotom sa svojim stadima u ovim negostoljubivim brdima; i mada su se gradovi posle Maratona otvorili za civilizaciju i umetnost, oni teko da uklapaju u priu pre Persijskog rata. Ovde u ovim strmo izraslim umama nekada je lutao veliki bog Pan. U junoj Arkadiji Eurota se skoro spaja sa jednom jo

slavnijom rekom. Alfej brzo probija svoj put kroz Parhazijski venac planina, lenjo krivuda kroz ravnice Elide i vodi putnika do Olimpije. Eliani su, govori nam Pausanija, bili Eolskog ili Pelazgijskog porekla i doli su preko zaliva iz Etolije. NJihov prvi kralj, Etlije, bio je otac onog Endimiona ija je lepota tako zavela boginju Meseca, da ga je ona uspavala u neprestani san, greila po volji i dobila sa njim pedeset keri. Ovde, gde se Alfej prikljuuje Kladeju dolazei sa severa, bio je sveti grad grkog sveta, toliko svet da ga je rat retko uznemiravao i Eliani su imali naklonost istorije gde su bitke bile zamenjene igrama. U uglu reka koje se stapaju bio je Altis, ili sveto podruje olimpijskog Zevsa. Talas za talasom osvajaa zastajao je ovde da bi mu se poklonio; povremeno, kasnije, njihovi delegati su se vraali da preklinjui trae njegovu pomo i obogate njegov hram; iz generacije u generaciju hramovi Zevsa i Here rasli su po bogatstvu i slavi, sve dok posle trijumfa nad Persijom nisu sakupljeni najvei arhitekti i skulptori Grke da ih obnove i ukrase sa raskonom zahvalnou. Svetilite Here potie iz 1000. godine pre nae ere; njegove ruevine su najstariji ostaci hrama u Grkoj. Delovi trideset i est stubova i dvadeset dorskih kapitela ostalo je da pokae koliko su esto i koliko razliito stubovi zamenjivani. Prvobitno su, nema sumnje, bili od drveta; i jedan trup stuba od hrasta jo uvek je stajao kada je tamo stigao Pausanija, sa belenicom u ruci, u danima Antonina. Iz Olimpije se pored lokacije stare prestonice, Elide, dolazi u Ahaju. Ovamo su pobegli neki od Ahajaca kada su Dorani zauzeli Argos i Mikenu. Kao i Arkadija, to je zemlja planina, po ijim padinama strpljivi pastiri teraju svoja stada gore ili dole ve prema godinjem dobu. Na zapadnoj obali jo uvek se nalazi napredna luka Patras, o ijim enama je Pausanija rekao da ih ima "dva puta vie od

mukaraca i da su odane Afroditi ako ima takvih ena". Drugi gradovi bili su stisnuti uz brda du Korintskog Zaliva Egij, Helika, Egira, Pelena sada skoro zaboravljeni, ali nekad puni mukaraca, ena i dece, i svaki za sebe centar sveta. /V/ KORINT Jo nekoliko planina i putnik, u Sikionu, ulazi ponovo u oblast u koju su se naselili Dorani. Ovde je 676. neki Ortagora nauio svet politikom triku koji e koristiti i kasniji vekovi. On je seljacima objasnio da su Pelazgijskog ili Ahajskog roda, dok je zemljoposednika aristokratija koja ih eksploatie poreklom od dorskih zavojevaa; apelujui na rasni ponos onih koji su lieni poseda, poveo ih u uspenu revoluciju, postao diktator i doveo na vlast proizvoaku i trgovaku klasu.$41$ Pod njegovim sposobnim naslednicima, Mironom i Klistenom, ove su klase Sikion uinile poluindustrijskim gradom, slavnim po cipelama i grnariji, mada jo uvek zvanom po krastavcima koje su tamo uzgajali. Dalje ka istoku lei grad koji bi po svim geografskim i ekonomskim odlikama trebalo da bude najbogatiji i najkulturniji centar u Grkoj. Jer Korint je, na prevlaci, zauzimao zavidan poloaj. Mogao je da zatvori kopnena vrata u pravcu ili sa Peloponeza; mogao je da slui i oglobi kopnenu trgovinu izmeu severne i june Grke; uz to je imao luke i brodove u Saronskom kao i Korintskom zalivu. Izmeu ovih mora izgradio je rentabilni /Diolcos/ ("klizalicu") drvenu prugu po kojoj su brodovi na valjcima vueni preko etiri milje irokog kopna.$42$ NJegova tvrava bila je Akrokorint, neosvojivi, dve hiljade stopa visoki planinski vrh, obezbeen vodom iz sopstvenog nepresunog izvora. Strabon nam je opisao uzbudljivi

prizor koji se video sa citadele, sa gradom rairenim ispod nje na dve sjajne terase, njegovo pozorite pod vedrim nebom, velika javna kupatila, trnicu sa kolonadama, svetlucave hramove i zatitne zidine koje su dosezale do luke Lehaj u severnom zalivu. Na samom vrhu brda, kao da simbolizuje glavnu delatnost grada, nalazio se hram Afrodite. Korint je imao istoriju koja je ila u prolost do mikenskih vremena; ak i u Homerovim danima bio je uven po svom bogatstvu. Posle dorskog osvajanja njime su vladali kraljevi, zatim aristokratija kojom je dominirala porodica Bahidi. Ali i ovde je, kao u Argosu, Sikionu, Megari, Atini, Lezbosu, Miletu, Samosu, Siciliji i svuda gde je cvetala grka trgovina, trgovaka klasa je revolucijom ili intrigom osvojila politiku vlast; to je pravo znaenje provale "tiranija" ili diktatura u sedmom veku u Grkoj. Oko 655. Kipsel je prigrabio vlast. Obeavi Zevsu, ako uspe, itavo bogatstvo Korinta, uveo je porez od deset odsto na svu imovinu svake godine i takve prihode davao hramu, sve dok posle deset godina nije ispunio svoj zavet, ostavljajui grad bogat kao to je i bio. NJegova popularna i inteligentna tridesetogodinja vladavina postavila je osnove korintskog prosperiteta. Za vreme jedne od najduih diktatura u istoriji Grke (625-585), njegov bezobzirni sin Perijandar uspostavio je red i disciplinu, obuzdao eksploataciju, podstakao poslovanje, bio pokrovitelj knjievnosti i umetnosti i uinio Korint izvesno vreme vodeim gradom u Grkoj. On je stimulisao trgovinu uvoenjem dravnog kovanog novca i unapredio industriju smanjenjem poreza. Reio je krizu nezaposlenosti preduzimanjem velikih javnih radova i osnivanjem kolonija u inostranstvu. titio je male privrednike od konkurencije velikih firmi ograniavanjem broja robova koje jedan ovek moe da zaposli i zabranio njihov dalji uvoz. Bogate je oslobodio

vika zlata primoravi ih da doprinesu za ogromni zlatni kip kao ukras grada; bogate ene Korinta pozvao je na jednu sveanost, svukao sa njih skupocenu odeu i nakit i poslao ih kui poto je polovinu njihove lepote nacionalizovao. NJegovi neprijatelji bili su brojni i moni; on se nije usuivao da izae bez jake garde, a strah i izolovanost uinili su ga mrzovoljnim i svirepim. Da bi se zatitio od pobune postupao je po kriptikom savetu svog kolege diktatora Trasibula iz Mileta, da najvie klasje u polju treba periodino posei.$43$ NJegove konkubine muile su ga optubama protiv njegove ene sve dok je u napadu besa nije bacio niz stepenice; ona je bila je trudna i od oka je umrla. Konkubine je zatim ive spalio i proterao svog sina Likofrona, koji je toliko alio za majkom da nije hteo da sa ocem govori, na Korkiru. Kada su Korkirci Likofrona usmrtili, Periander je zarobio tri stotine mladia iz njihovih najotmenijih porodica i poslao ih kralju Alijatu iz Lidije, da bi od njih tamo napravili evnuhe; ali brodovi koji su ih prevozili pristali su na Samosu i stanovnici Samosa su ih, prkosei Perianderovom gnevu, sve oslobodili. Diktator je doiveo duboku starost i posle smrti ubrojan je u Sedam mudraca antike Grke. Jednu generaciju posle njega Spartanci su u Korintu zbacili diktaturu i uveli aristokratiju ne zato to je Sparta volela slobodu, ve zato to je favorizovala zemljoposednike u odnosu na trgovaku klasu. Ipak, trgovina je bila ono na emu se zasnivalo bogatstvo Korinta, potpomognuto s vremena na vreme od strane poklonika Afrodite i panhelenskih Istamskih igara. U gradu je bilo toliko kurtizana da su Grci esto koristili /corithiazomai/ u znaenju razvrata. U Korintu je posveivanje ena Afroditinom hramu, koje bi tamo sluile kao prostitutke i donosile svetenicima svoje zarade bila obina stvar. Neki Ksenofont (ali ne voa Deset Hiljada) obeao je boginji pedeset hetera (ili

kurtizana) ako mu pomogne da pobedi na Olimpijskim igrama; a poboni Pindar, slavei ovaj trijumf, pominje ovaj zavet ne trepnuvi. "Hram Afrodite," kae Strabon, "je bio toliko bogat da je posedovao hiljadu robinja hrama, kurtizana, koje su boginji posvetili mukarci kao i ene. I zato je grad bio prepun ljudi i bogatio se i zbog ovih ena; na primer, ovde su kapetani brodova slobodno rasipali svoj novac." Grad je bio zahvalan i smatrao ove "gostoljubive dame" javnim dobroiniteljkama. "U Korintu postoji stari obiaj," kae jedan rani autor koga citira Atenej, "da se, kad god se grad obraa Afroditi sa nekom poniznom molbom, ... angauje to vei broj kurtizana da se pridrue molbi". Kurtizane su imale i vlastiti religiozni festival, Afrodisiju, koji su slavile pobono i sa pompom. Sv. Pavle, u svojoj Prvoj poslanici Korinanima, osuuje ove ene koje su jo i u njegovo vreme tamo upranjavale svoj stari zanat. Godine 480. stanovnitvo Korinta sastajalo se od pedeset hiljada graana i ezdeset hiljada robova to je bila neobino visoka proporcija slobodnih ljudi prema robovima. Traenje zadovoljstva i zlata obuzelo je sve klase i ostavilo malo energije za knjievnost i umetnost. ujemo o nekom pesniku Eumelu u osmom veku, ali korintska imena retko ukraavaju grku knjievnost. Perijandar je doekivao pesnike na svom dvoru dobrodolicom i doveo sa Lezbosa Ariona da organizuje muziku u Korintu. U osmom veku bili su poznati grnarija i bronza iz Korinta: u estom veku njegovi slikari vaza bili su vrhunski u svojoj profesiji u Grkoj. Pausanija pria o velikoj krinji od kedrovine, u kojoj se Kipsel sakrio od Bahida i na kojoj su umetnici izrezbarili elegantne reljefe, sa inlejima od slonovae i zlata. Verovatno da je to bilo u doba Perijandara kada je Korint Apolonu podigao dorski hram poznat po svojih sedam monolitnih stubova, od kojih pet jo uvek stoji da bi nas naveli na pomisao da je moda Korint

voleo lepotu ne samo u jednoj formi. Moda su tom gradu bili vreme i sluaj nenaklonjeni, a anale mu pisali ljudi nekih drugih lojalnosti. Prolost bi bila zapanjena kad bi mogla da se vidi na stranicama istoriara. /VI/ MEGARA Megara je volela zlato isto toliko koliko ga je voleo i Korint i ona se, kao Korint, bogatila od trgovine; meutim, Megara je imala velikog pesnika u ijim stihovima stari grad ivi kao da su njegove revolucije jedno sa naom sopstvenom. Sa svojim poloajem na samom ulasku u Peloponez, sa po jednom lukom na oba zaliva, mogla je da se pogaa sa vojskama i ubire javne dabine od trgovine; tome je mogla da doda tekstilnu industriju u kojoj su radili mukarci i ene koji su, u potenoj frazeologiji tih dana, nazivani robovima. Grad je bio u najveem procvatu u sedmom i estom veku, kada se sa Korintom sporio oko trgovine na prevlaci; u to vreme on je, kroz trgovinske postaje, proirio kolonije na takve daljine kao to su Vizantija na Bosforu i Megara Hibla na Siciliji. Bogatstvo se gomilalo, ali oni veti su ga tako briljivo drali u svojim rukama da su narodne mase, bedni kmetovi usred obilja, spremno sluale one koji su im obeavali bolji ivot. Oko 630. Teagen, odluivi da postane diktator, hvalio je siromane i osuivao bogate, poveo izgladnelu rulju na paljake bogatih uzgajivaa, dao da mu izglasaju telesnu strau, poveao je i s njom zbacio vladu. Tokom jedne generacije Teagen je vladao Megarom, oslobodio kmetove, ponizio mone i bio pokrovitelj umetnosti. Oko 600. godine bogati su ga skinuli sa vlasti; ali trea revolucija ponovo je uspostavila demokratiju, koja je konfiskovala imovinu vodee elite, bogatima silom oduzela kue, ukinula dugove i donela dekret kojim se od bogatih zahteva da refundiraju kamatu koju su im platili

njihovi dunici. Teognid je proiveo ove revolucije i opisao ih u pesmama ispunjenim gorinom, koje bi mogle da budu glas nae dananje klasne borbe. On je, kako nam kae (jer on je na jedini autoritet za ovu temu), bio lan jedne stare i plemenite porodice. Mora da je odrastao u udobnosti, jer je bio vodi, filozof i ljubavnik mladia po imenu Kirno, koji je postao jedan od voa partije plemia. On daje Kirnu mnogo saveta, a za uzvrat trai samo ljubav. Kao svi ljubavnici, Teognid se ali da ne dobija dovoljno i njegova najlepa postojea pesma potsea Kirna da e postii besmrtnost samo kroz njegovu poeziju: Gle, dao sam ti krila da sa njima leti Preko beskrajnog okeana i zemlje; Da, na usnama mnogih ti e se nai, Drug njihovog slavlja i njihovih veselja. Mladii u svojoj lepoti davae ti zvuk U melodinom dahu srebrne flaute; A kada poe u tamu podzemlja Dole do alobne kue smrti, O, ak ni tada slava ti nestati nee, Ve e lutati, imenom neprolaznim, Kirno, po morima i obalama Grke, Prelazei s ostrva na ostrvo preko jalove puine. Konji ti nee trebati, ve e lagano jahati, Noen Muzama ljubiaste krune, I ljudi koji e tek doi, dok ima zemlje i sunca, Koji vole pesmu, cenie slavu tvoju. Da, ja sam ti dao krila, a za uzvrat Ti mi daje prezir od koga gorim. On upozorava Kirnoa da nepravde elite mogu da izazovu revoluciju:

Naa drava je bremenita, uskoro bi roditi mogla Grubog osvetnika dugih zloupotreba. Prosti ljudi do ovog trena ine se trezvenim, Al poglavari njihovi korumpirani su i slepi. Vladavina plemenitih duhova, hrabrih i uzvienih, Nikad nije ugrozila sklad i mir. Oholi, arogantni zahtevi Malaksalog uma, slabost i drskost; Pravda i istina i zakon izkrivljeni i odgurnuti Prepredenom lukavtinom pohlepe i gordosti; To je, Kirno, naa propast! Nikad ne sanjaj (Ma kako izgledao mirno i neometeno) O miru buduem ili bezbednosti drave; Krvoprolie i borba pre ili kasnije e doi.$44$ Revolucija je dola; Teognid je bio meu onima koje je trijumfujua demokratija poslala u progonstvo, a njegova imovina bila je konfiskovana. enu i decu ostavio je kod prijatelja i onda lutao od drave do drave od Eubeje, Tebe, Sparte, do Sicilije; isprva su ga zbog njegove poezije primali sa dobrodolicom i hranili; onda je utonuo u gorko siromatvo na koje nije bio navikao. Negodujui on Zevsu upuuje pitanja kakva e Job postaviti Jahveu: Blagosloven budi, svemoni Jupiteru! sa dubokim uenjem Gledam svet, i udim se putevima tvojim... Kako moe da uskladi sa svojim oseajem Pravde i nepravde, to tako nehajno rasipa Svoje darove i loim i dobrim? Kako da se tvoji zakoni znaju i shvate? Kod njega se javlja ogorenost na voe demokratije i on se ovom nedokuivom Zevsu moli da mu podari da pije njihovu krv. U prvom poznatom korienju sledee metafore, on

dravu Megaru uporeuje sa brodom, iji je kormilar zamenjen razuzdanom gomilom nestrunih mornara. On tvrdi da su neki ljudi po prirodi sposobniji od drugih i da je zato elita u nekoj formi neizbena; ljudi su ve otkrili da veina nikada ne vlada. On kao sinonim za elitu koristi /hoi agathoi/, dobri, a za oznaavanje prostog naroda i /hoi/ /agathoi/, ravi, bezvredni. Ove uroene razlike su, kako on misli, neizbrisive; "nikakve koliine uenja nee ravog oveka uiniti dobrim," mada on ovde moda samo misli da nikakva obuka ne moe obinog oveka iz naroda da pretvori u plemia. Kao svi dobri konzervativci, on se snano zauzima za eugeniku: zla sveta ne dolaze od pohlepe "dobrih" ve od njihovih neprikladnih veza i njihove jalovosti. On sa Kirnom smilja jo jednu kontrarevoluciju; on govori da je dopustivo, ak i ako se neko zakleo novoj vladi na lojalnost, ubiti tiranina; i on zadaje re da e pomagati prijateljima sve dok se svojim neprijateljima potpuno ne osvete. Ipak, posle mnogo godina progonstva i usamljenosti, on potkupljuje nekog inovnika da bi ga pustio da se vrati u Megaru. Revoltiran vlastitom dvolinou, pie stihove pune oajanja koje e citirati stotine Grka: Ne biti roen, nikad ne videti sunca Na svetu veeg blagoslova nema! A drugo za tim najbolje, to je brzo umreti, I pod gomilom zemlje pokopan leati. Na kraju ga opet nalazimo u Megari, starog, slomljenog, kako obeava da, bezbednosti radi, nee nikada vie pisati o politici. On se tei vinom i svojom odanom enom, i ini sve da bi konano shvatio da je oprostivo sve to je prirodno. Naui, Kirno, naui se da olaka svoje srce;

Prilagodi svoju ud ljudskom rodu I ljudskoj prirodi; primi je onakvu kakva je. Meavina sastojaka, i dobrih i loih Takvi smo svi, neto bolje nema. Najbolji imaju mane, a ostali, Prosti svet, dorasli su najboljima. Pretpostavi da je bilo drugaije odreeno, Kako bi se ovaj ivot odvijao? /VII/ EGINA I EPIDAUR Zemljotres je uzdigao, ili ostavio, preko puta zaliva Megare i Korinta, kao jednog od njihovih najranijih suparnika u industriji i trgovini ostrvo Eginu. Tamo se u mikenskim vremenima razvio bogati grad, iji su grobovi skrivali mnogo zlata. Osvajai Dorani smatrali su da je ova zemlja suvie neplodna za obraivanje, ali da je divno locirana za trgovinu. Kada su doli Persijanci, ostrvo je znalo samo za aristokratiju trgovaca, eljnih da izvanredne vaze i bronzu proizvedenu u njihovim radionicama prodaju za robove, koje su u velikom broju uvozili za rad u njihovim fabrikama ili za prodaju grkim gradovima. Aristotel je oko 350. izraunao da Egina ima oko pola miliona stanovnika, od ega su 470.000 bili robovi. Ovde je napravljen prvi kovani novac u Grkoj, a eginski tegovi i mere ostali su u Grkoj kao utvrena mera, sve dok je Rim nije osvojio. Da se ovakva komercijalna zajednica moe postepeno uspinjati od bogatstva do umetnosti pokazalo se kada je 1811. godine jedan putnik u gomili krhotina otkrio snano i lepo isklesane figure koje su nekad ukraavale zabat hrama Afaje. Od samog hrama ostala su dvadeset i dva dorska stuba, koji jo uvek nose svoj arhitrav. Verovatno da su ga stanovnici Egine izgradili kratko vreme pre Persijskog rata, jer mada je njegova arhitektura klasina, kipovi

pokazuju mnogo tragova arhaiog, poluistonjakog stila. Meutim, mogue je da je podignut posle Salamine; jer kipovi koji pretstavljaju stanovnike Egine kako savlauju Trojance mogu da simboliu stalni sukob izmeu Grke i Istoka i nedavnu pobedu grke flote pred samim liticama Egine kod Salamine. Malo ostrvo dalo je ovoj floti trideset brodova, a jednom od njih su, posle pobede, Grci dodelili prvu nagradu za hrabrost. Prijatna vonja brodom vodi putnika od Egine do Epidaura, koji je sada selo od pet stotina dua, ali je nekad bio meu najslavnijim gradovima Grke. Jer ovde je ili, tanije, deset milja izvan njega, u uskom klancu izmeu najvelianstvenijih planina Argolskog poluostrva bio glavni dom Asklepija, heroja-boga leenja. "O Asklepije!" govorio je o njemu lino Apolon preko svog proroita u Delfima "ti, koji si roen da bude velika radost svim smrtnicima, koga mi je, kao dete ljubavi, rodila lepa Koronida u stenovitom Epidauru".Asklepije je izleio tolike ljude ak je jednog oveka podigao iz mrtvih da se Pluton, bog Hada, poalio Zevsu da skoro niko vie ne umire; a onda Zevs, koji bez smrti jedva da je znao ta da ini s ljudskim rodom, unitava Asklepija gromom. Ali ljudi su ga prvo u Tesaliji, a zatim i u Grkoj, oboavali kao boga spasitelja. U Epidauru su mu podigli najvei od njegovih hramova, gde su lekari-svetenici, po njemu nazvani Asklepijadi, osnovali sanatorijum poznat u celoj Heladi po uspehu u leenju obolelih. Epidaur je postao grki Lurd; hodoasnici su hrlili u njega iz svih delova mediteranskog sveta, traei ono, to je Grcima izgledao najvei dar od svih zdravlje. Spavali su u hramu, podvrgavali se, puni nade, propisanom reimu i beleili svoja izleenja, za koja su verovali da su uda, na kamenim ploama koje se jo uvek mogu nai kako lee ovdeonde meu ruevinama u svetom gaju. Od honorara i poklona ovih

pacijenata Epidaur je izgradio svoje pozorite, kao i stadion ija sedita i ciljevi jo uvek lee u krilu susednih brda, i lepi tolos krunu zgradu sa kolonadom iji preostali fragmenti, uvani u malom muzeju, spadaju meu najsavrenije primerke isklesanog mermera u Grkoj. Danas ovakvi pacijenti odlaze u Tenos na Kikladima, gde ih svetenici grke Crkve lee kao to su Asklepijevi leili njihove pretee pre dve i po hiljade godina. A sumorni vrh na kome su nekada ljudi iz Epidaura podnosili rtve Zevsu i Heri sada je sveto brdo sv. Ilije. Bogovi su smrtni, ali je pobonost vena. Ono to u Epidauru istraiva najudnije trai nisu ruevine Asklepijuma, skoro sravnjene sa zemljom. Teren je ovde dobro poumljen tako da savreno pozorite koje trai ne moe da vidi sve dok ga jedna krivina na drumu pred njim ne rairi po planinskoj padini u obliku dinovske lepeze od kamena. Poliklet Mlai izgradio ga je u etvrtom veku pre nae ere, ali je ono ak i danas ouvano skoro u potpunosti. Kad putnik stoji u centru /orchestra/, ili mesta sa igru prostranog kruga poploanog kamenom i pred sobom vidi etrnaest hiljada sedita, koja se u redovima penju navie i koja su tako savreno projektovana, da svako sedite gleda direktno u njega; kad njegov pogled sledi prolaze koji se zrakasto ire i u brzim pravim linijama uspinju od pozornice do drvea gore na planinskoj padini; kada tiho govori svojim prijateljima na najdaljim, najviim seditima, udaljenim dve stotine stopa i primeuje da razumeju svaku njegovu re: onda on vidi Epidaur u danima prosperiteta, onda svojim duhovnim oima vidi gomile, koje radosno i slobodno izlaze iz svetilita i iz grada, da bi sluali Euripida, i osea, vie nego to bi mogao da izrazi, treperavi, /pleinair/ ivot antike Grke. Poglavlje /V/

ATINA /I/ HESIODOVA BEOTIJA Istono od Megare put se rava na jug prema Atini, na sever prema Tebi. U pravcu severa on je planinski i vodi putnika gore do visina Mont Siterona. Daleko prema zapadu vidi se Parnas. Napred, preko manjih visija i daleko dole protee se plodna beotijska dolina. U podnoju brda lei Plateja, gde je 100.000 Grka satrlo 300.000 Persijanaca. Malo prema zapadu je Luktra, gde je Epaminonda postigao svoju prvu veliku pobedu nad Spartancima. Opet malo zapadnije die se Mont Helikon, dom muza i Kitsove "edne Hipokrene" te slavne fontane, Atovog izvora, koji je, uveravaju nas, izbio punom snagom kada je kopito krilatog ata Pegaza udarilo u zemlju poto se uzvinuo prema nebu. Direktno na sever je Tespija, uvek u sukobu sa Tebom; a u blizini je fontana u ijim je vodama Narcis posmatrao svoju lik ili, kako glasi druga pria, senku svoje umrle sestre koju je voleo. U malom gradu Askra, blizu Tespije, iveo je i radio pesnik Hesiod, kod klasinih Grka po simpatijama odmah iza Homera. Tradicija kao datume njegovog roenja i smrti navodi godinu 846. odnosno 777. pre nae ere; neki savremeni naunici smatraju da je prava godina 650; najverovatnije da je iveo jedan vek pre toga. Roen je u eolskom Simu, u Maloj Aziji; ali njegov otac, umoran od tamonje sirotinje, preselio se u Askru, koju Hesiod opisuje kao "jadnu zimi, nepodnoljivu leti i nikada dobru" kao to je veina mesta u kojima ive ljudi. Kada je Hesiod, poljoprivredni radnik i pastir, iao za svojim stadom uz padine Helikona i niz njih, sanjao je da su Muze udahnule duu pezije u njegovo telo. Tako je pisao i pevao i

dobijao nagrade na muzikim takmienjima, ak, kako neki kau, i od samog Homera. Volei kao i svi mladi Grci udesa mitologije, on je sastavio$45$ "Teogoniju", ili genealogiju bogova, od koje imamo hiljadu isprekidanih stihova, koji navode one dinastije i porodice boanstava koje su od tolikog znaaja za religiju koliko su rodoslovi kraljeva za istoriju. Prvo je pevao o samim muzama, jer one subile, takorei, njegove susetke na Helikonu i u svojoj madalakoj mati mogao je skoro da ih vidi kakao "igraju na svojim nenim nogama" po brdskim padinama i "kupaju svoju nenu kou" u Hipokreni. Onda je opisao ne toliko stvaranje koliko raanje sveta kako je bog rodio boga, sve dok Olimp nije bio prepun. U poetku je bio Kaos; "i uz njega irokogruda Zemlja, uvek sigurno sedite svih besmrtnka"; u grkoj religiji bogovi ive na zemlji ili u njoj i uvek su blizu ljudi. Sledei je doao Tartar, bog donjeg sveta; a posle njega Eros, ili LJubav, "najlepi od bogova". Kaos je rodio Tamu i No, koji su rodili Eter i Dan; Zemlja je rodila Planine i Nebo, a Nebo i Zemlja, parei se, rodili su Okeana, More. Mi ova imena piemo velikim slovima, ali u Hesiodovom grkom nije bilo velikih slova i koliko znamo, on je samo hteo da kae da je u poetku bio Kaos, a onda zemlja i unutranjost zemlje, i no i dan i more i elja da se stvore sve stvari; moda je Hesiod bio filozof koga su dotakle muze i koji je apstrakcije personifikovao u poeziju; Empedokle e iste obmane koristiti vek ili dva kasnije na Siciliji. Od takve teologije bie samo jedan korak do prirodne filozofije Jonjana. Hesiodova mitologija uiva u udovitima i krvi i sklona je teolokoj pornografiji. Iz sparivanja Neba (Uran) i Zemlje (Ge ili Geja) potekao je rod Titana, neki od njih sa pedeset glava i sto ruku. Uran ih nije voleo i osudio ih je na sumorni Tartar. Ali Zemlja to nije odobravala i predloila im je da ubiju svog oca. Jedan od Titana, Kron,

preuzeo je taj zadatak na sebe. Onda se "ogromna Geja radovala i sakrila ga u zasedu; u ruku mu je stavila srp, oto nazubljen i predloila mu strategiju. Zatim je dolo ogromno Nebo, dovodei sa sobom No (Ereb), i eljno ljubavi, nadvilo se nad Zemljom i lealo raireno na sve strane. Na to je Kron unakazio svog oca i bacio njegovo telo u more. Od kapi krvi koje su pale na zemlju nastale su furije; od pene koja se formirala oko tela dok je plutalo na vodi izdigla se Afrodita.$46$ Titani su zauzeli Olimp, svrgnuli Nebo-Uran, i podigli Krona na presto. Kron se oenio svojom sestrom Rejom, ali poto su Zemlja i Nebo, njegovi roditelji, prorekli da e ga jedan od njegovih sinova svrgnuti, Kron ih je sve progutao osim Zevsa, koga je Reja potajno rodila na Kritu. Kada je Zevs odrastao on je svrgnuo Krona, primorao ga da izbljuje svoju decu i bacio Titane natrag u utrobu zemlje. Takva su, prema Hesiodu, bila roenja i obiaji bogova... Ovde je isto tako i pria o Prometeju, Dalekovidom i Vatronoscu; ovde su, u zamornom broju, neke od boanskih preljuba koje su omoguile tolikim Grcima, kao Amerikancima sa broda "Mejflauer", da prate svoje poreklo do bogova nikad se ne bi moglo pomisliti da preljubnitvo moe da bude tako dosadna stvar. Mi ne znamo u kojoj su meri ovi mitovi bili narodni proizvod jedne primitivne i skoro divlje kulture, a koliko duguju Hesoidu; malo ih je pomenuto na zdravim stranicama Homera. Mogue je da izvesnu ozloglaenost koju su ove prie donele Olimpljanima u danima filozofskog kriticizma i moralnog razvoja treba pripisati sumornoj mati barda iz Askre. U jedinoj pesmi koju svi pripisuju Hesiodu, on silazi sa Olimpa u ravnice i pie snanu georgiku seljakom ivotu. "Radovi i dani" ima formu dugih prekora i saveta upuenih pesnikovom bratu Perseju, koji je tako udno opisan da je moda samo knjievno sredstvo. "A sada u ti

govoriti sa dobrom namerom, ti krajnje glupavi Perseje." Ovaj Persej, kako saznajemo, prevarom je liio Hesioda njegovog nasledstva; i sada mu pesnik, u prvim poznatim propovedima o dostojanstvu rada, govori koliko su mudriji potenje i teki rad od poroka i luksuzne dokolice. "Vidi, ti porok moe odabrati lako, ak i na gomile; jer put je ravan, a on boravi u neposrednoj blizini. Ali pred savrenstvo besmrtni su bogovi stavili znoj rada; dug i strm je put koji vodi do njega i teak u poetku; ali kada stigne do visine onda je uistinu lako, mada je pre toga bilo toliko teko." Tako pesnik postavlja pravila za poljoprivredno gospodarenje i prave dane za oranje, sejanje i prikupljanje etve, u neuglaenim izrekama koje e Virgilije izglaati u savreni stih. On upozorava Perseja da leti mnogo ne pije, a zimi lako ne odeva. On daje sliku hladne zime u Boetiji "otri vazduh koji iba ulice," mora i reke koje severac baca ovamo onamo, ume koje jauu i prasak borova, ivotinje koje se "klone snene beline" i zastraeno su uurene u torovima i stajama. Kako je, dakle, ugodna dobro izgraena kuica, trajna nagrada za hrabri i marljivi rad! Tamo se domai poslovi nastavljaju uprkos oluje; onda je ena zaista druica i pomaga i otplauje mukarcu za mnoge nevolje koje mu je zadala. Hesiod ne moe sasvim da se odlui u pogledu ena. Mora da je bio neenja ili udovac, jer ni jedan mukarac sa ivom suprugom ne bi o eni govorio sa toliko jeda. Tano je da na kraju naeg fragmenta "Teogonije" pesnik zapoinje jedan viteki Katalog ena, nabrajajui legende iz onih dana kada je heroina bilo koliko i mukaraca i kada su boginje bile u veini. Ali u oba svoja velika dela on sa gorkim uivanjem govori kako je oveku sva zla donela lepa Pandora. Razljuen Prometejevom kraom vatre sa neba, Zevs nareuje bogovima da oblikuju enu kao grki poklon mukarcu. On je

naredio Hefestu da to bre izmea zemlju sa vodom i podari joj glas i snagu oveka, a da je po liku naini slinom besmrtnim boginjama sa istom, draesnom lepotom mlade devojke. Onda je naloio Ateni da je naui tkanju najfinijih tkanina, a zlatnoj Afroditi da je joj oko glave raspe ljupkost i bolnu udnju i brinost koja iscrpljuje udove; ali glasnika Hermesa, njega je zaduio da je obdari pasjim umom i prepredenou... Oni posluae Zevsa... a glasnik bogova dade joj privlaan glas; ovu enu nazvao je Pandora, jer su je svi, koji borave u palatama Olimpa, obdarili nekim darom, nevoljom za domiljate mukarce. Zevs Pandoru poklanja Epimeteju, koji, mada ga je njegov brat Prometej upozorio da ne prima darove od bogova, smatra, da ovog puta moe da popusti pred lepotom. A Prometej je Epimeteju ostavio misterioznu kutiju sa uputstvom da je ni pod kojim okolnostima ne otvara. Pandora, prevladana znatieljom, otvara kutiju iz koje izlee deset hiljada zala koja poinju da mue ivot oveka, a jedino to ostaje je Nada. Od Pandore, kae Hesiod, "potie rod nenih ena; od nje je i tetni soj; i rodovi ena, velika muka, ive sa mukarcima, kao druice ne u satiruem siromatvu, ve u preobilju... Tako besmrtni Zevs dade ene kao zlo." Ali avaj, kae na kolebljivi pesnik, celibat je jednako rav kao i brak; usamljena starost bedna je stvar, a imovina oveka bez dece vraa se nakon njegove smrti plemenu. I tako je, konano, za oveka bolje da se oeni mada ne pre tridesete; i bolje da ima decu mada ne vie od jednog deteta, da se imovina ne bi delila. Kad puna zrelost muki ti ponos okruni, U dom svoj povedi saglasnu mladu; Tri puta deset neka ti bude zbir zrelosti enika

Ne ini to ni mnogo pre, a ni mnogo posle vremena tog... Devicu ti uzmi, da bi joj ig moralne ednosti Ovom ljubavlju mudrom bio utisnut u podatna nedra; Nek nagrada ti bude devojka znana iz susedstva tvog; I paljivo se osvrni i oprezno gledaj, Da izborom nerazbornim ne postane Predmetom uveseljavanja za sve oko sebe. Nikakvu bolju sudbinu usud nije dosudio Od lepe ene asnoga duha; Niti se gore neto moe zbiti, neg kad ti sudbina Bezvrednu, rasipnu suprugu dodeli. Ona e bez stvarnog plamena Do kraja ti spaliti brigom istroeno telo; Poslae vatru u tvoje snane kosti I u cvetu ti godina preranu starost doneti. Pre ovog ovekovog pada, kae Hesiod, ljudski rod je na zemlji proiveo mnogo srenih vekova. Prvo su bogovi, u Kronovim danima (Virgilova /Sarutnia regna/), napravili Zlatnu rasu ljudi, koji su sami bili kao bogovi, ivei bez rada ili bez briga; zemlja im je sama po sebi raala obilje hrane i hranila njihova bogata stada; provodili su dane u veselim sveanostima i nikada nisu starili; i kada bi, na kraju, po njih dola smrt, bila je kao bezbolni san bez snova. Ali onda su bogovi boanskim hirom napravili Srebrnu rasu, daleko inferiorniju od one prve; ovim jedinkama trebao je itav vek da odrastu, zatim su iveli kroz kratku zrelost patnje i umirali. Zevs je onda napravio Bronzanu rasu, ljude sa udovima i orujem i kuama od bronze, koji su vodili meusobno toliko ratova da ih je "crna Smrt samo grabila i tada bi naputali sjajnu svetlost sunca." Zevs je uinio novi pokuaj i nainio Herojsku rasu, koja se borila kod Tebe i Troje; kada su ti ljudi umrli "iveli su sa bezbrinim duhovima na Ostrvima blagoslovenih." Na kraju, i kao najgora, dola je

Gvozdena rasa, zla i izopaena, siromana i razuzdana, koja je danju teko radila, a nou bila opaka; sinovi su bili bez potovanja prema roditeljima, bez pobonosti i krti prema bogovima, lenji i buntovni, meusobno zaraeni, primali i davali mito, nepoverljivi i zluradi jedni prema drugima i koji su eksploatisali sirotinju; "eleo bih," vapi Hesiod," da se nisam rodio u ovom dobu, ve pre ili posle njega!" Uskoro e, nada se on, Zevs pokopati ovu Gvozdenu rasu u zemlju. Takvom teologijom i istorijom Hesiod objanjava siromatvo i nepravdu svog vremena. On je ova zla poznavao iz sopstvenog iskustva; ali prolost, koju su pesnici ispunili herojima i bogovima, mora da je bila plemenitija i lepa od toga; sigurno da ljudi nisu uvek bii tako siromani i mueni i podreeni kao seljaci koje je poznavao u Beotiji. Ali on ne shvata koliko su mane njegove klase duboko ule u njegov sopstveni pogled, koliko su uski i svetovni, skoro komercijalni, njegovi pogledi na ivot i rad, na ene i mukarce. Kakav je to pad u odnosu na sliku ljudskog delanja kod Homera, scene zlodela i uasa, ali i veliine i plemenitosti! Homer je bio pesnik i znao je da dodir lepote otkupljuje mnotvo grehova; Hesiod je bio seljak, koji je prigovarao trokovima zbog ene i gunao zbog bezonosti ena koje su se usuivale sedeti za istim stolom sa svojim muem. Hesiod nam sa grubom iskrenou pokazuje runu osnovicu ranog grkog drutva teku sirotinju kmetova i sitnih seljaka na ijem je tekom radu poivao sav sjaj i ratna razbibriga aristokratije i kraljeva. Homer je pevao o herojima i prinevima za gospodu i dame; Hesiod nije poznavao prineve, ve je pevao pesme o obinim ljudima i prema njima podeavao i melodiju. U njegovim stihovima ujemo tutnjavu onih seljakih pobuna koje e u Atici dovesti do Solonovh reformi i diktature Pisistrata.$47$ U Beotiji, kao i na Peloponezu, vlasnici zemlje bili su

plemii koji su boravili u gradovima ili u njihovoj blizini. Najprosperitetniji gradovi izgraeni su oko jezera Kopais, sada presuenog, ali koje je nekada vodom napajalo sloeni sistem tunela i kanala za navodnjavanje. Kasno u Homerovom dobu u ovaj primamljivi region prodrli su narodi koji su ime uzeli od Mont Beona u Epiru, u ijoj im je blizini bio dom. Oni su osvojili Heroneju (u ijoj e blizini Filip okonati slobodu Grke), Tebu, svoju buduu prestonicu i, konano, staru minosku prestonicu Orhomenos. Ovi gradovi i drugi, u klasinim danima, udruili su se pod vostvom Tebe u Beotijsku konfederaciju, ije su opte poslove vodili beotarhi, birani svake godine i iji su narodi zajedniki slavili sveanost Panbeotije u Horoneji. Atinjani su imali obiaj da se potsmevaju stanovnicima Beotije zbog tupoglavosti i da ovu ogranienost pripisuju obilnom jelu i vlanoj i maglovitoj klimi veoma nalik nainu na koji su Francuzi dijagnosticirali Engleze. U ovome je moda bilo i neto istine, jer stanovnici Beotije igraju neprivlanu ulogu u istoriji Grke. Teba je, na primer, pomogla persijskim osvajaima i vekovima je bila trn u oku Atine. Ali sa druge strane vage mi postavljamo hrabre i lojalne Platejce, neumornog radnika Hesioda i uzvienog Pindara, plemenitog Epaminondu i toliko dragog Plutarha. Moramo se uvati od toga da suparnike Atine gledamo samo oima Atine. /II/ DELFI Od Plutarhovog grada Heroneje prelazi se, uz stalni ivotni rizik, preko desetak planina do Fosisa, da bi se stiglo do svetog grada Delfa na padinama samog Parnasa. Hiljadu stopa nie prostire se Kriseanska ravnica, sva sjajna od srebrnog lia deset hiljada maslinovih stabala; petsto stopa nie je uvala Korintskog Zaliva; brodovi se sa

dostojanstvenom, tihom sporou zbog udaljenosti kreu preko varljivo nepokretnih voda. Iza toga su druge planine, koje zalazee sunce za trenutak obavija kraljevskim purpurom. Na zavoju puta je Kastalijanski izvor, uokviren okomitim stenama; sa ovih visina, glasi legenda (dodajui njegovim sopstvenim basnama jo jednu), graani Delfa bacili su lutajueg Ezopa; preko njih je, kae istorija, Fokejski Filomel oterao poraene Lokriane u Drugom svetom ratu.$48$ Iznad njih su dvojni vrhovi Parnasa, gde su Muze boravile kad bi se zamorile od Helikona. Grcima, koji bi se popeli sto krivudavih milja da bi stajali na ovim obronku koji lebdi na grebenu strme stene izmeu visina zaodenutih oblacima i suncem obasjanog mora i koji je sa svih strana okruen lepotom i uasom bilo je teko da sumnjaju da ispod ovih stena ivi neki strani bog. Povremeno bi ovde zatutnjao zemljotres, oteravi zastraene persijske, a vek kasnije fokejske, a jo jedan vek kasnije galske pljakae; to je bog titio svoje svetilite. Koliko god daleko grka tradicija sezala u prolost, poklonici su se ovde okupljali da u vetrovima u gudurama ili gasovima koji su izbijali iz zemlje nau glas i volju boanstva. Veliki kamen koji je skoro zatvarao raspuklinu iz koje su kuljalii gasovi bio je, za Grke, centar Grke i zato, kako su ga zvali, /omphalos/, sam pupak sveta. Iznad pupka izgradili su svoje oltare, u starijim danima Geji, Majci Zemlji, a kasnije njenom sjajnom osvajau Apolonu. Nekad je guduru uvala strana zmija, branei je od ljudi; Feb ju je ubio strelom i, kao pitijski Apolon, postao idol svetilita. Tamo su, kada je vatra (548) unitila jedan tamonji raniji hram bogati Alkmeoni, arstokrati isterani iz Atine, ponovo izgradili hram sa sredstvima koja je dala cela Grka i koja su poveali svojim sopstvenim sredstvima; dali su mu fasadu od mermera, okruili je dorskim peristilom i izunutra poduprli jonskim kolonadama; tako velianstveno svetilite Grka

je retko imala prilike da vidi. Uz padinu do svetilita vijugao je Sveti Put, ukraen na svakom stepeniku kipovima, tremovima i "riznicama" minijaturnim hramovima koja su grki gradovi izgradili u svetim prostorima (u Olimpiji, Delfima ili Delosu) kao spremita za svoja blaga ili kao svoj individualni danak bogu. Sto godina pre bitke kod Maratona Korint i Sikion podigli su takve riznice u Delfima; kasnije su im suparnice bile Atina, Teba i Kirena, a Knid i Sifnos su ih sve nadmaili. Posred svih njih, kao potsetnik da je grka drama deo grke religije, na padini Parnasa izgraeno je pozorite. Daleko iznad svega ostalog bio je stadion, gde je Grka u praksi upranjavala svoje omiljeno oboavanje zdravlja, hrabrosti, lepote i mladosti. Mata nam doarava scenu u danima Apolonovih sveanosti gomile vatrenih hodoasnika kako se guraju na putu ka svetom gradu, ispunjavajui buno gostionice i atore podignute da im prue zaklon, kako prolaze ljubopitljivo i sa skepsom izmeu tezgi gde su veti trgovci izloili svoju robu, kako se penju u religioznoj procesiji ili hodoau nade do Apolonovog hrama, kako polau pred njim svoje ponude ili rtve, kako pevaju svoje himne ili govore molitve, sede u pozoritu puni strahopotovanja i kako se sa naporom penju pet stotina napornih stepenika da bi prisustvovali Pitijskim igrama ili u udu gledali planine i more. ivot je nekad prolazio ovim putem svim svojim intenzitetom. /III/ MANJE DRAVE U zapadnim kopnenim delovima Grke ivot je tokom cele grke istorije bio seoski i priguenog postojanja a takav je i danas. U Lokrisu, Etoliji, Akarnaniji i Enijaniji ljudi su bili i suvie blizu primitivnim realnostima, suvie daleko od ubrzanih struja komunikacije i trgovine, da bi

imali vremena ili vetina za knjievnost, filozofiju ili umetnost; ak ni gimnasijum i pozorite, Atici tako dragi, ovde nisu nali dom; a hramovi su bili nespretna seoska svetilita koja nisu budila neka nacionalna oseanja. U dugim razmacima nastao bi poneki skromni grad, kao Amfisa u Lokrisu, ili etolski Naupaktus ili mali Kalidon, gde je nekad Meleagar lovio divljeg vepra sa Atlantom. Na zapadnoj obali blizu Kalidona sada je moderni Mesolongion, ili Misolongi, gde se borio Marko Bozaris, a Bajron umro.$49$ Izmeu Akarnanije i Etolije teku najvee reke Helade Aheloj, koju su matoviti Grci oboavali kao boga, a smirivali je molitvom i rtvama. Blizu njenih izvora u Epiru javlja se Sperkej, du ijih su obala u maloj dravi Enijaniji nekad iveli prehomerovcki Ahajci i jedno malo pleme nazvano Heleni, ije su ime, nekim udom, usvojili svi Grci. Prema istoku su leali Termopili, nazvani "vrue kapije" zbog toplih sumportnih izvora i uskog stratekog prolaza, od severa prema jugu, izmeu planina i Malikog Zaliva. Onda se preko Mont Otrisa i kroz Akeju Ftiotis silazi u velike ravnice Tesalije. Ovde su kod Farsale umorne Cezarove trupe zbrisale Pompejeve snage. Nigde u Grkoj usevi nisu bili toliko bogati, konji tako vatreni, ni umetnost tako siromana kao u Tesaliji. Reke su iz svih pravaca tekle u Penej, stvarajui plodno aluvijalno tlo od june granice drave pa sve do podnoja severnih planinskh venaca. Kroz ove planine reka Penej proseca svoj put preko Tesalije do Trakijskog Mora. Izmeu vrhova Ose i Olimpa ona dubi Dolinu Tempe (tj. useka), gde ljutitu reku duinom od etiri milje stiu strme stene, koje se diu do hiljadu stopa iznad njenog korita. Pored velikih reka leali su mnogi gradovi Fere, Kranon, Trika, Larisa, Girton, Elateja u kojima su vladali feudalni plemii, koji su iveli od tekog rada

kmetova. Ovde, na krajnjem severu, die se Mont Olimp, najvii vrh u Grkoj i dom olimpskih bogova. Na njegovim severnim i istonim padinama nalazila se Pijerija, gde su boravile muze pre nego to su se preselile u Helikon.$50$ Prema jugu i du zaliva protezala se Magnesia, gomilajui planine od Ose do Peliona. Veliko ostrvo Eubeja, koje poinje preko moreuza na nekoliko milja od Magnesije, protee se celom duinom pored kopnenih obala, izmeu unutranjih zaliva i spoljnjeg Egeja i kod Kalsisa se poluostrvom skoro povezuje sa Beotijom. Glavnu osu ostrva ini venac koji je nastavak Olimpa, Ose, Peliona i Otrisa i koji se zavrava u Kikladama. NJegove obalske ravnice bile su dovoljno bogate da primame Jonce iz Atike u danima dorske invazije i da dovede do toga da Atina osvoji ovo ostrvo godine 506, pod izgovorom da e Atina, ako je blokiraju u Pireju, izgladneti bez eubejskog ita. Oblinja nalazita bakra i gvoa i obale pune mureksa (vrsta pueva, ranije koriena za dobijanje grimizne boje, prim. prev.) dali su Kalsisu bogatstvo i ime; izvesno vreme tamo je bio glavni centar metalurke industrije u Grkoj, gde su se proizvodili nedostini maevi i izvanredne vaze od bronze. Trgovina sa tog ostrva, potpomognuta kovanim novcem meu prvim u Grkoj, polazila je iz Halkisa, bogatila njegove graane i pomogla da osnuju komercijalne kolonije u Trakiji, Italiji i Siciliji. Eubejski sistem teina i mera postao je u Grkoj skoro univerzalan, a alfabet iz Halkisa, koji je preko eubejske kolonije, italijanske Kume, prenet Rimu i preko latinskog postao alfabet moderne Evrope. Nekoliko milja juno od Halkisa bio je njegov stari suparnik, Eretrija. Tamo je Menedem, Platonov uenik, osnovao filozofsku kolu, ali to se ostalog tie, ni Eretrija ni Halkis nemaju neko zrazitije mesto u zapisima o grkoj misli ili umetnosti. Od Halkisa jedan most, direktni potomak drvenog luka

izgraenog 411. godine pre nae ere, vodi putnika preko Euripskog moreuza natrag u Beotiju. Nekoliko milja junije, na obali Beotije, leao je mali grad Aulid, gde je Agamemnon rtvovao svoju kerku bogovima. U ovom regionu nekad je ivelo jedno beznaajno pleme, Grei, koji su se prikljuili Eubejcima slanjem jedne kolonije u Kume, blizu Napulja; po njima su Rimljani svim Helenima koje bi sretali dali ime /Graici/, Grci; i po ovom dogaaju ceo svet je Heladu upoznao po nazivu koji njeni stanovnici nisu nikada primenjivali na sebe. Dalje prema jugu je Tanagra, ija je pesnikinja Korina osvojila nagradu od Pindara oko 500. godine pre nae ere, i iji e grnari, u petom i etvrtom veku, napraviti najslavnije statuete u istoriji. Pet milja junije, i mi smo u Atici. Sa vrhova lanca Parnasa moemo da raspoznamo bregove Atine. /IV/ ATIKA 1. Pozadina Atine Sama atmosfera izgleda dugaije ista, otra i svetla; svaka godina ovde ima tri stotine sunanih dana. Odmah se moramo setiti Ciceronovog komentara o "istom vazduhu Atine, za koji kau da je doprineo otrini atikog uma." Kia u Atici pada u jesen i zime, retko leti. Magla i sumaglica su retke. Sneg pada moda jednom godinje u Atini, etiri ili pet puta godinje na planinskim vrhovima oko nje. Leta su vrua, mada suva i podnoljiva; a u nizijama, u staro doba, malarine movare smanjivale su se zbog zdravog vazduha. Tlo je u Atici bilo slabo; skoro svugde stena lei skoro ispod povrine, tako da je poljoprivreda muna borba za najjednostavnije ivotne proizvode.$51$ Civilizaciju u Atici omoguavale su samo pustolovna trgovina i strpljivo uzgajanje maslina i groa. Utoliko vie iznenauje to su se na tom sunom

poluostrvu pojavili toliki gradovi. Oni se nalaze svuda: u svakoj luci du obale, u svakoj dolini meu bregovima. Aktivni i preduzimljivi narod naselio je Atiku za vreme neolita ili pre toga i gostoljubivo je primio i enio se sa Joncima meavinom Pelazgo-Mikenaca i Ahajaca koji su beali iz Beotije i sa Peloponeza, suoeni sa migracijama i invazijama sa severa. Ovde nije bilo osvajake strane rase koja eksploatie domae stanovnitvo, ve kompleksni mediteranski soj, srednjeg rasta i tamnih crta, koji direktno nasleuje krv i kulturu stare civilizacije Helade, koji je ponosno svestan svog domorodakog kvaliteta i koji iskljuuje iz svog nacionalnog svetilita, Akropolja, one poluvarvarske skorojevie, Dorce. Krvno srodstvo davalo im je drutvenu organizaciju. Svaka porodica pripadala je plemenu, iji su lanovi smatrali da imaju istog boanskog herojskog pretka, klanjali se istom boanstvu, uestvovali u istoj religioznoj ceremoniji, imali zajednikog arhronta (guvernera) i blagajnika, zajedno posedovali izvesnu optinsku zemlju, imali pravo na meusobnu enidbu i nasleivanje, prihvatali obaveze uzajamnog pomaganja, osvete i odbrane i na kraju spavali svoj poslednji san na plemenskom groblju. Svako od etiri plemena Atike bilo je sastavljeno od tri fratrije ili bratstva, svaka fratrija od trideset klanova ili /gentes/ /(gene)/ i svaki klan, to je preciznije mogue, od trideset glava porodice. Ova roaka klasifikacija atikog drutva bila je odluujua ne samo za vojnu organizaciju i mobilizaciju, ve i za tako klanovsku aristokratiju starih porodica da je Klisten morao redistribuirati plemena pre nego to je mogao da uspostavi demokratiju. Svaki grad ili selo verovatno je poreklom bio dom jednog klana i ponekad je svoje ime uzimao od klana, ili od boga, ili od heroja kome se klanjao, kao u sluaju Atine. Ulazei u Atiku iz istone Beotije, putnik bi prvo doao u Oropus i ne bi stekao ba povoljan utisak; jer Oropus je bio

granini grad, za turistu jednako zastraujui kao svaki takav grad i dana dananjeg. "Oropus," kae Dikearh oko 300. godine pre nae ere, "je gnezdo pljakaa. Ovde je pohlepa carinskih slubenika neprevaziena, lupetvo uroeno. Veina ljudi je sirova i divljeg ponaanja, jer su potene lanove zajednice uklonili." Od Oropusa na jug kretali biste se kroz niz gradova na maloj razdaljini jedan od drugoga: Ramnus, Afidna, Dekeleja (strateka taka u Peloponeskom ratu), Aharne (dom Aristofanovog svadljivog pacifiste Dikeopolisa), Maraton, i Brauron u ijem je velikom hramu stajao kip Artemide koji su Orest i Ifigenija doneli iz tauriske Hursoneze i gde se svake etvrte godine sakupljalo koliko god je Atike moglo doi da bi uestvovalo u pobonosti i razvratu Brauronije, ili Artemidinih sveanosti. Zatim Prasia i Torikus; onda Laurion, region sa rudnicima srebra, tako bitan u ekonomskoj i vojnoj istoriji Atine; zatim, na samom vrhu poluostrva, Sunion, na ijim se stenama dizao divni hram kao vodi za pomorce i za njihove rtve ispunjene nadom koje su prinosili nepredvidivom Posejdonu. Onda uz zapadnu obalu (jer pola Atika je obala, i samo njeno ime dolazi od od /aktike/, priobalna zemlja) pored Anaflistusa do ostrva Salamine$52$ doma Ajaksa i Euripida; onda u Eleusinu, posveenu Demetri i njenim misterijama; a zatim natrag u Pirej. U ovu zaklonjenu luku, zanemarenu sve dok Temistokle nije otkrio njene mogunosti, brodovi e Atinjanima donositi robu iz celog mediteranskog sveta, za korienje i zadovoljstva. Ogolelost tla, blizina obale, obilje luka privlaili su ljude Atike trgovini; njihova hrabrost i inventivnost donela im je trita Egeja; a iz ovog komercijalnog carstva proisteklo je bogatstvo, mo i kultura Atine u Periklovo doba. 2. Atina pod oligarhima

Ovi gradovi u Atici nisu bili samo pozadina Atine, ve i njeni lanovi. Videli smo kako je Tezej, prema grkom verovanju, sa prijateljskim "pripojenjem" u jednu zajednicu uveo narod Atike u jednu politiku organizaciju, sa jednim glavnim gradom. Pet milja od Pireja i u zaklonu bregova Himetusa, Pentelikusa i Parnasa Atina je rasla oko starog mikenskog akropolja i svi zemljoposednici Atike bili su njeni graani.$53$ Najstarije porodice, one sa najveim posedima, odravale su ravnoteu moi; one su tolerisale kraljeve kada su pretili nemiri, ali kada su se mir i stabilnost vratili, oni su ponovo potvrdili svoju feudalnu dominaciju nad centralnom vladom. Kada je kralj Kodrus umro, herojski se rtvujui protiv osvajaa Doraca,$54$ oni su objavili (tako glasi pria) da niko nije dovoljno dobar da ga nasledi i kralja je zamenio jedan arhont koji je izabran doivotno. Godine 752. ograniili su mandat arhronstva na deset godina, a 683. na samo jednu godinu. Kasnije su podelili vlast zmeu devet arhronta: jedan arhrotn /eponymos/, koji je svoje ime davao godini, za datiranje dogaaja; jedan arhront /basileus/, koji je nosio titulu kralja, ali je bio samo poglavar dravne religije; jedan /polemarchos/, ili vojni komandant; i est /thesmothetai/, ili zakonodavaca. Kao u Sparti i Rimu, tako i u Atini zbacivanje monarhije nije pretstavljalo pobedu za obine ljude ili neko namerno napredovanje ka demokratiji, ve ponovno uzimanje vlasti od strane feudalne aristokratije jo jedan zamah klatna u istorijskom smenjivanju lokalizovane i centralizovane vlasti. Ovom postepenom revolucijom kraljevska funkcija bila je liena svoje moi, a njen nosilac ogranien na funkcije svetenika. Re "kralj" ostala je u atinskom ustavu to kraja njegove antike istorije, ali njena realnost se vie nikada nije vratila. Institucije se odozgo mogu nekanjeno menjati ili unitavati, ako su im imena ostala neizmenjena. Eupatridski oligarhi tj. mali broj visokoroenih na

vlasti nastavili su da vladaju Atikom skoro pet vekova. Pod njihovom vlau stanovnitvo je bilo podeljeno u tri politika stupnja: /hippes/, ili vitezovi, koji su imali konje i mogli da slue kao konjica; /zeugitai/, koji su $55$posedovali jaram i volove i mogli da opreme sebe kako bi se borili kao hopliti ili teko naoruani vojnici; i /thetes/, najmljeni radnici koji su se borili kao lako naoruana peadija. Samo one prve dve grupe smatrane su graanima i samo su vitezovi mogli da budu arhonti, sudije ili svetenici. Kada bi zavrili svoj mandat i ako na njima nije leala ljaga nekog skandala, arhonti su automatski postajali doivotni lanovi /boule/ ili Saveta koji se po veernjoj hladovini sastajao na Areopagu, ili Aresovom bregu, birao arhonte i vladao dravom. ak i pod monarhijom ovaj Senat Areopaga ograniavao je vlast kralja; sada, pod oligarhijom, imao je vrhovni poloaj, kao i njegov ekvivalent u Rimu. Ekonomski, stanovnitvo se opet delilo u tri grupe.Na vrhu su bili eupatridi, koji su iveli u relativnom luksuzu u gradovima, dok su robovi i najamnici obraivali njihova imanja u unutranjosti ili su im trgovci donosili profit na osnovu njihovih pozajmica. Sledei po bogatstvu bili su /demiurgoi/, ili javni radnici tj. profesionalci, zanatlije, trgovci i slobodni radnici. Kako je kolonizacija otvarala nova trita, a kovani novac liberalizovao trgovinu, rastua mo ove klase postala je eksplozivna sila koja je pod Solonom i Pisistratom stekla za sebe udeo u vladi, a pod Klistenom i Periklom uzdigla se do zenita svog uticaja. Veina radnika bili su slobodni graani; robovi su jo bili u manjini, ak i u niim klasama. Najsiromaniji od svih bili su /georgoi/, doslovno: obraivai zemlje, mali seljaci koji su se borili sa jalovim tlom i sa pohlepom lihvara i plemia gospodara, a ija je jedina uteha bio ponos to poseduju komadi zemlje. Neki od ovih seljaka nekada su imali mnogo vee parcele;

ali ene su im bile plodnije od zemlje i u toku generacija njihova imanja bila su deljena i ponovo deljena meu njihovim sinovima. Kolektivno vlasnitvo imovine od strane klana ili patrijarhalne porodice brzo je nestajalo, a ograde, jarkovi i ivice oznaavale su uspon ljubomorno uvanog individualnog vlasnitva. Kada su parcele postale sve manje, a ivot na selu nesigurniji, mnogi seljaci prodali su svoju zemlju uprkos globe i oduzimanja graanskih prava kojima su ovakve prodaje kanjavane i odlazili u Atinu ili neke manje gradove da bi postali trgovci, zanatlije ili radnici. Drugi, u nemogunosti da odgovore obavezama vlasnitva, postali bi zakupciobraivai eupatridskih imanja, /hectemoroi/, ili "nadniari", koji su zadravali deo proizvoda kao platu. Bilo je i drugih, koji su se dalje borili, pozajmljivali novac dajui svoju zemlju pod hipoteku po visokoj kamati i nesposobni da plate, postali vezani za zemlju preko svojih kreditora, radei za njih kao kmetovi. Vlasnik hipoteke smatrao se hipotetinim vlasnikom imovine sve dok hipoteka ne bi bila isplaena, i on je na zemlju pod hipotekom postavljao kamenu plou sa objavom njegovog vlasnitva. Mala imanja postajala su jo manja, slobodnih seljaka je bilo jo manje, a velika imanja postajala su sve vea. "Nekoliko vlasnika, "kae Aristotel," posedovalo je svu zemlju, a obraivai sa svojim enama i decom mogli su da budu prodati kao robovi," ak i u strane krajeve, "ako ne uspeju da plate zakupninu." ili otplate svoje dugove. Spoljnja trgovina i zamena trampe kovanim novcem nakodila je seljaku jo vie; jer konkurencija uvozne hrane uinila je cene njegovih proizvoda budu niske, dok su cene izraenih proizvoda koje je morao da kupi odreivale sile izvan njegove kontrole i iz decenije u deceniju neumitno rasle. Loa godina upropastila je mnoge farmere i neki od njih umirali su od gladi. Siromatvo sela u Atici postalo je tako veliko da se rat pozdravljao kao

blagoslov: dobilo bi se vie zemlje, a trebalo je hraniti manje usta. U meuvremenu, u gradovima, srednja klasa, neometana zakonom, srozavala je broj slobodnih radnika do siromatva i postepeno ih zamenjivala robovima. Fiziki rad postao je tako jeftin da niko, ko je mogao da ga kupi, nije vie hteo da radi svojim rukama; runi rad je postao znak ropstva, zanimanje nedostojno slobodnog graanina. Zemljoposednici, ljubomorni na rastue bogatstvo trgovake klase, prodavali su ito koje je njihovim zakupcima bilo potrebno za ishranu u inostransvo i konano, po dunikom zakonu, prodali i same Atinjane. Neko vreme ljudi su se nadali da e Drakonovi zakoni izleiti ova zla. Oko 620. ovaj /thesmothete/, ili zakonodavac, ovlaen je da kodifikuje, i po prvi put pismeno sastavi sistem zakona koji e u Atici povratiti red. Koliko znamo, osnovna poboljanja ovog zakona bila su umereno proirenje, meu novim bogataima, prava na arhonstvo, i zamena krvne osvete zakonom: od tada je senat Areopaga trebalo da sudi u svim sluajevima ubistva. Ovo poslednje bila je sutinska i progresivna promena; ali da bi je sproveo, ustvari da bi one osvetoljubive ubedio da je prihvate kao sigurniju i ozbiljniju od njihove sopstvene osvete, on je uz svoje zakone dodao tako drastine kazne da je, poto je najvei deo njegovih zakona zamenjen Solonovim, ostao u seanju vie po svojim kaznama, nego po zakonima. Drakonov zakonik sledio je surove obiaje neregulisanog feudalizma; on nije uinio nita da dunike oslobodi od ropstva ili ublai eksploataciju slabih od strane jakih; i mada je neznatno proirio graanska prava, ostavio je klasi eupatrida punu kontrolu nad sudovima i mo da tumae na svoj nain sve zakone i probleme koji se tiu njihovih interesa. Vlasnici imovine bili su zatieni jae nego ikada ranije; sitna kraa, ak i lenarenje, kanjavani su kada su u pitanju graani gubitkom graanskih

prava, a u sluaju ostalih smru.$56$ Sa pribliavanjem kraja sedmog veka ogorenje bespomone sirotinje protiv zakonom zatienih bogataa dovelo je Atinu na prag revolucije. Jednakost je neprirodna; a tamo gde mogunost i lukavost nemaju prepreke, nejednakost mora da raste sve dok sebe ne uniti u nediskriminisanom siromatvu socijalnog rata; sloboda i jednakost nisu saveznici ve neprijatelji. Koncentracija bogatstva poinje tako to postaje neumitna, a zavrava se tako to postaje fatalna. "Disparitet bogatstva izmeu bogatih i siromanih," kae Plutarh, "dostigla je vrhunac, tako da je grad izgledao u stvarno opasnom stanju i nikakva druga sredstva da se oslobodi nemira.... nisu bila mogua osim despotske vlasti." Siromani nalazei da se njihova situacija sa svakom godinom pogorava jer su vlada i vojska bili u rukama nihovih gospodara, a korumpirani sudovi donosili svaku presudu protiv njih poeli su da govore o nasilnoj pobuni i potpunoj preraspodeli bogatstva. Bogati, koji nisu vie bili u stanju da naplauju dugove koji su im po zakonu pripadali i ljuti zbog pretnji njihovim utedama i imovini, pozivali su se na stare zakone i pripremali se da se od rulje, koja je pretila da ugrozi ne samo imovinu ve i sav uspostavljeni poredak, svu religiju i celu civilizaciju, brane silom. 3. Solonska revolucija Izgleda nam neverovatno da se ba pri tom stanju stvari u Atini, koje se tako esto ponavljalo u istoriji raznih naroda, nae ovek koji je, bez ikakvog ina nasilja ili ogorenih govora, uspeo da i bogate i siromane ubedi na kompromis, koji ne samo da je uspeo da otkloni drutveni haos, ve je uspostavio novi i plemenitiji politiki i ekonomski poredak za ceo preostali period razvoja atinske

nezavisnosti. Solonova mirna revolucija je jedno od podsticajnih uda u istoriji. NJegov otac bio je najistokrvniji eupatrid, u srodstvu sa potomcima kralja Kodra i poreklom koje se, u stvari, moglo pratiti do samog Posejdona. NJegova majka bila je roaka Pisistrata, diktatora koji e solonski ustav prvo prekriti, a zatim ga uvrstiti. U mladosti, Solon je sa uivanjem uestvovao u ivotu svog vremena: pisao je poeziju, opevao radosti "grkog prijateljstva" i svojim stihovima, kao drugi Tirtej, podstakao ljude na osvajanje Salamine. U srednjim godinama moral mu se popravio na raun poezije; stihovi su mu postali dosadni, a saveti odlini. "Mnogi nezasluni ljudi su bogati,", kae nam on, "dok su bolji od njih siromani. Ali mi neemo da razmenimo ono to jesmo za ono to oni imaju, poto jedan dar ostaje, dok drugi prelazi sa oveka na oveka." Bogatstvo bogatih "nije vee od bogatstva onoga, iji su jedini posed njegov stomak, plua i noge koji mu donose radost, a ne bol; rascvetala draest momka ili devojke i ivljenje uvek u skladu sa promenljivim dobima ivota." Jednom, kada je u Atini dolo do pobune, on je ostao neutralan, sreom pre nego to je njegovo sopstveno uveno zakonodavstvo uinilo takav oprez prestupom. Ali zato nije oklevao da osudi metode sa kojima su bogati doveli mase do oajnike bede. Ako emo da verujemo Plutarhu, Solonov otac "je upropastio svoje imanje inei dobroinstva i usluge drugima." Solon je poeo da se bavi trgovinom i postao uspean trgovac irokih interesa koji su mu doneli veliko iskustvo i putovanja. NJegov praktini rad bio je isto tako dobar kao i ono to je propovedao, jer je on meu svim klasama stekao izuzetni ugled zbog svoje estitosti. Bio je jo relativno mlad imao je etrdeset i etiri ili pet godina kada su ga godine 594. predstavnici srednje klase zamolili da prihvati izbor nominalno kao arhont

/eponymos/, ali sa diktatorskim ovlaenjima da ublai socijalni rat, uspostavi novi ustav i ponovo vrati dravi stabilnost. Vie klase, pouzdajui se u konzervatizam imunog oveka, nevoljno su pristale. NJegove prve mere bile su jednostavne ali drastine ekonomske reforme. Ekstremne radikale razoarao je zato to nije uinio nikakav potez da bi preraspodelio zemlju; takav pokuaj znaio bi graanski rat, haos za jednu generaciju i brzi povratak nejednakosti. Ali svojom uvenom /Seichatheia/ ili Oslobaanjem od dugova Solon je, kae Aristotel, ponitio "sve postojee dugove, bilo privatnim licima ili dravi";$57$ i jednim udarcem oslobodio je zemlju u Atici svih hipoteka. Sva lica koja su zbog duga postala robovi ili su bila vezana, potena su na slobodu; oni koji su prodati u ropstvo negde izvan zemlje dovedeni su natrag i osloboeni; takvo je ropstvo za ubudue bilo zabranjeno. Za ljude je karakteristino da su izvesni Solonovi prijatelji, saznavi za njegovu nameru da poniti dugove, kupili velike povrine zemljita pod hipotekom i kasnije ih zadrali bez plaanja hipoteke; od toga su, pria nam Aristotel sa iskricom ironije u stilu, vodila poreklo mnoga bogatstva, za koja se kasnije "smatralo da postoje od pamtiveka." Na Solona se sumnjalo da je ovo preutno dozvolio i da je i on profitirao, sve dok se nije otkrilo da je kao veliki zajmodavac ovim zakonom i sam izgubio. Bogati su protestovali da su takvi zakoni bili konfiskacija; ali posle jedne decenije preovladalo je skoro jednoglasno miljenje da je taj in spasao Atiku revolucije. O jednoj drugoj Solonovoj reformi teko je govoriti jasno ili sigurno. Solon je, kae Aristotel, "zamenio Fejdonove mere" to jest, egineski kovani novac do tada korien u Atici "eubejskim sistemom na irokoj osnovi i uinio da mina,$58$ koja je imala sedamdeset drahmi, od tada ima sto." Prema potpunijem Plutarhovom izvetaju, Solon je "uveo da mina, koja je ranije vredela sedamdeset drahmi, sada vredi

sto, tako da je, mada je broj komada u plaanju bio jednak, vrednost bila manja; to se pokazalo kao znatna korist za one, koji su trebali da namire velike dugove, a nije pretstavljalo gubitak za zajmodavce." Samo je genijalni i velikoduni Plutarh mogao da smisli formu inflacije koja e osloboditi dunike, a da ne povredi zajmodavce izuzev to je, bez sumnje, u nekim sluajevima bolje ita nego nita.$59$ Istorijski dekreti koji su stvorili solonski ustav bili su trajniji od ovih ekonomskih reformi. Solon ih je zapoeo zakonom o amnestiji kojim se oslobaaju ili vraaju sve osobe koje su bile baene u zatvor ili prognane zbog politikih prekraja, osim onih koje su pokuale uzurpiranje vlasti. On je nastavio sa ukidanjem, direktno ili indirektno, najveeg dela Drakonovog zakonodavstva; zakon o ubistvu je ostao. Revolucionarno je bilo ve i to, to su se Solonovi zakoni odnosili na sve slobodne graane bez razlike; bogati i siromani bili su sada podloni istim ogranienjima i istim kaznama. Priznajui da su njegove reforme bile omoguene zahvaljujui podrci trgovake i industrijske klase, a znaile su da im se otvara pristup znaajnom udelu u vladavini, Solon je slobodno stanovnitvo Atike prema bogatstvu podelio u etiri grupe: prva, /pentacosiomedimni/, ili ljudi od petstotinabuela, iji je godinji dohodak dostizao pet stotina mera$60$ proizvoda, ili njihov ekvivalent; druga, /hippes/, iji je dohodak bio izmeu tri i pet stotina mera; trea, /zeugitai/, sa dohotkom izmeu dve i tri stotine mera; i etvrta, /thetes/, svi ostali slobodni ljudi. Poasti i porezi su odreivani po istim merilima i ono prvo nije se moglo uivati bez plaanja onog drugog; pored toga, prva klasa je oporezivana na dvanaestostruki, druga na desetorostruki, trea na samo petostruki iznos godinjeg dohotka; porez na imovinu bio je u stvari gradirani porez na dohodak. etvrta klasa bila je osloboena od direktnog oporezivanja. Samo

prva klasa mogla je da se bira za funkciju arhonta ili vojnu komandu; druga klasa bila je prikladna za nie funkcije i konjicu; trea je imala privilegiju da stupi u teko naoruanu peadiju; od etvrte se oekivalo da dravi obezbedi obine vojnike. Ova posebna klasifikacija slabila je organizaciju po srodstvu na kojoj je poivala mo oligarhije i ustanovljavala novi princip "timokratije" vladavine po asti ili prestiu, jasno diferenciranim oporezivim bogatstvom. Slina "plutokratija" preovlaivala je kroz ceo esti i deo petog veka u veini grkih kolonija. Stari Senat Areopaga, malo saseen u svojoj ekskluzivnosti i moi, sada otvoren za sve lanove prve klase, ali jo uvek vrhovna vlast kada je u pitanju ponaanje ljudi i dravnih funkcionera, ostao je prema Solonovom zakonu na elu nove vlade. Kao sledee ispod Areaopaga Solonov zakon stvara novi /boule/, Savet etiri stotine, u koji je svako od etiri plemena biralo po sto lanova; ovaj Savet je odabirao, cenzurisao i pripremao sve poslove koji su se mogli izneti pred Skuptinu. Ispod ove oligarhijske strukture, koja je podilazila jakima, Solon je, moda sa promiljenom dobrom namerom, smestio fundamentalno demokratske institucije. Stara /ekklesia/ iz Homerovih dana vraena je u ivot i svi graani pozvani su da se pridrue njenim savetovanjima. Ova Skuptina je godinje, iz redova ljudi od petstotina-buela, birala arhonte koje je do tada imenovao Areopag; ona je u svako doba mogla da ove funkcionere sasluava, da ih optui, da ih kazni; a kada bi njihov mandat istekao, ona je paljivo ispitivala njihovo zvanino ponaanje tokom godine i mogla je, ako tako odlui, da im uskrati njihovi uobiajeni uspon u Senat. Neto jo vanije, mada nije tako izgledalo, bilo je priznanje punog pariteta najnioj klasi graana sa viim klasama tako to su mogli da budu "rebom" izabrani u /heliaea/ telo od est hiljada porotnika, koji su

formirali razne sudove pred kojima se sudilo svim prestupima osim kada su u pitanju ubistva i izdaje, kojima se moglo obratiti albom povodom bilo kojeg postupka mirovnih sudija. "Neki veruju," kae Aristotel, "da je Solon u svoje zakone namerno uneo nejasnoe, da bi omoguio obinim graanima da koriste svoju pravosudnu mo za sopstveni politiki uspon"; jer, Plutarh dodaje, " poto se njihova neslaganja nisu mogla striktno uskladiti, oni bi morali da iznesu sve svoje sporove pred sudije, koji su na neki nain bili gospodari zakona." Ovo pravo albe narodnim sudovima pokazae se kao podloga i uporite atinske demokratije. Ovom osnovnom zakonodavstvu, najznaajnijem u atinskoj istoriji, Solon je dodao zbirku zakona koja se odnosila na manje fundamentalne probleme tog vremena. Prvo je legalizovao onu individualizaciju svojine koja je ve odreena obiajem. Ako neki ovek ima sinove, mora pre smrti da svoju imovinu meu njima podeli; ako umre bez dece, mogao je svakome da zaveta imovinu, koja se do tada u takvim sluajevima automatski vraala klanu. Sa Solonom u Atini poinje pravo i zakon oporuke. I sam poslovni ovek, Solon je nastojao da podstakne trgovinu i industriju omoguavanjem statusa graanina svim strancima koji su bili sposobne zanatlije i dolazili sa porodicom da stalno ive u Atini. On je zabranio izvoz svih poljoprivrednih proizvoda izuzev maslinovog ulja, u nadi da e odvratiti ljude od stvaranja vika roda i navesti ih na obavljanje neke delatnosti. Doneo je zakon da ni jedan sin nije obavezan da izdrava oca koji ga nije nauio nekom odreenom zanatu. Za Solona ali ne i kasnije za Atinjane zanati su u sebi nosili sopstveno bogatstvo asti i dostojanstva. Solon je ponudio zakone ak i u opasnoj oblasti morala i ponaanja. Stalno besposliarenje postalo je zloin i nikom, ko je iveo raskalanim ivotom, nije bio dozvoljeno da se obrati Skuptini. On je legalizovao i

oporezovao prostituciju, osnovao javne kue uz dozvolu i nadzor drave, i od prihoda podigao hram Afroditi Pandemos. "Zdravo da si, Solone!" pevao je jedan savremeni Leki. "Ti si javne ene uino korisnim gradu, korisnim moralu grada koji je pun snanih mladih ljudi koji bi se, bez tvoje mudre institucije, predali uznemiravajuem dosaivanju boljim enama." On je doneo zakon o nedrakonskoj kazni od sto drahmi za napastvovanje slobodne ene, ali svako, ko preljubnika uhvati na delu, imao je pravo da ga ubije na licu mesta. On je ograniio iznos miraza, u elji da se brakovi ugovaraju na osnovu simpatija partnera i zbog podizanja dece; i sa poverenjem deteta zabranio je enama da u garderobi imaju vie od tri haljine. Od njega su zatraili da donese zakon protiv neenja, ali on je to odbio, govorei da je, na kraju krajeva, "ena teak teret za noenje." Po njemu zloin je bio ako se loe govori o mrtvima ili o ivima u hramovima, sudovima ili javnim ustanovama, ili kod igara; ali ak ni on nije mogao da skrati dugi jezik Atine, u kojoj se, kao i kod nas, ogovaranje i kleveta smatralo kao neto bitno za demokratiju. Solon je propisao da oni koji u pobunama ostaju neutralni gube graansko pravo, jer je smatrao da je indiferentnost javnosti za dravu propast. Osudio je pompezne ceremonije, skupa rtvovanja ili duga naricanja na sahranama i ograniio predmete koji se mogu sahraniti sa mrtvima. On je uspostavio blagotvorni zakon generacijama izvor atinske hrabrosti da odgoj i obrazovanje sinova onih koji su poginuli u ratu bude na raun drave. Uz sve svoje zakone Solon je prikljuio kazne, blae od Drakonovih ali ipak stroge; i ovlastio je svakog graanina da pokrene tubu protiv svake osobe koju bi smatrao krivom za zloin. Da bi se njegovi zakoni bolje upoznali i potovali, dao je da se, u dvoru arhonta /basileusa/, napiu na drvenim valjcima ili prizmama koje se mogu okretati i

itati. Za razliku od Likurga, Minosa, Hamurabija i Nume, on nije tvrdio da mu je ove zakone dao neki bog; i ova okolnost nam ukazuje na karakter tog doba, grada i oveka. Kada je pozvan da postane stalni diktator, on je to odbio, govorei da je poloaj diktatora "vrlo lepo mesto, ali sa njega nema silaska." Radikali su ga kritikovali to je propustio da uspostavi jednakost poseda i vlasti; konzervativci su ga osuivali to je graanima dao pravo glasa i pristup sudovima; ak se i njegov prijatelj Anaharsid, hiroviti skitski mudrac, smejao novom ustavu, govorei da e se sada mudri braniti pred sudom, a budale odluivati. Osim toga, dodao je Anaharsid, za ljude se ne moe uvesti nikakva trajna pravda, jer e jaki ili veti svaki zakon koji se donese okrenuti u svoju korist; a zakon je paukova mrea koja hvata sitne muice, a velike zverke puta da pobegnu. Solon je sve ove kritike primio dobroduno, priznajui svojim zakonima nesavrenost; upitan da li je Atinjanima dao najbolje zakone, odgovorio je "Ne, ali najbolje koje su mogli da prime" najbolje koje su sukobljene grupe i interesi Atine tog vremena mogli da prihvate. On je prihvatio sredinu i ouvao dravu; bio je dobar uenik Aristotela pre nego to je taj stagiranin roen. Tradicija mu je pripisala moto ispisan na hramu Apolona u Delfima /meden agan/, nita preterano; i svi Grci bili su saglasni da mu sa da mesto meu Sedam mudraca. Najbolji dokaz njegove mudrosti bio je trajno delovanje njegovog zakonodavstva. Uprkos hiljade izmena i proirenja, uprkos periodima diktature i povrnih revolucija, Ciceron je pet vekova kasnije mogao da kae da su Solonovi zakoni u Atini jo uvek na snazi. Pravno njegovo delo oznaava kraj upravljanja po nepredvidljivim i promenljivim dekretima i poetak vladavine po pisanom i stalnom zakonu. Upitan ta ini urednu i dobro konstituiranu dravu, odgovorio je, "Kada ljudi sluaju vladare, a vladari potuju zakone." NJegovom zakonodavstvu

Atika je dugovala osloboenje svojih zemljoradnika od kmetstva i uspostavljanje klase seljaka vlasnika, ije je vlasnitvo nad zemljom dalo Atin male armije dovoljne da ouvaju njene slobode tokom niza generacija. Kada je na kraju Peloponeskog rata predloeno da se graansko pravo glasa ogranii na sitne sopstvenike zemlje, samo pet hiljada odraslih slobodnih graana u itavoj Atici nisu udovoljili ovom zahtevu. U isto vreme trgovina i industrija bili su osloboeni politike nemoi i finansijskih tekoa i poele onaj snani razvoj, koji e Atinu doneti vodei poloaj u trgovini na Mediteranu. Nova aristokratija bogatih dala je visoko mesto inteligenciji, a ne roenju, podsticala nauku i obrazovanje i pripremila, materijalno i mentalno, kulturna dostignua Zlatnog doba. Godine 572, sa ezdeset i est godina ivota i nakon to je dvadeset i dve godine sluio kao ahront, Solon se sa tog poloaja povukao u privatni ivot; i poto je zakletvom njenih dunosnika obavezao Atinu da e se deset godina pridravati njegovih zakona u nepromenjenom obliku, krenuo je da vidi civilizacije Egipta i Istoka. Tada je, izgleda, izgovorio svoju uvenu primedbu "Starim uei." U Heliopolisu je, kae Plutarh, prouavao egipatsku istoriju i misao uz konsultacije sa svetenicima; od njih je, kau, uo o potonulom kontinentu Atlantidi, iju je priu ispriao u nedovrenom epu koji e dva veka kasnije fascinirati Platonovu bogatu matu. Iz Egipta je otplovio na Kipar i sainio zakone za grad koji je u njegovu ast promenio ime u Soli.$61$ Herodot i Plutarh opisuju uz udesno pamenje njegov razgovor u Sardu sa Krezom, kraljem Lidije: kako je ovaj paragon bogatstva, okitivi se svim znacima moi, upitao Solona zar ne smatra njega, Kreza, srenim ovekom; i kako je Solon, sa grkom smelou, odgovorio: Bogovi su, O kralju, Grcima dali sve ostale darove u

umerenom stepenu; i tako je i naa mudrost vesela i jednostavna, a ne plemenita i kraljevska; a to nas, kad vidimo brojne nesree koje prate sva stanja, spreava da postanemo obesni u naoj sadanjoj radosti ili da se divimo neijoj srei koja jo moe da, s protokom vremena protie, pretrpi promenu. Jer neizvesna budunost, sa svim svojim moguim obrtima sree, tek treba da doe; i mi srenim zovemo samo onoga, kome su bogovi produili sreu do kraja; pozdraviti kao srenog nekoga, ko jo uvek ivi i izlae se opasnostima, smatramo toliko malo sigurnim i konanim kao kad bismo ovenali i proglasili pobednikom rvaa, koji je jo u ringu. Ovo zadivljujue izlaganje onoga to grki dramatiari podrazumevaju pod /hybrisom/ drskim blagostanjem nosi nagovetaj Plutarhove eklektike mudrosti; moemo samo da kaemo da je ovo bolje izraeno nego u Herodotovom izvetaju i da obe prie pripadaju carstvu imaginarnih razgovora. Svakako da su i Solon i Krez nainom kako su umrli opravdali skepticizam ove moralne propovedi. Kreza je sa prestola 546. svrgnuo Kir i on je (ako moemo da Herodota preformuliemo Danteom) u svojoj bedi spoznao gorinu seanja na srena vremena sjaja i na Grkovo ozbiljno upozorenje. A Solon je, vrativi se u Atinu da tamo umre, u poslednjim godinama ivota video obaranje svog ustava, uspostavljanje diktature i oevidni poraz celog svog dela. 4. Diktatura Pisistrata Posle Solonovog odlaska iz Atine, sukobljene grupe, nad kojima je on jednu generaciju dominirao, obnovile su uobiajenu politiku igru i intrige. Kao u strasnim danima Francuske revolucije, za vlast su se borile tri stranke: "Primorci" predvoeni trgovcima iz luka, koji su favorizovali Solona; "Ravniari", predvoeni bogatim

zemljoposednicima, koji su mrzeli Solona; i "Brani", kombinacija seljaka i gradskih radnika koji su se jo uvek borili za ponovnu podelu zemlje. Kao Perikle vek kasnije, Pisistrat se, mada aristokrata po roenju i imovini, ponaanju i ukusu, prihvatio vostva graana. Na jednom sastanku u Skuptini pokazao je ranu, tvrdei da mu je naneta od strane neprijatelja naroda i zatraio telesnu strau. Solon je protestovao; poznajui prevejanost svog roaka, podozrevao je da je ranu sam sebi naneo i da e telesna straa otvoriti put diktaturi. "O, Atinjani," upozoravao ih je, "ja sam mudriji od nekih od vas i hrabriji od nekih drugih: mudriji od onih meu vama koji ne vidite podmuklost Pisistrata, a hrabriji od onih koji su toga svesni, ali iz straha ute." I pored toga Skuptina je izglasala da se Pisistratu odobri eta od pedeset ljudi. Pisistrat je umesto pedeset sakupio etiri stotine, zauzeo Akropolj i objavio diktaturu. Poto je Solon Atinjanima saoptio svoje miljenje da "svaki od vas, pojedinano, hoda kao lisica, ali ste kolektivno guske", on je svoje oruje i tit postavio ispred vrata kao simbol da se odrie svakog interesovanja za politiku i posvetio svoje poslednje dane poeziji. Bogate snage Primoraca i Ravniara za trenutak su se ujedinile i isterale diktatora (556). Ali Pisistrat je potajno sklopio mir sa Primorcima i verovatno uz njihovu podrku ponovo uao u Atinu pod okolnostima koje su izgleda potvrdile Solonov sud o kolektivnoj inteligenciji. Jedna visoka i lepa ena, ukraena orujem i u kostimu boginje grada Atine, sedei ponosno u bojnim kolima, povela je Pisistratove snage u grad, dok su glasnici objavili da diktatora lino boginja zatitnica Atine vraa na vlast (550). "LJudi tog grada," kae Herodot, "ubeeni da je ena prava boginja, bacili su se pred njom niice i primili Pisistrata natrag." Voe Primoraca opet su se okrenule protiv njega i oterale ga u drugo

progonstvo (549); ali Pisistrat se 546. jo jednom vratio, pobedio trupe koje su poslate protiv njega i tog puta zadrao diktaturu devetneast godina, tokom kojih je mudrost njegove politike skoro iskupila slikovitu beskrupuloznost sredstava kojima se koristio. Karakter Pisitrata bio je retki spoj kulture i intelekta, upravljake snage i linog arma. Mogao je bezobzirno da se bori i lako da oprosti; mogao je da se kree glavnim tokovima misli svog vremena i vlada bez kolebanja i plaljivosti izvrenja jednog intelektualca. Bio je blag u ophoenju, human u odlukama i velikoduan prema svima. "NJegova uprava," kae Aristotel, "bila je umerena i pokazivala dravnika, a ne tiranina." On nije primenjivao protivmere u sluajevima preobraenih neprijatelja, ali je nepomirljive suparnike poslao u progonstvo i podelio njihova imanja sirotinji. Poboljao je vojsku i izgradio flotu za sluaj napada spolja; ali on je Atinu sauvao od rata i kod kue, jer je u gradu, koji je jo nedavno bio uznemiravan klasnim neprijateljstvima, odrao je takav red i zadovoljstvo da se govorilo da je on vratio Zlatno doba Kronove vladavine. Sve je iznenadio time to je izvrio vrlo malo promena u detaljima Solonovog ustava. Kao i Avgust, znao je kako da ulepa i podri diktaturu demokratskim koncesijama i formama. Arhonti su birani kao i uvek, a Skuptina i narodni sudovi, Savet etiri stotine i Senat Areopaga sastajali su se i funkcionisali kao i pre, izuzev to su Pisistratove sugestije prihvatane sa velikom panjom. Kada ga je jedan graanin optuio za ubistvo, on se pojavio pred Senatom i ponudio da mu se sudi, ali je tuilac odluio da ne insistira na optubi. Godinu za godinom, u obrnutoj srazmeri sa svojim bogatstvom, ljudi su se mirili sa njegovom vladavinom; uskoro su se njime ponosili, na kraju su ga voleli. Verovatno da je Atini, posle Solona, bio potreban ovek kao Pisistrat: neko sa dovoljno snage da

nered u Atini iskuje u snanu i postojanu formu i da poetnom prisilom uspostavi u red i zakon one navike koje su za drutvo ono, to je kotana graa za ivotinju njen oblik i snaga, mada ne i njen stvaralaki ivot. Kada je diktatura posle jedne generacije uklonjena, ove navike na red i sistem Solonovog zakona ostali su kao naslee za demokratiju. Pisistrat je, moda i ne znajui, doao ne da bi zakon unitio, ve da bi ga ispunio. NJegova ekonomska politika nastavila je sa emancipacijom ljudi koju je zapoeo Solon. On je reio agrarno pitanje podelivi meu sirotinjom zemlju koja je pripadale dravi, kao i zemlju prognane aristokratije; na toj zemlji naselilo se na hiljade potpuno besposlenih Atinjana; i vekovima posle toga ne ujemo u Atici ni o kakvom ozbiljnom agrarnom nezadovoljstvu. On je siromanima dao posla preduzimanjem opsenih javnih radova, graenjem sistema akvedukata i puteva i podizanjem velikih hramova bogovima. Podsticao je vaenje srebra u Lauriumu i izdao novi i nezavisni kovani novac. Za finansiranje ovih poduhvata uveo je porez od deset posto na sve poljoprivredne proizvode; kasnije ga je, izgleda, smanjio na 5 posto. On je postavio strateke kolonije na Dardanelima i sklopio sa mnogim dravama komercijalne ugovore. Pod njegovom vladavinom trgovina je cvetala, a bogatstvo raslo, ne samo meu malim brojem ljudi, ve u zajednici kao celini. Siromani su bili manje siromani, bogati nisu bili manje bogati. Koncentracija bogatstva koja je grad skoro uvukla u graanski rat dovedena je pod kontrolu i irenje komfora i mogunosti postavili su ekonomsku bazu atinske demokratije. Pod Pisistratom i njegovim sinovima Atina se fiziki i mentalno transformisala. Do njihovog doba ona je u grkom svetu bila drugorazredni grad, koji je zaostajao za Miletom, Efesom, Mitilenom i Sirakuzom po bogatstvu i kulturi, vitalnosti ivota i duha. Sada su nove graevine od kamena

i mermera odraavale sjaj dana; stari hram Atine na Akropolju bio je ulepan dorskim peristilom; radovi su zapoeli na onom hramu Olimpskog Zevsa iji dostojanstveni korintski stubovi, ak i u ruevinama, ulepavaju put od Atine do njene luke. Osnivanjem Panatenejskih igara, kojima daje panhelenski karakter, Pisistrat je svom gradu doneo ne samo ast, ve i podstrek stranih lica, takmienja i ponaanja; pod njegovom vladavinom Panateneja je postala veliki narodni festival, iji se impresivni ceremonijal jo uvek odvija na frizu Partenona. Na svoj dvor Pisistrat je, kroz javne radove ili privatno dobroinstvo, privukao skulptore, arhitekte i pesnike; u njegovoj palati sakupljena je jedna od najranijih biblioteka u Grkoj. Jedan odbor, koji je on imenovao, dao je "Ilijadi" i "Odiseji" oblik u kome ih znamo. Pod njegovom upravom i uz njegov podsticaj Tespid i drugi podigli su dramu od imitiranja mimiara do forme umetnosti spremne da je ispuni veliki triumvirat atinske pozornice. "Tiranija" Pisistrata bila je deo opteg pokreta u trgovinski aktivnim gradovima Grke estog veka da se feudalna vladavina zemljoposednike aristokratije zameni politikom dominacijom srednje klase u privremenom savezu sa siromanima.* Ovakve diktature bile su izazvane patolokom koncentracijom bogatstva i nesposobnou bogatih da pristanu na kompromis. Primorani da biraju, siromani, isto kao i bogati, vie vole novac od politike slobode; a jedina politika sloboda sposobna da izdri je ona koja je tako skresana da zadri bogate da ogole siromane sposobnou ili prepredenou, a siromane da orobe bogate nasiljem ili glasanjem. Otuda je put do vlasti u grkim trgovakim gradovima bio jednostavan: napasti aristokratiju, braniti sirotinju i sporazumeti se sa srednjom klasom. Stigavi do vlasti, diktator je ponitavao dugove, ili konfiskovao velika imanja, oporezivao bogate da bi finansirao javne radove

ili na drugi nain prerasporeivao koncentrisano bogatstvo; i dok je ovakvim merama privlaio mase, on je obezbeivao podrku poslovne zajednice unapreivanjem trgovine sa dravnim kovanim novcem i trgovinskim ugovorima i podizanjem drutvenog prestia "buroazije". Primorane da zavise od popularnosti umesto od moi na osnovu naslea, diktature su se uglavnom uvale ratova, davale podrku religiji, poboljavale moral, davale prednost viem statusu ena, podsticale umetnosti i rasipale prihode na ulepavanje gradova. I, u mnogim sluajevima, sve su ovo inile uvajui i dalje forme i procedure narodne vlade, tako da su se ljudi ak i pod despotizmom uili slobodi. Kada je diktatura posluila da se uniti aristokratija, narod je unitio diktaturu; i bilo je potrebno samo nekoliko promena da bi demokratija slobodnih ljudi bila realnost i po formi. 5. Uspostavljanje demokratije Kada 527. Pisistrat umro, ostavio je vlast svojim sinovima; njegova mudrost preivela je svaku probu osim njegove roditeljske ljubavi. Hipija je obeavao da e biti mudar vladar i trinaest godina nastavio je politiku svog oca. Hiparh, njegov mlai brat, bio je bezopasno, mada skupo, odan ljubavi i poeziji; na njegov su poziv Anakreon i Simonid doli u Atinu. Atinjani nisu bili ba potpuno zadovoljni to vostvo drave, bez njihovog pristanka, prelazi na mlade Pisistrade i poeli su da shvataju da im je diktatura dala sve osim potstreka slobode. Ipak, Atina je prosperirala i mirna vladavina Hipije mogla se nastaviti do mirnog zavretka da nije bilo neravne putanje prave grke ljubavi. Aristogiton, ovek srednjih godina, zadobio je ljubav mladog Harmodija, koji je tada, kae Tukidid, bio "u cvetu mladalake lepote." Ali je mladievu ljubav traio i

Hiparh, isto tako nemaran u pogledu roda. Kada je Aristogiton uo za to, odluio je da ubije Hiparha i da istovremeno, radi samozatite, zbaci tiranju. U zaveri su mu se pridruili Harmodije i drugi (514.). Ubili su Hiphara dok je organizovao Panatensku procesiju, ali Hipija im je izmakao i naredio da zaverenike ubiju. Da bi se pria iskomplikovala, kurtizana Laena, Harmodijeva ljubavnica, umrla je hrabro pod mukama, odbivi da izda preivele zaverenke; ako moemo da verujemo grkoj tradiciji, odgrizla je jezik i pljunula ga u lice svojim muiteljima da bi bila sigurna da nee odgovoriti na njihova pitanja. Mada ljudi ovoj pobuni nisu dali nikakvu vidnu podrku, Hipiju je ona toliko uplaila da je svoju do tada blagu vladavinu zamenio reimom supresije, pijuniranja i terora. Atinjani, ojaani jednom generacijom prosperiteta, mogli su sada sebi da dozvole da trae luksuz slobode; postepeno, kako je otrina diktature rasla, krik za slobodom postajao je glasniji; a Harmodije i Aristogiton, koji su stvorili zaveru zbog ljubavi i strasti, a ne zbog demokratije,$62$ postali su, zahvaljujui mati naroda, muenici za slobodu. U Delfima su Alkmeonidi, koje je Pisistrat ponovo oterao u progonstvo, videli svoju ansu, sakupili vojsku i krenuli na Atinu najavljujui svoju nameru da Hipiju skinu sa vlasti. U isto vreme podmitili su Pitijsku proroicu da svim Spartancima koji je pitaju za savet kae, da Sparta mora da zbaci tiraniju u Atini. Hipija se sa uspehom odupro snagama Alkmeonida; ali kada im se pridruila lakedemonska armija, povukao se u Areopag. Traei bezbednost za svoju decu u sluaju da bude ubijen, poslao ih je potajno iz Atine; ali osvajai su ih uhvatili i Hipija je pristao da cenu za njihovu bezbednost plati abdikacijom i progonstvom (510). Alkmeonidi, predvoeni hrabrim Klistenom,$63$ uli su trijumfalno u Atinu; a za njihovim petama doli su proterani

aristokrati, spremni da proslave vraanje svoje imovine i vlasti. Na izborima koji su usledili, Isagora, kao pretstavnik aristokratije, izaban je za glavnog arhona. Klisten, jedan od pobeenih kandidata, podigao je narod na bunu, zbacio Isagoru i uspostavio narodnu diktaturu. Spartanci su ponovo izvrili invaziju Atine, nastojei da ponovo vrate Isagoru; ali Atinjani su se odupirali toliko uporno, da su se Spartanci povukli, a Klisten, alkmeonidski aristokrata, nastavio da uspostavlja demokratiju. NJegova prva reforma pogodila je samu osnovu atrike demokratije ona etiri plemena i 360 klanova ije je rukovodstvo, vekovima tradicije, bilo u rukama najstarijih i najbogatijih porodica. Klisten je ukinuo ovu rodovsku klasifikaciju i zamenio je teritorijalnom podelom u plemena, svako sastavljeno od (razliitog) broja dema. Da bi spreio stvaranje geografskih ili profesionalnih blokova, kao to su bile stare partije Brana, Primoraca i Ravniara, svako pleme moralo je da bude sastavljeno od jednakog broja dema, ili distrikta, iz grada, sa obale i iz unutranjosti. Da bi se kompenzovala? svetost koju je religija dala staroj podeli, ustanovljene su religiozne ceremonije za svako pleme ili demu, a neki uveni stari heroj sa tog lokaliteta proglaavan je njegovim boanstvom ili svecem zatitinikom. Slobodni graani stranog porekla, kojima je retko dato pravo glasa pod aristokratskom determinacijom graanskog prava po poreklu, sada su automatski postali graani dema u kojima su iveli. Jednim udarcem spisak glasaa skoro je udvostruen, a demokratiji je obezbeena nova podrka i ira osnova. Svako od novih plemena bilo je ovlaeno da imenuje deset /strategoi/, ili generala, koji su bili pridodati polemarhu u komandi armijom; i svako pleme izabralo je pedeset lanova novog Saveta od 501 koji je sada zamenio Solonov

Savet etiri stotine i prihvatio najbitnija prava Areopaga. Ovi savetnici birani su sa jednogodinjim mandatom, ne izborom, nego rebom, sa spiska svih graana koji su dostigli starost od trideset godina i koji nisu ve otsluili dva mandata. U toj udnoj inauguraciji predstavnike vlade oba principa, i aristokratski princip roenja i plutokratski princip bogatstva, odbaeni su novim instrumentom reba, koji je dao svakom graaninu jednaku ansu ne samo da glasa, ve i da ima funkciju u najuticajnijem delu vlade. Tako je izabrani Savet odluivao o svim pitanjima i predlozima koji e se podneti Skuptini na prihvatanje ili odbijanje, rezervisao za sebe razna sudska ovlaenja, vrio iroke administrativne funkcije i nadziravao sve funkcionere u dravi. Skuptina je poveana pristupom novih graana, tako da bi sastanak lanova u punom sastavu znaio prisustvo od otprilike trideset hiljada ljudi. Svi oni mogli biti birani za slubu u /heliaea/, ili sudovima; ali ljudi iz etvrte klase, ili /thetes/, jo uvek se, kao i pod Solonom, nisu mogli biti birani za individualne funkcije. Ovlaenja Skuptine proirena su institucijom ostrakizma, koju je Klisten, izgleda, dodao za zatitu mlade demokratije. U svako doba, veinom glasova tajno napisanih na krhotinama (/ostraka/), Skuptina je, sa kvorumom od est hiljada lanova, mogla da poalje u desetogodinje progonstvo svakog oveka koji je, po njenoj proceni, postao opasan po dravu. Na taj nain ambiciozne voe bile su podstaknute da se ponaaju oprezno i umereno, a ljudi osumnjieni za zaveru mogli su biti uklonjeni bez zakonskog odugovlaenja. Procedura je zahtevala da se Skuptina upita "Ima li meu vama neki ovek koga smatrate sutinski opasnim po dravu? Ako ga ima, ko je to?" Skuptina je onda mogla da glasa da progna bilo kog graanina ne izuzimajui ni predlagaa predloga. Ovakav

progon nije ukljuivao konfiskaciju imovine, niti sramotu; to je bio samo nain demokratije da otsee "najvie klasje ita".$64$ 92 Skuptina nije zloupotrebljavala svoju vlast. U devedeset godine od uvoenja ostrakizma i njegovog prestanka, samo je deset osoba isterano iz Atike na taj nain. Jedan od tih, kako nam kau, bio je i sam Klisten. Ali u stvari mi ne znamo njegovu kasniju sudbinu; ona se apsorbovala i izgubila u sjaju njegovog dela. Poinjui sa potpuno neustavnom pobunom, uspostavio je, suoen sa najmonijim porodicama u Atici, demokratski ustav koji je nastavio da funkcionie, sa samo nekim manjim izmenama, do kraja atinske slobode. Demokratija nije bila potpuna; odnosila se samo na slobodne graane i jo uvek kod podobnosti za izbor na individualnu funkciju postavljala skromno ogranienje u pogledu imovine.$65$ Ali ona je davala svu zakonodavnu, izvrnu i sudsku vlast Skuptini i Sudu sastavljenom od graana, mirovnim sudijama imenovanim od strane Skuptine i odgovornim Skuptini, i Savetu za ije su lanove mogli da glasaju svi graani i u ijoj je vrhovnoj vlasti, zahvaljujui rebu, bar jedna njihova treina stvarno uestvovala bar jednu godinu svog ivota. Jo nikada ranije svet nije video tako liberalno glasako pravo, ni tako iroku rasprostranjenost politike vlasti. Sami Atinjani bili su uzbueni ovom pustolovinom u suverenitet. Shvatili su da su se poduhvatili tekog posla, ali su mu prili sa hrabrou i ponosom i neko vreme, sa neobinim samosavlaivanjem. Od tog trenutka znali su za slast slobode akcije, govora i misli; i od tog trenutka predvodili su celu Grku u knjievnosti i umetnosti, ak i u upravljanju dravom i ratu. Nauili su da ponovo potuju zakon koji je bio njihova sostvena promiljena volja i da vole sa strau bez presedana stanje koje je bilo njihovo jedinstvo, njihova snaga i njihovo ostvarenje. Kada je najvea

imperija tog vremena odluila da ove razbacane gradove nazvane Grka razori, ili da ih obavee na plaanje danka Velikom kralju, ona je zaboravila da e joj se u Atici suprotstaviti ljudi koji su bili vlasnici zemlje koju su obraivali i vladali zemljom koja je njima upravljala. Za Grku i za Evropu bila je srea to je Klisten okonao svoje i Solonovo delo dvanaest godina pre Maratona. Poglavlje /VI/ V E L I K A MIGRACIJA /I/ UZROCI I PUTEVI Kada smo priu o Sparti i Atini doveli do predveerja Maratona, rtvovali smo jedinstvo vremena jedinstvu mesta. Tano je da su gradovi kopnenog dela stariji od grkih naselja u Egeju i Joniji i da su ovi gradovi, u nizu sluajevima, stvarali kolonije iji emo ivot sada opisati. Ali u zbunjujuoj inverziji normalnog redosleda, nekoliko ovih kolonija postale su vee od svojih matinih gradova i prednjaile im u razvijanju bogatstva i umetnosti. Stvarni stvaraoci grke kulture nisu bili Grci iz onog dela koji danas nazivamo Grkom, ve oni koji su pobegli pred osvajaima Dorcima, oajniki se borili za uporite na stranim obalama i tamo, iz svoje mikenske memorije i svojom zauujuom energijom stvorili umetnost i nauku, filozofiju i poeziju koja ih je dugo pre Maratona stavila na elo Zapadnog sveta. Matini gradovi nasledili su grku civilizaciju od svoje dece. U istoriji Grka nema nieg bitnijeg od njihovog brzog irenja po celom Mediteranu.$66$ Oni su bili nomadski narod pre Homera i celo Balkansko poluostrvo izgledalo je fluidno od ovog kretanja, ali sukcesivni grki talasi koji

su se razbijali o ostrva Egeja i zapadne obale Azije bili su pre svega pokrenuti Dorskom invazijom. Iz svih delova Helade ljudi su odlazili traei dom i slobodu van domaaja osvajakih podjarmljivaa. Migraciji su doprinosile i politike frakcije i porodine razmirice u starijim dravama; pobeeni su ponekad birali progonstvo, a pobednici su njihovoj seobi davali punu podrku. Neki od Grka koji su oreiveli Trojanski rat ostali su u Aziji; drugi, zbog brodoloma ili pustolovine, naselili su se na ostrvima Egeja; neki su, stigavi posle opasnog putovanja kui, nailazili na zauzeti presto ili preotetu enu i vraali se svojim brodovima da bi izgradili nove domove i nove posede u inostranstvu. U kopnenoj Grkoj, kao i u modernoj Evropi, kolonizacija se na razliite naine pokazala kao blagoslov: ona je bila oduak za viak stanovnitva i pustolovne duhove i otvarala sigurnosne ventile za nezadovoljstvo zemljoradnika; otvorila je strana trita za domae proizvode i stvorila strateka skladita za uvoz hrane i minerala. Na kraju je stvorila trgovako carstvo ija je uspena razmena roba, umetnosti, metoda i misli omoguila kompleksnu kulturu Grke. Migracija je sledila pet glavnih pravaca eolski, jonski, dorski, euksinski, italijanski. Najranija je poela u severnim dravama kopnenog dela zemlje, koje su bile prve izloene naletu invazija sa severa i zapada. Iz Tesalije, Tiotisa, Beotije i Etolije, kroz ceo dvanaesti i jedanaesti vek, struja imigranata polako se preko Egeja kretala u region oko Troje i tamo osnovala dvanaest gradova Eolidske lige. Drugi pravac krenuo je sa Peloponeza, odakle su hiljade Mikenaca i Ahajaca pobegli od "povratka Heraklida". Neki od njih naselili su se u Atici, neki na Eubeji; mnogi od njih iselili su se na Kiklade, izloili se opasnosti prelaska preko Egeja i u zapadnoj Maloj Aziji osnovali dvanaest gradova Jonskog dodekapolisa. Trei pravac sledili su Dorci koji su doveli do prelivanja

Peloponeza u Kiklade, osvojili Krit i Kirenu i osnovali Dorski heksapolis oko ostrva Rodosa. etvrtim pravcem, koji je krenuo negde iz Grke, naseljene su obale Trakije i izgraeno je sto gradova na obalama Helesponta, Propontisa i Euksinskog Mora. Peti pravac kretao se prema zapadu, prema onome to su Grci zvali Jonskim ostrvima, odatle preko Italije i Sicilije, da bi konano stigao do Galije i panije. Samo neka saoseajna imaginacija ili ivo seanje na nau sopstvenu kolonijalnu istoriju moe da zamisli tekoe koje je trebalo savladati u toj migraciji koja je trajala vekovima. To je bilo pothvat uzvienog trenutka naputanja zemlje posveene grobovima predaka i uvane nasleenim boanstvima i odlaska u strane krajeve koje najverovatnije ne tite grki bogovi. Zato su kolonisti sa sobom poneli aku zemlje iz svoje rodne drave da je pospu po stranom tlu i sveano nosili vatru sa javnog oltara u svom rodnom gradu da bi njome uegli vatru na ognjitu svog novog naselja. Odabrano mesto nalazilo se na obali ili nedaleko od nje, gde su brodovi za polovinu Grka drugi dom mogli da poslue kao pribeite u sluaju napada sa kopna; a jo bolje je bilo kada je obalska ravnica bila zatiena planinama koje su u pozadini stvarale barijeru, sa akropoljem za odbranu grada i rtom koji titi morsku luku; najbolje od svega bilo je ako bi se ovakva luka mogla nai na nekom trgovakom pravcu ili kod renog ua, koje je primalo proizvode iz unutanjosti za izvoz ili razmenu; onda je prosperitet bio samo pitanje vremena. Dobra mesta bila su skoro uvek zauzeta i morala su se osvajati strategijom ili silom; u takvim prilikama Grci nisu imali uzvienije moralne norme od nas. U nekim sluajevima osvajai su ranije stanovnike pretvarali u robove, to je bila ironija, budui da su i sami bili hodoasnici u traenju slobode; ee se deavalo da su sa domorocima uspostavljali prijateljske odnose donosei im grke darove,

opinjavajui ih svojom superiornom kulturom, udvarajui se njihovim enama i prihvatajui njihove bogove; grki kolonizatori nisu marili za istotu rase, a u svom prepunom panteonu uvek su mogli da nau neko boanstvo dovoljno slino lokalnom da bi olakalo religiozni savez. Kolonisti su domorocima prvenstveno nudili proizvode grke domae radinosti, a za uzvrat sebi obezbeivali ito, stoku ili minerale i izvozili ih irom Mediterana najradije u /metropolis/, ili matini grad iz koga su doseljenici doli i prema kome su vekovima zadravali neko sinovljevsko potovanje. Ove kolonije dobijale su jedna po jedna neki oblik, sve dok Grka od uskog poluostrva iz homerovskih dana nije postala jedan udno labavi savez nezavisnih gradova rasutih od Afrike do Trakije i od Gibraltara do istonog kraja Crnog Mora. Bio je to epohalni uinak grkih ena; one nee uvek biti tako spremne da raaju decu. Kroz ove ive centre vitalnosti i inteligencije Grci su po celoj junoj Evropi proirili seme tog suptilnog i nesigurnog luksuza zvanog civilizacija, bez koga ivot ne bi imao lepotu, a istorija znaenje. /II/ JONSKI KIKLADI Plovei od Pireja du obale Atike i kreui oko rta Sunion sa hramom na istok, putnik stie do malog ostrva Keosa na kome je, ako je verovati u neverovatno na osnovu autoriteta Strabona i Plutarha, "jednom postojao zakon koji je, izgleda, nareivao onima koji navre ezdeset godina ivota da popiju kukutu (otrovna biljka, prim. prev.), tako da bude dovoljno hrane za ostale," i "da se niko ne sea nekog sluaja preljube ili zavoenja tokom perioda od sedam stotina godina". Moda je zato najvei pesnik Keosa, kada je dostigao srednje godine ivota, sam sebe poveo u progonstvo; moda bi mu

kod kue bilo teko da doivi starost od osamdeset sedam godina, koje mu pripisuje grka tradicija. Ceo helenski svet znao je Simonida u tridesetim, a kada je 469. umro, bio je po optem miljenju najsjajniji pisac svog vremena. NJegova slava pesnika i pevaa donela mu je poziv od Hiparha, sudiktatora Atine, na ijem mu je dvoru bilo mogue da ivi u prijateljstvu sa jednim drugim pesnikom, Anakreonom. Preiveo je rat sa Persijom i bio uvek nanovo biran da pie epitafe za spomenike potovanih pokojnika. U starosti je iveo na dvoru Hijerona /I/, diktatora Sirakuse; a njegov ugled bio je u to vreme tako velik da je 475. na bojnom polju sklopio mir izmeu Hijerona i Terona, diktatora Agrigenta, kada je trebalo da pone sukob. Plutarh nam u svom veno prikladnom eseju "Da li stari ljudi treba da vladaju?" kae, da je Simonid i dalje dobijao nagrade za lirsku poeziju i horsku pesmu do veoma poodmaklih godina. Kada je konano pristao da umre, bio je sahranjen u Agrigentu sa kraljevskim poastima. On je bio i linost i pesnik, a Grci su ga zbog njegovih poroka i ekscentrinosti osuivaliali i voleli. Strasno je voleo novac i u otsustvu zlata njegova bi muza bila nema. On je bio prvi koji je pisao poeziju za pare, jer je smatrao da pesnici imaju pravo da jedu kao i svi drugi; ali ova je praksa u Grkoj bila novina i Aristofan je bio samo odjek negodovanja javnosti kada je rekao da bi "Simonid poao na more u pleteru da zaradi gro". Ponosio se time to je izmislio mnemotehniku, koju je Ciceron sa zahvalnou usvojio; osnovni princip bio je da se stvari, koje treba zapamtiti, araniraju po nekoj loginoj klasifikaciji i redosledu, tako da svaka stvar prirodno vodi ka sledeoj. Bio je duhovit i njegove otri i duhoviti odgovori kruili su kao mentalna moneta meu gradovima Grke; ali u starim danima je rekao da se esto kajao to je govorio, ali nikada to je drao jezik za zubima. Iznenauje na to u postojeim odlomcima tako iroko

prihvaenog i tako bogato nagraivanog pesnika nalazimo onu gustu setu koja lebdi nad grkom knjievnou posle Homera u ijim danima su ljudi bili previe aktivni da bi bili pesimisti i previe estoki da bi im bilo dosadno. Kratki su i loi dani naeg ivota; al vean e biti pod zemljom na san... Mala je ovekova snaga i nesavladive su greke njegove; bol sledi bol kroz kratki mu ivot; a smrt, kojoj niko ne uspeva pobei, visi na kraju nad njim; do nje jednako stiu i dobri i zli... Nita ljudsko nije veno. Dobro je rekao bard sa Kiosa da je ivot ovekov jednak ivotu zelenog lista; al je malo onih, koji to uju i pamte, jer snana je nada u grudima mladih. Kada je mladost u cvetu i srce ovekovo lako, on gaji bezvredne misli i nada se da nee ostariti ni umreti nikada; nit misli na bolest u dobrom zdravlju. Budale su oni koji tako sanjaju i ne znaju koliko su kratki dani nae mladosti i naega ivota. Simonida ne tei nikakva nada u Blagoslovena ostrva, a boanstva Olimpa, kao ona iz hrianstva u nekom modernom stihu, postala su instrument poezije, a ne uteha dui. Kada ga je Hijeron pozvao da definie prirodu i atribute Boga, zatraio je jedan dan da pripremi odgovor, a sledeeg dana zatraio je jo dva i svakom sledeom prilikom on bi udvostruio period potreban za razmiljanje. Kada je Hijeron konano zatraio objanjenje, Simonid je odgovorio da to o tome due razmilja, to mu sve postaje nejasnije. Sa Keosa je doao ne samo Simonid, ve i njegov sestri i lirski naslednik Bakhilid i u aleksandrijskim danima veliki anatom Erasistrat. O Serifosu, ili Androsu, Mikonosu ili Sikinosu ili o Iosu ne moemo rei mnogo. Na Sirosu je iveo Ferekid (oko 550.), koji je bio poznat po tome to je poduavao Pitagoru i bio prvi filozof koji je pisao u prozi. Na Delosu je, kako kae grka istorija, roen

lino Apolon. Ostrvo je kao njegovo svetilite bilo toliko sveto, da je u okviru njegovih granica bilo zabranjeno raanje i umiranje; oni koji je trebalo da se porode ili da umru urno su odnoeni sa njegovih obala; a svi grobovi za koje se znalo ispranjeni su kako bi se ostrvo moglo oistiti. Tamo e Atina i njeni jonski saveznici, posle potiskivanja Persijanaca, drati blago Deloskog saveza; tamo su se svake etvrte godine Jonjani sastajali da bi u pobonom, ali veselom skupu proslavili sveanost lepog boga. Jedna himna iz sedmog veka opisuje "ene sa lepim pojasevima", marljive trgovce zauzete na svojim tandovima, gomile ljudi poreanih sa obe strane puta u elji da vide svetu procesiju; napeti ritual i sveanu rtvu u hramu; radosne igre i horske himne deloskih i atinskih devojaka odabranih zbog lepote i pesme; sportska i muzika takmienja i komadi prikazivani u pozoritu pod otvorenim nebom. Atinjani su godinje slali izaslanike na Delos da slave Apolonov roendan; i ni jedan kriminalac u Atini nije mogao da bude pogubljen dok se izaslanstvo ne vrati. Otuda ta duga pauza, tako srena za knjievnost i filozofiju, izmeu Sokratove presude i njenog izvrenja. Naksos je najvei od Kiklada, ba kao to je Delos skoro najmanji. Bio je uven po vinu i mramoru i u estom veku postao je dovoljno bogat da bi imao sopstvenu mornaricu i sopstvenu vajarsku kolu. Jugoistono od Naksosa lei Amorgos, dom neljubaznog Simonida,$67$ iju je negalantnu satiru o enama paljivo sauvala istorija pisana mukom rukom. Prema zapadu lei Paros, skoro potpuno od mermera; njegovi graani su od njega pravili svoje kue, a Praksitel je tamo naao providni kamen koji e klesati i polirati u toplinu i strukturu ljudskog tela. Na ovom ostrvu, pri kraju osmog veka, roen je Arhiloh, sin ropkinje, ali i jedan od najveih liriara Grke. Vojnika srea odvela ga je na sever do Tasosa, gde je u borbi sa domorocima

otkrio da mu pete vie vrede od tita; utekao je jednima ostavivi druge i kasnije u vezi sa svojim bekstvom napravio mnogo veselih dosetki. Vrativi se u Paros zaljubio se u Neobulu, erku bogatog Likamba. Opisuje je kao skromnu devojku sa bujnim uvojcima koji joj padaju preko ramena i uzdie, kao to se uzdisalo kroz toliko vekova, "samo da dodirne njenu ruku". Ali je Likamb, koji se vie divio pesnikovim stihovima nego njegovim prihodima, aferu okonao; a onda je Arhiloh na njega, Neobulu i njenu sestru uputio takve aoke satirinih stihova da su se svo troje, uverava nas legenda, obesili. Arhiloh je ogoreno okrenuo lea "smokvama i ribama" Parosa i opet postao najamnik. Na kraju, kada ga je izdala srea, ubijen je u bici protiv Naksianaca. Iz njegovih pesama saznajemo da je bio ovek otra jezika za prijatelje kao i neprijatelje, sa sklonou razoaranog ljubavnika prema preljubi. Zamiljamo ga kao nadahnutog pirata, milozvunog gusara grubog u prozi i uglaenog u stihu; on uzima jambski metar ve popularan u narodnim pesmama i oblikuje ga u kratke i bodljikave stihove sa est stopa; to je bio "jambski trimetar" koji e postati klasino sredstvo grke tragedije. Sa uivanjem je eksperimentisao sa daktilskim heksametrima, trohejskim tetrametrima i tucetom drugih metara$68$ i dao grkoj poeziji metrike forme koje e se u njoj zadrati do kraja. Od njega nam je ostalo samo nekoliko izlomljenih stihova, te smo tako primorani da prihvatimo re antikih pisaca da je bio najpopularniji od svih grkih pesnika posle Homera. Horacio je voleo da imitira njegove tehnike raznolikosti; a veliki helenistiki kritiar Aristofan Vizantijski, kada su ga upitali koju od Arhilohovih pesama najvie voli, izrazio je oseanje Grke u dve rei rekavi "Onu najduu". Na udaljenosti od jednog prepodneva plovidbe na zapad od Parosa lei Sifnos, poznat po svojim rudnicima srebra i

zlata. Oni su preko vlade bili u posedu njegovih stanovnika. Rudnici su bili toliko bogati da je ostrvo u Delfima moglo da izgradi Sifniosku riznicu sa njenim spokojnim karijatidama, da podigne jo mnogo drugih spomenika, a ipak da krajem svake godine meu svojim graanima razdeli znaajni ostatak. Godine 524. grupa gusara sa Samosa iskrcala se na ostrvo i iznudila danak od sto talenata danas ravno sumi od 600.000 dolara. Preostali deo Grke prihvatio je ovu ogromnu pljaku sa ravnodunou i vrstinom sa kojom su ljudi navikli da podnose nedae svojih prijatelja. /III/ DORSKO NADIRANJE Kiklade su kolonizovali i Dorci, koji su svoj ratoborni temperament ukrotili da bi sa strpljenjem na padinama brda pravili terase, na kojima se zadravala voda od oskudnih kia i napajala letinu i vinovu lozu. Na Melosu su od svojih prethodnika iz bronzanog doba preuzeli vaenje opsidijana i ostrvo uinili tako prosperitetnim da Atinjani, kao to emo videti, nisu tedeli truda da u svojoj borbi sa Spartom steknu podrku Melosa. Ovde je 1820. naena ona "Meloska Afrodita"$69$ koja je sada najuveniji kip u svetu Zapada. Kreui se na istok, a zatim na jug, Dorci su osvojili Teru i Krit i sa Tere poslali koloniju dalje u Kirenu. Izvestan broj naselio se na Kipru, gde se od jedanaestog veka mala kolonija arkadijskih Grka borila za vlast protiv starih fenianskih dinastija. O jednom od tih fenianskih vladaria, Pigmalionu, legenda kae da se toliko divio Afroditi od slonovae koju je izrezbario sopstvenim rukama da se u nju zaljubio, zamolio boginju da joj udahne ivot i, kada se boginja saglasila, njome se i oenio. Pojava gvoa verovatno je smanjila tranju za kiparskim bakrom

i ostavila ostrvo po strani od glavnog pravca ekonomskog razvoja Grke. Seenje drvea koje su domorodci koristili za paljenje rude bakra, Feniani za brodove, a Grci za poljoprivredne krevine pretvarali su polako Kipar u vrui i poluogoleli predeo kakav je danas. Umetnost ostrva, kao i njegovo stanovnitvo, bila je u grkom periodu meavina egipatskih, fenianskih i helenskih uticaja i nikada nije postigla neki vlastiti homogeni karakter.$70$ Dorci su bili samo manjina grkog stanovnitva na Kipru; ali na Rodosu i junim Sporadima i na susednom kopnu postali su vladajua klasa. Rodos je u vekovima izmeu Homera i Maratona prosperirao, mada njegov zenit nee doi sve do helenistikog doba. Na rtu koji stri iz Azije dorski doseljenici izgradili su grad Knid, dobro smeten kao luka za obalsku trgovinu. Ovde e se roditi astronom Eudoks i istoriar (i basnopisac) Ktesija i onaj Sostrat koji e izgraditi aleksandrijski Faros. Ovde, meu ruevinama starih hramova, bie pronaena tuna i dostojanstvena "Demetra" iz Britanskog muzeja. Nasuprot Knida lei ostrvo Kos, dom Hipokrata i suparnik Knida kao centar grke medicinske nauke. Ovde e se roditi slikar Apel i pesnik Teokrit. Malo prema severu, na obali, bio je Halikarnas, rodno mesto Herodota i, u helenistikim danima, kraljevsko sedite karijskog kralja Mausola i njegove voljene Artemise. Ovaj grad, zajedno sa Kosom i Knidom i glavnim gradovima Rodosa (Lindos, Kamiros i Jalisos), formirali su dorski Heksapolis, ili est gradova, Male Azije koji su neko vreme bili slabi rivali Dvanaest gradova Jonije. /IV/ JONSKI DODEK APOLIS 1. Milet i roenje grke filozofije Duinom od oko devedeset milja prema severozapadu od Karije protee se duga traka brdovite obale, irine

dvadeset do trideset milja, u starini poznata kao Jonija. Ovde su, govorio je Herodot, "vazduh i klima najlepi u celom svetu". NJeni gradovi leali su najveim delom na uu reka ili na kraju puteva kojima se roba prenosila iz unuranjosti dole do Mediterana, da bi se zatim transportovala na sve strane. Milet, najjuniji od Jonske dvanaestorice, bio je u estom veku najbogatiji grad grkog sveta. Lokacija je od Minoskih dana bila naseljena Karijanima; i kada su oko 1000. godine pre nae ere ovamo doli Jonjani iz Atike nali su staru egejsku kulturu koja, iako u dekadentnom obliku, kao da je ekala da poslui kao isturena polazna taka njihove civilizacije. Oni u Milet nisu doveli ene, ve su domoradake mukarce jednostavno pobili i oenili se njihovim udovicama; fuzija kultura poela je fuzijom krvi. Kao i veina jonskih gradova, Milet se prvo pokorio vlasti kraljeva koji su ih vodili u ratu, onda aristokratima koji su posedovali zemlju, onda "tiranima" predstavnicima srednje klase. Pod diktatorom Trasibulom, na poetku estog veka, industrija i trgovina dostigli su vrhunac, a rastue bogatstvo Mileta rascvetalo se u knjevnosti, filozofiji i umetnosti. Sa bogatih panjaka iz unutranjosti donoena je vuna koja se u fabrikama tekstila u gradu pretvarala u odeu. Uei od Feniana i postepeno doterujui od njih naueno, jonski trgovci osnivali su kolonije koje su sluile kao trgovinske stanice u Egiptu, Italiji, Propontisu i Euksini. Milet je sam imao osamdeset takvih kolonija, ezdeset od njih na severu. Od Abidosa, Kizikusa, Sinope, Olbije, Trapeza i Dioskurije Milet je dobijao konoplju, drvnu grau, voe i metale, a za njih je plaao proizvodima svog umetnikog zanatstva. Bogatstvo i luksuz grada postali su poslovini i sablanjivi irom Grke. Miletski trgovci, sa preobiljem profita, pozajmljivali su novac za poduhvate nadaleko i iroko, a i samoj upravi grada. Oni su bili Medii jonske

Renesanse. U ovoj podsticajnoj atmosferi Grka je prvi put razvila svoja dva najkarakteristinija dara za svet nauku i filozofiju. Trgovake raskrsnice su stecita ideja, mesta trenja suparnikih obiaja i verovanja; razliitosti raaju konflikte, poreenja, misao; praznoverja ponitavaju jedna druga i poinje razum. Ovde u Miletu, kao i kasnije u Atini, bilo je ljudi iz stotine rasutih drava; mentalno aktivnih kroz konkurentsku trgovinu i osloboenih stega tradicije dugim otsustvovanjem od svojih oltara i domova. Sami Mileani putovali su do dalekih gradova i civilizacije Lidije, Vavilona, Fenikije i Egipta otvorile su im oi; na taj nain su, izmeu ostalog, u grki um ule egipatska geometrija i vavilonska astronomija. Trgovina i matematika, razmena sa inostranstvom i geografija, navigacija i astronomija razvijale su se ruku pod ruku. U meuvremenu, bogatstvo je proizvelo dokolicu; razvijala se aristokratija kulture u kojoj je tolerisana sloboda misli jer je samo veoma mali broj ljudi umeo da ita. Nije bilo nikakvog monog svetenstva, nikakvog starog i nadahnutog teksta da bi ograniavao ljudsko miljenje; ak i homerovske poeme, koje e u nekom smislu postati Biblija Grka, jo nisu poprimile konani oblik; a u toj finalnoj formi njihova mitologija e poneti beleg jonskog skepticizma i skandaloznog veselja. Ovde je prvi put misao postala svetovna i traila racionalne i dosledne odgovore na probleme sveta i oveka.$71$ Ipak je nova biljka, makar bila i mutacija, imala svoje korene i pretke. Prastara mudrost egipatskih svetenika i persijskih maga, moda ak i hinduskih vidovnjaka, svetenika nauka Haldejaca, poetski personifikovana kosmogonija Hesioda, sve je to bilo izmeano sa prirodnim realizmom fenianskih i grkih trgovaca, da bi na kraju proizvelo jonsku filozofiju. Sama grka religija utrla je put govorei o Mojri, ili Sudbini, kao vladarki bogova,

kao i ljudi: tu je postojala ona ideja o zakonu, iznad neuraunljive line odluke, koji e oznaiti sutinsku razliku izmeu nauke i mitologije kao i izmeu despotizma i demokratije. ovek je postao slobodan kada je spoznao da podlee zakonu. To to su Grci, koliko je nama poznato, bili prvi koji su dostigli ovu spoznaju i ovu slobodu, kako u filozofiji tako i u vladavini, to je tajna njihove nadarenosti i njihovog znaaja u istoriji. Poto se ivot nastavlja preko naslea kao i preko razlika, obiajem koji uspostavlja ravnoteu kao i kroz eksperiment inovacije, trebalo je oekivati da e ga religiozni koreni filozofije formirati kao i hraniti i da e u njemu ostati, do samog kraja, snani element teologije. U istoriji grke filozofije dve struje teku uporedo: jedna naturalistika, druga mistika. Ova druga potekla je od Pitagore i tekla preko Parmenida, Heraklita, Platona i Kleanta do Plotina i sv. Pavla; druga je svoj prvi svetovni lik imala u Talesu i ila dalje preko Anaksimandera; Ksenofana, Protogore, Hipokrata i Demokrita do Epikura i Lukrecija. S vremena na vreme neki bi veliki duh Sokrat, Aristotel, Marko Aurelije stapao dve struje u pokuaju da se vodi rauna o neodredivoj kompleksnosti ivota. Ali ak je i kod ovih ljudi dominantna crta, karakteristina za grku misao, bila ljubav i tenja za razumom. Tales je roen oko 640, verovatno u Miletu, navodno fenianskog porekla i mnogo od svog obrazovanja duguje Egiptu i Bliskom istoku; ovde, kao otelovljen, vidimo prelaz kulture sa Istoka na Zapad. Izgleda da se on bavio poslovima tek toliko da obezbedi obine ivotne potrebe; svima je poznata pria o njegovoj uspenoj spekulaciji sa presama za ulje.$72$ Ostalo vreme provodio je u studijama, sa predanou na koju nam ukazuje pria o njegovom padu u jarak dok je posmatrao zvezde. Uprkos samoi, interesovali

su ga gradski poslovi, prisno je poznavao diktatora Trasibula i zagovarao federaciju jonskih drava radi ujedinjene odbrane od Lidije i Persije. Tradicija jednoglasno njemu pripisuje uvoenje matematike i astronomske nauke u Grku. Antiki svet je priao kako je u Egiptu izraunao visinu piramida merei njihove senke kada je senka oveka bila jednaka njegovoj visini. Vrativi se u Joniju, Tales se bavio oaravajue logikim prouavanjem geometrije kao deduktivne nauke i demonstrirao nekoliko teorema koje je kasnije izveo Euklid.$73$ Kao to su ove teoreme osnovale grku geometriju, tako su njegove studije astronomije utemeljile ovu nauku za zapadnu civilizaciju i oslobodile je njenih orijentalnih veza sa astrologijom. On je izvrio neka manja posmatranja i zapanjio itavu Joniju uspenim predvianjem pomraenja sunca 28. maja, 585. godine pre nae ere, verovatno na osnovu nekih egipatskih zapisa i vavilonskih prorauna. to se ostalog tie, njegova teorija o svemiru nije bila posebno superiorna nad tadanjom kosmologijom Egipana i Jevreja. On je mislio da je svet polulopta koja poiva na beskrajnom vodenom prostranstvu i da je zemlja ravni disk koji pluta na pljosnatoj strani unutranjosti ove hemisfere. To nas potsea na Geteovu opasku da su ovekovi poroci (ili greke) poroci i njegove epohe, ali da su njegove vrline (ili spoznaje) samo njegove vlastite. Kao to su neki grki mitovi Okeana uinili ocem sveg stvaranja, tako je za Talesa voda prvi princip svih stvari, njihova prvobitna forma i konana sudbina. Moda je, kae Aristotel, doao do tog miljenja opazivi "da je hrana svega vlana, i da... seme svega ima vlanu prirodu;... i da je ono, od ega je sve poteklo, uvek njegov prvi princip". Ili je moda verovao da je voda najprimitivnija ili najosnovnija od tri forme gasa, tenosti, vrstog tela u koje se, teoretski, sve supstance mogu promeniti. Znaaj

njegove misli nije u svoenju svih stvari na vodu, ve u svoenju svih stvari na jednu; ovo je bio prvi monizam zabeleen u istoriji. Aristotel opisuje Talesov pogled kao materijalistiki; ali Tales dodaje da je svaka estica sveta iva, da su materija i ivot nerazdvojni i jedno, da postoji besmrtna "dua" u biljkama i metalima kao i ivotinjama i ljudima; da ivotna sila menja oblik, ali nikad ne umire. Tales je obiavao da kae da ne postoji bitna razlika izmeu ivih i mrtvih. Kada je neko pokuao da mu postavi zamku pitajui ga zato je, onda, odabrao ivot umesto smrti, odgovorio je, "Zato to nema razlike". U starosti je, uz optu saglasnost, primio titulu /sophos/, ili mudrac; i kada je Grka odluila da imenuje svojih Sedam mudraca, Talesa je stavila na prvo mesto. Kada su ga upitali ta je veoma teko, odgovorio je uvenom maksimom "Upoznati sebe". Upitan ta je veoma lako, odgovorio je, "Dati savet". Na pitanje, ta je Bog? odgovorio je "Ono to nema ni poetak ni kraj". Upitan kako ljudi mogu da ive u najveoj vrlini i pravednosti, odgovorio je "Ako nikada sami ne inimo ono to osuujemo kod drugih." Umro je, kae Diogen iz Laerte, "prisustvujui kao gledalac na nekom gimnastikom takmienju, izmoden vruinom i ei i slabou, jer bio je vrlo star". Tales je, kae Strabon, "bio prvi od onih koji su pisali o /physiologia/ tj. o nauci o prirodi (/physis/) ili o principu bivstva i razvoja u stvarima. NJegov rad snano je unapredio njegov uenik Anaksimandar, koji je, mada je iveo od 611 do 549. godine pre nae ere, tumaio filozofiju iznenaujue slino filozofiji koju je Herbert Spener, drhtei pred sopstvenom originalnou, objavio 1860. godine nae ere. Prvi princip, kae Anaksimandar, bio je ogromno Neodreeno-beskonano (/apeiron/), bezgranina masa bez nekih specifinih kvaliteta, ali koja se razvijala, svojim inherentnim snagama, u sve raznovrsne realnosti univerzuma.$74$ Ovo

oivljeno i veno, ali bezlino i amoralno Beskonano jedini je Bog u Anaksimandarovom sistemu; to je nepromenljivi i veni Jedan, za razliku od promenljivog prolaznog Mnogo svetskih stvari. (Odavde potie metafizika eleatike kole da je samo veni Jedan stvaran). Od ovog beznaajnog Beskonanog roeni su novi svetovi u beskrajnom nizu i njemu se u beskrajnom nizu, kad se razviju i umru, i vraaju. U prvobitnom Beskonanom sadrane su sve suprotnosti vrue i hladno, vlano i suvo, teno i vrsto i gas... ; u razvoju ovi potencijalni kvaliteti postaju stvarni i prave razliite i odreene stvari; raspadajui se, ovi suprotni kvaliteti ponovo se rastvaraju u Beskonano. (Izvor za Heraklita kao i za Spensera). U tom usponu i padu svetova razni elementi meusobno se bore i zadiru jedan u drugoga kao neprijateljske suprotnosti. Ovo suprotstavljanje plaaju raspadanjem; "Stvari nestaju u one od kojih su postale". Mada i on moe da bude kriv za astronomske /bizarreries/ oprostive za doba bez instrumenata, Anaksimandar je napredovao u odnosu na Talesa, zamiljajui zemlju kao cilindar koji slobodno lebdi u centru svemira i koji se odrava samo time to je podjednako udaljen od svih stvari. Sunce, mesec i zvezde, mislio je, kreu se oko zemlje u krugovima. Da bi sve ovo ilustrovao, Anaksimandar je, verovatno po vavilonskim modelima, u Sparti konstruisao /gnomon/, ili sunani sat, na kome je pokazao kretanje planeta, nakrivljenost ekliptike$75$ i nizanje solsticija, ekvinocija i godinjih doba. U saradnji sa svojim miletskim kolegom Hekatejom ustanovio je geografiju kao nauku crtajui izgleda na tablici od mesinga prvu poznatu mapu naseljenog sveta.$76$ U svom najranijem obliku, rekao je Anaksimandar, zemlja je bila u tenom stanju; spoljnja toplota osuila je jedan deo u kopno i isparila neki njen deo u oblake; a varijacije toplote u tako formiranoj atmosferi prouzrokovale su

kretanje vetrova. ivi organizmi nastali su postepeno, u fazama, iz prvobitne vlage; kopnene ivotinje bile su najpre ribe i tek sa suenjem zemlje postigle su svoj sadanji izgled. I ovek je nekad bio riba; pri svojoj najranijoj pojavi nije mogao da se rodi kao sada, jer bi bio suvie bespomoan da sebi osigura hranu i bio bi uniten. Manje znaajna linost je Anaksimandarov uenik Anaksimen, iji je prvi princip bio vazduh. Svi drugi elementi proizvedeni su iz vazduha razreivanjem, koje daje vatru, ili kondenzacijom, koja progresivno formira vetar, oblak, vodu, zemlju i kamen. Kao to nas dua, koja je vazduh, dri povezane, tako je vazduh, ili /pneuma/, sveta njegov proimajui duh, dah ili Bog. To je bila ideja koja e prebroditi sve bure grke filozofije i nai utoita u stoicizmu i hrianstvu. Ovo doba Miletovog procvata stvorilo je ne samo najraniju filozofiju, ve i najraniju prozu i prvu istoriografiju u Grkoj.$77$ Poezija se ini prirodnom za mladost neke nacije, kad mata nadmauje znanje a snana vera daje identitet silama prirode u polju i umi, na moru i nebu; poezija teko moe da izbegne animizam ili animizam poeziju. Proza je glas znanja koje se oslobaa mate i vere; ona je jezik svetovnih, zemaljskih, "prozainih" poslova; ona je znak zrelosti jedne nacije i epitaf njene mladosti. Sve do tog vremena (600.) skoro sva grka knjievnost imala je poetski oblik; obrazovanje je u stihovima prenosilo predanje i moral rase; ak i rani filozofi kao Ksenofan, Parmenid i Empedokle odenuli su svoje sisteme u poetsku odoru. Ba kao to je nauka u poetku bila forma filozofije, koja se borila da se oslobodi opteg, spekulativnog, neproverljivog, tako je filozofija u poeku bila forma poezije, koja je teila da se oslobodi mitologije, animizma i metafore. Bio je to dogaaj kada su Ferekid i Anaksimander izloili svoje doktrine u prozi. Drugi ljudi iz tih vremena, koje su

Grci zvali /logographoi/ pisci razuma, prozni pisci poeli su da koriste novo sredstvo za pisanje letopisa svojih drava; tako je Kadmo (550) napisao hroniku Mileta, Eugeon je pisao o Samosu, Ksanto o Lidiji. Pri kraju veka Hekatej iz Mileta unapredio je istoriju i geografiju svojim epohalnim delima /Histoiai/, ili Genealogije, i /Ges periodos/, ili Opis zemlje. Ovo drugo deli poznatu planetu na dva kontinenta, Evropu i Aziju i ukljuuje Egipat u Aziju; ako su (u ta mnogi sumnjaju) postojei odlomci originalni, delo je bilo posebno informativno o Egiptu i prualo bogato polje za nepotvrenu krau od strane Herodota. /Historiai/ su poinjale skeptikim udarom: "Piem ono to smatram da je istina; jer tradicije Grka izgledaju mi mnogobrojne i smene." Hekatej je Homera prihvatio kao istoriju i neke prie progutao zatvorenih oiju; ipak, uloio je astan napor da razlikuje injenicu od mita, da prati stvarne genealogije i doe do verovatne istorije Grka. Kada se "Otac istorije" rodio, grka istoriografija bila je va stara. Za Hekateja i druge /logographoi/ koji su se u njegovom veku pojavili u veini starih gradova i kolonija Helade,$78$ /historia/ je znaila istraivanje injenica i primenjivala se u nauci i filozofiji kao i istoriografiji u savremenom smislu. Izraz je u Joniji nosio skeptinu konotaciju; znaio je da prie o udesima vezanim za bogove i polubogove treba da budu zamenjene svetovnim zapisima o dogaajma i racionalnom interpretacijom uzroka i posledica. Kod Hekateja ovaj proces poinje; kod Herodota napreduje; kod Tukidida je kompletan. Siromatvo grke proze pre Herodota vezano je za osvajanje i osiromaenje Mileta u onoj generaciji kada je nastala prozna knjievnost. Unutranje propadanje povodilo se za obiajem istorije da utire put za osvajaa. Porast bogatstva i luksuza uinio je modernim epikurejstvo, dok su stoicizam i patriotizam izgledali zastareli i apsurdni; meu Grcima

je postala poslovica da su "nekad davno Mileani bili hrabri". Takmienje za zemaljska dobra zaotrilo se kada je stara vera poela da gubi svoju mo ublaavanja klasne borbe davanjem skrupula jakima, a utehe slabima. Podravanjem oligarhijske diktature bogati su postali ujedinjena stranka protiv siromanih, koji su eleli demokratiju. Siromani su osigurali kontrolu vlade, isterali bogate, sakupili preostalu decu bogatih na gumnima, postavili na njih volove i dopustili da ih izgaze do smrti. Bogati su se vratili, ponovo uzeli valst, namazali voe demokratije katranom i onda ih ive spalili. /De nobis fabula narrabitur/. Kada je Krez oko 560. poeo da pokorava grku obalu Azije od Knida do Helesponta lidijskoj vlasti, Milet je spasao svoju nezavisnost odbivi da svojim sestrama-dravama prui pomo. Ali 546. Kir je osvojio Lidiju i bez mnogo tekoa frakcijama rastrzane gradove Jonije apsorbovao u Persijsko carstvo. Veliko doba Mileta je prolo. Nauka i filozofija, u istoriji drava, dostiu svoj vrhunac kad nastupi dekadencija; mudrost je glasnik smrti. 2. Polikrat sa Samosa Na drugoj strani zaliva kod Mileta, blizu ua Meandera, dizao se skromni grad Mius i poznatiji grad Prijene. Tamo je u estom veku iveo Bijant, jedan od Sedam mudraca. Kao to je rekao Hermip, Sedam mudraca bili su sedamnaest; jer razni Grci pravili su razliite liste, slaui se najee oko Talesa, Solona, Bijanta, Pitaka iz Mitilene, Periandara iz Korinta, Hilona iz Sparte i Kleobula iz Lindosa na Rodosu. Grka je potovala mudrost kao to je Indija potovala svetost, kao to je renesansna Italija potovala umetnikog genija, kao to mlada Amerika potuje ekonomski poduhvat. Heroji Grke nisu bili sveci ili umetnici ili milioneri, ve mudraci; i njeni najpotovniji mudraci nisu bili teoretiari ve ljudi

koji su uinili da njihova mudrost aktivno funkcionie u svetu. Izreke ovih ljudi postale su meu Grcima poslovine i u nekim sluajevima bile su ispisane na hramu Apolona u Delfima. LJudi su voleli, na primer, da citiraju Bijantove opaske da je najnesreniji meu ljudima onaj, koji nije nauio kako da podnosi nesreu; da ljudi treba da urede svoj ivot kao da im je sueno da ive i dugo i kratko; i da "mudrost treba da se ceni kao sredstvo putovanja od mladosti do starosti, jer ona je trajnija od bilo kakvog drugog poseda". Zapadno od Prijene leao je Samos, drugo po veliini meu jonskim ostrvima. Glavni grad je leao na jugoistonoj obali; i kada bi se ulo u dobro zatienu luku, prolazei pored uvenih crvenih brodova samoske flote, grad se kao u nizovima dizao na brdu: prvo pristanita i radnje, onda domovi, onda tvrava-akropolj i veliki hram Here; a iza njih niz venaca i vrhova koji se penju do visine od pet hiljada stopa. Bio je to prizor koji je budio oseaj patriotizma u svakoj samljanskoj dui. Zenit Samosa nastupio je u treoj etvrtini estog veka, pod Polikratom. Prihodi od poslovne aktivnosti u luci omoguili su diktatoru da okona opasni period nezaposlenosti programom javnih radova koji su izazvali Herodotovo divljenje. Najvei od tih poduhvata bio je tunel koji je dovodio gradu vodu 4500 stopa kroz planinu; neku ideju o grkoj sposobnosti u matematici i tehnici dobijamo kada saznajemo da su se dve buotine, zapoete sa dva suprotna kraja, sastale u centru sa grekom od osamnaest stopa u pravcu i devet u visini.$79$ Samos je bio kulturni centar davno pre Polikrata. Ovde je oko godine 590. udesni Esop bio frigijski rob Grka Jadmona. Nepotvreno predanje govori kako ga je Jadmon oslobodio, kako je Esop mnogo putovao, sreo Solona, iveo na Krezovom dvoru, rasipniki potroio novac koji mu je Krez poverio da podeli u Delfima i umro nasilnom smru

od ruku razgnevljenih Delfljana. NJegove basne, uzete ponajee iz istonih izvora, bile su dobro poznate u Atini u klasinom dobu; Sokrat ih je, kae Plutarh, prepevao. Mada im je forma bila istonjaka, njihova filozofija bila je karakteristino grka. "Slatke su lepote Prirode, zemlja i more, zvezde i nebeska tela sunca i meseca. Ali sve ostalo strah je i bol", osobito ako neko izvri proneveru. Moemo ga videti u Vatikanu, na peharu iz Periklovog doba, na kome je predstavljen sa poluelavom glavom i vandajkovskom bradom, kako slua prevejanu lisicu. Veliki Pitagora roen je na Samosu, ali ga je 529. napustio da bi iveo u Krotoni u Italiji. Anakreont je doao sa Teosa da opeva Polikratove arolije i bude uitelj njegovom sinu. Najvea linost na dvoru bio je umetnik Teodor, samoski Leonardo, majstor strunjak svih zanata. Grci su mu pripisali, moda da bi zakljuili istraivanje, pronalazak poluge, uglomera i struga; bio je veti graver dragog kamenja, obraiva metala, kamena, skulptor i arhitekta. Uestvovao je u projektovanju drugog hrama Artemide u Efesu, izgradio je prostrani /skias/ ili paviljon za javne skupove u Sparti, pomogao da se u Grku uvede modeliranje u ilovai i sa Rojkom delio ast to je iz Egipta ili Asirije na Samos donet postupak livenja bronze u votane kalupe. Pre Teodora Grci su pravili grube bronzane kipove prikivanjem metalnih ploa na "most" od drveta; sada su bili spremni da proizvedu takva remekdela u bronzi kao to je "Delfski voza dvokolica" i Mironov "Baca diska". Samos je bio slavan i po svojoj grnariji; Plinije nam je preporuuje, saoptavajui da svetenici Kibele, kad sebi oduzimaju mukost, nee da koriste nita osim krhotina od samoske grnarije. 3. Heraklit iz Efesa Od Samosa, preko Kaistarskog zaliva, stajao je najslavniji

grad Jonije Efes. Osnovan oko 1000-te od strane kolonista iz Atine, prosperirao je od trgovine sa Kaistra i Meandra. NJegovo stanovnitvo, njegova religija i njegova umetnost imali su jak istonjaki elemenat; Artemida koju su tamo oboavali poela je i zavrila kao istonjaka boginja materinstva i plodnosti. NJen poznati hram imao je mnogo smrti i skoro isto toliko vaskrsnua. Na mestu jednog starog oltara, dva puta graenog i dva puta razaranog, oko 600. godine podignut je prvi hram koji je verovatno bio i prva znaajna graevina u jonskom stilu. Drugi hram podignut je oko 540, delimino Krezovom velikodunou; Peonije iz Efesa, Teodor iz Samosa i Demetrije, svetenik svetilita, uestvovali su u njegovom projektovanju. Bio je to najvei grki hram izgraen do tada, koji se bez pogovora svrstavao u Sedam svetskih uda.$80$ Grad je bio poznat ne samo po svom hramu ve i po svojim pesnicima, filozofima i skupoceno odevenim enama. Ovde je ve 690. pre nae ere iveo Kalin, najranije poznati elegijski pesnik Grke. Daleko vei i runiji pesnik bio je Hiponakt, koji je, negde oko 550, komponovao pesme tako grube po temi, jeziki nerazumljive, zajedljive po duhu i rafinirane po metrikom stilu da je itava Grka poela da govori o njemu, a ceo Efes da ga mrzi. Bio je nizak i mrav, hrom i deformisan i do krajnosti odbojan. ena, kae nam on u jednom od njegovih opstalih odlomaka, donosi oveku dva dana sree "jedan kada se njome oeni, a drugi kada je sahrani". Bio je bezobziran satiriar i narugao se svakom znaajnom oveku u Efesu, od najieg kriminalca do najvieg svetenika u hramu. Kada su dva skulptora, Bupal i Atenida, izloili njegovu elegantnu karikaturu, on ih je napao tako jetkim stihovima, da su se neki od njih pokazali trajniji od njihovog kamena i otriji od zuba vremena. "Pridri mi kaput," kae tipino uglaeni slatki; "Udariu Bupala u oko. Ja se podjednako sluim obema rukama i nikad ne promaim cilj." Tradicija kae da je

Hiponakt zavrio kao samoubica; ali moda je to bila samo sveopta elja. Najsjajniji sin Efesa bio je Heraklit Mrani. Roen oko 530, pripadao je otmenoj porodici i smatrao da je demokratija greka. "Ima mnogo loih, a malo dobrih," rekao je ($181$ ), i "jedan ovek je za mene kao deset hiljada, ako je najbolji." (113). Ali njega nisu zadovoljavali ni aristokrati, ni ene, ni uenjaci. "Obilje uenosti," pisao je sa genijalnom tanou, "ne formira um; da to ini, poduilo bi Hesioda, Pitagoru, Ksenofana i Hekateja" (16). "Jer jedina stvarna mudrost je znati onu ideju koja e sama od sebe voditi sve u svakoj prilici." (19). I tako je otiao da, kao kineski mudrac, ivi u planinama i razmilja o jednoj ideji koja e objasniti sve. Sa prezirom odbijajui da svoje zakljuke izloi reima razumljivim obinim ljudima i traei u nejasnosti ivota i govora neku sigurnost od stranaka i gomila koje razaraju individualnost, izrazio je svoje stavove u jezgrovitim i enigmatinim maksimama "O prirodi", koje je ostavio na uvanje u hramu Artemide za mistifikaciju buduih pokolenja. Heraklit je u modernoj knjievnosti predstavljen kao da svoju filozofiju gradi oko pojma promene; ali postojei fragmenti teko da podravaju ovu interpretaciju. Kao veina filozofa, udeo je da iza Mnogo nae Jedno, neko jedinstvo i red koji smiruju um posred haotinog strujanja i raznolikosti sveta. "Sve stvari su jedno," rekao je, strastveno kao Parmenid (1); problem filozofije bio je ta je to jedno? Heraklit je odgovorio Vatra.$82$ Moda je na njega uticalo persijsko oboavanje vatre; moda je, kao to moemo da procenimo od njegove identifikacije Vatre sa Duom i Bogom, koristio termin simbolino kao i doslovno, u znaenju energije kao i vatre; fragmenti ne dozvoljavaju izvesnost. "Ovaj svet... nije napravio ni bog ni ovek, ve je uvek bio, i jeste, i bie, vena Vatra, koja se

as raspaljuje, a as gasi." (20) Sve je oblik Vatre, bilo u njenom "putu nadole" kroz progresivnu kondenzaciu u vlagu, vodu i zemlju; ili u njenom "putu nagore" od zemlje do vode do vlage do Vatre. Mada u Venoj vatri nalazi utenu stalnost, Heraklit je zabrinut njenim beskrajnim transformacijama; a drugo jezgro njegove misli je veitost i sveprisutnost promene. On u svemiru, umu ili dui ne nalazi nieg statinog. Nita nije, sve nastaje; nikakvo stanje ne ostaje nepromenjeno, ak ni za najmanji trenutak; sve prestaje da bude ono to je bilo i postaje ono to e biti. Ovde je novi naglasak u filozofiji: Heraklit ne pita samo, kao Tales, ta je sve, ve, kao Anaksimandar, Lukrecije i Spenser, kako je postalo ono to jeste; i on sugerie, kao Aristotel, da je prouavanje drugog pitanja najbolji prilaz prvom. Postojee maksime ne sadre uvenu formulu /panta rei,/ /ouden menei/ "sve tee, sve se menja"; ali stari vek je jednoglasno pripisuje Heraklitu. "Nije mogue stupiti dva puta u istu reku, jer uvek dolaze druge vode" (41); "ovo", kad se izmeni, jeste "ono" (81); ovde, kao i kod Hegela, svemir je ogromno Postajanje. Mnogostrukost, raznovrsnost, promena jednako su stvarni kao jedinstvo, identinost, postojanje; Mnogi su isto tako realni kao i Jedan. Mnogi "jesu" Jedan; svaka promena je prelazak stvari ka ili iz stanja Vatre. Jedan "je" Mnogi; u samom srcu Vatre treperi nemirna promena. Otuda Heraklit prelazi do treeg elemeta u svojoj filozofiji jedinstva suprotnosti, meuzavisnosti protivnog, sklada sukoba. "Bog je dan i no, zima i leto, rat i mir, prezasienost i glad" (36). "Dobro i loe su isto; dobrota i zloa su jedno" (57-8); "ivot i smrt su isto; to su i hodanje i spavanje, mladost i starost" (78). Sve ove protivnosti su faze u promenljivom kretanju, trenutci Vatre koja se stalno menja; svaki lan u paru suprotnosti neophodan je za znaenje i postojanje onog drugog; realnost je

napetost i uzajamni uticaj, izmena i razmena, jedinstvo i sklad suprotnosti. "Oni ne razumeju kako se ono, to je u protivurenosti sa samim sobom, slae sa sobom. U tome lei usklaivanje suprotnih tenzija, kao kod luka i kod harfe." (45). Kao to napinjanje strune, olabavljene ili vrsto zategnute, stvara sklad vibracija nazvanih muzikom ili notom, tako menjanje i borba suprotnosti stvara sutinu i znaenje i sklad ivota i promene. U borbi organizma sa organizmom, oveka sa ovekom, oveka sa enom, generacije sa generacijom, klase sa klasom, naroda sa narodom, ideje sa idejom, verovanja sa verovanjem, zaraene suprotnosti pretstavljaju osnovu i potku na razboju ivota, koji rade jedan protiv drugoga da bi doveli do nevienog jedinstva i skrivenog sklada celine. "Od stvari koje se razlikuju dolazi najbolje usklaivanje." (46); svaki ljubavnik e to shvatiti. Sva tri ova principa vatra, promena i tenzija jedinstva suprotnosti ulaze u Heraklitovu koncepciju due i Boga. On se smeka ljudima koji "uzalud nastoje da se oiste od krvne krivice, prljajui se krvlju"(130), ili koji "se obraaju molitvom ovim kipovima kao kad bi neko pokuao da razgovara sa zgradama; takvi ljudi ne znaju nita o stvarnoj prirodi bogova"(126). On nee da prizna ni ljudsku besmtnost; kao i sve ostalo, ovek je promenljivi i hiroviti plamen, "koji se pali i gasi kao svetlo u noi"(77). ak i takav, ovek je Vatra; dua ili vitalni princip deo je vene energije u svemu i kao takva nikada ne umire. Smrt i roenje su proizvoljne take koje je ljudski analitiki um odabrao u struji stvari; ali sa nepristrasnog stanovita univerzuma oni su samo faze u beskonanoj promeni oblika. U svakom trenutku na deo umire, dok celina ivi; u svakoj sekundi jedan od nas umire dok ivot ivi. Smrt je poetak kao i kraj; roenje je kraj kao i poetak. Nae rei, nae misli, ak i na moral, predrasude su i pretstavljaju nae interese kao delovi ili

grupe; filozofija mora da vidi stvari u svetlu celine. "Bogu su sve stvari lepe i dobre i prave; ljudi smatraju neke stvari pogrenim, a neke tanim". (61). Kao to je dua prolazni jeziak beskrajno promenljivog plamena ivota, tako je Bog veita Vatra, nerazoriva energija sveta. On je jedinstvo koje povezuje sve suprotnosti, sklad svih tenzija, ukupnost i znaenje sveg razdora. Ova Boanska Vatra, kao ivot ( jer ovo su dvoje svuda i jedno), uvek menja svoj oblik, uvek ide nagore ili nadole po lestvicama promene, uvek prodire i ponovo stvara; uistinu, jednog dalekog dana, "Vatra e suditi i osuditi sve" (26), unititi ga i napraviti mesta za nove forme, Sudnjeg dana ili u kosmikoj katastrofi. I pored toga, delovanja Neumirue vatre nisu bez smisla i reda; ako bismo mogli da shvatimo svet kao celinu videli bismo ga u ogromnoj bezlinoj mudrosti, kao Logos ili Um ili Re (65); i trebalo bi da pokuamo da oblikujemo svoje ivote u skladu sa ovim nainom Prirode, ovim zakonom univerzuma, ovom mudrou ili ureenom energijom koja je Bog (91). "Mudro je sluati ne mene, ve Re" (1), traiti i slediti beskrajni razum celine. Kada Heraklit primenjuje ove etiri osnovne koncepcije svoje misli energiju, promenu, jedinstvo suprotnosti i razum celine na etiku, on razjanjava sav ivot i ponaanje. Energija upregnuta u razum, sjedinjena sa redom, najvee je dobro. Promena nije neko zlo, ve blagodat; "u promeni nalazimo odmor; zamorno je kad se uvek radi na istim stvarima i uvek poinje iznova" (72-3). Uzajamna neophodnost suprotnosti borbu i patnju ivota ini razumljivim. "Za ljude nije najbolje da dobiju sve to ele; bolest je ono to zdravlje ini dragocenim; zlo dobro; glad preobilje; teki rad odmor" (104). On osuuje one koji ele kraj sukoba u svetu (43); bez ove tenzije suprotnosti ne bi bilo "usklaivanja", prepletaja ivog tkanja, razvoja. Sklad nije kraj sukoba, to je tenzija u kojoj

ni jedan od elemenata ne pobeuje za uvek, ve oba funkcioniu kao neophodni (kao radikalizam mladosti i konzervatizam starosti). Borba za postojanje potrebna je da bi se ono bolje moglo odvojiti od goreg i stvoriti ono najbolje. "Sukob je roditelj svega i kralj svega; jedne je odabrao da budu bogovi, a neke druge ljudi; jedne je uinio robovima, a druge slobodnim" (44). Na kraju, "borba je pravda" (62); konkurencija pojedinaca, grupa, vrsta, institucija i carstava ini vrhovni sud prirode, na iju presudu nema albe. Sve u svemu, Heraklitova filozofija, sada za nas koncentrisana u 130 fragmenata, nalazi se meu glavnim plodovima grkog duha. Teorija Boanske vatre prela je dalje u stoicizam; pojam konanog poara prenet je kroz stoicizam u hrianstvo; logos, ili razum u prirodi, postao je kod Filoa i u hrianskoj teologiji Boanska re, personifikovana mudrost sa kojom i kroz koju Bog stvara i upravlja svim stvarima; u izvesnoj meri ona je bila priprema i za rani moderni pogled prirodnog zakona. Vrlina kao poslunost prirodi postala je krilatica stoicizma; jedinstvo suprotnosti snano je oivelo kod Hegela; ideja o promeni dola je do izraaja kod Bergsona. Koncepcija da sukob i borba odreuju sve stvari ponovo se javlja kod Darvina, Spensera i Niea koji, posle dvadeset i etiri veka nastavlja Heraklitov rat protiv demokratije. O Heraklitovom ivotu ne znamo skoro nita; o njegovoj smrti imamo samo nepotvrenu priu Diogena iz Laerta, koja moe da ilustruje prozaine ciljeve kojima se moe vratiti naa poezija: I na kraju, postavi potpuni mizantrop, provodio je vreme hodajui po planinama, hranei se travama i biljem; i kao posledicu ovih navika dobio je padavicu, vratio se u grad i, u zagonetki, upitao lekare da li su u stanju da posle vlanog

vremena stvore suu. I poto ga nisu razumeli, on se zatvorio u staju za volove i prekrio kravljom balegom, nadajui se da e sa tako proizvedenom toplotom postii da iz njega ispari sva vlaga. I kako sebi na taj nain nije uinio nikakvo dobro, on je umro, proivevi sedamdeset godina. 4. Anakreont iz Teosa Kolofon, na nekoliko milja severno od Efesa, verovatno je dobio ime po bregu na ijim se padinama dizao.$83$ Ksenofan antiklerikalni, roen meu Kolofonjanima oko 576, opisao ih je kao "odevene bogato u purpurnu odeu, ponosne na svoju sjajno ukraenu kosu vlanu od skupocenih ulja slatkog mirisa"; tatina ima dugu istoriju. Ovde, i moda u Smirni, pesnik Mimnermo (610) pevao je za jedan narod ve zaraen tromim pesimizmom Istoka svoje melanholine ode o prolaznosti mladosti i ljubavi. On je svoje srce izgubio kod Nano, devojke koja je njegove pesme pratila sa alobnim zvukom svirale; i kada je odbila njegovu ljubav (moda zato to je oenjeni pesnik mrtav pesnik), on ju je ovekoveio vencem nenih eleginih stihova. Poput lia to se javlja u prolee mi cvetamo U vreme kad sunce poinje da plamti i sja, I u kratkom dobu vesele nam mladosti Ne uimo od bogova ni za dobro ni za zlo; Al uvek na cilju duhovi mrani stoje, Drei, jedan alobnu Starost, drugi Smrt, u ruci. Jedan vek kasnije, u oblinjem gradu Teosu, iveo je jedan jo slavniji pesnik. Anakreont je mnogo lutao, ali je u Teosu roen (563), a tamo je i umro (478). Traen je na mnogim dvorovima, jer mu je meu savremenicima po slavi jedini suparnik bio Simonid. Nalazimo ga kako se

prikljuuje grupi emigranata koji idu u Trakijsku Abderu, slui kao vojnik u jednom ili dva pohoda, ostavlja tit na nain pesnika tog vremena da bi se posle toga zadovoljio samo mahanjem perom; on provodi nekoliko godina na dvoru Polikrata na Samosu; odatle ga u zvaninoj paradi, na galiji sa pedeset vesala, dovode da bi poastvovao palatu Hiparha u Atini; i na kraju, posle Persijskog rata, on se vraa na Teos da bi svoju duboku starost ublaio pesmom i piem. Za svoju raspusnost je platio proivevi sve do duboke starosti, a umro je, kako nam kau, u osamdeset i petoj godini ivota zbog kotice groa koja mu je zapela u grlu. Aleksandrija je znala za pet Anakreontovih knjiga, ali nama su ostali samo nesreeni kupleti. NJegove teme bile su vino, ene i deaci; njegov manir uglaeno zadirkivanje u lepravim jambima. Nikakva tema u njegovoj besprekornoj dikciji nije izgledala neista ili u njegovom nenom stihu neotesana. Umesto vulgarne jetkosti Hiponakta ili drhtave intenzivnosti Sapfe, Anakreont je nudio profinjeno avrljanje dvorskog pesnika koji e biti Horacije svakom Augustu koji se dopadne njegovoj mati i plati njegovo vino. Atenej misli da su njegove vinske pesme i promenljive ljubavi bile poza; moda je Anakreont skrivao svoju vernost da bi bio interesantan enama i prikrivao svoju trezvenost da bi sebi poveao slavu. Jedna odabrana legenda pria kako je u pripitom stanju naleteo na neko dete i nagrdio ga otrim reima i kako se kasnije, u zrelim godinama, zaljubio u ovog mladia i izvrio pokoru zaljubljenim velianjem. NJegov Eros sluio se i levom i desnom i nepristrasno posezao za oba pola; ali u starijim godinama galantno je dao prednost enama. "Gle sad," kae jedan ljupki odlomak, "zlatokosa LJubav udara me svojom grimiznom loptom i zove da se poigram sa devojkom u arenim papuama. Ali ona me pozdravlja sa uzvienog Lezbosa, te nalazi mane mojoj sedoj kosi i odlazi traei

drugi plen." Jedan duhoviti ovek iz kasnijeg doba napisao je za Anakreontov grob epitaf koji otkriva mnogo toga: Oaravajua hraniteljko vina, O lozo vinova, rasti bujno i dugo nad Anakreontovim grobom. Tako e se opijeni prijatelj istoga pia, koji je u celononoj pijanci svirao svoju lautu ljubitelja mladia, nad glavom u grobu imati sjajni grozd sa neke rodne grane i za uvek biti mokar od rose, iji je divni miris bio dah iz njegovih oslabelih ostarelih usta. 5. Hios, Smirna, Fokeja Od Teosa, kopno se preko luka i rtova u cikcaku protee prema zapadu, sve dok putnik, preko deset milja mora, ne stigne do Hiosa. Ovde je moda Homer, posred gajeva smokava i maslina i anakreontskih vina, proveo svoju mladost. Glavna aktivnost na Hiosu bila je proizvodnja vina i za nju je korieno mnogo robova; godine 431. ostrvo je imalo 30.000 slobodnih graana i 100.000 robova. Hios je postao mesto za razmenu robova; trgovci robljem kupovali su od kreditora itave porodice nesolventnih dunika, kao i deake da od njih stvore evnuhe za palate u Lidiji i Persiji. U estom veku Drimak je poveo robove, svoje sadrugove, u pobunu, potukao sve armije koje su poslate protiv njih, uvrstio se u planinskom utvrenju, ubirao porez od bogatijih graana diskriminatornom pljakom, nudio im kao naknadu "zatitu" na dananji nain, terao ih zastraivanjem da pravednije postupaju sa svojim robovima, dao svoju dobrovoljno otseenu glavu prijateljima da za nju trae obeanu nagradu i vekovima posle toga bio oboavan kao svetac zatitnik robova: evo odlinog epa za nekog Spartaka pera. Posred hioskog bogatstva i ropstva cvetale su umetnost i knjievnost; ovde je svoje sedite imala Homerida, esnaf i naslednik barda; ovde e se roditi Ijon dramatiar i Teopomp istoriar; ovde je Glauko (govori

predanje) oko 560. otkrio tehniku zavarivanje gvoa; ovde su Arhemos i njegovi sinovi, Bupalos i Atenej, napravili najlepe kipove Grke estoga veka. Vraajui se na kopno, putnik prelazi pored lokacije Eritreje i Klazomene rodnog mesta Periklovog uitelja i prijatelja Anaksagore. Dalje na istok, u dobro zatienoj uvali, nalazi se Smirna. Naseljena Eolcima ve 1015, izmenjena je imigracijom i osvajanjem u jonski grad. Slavna ve u danima Ahila, opljakana od strane Aljata iz Lidije oko 600. godine p.n.e., stalno unitavana, unitena i nedavno, 1924. nae ere, od strane Grka, Smirna, rival Damasku po starosti, upoznala je sve udi istorije.$84$ Ostaci starog grada ukazuju na njen bogati i raznovrsni ivot; iz zemlje su iskopani gimnasija, akropolj, stadion i pozorite. NJene avenije bile su iroke i dobro poploane; krasili su ih hramovi i palate; glavna ulica, zvana Zlatna, bila je uvena irom Grke. Najsevernija od gradova Jonije bila je Fokeja, koja jo uvek postoji kao Fokija. Reka Hermos povezivala ju je skoro sa samim Sardom i davala joj je veliku prednost u grkoj trgovini sa Lidijom. Fokejski trgovci, traei trita, kretali su na daleke plovidbe; oni su bili ti koji su grku kulturu doneli na Korziku i osnovali Marsej. Takvi su bili Dvanaest gradova Jonije, vieni povrno, kao kroz jednoasovni let kroz prostor i vreme. Mada su bili suvie konkurentni i ljubomorni da bi formirali savez za uzajamnu odbranu, njihovi graani priznavali su postojanje neke vrste zajednikih okolnosti i interesa i povremeno se sastajali na rtu Mikale blizu Prijene u velikoj sveanosti Panjoniona. Tales ih je molio da formiraju zajednicu u kojoj bi svaki odrasli mukarac bio graanin i ovog grada i Panjonijskog saveza; ali suparnitvo u trgovini bilo je previe jako i vodilo ka istrebljivakim ratovima a ne do politikog jedinstva. Iz tog razloga, kada je dolo do persijskog napada (5465), savez improvizovan za odbranu

pokazao se krajnje slab i jonski gradovi potpali su pod vlast Velikog kralja. Ali ipak, ovaj duh nezavisnosti i suparnitva dao je jonskim zajednicama podstreka za takmienje i tenju za slobodom. U ovim uslovima Jonija razvila nauku, filozofiju, istoriju i jonski kapital, a istovremeno proizvela toliko pesnika da esti vek u Heladi izgleda plodan skoro kao i peti. Kada je Jonija pala, njeni gradovi ostavili su svoju kulturu u nasledstvo Atini koja se borila da ih spase i na nju preneli intelektualno vostvo Grke. /V/ SAPFA SA LEZBOSA Iznad jonskog Dodekapolisa lealo je dvanaest gradova kopnenog Eolisa, u kojima su se Eolci i Ahajci iz severne Grke nastanili ubrzo posle pada Troje koji je Malu Aziju otvorio grkoj imigraciji. Veina ovih gradova bili su mali, sa skromnom ulogom u istoriji; ali eolsko ostrvo Lezbos konkurisalo je jonskim centrima po bogatstvu, prefinjenosti i knjievnom geniju. Vulkansko tle uinilo je ostrvo pravim rajem za vonjake i vinovu lozu. Od njegovih pet gradova najvei je bio Mitilena, bogat, zahvaljujui trgovini, skoro kao Milet, Samos i Efes. Pri kraju sedmog veka koalicija trgovake klase sa siromanijim graanima zbacila je zemljoposedniku aristokratiju i dovela na deset godina za diktatora hrabrog, neumoljivog Pitaka, sa ovlaenjima kakva je imao i Solon, njegov prijatelj i jedan od Mudraca. Aristokratija je zaverom pokuala da ponovo preuzme vlast, ali Pitak ih je osujetio i njihove voe, ukljuujui Alkeja i Sapfu, proterao prvo iz Mitilene, a zatim i sa Lezbosa. Alkej je bio hvalisavi smutljivac koji je meao politiku sa poezijom i svakom drugom lirskom pesmom zvonio na pobunu. Bio je aristokratskog porekla i napadao je Pitaka sonom nepristojnou zbog koje je zasluivao da bude prognan. On

je stvorio sopstvene poetske forme, kojima su kasnija pokolenja dala ime "alkejske"; i svaki je stih, kako nam kau, imao melodiju i dra. Neko vreme pevao je o ratu, a svoj dom je opisao kao okien ratnim trofejima i opremom; meutim, kada mu se pruila prilika da ispolji svoj heroizam on je tit odbacio, pobegao kao Arhiloh i sebi lirski estitao za hrabrost svog opredeljenja. Povremeno je pevao o ljubavi, ali je njegovom peru najdrae bilo vino po kom je Lezbos bio poznat isto kao i po svojoj poeziji. /Nun/ /chre methusthen/, savetuje nam on: /nunc bibamus/, pijmo obilno; leti da bismo utoili e, u jesen da smrti damo jarku boju, zimi da zagrejemo krv, u prolee da proslavimo ponovno buenje prirode. Kia Zevsova silazi, sa visokog neba Oluja bije, A uboree vode potoka ledenim zahvatom Hladnoa okiva. Tad dr se! zimu nadvladaj, neka vatra Zaplamti sve vie i vie; Pomeaj vino slatko ko pelinji med U obilju; Tad pij, dok prijatna ti vuna elo obavija. Ne smemo srca svoja tuzi da predamo, il umoru U brizi rasipnoj; Jer bol nam nimalo koristiti nee, prijatelju moj, Nit e ita ispraviti; Ali ovo najbolji je lek, da vinom prepunjeni Misli svoje odagnamo. NJegova nesrea koju je podnosio sa bezbrinim neznanjem bila je to su se meu njegovim savremenicima nalazila najslavnija meu enama Grke. Cela Grka slavila je Sapfu, ak i za ivota. "Jedne veeri, uz vino," kae

Strabon, "Eksekestid, Solonov neak, pevao je jednu Sapfinu pesmu koja se njegovom stricu toliko dopala da je naloio deaku da ga pesmi naui; a kada ga je jedan iz drutva upitao "Zato?" odgovorio je "elim da je nauim i umrem!" Sokrat, nadajui se moda slinoj utehi, zvao ju je "Lepa", a Platon je o njoj napisao ekstatini epigram: Neki kau da Muza ima devet. Kako li su samo nepaljivi! Gle, Sapfa sa Lezbosa je Deseta! "Sapfa je bila udesna ena," govoro je Strabon; "jer u vremenu iz koga imamo zapisa ne znam ni za jednu enu koja bi joj mogla biti konkurent u oblasti poezije." Kao to su antiki pisci, kad bi rekli "pesnik", mislili na Homera, tako je ceo grki svet znao na koga mukarci misle kad bi govorili o "pesnikinji." Psapfa, kako je sebe nazivala na svom mekom eolskom dijalektu, roena je u Eresu, na Lezbosu, oko 512; ali njena se porodica preselila u Mitilenu dok je jo bila dete. Godine 593. bila je meu zaverenicima aristokratima koje je Pitak prognao u grad Pirhu; ve sa devetnaest godina igrala je ulogu u javnom ivotu u politici ili preko poezije. Nije bila poznata po lepoti: rastom je bila mala i imala je krhko telo, njena kosa i oi i koa bili su tamniji nego to bi Grci poeleli; ali imala je ar nenosti, finoe, uglaenosti i sjajni um koji nije bio suvie sofisticiran da bi tu nenost sakrio. "Moje srce je," kae ona, "kao srce deteta." Znamo iz njenih stihova da je bila strastvene prirode, neko ije su rei, kae Plutarh, "bile pomeane sa plamenom"; izvesni ulni kvalitet davao je punou zanosu njenog uma. Atida, njena omiljena uenica, opisivala ju je obuenu u odeu boje afrana i grimiza i ovenanu cveem. Mora da je u svojoj siunosti bila privlana, jer joj je

Alkej, proteran sa njom u Pirhu, uskoro poslao poziv na romansu. "LJubiastim okrunjena, ista Sapfa slatkog osmeha, elim neto da ti kaem, ali me stid spreava." NJen odgovor bio je manje neodreen od njegovog poziva: "Da su tvoje elje potene i plemenite i da tvoj jezik nije stvoren da iskae niskosti, stid ti ne bi zaklanjao oi, ve bi svoje potene elje izrekao." Pesnik ju je slavio u odama i serenadama, ali ne ujemo ni o kakvoj daljoj intimnosti izmeu njih dvoje. Moda su bili razdvojeni Sapfinim drugim progonstvom. Plaei se njenog sve zrelijeg pera, Pitak ju je prognao na Siciliju, verovatno godine 591, kad bismo zamiljali da je jo uvek bezopasna mlada devojka. Negde u to vreme udala se za bogatog trgovca iz Androsa; nekoliko godina kasnije ona pie:"Imam malu erku, poput zlatnog cveta, moju dragu Kleo, za koju ne bih uzela ni celu Lidiju, ni divni Lezbos." Mogla je sebi da dozvoli da odbije lidijsko bogatstvo, jer ga je nasledila od mua posle njegove rane smrti. Posle pet godina progonstva vraa se na Lezbos i postaje vodea linost u drutvu i meu ljudima od uma na ostrvu. Mi oseamo sjaj luksuza u jednom od njenih preostalih odlomaka: "Ali ja, neka se zna, volim lagodni vot i za mene sjaj i lepota pripadaju elji sunca." Ona je duboko volela svog mlaeg brata Karaksa i bila veoma ojaena kada se on, za vreme jednog od svojih trgovakih putovanja u Egipat, zaljubio u kurtizanu Dorihu sa kojom se, uprkos sestrinim preklinjanjima, i oenio. U meuvremenu je i Sapfa osetila strast. eljna aktivnog ivota, otvorila je kolu za mlade ene, koje je uila poeziji, muzici i igri; to je bila prva "kola za usavravanje" u istoriji. Ona svoje pitomice nije nazivala uenicama ve heterama drugaricama; ova re jo nije stekla promiskuitetnu konotaciju. Bez mua, Sapfa se zaljubljivala u devojke, jednu za drugom. "LJubav je," kae jedan odlomak, "protresla moj um kao vetar koji se sputa i

obruava na hrastove." "Volela sam te, Atido, odavno," kae jedan drugi odlomak, "kad je moje sopstveno devojatvo jo bilo u cvatu, a ti si mi izgledala kao bespomono malo dete" Ali onda je Atida prihvatila udvaranje nekog mladia iz Mitilene i Sapfa izraava svoju ljubomoru sa neodmerenom strau u pesmi koju je sauvao Longinus i Don Adington Simonds nesigurno preveo "safikim" metrom: Bogovima podoban, ini mi se onaj tono preda te sme da sedne, te izbliza uje kako slatkim gue mu glasom, pa se slatko smei, a meni tada srce sve u grudma zatrepti miljem. im te vidim samo za trenutak jedan, glas mi se gubi, jezik mi se osui, pa me odmah neni trnci prou kroz celo telo, niti vidim oima, niti ujem, ui mi bruje; znoj mi elo obliva, sva se tresem kao iba, ua sam nego trava, ini mi se: samo jo malo pa bih od milja svisla.$85$ Atidini roditelji sklanjaju je iz kole; a pismo pripisano Sapfi daje ono to bi mogao da bude njen opis rastanka. Ona (Atida?) je alosno plakala to me ostavlja i rekla: "Avaj, kakva je tuna naa sudbina! Sapfo, kunem se da te ostavljam protiv svoje volje." A ja sam joj odgovorila: "Idi radosno svojim putem, ali me se seaj, jer zna kako sam te ludo volela. A ako se ne sea, oh, onda u te potsetiti na ono to zaboravlja, kako je divan i lep bio ivot koji smo

vodile zajedno. Jer ti si pored mene sa mnogo venaca od ljubiica pomeanih sa slatkim ruama prekrivala svoje kovrave uvojke i sa mnogo ogrlica, istkanih od stotine cvetova, svoj neni vrat; i sa obiljem skupocenih i kraljevskih masti trljala si svoju lepu mladu kou u mom naruju. I nije bilo brda, ni svetog mesta, ni potoka, gde nismo bile; niti su ikada razbujali zvuci ranog prolea punili umu pesmom raspevanih slavuja, a da ti nisi tamo lutala samnom." Posle ovoga, u istom rukopisu, dolazi gorki krik, "Ja neu Atidu videti nikada vie i zaista bih mogla da budem i mrtva." Ovo je sigurno pravi glas ljubavi, koji se penje do visina iskrenosti i lepote preko dobra i zla. Kasniji antiki uenjaci raspravljali su da li su ove pesme izraz "lezbejske ljubavi" ili samo pesnika mata i personifikacija. Za nas je dovoljno da su one poezija prvog reda, prepune oseanja, ive mate i savrene po govoru i formi. Jedan fragment govori o "zvuku koraka cvetnog prolea"; drugi o "LJubavi koja smekava udove, gorkoslatkom muenju"; drugi uporeuje nedostinu ljubav sa "slatkom jabukom koja rumeni na kraju grane, na samom kraju grane, koju su berai ostavili, ne, nisu ostavili, ve nisu mogli da dosegnu tako daleko" Sapfa je pored ljubavi pisala i o drugim temama i ak i u onome to nam je preostalo, koristila je pedesetak metara; a svoje pesme sama je komponovala za harfu. NJeni stihovi bili su sakupljeni u devet knjiga od nekih dvanaest hiljada stihova; est stotina stihova je preivelo, retko koji u kontinuiranom obliku. Godine 1073. nae ere crkvene vlasti Konstatinopolja i Rima javno su spalili poeziju Sapfe i Alkeja. Zatim su 1897. Grenfel i Hant u Oksiringku u Fajumu otkrili mrtvake sanduke od papjemaea, u ijem su pravljenju korieni izvesni ostaci starih knjiga; a ovi ostaci bile su neke od Sapfinih pesama.

Muki narataji u budunosti osvetili su joj se prenosei ili izmislivi priu kako je umrla od neuzvraene ljubavi prema mukarcu. Jedan odlomak kod Suida pria nam kako je "kutizana Sapfa" obino identifikovana sa pesnikinjom skoila u smrt sa jedne stene na ostrvu Leukadu jer Faon mornar nije hteo da joj uzvrati ljubav. Menadet, Strabon i drugi pominju ovu priu, a Ovidije je pria sa divnim pojedinostima; ali ona ima mnogo znakova legende i mora se ostaviti da lebdi izmeu mate i stvarnosti. U svojim kasnijim godinama, kae predanje, Sapfa je ponovo upoznala ljubav mukaraca. Meu egipatskim deliima je njen dirljivi odgovor na predlog za udaju: "Da su moje grudi jo uvek u stanju da doje i moja utroba sposobna da raa decu, onda bih bez drhtavog koraka u jo jednu brani postelju pola. Ali sada mi je starost na kou donela mnogo bora i LJubav ne hrli k meni sa svojim darom bola" i ona svom proscu savetuje da trai mlau enu. Mi u stvari ne znamo kada je umrla i kako; znamo samo da je za sobom ostavila ivu uspomenu na strast, poeziju i graciju; i da je po sjaju bila ak i iznad Alkeja kao najmelodinija pesnikinja svog vremena. Neno, u finalnom odlomku, ona prekoreva one koji nee da priznaju da je njena pesma zavrena: Vi ne potujete lepe darove Muza, deco moja, kad kaete "Krunisaemo te, draga Sapfo, za najboljeg sviraa jasne, slatke lire." Zar ne znate da je moju kou starost smeurala i da je moja kosa od crne postala seda?... Sigurno kao to zvezdana No dolazi za ruiastom Zorom i donosi mrak na krajeve zemlje, tako i Smrt sledi sve to ivi i hvata ga na kraju. /VI/ SEVERNO CARSTVO Severno od Lezbosa je malo ostrvo Tenedos, za ije su ene neki putnici iz starine govorili da su najlepe u Grkoj.

Onda sledimo pustolovne Helene do severnih Sporada: do Imbrosa i Lemnosa i Samotrake. Traei kontrolu nad Helespontom, Mileani su oko 560. osnovali jo uvek postojei grad Abidos na njegovoj junoj obali;$86$ ovde su Leander i Bajron plivali po moreuzu, a Kseksova armija preko mosta od amaca prela u Evropu. Dalje na istok Fokiani su naselili Lampsak, Epikurovo rodno mesto. U okviru Propontisa leale su dve gupe ostrva: Prokonez, bogat mermerom koji je Propontisu dao njegovo sadanje ime, Mramorno More; i Arktonez, na ijem su najjunijem vrhu Mileani 757.osnovali veliku luku Kizik. Du obale reali su se grki gradovi: Panorm, Daskilijum, Apameja, Keus, Astakus, Halkedonija, jedan za drugim. Dalje uz Bosfor Grci eljni metala, ita i trgovine kretali su dalje i osnovali Hrizopolis (sada Skutari) i Nikopolis "grad pobede". Onda su poli du june obale Crnog Mora, osnivajui gradove u Herakleji, Pontiki, Teumu i Sinopi gradu, rekao je Strabon, sjajno ukraenom gimnasijom, agorom i senovitim kolonadama; Diogenu Ciniku nije bilo ispod asti to je tamo roen. Zatim Amisos, Enoe, Tripolis i Trapezunt (Trebizond, Trabzon) gde su Ksenofonovih Deset hiljada klicali od radosti ugledavi dugo eljeno more. Otvaranje ovog regiona grkoj kolonizaciji, moda od strane Jasona, a kasnije Jonjana, pruilo je njihovim matinim gradovima isti prostor za odliv vika stanovnitva i trgovinu, iste resurse hrane, srebra i zlata koje je otkrie Amerike dalo Evropi na poetku modernih vremena. Pratei istone obale Euksina na sever u Medejinu Kolhidu Grci su osnovali Fasis i Dioskuriju, kao i Teodosiju i Pantikapeju na Krimu. Blizu ua Buga i Dnjepra osnovali su grad Olbiju (Nikolajev); na uu Dnjestra grad Tiras; a na Dunavu Trezmos. Zatim su, kreui se na jug du zapadne obale Crnog Mora, izgradili gradove Istros (Konstanta, Kustenje), Tomi (gde je umro Ovidije),

Odesos (Varna) i Apoloniju (Burgas). Putnik osetljiv na istoriju ostaje zapanjen starou ovih ivih gradova; ali dananje stanovnike, zaokupljene zadacima svoje vlastite generacije, dubina vekova koji lee nemi ispod njih uopte ne uznemirava. Zatim su, opet na Bosforu, Megarani oko 660. izgradili Bizant$87$ jue Konstanopolj, sada Istanbul. ak i pre Perikla ova strateka luka postala je ono, to e Napoleon u Tilzitskom miru nazvati klju za Evropu; u treem veku pre nae ere Polibije je njen poloaj na moru opisao kao "povoljniji za sigurnost i prosperitet od bilo kog drugog nama znanog grada u svetu." Bizant se obogatio naplaivanjem dabina od brodova koji su prolazili tim putem i izvozom ita iz june Rusije ("Skitija") i sa Balkana u grki svet, kao i ribom koja je hvatana neverovatno lako dok je u velikim koliinama prolazila kroz uzani moreuz. NJegov zavojiti oblik i bogatstvo koje je poteklo od ribarstva dalo je gradu njegovo kasnije ime "Zlatni rog". Pod Periklom Atina je dominirala politikim poretkom Bizanta, tamo je naplaivala dabine da bi u kritinim vremenima popunila svoju blagajnu i regulisala izvoz ita sa Crnog Mora kao ratne kontrabande. Du severne ili trake obale Propontisa Grci su izgradili gradove u Selimbriji, Perintu (Eregli), Bizantu, Kalipolisu (Galipolje) i Sestu. Kasnija naselja osnovana su na jugozapadnoj obali Trakije u Afrodizijasu, Enusu i Abderi gde e Leukip i Demokrit izneti filozofiju atomistikog materijalizma. Nedaleko od obale Trakije lealo je ostrvo Tasos, "golo i runo kao lea magarca u moru," opisuje ga Arhiloh, ali toliko bogato rudnicima zlata da su prihodi koje su donosili plaali sve trokove vlade. Na istonoj obali Makedonije ili blizu nje grki tragai za zlatom, uglavnom Atinjani, osnovali su Napolis i Amfipolis ije e osvajanje od strane Filipa

dovesti do rata u kome e Atina izgubiti slobodu. Drugi Grci, uglavnom iz Halkide i Eretrije, osvojili su i dali ime troprstom poluostrvu Halkidiki i do godine 700. tamo osnovali trideset gradova, od kojih je nekolicini bilo sueno da odigraju ulogu u grkoj istoriji: Stagira (Aristotelovo rodno mesto), Skion, Mendeja, Potideja, Akantos, Kleone, Toroneja i Olint koji je Filip osvojio 348. i koji nam je poznat kroz Demostenovo govornitvo. Nedavna iskopavanja u Olintu otkrila su grad znaajnih dimenzija, sa mnogo kua od dva sprata i nekih sa dvadeset i pet soba. U Filipovo vreme Olint je izgleda imao 60.000 stanovnika; po ovoj cifri za manji grad moemo da procenimo veliku plodnost i energinu ekspanziju predperiklovskih Grka. Konano, izmeu Halkide i Eubeje, jonski migranti naselili su Eubejska ostrva Gerontiju, Poliegos, Ikos, Peparetos, Skandil, Skiros. Orbita carstva na istoku i severu bila je zatvorena, krug je bio potpun; grko preduzetnitvo transformisalo je ostrva Egeja i obale Male Azije, Helespont, Crno More, Makedoniju i Trakiju u ivu mreu helenizovanih gradova, koji su vibrirali pojoprivredom, industrijom, trgovinom, politikom, knjievnou, religijom, filozofijom, umetnou, elokvencijom, smicalicama i bludom. Ostalo je jo samo da se osvoji jo jedna Grka na Zapadu i izgradi most izmeu stare Helade i modernog sveta. Poglavlje /VII/ GRCI NA ZAPADU /I/ SIBARITI Obilazei jo jednom Sunion, na brod iz mate, plovei

na zapad, nailazi na Kiteru, ostrvo koje je dom Afrodite i prema tome cilj Vatoove slike "Ukrcavanje".$88$ Tamo je oko 160. godine nae ere Pausanije video "najsvetiji i najstariji od svih hramova koje su Grci izgradili Afroditi"; i tamo je 1887. liman iskopao iz zemlje svoje ruevine. Kitera je bila najjunije od Jonskih ostrva koja obrubljuju zapadnu obalu Grke, nazvanih tako jer su ih naselili jonski doseljenici; ostala su bila Zakintos, Kefalenija, Itaka, Leukas, Paksos i Kokira. liman je mislio da je Itaka ostrvo Odiseja i bezuspeno je pod njegovom zemljom traio bar neku potvrdu Homerove prie; ali Derpfeld je verovao da je Odisejev dom bio na stenovitom Leukasu. Sa stena Leukasa, u godinjem rtvovanju Apolonu, stari bi Leukaani, kae Strabon, bacali ljudsku rtvu; ali poto su bili i teolozi i ljudi, milosrdno su za nju privrivali snane ptice ija bi krila mogla da joj ublae pad: pria o Sapfinom skoku verovatno je vezana za uspomene na ovaj ritual. Korintski kolonisti okupirali su Korkiru (Krf) oko 734. godine pre nae ere i uskoro postali tako jaki da su pobedili korintsku mornaricu i uspostavili nezavisnost. Sa Korkire su neki grki pustolovi plovili uz Adrijatik sve do Venecije; neki su osnovali naselja na Dalmatinskoj obali i u dolini Poa; drugi su na kraju preli preko pedeset milja irokih olujnih voda sve do pete Italije. Tamo su nali velianstvenu liniju obale, oblikovanu u prirodne luke i sa pozadinom od plodnih predela koje su starosedeoci skoro potpuno zanemarili. Grki osvajai prisvojili su ovaj obalski region bezobzirnim zakonom kolonijalne ekspanzije da e prirodni resursi koje domae stanovnitvo ne eksploatie privui nekom vrstom hemijske privlanosti neke druge ljude da njima obogate trgovinu i daju ih svetu na korienje. Od Brentesijuma (Brindizi) novodolice, uglavnom Dorci, prelaze preko pete poluostrva da bi osnovali veliki grad u

Tarasu rimski Tarentum (Taranto).$89$ Tamo su uzgajali masline, konje, izraivali grnariju, gradili brodove, hvatali ribu i sakupljali dagnje da bi pravili grimiznu boju koja je bila vie cenjena od fenianske. Kao u veini grkih kolonija, vlada je poela kao oligarhija zemljoposednika, zatim potpala pod diktatore koje je finansirala srednja klasa i prola kroz snane i burne intervale demokratije. Ovde e se 281. godine pre nae ere iskrcati romantini Pir i preuzeti na sebe da odigra ulogu Aleksandra na Zapadu. Na drugoj strani Tarentskog zaliva novi talas imigranata, veinom Ahajaca, osnovao je gradove Sibaris i Kroton. Ubitana ljubomora ovih srodnih drava ilustracija je kreativne energije Grka i njihovih destruktivnih strasti. Trgovina izmeu istone Grke i zapadne Italije imala je na izbor dva puta, jedan preko vode, drugi delimino po kopnu. Brodovi koji su ili vodenim putem stizali su do Krotona i tamo razmenjivali mnoge proizvode; odatle su prolazili do Regiona, plaali dabine i oprezno plovili po moru punom pirata i kroz snane struje Mesinskog moreuza stizali do Eleje i Kume najsevernijih grkih naselja u Italiji. Da bi izbegli dabine i opasnosti i stotinu dodatnih milja veslanja i jedrenja, trgovci koji su odabrali onaj drugi put istovarivali su svoju robu u Sibarisu, prenosili je preko tridesetak milja kopna do zapadne obale u Laus i dalje je brodom prevozili do Posidonije, odakle su je prodavali u unutranjost Italije. Strateki smeten na ovoj trgovinskoj liniji, Sibaris je prosperirao sve dok nije dostigao (ako moemo da verujemo Diodoru iz Sikulosa) 300.000 stanovnika i takvo bogatstvo kakvim se moglo pohvaliti malo grkih gradova. "Sibaritski" (mekuan, sladostrasan, prim. prev.) je postao sinonim za "epikurejski". Sav fiziki rad obavljali su robovi ili kmetovi dok su graani, odeveni u skupocene haljine, udobno iveli u svojim luksuznim domovima i jeli

egzotine poslasice.$90$ LJudima iji je posao pravio buku, stolarima i kovaima, bilo je zabranjeno da obavljaju svoju zanatsku delatnost u okviru grada. Neke od ulica u bogatijim etvrtima bile su natkrivene zaslonima da bi se zatitile od vruine i kie. Alkisten iz Sibarisa, kae Aristotel, imao je haljinu od tako dragocenog materijala da ju je Dionisije I iz Sirakuse kasnije prodao za 120 talenata (720.000 dolara). Smindirid iz Sibarisa, koji je posetio Sikion da bi traio ruku Klistenove keri, doveo je sa sobom hiljadu slugu. Sa Sibarisom je sve ilo dobro dok nije uleteo u rat sa svojim susedom Krotonom (510). Imamo nepouzdanu informaciju da su Sibariti poli u borbu sa armijom od 300.000 ljudi. Krotonjani su, dalje nam tvrde, ovu masu zbunili svirajui melodije na koje su Sibariti nauili svoje konje da igraju. Konji su igrali, Sibariti su pobijeni, a njihov grad tako savesno opljakan i spaljen da je samo u jednom danu iezao iz istorije. Kada su ezdeset i pet godina kasnije Herodot i drugi Atinjani u blizini mesta osnovali svoju novu koloniju Turiju, jedva da su nali neki trag onoga, to je bila najponosnija kolonijalna zajednica Grke. /II/ PITAGORA IZ KROTONA Kroton je trajao due; osnovan oko 710. godine pre nae ere, on je, kao grad Krotone, jo i danas buni industrijski i trgovaki centar. Imao je onu jedinu prirodnu luku izmeu Tarenta i Sicilije i nije mogao da oprosti onim brodovima, koji su svoj teret istovarivali u Sibarisu. Ostajalo mu je dovoljno trgovine da graanima prui blagodati prosperiteta, dok su koristan poraz u ratu, duga ekonomska depresija, otrija klima i izvesno dorskopuritansko raspoloenje stanovnitva doprineli da uprkos bogatstva ostane snaan. Ovde su stasale uvene

atlete kao Milon i nastala najvea kola medicine u Magna Greciji.$91$ Moda je reputacija Krotona kao leilita privukla Pitagoru u taj grad. NJegovo ime znai "glasnogovornik pitijskog" proroita u Delfima; mnogi od njegovih sledbenika smatrali su da je on lino Apolon, a neki su tvrdili da su za trenutak videli bljesak njegovog zlatnog bedra. Predanje govori o njegovom roenju na Samosu oko 580, o njegovoj mladosti posveenoj uenju i pripisuje mu trideset godina putovanja. "Od svih ljudi," kae Heraklit, koji je bio krt na hvali, "Pitagora je bio najistrajniji istraiva". Posetio je, kako nam kau, Arabiju, Siriju, Fenikiju, Kaldeju, Indiju i Galiju i vratio se sa zadivljujuim motom za turiste: "Kad putujete u inostranstvo ne bacajte pogled unatrag na svoje sopstvene granice"; predrasude trae proveru u svakoj luci iskrcavanja. Izvesnije je da je posetio Egipat, gde je studirao sa svetenicima i nauio mnogo iz astronomije i geometrije i moda poneke besmislice. Kada se vratio na Samos i otkrio da se diktatura Polikrata uplie u njegovu vlastitu, iselio se u Kroton kada je imao ve preko pedeset godina. Tamo je stekao glas kao uitelj; a njegova impozantna pojava, raznovrsnost njegovog uenja i spremnost da u svoju kolu primi i ene i mukarce, uskoro mu je donela nekoliko stotina studenata. Dva veka pre Platona on je postavio principe jednakih mogunosti za oba pola i nije ih samo zagovarao, ve i sprovodio u praksi. Ipak je priznavao i prirodne razlike funkcije; svojim uenicama pruao je znaajna znanja u oblasti filozofije i knjievnosti, ali je dao i da ih pouavaju vetinama materinstva i domainstva, tako da su u antikim vremenima "pitagorejske ene" bile potovane kao najuzvieniji tip enstvenosti koji je Grka ikada dala. Za studente uopte, Pitagora je ustanovio pravila koja su

kolu pretvorila skoro u manastir. lanovi su se obavezivali zakletvom na lojalnost prema samom Uitelju kao i jedni prema drugima. Staro predanje slae se u tome da su, dok su iveli u pitagorejskoj zajednici, praktikovali komunistiku deobu roba. Nisu smeli da jedu meso, jaja ili pasulj. Vino nije bilo zabranjeno, ali se preporuivala voda opasna preporuka u donjoj Italiji u nae doba. Moda je zabrana mesa kao hrane bila religiozni tabu povezan sa verovanjem u seobu dua: ljudi se moraju uvati da ne jedu svoje pretke. Verovatno da je povremeno bilo oprostivih izuzetaka od slova ovih pravila; engleski istoriari posebno smatraju neverovatnim da je rva Milon, koji je bio pitagorejac, postao najjai ovek u Grkoj bez pomoi govedine mada je tele koje je u njegovim rukama postalo bik$92$ sasvim dobro uspevalo i sa travom. lanovima je bilo zabranjeno ubijanje ivotinja koje oveku ne nanose ozledu ili unitavanje uzgojenog drveta. Trebalo je da se oblae jednostavno i ponaaju skromno, da se "nikada ne preputaju smehu, a ipak ne izgledaju strogo". Nije trebalo da se zaklinju bogovima, jer "svaki ovek treba tako da ivi da bude dostojan da mu se veruje bez zakletve". Trebalo je da ne podnose krvne rtve, ve da se klanjanju pred oltarima koji nisu ukaljani krvlju. Pri kraju svakog dana trebalo je da sami sebe upitaju kakva su zla poinili, koje su dunosti zanemarili, kakvo su dobro uinili. Sam Pitagora, ukoliko nije bio odlian glumac, sledio je ova pravila stroije od bilo kog studenta. Svakako da mu je njegov nain ivota meu uenicima doneo toliko potovanje i autoriteta da se niko nije bunio zbog njegove pedagoke diktature i /autos ephaipse dixit/ "on je to lino rekao" postalo je njihovo veruju za konanu odluku u skoro svakoj oblasti ponaanja ili teorije. Saoptavaju nam, sa dirljivim potovanjem, da Uitelj danju nije nikada pio vino i da je uglavnom iveo od hleba i meda, sa povrem kao dezertom; da je njegova haljina uvek bila bela i bez

mrlje; da nije bilo poznato da je jeo previe ili da je vodio ljubav; da nikada nije doputao sebi smeh ili ale ili prie; da nikada nije nikoga otro kaznio, ak ni roba. Timon Atinjanin ga je smatrao "opsenarom uzvienog govora, zaokupljenog prikupljanjem ljudi"; ali meu njegovim najodanijim sledbenicima bili su njegova ena Teana i kerka Damo, koje su imale mogunosti da njegovu filozofiju uporeuju sa njegovim ivotom. Svojoj keri Damo, kae Diogen iz Laerte, "poverio je svoje "Komentare" i zaduio je da ih ne otkrije nikome izvan kue. A ona, mada je njegove razgovore mogla da proda za mnogo novca, nije htela da ih da, jer je smatrala da je posluati oev nalog vrednije od zlata; i to mada bila ena." Uvoenje u pitagorejsko drutvo zahtevalo je, pored oienja tela kroz apstinenciju i samokontrolu, oienje uma naunim studijama. Od novog uenika oekivalo se da pet godina odrava "pitagorejsko utanje" to jest, verovatno, da prima instrukcije bez pitanja ili debate pre nego to bude primljen za punopravnog lana ili mu se dozvoli da "vidi" (studira pod vostvom?) Pitagore. Uenici su, dakle, bili podeljeni na /exoterici/ ili spoljnje studente i /esoterici/ ili unutranje lanove, koji su imali pravo na tajnu mudrost samog Uitelja. Nastavni plan bio je sastavljen od etiri predmeta: geometrije, aritmetike, astronomije i muzike. Matematika je bila prva;$93$ ne kao praktina nauka kakvom su je uinili Egipani, ve kao apstraktna teorija koliina i idealna logina obuka u kojoj e miljenje testom stroge dedukcije i vidljivog dokaza biti primorano na red i jasnou. Geometrija je sada definitivno dobila oblik aksioma, teoreme i demonstracije; svaki korak u redosledu propozicija uzdizao je studenta do vieg nivoa, kako su to pitagorejci govorili, sa koga je imao iri uvid u tajnu strukturu sveta. Sam Pitagora prema grkom predanju

otkrio je mnogo teorema: pre svega, da je zbir unutranjih uglova u trouglu jednak dva prava ugla i da je kvadrat nad hipotenuzom pravouglog trougla jednak zbiru kvadrata nad obe katete. Apolodor nam pria da je Uitelj, kada je otkrio ovu teoremu, rtvovao jedan hekatomb - sto ivotinja kao zahvalnicu; ali to bi bilo skandalozno nepitagorejski. Od geometrije, obrnuvi savremeni redosled, Pitagora je preao na aritmetiku ne kao praktinu vetinu raunanja, ve kao apstraktnu teoriju brojeva. kola izgleda da je napravila prvu klasifikaciju brojeva na parne ili neparne, proste brojeve ili sloene; ona je formulisala teoriju proporcije i kroz ovo i kroz "primenu povrina" stvorila geometrijsku algebru. Moda je studija proporcija navela Pitagoru da muziku svede na broj. Jednog dana, dok je prolazio pored kovanice, njegovo uho bilo je privueno oigledno redovnim muzikim intervalima zvukova koji su dolazili od nakovnja. Otkrivi da su ekii razliite teine, zakljuio je da tonovi zavise od numerikih odnosa. U jednom od malog broja eksperimenata o kojima ujemo u klasinoj nauci, on je uzeo dve strune jednake debljine i jednake tenzije i otkrio da su, ako je jedna dva puta dua od druge, kada bi ih trzao, davale oktavu; ako je jedna bila jedan i po puta dua od one druge, davale kvintu (/do, sol/); ako je jedna bila treinu dua od druge, davale kvartu (/do, fa/); na taj nain svaki muziki interval mogao se matematiki izraunati i izraziti. Poto sva tela koja se kreu po prostoru proizvode zvuk ija visina zavisi od veliine i brzine tela, znai da svaka planeta u svojoj orbiti oko zemlje (tvrdio je Pitagora) proizvodi zvuk u srazmeri sa svojom brzinom kretanja, koja se sa svoje strane poveava sa njenom razdaljinom od zemlje; i ove razliite note ine harmoniju ili "muziku sfera" koju neemo nikada uti, zato to je ujemo sve vreme." Svemir je iva sfera, rekao je Pitagora, iji je centar

zemlja. I zemlja je sfera koja se okree, kao planete, od zapada ka istoku. Zemlja, u stvari ceo svemir, podeljena je u pet zona arktiku, antarktiku, letnju, zimsku i ekvatorijalnu. Od meseca vidimo njegov manji ili vei deo, zavisno od stepena u kome je ta njegova polovina koja je okrenuta prema suncu okrenuta i prema zemlji. Pomraenja meseca prouzrokovana su interpozicijom zemlje, ili nekog drugog tela, izmeu meseca i sunca. Pitagora je, kae Diogen iz Laerte, "bio prva osoba koja je zemlju nazvala okruglom i dala svetu ime "kosmos"". Kada je Pitagora sa ovim doprinosima matematici i astronomiji uinio vie od ma koga drugog da utemelji nauku u Evropi, preao je na filozofiju. Ve sama re verovatno je jedna od njegovih tvorevina. Odbacio je termin /sophia/, ili mudrost, kao pretenciozan, i sopstveno traganje za razumevanjem opisao kao /philosophia/ ljubav prema mudrosti. U estom veku "filozof" i "pitagorejac" bili su sinonimi. Dok su Talet i drugi Mileani traili prvi princip svih stvari u materiji, Pitagora ga je traio u formi. Kad je otkrio numeriki pravilne odnose i sekvence u muzici i postulirao ih u planetama, izvrio je skok filozofa prema jedinstvu objavljujui da takvi numerki pravilni odnosi i sekvence postoje svuda i da je sutinski inilac u svemu broj. Ba kao to e Spinoza tvrditi$94$ da postoje dva sveta ljudski svet stvari koji se opaa ulima i filozofski svet zakona i nepromenljivosti koji se opaa razumom i da je samo drugi svet permanentno stvaran; tako je Pitagora smatrao da su jedini osnovni i trajni aspekti svega numeriki odnosi njegovih delova.$95$ Moda je zdravlje bilo pravi matematiki odnos ili proporcija delova ili elementima tela. Moda je ak i dua bila broj. Na ovoj taki se misticzam u Pitagori, pothranjivan u Egiptu i na Bliskom Istoku, slobodno se razigrao. Dua je, kako on veruje, podeljena u tri dela: oseanje, intuiciju i

razum. Oseanje je centrirano u srcu, intuicija i razum u mozgu. Oseanje i intuicija pripadaju ivotinjama kao i ljudima;$96$ razum pripada samo oveku i on je besmrtan. Posle smrti dua u Hadu prolazi period oienja; onda se vraa na zemlju i ulazi u novo telo u lancu transmigracije koji se moe okonati samo ivotom potpune vrline. Pitagora je zabavljao ili moda pouavao svoje sledbenike priajui im da je u jednoj inkarnaciji bio kurtizana, u drugoj heroj Euforb; mogao je sasvim jasno da se seti svojih pustolovina pri opsadi Troje i prepoznao je, u jednom hramu u Argosu, oklop koji je nosio u tim starim vremenima. Kada je jednom uo zavijanje nekog psa koga su tukli, krenuo je odmah da ivotinju spase govorei da je u njenom zavijanju prepoznao glas mrtvog prijatelja. Mi ponovo za trenutak opaamo odsjaj trgovine idejama koja je povezivala Grku, Afriku i Aziju estog veka kad se setimo da je ova ideja o metempsihozi u isto vreme plenila matu Indije, orfikog kulta u Grkoj i filozofsku kolu u Italiji. Oseamo kako se topli dah hinduskog pesimizma u etici Pitagore mea sa istim, sveim vazduhom Platona. Svrha ivota u pitagorejskom sistemu je stei osloboenje od reinkarnacije; metod je putem vrline; a vrlina je sklad due unutar sebe i sa Bogom. Ponekad se ovaj sklad moe izazvati vetaki i pitagorejci su, kao grki svetenici i lekari, koristili muziku za leenje nervnih poremeaja. Harmonija ee dolazi dui kroz mudrost, mirno razumevanje osnovnih istina; jer takva mudrost ui oveka skromnosti, meri i zlatnoj sredini. Suprotni put put nesklada, preterivanja i greha neumitno vodi do tragedije i kanjavanja; pravda je "kvadratni broj" i pre ili kasnije svako zlo bie "kvadrirano" odgovarajuom kaznom. Ovde su u zametku moralne filozofije Platona i Aristotela. Pitagorejska politika je Platonova filozofija ostvarena pre njenog zaea. Prema opem predanju iz starine, Pitagorina kola bila je komunistika aristokratija:

mukarci i ene udruuju svoja dobra, obrazuju se zajedno, ue se vrlini i visokom miljenju preko matematike, muzike i filozofije i nude sebe kao vladare-uvare drave. U stvari, Pitagorino nastojanje da svoje drutvo uini stvarnom vladom tog grada donelo je njemu i njegovim sledbenicima propast. Posveenici su tako aktivno ulazili u politiku i stavljali se sa takvom odlunou na stranu aristokratije, da je demokratska ili narodna partija Krotona u ekstazi gneva spalila kuu u kojoj su pitagorejci bili okupljeni, ubila nekoliko njih, a ostale proterala iz grada. Sam Pitagora je, prema jednoj prii, uhvaen i ubijen kada je prilikom bega odbio da pree preko jednog polja pasulja; po drugoj prii on bei u Metapontum, gde se etrdeset dana uzdrava od jela i oseajui moda da je osamdeset godina dovoljno gladuje do smrti. NJegov uticaj bio je trajan; ak i danas on pretstavlja mono ime. NJegovo drutvo opstalo je tri veka u rasutim grupama irom Grke, dajui naunike kao Filolaj iz Tebe i dravnike kao Arhit, koji je bio diktator Tarasa i Platonov prijatelj. Vordsvort je u svojoj najuvenijoj odi nesvesni pitagorejac. Sam Platon bio je oaran neodreenim likom Pitagore. Na svakom koraku on uzima neto od njega u svom preziru prema demokratiji, svojoj udnji za komunistikom aristokratijom filozofavladalaca, svojoj koncepciji vrline kao sklada, svojim teorijama o prirodi i sudbini due, svojoj ljubavi prema geometriji i svojoj privrenosti misticizmu broja. Sve u svemu, Pitagora je bio osniva nauke i filozofije u Evropi u meri u kojoj ih znamo to je dostignue dovoljno za svakog oveka. /III/ KSENOFAN IZ ELEJE Zapadno od Krotona lei mesto stare Lokre. Kolonija je, kae Aristotel, osnovana od strane odbeglih robova,

brakolomnika i lopova iz Lokride na kopnenoj Grkoj; ali moda je Aristotel oseao prezir Starog sveta prema Novom. Poto su imali nerede zbog mana u svom karakteru, kolonisti su se obratili delfijskom proroitu za savet i tada im je reeno da pribave zakone. Verovatno da je proroite dobilo uputstva od Zaleuka, jer je on oko 664. Lokri dao propise koje mu je, po njegovim reima, Atena izdiktirala u jednom snu. To je bio prvi pisani zakonik u istoriji Grke, mada ne i prvi koji je dat od strane bogova. Lokrijcima se toliko dopao da su traili da svako, ko eli da predloi neki novi zakon, govori sa konopcem oko vrata tako da, ako mu predlog propadne, moe da bude obeen uz minimalno uznemiravanje javnosti.$97$ Obilazei oko prsta Italije u pravcu severa putnik dolazi do naprednog Rea, koji su Mesenijani osnovali oko 730. pod imenom Region i koji je Rimljanima bio poznat kao Regium. Provlaei se kroz Mesinski moreuz verovatno "Scilu i Haribdu" iz "Odiseje" dolazimo do mesta gde se nalazio Laus, a onda do antike Hiele, rimske Velie, poznate u istoriji kao Eleja, jer ju je tako zvao Platon i jer se pamte samo njeni filozofi. Onamo je oko 510. doao Ksenofan iz Kolofona i osnovao elejsku kolu. On je bio linost isto tako jedinstvena kao i njegov omiljeni neprijatelj Pitagora. ovek velike energije i neumorne incijative, lutao je ezdeset i sedam godina, kako nam kae, "gore-dole po zemlji Heladi," vrei posmatranja i stvarajui svuda neprijatelje. Pisao je i recitovao filozofske pesme, optuivao Homera za bezbonu bestidnost, smejao se praznovericama, naao utoite u Eleji i tvrdoglavo poiveo jedan vek pre nego to je umro. Homer i Hesiod, pevao je Ksenofan, "pripisali su bogovima sva dela koja su sramota i bruka meu ljudima lopovluk, preljubu i prevaru". Ali ni on sam nije bio stub pravovernosti.

Nikada nije bilo, niti e ikada biti oveka koji e sa sigurnou znati stvari sa bogovima... Smrtnici zamiljaju da su bogovi roeni i da nose odeu i imaju glas i oblik kao oni. Ali ako bi volovi i lavovi imali ruke i mogli da slikaju i oblikuju kipove kao to to ine ljudi, napravili bi slike i kipove svojih bogova po sopstvenom liku; konji bi ih napravili da lie na konje, volovi kao volove. Etiopljani svoje bogove prave crne i tuponose Traani svojim bogovima daju plave oi i riu kosu... Postoji jedan bog, vrhovni meu bogovima i ljudima; ne lii na smrtnike niti po obliku niti po umu. Sav vidi, sav misli, sav uje. On bez truda vlada svim stvarima snagom svoga uma. Ovog Boga, kae Diogen iz Laerte, Ksenofan je identifikovao sa svemirom. Sve stvari, ak i ljudi, uio je filozof, potekli su prirodnim zakonima od zemlje i vode. Voda je jednom prekrivala skoro svu zemlju, jer se morski fosili nalaze daleko na kopnu i na vrhovima planina; i u neko budue vreme, voda e verovatno opet prekriti celu zemlju. Ali ipak sve su promene u istoriji i sva odvojenost u stvarima povrne pojave; ispod toka i raznovrsnosti oblika je nepromenljivo jedinstvo, koje je najdublja realnost Boga. Od ove polazne take je Ksenofanov uenik Parmenid iz Eleje nastavio do one idealistike filozofije koja e zatim da oblikuje misao Platona i platonista tokom starog veka i ak i Evrope do naih dana. /IV/ OD ITALIJE DO PANIJE Dvadeset milja severno od Eleje leao je grad Posidonija rimski Pestum koji su kolonisti iz Sibarisa osnovali kao glavni italijanski terminal trgovine iz Mileta. Danas se do njega stie prijatnom vonjom od Napulja preko

Salerna. Iznenada, pored druma, usred naputenog polja, pojavljuju se tri hrama, velianstvena ak i u svojoj naputenosti. Jer reka je ovde odavno, blokirajui sopstveno ue vekovnim nanosima, ovu nekada zdravu dolinu pretvorila u movaru, a ak je i bezbrini narod koji obrauje padine Vezuva u oajanju pobegao sa ovih malarinih ravnica. Ostali su fragmenti starih zidina; ali bolje su ouvana, kao da je to uinila usamljenost, svetilita koja su od skromnog krenjaka ali skoro savrene forme Grci podigli bogovima ita i mora. Najstarija od ovih graevina, u skorijoj prolosti nazvana "Bazilika", bila je, verovatnije, hram Posejdona; ljudi koji su svoj ivot i opstanak dugovali plodovima i trgovini na Mediteranu posvetili su mu ga oko sredine ovog udesnog estog veka pre nae ere, koji je stvorio veliku umetnost, knjievnost i filozofiju od Italije do antunga. Ostale su unutranje kao i spoljnje kolonade, koje svedoe o grkoj strasti prema stubovima. Sledea generacija izgradila je manji hram, isto tako dorski jednostavan i snaan; zovemo ga "hramom Cerere" ali ne znamo koji je bog udisao miris tamo prinoenih rtava. Jedna jo kasnija generacija, upravo pre ili posle Persijskog rata, podigla je najvei od ova tri hrama, sa najboljim proporcijama, verovatno isto Posejdonu sasvim prikladno, jer sa njegovih natkrivenih hodnika sa stubovima gledamo u privlano lice izdajnikog mora. Opet je skoro sve u stubovima: moni i kompletni dorski peristil sa dvospratnom kolonadom koja je nekada drala krov. Ovde nalazimo jedan od najimpresivnijih prizora u Italiji; izgleda neverovatno da je ovaj hram, bolje ouvan od iega to su Rimljani izgradili, bilo delo Grka skoro pet vekova pre Hrista. Moemo samo da zamislimo neto od lepote i vitalnosti zajednice koja je imala i sredstva i ukus da podigne takve centre svog religiozog ivota; i onda moemo adekvatnije da doaramo sjaj bogatijih i prostranijih gradova kao to su bili Milet, Samos, Efes,

Kroton, Sibaris i Sirakusa. Malo severnije od mesta gde se danas nalazi Napulj pustolovi iz Kalkisa, Eretrije, Eubejske Kime i Graje osnovali su oko 750. veliku luku Kume, najstariju od grkih gradova na Zapadu. Uzimajui proizvode iz istone Grke i prodajui ih u centralnoj Italiji, Kuma je brzo stekla bogatstvo, kolonizovala i kontrolisala Region, stekla komandu nad Mesinskim moreuzom i iz njega izbacila ili podvrgla visokim dabinama brodove gradova koji nisu bili sa njom u trgovinskom savezu. irei se prema jugu, kumejci su osnovali Dikerkiju koja je postala rimska luka Puteoli (Podzuoli) i Neapolis, Novi grad, dananji Napulj. Iz ovih kolonija, grke ideje kao i robe stigli su do sirovog mladog grada Rima i dalje na sever do Etrurije. U Kumi su Rimljani pokupili nekoliko grkih bogova osobito Apolona i Herkula i kupili za vie nego to vrede svitke u kojima je kumska Sibila stara svetenica Apolona prorekla budunost Rima. Pred poetak estog veka Fokejci iz Jonije iskrcali su se na junoj obali Francuske, osnovali Masaliju (Marsej) i prevozili grke proizvode uz Ronu i njene pritoke sve do Arla i Nima. Oni su sa domorodcima sklapali prijateljstva i brakove, uveli maslinu i vino Francuskoj na dar i time pribliili junu Galiju grkoj civilizaciji, tako da je Rimu bilo lako da u Cezarovo doba tamo iri svoju srodnu kulturu. Idui du obale na istok, Fokiani su osnovali Antipolis (Antib), Nikaju (Nica) i Monekus (Monako). Na zapadu su krenuli u paniju i izgradili gradove Rode (Rosas), Emporion (Ampuriju), Hemeroskopion i Mainaku (blizu Malage). Grci su u paniji neko vreme prosperirali eks ploatiui rudnike srebra u Tartesosu; ali 535, Kartaginjani i Etrurci su kombinovanim snagama unitili flotu Fokejaca i od tog vremena grka mo u zapadnom Mediteranu oslabila je i nestala.

/V/ SICILIJA Nismo ba u potpunosti napustili najbogatiji od svih regiona koje su Grci kolonizovali. Siciliji je priroda darovala ono to nije dala kontinentalnoj Grkoj oigledno neiscrpnu zemlju koju su kia i lava inili plodnom i koja je proizvodila toliko penice i kukuruza da se Sicilija smatrala ako ne rodnim mestom, a onda bar omiljenim prebivalitem same Demetre. Ovde je bilo vonjaka, vinograda, maslinjaka punih ploda; meda u obilju kao na brdu Himetos i cvea koje je cvetalo od poetka godine do njenog kraja. Na travnatim ravnicama pasle su ovce i stoka, u brdima je raslo beskonano mnogo drvea, a ribe u vodama koju su je okruivale mnoile su se bre no to je Sicilija mogla da ih pojede. Neolitska kultura cvetala je ovde u treem milenijumu pre Hrista, a bronzana u drugom; jo u danima Minosa trgovina je povezivala ostrvo sa Kritom i Grkom. Pri kraju drugog milenijuma o obale Sicilije razbila su se tri talasa imigracije: Sikani su doli iz panije, Elimi iz Male Azije, Sikelci iz Italije. Oko 800. Feniani su se nastanili u Motji i Panormusu (Palermo) na zapadu. Od 735. pa nadalje$98$ navalili su Grci i u brzom redosledu osnovali Naksos, Sirakusu, Leontini, Mesanu (Mesina), Katanu, Gelu, Himeru, Selinunt i Agrigent. U svim tim sluajevima domae stanovnitvo oterano je sa obale silom oruja. Veina ih se povukla da obrauje planinske delove u unutranjosti, neki su postali robovi osvajaa, isto toliko drugih stupilo je u brak sa osvajaima, tako da su grka krv, karakter i moral na Siciliji poprimili primetno domai ton strasti i senzualnosti. Heleni nisu nikada osvojili ostrvo u potpunosti; na zapadnoj obali preovlaivali su Feniani i Kartaginjani, a tokom pet stotina godina borbu Grka i Semita, Evrope i Afrike za posedovanje Sicilije obeleavali su povremeni ratovi. Posle trinaest vekova

dominacije Rima ova borba poee ponovo, u Srednjem veku, izmeu Normana i Saracena. Katana se isticala svojim zakonima, Liparska Ostrva po svom komunizmu, Himera po svom pesniku, Segesta, Selinunt i Agrigent po svojim hramovima, Sirakusa po svojoj moi i bogatstvu. Zakoni koje je Karonda dao Katani jednu celu generaciju pre Solona postali su model za mnoge gradove u Siciliji i Italiji i posluili da stvore javni red i seksualni moral u zajednicama koje nisu bile zatiene starim obiajima i svetim presedanima. Mukarac se moe razvesti od svoje ene, ili ena od mua, rekao je Karonda, ali onda on ili ona ne smeju da se oene ni sa kim mlaim od razvedenog branog druga. Karonda je, prema jednoj tipino grkoj prii, zabranio graanima da ulaze u skuptinu pod orujem. Meutim, jednog dana on lino doao je na javni sastanak zaboravivii da sa sobom nosi ma. Kada mu je jedan glasa prebacio to kri sopstveni zakon on je odgovorio "Ja u ga radije potvrditi" i zatim se ubio. Ako elimo da zamislimo tekoe ivota u kolonijama koje su stvorene nasilnim osvajanjem, treba samo da pogledamo udni komunizam Liparskih tj. Slavnih Ostrva, koja lee severno od istone Sicilije. Ovde su oko 580. neki pustolovi iz Knida organizovali gusarski raj. Pljakajui trgovake brodove i naselja oko Moreuza donosili su plen u svoje ostrvske jazbine i delili ih sa primernom ravnopravnou. Zemlju je posedovala zajednica, deo stanovnitva bio je odreen da je obrauje i njeni proizvodi zatim deljeni u istim delovima svim graanima. Meutim, vremenom se potvrdio indivdualizam: zemlja je podeljena u parcele u individualnom vlasnitvu i ivot je ponovo preuzeo neujednaeni tok uobiajene konkurencije. Na severnoj obali Sicilije leala je Himera, kojoj je bilo sueno da bude Plateja Zapada. Tamo je Stesihor, "Sastavlja horova" u vreme kada su se Grci zamorili od

epova, preradio narodne legende u formu horskih lirskih pesama i ak i Jeleni i Ahilu dao prolaznu novinu "modernog ruha". Kao da eli premostiti jaz izmeu epa na umoru i romana budunosti, Stesihor je komponovao ljubavne prie u stihovima; u jednoj od njih jedna ista i stidljiva devojka umire od neuzvraene ljubavi u stilu provansalskih madrigala ili viktorijanske beletristike. U isto vreme otvorio je put Teokritu piui pastoralnu pesmu o smrti pastira Dafnisa ija je ljubav prema Kloe trebalo da bude glavni predmet grkog romana iz rimskog doba. Stesihor je imao sopstvenu romansu, ni sa kojom drugom damom ve lino Jelenom. Poto je izgubio vid, on je ovu nesreu pripisao tome to je preneo priu o Jeleninoj nevernosti; da bi to popravio (jer ona je sada bila boginja) komponovao je "palinodu" ili drugu pesmu, u kojoj uverava svet da je Jelena bila silom oteta, da pred Parisom nije nikada popustila, da nije nikada otila u Troju, ve je nedirnuta ekala u Egiptu sve dok Menelaj nije doao da je spase. U starosti, pesnik je upozoravao Himeru da Falarisu iz Agrigenta ne da vlast diktatora.$99$ Kako ova opomenu nije prihvaena, on je preao u Katanu, gde je njegov monumentalni grob bio jedna od znamenitosti rimske Sicilije. Zapadno od Himere leala je Segesta, od koje nita nije ostalo osim peristila sa nedovrenim dorskim stubovima koji se nekako kobno diu usred korova koji ih okruuje. Da bismo upoznali sicilijansku arhitekturu u njenom najboljem izdanju, moramo preko ostrva prei na jug do nekada velikih gradova Selinunta i Agrigenta. Tokom svog traginog ivota od osnivanja 651. do razaranja od strane Kartaginjana 409, Selinunt je utljivim bogovima podigao sedam dorskih hramova, ogromnih dimenzija, ali nesavrene izrade, pokrivenih obojenim gipsom i ukraenih nedoteranim reljefima. Demon zemljotresa razorio je ove hramove nekog nepoznatog datuma i malo je toga od njih ostalo osim

polomljenih stubova i unaokolo izvaljenih kaptela. Agrigent, rimski Agrigentum, bio je u estom veku najvei i najbogatiji grad na Siciliji. Zamiljamo ga kako se uzdie iz ivih dokova kroz bunu trnicu do domova na padini brega i njegovog dostojanstvenog akropolja ija su svetilita svoje poklonike pribliavala nebu. Ovde je, kao i u veini grkih kolonija, zemljoposednika aristokratija prepustila vlast diktaturi koju je vodila uglavnom srednja klasa. Godine 570. Falaris je prigrabio vlast i osigurao sebi besmrtnost prenjem svojih neprijatelja u bronzanom biku; bio je posebno zadovoljan jednim ureajem koji je omoguavao da se kroz mehanizam cevi krici agonije njegovih rtava uju kao ivotinjska rika. Ipak je grad njemu, kao i kasnijem diktatoru Teronu, dugovao politiki red i stabilnost koji su omoguavali ekonomski razvoj. Trgovci Agrigenta, kao i oni iz Selinunta, Krotona i Sibarisa postali su ameriki milionari svog vremena, na koje su manji plutokrati starije Grke gledali sa prikrivenom zaviu i prezirom; novi svet, govorio je stari, zanima veliina i prikazivanje, ali on nema ukusa i smisao za umetost. Hram Zevsa u Agrigentu nesumnjivo je teio za veliinom, jer ga Polibije opisuje kao "da ne zaostaje ni za kojim u Grkoj po dimenzijama i zamisli"; o njegovoj lepoti ne moemo da sudimo direktno, jer su ga ratovi i zemljotresi razorili. Jednu generaciju kasnije, u Periklovom dobu, Agrigent je podigao skromnije graevine. Jedna od njih, hram Sloge, preiveo je skoro u potpunosti, a od hrama posveenog Heri ostala je impresivna kolonada; u oba sluaja dovoljno da pokae kako grki ukus nije bio ogranien samo na Atinu i da je ak i komercijalni zapad nauio da "veliina nije razvoj". U Agrigentu e se roditi veliki Empedokle; i moda e i umreti tamo, a ne u krateru Etne. Sirakusa je poela onakva kakva je danas selo uureno

na rtu Ortigije. Jo u osmom veku Korint je poslao koloniste, naoruane pravinou i superiornim orujem, da osvoje malo poluostrvo koje je tada verovatno bilo ostrvo. Oni su izgradili ili proirili vezu sa kopnenim delom Sicilije i oterali najvei deo Sikula u unutranjost. Razmnoavali su se brzinom silovitog naroda na tlu bogatom prirodnim resursima; vremenom je njihov grad postao najvei u Grkoj, sa opsegom od etrnaest milja i pola miliona stanovnika. Aristokratija zemljposednika zbaena je oko 495. pobunom obespravljenih irokih narodnih masa u savezu sa porobljenim Sikulima. Ako moemo da verujemo Aristotelu, nova demokratija se pokazala nesposobnom da uspostavi sreeno drutvo i tako je 485. Gelon iz Gele, programom prosvetljenog izdajstva, uspostavio diktaturu. Kao mnogi od njegove vrste, bio je i sposoban i beskrupulozan. Omalovaavajui sve moralne zakone i politika ogranienja, on je Ortigiju u toku svoje vladavine pretvorio u neosvojivu tvravu, osvojio Naksos, Leontini i Mesanu i oporezovao celu istonu Siciliju da bi Sirakusu pretvorio u najlepi od svih glavnih gradova Grke. "Na taj nain," kae Herodot sa tugom, "Gelon je postao veliki kralj".$100$ Kada su Kartaginjani, dok je Kserksova flota ila na Atinu, poslali armadu samo neto manju od persijske da otme ovo rajsko ostrvo od Grka, on se otkupio i postao idolizovani Napoleon Sicilije. Sudbina Sicilije spojila se sa sudbinom Grke kada se u istom mesecu predanje kae i istog dana Gelon suoio sa Hamilkarom kod Himere, a Temistokle suprotstavio Kserksu kod Salamine. /VII/ GRCI U AFRICI Kartginjani su imali razloga da budu uznemireni, jer su ak i na severnoj obali Afrike Grci osnovali gradove i preuzimali trgovinu u svoje ruke. Jo 630. Dorci sa Tere

poslali su brojnu koloniju u Kirenu, na pola puta izmeu Kartagine i Egipta. Tamo su na rubu pustinje nali dobru zemlju, sa toliko oblinih kia da su domoroci o toj lokaciji govorili kao o mestu sa rupom u nebu. Grci su koristili deo zemlje za panjake i izvozili vunu i kou; od biljke silfion uzgajali su neki zain koji je traila cela Grka; prodavali su grke proizvode Africi i razvili vlastito umetniko zanatstvo do takve visine da su kirenske vaze svrstavane u najbolje. Grad je svoje bogatstvo koristio inteligentno i ukrasio se velikim batama, hramovima, kipovima i gimnasijama. Ovde je roen prvi uveni epikurejski filozof Aristip, a posle mnogo lutanja vratio se ovamo da bi osnovao Kirensku kolu. U samom Egiptu, obino neprijateljski raspoloenom prema svakom stranom naseljavanju, Grci su stekli uporite, a na kraju i carstvo. Oko 650. Mileani su otvorili "faktoriju", ili trgovaku ispostavu u Naukratisu na Kanopskom rukavcu Nila. Faraon Psamtik /I/ ih je tolerisao jer su bili dobri plaenici, dok je njihova trgovina pruala bogati plen njegovim sakupljaima carinskih dabina. Ahmoses /II/ dao im je u velikoj meri samoupravu. Naukratis je postao skoro industrijski grad, sa proizvoaima grnarije, terakote i fajansa; povrh toga postao je trgovaki centar, koji je uvozio grko ulje vino a izvozio egipatsku penicu, laneno platno i vunu, afriku slonovau, tamjan i zlato. Postepeno, tokom ove razmene, u Grku su se slivala egipatska predanja i postupci u religiji, arhitekturi, skulpturi i nauci, a za uzvrat grke rei i obiaji uli su u Egipat i utrli put grkoj dominaciji u aleksandrijskom dobu. Ako u mati poemo trgovakim brodom od Naukratisa do Atine, naa tura po grkom svetu bie potpuna. Bilo je potrebno da izvrimo ovaj dugaki kruni obilazak da bismo videli i osetili irinu i raznovrsnost Helenske

civilizacije. Aristotel je opisao ustavnu istoriju 158 grkih drava-gradova, ali njih je bilo jo hiljadu vie. Svaki od njih doprineo je trgovinom, industrijom i milju onome, to podrazumevamo pod Grkom. Grka poezija i proza, matematika i metafizika, besednitvo i istorija roeni su u kolonijama, a ne na kopnenom delu zemlje. Grke civilizacije, najdragocenijeg proizvoda u istoriji, moda ne bi ni bilo, da nije bilo kolonija i na hiljade njihovih pipaka koji su prodirali i irili se po starom svetu. Preko njih kulture Egipta i Istoka prele su u Grku, a grka kultura se polako rairila po Aziji, Africi i Evropi. Poglavlje /VIII/ BOGOVI GRKE /I/ IZVORI POLITEIZMA Kada u civilizaciji ovih rasutih gradova potraimo objedinjavajue elemente videemo da ih u sutini ima pet: zajedniki jezik, sa lokalnim dijalektima; zajedniki intelektualni ivot, u kome su samo glavne linosti u knjievnosti, filozofiji i nauci poznate daleko preko njihovih politikih granica; zajednika strast prema atletici, koja nalazi oduka u gradskim i meudravnim igrama; i, delimino, zajedniki religiozni rituali i verovanja. Religija je razdvajala gradove isto toliko koliko ih je i spajala. Ispod utivog i opteg klanjanja dalekim Olimpijskim bogovima postojali su jaki kultovi lokalnih boanstava i sila koji nisu bili u vazalskom odnosu prema Zevsu. Plemenski i politiki separatizam pothranjivao je politeizam i inio monoteizam nemoguim. U ranim danima

svaka porodica imala je sopstvenog boga; za njega je na ognjitu neprestano gorila sveta vatra i njemu su pre svakog obeda prinoene rtve u hrani i vinu. Ovo sveto priee, ili deljenje hrane sa bogom, bio je u domu osnovni i primarni religiozni in. Roenje, brak i smrt starim ritualom pred svetom vatrom posveeni su u sakramente; a na taj nain religija je proimala mistikom poezijom i uravnoteavajuom sveanou elementarne dogaaje ljudskog ivota. Na slian nain su i klan, bratstvo, pleme i grad imali svako svog posebnog boga. Atina se klanjala Ateni, Eleusina Demetri, Samos Heri, Efes Artemidi, Posidonija Posejdonu. Centar i vrh grada bio je svetilite gradskog boga; uee u klanjanju bogu bio je znak, privilegija i uslov graanstva. Kada je grad kretao u rat nosio je ispred vojske lik i znak svog boga i nikakav znaajni korak nije se preduzimao bez konsultacije proroita. Za uzvrat, bog se borio za grad, a ponekad kao da se pojavljivao na elu ili iznad vojnikih kopalja; pobeda je bila ne samo osvajanje jednog grada od strane drugoga, ve i pobeda jednog boga nad drugim bogom. Grad, kao i porodica ili pleme, uvek je na javnom oltaru u pritaneumu ili gradskoj kui odravao svetu vatru koja je simbolizovala mistiki moni i postojani ivot osnivaa grada i heroja; a graani su povremeno pred ovom vatrom uestvovali u zajednikom obedu. Ba kao to je u porodici otac bio i svetenik, tako je i u grkom gradu glavni sudija ili arhont bio visoki svetenik dravne religije i sva njegova vlast i postupci bili su bogom posveeni. Ovim regrutovanjem natprirodnog, ovek je od lovca pripitomljen u graanina. Osloboena lokalnom nezavisnou, religiozna mata Grke proizvela je raskonu mitologiju i gusto naseljeni panteon. Svaki predmet ili sila zemlje ili neba, svaka srea i svaki strah, svaka ovekova osobina ak i poroci personifikovani su kao boanstvo, obino u ljudskom

obliku; ni jedna druga religija nije nikada bila toliko antropomorfna kao grka. Svaki zanat, profesija i umetnost imali su svoje boanstvo ili, kako bi trebalo da kaemo, svog sveca zatitnika; a pored njih postojali su i demoni, harpije, furije, vile, gorgone, sirene, nimfe, brojni skoro kao i zemaljski smrtnici. Staro pitanje da li su religiju stvorili svetenici? ovde je reeno; neverovatno je da bi takvo preobilje bogova stvorila nekakva zavera primitivnih teologa. Mora da je bila blagodat imati toliko boanstava, toliko fascinantnih legendi, svetilita i dostojanstvenih ili radosnih sveanosti. Politeizam je prirodan kao i poligamija i postoji isto tako dugo i dobro odgovara svim kontradiktornim pravcima miljenja u svetu. ak i danas se u mediteranskom hrianstvu ne slavi toliko Bog, koliko sveci; politeizam je onaj koji nad jednostavnim ivotom prosipa nadahnjujuu poeziju utenog mita i skruenoj dui daje pomo i utehu koju se ne bi usudila da oekuje od Vrhovnog bia, tako nedostino stranog i dalekog. Svaki od bogova imao je za sebe vezani mit ili priu, koja je obrazlagala njegovo mesto u ivotu grada ili ritual kojim se slavio. Ovi mitovi, koji su spontano nastajali iz predanja nekog mesta ili naroda ili iz domiljatosti i ulepavanja rapsoda (profesionalnih recitatora poezije, prim.prev.) postali su istovremeno i vera i filozofija, i knjievnost i istorija ranih Grka; od njih su potekle teme koje su ukraavale grke vaze i nadahnjivale umetnike za bezbrojne slike, kipove i reljefe. Uprkos dostignua filozofije i pokuaja nekolicine da propovedaju monoteistiko verovanje, ljudi su nastavili da stvaraju mitove, pa ak i bogove, sve do kraja helenske civilizacije. LJudi kao Heraklit mogli su mitove da pretvore u alegoriju ili kao Platon da ih adaptiraju ili kao Ksenofan da ih napadnu; ali kada je Pausanija pet vekova posle Platona

obilazio Grku, on je meu njenim ljudima naao jo uvek ive legende koje su zagrevale srca u homerovsko doba. Mitopoetski, teopoetski proces je prirodan i nastavlja se danas kao i uvek; i bogovi imaju stopu raanja kao i stopu smrtnosti; boanstvo je kao energija i njegova koliina, kroz sve promene oblika, ostaje od generacije do generacije otprilike nepromenjena. /II/ POPIS BOGOVA 1. Manja boanstva Za ovo mnotvo bogova stvoriemo neki red ako ih vetaki podelimo u sedam grupa: bogovi neba, bogovi zemlje, bogovi plodnosti, ivotinjski bogovi, bogovi podzemlja, bogovi predaka ili heroji i bogovi sa Olimpa. "Imena svih njih," kao to je rekao Hesiod, "teko da bi smrtnik mogao da navede". (1) Prvobitno, koliko moemo razabrati, veliki bog grkih zavojevaa, ba kao kod Vedskih Hindusa, bilo je samo plemenito i raznoliko nebo; verovatno da je taj nebeski bog sa napredovanjem antropomorfizma postao Uran, ili Nebo, a zatim "oblakonosni", kionosni Zevs, gospodar gromova. U zemlji sa preobiljem sunca, a gladnoj kie, sunce, Helios, bilo je samo manje boanstvo. Agamemnon mu se molio, a Spartanci su mu rtvovali konje da bi vukli njegove plamene koije preko neba;$101$ stanovnici Rodosa su u helenistikim danima slavili Helios kao svoje glavno boanstvo, bacali u more etiri konja i trijumfalne koije da bi ih on koristio i posvetili mu uvenog Kolosa; a Anaksagora je, ak u Periklovoj Atini, skoro izgubio ivot, zato to je rekao da sunce nije bog, ve samo plamena lopta. Meutim, opte uzevi, u klasinoj Grkoj bilo je malo oboavanja sunca; mesec (Selena) jo manje; a najmanje od svega planeta ili zvezda. (2) Dom veine grkih bogova bila je zemlja, a ne nebo. I

prva je sama zemlja bila boginja Ge ili Geja, strpljiva i dareljiva majka, bremenita kroz zagrljaj kiovitog Urana, neba. Na zemlji, u njenim vodama ili u vazduhu koji je okruuje, ivelo je na hiljade manjih boanstava: duhovi svetog drvea, osobito hrasta; Nereide, Najade, Okeanide, u rekama, jezerima ili moru; bogovi koji se izlivaju kao bunari ili izvori, ili koji teku kao dostojanstvene reke poput Meandra ili Sperheja; bogovi vetra kao Borej, Zefir, Not i Eur, sa svojim gospodarom Eolom; ili veliki bog Pan, rogati, sa papcima, pohotljivi, nasmeeni Hranitelj, bog pastira i stada, uma i divljai koja se skriva u njima, on ija magina frula moe da se uje u svakom potoku i umovitoj dolini, iji je iznenadni uzvik unosio "paniku" u svako nepaljivo stado i iji su pratioci bili veseli fauni i satiri i oni stari satiri zvani /sileni/, pola koze, a pola Sokrati. Svuda u prirodi bilo je bogova; vazduh je bio tako prepun duhova dobra i zla da, kao to je rekao jedan nepoznati pesnik, "Nema ni jedne pukotine u koju bi mogao da udene vrak stabljike ita". (3) Kako je reprodukcija najmisterioznija i najmonija sila u prirodi, bilo je prirodno da Grci, kao i drugi stari narodi, oboavaju princip i znake plodnosti kod mukarca i ene zajedno sa oboavanjem plodnosti u zemlji. Falus kao simbol reprodukcije javlja se u ritualima Demetre, Dionisa, Hermesa, pa ak i edne Artemide. U klasinoj skulpturi i slikarstvu ovaj se amblem javlja sa skandaloznom uestanou. ak i Velika Dionisija, religiozni festival na kome se igrala grka drama, otvaran je falikim procesijama, na koje su atinske kolonije pobono slale faluse. Nesumnjivo da su takvi festivali bli prikladni za soni humor, to moemo da sudimo po Aristofanu; ali sve u svemu humor je bio zdrav i moda sluio da podstakne Erosa i povea stopu raanja. Vulgarnija strana ovog kulta plodnosti izraavala se u helenistikom i rimskom periodu oboavanjem Prijapa,

roenog iz ljubavne veze izmeu Dionisa i Afrodite i popularnom meu slikarima vaza i muralistima Pompeje. Lepa varijanta teme reprodukcije bilo je oboavanje boginje koja je pretstavljala majinstvo. Arkadija, Arg, Eleusina, Atina, Efes i druga mesta poklanjala su najveu panju oboavanju enskih boanstava, esto bez mua; takve boginje verovatno odraavaju primitivno matrijarhalno doba pre pojave braka; ustolienje Zevsa kao Boga Oca nad svom bogovima predstavlja pobedu patrijarhalnog principa.$102$ Verovatni prioritet ena u poljoprivredi moda je pomogao da se oblikuje najvee od tih boanstava majki, Demetra, boginje ita ili obraene zemlje. Jedan od najlepih grkih mitova, veto isprian u "Himni Demetri" koja se nekad pripisivala Homeru, govori kako je Demetrinu erku Persefonu, dok je brala cvee, oteo Pluton, bog podzemlja, i odneo je dole u Had. Oaloena majka traila ju je svuda, nala je i ubedila Plutona da pusti Persefonu da ivi na zemlji devet meseci svake godine divni simbol godinje smrti zemlje i njenog ponovnog roenja. Poto su se ljudi Eleusine sprijateljili sa preruenom Demetrom "dok je sedela pored puta, oaloena duboko u srcu", ona je nauila njih i Atiku tajnama poljoprivrede i poslala Triptolema, sina jednog eleusinskog kralja, da iri ovu vetinu meu ljudima. U sutini je to bio isti onaj mit o Izis i Ozirisu u Egiptu, Tamuzu i Itar u Vavilonu, Astarti i Adonisu u Siriji, Kibeli i Atisu u Frigiji. Kult materinstva odrao se kroz klasina vremena, da bi dobio novi ivot u oboavanju Marije, Majke Boje. (4) U ranoj Grkoj izvesne ivotinje potovane su kao poluboanstva. Grka religija bila je suvie antropomorfna u svom skulptorskom dobu da prihvati boanske menaerije kakve nalazimo u Egiptu i Indiji; ali trag jedne manje klasine prolosti javlja se u estom dovoenju ivotinje u vezu sa bogom. Bik je bio svet zbog

snage i potencije; on je esto bio pratilac, maska ili simbol Zevsa i Dionisa, i moda im je kao bog prethodio. Na slian nain je "Hera kravooka" moda nekada bila sveta krava. Svinja je takoe bila sveta zbog svoje plodnosti; povezivali su je sa nenom Demetrom; na jednom od njenih festivala, Tesmoforiji, rtva je navodno bila "od" svinje, verovatno "svinji". Na svetkovini Deazije rtva je nominalno prinoena Zevsu, a u stvari podzemnoj zmiji koja je bila poastvovana njegovim imenom. Bilo da je zmija bila sveta kao navodno besmrtna ili kao simbol reproduktivne moi, nalazimo je kako kao boanstvo prelazi od zmijske boginje Krita u Atinu petog veka; u hramu Atene, na Akropolju, ivela je sveta zmija kojoj je svakog meseca rtvovan kola sa medom kao rtva umirenja. U grkoj umetnosti zmija se esto vidi oko figura Hermesa, Apolona i Asklepija; ispod tita Fidijine "Atene Partenos" bila je uvijena mona zmija; "Atena Farnese" napola je prekrivena zmijama. Zmija je esto koriena kao simbol ili oblik boanstva uvara hrama ili doma; moda se zato to se viala oko grobova verovalo da je dua pokojnika. Misli se da su Pitijske igre u poetku odravane u ast mrtvog pitona u Delfima. (5) Najstraniji od bogova bili su pod zemljom. U peinama i raspuklinama i slinim podzemnim prostorima boravila su ona htonska (podzemna prim.prev.) ili zemaljska boanstva koja su Grci oboavali ne danju, sa divljenjem ispunjenim ljubavlju, ve nou, sa apotropejskim ritualima izbavljenja i straha. Ove nejasne neljudske sile bile su pravi /authochtonoi/ Grke, starije od Helena, starije moda i od Mikenaca, koji su ih verovatno preneli Grkoj; kad bismo ih mogli pratiti sve do izvora, moda bismo otkrili da su to bili osvetoljubivi duhovi ivotinja koji su napretkom i umnoavanjem ljudi proterani u ume ili pod zemlju. Najvee od tih podzemnih boanstava zvalo se Zevs Htonos; ali Zevs je ovde znaio samo "bog". Ili je

nazivan Zevs Melihios, Blagonakloni Bog; ali i ovde su opet rei bile varljive i ublaujue, jer taj bog bio je strana zmija. - Zevsov brat bio je Had, gospodar podzemlja, koje je uzelo njegovo ime. Da bi ga umirili, Grci su ga nazvali Pluto, onaj koji daje izobilje, jer je u njegovoj moi bilo da blagoslovi ili zatre korene svega to raste na zemlji. Jo sablasnija i stranija bila je Hekata, zli duh koji je izlazio iz donjeg sveta i imao urokljivo oko za sve koje je poseivao. Manje obrazovani Grci rtvovali su joj tenad da bi je drali daleko od sebe. (6) Pre klasinog doba mrtvi su smatrani duhovima sposobnim da ljudima ine dobro i zlo, tako da su ih smirivali ponudama i molitvom. Oni nisu bili ba bogovi, ali porodica primitivnih Grka, kao kod Kineza, potovala je svoje mrtve vie od svakog boanstva. U klasinoj Grkoj ovih su se nejasnih duhova vie plaili nego to su ih voleli i umirivali su ih obredima umilostivljavanja, kao u sveanosti Antesterije. Oboavanje heroja bilo je produetak kulta mrtvih. Velike, plemenite ili lepe mukarce ili ene bogovi su mogli da uzdignu do besmrtnosti i tako bi postali manja boanstva. Tako su ljudi iz Olimpije podnosili godinju rtvu Hipodamiji; Kasandru su oboavali u Lakonijskoj Leuktri, Jelenu u Sparti, Edipa u Kolonu. Bog je mogao i da sie u telo smrtnika i preobrazi ga u boanstvo; ili je mogao da ivi sa smrtnicom i sa njom rodi heroja-boga, kao to je Zevs sa Alkmenom rodio Herkula. Mnogi gradovi, grupe, pa ak i profesije, pratili su svoje poreklo do nekog heroja roenog od boga; tako su lekari Grke gledali na Asklepija. Bog je nekad bio pokojnik, predak ili heroj; hram je prvobitno bio grob; crkva je jo uvek u veini zemalja sklonite za relikvije svetih pokojnika. Opte uzevi Grci su pravili manje razlike izmeu ljudi i bogova od nas; mnogi od njihovih bogova bili su tako ljudski, osim po roenju, kao nai sveci i jednako bliski onima koji ih oboavaju; i mada

su ih nazivali Besmrtnicima, neki od njih, kao Dionis, mogli su da umru. 2. Olimpljani Svi ovi bili su manje slavni, mada moda ne i manje potovani bogovi Grke. Kako to da o njima kod Homera ujemo tako malo, a o Olimpljanima tako mnogo? Verovatno zato to su bogovi Olimpa uli sa Ahajcima i Dorcima, prekrili mikenska i htonska boanstva i pobedili ih kao to su pobeeni i oni koji su im se klanjali. Promenu u akciji vidimo u Dodoni i Delfima, gde je starija boginja zemlje, Geja, zamenjena, u jednom sluaju, Zevsom, u drugom Apolonom. Pobeeni bogovi nisu bili zbrisani; on su ostali kao neka podreena boanstva, skrivajui se ogorena u ilegali, ali jo uvek potovana od stane obinog naroda, dok su pobedniki Olimpljani na svom planinskom vrhu primali aristokratiju na poklonjenje; stoga Homer, koji je komponovao za elitu, ne kae skoro nita o niim bogovima. Homer, Hesiod i skulptori pomogli su politikoj prevlasti osvajaa da proiri kult Olimpljana. Ponekad su manji bogovi kombinovani ili apsorbovani u vee likove ili su postajali njihovi pratioci ili sateliti, vrlo slino onome kako su manje drave ponekad prikljuivane ili podreivane veim; tako su satiri i sileni dati Dionisu, morske nimfe Posejdonu, planinske i umske vile Artemidi. Suroviji rituali i mitovi izbledeli su i nestali; haos zemlje opsednute demonima ustupio je mesto poluureenoj boanskoj vladi, koja je odraavala sve veu politiku stabilnost grkog sveta. Na elu ovog novog reima bio je velianstveni i patrijarhalni Zevs. On nije bio prvi u vremenu; kao to smo videli, prethodili su mu Uran i Kron; ali, kao Luciferovi domaini, oni i Titani bili su zbaeni.$103$ Zevs i njegova braa vukli su reb da bi izmeu sebe

podelili svet; Zevs je dobio nebo, Posejdon more, Had utrobu zemlje. U ovoj mitologiji nema stvaranja: svet je postojao i pre bogova, a bogovi ne prave oveka od blata ve ga zainju u braku izmeu sebe ili sa svojim smrtnim potomstvom; u teologiji Grka Bog je doslovno Otac. A Olimpljani nisu svemoni ili sveznajui; svaki ograniava onog drugoga ili se ak jedan drugome suprotstavljaju; svaki od njih moe da bude prevaren, a posebno Zevs. I pored toga oni priznaju njegovu vlast i ispunjavaju njegov dvor kao to to ine vazali nekog feudalnog gospodara; i mada ih povremeno konsultuje i puta im na volju, on ih esto vraa na mesto koje im pripada. On poinje kao bog neba i planina, donosilac neophodne kie.$104$ Kao Jahve, on je u svojim najranijim oblicima bog rata; on raspravlja sa samim sobom da li da okona opsadu Troje ili "uini rat jo krvavijim" i odluuje se za ovo drugo. Postepeno postaje bradati i mirni i moni vladar bogova i ljudi koji dostojanstveno sedi na Olimpu. On je poglavar i izvor moralnog reda u svetu; on kanjava nehaj sinova, uva porodino vlasnitvo, sankcionie zakletve, proganja krivokletnike i titi granice, ognjita, molioce i goste. I na kraju on je mirni delitelj pravde kojeg Fidija vaja za Olimpiju. NJegova jedina slabost je mladalaka spremnost da se zaljubljuje. On nije stvorio ene, ali im se divi kao udesnim biima koja ak i bogovima donose neprocenjive darove lepote i nenosti; on nikako ne moe da im odoli. Hesiod sastavlja dugaki spisak boanskih "veza" i njihovog slavnog potomstva. NJegova prva ljubavnica je Diona, ali on je ostavlja u Epiru kada prelazi na Tesalijski Olimp. Tamo Metida, boginja mere, uma i mudrosti postaje njegova prva ena. Govorkanja kau da e ga njena deca svrgnuti sa prestola; zato je on guta, upija njene kvalitete i lino postaje bog mudrosti. Metida u njemu raa Atenu, a da bi se ona mogla roditi mora da mu se otvori glava. U udnji

za lepotom, on uzima za ljubavnicu Temis i sa njom raa dvanaest Hora; onda uzima Eurinomu i sa njom dobija tri Gracije; zatim Mnemosinu i raa se devet Muza; onda Letu, kad postaje otac Apolona i Artemide; onda svoju sestru Demetru i sa njom dobija Persefonu; konano, kada se izludovao, eni se svojom sestrom Herom, proglaava je Kraljicom Olimpa i dobija sa njom Hebu, Aresa, Hefesta i Ilitiju. Ali on se sa Herom ne slae. Ona je boginja stara kao i on i u mnogim drava vie potovana od njega; ona je boanska pokroviteljka braka i materinstva, zatitnica branih veza; ona je korektna, ozbiljna i puna vrlina i gleda popreko na njegove lakomislene avanture; tavie, ona je prava goropadnica. On pomilja da je bije, ali nalazi da mu je lake da se utei novim ljubavima. NJegova prva ljubavnica meu smrtnicima je Nioba; poslednja je Alkmena, koja je potekla od Niobe u esnaestoj generaciji.$105$ Sa grkom nepristrasnou, on voli i lepog Ganimeda i grabi ga da bi mu na Olimpu bio peharnik. Bilo je sasvim prirodno da tako plodni otac ima i neku istaknutu decu. Kada se Atena potpuno razvijena, u punoj ratnoj opremi, rodila iz Zevsove glave, dala je knjievnosti sveta jednu od njenih najbanalnijih simila. Ona je bila prikladna boginja za Atinu, teei njene device svojim gordim devianstvom, nadahnjujui njene mukarce svojim ratnikom estinom i predstavljajui za Perikla simbol mudrosti koja joj je pripadala kao keri Metide i Zevsa. Kada je Titan Palas pokuao da je obljubi ona ga je ubila i dodala svom imenu i njegovo, kao opomenu drugim udvaraima. Atina joj je posvetila svoj najlepi hram i svoju najsjajniju sveanost. Mnogo ire od Atene oboavan je njen pristali brat Apolon, sjajno boanstvo sunca, zatitnik muzike, poezije i umetnosti, osniva gradova, stvaralac zakona, bog isceljenja i otac Asklepija, "nepogreivi" strelac i bog

rata, batinik Geje i Feba$106$ u Delfima kao najsvetijem proroitu Grke. Kao bog useva u rastu primao je u vreme etve rtve u naturi i za uzvrat zraio svoju zlatnu toplotu i svetlost sa Delosa i iz Delfa da obogati tle. Svuda je povezivan sa redom, merom i lepotom; i dok je u drugim kultovima bilo udnih elemenata straha i praznoverja, u oboavanju Apolona i na njegovim velikim sveanostima u Delfima i Delosu dominantni ton bilo je radost jednog sjajnog naroda za boga zdavlja i mudrosti, razuma i pesme. Srena je bila i njegova sestra Artemida (Dijana), devianska boginja lova, tako obuzeta ivotom ivotinja i zadovoljstvima uma da nije imala vremena za ljubav mukarca. Ona je bila boginja divlje prirode, livada, uma, bregova i svetih grana. Kao to je Apolon bio ideal grkog mladia, tako je Artemida bila uzor grke devojke snana, atletska, graciozna, edna; a ipak, bila je pokroviteljka ena na poroaju, koje su joj se molile da im olaka bolove. U Efesu je zadrala svoj azijski karakter kao boginja materinstva i plodnosti. Na taj nain su se u njenom oboavanju izmeale ideje device i majke; a hrianska crkva je u petom veku nae ere smatrala mudrim da ostatke ovog kulta podari Mariji i da Artemidinu sveanost etve pretvori u praznik Uspenja Marijinog. Na takav nain staro je ouvano u novom i sve se menja, izuzev sutine. Istorija, kao i ivot, mora da bude u kontinuitetu ili da umre; karakter i institucije mogu da se menjaju, ali polako; ozbiljni prekid u razvoju gura ih u nacionalni zaborav i ludilo. Potpuno ljudski lik u ovom panteonu bio je hromi Hefest, majstor zanatlija Olimpa, koga Rimljani nazivaju Vulkan. U poetku, ovaj uvreeni i ozleeni Kvazimodo nebesa izgleda kao lik dostojan saaljenja i potsmeha; ali na kraju su nae simpatije na njegovoj strani, a ne na strani lukavih i beskrupuloznih bogova koji ga maltretiraju. Moda je u

ranim danima, pre no to je postao tako ljudski, bio skakutavi duh vatre i kovakog ognjita. U Homerovoh teogoniji on je sin Zevsa i Here; ali drugi nas mitovi uveravaju da je Hera, ljubomorna na Zevsov nepotpomognuti poroaj Atene, rodila Hefesta bez pomoi mukarca. Videvi da je ruan i slab, bacila ga je sa Olimpa. On je naao put natrag i bogovima izgradio mnotvo kua u kojima su iveli. Mada je majka sa njime postupila tako surovo, on joj je ukazivao punu panju i potovanje i branio je u jednoj od njeni svaa sa Zevsom tako predano, da ga je veliki Olimpljanin zgrabio za nogu i bacio sa Olimpa dole na zemlju. Hefestov pad trajao je celi dan; na kraju je pao na ostrvo Lemnos i povredo lanak; i naravno, posle toga (Homer kae pre toga) ostao je hrom. Ponovo je naao put natrag do Olimpa. U svojim bunim radionicama izgradio je moni nakovanj sa dvadeset velikih mehova, napravio tit i oklop za Ahila, kipove koji su se sami kretali i druge udesne stvari. Grci su mu se klanjali kao bogu svih zanimanja vezanih za metal, kao i svih zanata, a vulkane su predstavljali kao dimnjake njegovih podzemnih kovanica. NJegova nesrea bila je to se oenio Afroditom, jer je za lepotu teko da bude estita. Kada je saznao za njenu ljubavnu aferu sa Aresom, Hefest je napravio zamku koja je pala na ljubavnike dok su vodili ljubav; i onda se hromo boanstvo nauivalo u svojoj mizernoj osveti kada je dovelo svoje kolege bogove da uz smeh gledaju spojena boanstva ljubavi i rata. Ali je Apolon, pria nam Homer, rekao Hermesu: "Hermese, sine Zevsov... da li bi uistinu bio spreman, ak i zapleten u zamku snanih vezova, da lei na postelji uz zlatnu Afroditu?" A glasnik mu je onda odgovorio: "Neka se samo to desi, Gospodaru Apolone, neka se oko mene obavije i tri puta toliko nerazmrsivih vezova i neka sve to vi, bogovi da, pa ak i boginje posmatrate, samo kad bih

mogao da legnem pored zlatne Afrodite". Ares (Mars) se nije nikada isticao nekom inteligencijom ili otroumnou; njegov posao bio je rat i ak ni drai Afrodite nisu mogle da mu prue uzbuenje koje je doivljavao od strasnog i prirodnog ubijanja. Homer ga naziva "prokletstvom ljudi" i sa zadovoljstvom pria kako ga je Atena oborila kamenom; "dok je leao, zauzimao je sedam akri polja". Hermes (Merkur) je interesantniji. On je poreklom kamen, a njegovo oboavanje poteklo je od kulta svetog kamenja; faze njegove evolucije jo uvek su vidljive. On je visoki kamen postavljen na grob ili je demon ili duh u tom kamenu. Zatim, on je on granini kamen ili njegov bog, onaj koji obeleava polje ili ga uva; a poto je njegova funkcija tamo i poveavanje plodnosti, jedan od njegovih simbola je falus. Zatim je on herma ili stub sa isklesanom glavom, neisklesanim telom i istaknutim mukim udom koji se stavljao ispred svih uglednih kua u Atini; videemo kako je sakaenje ovih hermi uoi ekspedicije protiv Sirakuse stvorilo neposredni uzrok propasti Alkibijada i Atine. On je i bog putnika peaka i zatitnik glasnika; njihov karakteristini tap, ili /caduceus/, jedna je od njegovih omiljenih oznaka. Kao bog putnika on postaje bog sree, trgovine, prepredenosti i dobiti i zato je i pronalaza i garant mera i vaga, svetaczatitnik krivokletnika, proneveritelja i lopova. On sam je glasnik koji nosi pismene naloge i naredbe Olimpa od boga bogu ili oveku, a kree se na krilatim sandalama brzinom estokog vetra. Tranje ovamo-onamo daje njegovom telu gipkost i gracioznost i priprema ga za Praksitela. Kao brzi i snani mladi, on je svetac zatitnik atleta i njegov bestidno muevni kip dobija mesto u svakoj palestri (u staroj Grkoj ili Rimu javno mesto za trening sportista, prim.prev.). Kao glasnik on je bog reitosti; kao nebeski tuma prvi je u dugoj "herme"neutikoj liniji. Jedna od

"homerovskih" Himni govori nam kako je u mladosti napeo strune preko oklopa kornjae i tako pronaao liru. Konano dolazi i na njega red da zadovolji Afroditu; njihov potomak je, kako nam kau, neni Hermafrodit, koji ima njihove drai i koji je nazvan po njihovim imenima. Za Grku je bilo karakteristino da pored boanstava vrline, devianstva i materinstva ima i boginju lepote i ljubavi. Nesumnjivo blisko-istonog porekla, sa Kiprom kao svojim poluistonjakim domom, Afrodita je bila prva od svih boginja majki; do kraja svog postojanja ostala je vezana za reprodukciju i plodnost u celom carstvu biljnog sveta, ivotinja i ljudi. Ali sa razvojem civilizacije i poveanjem sigurnosti, koje su potrebu za visokom stopom raanja uinila suvinom, smislu za estetiku data je sloboda da u eni vidi i druge vrednosti osim razmnoavanja i da Afroditu uini ne samo otelovljenjem ideala lepote, ve i boanstvom sveg heteroseksualnog zadovoljstva. Grci su je oboavali u mnogo oblika: kao Afroditu Uraniju Nebesku, boginju iste ili svete ljubavi; kao Afroditu Pandemos ili Narodnu, boginju profane ljubavi u svim njenim oblicima; i ak kao Afroditu Kalipigos, Veneru ljupkog Natesa. U Atini i Korintu kurtizane su joj podizale hramove kao svojoj boginji zatitnici. Poetkom aprila razni gradovi u Grkoj slavili su njenu veliku sveanost Afrodiziju; i tom prilikom, oni koji su hteli da uestvuju, imali su mogunosti za svu eljenu seksualnu slobodu. Ona je bila boginja ljubavi ulnog i strastvenog juga, stara suparnica Artemide, boginje ljubavi hladnog i lovakog severa. Mitologija, ironina skoro kao istorija, uinila ju je enom sakatog Hefesta, ali se ona teila Aresom, Hermesom, Posejdonom, Dionisijem i mnogim smrtnicima kao to su Anhizes i Adonis.$107$ NJoj je, u takmienju sa Herom i Atinom, Paris dodelio zlatnu jabuku kao nagradu za lepotu. Ali moda nije nikada stvarno bila lepa, sve dok

je Praksitel nije ponovo stvorio i dao joj draest i lepotu za koje joj je Grka mogla oprostiti sve njene grehe. Zevsovoj zakonitoj ili nezakonitoj deci moramo da kao glavne Olimpljane, dodamo njegovu sestru Hestiju, boginju ognjita, i njegovog samovoljnog brata Posejdona. Ovaj grki Neptun, bezbedan u svom vodenom carstvu, izjednaavao je sebe sa Zevsom. Oboavali su ga ak narodi iz zemalja bez izlaska na more, jer on je zapovedao ne samo morem, ve i rekama i izvorima; on je bio taj koji je vodio tajanstvene podzemne reke i pravio zemljotrese sa plimskim talasima. NJemu su se molili grki pomorci i podizali mu, traei milost, hramove na opasnim rtovima. ak i na Olimpu bilo je mnogo podreenih boanstava, jer personifikacijama nije bio kraja. Bila je tu Hestija (rimska Vesta), boginja ognjita i svete vatre na njemu. Zatim Irida, duga, ponekad Zevsov glasnik; Heba, boginja mladosti; Ejlejtija, koja je pomagala enama na poroaju; Dike ili Pravda; Tiha, Srea, i Eros, LJubav, koga je Hesiod uinio stvoriteljem sveta, a Sapfa zvala "neposlunom divljom ivotinjom koja smekava udove, gorko-slatkom muenju..." Tu je bio Himen, ili Svadbena Pesma; Hipnos, San; Oneir, Demon Sna; Geras, Starost; Leta, Zaborav; Tanatos, Smrt, i bezbroj drugih. Bilo je i Devet Muza da inspiriu umetnike i pesnike: Klio za istoriju, Euterpa za lirsku poeziju, Talija za komediju i idilinu poeziju, Melpomena za tragediju, Terpsihora za horsku igru i pesmu, Erato za ljubavno pesnitvo i podraavanje; Polihimnija za himne, Uranija za astronomiju, Kaliopa za epsko pesnitvo. Bile su tu i tri Gracije i njihovih dvanaest pratilja, Hora. Bila je tu i Nemeza, koja je ljudima odmeravala dobro i zlo i kanjavala nesreom sve koji su bili krivi za /hybris/ drskost u blagostanju. Bile su tu i strane Erinije, Furije koje nisu ostavljale nekanjeno nikakvo zlo; Grci su ih sa ublaujuim eufemizmom zvali Dobronaklone, Eumenide. I konano, tu su bile Mojre,

Parke ili Suaje, koje su neumitno regulisale ivot i vladale, kako su neki govorili, i bogovima i ljudima. U ovoj koncepciji grka religija nala je svoj vrhunac i prela u nauku i zakon. Za kraj smo ostavili najproblematinijeg od svih grkih bogova, najpopularnijeg, najteeg za klasifikaciju. Dionis je na Olimp primljen tek kasno u svojoj karijeri. U Trakiji, koja ga je dala Grkoj kao trojanskog konja, on je bio bog pia koje se pravilo od jema i bio je poznat kao Sabazije; u Grkoj je postao bog vina, uzgojitelj i uvar vinove loze; poeo je kao boginja plodnosti, postao bog opijenosti i zavrio kao sin boga koji je umro da bi spasao oveanstvo. U stvaranju ovog mita pomeani su mnogi likovi i legende. Za Grke on je bio Zagrej, "rogato dete", koga je Zevsu rodila njegova ker Persfona. Otac je njega voleo najvie i postavio ga je da sedi pored sebe na nebeskom prestolu. Kada je ljubomorna Hera podbola Titane da ga ubiju, Zevs ga je, elei da ga prerui, pretvorio u kozu, a zatim u bika; ali Titani su ga ak i u tom obliku uhvatili, isekli njegovo telo na komade i skuvali u kazanu. Atena je, kao drugi Triloni, spasla njegovo srce i odnela ga Zevsu; Zevs ga je dao Semeli koja je, njime oploena, rodila ovog boga po drugi put, sada pod imenom Dionis.$108$ Oplakivanje Dionisove smrti i radosna proslava njegovog uskrsnua formirala je osnovu rituala iroko rasprostranjenog meu Grcima. U prolee, kada bi se rascvala loza, Grkinje su odlazile u brda da doekaju ponovo roenog boga. Dva dana neumereno su pile i, kao nai manje religiozni pijanci, smatrali nerazumnim svakoga ko ne bi izgubio glavu. Ile su u divljoj procesiji, predvoene Menadama, ili pomahnitalim enama, posveenim Dionisu; sluale su napeto priu koju su ve tako dobro znale, o patnji, smrti i uskrsnuu svog boga; i pijui i igrajui padale su u stanje mahnitosti u kome je nestajala svaka kontrola. Vrhunac i centar njihove ceremonije bilo je

hvatanje koze, bika, ponekad i mukarca (u njima su videli inkarnaciju boga); jo ivu rtvu rastrgle bi tada na komade u spomen na Dionisovo komadanje; onda bi pile krv i jele meso u svetom obredu kroz koji e, kako su mislile, bog ui u njih i ovladati njihovom duom. U tom boanskom entuzijazmu$109$ bile su ubeene da bog i one u mistinom i trijumfalnom sjedinjenju postaju jedno; uzimale su njegovo ime, nazivale sebe, po jednom od njegovih imena, /Bacchoi/, i znale da sada nee nikada umreti. Ili su svoje stanje nazivale /ectasis/, izlaenje iz svoje due da bi se sastale i spojile sa Dionisom; tako su se osleale osloboene tereta tela, sticale boansku spoznaju, bile u stanju da proriu, bile bogovi. Takav je bio strastveni kult koji je siao iz Trakije u Grku kao srednjevekovna religijska epidemija, odvlaei jedan region za drugim od hladnih i mirnih Olimpljana dravnog kulta u veru i ritual koji je zadovoljavao udnju za uzbuenjem i oslobaanjem, enju za zanosom i posedovanjem, misticizmom i misterijom. Svetenici Delfa i vladari Atine pokuavali su da odre kult na distanci, ali nisu u tome uspeli; sve to su mogli da uine bilo je da Dionisa prihvate na Olimpu, da ga helenizuju i humanizuju, daju mu zvanine svetkovina i pretvore banenje njegovih poklonica od divlje vinske ekstaze u brdima u sveane povorke, snane pesme i plemenitu dramu Velikih Dionisija. Izvesno vreme Dionisa je pobedio Apolon, ali Apolon je na kraju odstupio pred Dionisovim naslednikom i pobednikom, Hristom. /III/ MISTERIJE U grkoj religiji postojala su u sutini tri bitna momenta i faze: htonska, olimpijska i mistika. Prva je verovatno bila pelazgo-mikenskog porekla, druga verovatno aheodorska, trea egipto-azijska. Prva se klanjala podzemnim, druga nebeskim, trea vaskrslim bogovima. Prva je bila

najpopularnija meu siromanima, druga meu imunima, trea u nioj srednjoj klasi. Prva je preovladavala pre homerovskog doba, druga za vreme, trea posle njega. U vreme periklovske Prosveenosti najsnaniji element u grkoj religiji bila je misterija. U grkom smislu misterija je bila tajna ceremonija u kojoj su otkrivani sveti simboli, izvoeni simboliki rituali i u kojima su vernike sainjavali samo posveenici. Rituali su obino u poludramskom obliku predstavljali ili slavili uspomenu na patnju, smrt i vaskrsnue nekog boga, ukazivali u prolost, na stare teme i magiju vegetacije i posveeniku obeavali linu besmrtnost. Mnoga mesta u Grkoj proslavljala su ovakve mistike obrede, ali se ni jedno drugo mesto u tom pogledu nije moglo meriti sa Eleusinom. Tamonje misterije bile su predahajskog porekla i izgleda da su prvobitno bile jesenja sveanost oranja i sejanja. Jedan mit objanjavao je kako je Demetra, nagraujui ljude Atike za ljubaznost prema njoj u vreme njenih lutanja osnovala u Eleusini svoj najvei hram, koji je tokom grke istorije mnogo puta razaran i ponovo graen. Pod Solonom, Pisistratom i Periklom sveanost Demetre u Eleusini prihvatila je i Atina, koja ju je uzdigla do vieg nivoa savrenosti i pompe. U Manjim misterijama, koje su se svakog prolea odravale blizu Atine, kandidati za inicijaciju prolazili u kroz preliminarno oienje samozaranjanjem u vode Ilisa. U septembru su kandidati i ostali ili u ozbiljnom, ali radosnom hodoau etrnaest milja du Svetog puta do Eleusine, nosei na elu kolone kip htonskog boanstva Jakha. Procesija je stizala u Eleusinu pod svetlom baklji i sveano postavljala kip u hram; posle toga dan se zavravao svetim igrama i pesmama. Vee misterije trajale su etiri dana due. Oni koji su bili oieni kupanjem i postom sada su mogli da pristupe manjim obredima; oni koji su proli kroz takve obrede

godinu dana ranije odvoeni su u Dvoranu inicijacije, gde se obavljala sveta ceremonija. /Mystai/, ili iskuenici, prekidali su post uestvujui u svetom prieu u spomen Demetri, pijui svetu meavinu brana i vode i jedui svete kolae. Kakav se zatim mistiki ritual obavljao, ne znamo; tajna je dobro uvana tokom itavog antikog perioda, pod pretnjom smrtne kazne; ak je i poboni Eshil za dlaku izbegao osudi zbog nekoliko redova koji su mogli da odaju tajnu. Ceremonija je na svaki nain bila simbolina i imala neku ulogu u stvaranju dionisijevske drame. Vrlo verovatno da je tema bila otmica Persefone od strane Plutona, tuno lutanje Demetre, vraanje Device na zemlju i otkrivanje poljoprivrede Atici. Rezime ceremonije bilo je mistiko venanje jednog svetenika koji je predstavljao Zevsa sa svetenicom koja je otelovljavala Demetru. Ovo simbolino venanje donosilo je maginom brzinom plod, jer bi ubrzo zatim, kako nam kau, usledila sveana objava da je "Naa Gospa rodila svetog deaka"; i kao simbol Demetrinih poroajnih muka, izloen je ponjeveni klas ita obilje u poljima. Poklonike bi tada pod slabim svetlom baklji poveli u mrane podzemne peine koje su simbolisale Had, a zatim do neke gornje odaje, koja je blistala od svetla i, ini se, pretstavljala prebivalite blaenih; a tamo su onda pokazivani, sa sveanim uzbuenjem, sveti objekti, relikvije ili ikone koje su do tog trenutka bile sakrivene. U toj ekstazi otkrovenja, uveravaju nas, osetili bi jedinstvenost Boga i jedinstvo Boga i due; bili su izdignuti iz iluzija individualnosti da bi spoznali mir apsorpcije u boanstvo. U doba Pisistrata Dionisijeve misterije ule su u Eleusinsku liturgiju religioznom zarazom: bog Jakho identifikovan je sa Dionisom kao sinom Persefone, a legenda o Dionisu Zagreju dodata je mitu o Demetri. Ali

kroz sve forme osnovna ideja misterija ostala je ista: kao to se seme ponovo raa, tako neka se mrtvima obnovi ivot; i to ne samo sumorna, mrana egzistenciju Hada, ve ivot sree i mira. Kada je u grkoj religiji skoro sve nestalo, ova utena nada, u Aleksandriji ponovo sjedinjena sa onim egipatskim verovanjem u besmrtnost iz koga su potekli Grci, dala je hrianstvu oruje sa kojim e osvojiti Zapadni svet. U sedmom veku u Heladu je iz Egipta, Trakije i Tesalije doao jo jedan mistiki kult, ak i vaniji u grkoj istoriji od misterija Eleusine. Kao njegov izvor nalazimo, u dobu Argonauta, mrani, ali fascinantni lik Orfeja, Traanina koji je "po kulturi, muzici i poeziji," kae Diodor, "daleko premaio sve ljude o kojima znamo". Vrlo je verovatno da je postojao, mada sve to sada znamo o njemu nosi oznake mita. On je prikazan kao blagog duha, nean, meditativan, srdaan; ponekad muziar, ponekad reformatorski asketski Dionisov svetenik. Svirao je liru tako dobro i pevao toliko melodino, da su oni koji su ga uli skoro poeli da ga oboavaju kao boga; divlje ivotinje postajale bi pitome na zvuk njegovog glasa, a drvee i stene naputale su svoje mesto i sledile zvuk njegove harfe. On se oenio lepom Euridikom i skoro poludeo kada ju je uzela smrt. Jurnuo je u Had, oarao svojom lirom Persefonu i dobio dozvolu da Euridiku povede ponovo u ivot pod uslovom da ne pogleda unatrag prema njoj sve dok ne stignu do povrine zemlje. Kod poslednje prepreke njime je ovladao strah da ga ona vie ne sledi; osvrnuo se, samo da bi video kako je ponovo odvlae dole u podzemni svet. Traanke, kivne na njega to ne eli da se sa njima tei, rastrgle su ga u jednoj od svojih dionisijevskih orgija na komade; Zevs je u znak pokajanja zbog onoga to je uinjeno postavio Orfejevu liru kao skup zvezda na nebo. Otkinuta glava, koja je jo uvek pevala, sahranjena je na

Lezbosu u raspuklini koja je postala mesto popularnog proroita; tamo su, kako nam kau, slavuji pevali posebnom neou. U kasnijim vremenima tvrdilo se da je za sobom ostavio mnogo svetih pesama; a moda i jeste. Na nalog Hiparha, kae grko predanje, jedan ueni ovek po imenu Onomakrit izdao je ove pesme oko 520. kao to su homerovske balade bile izdate jednu generaciju pre toga. U estom veku, ili ranije, ove su himne dobile sveti karakter kao nadahnute boanstvom i formirale osnovu jednog mistikog kulta povezanog sa Dionisovim, ali daleko iznad njega po doktrini, ritualu i moralnom uticaju. Verovanje je u sutini bilo afirmacija strasti (patnje), smrti i uskrsnua boanskog sina Dionisa Zagreja i uskrsnue svih ljudi u budunost nagrade i kazne. Poto se za Titane, koji su ubili Dionisa, verovalo da su bili ovekovi pretci, ljaga prvorodnog greha poivala je na celom oveanstvu; a kao kazna za ovo dua je zatvorena u telu kao u nekom zatvoru ili grobu. Ali ovek moe da se tei jer zna da su Titani pojeli Dionisa i da zato svaki ovek u svojoj dui uva deli neunitivog boanstva. U mistikom sakramentu priesti orfiki poklonici jeli su sirovo meso bika kao simbol Dionisa da bi slavili uspomenu na ubistvo i jedenje boga i da bi ponovo apsorbovali boansku sutinu. Posle smrti, kae orfika teologije, dua odlazi dole u Had i mora da se suoi sa sudom bogova podzemlja; orfike himne i ritual, kao egipatska "Knjiga mrtvih", upuivali su vernike u vetinu pripremanja za ovaj opseni i finalni ispit. Ako ga je presuda proglasila krivim, kazna je bila stroga. Jedna forma doktrine smatrala je ovu kaznu venom i prenela kasnijoj teologiji pojam pakla. Jedna druga forma usvojila je ideju transmigracije: dua se stalno ponovo raa u ivote koji su sreniji ili gori od prethodnog, ve prema

potenju ili pokvarenosti prethodne egzistencije; i ovaj toak ponovnog roenja okretae se sve dok se ne postigne potpuna istota i dua bude primljena na Ostrva blagoslovenih. Druga varijanta nudila je nadu da se kazna u Hadu moe zavriti pokajanjem koje pojedinac vri unapred, pre smrti, ili ga posle njegove smrti vre njegovi prijatelji. Na taj nain stvorena je doktrina o istilitu i indulgencijama; i Platon opisuje sa skoro luterovskim gnevom prodavanje takvih indulgencija u Atini etvrtog veka pre nae ere: Prosjaci proroci idu do vrata bogatih ljudi i ubeuju ih da im je podarena mo da pomou rtvovanja ili aranja okajavanju grehe koje su poinli oni ili njihovi oci. ... I pokazuju im gomilu knjiga koje su napisale Muze i Orfej... a po kojima obavljaju svoje rituale, i ubeuju ne samo pojedince ve i cele gradove da se okajanje i ispatanje moe izvriti rtvovanjem ili zabavama (ceremonijama?) koje ispunjavaju asove dokolice, i oni stoje podjednako na usluzi i ivima i mrtvima. Ove poslednje (ceremonije) nazivaju misterijama i one nas oslobaaju od Muka paklenih; ali ako ih ne sluamo, niko ne moe da kae ta nas eka. Uprkos tome, u orfizmu je bilo idealistikih tendencija koje su kulminirale u moralu i monatvu hrianstva. Raputenost Olimpljana zamenjena je strogim kodeksom ponaanja i monog Zevsa polako je skinuo sa prestola neni lik Orfeja, isto kao to e Hrist svrgnuti Jahvea. Pojam greha i savesti, dualistiki pogled na telo kao zlo i duu kao boansku, uao je u grku misao; potinjavanje ovejeg tela, kao uslova izbavljenja due, postalo je glavni cilj religije. Bratstvo orfikih iskuenika nije imalo crkvenu organizaciju ni odvojeni ivot; ali oni su se razlikovali svojom belom odeom, izbegavanjem da jedu meso

i stepenom asketizma koji se obino nije mogao povezati sa helenskim obiajima. Oni su u izvesnim pogledima predstavljali Puritansku revoluciju u Istoriji Grke. NJihovi rituali sve vie i vie su zadirali u javno oboavanje bogova sa Olimpa. Uticaj sekte bio je irok i trajan. Moda su odavde pitagorejci uzeli svoju ishranu, odeu i teoriju o transmigraciji; vredi pomenuti da su najstariji postojei orfiki dokumeti naeni u junoj Italiji. Mada je mnogo toga u orfizmu odbacivao, Platon je prihvatio njegovo suprotstavljanje tela i due, njegovu puritansku tendenciju, njegovu nadu u besmrtnost. Deo panteizma i asketizma stoicizma moe se pratiti do orfikog porekla. Neoplatonisti iz Aleksandrije posedovali su veliku zbirku orfikih rukopisa i na njima zasnivali mnogo od svoje teologije i misticizma. Doktrine o paklu, istilitu i nebu, o telu protiv due, o boanskom sinu ubijenom i ponovo roenom, kao i sakramentalno jedenje tela i krvi i boanstvenosti boga direktno su ili indirektno uticali na hrianstvo, koje je i samo bilo misterijska religija ispatanja i nade, mistikog spajanja i izbavljenja. Osnovne ideje i ritual orfikog kulta i danas su ivi i cvetaju meu nama. /IV/ VEROVANJA Grki ritual bio je isto tako raznovrstan kao i boanstva kojima je bio posveen. Htonskim bogovima prireivan je sumorni ritual umirivanja i izbavljenja, Olimpljanima radosni ritual dobrodolice i hvale. Ni jedna forma ceremonije nije zahtevala svetenika: za porodicu ulogu svetenika igrao je otac, a za dravu glavni sudija. ivot u Grkoj nije bio tako svetovan kao to je opisano; religija je u njoj posvuda igrala veliku ulogu i svaka vlada titila

je zvanini kult kao bitan po drutven red i politiku stabilnost. Ali dok je u Egiptu i na Bliskom Istoku svetenstvo dominiralo nad dravom, u Grkoj je drava dominirala nad svetenstvom, preuzimala vostvo u religiji i spustila svetenstvo na nivo niih funkcionera u hramovima. Imovinu hramova u nekretninama, novcu i robovima kontrolisali su i njome upravljali dravni slubenici. Za obuku svetenika nije bilo seminara (bogoslovija, prim prev.); svako je mogao da bude izabran ili imenovan za svetenika ako je poznavao rituale boga; na mnogim mestima poloaj bi pripao onome koji ponudi najvie. U svetenikoj kasti nije bilo hijerarhije; svetenici jednog hrama ili drave obino nisu imali veze sa onima iz druge. Nije bilo crkve, pravovernosti, krutog verovanja; religija se nije sastojala od ispovedanja nekih verovanja, ve od uestvovanja u zvaninom ritualu; svaki ovek mogao je da veruje u ta eli, pod uslovom da ne porie ili bogohuli na bogove grada. U Grkoj su crkva i drava bile jedno. Bogomolja je moglo da bude domae ognjite, gradsko ognjite u gradskoj venici, nekakav rascep u zemlji za neko htonsko boanstvo, neki hram za boga sa Olimpa. Prostor hrama bio je sveti i nepovrediv; ovde su se sastajali vernici i na tom mestu mogle su da nau pribeite su sve progonjene osobe, ak i ako su bile ukaljane ozbiljnim zloinom. Hram nije bio za vernike ve za boga; tu, u njegovom domu, postavljan je njegov kip i pred njim je gorelo svetlo koje nije smelo da se ugasi. esto su ljudi identifikovali boga sa kipom; oni su kip prali, oblaili i paljivo negovali i ponekad ga grdili zbog nemara; priali su kako se kip, u nekim trenucima, znojio ili plakao ili zatvarao oi. U zapisima hrama beleio se istorijat sveanosti boga i glavni dogaaji u ivotu grada ili grupe koja mu se klanja; to je bio izvor i prvi oblik grke istoriografije.

Ceremonija se sastojala od povorke, pevanja, rtve, molitve i ponekad svetog obeda. Deo procesije mogla je da bude i magija i maskerada, iva slika i dramska pretstava. U veini sluajeva osnovni ritual bio je odreen obiajem i svaki njegov trenutak, svaka re u himni i molitvi bila je sauvana u nekoj knjizi koja je bila sveta za porodicu ili dravu; retko se menjao neki slog ili akcija, ili neki ritam; bogu se novina moda ne bi svidela ili je ne bi razumeo. ivi jezik se menjao, jezik rituala ostajao je isti; vremenom su poklonici prestali da shvataju rei koje su koristili, ali uzbuenje zbog starosti nadoknaivalo je razumevanje. esto bi ceremonija nadivela ak i seanje na uzrok koji je podstakao njen nastanak; onda su izmiljani novi mitovi da bi objasnili njegovo uvoenje; mit ili verovanje mogli su se promeniti, ali ne i ritual. Za ceo proces muzika je bila od bitnog znaaja, jer bi bez muzike religija bila teka; muzika stvara religiju isko koliko religija stvara muziku. Od pesama u hramu i procesijama potekla je poezija, kao i metri koji su kasnije ukrasili snanu profanost Arhiloha, nepromiljenu strast Sapfe i skandalozne kakljivosti Anakreonta. Kada bi stigli do oltara obino postavljenog ispred hrama vernici su rtvom ili molitvom pokuavali da odvrate gnev svog boga ili zadobiju njegovu pomo . Kao pojedinci, mogli su da ponude skoro sve od vrednosti kipove, reljefe, nametaj, oruje, kazane, tronoce, odeu, grnariju; kada ovakve predmete ne bi koristili bogovi, inili bi to svetenici... Armije su mogle da ponude deo svog plena, kao to su Ksenofonovih "Deset hiljada" uinili pri svom povlaenju. Grupe bi nudile plodove polja, lozu ili drvee; ee neku ivotinju koja bogu prija; ponekad, kod velike potrebe, ljudsko bie. Agamemnon je ponudio Ifigeniju za vetar; Ahil je ubio dvanaest trojanskih mladia na Patroklovoj lomai; ljudske rtve bacane su sa stena Kipra i Leukasa da zadovolje Apolona;

druge su podnoene Dionisu u Hiosu i Tenedosu; Temistokle je, kau, u bici kod Salamine rtvovao Dionisu persijske zarobljenike; Spartanci su sveanost Artemide u Ortigiji proslavljali bievanjem mladia na njenom oltaru, ponekad do smrti; u Arkadiji je Zevs primao ljudske rtve sve do drugog veka nae ere; u Masaliji, u vreme kuge, jednog od siromanijih graana nahranili bi na javni troak, odenuli u svetu odeu, ukrasili svetim granama i bacali sa stene u smrt uz molitvu da bude kanjen za sve grehe svog naroda. U Atini je bio obiaj da se u sluajevima velike gladi, kuge ili neke druge krize, za oienje grada bogovima ponudi, u obliku ritualne imitacije ili u stvarnom inu, jedan ili vie rtvenih jaraca; a slini ritual, kao imitacija ili pravi, bio je svake godine izvoen na sveanosti Targelije.$110$ Vremenom je rtvovanje ljudi ublaeno, jer su rtve ograniene na osuene kriminalce ija bi ula otupili vinom; na kraju je zamenjeno rtvovanjem ivotinje. Kada je u noi uoi bitke kod Leuktre (371. godine p.n.e.) beotijski voa Pelopida usnio san koji je izgledalo da kao cenu pobede traio ljudsku rtvu na oltaru, neki od njegovih savetnika su mu savetovali da je podnese, ali su drugi protestovali, govorei "da takva varvarska i bezbona obaveza ne moe da se dopadne bilo kom Vrhovnom biu; da svetom ne vladaju tifoni i dinovi, ve zajedniki otac bogova i smrtnika; da je apsurdno zamisliti da neka boanstva i sile uivaju u ubijanju i rtvovanju ljudi". ivotnjska rtva je, dakle, bila veliki korak u razvoju civilizacije. ivotinje koje su podnele glavni teret ovog napretka u Grkoj bili su bik, ovca i svinja. Pre svake bitke supravnike armije slale su prema nebu rtve u srazmeri sa eljenom pobedom; pre svake skuptine u Atini mesto sastanka bilo bi oieno rtvovanjem svinje. Meutim, pobonost naroda lomila se u kritinoj taki: samo su kosti i malo mesa, obavijenog masnoom, odlazili

bogu; ostatak je zadravan za svetenike i vernike. Da bi se opravdali, Grci su priali kako je u danima dinova Prometej omotao jestive delove rtvene ivotinje u kou, a kosti u masnou i onda zatraio od Zevsa da odabere ta vie voli. Zevs je "obema rukama" odabrao mast. Tano je da se Zevs, kada je otkrio da je prevaren, razgnevio; ali on je sam izvrio izbor i sada mora da ostane pri njemu zauvek. Samo u rtvi htonskim bogovima sve se davalo boanstvu i cela bi ivotinja izgorela do pepela u "rtvi paljenici"; od boanstava donjeg sveta ljudi su se vie plaili nego onih sa Olimpa. Posle htonske rtve nije sledio nikakav zajedniki obed, jer to bi moglo boga da dovede u iskuenje da doe i da se pridrui gozbi. Ali posle rtve Olimpljanima vernici bi posveenu rtvu pojeli i to ne u zastraenom okajanju pred bogom, ve u radosnoj zajednici sa njim; maginim formulama izgovorenim nad njom ona je, kako su se nadali, bila proeta ivotom i moi boga, koja e sada mistiki prei u njegove priesnike. Na slian nain vino se sipalo prvo na rtvu, a zatim u pehare vernika, koji su, takorei, pili sa bogovima. U /thiasoi/, ili bratstvima, u koja su u Atini bile organizovane mnoge trgovake i drutvene grupe, ova ideja o boanskom prieu i zajednikom religioznom obedu formirala je kariku koja ih povezuje. ivotnjska rtva odrala se tokom celog grkog perioda sve dok je nije okonalo hrianstvo, koje ju je mudro zamenilo duhovnom i simbolinom rtvom Mise. U izvesnoj meri zamena za rtvu postala je i molitva; bila je to veta izmena koja je rtvu u krvi pretvorila u litanije hvale. Na ovaj se blai nain ovek, izloen na svakom koraku sluaju i tragediji, teio i jaao, pozivajui u pomo misteriozne sile sveta. /V/ PRAZNOVERJA

Izmeu ovog gornjeg i donjeg pola grke religije, olimpljanskog i podzemnog, valjao se okean magije, praznoverice i vraanja; iza i ispod genija koje emo slaviti bile su mase ljudi, siromanih i jednostavnih, za koje je religija bila zamka straha umesto lestvice nade. Nije samo proseni Grk prihvatao prie o udima o Tezeju koji se die iz mrtvih da bi se borio na Maratonu ili o Dionisu koji pretvara vodu u vino: takve prie javljaju se u svakom narodu i deo su oprostive poezije kojom mata razvedrava svakodnevni ivot. Moemo ak da preemo preko elje Atine da sauva Tezejeve kosti i Sparte da donese natrag Orestove kosti iz Tegeje; udotvorna mo koja se zvanino pripisivala ovim relikvijama mogla je svakako da bude deo tehnike vladanja. Ono to je titalo pobonog Grka bio je oblak duhova koji ga je okruivao, spremnih i sposobnih, kako je verovao, da ga pijuniraju, da ga ometaju i ine mu zlo. Ovi demoni uvek su pokuavali da uu u njega; on je sve vreme morao da bude na oprezu i izvodi magike ceremonije da bi ih rasterao. Ovo praznoverje graniilo se sa naukom i u izvesnoj meri predvialo nau teoriju o bolesti izazvanoj bacilima. Svaka bolest je, prema Grcima, znaila biti opsednut nekim stranim duhom; dodirnuti bolesnu osobu znailo je dotaknuti njenu neistotu ili "opsednutost"; nai bacili i bakterije su sadanji moderni oblici onoga to su Grci zvali /keres/ ili mali demoni. Tako je mrtva osoba bila "neista"; /keres/ su ga uhvatili jednom za uvek. Kada je Grk naputao kuu u kojoj je leao mrtvac, poprskao bi se vodom iz suda koji je za ovakve potrebe bio postavljen na vratima, da bi oterao od sebe duha koji je osvojio mrtvog oveka. Ova koncepcija bila je proirena na mnoge oblasti ak i tamo gde bi je teko primenila i naa bakteriofobija. Seksualni odnos inio je osobu neistom; isto tako i roenje, poroaj i ubistvo (ak i nenamerno). Ludilo je znailo biti opsednut stranim duhom; ludak je bio "izvan

sebe". U svim tim sluajevima smatralo se da je potrebna ceremonija oienja. Povremeno su ieni domovi, hramovi, ak i itavi gradovi i to veoma slino kako ih mi dezinfikujemo vodom, dimom ili vatrom. Posuda sa istom vodom stajala je na ulazu u svaki hram, tako da bi se oni, koji su doli da se klanjaju, mogli da se oiste, moda sugestivnim simbolizmom. Svetenik je bio strunjak za oienje; on je mogao da istera duhove udaranjem u bronzane sudove, vraanjem, magijom i molitvom; odgovarajuim ritualom moglo se oistiti ak i od namernog ubistva. Pokajanje u takvim sluajevima nije bilo neophodno; sve to je bilo potrebno bilo je da se oslobodite zlih posesivnih demona; religija nije bila toliko stvar morala koliko tehnika manipulisanja duhovima. Ipak je multiplikacija tabua i rituala oienja kod religioznog Grka stvarala stanje duha neverovatno slino puritanskom oseaju greha. Mijenje da su Grci bili imuni na ideje savesti i greha teko e se odrati posle itanja Pindara i Eshila. Iz ovog verovanja u atmosferu duhova koja okruuje oveka poteklo je hiljadu praznoverica, koje je Teofrast, naslednik Aristotela, rezimirao u jednom od njegovih "Karaktera": Praznoverice kao da su neka vrsta kukaviluka u odnosu na boansko... Tvoj Praznoverni ovek nee krenuti u novi dan dok nije oprao ruke i poprskao se na Devet Izvora i u usta stavio malo lovorovog lista iz hrama. I ako mu maka pree preko puta on nee nastaviti istim pravcem dok neko drugi ne proe ili ne baci tri kamena preko ulice. Primeti li zmiju u svojoj kui, ako je od crvene vrste on e zazvati Dionisa; ako je to sveta zmija, izgradie odmah na tom mestu svetilite. Kada proe pored jednog od glatkih kamenova postavljenih na raskrsnici on e ga pomazati uljem iz svoje flaice i nee krenuti dalje dok ne klekne i dok mu se ne

pokloni. Ako mi izgricka njegovu vreu sa branom, on e otii odmah arobnjaku da pita ta mora da uradi; a ako je savet "Poalji vreu obuaru da je zakrpi", on na savet ne obraa panju i oslobaa se zla obredom smirivanja... Ako opazi ludaka ili epileptara, on se najei i pljuje sebi u nedra. Priprostiji Grci verovali su i uili i svoju decu da veruju u raznovrsna straila. itavi gradovi povremeno su uznemirivani "predznacima" ili udnim zbivanjima, kao to su roenje deformisanih ivotinja i ljudi. Verovanje u nesrene dane bilo je toliko rasprostranjeno da se na takve dane nije moglo odrati nikakvo venanje, niti sastajanje sudova, niti zapoeti neki poduhvat. Kijanje, spoticanje, moglo je biti razlog da se ne ode na put ili napusti neki pothvat; manje pomraenje moglo je da zaustavi ili vrati armije i dovede velike ratove do katastrofalnog zavretka. Pored toga, bilo je osoba obdarenih snagom mone kletve: razljueni roditelj, zanemareni prosjak mogao je da na nekog baci kletvu koja e mu unititi ivot. Neke osobe posedovale su magike sposobnosti; one su mogle da smeaju ljubavne napitke ili afrodizijake i mogle su tajnim lekovima kod oveka da izazovu impotenciju ili kod ene sterilitet. Platon nije smatrao svoje "Zakone" kompletnim bez donoenja zakona protiv onih koji ozleuju ili ubijaju magijom. Vetice nisu srednjevekovne izmiljotine; obratite panju na Euripidovu Medeju i Teokritovu Simetu. Praznoverje je jedna od najstabilnijih drutvenih pojava; ono ostaje skoro nepromenjeno vekovima i kroz civilizacije, ne samo u svojim osnovama, nego ak u svojim formulama. /VI/ PROROITA U svetu tako prepunom natprirodnih sila izgledalo je da

ivotni dogaaji zavise od volje demona i bogova. Da bi ovu volju otkrili, radoznali Grci konsultovali su vidovnjake i proroita, koja su proricala budunost itanjem zvezda, tumaenjem snova, ispitivanjem ivotinjske utrobe ili posmatranjem ptijeg leta. Profesionalni vidovnjaci iznajmljivali su sami sebe porodicama, armijama i dravama; Pre nego to je krenuo u ekspediciju na Siciliju, Nikija je angaovao grupu prinositelja rtava, augura (svetenik koji prorie po letu ptica, prim. prev.), vraeva; i mada nisu svi generali bili poboni kao ovaj veliki robovlasnik, skoro svi su bili isto toliko praznoverni. Pojavljivao se niz mukaraca i ena koji su tvrdili da su nadahnuti ili vidovnjaci; posebno u Joniji, izvesne ene nazivane sibile (tj. Volja Boja) objavljivale su proroanstva u koja su verovali milioni Grka. Za sibilu Herofilu iz Eritre reeno je da je prola lutajui kroz celu Grku sve do Kume u Italiji, gde je postala najslavnija meu sibilama i ivela, kako kau, hiljadu godina. Atina je kao i Rim imala zbirku starih proroanstava, a vlada je u pritaniji drala ljude koji su bili veti u njihovom tumaenju. Javna proroita postojala su u mnogim hramovima u svim delovima Grke; ali najslavnija i najvie potovana bila su, u ranim vremenima, Zevsovo proroite u Dodoni, a u istorijskom periodu proroite Apolona u Delfima. Ovo proroite pitali su za savet i "varvari" i Grci. ak je i Rim slao glasnike da trai ili da mu se sugerie boja volja. Poto se smatralo da mo proricanja posebno pripada intuitivnom polu, tri svetenice, svaka stara bar pola veka, uvebane su da posredstvom transa konsultuju Apolona. Iz rupe u zemlji ispod hrama izlazio je neki udan gas koji se pripisivao venom raspadanju pitona koga je tamo ubio Apolon; zvanina svetenica zvana Pitija sedela bi na visokom tronocu iznad ove raspukline, udisala boanski smrad, vakala narkotino lie

lovora, padala u delirijum i dobijala konvulzije da bi, nadahnuta na ovaj nain, izgovarala nesuvisle rei koje su svetenici prevodili narodu. esto je konani odgovor doputao razliita, ak i suprotna, tumaenja, tako da se nepogreivost proroita odravala bilo ta da se dogodi. Ni svetenici verovatno nisu bili manje marionete od svetenica; ponekad su primali mito; a u veini sluajeva glas proroita melodino se slagao sa dominantnim uticajem u Grkoj. Ipak, tamo gde ih spoljnje sile nisu ograniavale, svetenici su Grcima davali vredne lekcije iz umerenosti i politike mudrosti. Mada su opravdavali ljudsku rtvu ak i kada je moralni oseaj Grka poeo da se protiv toga buni i nisu protestovali ni protiv nemoralnosti Olimpa, pomagali su uspostavljanju zakona, podsticali oslobaanje robova i otkupili mnogo robova da bi im darovali slobodu. Oni nisu bili ispred grke misli, ali je doktrinarnom netolerancijom nisu ni ometali. Oni su nunoj politici Grke davali korisnu natprirodnu potvrdu, a rasutim grkim gradovima obezbeivali izvestan stepen meunarodne savesti i moralnog jedinstva. Iz ovog sjedinjavajueg uticaja proistekla je najstarija poznata konfederacija grkih drava. Amfiktionski savez bio je prvobitno religiozni savez naroda koji su bili "nastanjeni oko" svetilita Demetre blizu Termopila. Glavne zemlje lanice bile su Tesalija, Magnezija, Ftiotida, Dorida, Fokida, Beotija, Eubeja i Ahaja. One su se sastajale polugodinje, u prolee u Delfima, u jesen u Termopilima. Obavezale su se da nee nikada jedna drugoj unitavati gradove, da nee nikada prekidati snabdevanje vodom neke od zemaja lanica, da nee nikada opljakati ili dozvoliti da bude opljakana riznica Apolona u Delfima i da e napasti svaku zemlju koja ovaj zavet prekri. Ovo je bio idejni projekat Lige Naroda; projekat ije su dovrenje omele prirodne fluktuacije bogatstva i moi meu dravama kao i uroena suparntva meu ljudima

i grupama. Tesalija je formirala blok vazalskih drava i stalno dominirala Savezom. Uspostavljene su i druge amfiktionije; Atina je, na primer, pripadala amfiktioniji Kalaurije; i dok su suparniki savezi potpomagali mir meu svojim lanicama, protiv drugih grupa postajali su moni instrumenti intrige i rata. /VII/ SVEANOSTI Ako ve nije mogla da okona rat, grka religija je uspela da mnogobrojnim sveanostima ublai ustaljene tokove privrednog ivota. "Koliko rtava ponuenih bogovima!" uzviknuo je Aristofan; "koliko hramova, kipova... svetih procesija! Svakog trenutka u godini vidimo religiozne sveanosti i vencima okiene rtve" za rtvovanje. Bogati su plaali trokove, drava je obezbeivala /theorika/, ili fondove za spektakle, da svetini plati cenu ulaznice za igre ili drame koji su obeleavali praznik. U Atini je kalendar u sutini bio religijski i mnogi meseci dobili su ime po svojim religioznim sveanostima. U prvom mesecu, hekatombeonu (juli-avgust), odravale su se Kronije (koje odgovaraju rimskim Saturnalijama), kada su gospodari i robovi sedali zajedno na radosnu gozbu; istog meseca, svake etvrte godine, odigravala se Panateneja, kada je posle etiri dana raznih takmienja i igara celokupno graanstvo formiralo sveanu i raznobojnu povorku da svetenici Atene ponese sveti peplos, sjajno izvezenu odoru u koju e se odenuti kip gradske boginje; ovo je, kao to znamo, bila tema koju je Fidija odabrao za friz na Partenonu. U drugom mesecu, metagitnionu, odravala se Metagitnija, manja sveanost u ast Apolona. U treem mesecu, boedronionu, Atinjani su kretali u Eleusinu na Velike misterije. etvrti mesec, pianopsion, slavio je Pianopsiju, Oskoforiju i Tesmoforiju; tada su Atinjanke odavale poast Demetri Tesmoforos (Zakonodavcu) sa

udnim htonskim ritualom, nosei u povorci falusne ambleme, dobacujui bestidne izraze, uz simbolini silazak u Had i povratak oigledno magika ceremonija koja treba da donese poveanu plodnost tla i oveka. Samo mesec memakterion nije imao nikakvu sveanost. U mesecu posejdonu Atina je slavila Italou, sveanost prvih plodova; u gamalionu to je bila Lenea, u ast Dionisa. U antesterionu su odravane tri znaajne proslave: Manje ili pripremne misterije; Dijasija, ili rtva Zevsu Meilihiosu; i pre svega Antesterija, ili Sveanost cvea. U ovoj trodnevnoj proletnoj sveanosti posveenoj Dionisu vino je teklo u izobilju i svi su bili manje ili vie pijani; odravalo se takmienje u pijenju vina i ulice su bile mesta bunih zabava. ena kralja-ahronta vozila se na kolima pored kipa Dionisa i venavala se sa njim u hramu kao simbol sjedinjena boga sa Atinom. U osnovi ovog veselog rituala provlaio se mrani i prigueni glas straha i sticanja naklonosti pokojnika; ivi su u spomen svojih predaka imali sveani obed i ostavljali za njih posude pune hrane i pia. Na kraju gozbe ljudi su gonili iz kue duhove pokojnika sa formulom isterivanja duhova: "Izlazite napolje, due! Antesterija je prola" rei koje su postale poslovina fraza za teranje nametljivih prosjaka.$111$ U devetom mesecu, elafebolionu, dolazile su Velike Dionisije, koje je 534. ustanovio Pisistrat; te godine je Tespis u Atini kao deo sveanosti inaugurisao dramu. Bio je kraj marta, prolee je bilo u vazduhu, more je bilo pogodno za plovidbu, trgovci i posetioci nagrnuli su u grad i poveali broj posetilaca na ceremonijama i dramama. Svi poslovi bili su obustavljeni, svi sudovi zatvoreni; zatvorenici su oslobaani da bi uestvovali u sveanostima. Atinjani svih uzrasta, iz svih klasa, u sjajnoj odei, uestvovali su u procesiji koja je kip Dionisa nosila iz Elutere da bi je postavila u njegovo pozorite. Bogati su

vozili koije, siromani su ili peice; za njima je ila dugaka povorka ivotinja namenjenih bogovima. Horovi iz gradova Atike priruili bi se ili meusobno takmiili u pesmi i igri. U desetom mesecu, munihionu, Atina je slavila Munihiju, a Atika je svake pete godine, u ast Artemide, slavila Brauroniju.U targelionu se odravala Targelija ili sveanost etve. U dvanaestom mesecu, skiroforionu, dolazile su sveanosti Skiroforije, Aretoforije, Dipolije i Bufonije. Nisu sve ove sveanosti odravane svake godine; ali ak i u etvorogodinjem periodu pretstavljale su ugodnu promenu od dnevnih napora i rada. Sline praznike imale su i druge drave; i na selu je svako sejanje i svaka etva pozdravljana sveanim druenjem. Vee od svih bile su Panhelenske sveanosti, /panegyreis/ ili opti skupovi. To su bili Panjonija na Mikali, sveanost Apolona na Delosu, Pitijina sveanost u Delfima, Istamska u Korintu, Nemeanska pored Argosa, Olimpijska u Elisu. Ovo su bile meudravne igre, ali u osnovi dani praznici. Srea Grke bila je to je imala religiju dovoljno ljudsku u kasnijim danima dovoljno humanu da se radosno i kreativno povee sa umetnou, poezijom, muzikom i igrama i ak, konano, sa moralnou. /VIII/ RELIGIJA I MORAL Na prvi pogled grka religija kao da nije imala velikog uticaja na moral. Po svom poreklu bila je sistem magije, a ne etike, i to je u velikoj meri ostala do kraja; vei naglasak stavljao se na taan ritual, nego na dobro ponaanje, a ni sami bogovi, kako na Olimpu, tako i na zemlji, nisu ba bili primer potenja, vrline ili blagosti. ak je i u Eleusinskim misterijama, mada su nudile natprirodne nade, spasenje zavisilo od ritualnog oienja, a ne od plemenitog naina ivota. "Patekion

lopov," govorio je sarkastini Diogen, "imae posle smrti bolju sudbinu od Agesilaja ili Epaminonde, jer je Patekion primio inicijaciju u Eleusini". Ipak, u bitnijim moralnim odnosima, grka religija pritekla je na suptilan nain u pomo narodu i dravi. Ritual oienja, ma kako eksterni po formi, sluio je kao podsticajni simbol moralne higijene. Bogovi su vrlini davali optu, mada nejasnu i nepostojanu podrku; mrko su gledali na pokvarenost, svetili se gordosti, titili stranca i molitelja i strahom su pomagali svetosti zakletve. Dika je, kau nam, kanjavala svako zlo, a strane eumenide terale su ubicu, kao to je bio Orest, u ludilo ili smrt. Religija je centralnim dogaajima i institucijama ljudskog ivota roenju, braku, porodici, klanu, dravi davala sakramentalno dostojanstvo i izbavljenje od haosa nepromiljene elje. Kroz klanjanje ili ukazivanje poasti mrtvima, generacije su povezivane u stabilizirajuem kontinuitetu obaveza, tako da porodicu nisu inili samo brani par i njihova deca, pa ak ni patrijarhalni skup roditelja, dece i unuka, ve sveti savez i tok krvi i vatre ognjita koji se protee daleko u prolost i budunost, koji dri mrtve, ive i jo neroene u svetom jedinstvu, jaem od svake drave. Religija je raanje dece inila ne samo uzvienom dunou prema mrtvima, ve ga je podsticala i kroz strah oveka da nee imati potomstva da ga pokopa ili pazi na njegov grob. Sve dok se odravao uticaj ove religije Grci su se bujno razmnoavali i to kako najbolji, tako i najgori; na taj nain su se uz pomo nemilosrdne prirodne selekcije odravale snaga rase i njen kvalitet. Religija i patriotizam bili su povezani hiljadama impresivnih rituala; bog ili boginja najvie oboavani na javnim sveanostima predstavljali su apoteozu grada; svaki zakon, svaki sastanak skuptine ili suda, svaki veliki poduhvat vojske ili vlade, svaka kola i univerzitet, svako

ekonomsko ili politiko udruenje, bili su okrueni religioznom ceremonijom i molitvom. Na sve ove naine zajednica i pleme koristili su grku religiju za odbranu od prirodnog egoizma oveka pojedinca. Umetnost, knjievnost i filozofija prvo su ovaj uticaj ojaali, a zatim oslabili. Pindar, Eshil i Sofokle ulili su u olimpskoverovanje svoj sopstveni etiki ar, a Fidija je bogove oplemenio lepotom i dostojanstvenou; Pitagora i Platon su povezali filozofiju sa religijom i podrali doktrinu o besmrtnosti kao podsticaj moralu. Ali Pitagora je u bogove sumnjao, Sokrat ih je ignorisao, Demokrit poricao, Euripid im se podsmevao; i na kraju je grka filozofija, verovatno bez namere da to uini, unitila religiju koja je oblikovala moralni ivot Grke. Poglavlje /IX/ OPTA KULTURA RANE GRKE /I/ INDIVIDUALIZAM DRAVE Dva suparnika zenita evropske kulture stara Helada i renesansna Italija poivali su na politikoj organizaciji koja nije bila vea od grada-drave. U Grkoj, ovom rezultatu verovatno je doprineo njen geografski poloaj. Svuda su se meale planine ili voda; mostovi su bili retki, a drumovi loi; i mada je more bilo otvoreni put, povezivalo je grad sa njegovim trgovakim partnerima vie nego sa njegovim geografskim susedima. Ali geografija ne objanjava grad-dravu u potpunosti. Izmeu Tebe i Plateje, na istoj beotijskoj ravnici, bilo je isto toliko separatizma koliko i izmeu Tebe i Sparte; vie izmeu Sibarisa i Krotona na istoj italijanskoj obali, nego izmeu Sibarisa i Sirakuze. Gradove je razdvajala

raznovrsnost ekonomskih i politikih interesa; oni su se meusobno borili za udaljena trita ili ito, ili su formirali suparnike saveze radi kontrole mora. Razlike u poreklu pomagale su podeli; Grci su smatrali da su svi istog porekla, ali su se njihove plemenske podele eolske, jonske, ahajske, dorske otro oseale, a Atina i Sparta nisu trpele jedna drugu s etnolokom estinom dostojnom naeg sopstvenog doba. Razlike u religiji pojaavale su se, jer su ih jaale i same politike podele. Iz jedinstvenih kultova mesta i klana potekle su razliite sveanosti i kalendari, specifini obiaji i zakoni, posebni sudovi, ak i odreene granice; jer granini kamenovi ograniavali su kraljevstvo boga kao i zajednice; /cujus/ /regio, ejus religio/. Ovi faktori, a i mnogi drugi sjedinili su se da bi stvorili grki grad-dravu. To nije bila nikakva nova administrativna forma: videli smo da je bilo gradova-drava u Sumeru, Vaviloniji, Fenikiji i Kritu na stotine i hiljade godina pre Homera i Perikla. Istorijski gledano grad-drava bio je seoska zajednica na viem stepenu jedinstva ili razvoja zajednika trnica, mesto sastajanja i sudsko sedite za ljude koji obrauju istu zemlju, pripadaju istom rodu i oboavaju iste bogove. Politiki, to je za Grke bio najbolji postojei kompromis izmeu onih dveju neprijateljskih i fluktuirajuih komponenti ljudskog drutva reda i slobode; manja zajednica bila bi nesigurna, vea tiranska. Idealno u aspiracijama filozofa Grka bi trebalo da se sastoji od suverenih gradova-drava koji sarauju u pitagorejskoj harmoniji. Aristotel je zamislio dravu kao udruenje slobodnih ljudi koji priznaju jednu vladu i koji se mogu sastajati u jednoj skuptini; drava od preko deset hiljada graana, smatrao je, bila bi nepraktina. U grkom jeziku jedna re /polis/ bila je dovoljna za "grad", kao i za "dravu". Ceo svet zna da je ovaj politiki atomizam Heladi doneo

mnoge tragedije bratskih sukoba. Poto Jonija nije bila sposobna da se ujedini, potpala je pod Persiju; poto Grka, uprkos raznih konfederacija i saveza, nije uspela da ostane zajedno, sloboda koju je oboavala na kraju je unitena. A ipak, Grka bez grada-drave ne bi bila mogua. Samo kroz ovaj oseaj graanske individualnosti, ove obilne potvrde nezavisnosti, ove raznovrsnosti institucija, obiaja, umetnosti i bogova, Grka je kroz konkurenciju i suparnitvo bila podstaknuta da ljudi u njoj ive svoj ivot sa uivanjem i punoom i kreativnom originalnou koju nijedno drugo drutvo nije nikada poznavalo. ak i u nae doba, sa svom svojom vitalnou i raznovrsnou, mehanizmima i moima, da li postoji neka zajednica sline populacije ili veliine koja u reku civilizacije izliva takvo obilje darova kao to je poteklo iz haotine slobode Grka? /II/ PISMO U ivotu ovih separatistikih drava, stalno na oprezu, bilo je ipak i zajednikih faktora. Ve u trinaestom veku pre nae ere po celom grkom poluostrvu govorio se jedan jezik. On je pripadao indo-evropskoj grupi jezika, kao persijski i sanskrt, slovenski i latinski, nemaki i engleski; hiljade rei u ovim jezicima koje oznaavaju prvobitne odnose ili predmete iz ivota imaju zajednike korenove i sugeriu ne samo preddisperzionu starost njima oznaenih stvari, ve i srodstvo ili povezanost naroda koji su ih u osvit istorije koristili.$112$ Tano je da je grki jezik bio razgranat u dijalekte eolski, dorski, jonski, atiki; ali oni su bili meusobno razumljivi i u petom i etvrtom veku ustupili su mesto jednom /koine dialektos/, ili zajednikom dijalektu, koji je uglavnom potekao iz Atine i kojim je govorila skoro cela klasa obrazovanih ljudi helenskog sveta. Atiki grki bio je plemenit jezik,

snaan, gibak, melodian; neujednaen kao svaki ivi govor, ali prikladan za kombinacije u izraavanju, fine gradacije i razlike u znaenju, suptilne filozofske koncepcije i svu raznolikost knjievnog savrenstva od "ustalasanog mora" Homerovih stihova do mirnog toka Platonove proze.$113$ Grka tradicija pripisivala je uvoenje pisma u Grku Fenianima u etrnaestom veku pre nae ere, a nita protivreno nije nam poznato. Najstariji grki natpisi iz osmog i sedmog veka pokazuju veliku slinost sa semitskim znacima na Moabitskom kamenu iz devetog veka. Ovi natpisi pisani su na semitski nain sa desna nalevo; natpisi iz estog veka (npr. u Gortini) ili su naizmenino sa desna nalevo i sleva nadesno; kasniji natpisi su svi sleva nadesno, a izvesna slova su na odgovarajui nain obrnuta. Semitska imena za slova usvojena su sa manjim modifikacijama;$114$ ali Grci su izvrili neke osnovne promene. Pre svega, dodali su samoglasnike, koje su Semiti izostavljali; izvesni semitski znaci koji su oznaavali suglasnike ili aspiracije iskorieni su da predstavljaju /a/, /e/, /i/, /o/, i //. Kasnije su Jonjani dodali duge samoglasnike /eta/ (dugo /e/) i /omega/ (dugo i duplo /o/). Deset grkih alfa-beta borilo se za prevlast, to je takoe predstavljalo deo rata izmeu gradova-drava; u Grkoj je preovladala jonska forma koja je preneta u istonu Evropu gde je opstala do danas; u Rimu je od Kume usvojen halkidski oblik koji je postao latinica, kao to je i naa. Halkidski alfabet nije imao dugo /e/ i /o/, ali je, za razliku od jonskog, zadrao fenianski /vau/ kao suglasnik (to je /v/ sa priblinim zvukom kao /nj/); zato su Atinjani vino zvali /oinos/, stanovnici Halkide nazvali ga /voinos/, Rimljani su ga zvali /vinum/, a mi (Englezi, prim. prev.) ga zovemo /njine/. Halkida je zadrala semitsko /koppa/ ili /lj/ i dao ga Rimu i nama; Jonija ga je napustila, zadovoljivi se sa /k/. Jonija je predstavila /L/ kao /L/, a

Halkida kao /L/; Rim ga je ispravio i dao ga Evropi. Jonjani su koristili /P/ za /R/, ali u grkoj Italiji /P/ je dobilo rep i postalo /R/. Najranije korienje pisma u Grkoj bilo je verovatno u trgovake ili religiozne svrhe; oigledno da su svetenike bajalice i pojanja postala majka poezije, a tovarni list otac proze. Pismo se rascepilo na dve varijante: formalnu za knjievne ili epigrafske svrhe, kurzivnu (pisana slova, prim. prev.) za obinu upotrebu. Nije bilo akcenata, razmaka izmeu rei, znakova interpunkcije; ali promena teme oznaavana je horizontalnim deobnim znakom zvanim /paragraphos/ tj. znak "napisan na strani". Materijali na kojima se pisalo bili su raznovrsni: u poetku, ako emo verovati Pliniju, lie ili kora od drveta; za natpise kamen, bronza ili olovo; za obino pisanje glinene tablice kao u Mesopotamiji;$115$ zatim drvene tablice prekrivene voskom, koje su, gledano unazad, bile popularne meu uenicima; za trajnije potrebe papirus, koji su Feniani donosili iz Egipta i (u helenistikom i rimskom periodu) i pergament, napravljen od koe ili opni koza ili ovaca. Za votane ploice korieno je metalno stilo; na papirusu ili pergamentu pisalo se trskom umoenom u mastilo. Pismo na vosku brisano je pljosnatim krajem stila, a mastilo sunerom; tako je pesnik Marcijal poslao prijatelju sa svojim pesmama i suner, da bi se mogle izbrisati jednim potezom. Mnogi su kritiari zbog ove utivosti zaalili. Nema nijedne oblasti iz koje su nam stare rei stizale tako redovno kao u oblasti pisanja. "Papir" je, naravno, /papyrus/, a onda jo jednom, kako to obino biva, materija je presovana biljka. Red pisanja bio je /stichos/ ili red; Latini su ga zvali /versus/ ili /verse/ (engl., prim. prev.) tj. okret. Tekst je pisan u stupcima na traci papirusa ili

pergamenta duine od dvadeset do trideset stopa, koja se obavijala oko tapa. Takav svitak nazvan je /biblos/, po fenianskom gradu tog imena odakle je papirus stizao u Grku. Manji svitak nazivan je /biblion/; naa Biblija bila je prvobitno "ta biblia", svici;$116$ Kada je svitak inio deo nekog veeg dela zvali su ga /tomos/, ili iseak. Prvi list svitka nazivan je /protokollon/ tj. prvi list zalepljen za tap. Rubovi$117$ svitka glaani su plovucem i ponekad bojeni; ako je autor imao sredstava ili ako je sadraj svitka bio vaan, mogao je da bude zavijen u /diphthera/ (opnu), ili, kako su je Latini zvali, /vellum/. Poto je veliki svitak bio nezgodan za rukovanje ili nalaenje podataka, knjievna dela obino su deljena u nekoliko svitaka i re /biblos/, ili knjiga, nije se primenjivala na svako delo kao celinu ve na svaki svitak ili deo. Ove podele retko je pravio sam autor; kasniji izdavai podelili su Herodotove "Istorije" u devet knjiga, Tukididovu "Istoriju Peloponeskog rata" u osam, Platonovu "Dravu" u deset, "Ilijadu" i "Odiseju" u dvadeset i etiri knjige. Poto je papirus bio skup, a svaki primerak pisan rukom, knjige su u klasinom svetu bile veoma ograniene; tada je bilo lake biti obrazovan nego sada, mada je biti inteligentan bilo isto tako teko kao i sada. itanje nije bilo opte dostignue; najvei deo znanja prenosio se usmenim predanjem od jedne generacije ili od jednog zanatlije drugom; knjievni tekstovi su najveim delom itani naglas i to su inili uvebani recitatori pred osobama koje su uile sluanjem.$118$ italake publike u Grkoj nije bilo do sedmog veka; biblioteka u Grkoj nije bilo sve do Polikratovih i Pisistratovih biblioteka sakupljenih u estom veku. U petom veku ujemo o privatnim bibliotekama Euripida i arhonta Euklida; u etvrtom, o Aristotelovoj. Javne biblioteke nisu nam poznate pre one u Aleksandriji, a u Atini ih nije bilo do Hadrijana. Moda su Grci Periklovog doba bili tako

veliki jer nisu morali da itaju mnogo knjiga, ili bar ne dugake. /III/ KNJIEVNOST Knjievnost je, kao i religija, Grku podelila i ujedinila. Pesnici su pevali na svojim lokalnim dijalektima i esto o svojim rodnim predelima; ali cela Helada sluala je glasove onih koji su bili ubedljiviji i povremeno ih podsticala na ire teme. Vreme i predrasude unitile su i suvie od ove rane poezije da bismo mogli da osetimo njeno bogatstvo i domet, njenu uvenu snagu izraza i doteranost forme; ali dok se kreemo kroz ostrva ili gradove Grke estog veka, u nama se raa uenje zbog bogatstva i savrenstva grke knjievnosti pre Periklovog doba. Lirska poezija odraavala je aristokratsko drutvo u kojem su oseanja, misao i moral bili slobodni sve dok su ostajali u okvirima utivog ponaanja; pod demokratijom, ovaj stil urbanog i uglaenog stiha poeo je da nestaje. Posedovao je bogatu raznolikost strukture i metra, ali se retko sputavao rimom;$119$ poezija je za Grke znaila matovito i ritmiko izraavanje oseanja. Dok su lirski pevai podeavali svoje lire za ljubav i rat, dotle su lutajui bardi, u velikim dvoranama za mukarce, recitovali u epskim metrima herojska dela roda i plemena. Esnafi "rapsoda"$120$ izgradili su kroz generacije ciklus junakih pesama koje su bile usredsreene na opsadu Tebe i Troje i povratak ratnika svom domu. Pesma je meu ovim minstrelima bila podrutvljena; svaki je sastavljao svoju priu prema ranijim fragmentima i niko nije tvrdio da je komponovao ceo niz tih pria. U Hiosu se klan ovih rapsoda nazivao Homeridama i tvrdio da potie od pesnika Homera koji je, kako su govorili, bio autor epova koje su recitovali po celoj istonoj Grkoj. Moda je ovaj slepi bard bio samo eponim, izmiljeni predak nekog plemena ili grupe, kao

to je Helen, Dor ili Jon. Grci iz estog veka pripisivali su Homeru ne samo "Ilijadu" i "Odiseju", ve sve epove koji su tada postojali... Helenske pesme su najstariji epovi za koje znamo; ali ve samo njihovo savrenstvo, kao i brojno pominjanje ranijih barda u njima sugerie da sauvani epovi stoje na kraju duge linije razvoja, poev od jednostavnih balada do poduih "spojenih" pesama. U Atini estog veka moda pod Solonom, a verovatno pod Pisistratom jedna dravna komisija odabrala je ili uporedila "Ilijadu" i "Odiseju" iz epske knjievnosti prethodnih vekova, pripisala obe Homeru i objavila ih moda izatkala u njihovom dananjem obliku. Da pesme tako kompleksnog porekla na kraju postignu takav umetniki rezultat, predstavlja jedno od uda knjievnosti. Tano je da je "Ilijada" i po jeziku i po strukturi dosta daleko od savrenstva: da su eolske i jonske forme izmeane kao da je to uinio neki poliglota iz Smirne i da metar zahteva as jedan dijalekat, a as drugi; da je fabula nagrena nedoslednostima, promenama plana i naglaska i kontradikcijama linosti; da su isti heroji u toku prie ubijani dva ili tri puta; da je originalna tema gnev Ahila i njegove posledice prekinuta i uinjena nejasnom stotinom epizoda, oigledno uzetih iz drugih balada i posejanih po epu na svakom koraku. Ipak, u irem aspektu, pria je jedinstvena, jezik je snaan i iv, pesma je, sve u svemu, "najvea koja se ikada razlegla sa ljudskih usana". Ovakav ep mogao je da bude zapoet samo u aktivnoj i bujnoj mladosti Grka, a dovren samo u vreme njihove umetnike zrelosti. Skoro svi njegovi likovi su ratnici ili njihove ene; ak i filozofi kao Nestor veoma se dobro bore. Ovi pojedinci zamiljeni su prisno i sa simpatijama; i moda najlepa stvar u celoj grkoj knjievnosti je nepristrasni nain kojim smo navedeni da saoseamo as sa Hektorom, as sa Ahilom. U svom atoru Ahil je potpuno neherojski i nesimpatini lik, koji se ali svojoj majci da mu njegova

sudbina ne pristaje kao polubogu i da je Agamemnon ukrao njegovo bogatstvo, nesrenu Briseidu; on dozvoljava da umire na hiljade Grka, dok on jede i dok se duri i spava na svom brodu ili u svom atoru; on alje Patrokla samog u smrt, a onda se kroz vazduh prolamaju njegove nemuevne jadikovke. Kad konano krene u boj, on nije pobuen patriotizmom ve je lud od bola zbog gubitka prijatelja. On u gnevu gubi svaku kontrolu i upada u divljaku svirepost i sa Likaonom i sa Hektorom. U stvari, njegov um je nerazvijen, on je kolebljiv i nekontrolisan i zasenjen proroanstvima o smrti. "Ne, prijatelju", kae on oborenom Likaonu koji moli za milost, "umri kao i drugi! Zato da plae uzalud? Patroklo, koji je bio daleko bolji od tebe, je mrtav. Pogledaj mene! Zar nisam lep i visok i zar ne potiem od dobrog oca i boginje majke koja me je rodila? A ipak, gle, nadamnom lebdi Smrt i mona ruka Sudbine. Naii e zora jednog dana, podneva ili veeri i neznana ruka usmrtie me." I tako on ubija bespomonog Likaona udarcem u vrat, baca njegovo telo u reku i dri jedan od onih grandioznih govora koji ulepavaju ubijanje u "Ilijadi" i koji su poloili temelje grkog besednitva. Pola Helade vekovima je oboavalo Ahila kao boga; mi ga prihvatamo i pratamo mu kao detetu. U najgorem sluaju, on je jedna od vrhunskih kreacija poetskog uma. Ono to nas nosi kroz "Ilijadu", kada ne moramo da je prouavamo ili prevodimo, nisu samo ove karakterizacije, tako brojne i raznovrsne, niti sam tok i uzbudljivost prie, ve sjaj stiha koji nas pleni i osvaja. Mora se priznati da Homer ponavlja, kao i da potvruje; ponavljanje kao u refrenu izvesnih epiteta i stihova deo je njegovog plana; tako on sa oduevljenim ponavljanjem peva o /Emos/ /derigeneia phane rhododactylos Eos/ "kada je ranoranka Zora ruoprsta svanula". Ali ako su to mane, one se gube u sjaju jezika i u bogatstvu simila koje nas tu i tamo, usred oka rata, umiruju pitomom lepotom mirnih polja. "Kao

to silnih muva, kad proletnji osvanu dani, rojevi gusti navrve u spremu stadovite kue, prepune mleka u suu, toliko se na polju onde protiv Trojanaca Ahajci dugokosi nau." Ili Ko to se buktavi oganj razbesni u dolu duboku po umi svoj, te sva u dolini gore drveta, vetar pak na sve strane i rastura plamen i vitla: tako je kopljem Ahil ko demon hitao svuda, gnao, ubijo, a krv se po zemlji razlivala crnoj. "Odiseja" se od svega ovoga toliko razlikuje da od samog poetka podozrevamo da je ona delo drugog autora. To su nagovetavali ak i neki od aleksandrijskih uenjaka i sav kritiki autoritet Aristarha bio je potreban da se rasprava smiri. "Odiseja" se slae sa "Ilijadom" u izvesnim standardnim frazama "bistrooka Atena", "dugokosi Grci", "more tamno kao vino", "Zora ruoprsta" to je moglo da bude uzeto od iste nakupljene i poetske tradicije u koju su autori "Ilijade" umoili svoja pera. Ali "Odiseja" sadri niz rei koje su izgleda ule u upotrebu posle sastavljanja "Ilijade". U "Odiseji" esto sluamo o gvou tamo gde se ranije govorilo o bronzi; sluamo o pisanju, privatnom vlasnitvu nad zemljom, o slobodnjacima i emancipaciji nita od toga ne pominje se u "Ilijadi"; i sami bogovi i njihove funkcije su razliiti. Metar je isti daktilski heksametar kao u svim grkim epovima; ali stil i duh i sadraj tako su daleko od "Ilijade" da je autor, ako je napisao obe pesme, bio uzor kompleksnosti i majstor svih raspoloenja. Novi pesnik literarniji je i filozofskiji, manje estok i ratoboran od starog; samosvesniji je i meditativniji, oputeniji i civilizovaniji; u stvari, toliko je blag da je Bentli mislio da je "Odiseja" bila komponovana posebno za ene. Da li i ovde imamo vie pesnika, a ne samo jednog, tee je rei nego u sluaju "Ilijade". I ovde ima tragova

hirurkog konca, ali je spajanje izgleda uraeno vetije nego u starijem epu; fabula, iako krivudava, na kraju se pokazuje neobino doslednom, dostojnom skoro savremenih romanopisaca. Zavretak se nasluuje od poetka, svaka epizoda ga pribliava i njegov dolazak povezuje sve knjige u jednu celinu. Verovatno je ep izgraen na pesmama koje su postojale i ranije, kao u sluaju "Ilijade"; ali rad na objedinjavanju mnogo je potpuniji. Uz mnogo rezerve moemo da zakljuimo da je "Odiseja" jedan vek mlaa od "Ilijade" i da je preteno delo jednog oveka. Likovi su zamiljeni sa manje snage i ivosti nego u "Ilijadi". Penelopa je nejasna i skoro nikada ne izlazi iza svog razboja izuzev na kraju, kada joj kroz glavu proleti trenutak sumnje, a moda i alosti, zbog povratka gospodara. Helena je jasnija i jedinstvena; ona, koja je pokrenula hiljadu brodova i prouzrokovala deset hiljada smrti, jo uvek je "boginja meu enama", u zreloj lepoti srednjih godina, blaa i mirnija, ali isto tako gorda kao i ranije, koja milostivo, kao neto samo po sebi razumljivo, prima ukazivanje panje dostojne kraljice. Nausikaja je lep ogled mukog razumevanja ena; tako romantinu sliku jedva da smo mogli da oekujemo od jednog Grka. Telemah je prikazan nesigurno, sav u oklevanju, nekako hamletovski; ali zato je Odisej najpotpuniji i najsloeniji lik u grkoj poeziji. Sve u svemu, "Odiseja" je fascinantni roman u privlanom stihu, puna nenih oseanja i pustolovnih iznenaenja; za miroljubivu i postariju duu ona je interesantnija od velianstvene i krvave "Ilijade". Ove pesme jedine preivele iz dugog niza epova postale su najdragoceniji element u knjievnom nasleu Grke. "Homer" je bio bitna osnova grkog obrazovanja, uvar grkog mita, izvor hiljadu drama, osnova moralnog obrazovanja i najudnije od svega prava Biblija ortodoksne teologije. Homer i Hesiod, rekao je Herodot (verovatno sa izvesnim preterivanjem), bili su ti koji su

dali konani i ljudski lik Olimpljanima i red hijerarhiji na nebu. Homerovi bogovi nose u sebi mnoge velianstvenosti, a mi emo ih zavoleti zbog njihovih nedostataka; ali naunici su ve davno kod pesnika koji su ih opisali otkrili neki obesni skepticizam koji teko da dolikuje nacionalnoj Bibliji. Ova boanstva svaaju se kao roaci, bludnie naveliko i dele sa ljudima ono, to je Aleksandru izgledala stigma smrtnosti potrebu za ljubavlju i snom; oni rade sve to rade i ljudi, izuzev to ne oseaju glad i ne umiru. Nijedan od njih ne bi po inteligenciji izdrao poreenje sa Odisejom, po herojstvu sa Hektorom, po nenosti sa Andromahom ili po dostojanstvu sa Nestorom. Samo je pesnik iz estog veka, upuen u jonsku sumnju, mogao od bogova da naini takve lakrdijae. injenica da su ovi epovi, u kojima Olimpljani u sutini imaju funkciju kominog osveenja, tovani irom Helade kao oslonac respektabilnog morala i verovanja, jedna je od ala istorije. Na kraju se ova anomalija pokazala eksplozivnom; humor je unitio verovanje, a moralni razvoj oveka pobunio se protiv prevazienog morala bogova. /IV/ IGRE Religija nije uspevala da ujedini Grku, ali atletika povremeno jeste. LJudi su odlazili u Olimpiju, Delfe, Korint i Nemeju ne toliko radi odavanja poasti bogovima jer to su mogli da ine svuda koliko da budu svedoci junakih takmienja izmeu odabranih atletiara i opteg skupa Grka sa raznih strana. Aleksandar, koji je Grke mogao da vidi spolja, smatrao je Olimpiju glavnim gradom grkog sveta. Ovde pod rubrikom atletika nalazimo pravu religiju Grka oboavanje zdravlja, lepote i snage. "Biti zdrav", rekao je Simonid, "za oveka je najbolja stvar; druga najbolja stvar je

da po obliku i prirodi bude lep; trea je uivati u bogatstvu zadobijenom bez prevare; a etvrta biti u cvetu mladosti meu prijateljima". "Nema vee slave za oveka dogod je iv", rekao je Odisej, "od one koju stekne sopstvenim rukama i nogama". Moda je za aristokratski narod, koji je iveo meu robovima, koji su bili brojniji od njega, i od koga se esto trailo da brani svoju zemlju od mnogoljudnijih naroda, bilo potrebno odravanje dobre kondicije. Rat je u antikim vremenima zavisio od fizike snage i vetine, a to je bio prvobitni cilj takmienja koja su Heladu punila snanim zvucima svoje slave. Prosenog Grka ne smemo zamiljati kao izuavaoca i ljubitelja Eshila ili Platona; umesto toga on je, ba kao i tipini Britanac ili Amerikanac, bio zainteresovan za sport i njegove omiljene atlete bili su njegovi zemaljski bogovi. Grke igre bile su privatne, lokalne, gradske i Panhelenske. ak i fragmentarni ostaci starina otkrivaju niz zanimljivih sportova. Jedan reljef iz Atinskog muzeja pokazuje na jednoj strani utakmicu u rvanju, na drugoj igru hokeja. Plivanje, jahanje bez sedla, bacanje ili izmicanje baenim predmetima na konju nisu bili toliko sportovi, koliko opte vetine svih graana. Lov je postao sport kada je prestao da bude potreba. Igre sa loptom bile su raznovrsne tada kao i sada i podjednako popularne; u Sparti su rei igra loptom i mladi bili sinonimi. U palestri su graene posebne prostorije za igre loptom; ove sobe zvali su "sferisterije", a uitelji su bili "sferisti". Na jednom drugom reljefu vidimo mukarce kako udaraju loptom o pod ili u zid i odbacuju je dlanom natrag; ne znamo da li su igrai ovo inili naizmenino, kao u modernom rukometu. Jedna igra loptom liila je na kanadski "lekros" (/lacrosse/, kanadski nacionalni sport, prim. prev.), vrsta hokeja koji se igra reketima. Poluks, koji je pisao u drugom veku nae ere, opisuje je skoro savremenim izrazima:

Odreeni mladii, podeljeni u dve jednake grupe, postavljaju na ravnom mestu koje su pripremili i izmerili loptu nainjenu od koe, otprilike veliine jabuke. Sa utvrene polazne take oni juriaju na nju, kao da je to nagrada postavljena izmeu njih. Svaki od njih ima u desnoj ruci reket (/rhabdon/)... koji se zavrava nekom vrstom pljosnatog zavoja iji je centar protkan vrpcama od creva... ispletenim kao mrea. Svaka strana pokuava da bude prva koja e oterati loptu na stranu terena suprotnu od one koja im je dodeljena. Isti autor opisuje igru u kojoj jedan tim pokuava da baci loptu preko suparnike grupe ili kroz nju, "sve dok jedna strana ne otera drugu natrag preko njihove gol linije". Antifan, u jednom nepotpunom fragmentu iz etvrtog veka pre nae ere, opisuje jednu "zvezdu": "Kada je dobio loptu oduevio je dodajui je jednom igrau dok se izmakao drugom; odbio ju je od jednog i odbacio sa glasnim povicima prema drugome. Prema napolju, dugi pas, iza njega, nad njim, kratki pas..." Od ovih privatnih sportova potekle su lokalne i prigodne igre, kao posle smrti nekog heroja kao to je bio Patroklo, ili uspenog poetka nekog velikog poduhvata, kao to je bilo povlaenje Ksenofontovih Deset hiljada do mora. Onda su dolazile gradske igre, u kojima su takmiari bili predstavnici raznih lokaliteta i grupa u okviru jednog grada-drave. Skoro, ali ne potpuno, meunarodne, bile su etvorogodinje Panatenske igre, koje je Pisistrat ustanovio 566; ovde su prijavljeni takmiari bili veinom iz Atike, ali su bili dobrodoli i uesnici sa strane. Pored uobiajenih atletskih disciplina bilo je i trka dvokolica, trka tafeta sa bakljama, takmienja u veslanju, muzikih takmienja za glas, harfu, liru i frulu, u igrama i recitovaju, uglavnom iz Homera. Svaki od deset okruga Atike bio je predstavljen sa dvadeset i etiri takmiara

odabranih po zdravlju, snazi i dobrom izgledu; a nagrada bi bila dodeljena najimpresivnijoj dvadesetetvorici za "sjajnu muevnost". Kako je atletika bila potrebna za rat, ali bi bez takmienja odumrla, gradovi u Grkoj su, da bi obezbedili to vei podstrek, organizovali Panhelenske igre. Najstarije meu njima organizovane su kao redovna etvorogodinja takmienja u Olimpiji 776. godine pre nae ere to je prvi odreeni datum u grkoj istoriji. Prvobitno ograniene na Elejce, vek kasnije primale su prijave uesnika iz cele Grke; do 476. spisak pobednika kretao se od Sinope do Marseja. Sveanost Zevsa postala je meunarodni religiozni praznik; tokom meseca sveanosti u svim ratovima u Grkoj proglaavano je primirje, dok su Elejci naplaivali novanu kaznu od svake grke drave na ijoj bi teritoriji putnik na putu za igre bio maltretiran. Filip Makedonski ponizno je platio kaznu jer su neki od njegovih vojnika opljakali jednog Atinjanina na putu za Olimpiju. Zamiljamo hodoasnike i sportiste koji polaze iz dalekih gradova, mesec dana pred poetak igara, da bi se sastali na igrama. Pored sveanosti, to je bio i vaar; ravnica je bila prekrivena ne samo atorima koji su posetioce zaklanjali od julskih vruina, ve i atrama u kojima su hiljade koncesionara izlagali na prodaju sve, poev od vina i voa, do konja i kipova, dok su akrobate i maioniari izvodili svoje trikove. Neki su onglirali sa loptama u vazduhu, drugi su pokazivali uda od okretnosti i vetine, neki su gutali vatru ili maeve; razni naini zabave, ba kao i oblici praznoverja, imaju potovanja dostojnu starost. uveni besednici kao Gorgija, uveni sofisti kao Hipija, moda i uveni pisci kao Herodot, drali su govore ili recitovali sa tremova Zevsovog hrama. Ove sveanosti bile su posebni praznici za mukarce, jer udatim enama nije bilo dozvoljeno da prisustvuju; one su imale sopstvene igre

na sveanostima Here. Menandar je rezime ovakve scene dao sa pet rei: "gomila, trnica, akrobati, zabave, lopovi". Na Olimpijskim igrama mogli su da se takmie samo Grci koji su roeni slobodni. Atletiari (od /athlos/, takmiar) su birani na lokalnim i gradskim eliminacijama, posle kojih su deset meseci bili podvrgavani rigoroznom treningu pod profesionalnim "pedotribima" (doslovno, trljaima mladia) i "gimnasticima". Po dolasku u Olimpiju, funkcioneri bi ih pregledali i onda su polagali zakletvu da e se pridravati svih pravila. Nepravilnosti su bile retke; sluamo o Eupolu koji je potkupio druge boksere da u takmienju sa njim izgube, ali kazna i sramota vezana za takve prestupe bila je obeshrabrujue velika. Kada je sve bilo spremno, sportiste su vodili na stadion; dok su ulazili, jedan glasnik je objavljivao njihova imena i gradove koji su ih poslali. Svi takmiari, bez obzira na godine i rang, bili su goli; ponekad su mogli oko bokova da nose opasa. Od samog stadiona nije ostalo nita osim uskih kamenih ploa koje su trkai dodirivali nonim prstima na startu. etrdeset i pet hiljada gledalaca ostajali su na svojim mestima na stadionu celog dana, trpei insekte, vruinu i e; eiri su bili zabranjeni, voda loa, a mesto je bilo preplavljeno muvama i komarcima ba kao i danas. U kraim vremenskim razmacima Zevsu otklonitelju muva podnoene su rtve. Najznaajnije discipline bile su grupisane kao "pentatlon", ili petoboj. Da bi se potpomogao sveopti razvoj, od svakog atlete prijavljenog za neku od ovih disciplina zahtevalo se da se takmii u svim ostalim disciplinama; za osiguranu pobedu trebalo je pobediti u tri takmienja od pet. Prva disciplina bila je skok udalj; atleta je u rukama drao tegove nalik na bue i skakao sa polazne take. Stari pisci nas uveravaju da su neki skakai skakali pedeset stopa; ali ne treba verovati u sve to

proitamo. Druga disciplina bila je bacanje diska, krune ploe od metala ili kamena teine oko dvanaest funti; kau da su najdua bacanja bila do sto stopa. Tree takmienje bilo je bacanje dilita ili koplja, uz pomo konog remena privrenog u sredinjem delu drke dilita ili koplja. etvrta i glavna disciplina u grupi bio je stadionski sprint tj. duinom stadiona, obino oko dve stotine jardi. Peta disciplina bila je rvanje. To je bila vrlo popularna forma takmienja u Grkoj, jer je od njega uzeto i samo ime "palestra", a o njegovim ampionima priale su se mnoge prie. Boks je bio stari sport, oigledno nasleen od minoskog Krita i mikenske Grke. Bokseri su vebali sa "bokserskom vreom" obeenom na nivou glave i napunjenom semenom od smokve, branom ili peskom. U klasinom dobu Grke (tj. u petom i etvrtom veku) nosili su "meke rukavice" od volovske koe tavljene mau koje su sezale skoro do lakta. Udarci su bili ogranieni na glavu, ali nije bilo pravila protiv udaranja oveka koji je na zemlji. Nije bilo ni odmora, ni rundi; bokseri su se borili sve dok se jedan od njih ne bi predao ili podlegao. Oni nisu bili klasirani po teini; svaki ovek bilo koje teine mogao je da bude na spisku. Teina je zato bila vaan faktor i boksovanje u Grkoj degenerisalo se od takmienja u vetini u takmienje u miiavosti. Tokom vremena, sa poveanjem brutalnosti, boks i rvanje kombinovani su u novo takmienje nazvano "pankracija", ili igra svih snaga. U njoj je bilo dozvoljeno sve, osim ujedanja i istiskivanja oiju, ak i udarac u stomak. Tri heroja ija su imena stigla do nas pobedili su polomivi svojim protivnicima prste; neki drugi udario je protivnika tako estoko ispruenim prstima i jakim otrim noktima, da mu je probio kou i meso i izvukao mu utrobu. Milon iz Krotona bio je dobroduniji bokser. On je razvio svoju snagu, kako nam kau, nosei svakog dana tele sve dok ono

nije postalo veliki bik. LJudi su ga voleli zbog njegovih trikova: drao bi nar tako vrsto u aci da ga niko nije mogao oteti, a plod je ipak ostajao neozleen; stajao bi na nauljenom kolutu za bacanje i uspeno se odupirao svakom pokuaju da ga zbace; vezao bi konopac oko ela i rascepio ga zadravajui dah i nagonei tako krv u glavu. Na kraju su ga njegove vrline unitile. "Jer on je naiao", kae Pausanija, "na neko usahlo stablo u koje su bili uterani klinovi da bi se rascepilo i tada je namislio da razdvojeno drvo dri svojim rukama. Ali klinovi su iskliznuli, drvo ga je zarobilo i postao je plen vukova." Pored pentatlonskog sprinta bilo je i drugih takmienja u tranju. Jedna trka bila je na etiri stotine jardi, druga na dvadeset i etiri stadiona ili dve cele i dve treine milje; trea trka bila je pod orujem, u kojoj je svaki trka nosio teak tit. Nije nam poznato kakve su rekorde u ovim trkama takmiari postizali; stadion se u raznim gradovima razlikovao po duini, a Grci nisu imali instrumente za merenje malih vremenskih intervala. Prie govore o grkom trkau koji je mogao da pretekne zeca; o drugom koji se trkao sa konjem od Koroneje do Tebe (oko dvadeset milja) i pobedio ga; i o tome kako je Fidipid trao od Atine do Sparte 150 milja za dva dana i, po cenu ivota, doneo Atini vest o pobedi kod Maratona, na udaljenosti od dvadeset i etiri milje. Ali u Grkoj nije bilo "maratonskih trka". Na ravnici ispod stadiona Olimpija je izgradila specijalni hipodrom za konjske trke. ene i mukarci mogli su da prijave svoje konje i, isto kao i danas, nagrada je ila vlasniku, a ne dokeju, mada je konj ponekad bio nagraen statuom. Kulminacija disciplina na igrama bile su trke dvokolica, sa dva ili etiri konja koji su trali uporedo. esto se takmiilo deset dvokolica sa etvoroprezima i, poto je svaki morao da savlada dvadeset i tri obilaska oko stubova na kraju trkalita, udesi su

bili glavno uzbuenje igre; u jednoj trci sa etrdeset dvokolica na startu, trku su zavrile samo jedne. Moemo da zamislimo snano uzbuenje gledalaca na tim takmienjima, njihove opirne rasprave o favoritima, njihovo preputanje emocijama kada su preostali takmiari obilazili poslednji krug. Kada su napori pet dana takmienja proli, pobedioci su primali nagradu. Svaki je vezivao oko glave jednu vunenu traku na koju su sudije stavljale venac od divljih maslina, dok je glasnik najavljivao ime i grad pobednika. Ovaj pobedniki venac bio je na Olimpijskim igrama jedina nagrada, a ipak je bio najvatrenije prieljkivano odlije u Grkoj. Igre su bile toliko znaajne da ih ak ni invazija Persijanaca nije zaustavila; i dok se aica Grka odupirala Kserksovoj armiji kod Termopila, uobiajene hiljade gledalaca posmatrale su kako Teagen iz Tasosa, na sam dan bitke, dobija venac pankratiste. "Nebesa!" uzviknuo je jedan Persijanac pred svojim generalom, "kakvi su ovi ljudi protiv kojih si nas doveo da se borimo? ljudi koji se takmie jedan s drugim ne za novac, ve za slavu." On, ili Grk koji je izmislio priu, dali su Grcima i previe priznanja i to ne samo zato to je trebalo da Grci tog dana budu kod Termopila umesto u Olimpiji. Mada je direktna nagrada na igrama bila mala, indirektne nagrade bile su velike. Mnogi gradovi izglasali su znaajne sume za pobednike po povratku sa njihovih trijumfa; neki gradovi proglaavali su ih generalima; a gomila ih je tako otvoreno oboavala da su se ljubomorni filozofi alili. Pesnici kao Simonid i Pindar angaovani su od strane pobednika ili njegovih pokrovitelja da piu ode u njegovu ast, koje su onda pevali horovi deaka u povorci to ga je pozdravljala na povratku kui; skulptori su plaani da ga ovekovee u bronzi ili kamenu; a ponekad je dobijao besplatno izdravanje u gradskom domu. Cenu svega toga moemo shvatiti kada ujemo iz, dodue, sumnjivog izvora,

da je Milon u jednom danu pojeo etvorogodinju junicu, a Teagen vola. esti vek bio je vrhunac sjaja i popularnosti atletiara u Grkoj. Godine 582, Amfiktionski savez ustanovio je Pitijske igre u ast Apolona u Delfima; iste godine u Korintu su pokrenute Istamske igre u ast Posejdona; est godina kasnije uvedene su Nemejske igre u slavu Nemejskog Zevsa; i sve tri su postale Panhelenske sveanosti. Zajedno sa Olimpijskim igrama formirale su /periodos/, ili ciklus, i velika ambicija grkog atletiara bila je da osvoji pobedniki venac na svim igrama. U Pitijskim igrama fizikim takmienjima dodata su takmienja u muzici i poeziji; i zaista, ovakvi muziki turniri proslavljani su u Delfima dugo pre no to su atletske igre uopte i ustanovljene. Prva disciplina bila je himna u ast Apolonove pobede nad delfijskim pitonom; godine 582. dodata su takmienja u pevanju i sviranju na liri i fruli. Slina muzika takmienja odravana su u Korintu, Nemeji, Delosu i drugim mestima; jer Grci su verovali da estim javnim takmienjima mogu da stimuliu ne samo sposobnosti izvoaa, ve i ukus publike. Princip se primenjivao na skoro svaku umetnost na grarstvo, poeziju, skulpturu, slikarstvo, horsko pevanje, besednitvo i dramu. Na taj ili na neki drugi nain igre su imale duboki uticaj na umetnost i knjievnost, pa ak i na pisanje istorije; jer glavni metod raunanja vremena u kasnijoj grkoj istoriografiji bilo je po olimpijadama, oznaenim imenom pobednika u takmienju u tranju na duinu jednog stadiona. Fiziko savrenstvo jednog univerzalnog atletiara u estom veku dalo je onaj ideal u vajarstvu koji je doiveo svoj vrhunac kod Mirona i Polikleta. Nagi uesnici u takmienjima i igrama u palestri i na sveanostima davali su skulptoru neuporedive mogunosti da prouavaju ljudsko telo u svakom prirodnom obliku i pozi; narod je nehotice svojim umetnicima postao model i

grka atletika sjedinila se sa grkom religijom da bi stvorila grku umetnost. /V/ UMETNOST Sada, kad smo konano stigli do najsavrenijeg proizvoda grke civilizacije, nalazimo se tragino ogranieni koliinom onoga to je ostalo. Pustoenje koje je u grkoj knjievnosti prouzrokovalo vreme i zatucanost i mentalni stavovi zanemarljivo je u poreenju sa unitenjem grke umetnosti. Nadivela je jedna klasina bronza "Vozar dvokolica" iz Delfa; jedan klasini kip od mermera Praksitelov "Hermes"; nijedan hram ak ni Teseijon nije do nas stigao u obliku i boji koju je imao u staroj Grkoj. Grki radovi u tekstilu, u drvetu, u slonovai, srebru ili zlatu skoro su svi nestali; materijal je bio previe neotporan ili suvie skupocen da bi izbegao vandalizmu i vremenu. Brodove moramo da rekonstruiemo na osnovu nekoliko dasaka sa olupine. Izvori grke umetnosti leali su u podsticaju da se predstavlja i ukraava, u antropomorfnom kvalitetu grke religije i atletskom karakteru i idealu. Kada je prerastao obiaj rtvovanja ivih bia koja e pratiti i sluiti mrtve, rani Grk je, kao i drugi necivilizovani narodi, umesto njih sahranjivao klesane ili obojene figurine. Kasnije je u svoj dom stavljao kipove svojih predaka; ili je hramu posveivao zavetne figurine koje su predstavljale njega ili one koje je voleo, da bi one za njih magiki zadobile zatitu bogova. Minoska religija, mikenska religija, ak i htonski kultovi Grke bili su previe nejasni i bezlini, ponekad previe strani i groteskni da bi bili prikladni za estetsku formu; ali prostoduna ljudskost olimpijskih bogova i njihova potreba za hramovima kao domom, za vreme njihovog boravka na zemlji, otvorili su iroki put skulpturi, arhitekturi i stotini

pomonih umetnosti. Nijedna druga religija izuzimajui, eventualno, katolianstvo nije imala knjievnost i umetnost koji su bili tako podstaknuti i pod takvim uticajem: skoro svaka knjiga ili drama, kip ili zgrada ili vaza, koja je do nas stigla iz stare Grke, odnosi se po temi, svrsi ili inspiraciji na religiju. Ali zbog same inspiracije grka umetnost ne bi bila velika. Bilo je potrebno tehniko savrenstvo koje je nastalo iz kulturnih kontakata i prenosa i razvoja zanata; za Grke je umetnost u stvari bila neka vrsta umetnikog zanata, a umetnik je izrastao iz zanatlije tako prirodno, da ih Grka nije nikada potpuno razlikovala jednog od drugog. Bilo je potrebno poznavanje ljudskog tela, a u njegovom zdravom razvoju ideal proporcije, simetrije i lepote; bila je potrebna ulna, strasna ljubav prema lepoti kojoj nikakav trud ne bi bio prevelik da ivom trenutku ljupkosti prui trajni oblik. ene Sparte stavljale su u svoje odaje za spavanje kipove Apolona, Narcisa, Hijakinta ili nekog drugog lepog boanstva, da bi raale lepu decu. Kipsel je ustanovio takmienje u lepoti meu enama jo u dalekom sedmom veku; a prema Ateneju ovo periodino takmienje odralo se sve do hrianske ere. Na nekim mestima, kae Teofrast, "odravaju se takmienja meu enama u skromnosti i dobrom gazdovanju...; a postoje i takmienja u lepoti, kao na primer... u Tenedosu i Lezbosu". 1. Vaze U Grkoj je postojala lepa legenda da je prvi pehar oblikovan po Heleninim grudima. Ako je to tano, onda je kalup izgubljen u dorskoj invaziji, jer nas keramika koja nam je ostala iz rane Grke ne podsea na Helenu. Invazija mora da je izazvala dubok poremeaj u umetnosti, osiromaila zanatlije, rasturila kole i za neko vreme prekinula prenos tehnologije; jer grke vaze posle invazije pokazuju novi poetak, sa odlikama primitivne jednostavnosti i

nezrelosti, kao da na Kritu keramika nije nikada dovedena do umetnosti. Verovatno da je sirovost dorskih osvajaa, uz korienje onog to je preostalo od minosko-mikenskih tehnika, stvorila onaj geometrijski stil koji dominira u najstarijoj grkoj keramici posle Homerovog doba. Cvee, predeli i biljke, tako raskono zastupljeni u kritskom ornamentu, nestali su, a strogi duh koji je doneo slavu dorskom hramu doveo je do prolaznog upropaivanja grke keramike. Dinovski upovi koji karakteriu ovaj period nisu pretendovali na lepotu; oni su bili namenjeni skladitenju vina ili ulja ili ita, a ne interesovanju poznavaoca kermike. Dekoracija se uglavnom sastojala od ponovljenih trouglova, krugova, lanaca, kvadratnih uzoraka, rombova, svastika ili jednostavnih horizontalnih linija; ak i ljudski likovi koji su se pojavljivali bili su geometrijski torza su bili trouglovi, a bokovi i noge konusi. Ovaj nemarni ornamentalni stil proirio se Grkom i odredio oblik Dipilonskih vaza$121$ u Atini; ali na tim ogromnim sudovima (obino pravljenim da prime pokojnike) izmeu linija sa mustrom crtane su, ma kako nezgrapno, crne siluete oaloenih, dvokolice i ivotinje. Krajem osmog veka slikanje na grkoj keramici dobija vie ivota; za osnovu su koriene dve boje, prave linije zamenjene su krivinama, na glini su se javile palmete i lotosi, konji koji se propinju i lavovi u lovu, a neukraeni geometrijski stil zamenjen je kitnjastim, orijentalnim. Sledilo je doba ivog eksperimentisanja. Milet je preplavio trite crvenim vazama, Samos alabasterima, Lezbos svojom crnom keramikom, Rodos belom, Klazomena sivom, a Naukratis je izvozio fajans i providno staklo. Eritra je bila poznata po tankim vazama, Halkida po sjaju dorade, Sikion i Korint po svojim nenim "protokorintskim" boicama za miris i pomno obojenim krazima kao to je vaza /Chigi/ u Rimu. Grnari iz

suparnikih gradova upustili su se u neku vrstu keramiarskog rata; jedni ili drugi nalazili su kupce u svim lukama Mediterana i u unutranjosti Rusije, Italije i Galije. U sedmom veku izgledalo je da Korint pobeuje; njegova roba nalazila se u svakoj zemlji i u svaijoj ruci, njegovi grnari pronali su nove tehnike urezivanja i bojenja i pokazivali sveu inventivnost u pogledu oblika. Ali oko 550. majstori iz Keramika grnarskog kvarta na periferiji Atine stupili su u prvi plan, odbacili istonjaki uticaj i svojim stilom crnih figura osvojili trita Crnog mora, Kipra, Egipta, Etrurije i panije. Od tog vremena najbolje zanatlije keramiari selili su se u Atinu ili su tamo bili roeni; formirana je velika kola i tradicija, jer su u umetnosti, kroz niz generacija, sinovi nasleivali oca; a pravljenje fine grnarije postalo je jedna od velikih industrija i konano jedan od priznatih monopola Atike. Same vaze s vremena na vreme nose na sebi sliku grnarske radionice, majstora koji radi sa svojim egrtima ili budno nadgleda razne procese kao to su meanje boja i ilovae, modeliranje forme, slikanje osnove, graviranje slike, peenje posude i oseaj sree onih koji vide lepotu koja pod njihovim rukama poprima oblik. Znamo za preko stotinu ovih atikih grnara; ali vreme je njihova remek-dela razbilo i oni su za nas samo imena. Ovde na jednom peharu stoje ponosne rei /Nikostenes me poiesen/ "Nikosten me je napravio". Vei od njega je Eksekija, ija se velianstvena amfora nalazi u Vatikanu; on je bio jedan od mnogih umetnika podstaknutih pokroviteljstvom i mirom pod Pisistratidima. Oko 560. iz ruku Klitije i Ergotima dola je uvena "Vaza Fransoa", koju je u Etruriji naao Francuz tog imena i koja se sada uva u Arheolokom muzeju u Firenci veliki krater prekriven redovima figura i scena iz grke mitologije. Ovi ljudi bili su istaknuti majstori stila crnih figura u Atici estog veka. U

pogledu savrenstva njihovog dela ne treba preterivati; ono se ni po koncepciji ni po izradi ne moe uporediti sa najboljim delima Kineza iz dinastije Tang ili Sung. Ali Grk je imao drugi cilj od Istonjaka: on je traio ne boju ve liniju, ne ukras ve formu. Figure na grkim vazama su konvencionalne, stilizovane, neverovatno snane u ramenima i sa tankim nogama; i poto se ovo nastavljalo i kroz klasini period, moramo da pretpostavimo da grki keramiar nikada nije sanjao o nekoj realistinoj preciznosti. On je pisao poeziju, a ne prozu, obraao se pre mati nego oima. Interesovao ga je materijal i boja: uzimao je finu crvenu ilovau iz Keramika, umirivao njenu boju utom, paljivo urezivao figure i ispunjavao siluete sjajnom crnom glazurom. On je zemlju transformisao u bogatstvo posuda koje su spajale lepotu i upotrebljivost: "hidrija", "amfora", "ojnohoe", "kiliks", "krater", "lekit" tj. krag za vodu odnosno bokal za vodu, posuda sa dve drke, bokal za vino, kupa, vaza za meanje (vina i vode, prim. prev.) i vaza za mirise. On je smiljao eksperimente, kreirao teme i razvijao tehnike koje su preuzimali obraivai bronze, skulptori i slikari; on je napravio prve oglede u crtanju skraenih figura, perspektivi, kjaroskuru i modeliranju; on je utro put skulpturama oblikujui figure od terakote u hiljade tema i formi. On je oslobodio sopstvenu umetnost od dorske geometrije i istonjakog preterivanja i uinio ljudsku figuru izvorom i centrom njenog ivota. U poslednjoj etvrtini estog veka atinski keramiar, zamoren od crnih figura na crvenoj osnovi, obrnuo je formulu i stvorio stil crvenih figura, koji je zatim vladao tritima Mediterana dve stotine godina. Figure su bile krute i uglaste, telo u profilu sa oima koje se u potpunosti vide; ali ak i u ovim granicama bilo je nove slobode, ireg dosega, koncepcije i izvoenja. On je skicirao figure na ilovai pomou lakih takica,

detaljnije ih izvlaio perom, popunjavao pozadinu crnom bojom i dodavao manje poteze obojenom glazurom. I ovde su neki majstori stvorili imena koja su opstala. Jedna amfora nosi natpis "Naslikao Eutimid, sin Polije, kao nikada Eufronije" to je trebalo da bude izazov Eufroniju da ga dostigne. Ipak je ovaj Eufronije i dalje cenjen kao najvei keramiar svog doba; njemu pripada, kako neki misle, veliki krater na kome se Herakle rve sa Antejom. NJegovom savremeniku Sosiji pripisuje se jedna od najuvenijih grkih vaza, na kojoj Ahil povezuje ranjenu ruku Patrokla; svaki detalj izveden je sa puno ljubavi i tihi bol mladog ratnika preiveo je vekove. Ovim ljudima, i drugima, sada bezimenim, dugujemo takva remek-dela kao to je pehar, u ijoj unutranjosti vidimo Zoru koja tuguje nad svojim mrtvim sinom, i hidrija u Metropoliten muzeju umetnosti u NJujorku, koja prikazuje grkog vojnika, moda Ahila, koji baca svoje koplje na lepu i prsatu Amazonku. Pred ovakvom jednom vazom stajao je jednog dana oarani Don Kits, sve dok mu njena "divlja ekstaza" i "pomamni poziv" nisu raspalili matu odom veom od svake grke urne. 2. Skulptura Grko naseljavanje zapadne Azije i otvaranje Egipta grkoj trgovini oko 660. godine pre nae ere omoguili su bliskoistonim i egipatskim formama i metodama vajarstva da uu u Joniju i evropsku Grku. Oko 580. dva kritska skulptora, Dipen i Skilid, prihvatili su porudbine u Sikionu i Argu i ostavili za sobom ne samo kipove ve i uenike; od tog vremena datira jaka skulptorska kola na Peloponezu. Ova umetnost imala je raznovrsne primene: slavila je uspomenu na mrtve, prvo sa jednostavnim stubovima, zatim sa hermama koje su imale samo isklesanu glavu, zatim sa unaokolo potpuno isklesanim oblicima ili sa reljefima na pogrebnim stelama; pravljeni su kipovi pobednikih atleta, prvo

tipski, kasnije individualni; a iva mata grke vere podsticala je pravljenje bezbrojnih kipova bogova. Sve do estog veka najei materijal bilo je drvo. Mnogo sluamo o kovegu Kipsela, diktatora Korinta. Prema Pausaniji, on je bio napravljen od kedrovine, ukraen inlejima od slonovae i zlata i komplikovanim rezbarijama. Sa poveanjem bogatstva drveni kipovi su ponekad u celini ili delimino prekrivani skupocenim materijalima; u stvari, tako je Fidija hriselefantinskom tehnikom (tj. od zlata i slonovae) napravio svoje kipove "Atene Partenos" i Olimpijskog "Zevsa". Bronza je konkurisala kamenu kao skulptorskom materijalu sve do kraja klasine umetnosti. Malo je antikih bronzi preivelo sudbinu da budu pretopljene, ali po moda previe krutom "Vozaru dvokolica" iz Delfijskog muzeja (oko 490) moemo da sudimo koliko se umetnost upljeg livenja pribliila savrenstvu od kada su ga Rojk i Teodor sa Samosa uveli u Grku. Najuveniju grupu atinskih kipova, "Tiranoubice" (Harmodije i Aristogiton), izlio je u bronzi Antenor u Atini kratko vreme posle proterivanja Hipije. Pre nego to su krenuli da ekiem i dletom oblikuju tvri kamen, grki skulptori koristili su mnoge vrste mekog kamena; ali kada su ovu umetnost konano nauili, skoro su istroili mermer Naksosa i Parosa. U arhajskom periodu (1100-490) figure su esto bile bojene; ali pri kraju tog doba otkriveno je da se bolji efekat postie ako se nena koa ene predstavi uglaanim mermerom bez vetake boje. Grci iz Jonije prvi su otkrili korienje tkanine kao skulpturnog elementa. Egipat i Bliski istok ostavljali su odeu krutu veliku kamenu kecelju koja potire svaku ivu formu; ali u Grkoj estog veka skulptori su u tkaninu uveli nabore i koristili odeu da bi otkrili krajnji izvor i merilo lepote, zdravo ljudsko telo. Ipak je egipatskoazijski uticaj ostao toliko jak da je kod najveeg dela

arhajske grke skulpture figura bila teka, negraciozna i kruta; noge su u napregnutom poloaju ak i pri odmaranju; ruke vise bespomono pored tela; oi imaju oblik badema i povremeno su istonjaki iskoene; lice je stereotipno, nepomino, bez strasti. Grko vajarstvo je u tom periodu prihvatilo egipatsko pravilo frontalnosti tj. figura je pravljena da se vidi samo spreda i bila tako kruto simetrina, da bi vertikalna linija prola kroz nos, usta, pupak i genitalije bez ikakvog skretanja nalevo ili nadesno i bez krivljenja, bilo u pokretu ili odmaranju. Moda je za ovu neinteresantnu krutost bila odgovorna konvencija; zakon grkih igara zabranjivao je pobedniku da podigne portret-skulpturu samoga sebe ako nije pobedio u svim disciplinama pentatlona; samo onda, smatrali su Grci, moe postii skladan fiziki razvoj koji zasluuje individualno modeliranje. Iz tog razloga, a moda i zato to su pre petog veka, kao i u Egiptu, predstavljanje bogova odreivala ustaljena religiozna pravila, grki skulptor ograniavao se na nekoliko poza i tipova i posvetio majstorstvu u njihovom predstavljanju. NJegov predmet prouavanja postala su dva tipa: mladi, ili "kuros", skoro nag, sa levom nogom malo isturenom napred, sa rukama sa strane tela ili delimino rairenim, sa stisnutim pesnicama, mirnim i ozbiljnim licem; i "kora", ili devojka, paljivo poeljana, u skromnoj pozi i sa odeom u naborima, koja jednom rukom prikuplja odeu, a drugom nudi neki dar bogovima. Istorija je sve donedavno ove "kurose" zvala Apolonima, ali oni su verovatno bili atlete ili nadgrobni spomenici. Najslavniji iz ove grupe je "Apolon" iz Teneje; "Apolon" iz Suniona, najvei; "Apolonov presto" u Amikli blizu Sparte najpretenciozniji. Jedan od najlepih je mali "Strangford Apolon" u Britanskom muzeju; jo lepi je "uazel-Gufje Apolon", rimska kopija originala iz ranog petog veka. "Kore" su, bar za muko oko, prijatnije: njihova tela su

graciozno vitka, na licu imaju meki osmeh Mona Lize, nabori njihove odee poinju da izmiu konvencionalnoj krutosti; neke od njih, kao one u Atinskom muzeju, u svakoj drugoj zemlji bile bi nazvane remek-delima; jedna od njih, koju moemo nazvati "Kora sa Hiosa",$122$ remek-delo je ak i u Grkoj. U njima kroz egipatsku imobilnost i dorsku strogost "Apolona" probija senzualna jonska crta. Kod "Nike", ili "Pobede" iz Delosa, Arherm sa Hiosa stvorio je jedan drugi tip ili sledio izgubljene modele; iz ovoga e doi divna "Nika" Peonija u Olimpiji, "Krilata Nika" iz Samotrake i u hrianskoj umetnosti krilate figure heruvima. Blizu Mileta nepoznati skulptori isklesali su za hram Branhida skup naborima ukraenih ena koje sede, figure koje su snane, ali sirove, dostojanstvene, ali nezgrapne, duboke, ali mrtve.$123$ Skulptura u reljefu bila je toliko stara da bi njeno poreklo mogla da opie lepa legenda. Jedna devojka iz Korinta nacrtala je na zidu konturu senke glave svog dragana koju je stvorila svetlost lampe. NJen otac Butades, grnar, popunio je konturu ilovaom, pritiskao oblik dok nije postao vrst, skinuo ga i ispekao; i tako je, uverava nas Plinije, roen bareljef. U ukraavanju hramova i grobova ova umetnost postala je vanija ak i od skulpture. Ve 520. Aristokle je napravio pogrebni reljef Aristiona, koji je jedan od mnogih blaga Atinskog muzeja. Poto su reljefi skoro uvek bojeni, skulptura, reljef i slikarstvo bile su srodne umetnosti, obino pomonice arhitekture; a veina umetnika bila je veta za sve etiri forme. Ukrasni reljefi na hramovima, frizovi, metope i pozadine zabata bili su najee obojeni, dok je glavna graevina obino ostavljana u prirodnoj boji kamena. O slikarstvu kao posebnoj umetnosti u Grkoj imamo samo zanemarljive ostatke; ali iz pesnikih odlomaka znamo da je slikanje na drvenim ploama sa bojama meanim u otopljenom vosku upranjavano ve u danima Anakreonta.

Slikarstvo je bila poslednja velika umetnost koja se u Grkoj razvila, a i poslednja koja je umrla. Sve u svemu, esti vek nije uspeo da se u bilo kojoj grkoj umetnosti, osim arhitekture, uzdigne do smelosti koncepcije ili savrenstva forme koje su u istom dobu postignute u grkoj filozofiji i poeziji. Moda se pokroviteljstvo u umetnosti sporo razvijalo kod i dalje poljoprivredne i siromane aristokratije ili u suvie mladoj klasi poslovnih ljudi da se od bogatstva uspne do ukusa. Ipak je doba diktature u svakoj od grkih umetnosti pre svega pod Pisistratom i Hipijom u Atini bio period stimulacije i napretka. Pri kraju ovog perioda stara krutost skulpture poela je da se otapa, pravilo frontalnosti prestalo je da vai; noge su poele da se pokreu, ruke da naputaju poloaj uz telo, ake da se otvaraju, lica da poprimaju oseanja i karakter, tela da se izvijaju u nizu raznovrsnih poza, otkrivajui nove studije iz anatomije i akcije. Ova revolucija u skulpturi, ovo udahnjivanje ivota kamenu, postalo je glavni dogaaj u istoriji Grke; bekstvo od frontalnosti bilo je jedno od njenih istaknutih dostignua. Egipatski i istonjaki uticaji potisnuti su, a umetnost Grke postala je grka. 3. Arhitektura Nauka o graenju polako se oporavljala od dorske invazije i svojim zaslugama iskupila dorsko ime. Tokom "mranih" vekova od Agamemnona do Terpandra, mikenski megaron ostavio je Grkoj osnovne elemente svoje strukture; pravougaoni oblik zgrade, korienje stubova unutra i spolja, kruni trup stuba i jednostavni kvadratni kapitel, triglifi i metope entablatura, svi su oni ouvani u najveem dostignuu grke umetnosti, u dorskom stilu. Ali dok je mikenska arhitektura oigledno bila sekularna, posveena graenju palata i kua, klasina grka arhitektura bila je skoro u potpunosti religijska. Dok je

monarhija nestajala, a religija i demokratija sjedinjavali naklonosti Grke slavei personofikovani grad u njegovom bogu, kraljevski megaron transformisan je u gradski hram. Najraniji grki hramovi bili su od drveta ili cigle, kao to je priliilo siromatvu "mranih" vekova. Kada je kamen postao priznati materijal za gradnju hramova, arhitektonske karakteristike ostale su iste onakve kakve ih je odredila drvena gradnja; pravougaoni naos ili unutranji hram, kruni trup stuba, arhitrav, triglifi, sedlasti krov pokazivali su drvno poreklo svojih oblika; ak i prva jonska spirala bila je oigledno floralna figura naslikana na drvenom panju. Korienje kamena raslo je sa porastom grkog bogatstva i putovanja; kada se oko 660. godine pre nae ere Egipat otvorio za grku trgovinu, prelazak je bio veoma brz. Pre estog veka omiljeni materijal novih stilova bio je krenjak; mermer se pojavio oko 580, prvo za dekorativne delove, zatim za fasade i konano za celi hram od osnove pa do crepa. U Grkoj su se razvila tri arhitektonska "stilska reda": dorski, jonski i, u etvrtom veku, korintski. Poto je unutranjost hrama bila rezervisana za boga i njegove svetenike, a klanjanje se obavljalo napolju, sva tri stila ulagala su napore da spoljanjost hrama bude impresivno lepa. Poinjali su od osnove, obino na nekom uzvienom mestu, sa stereobatom dva ili tri sloja osnovne platforme na stepenicama koje se postepeno uzdiu. Sa najgornjeg sloja ili stilobata dizao se direktno, bez individualne baze, dorski stub izbrazdan plitkim ljebovima otrih ivica, koji se primetno proirivao u sredini u onome to su Grci zvali entasis ili rastezanje. Pored toga, dorski stub lako se suavao prema vrhu, oponaajui na taj nain drvo u uspenoj kontradikciji minosko-mikenskom stilu. (Trup stuba koji se ne suava ili, jo gore, koji se suava nanie izgleda kao da je gore tei nego dole i negraciozan je za oko, dok ira osnova

poveava oseaj stabilnosti koju treba da prenese svaka arhitektura. Meutim, dorski stub moda je previe teak, suvie irok u srazmeri sa svojom visinom, suvie zaokupljen vrstinom i snagom.) Odozgo na dorskom stubu nalazio se njegov jednostavni i moni kapitel: "obrub" ili kruna traka, jastuasti ehinus i sasvim na vrhu etvrtasti abakus da proiri potporni potisak stuba ispod arhitrava. Dok su Dorani ovaj stil razvijali od megarona, modifikovan verovatno upoznavanjem egipatskih "protodorskih" kolonada Derel-Bahrija i Beni-Hasana, jonski Grci menjali su isti osnovni oblik pod azijskim uticajem. U jonskom stilu, koji je iz toga nastao, uzdigao se vitki stub na individualnoj bazi i pri dnu poinjao, kao to se na vrhu i zavravao, uskom letvicom ili trakom; njegova visina bila je obino vea, a njegov promer manji od trupa dorskog stuba; suavanje navie bilo je jedva primetno; brazde su bile duboke, polukruni ljebovi odvojeni plitkim ivicama. Jonski kapitel bio je sastavljen od uskog ehinusa, jo ueg abakusa, a izmeu njih skoro ih skrivajui pojavila se dvostruka spirala volute, kao neki na unutra zavijeni pu graciozni element uzet od hititskih, asirskih i drugih istonjakih formi. Ove karakteristike, zajedno sa paljivo izraenim ukrasom entablature, odraavale su ne samo stil ve i narod; one su u kamenu predstavljale jonsku izraajnost, gipkost, oseajnost, eleganciju i ljubav prema finim detaljima upravo u asu kada je dorski stil prenosio gordu rezervisanost, glomaznu snagu, ozbiljnu jednostavnost Dorana; skulptura, knjievnost, muzika, ponaanje i odea suparnikih grupa razlikovala se u skladu sa njihovim arhitektonskim stilovima. Dorska arhitektura je matematika, jonska je poezija, a obe pribegavaju trajnosti kamena; jedna je "severnjaka", druga istonjaka; zajedno ine muke i enske teme u jednoj sutinski skladnoj

formi. Grka arhitektura istakla se razvijajui stub u element lepote kao i konstrukcioni oslonac. Osnovna funkcija spoljnje kolonade bila je da dri strehe i oslobodi zidove naosa, ili unutranjeg hrama, od spoljnjeg potiska krova sa zabatima. Iznad stubova dizala se entablatura tj. gornja struktura graevine. Ovde je ponovo, kao i kod potpornih elemenata, grka arhitektura traila jasnu diferencijaciju delova, a ipak i njihovu artikulisanu povezanost. Arhitrav veliki kamen koji povezuje kapitele bio je kod dorskog stila jednostavan ili je imao jednostavno oslikani ukrasni reljef; kod jonskog stila on je bio sastavljen od tri sloja, svaki je prelazio donji, a zavravao se mermernim vencem segmentiranim sa zbunjujuom raznovrsnou ukrasnih detalja. Poto su se kose grede koje su inile okvir krova u dorskom stilu sputale nadole i bile osigurane izmeu dve horizontalne grede na strejama, sjedinjeni krajevi tri grede formirali su prvo u drvetu, a zatim imitacijom u kamenu triglif ili trostruko podeljenu povrinu. Izmeu svakog triglifa i sledeeg prostora ostavljan je, kada je krov bio od drveta ili crepova od terakote, kao neki otvoreni prozor; kada su korieni prozirni crepovi od mermera ove su metope, ili mesta "otvora izmeu", bila popunjena mermernim ploama isklesanim u bareljefu. U jonskom stilu traka ili friz reljefa mogao je da ide oko gornjih spoljnjih zidova naosa ili cele; u petom veku obe forme reljefa metopa i friz esto su koriene na istoj zgradi, kao na Partenonu. U pedimentima zabatnim trouglovima formiranim krovom na prednjoj i stranjoj strani skulptor je dobijao svoju najveu ansu; figure su mogle da budu izvedene u visokom reljefu i poveane za gledanje odozdo; a pritenjeni uglovi zabata, ili timpana, bili su iskuenje za najprefinjeniju vetinu. Konano, i krov je sam za sebe mogao da bude umetniko delo, sa sjajno obojenim crepovima i

dekorativnim akroterijima ili figurama postavljenim na vrhu zabatnih trouglova za odvod kie. Sve u svemu, verovatno da je na grkom hramu bilo skulpture napretek, izmeu stubova, du zidova ili unutar zgrade. Angaovan je bio i slikar: hram je bio obojen, sa kipovima, frizovima i reljefima, u celini ili delimino. Moda Grcima odajemo i previe poasti danas, kada je vreme sa njihovih hramova i boanstava skinulo boju i mrlje od gvoa dale mermeru prirodne i nepredvidive nijanse koje su nadoknadile sjaj kamena pod istim nebom Grke. Jednog dana moda e ak i savremena umetnost da postane lepa. Dva suparnika stila dostigla su vrhunac u estom veku, a savrenstvo u petom. Oni su Grku geografski nejednako podelili: jonski je preovladavao u Aziji i Egeju, dorski na kopnenom delu i na zapadu. Glavna dostignua jonskog stila iz estog veka bili su hramovi Artemide u Efesu, Here u Samosu i Branhida u blizini Mileta; ali od jonske arhitekture pre Maratona ostale su samo ruevine. Najlepe postojee zgrade iz estog veka su stariji hramovi Pestuma i Sicilije, svi u dorskom stilu. Plan osnove ostao je od velikog hrama izgraenog izmeu 548. i 512. u Delfima prema projektu Spintara iz Korinta; razoren je u zemljotresu 373, ponovo izgraen po istom planu i u tom obliku stajao i u vreme kada je Pausanija obilazio Grku. Atinska arhitektura tog perioda bila je skoro potpuno dorska: u tom stilu Pisistrat je oko 530, na ravnici u podnoju Akropolja, poeo sa izgradnjom dinovskog hrama Olimpijskog Zevsa. Posle persijskog osvajanja Jonije 546. stotine jonskih umetnika iselili su se u Atiku i uveli ili razvili jonski stil u Atini. Krajem veka atinski arhitekti koristili su oba stila i postavili tehniku osnovu za Periklovo doba. 4. Muzika i igra Re /mousike/ je meu Grcima prvobitno znaila oboavanje

bilo koje muze. Platonova Akademija zvala se /Museion/ ili muzej tj. mesto posveeno muzama i mnogim kulturnim delatnostima iji su one bile pokrovitelji; Muzej u Aleksandriji bio je univerzitet knjievnih i naunih aktivnosti, a ne zbirka muzejskih predmeta. U svom uem i savremenom smislu muzika je bila bar isto toliko popularna meu Grcima kao to je danas kod nas. U Arkadiji svi slobodni ljudi prouavali su muziku do svoje tridesete godine; svako je umeo da svira neki instrument; a ne znati pevati smatralo se sramotom. Lirska poezija nazvana je tako zato to je u Grkoj komponovana da bi se pevala uz pratnju lire, harfe ili frule. Pesnik je obino pisao muziku i rei, i pevao je sopstvene pesme; biti lirski pesnik u staroj Grkoj bilo je daleko tee nego, kao to to pesnici danas ine, komponovati stihove koji se itaju za sebe i u sebi. Pre estog veka u Grkoj jedva da je bilo neke knjievnosti odvojene od muzike. Obrazovanje i knjievnost, ba kao i religija i rat, bili su povezani sa muzikom: vojne melodije igrale su vanu ulogu u vojnom obrazovanju i skoro sve vebanje memorije bilo je kroz stih. Oko osmog veka grka muzika bila je ve stara, sa stotinama varijanti i oblika. Instrumenti su bili jednostavni i bazirani, kao na iri arsenal zvuka, na udaraljkama, duvakim i gudakim instrumentima. Prva grupa nije bila popularna. Frula je u Atini bila omiljena sve dok Alkibijad, smejui se naduvenim obrazima svog uitelja muzike, nije odbio da svira tako smean instrument i uveo meu atinskom omladinom otpor prema fruli. (Pored toga, govorili su Atinjani, oni iz Beotije su na fruli bolji od njih, a to je ovu umetnost igosalo kao prostu.) Jednostavna frula, ili aulos, bila je cev od trske ili izdubljenog drveta sa posebnim piskom i sa dve do sedam rupa za prste u koje su se mogli staviti pokretni epovi za modifikovanje visine zvuka. Neki svirai koristili su duplu frulu "muku" ili bas frulu u desnoj ruci i "ensku" ili sopransku frulu

u levoj, a obe su pridravali na ustima pomou remena preko obraza i svirali u jednostavnoj harmoniji. Prikljuujui frulu uz meh Grci su napravili gajde; spajajui nekoliko gradiranih frula Grci su napravili sirinks, ili panovu frulu; produivanjem i otvaranjem kraja i zatvaranjem otvora za prste napravili su salpinks, ili trubu. Muzika na fruli, kae Pausanija, obino je bila sumorna i uvek se koristila u tubalicama ili elegijama; ali "auletride" grke devojkegeje sviraice na fruli kao da nisu donosile sumorno raspoloenje. Gudaka muzika bila je ograniena na trzanje struna prstom ili plektrumom; potezi gudalom bili su nepoznati. Lira, forminks ili kitara bili su u sutini jednaki etiri ili vie struna od ovijih creva nategnutih preko kobilice nad rezonatorom od metala ili kornjainog oklopa. Kitara je bila mala harfa, koriena za praenje narativne poezije; lira je bila kao gitara, a sluila je za praenje lirske poezije i pesme. Grci su priali mnoge udne prie kako su bogovi Hermes, Apolon, Atena izmislili ove instrumente; kako je Apolon suprotstavio svoju liru sviralama i frulama Marsija (svetenika frigijske boginje Kibele), pobedio po miljenju Marsija nepoteno, dodajui instrumentu svoj glas i krunisao predstavu time to je dao da se jadni Marsija iv odere: tako je legenda personifikovala pobedu lire nad frulom. Lepih pria bilo je o antikim muziarima koji su uveli ili razvili muziku umetnost: o Olimpu, Marsijinom ueniku, koji je oko 730. izmislio enharmoninu skalu;$124$ o Linu, Heraklovom uitelju, koji je izmislio grku muziku notaciju i utvrdio neke od "tonaliteta"; o Orfeju, trakom sveteniku Dionisa i o njegovom ueniku Muzaju, koji je rekao da je "pesma za smrtnike slatka stvar". Ove prie su odraavale moguu injenicu da je grka muzika svoje oblike preuzela iz Lidije, Frigije i Trakije.($125$ $126$ $127$ $128$ )

Pesma je prodrla u skoro sve faze grkog ivota. Bilo je ditiramba za Dionisa, peana za Apolona, himni za svakog boga; bilo je /enkomia/, ili pobednikih pesama, za atletiare; bilo je /symposiaka/, /skolia/, /erotika/, /hymenaioi/, /elegiai/ i /threnoi/ za obedovanje, pijenje, ljubav, enidbu, alost i sahranu; stoari su imali svoje /bukolika/, eteoci svoje /lityerses/, vinogradari svoje /epilenia/, prelje svoje /iouloi/, tkai svoje /elinoi/. Verovatno su tada, kao i sada, ovek na trnici ili u klubu, gospoa u domu i ena sa ulice pevali pesme ne ba tako uene kao Simonidove; narodna muzika i fina muzika, nezavisno jedna od druge, ile su zajedno kroz vekove. Najvii oblik muzike po verovanju Grka i u njihovoj praksi bilo je horsko pevanje; njemu su dali filozofsku dubinu, strukturnu kompleksnost, emocionalni raspon koji u modernoj muzici obino nalaze mesto u koncertu ili simfoniji. Svaka sveanost etva, pobeda, enidba, praznik mogla se proslaviti horom; a povremeno bi gradovi i grupe organizovale i takmienja u horskoj pesmi. Priredba je u veini sluajeva pripremana mnogo ranije: odredili bi kompozitora koji e napisati rei i muziku, nekog bogataa bi ubedili da snosi trokove, angaovani su i profesionalni pevai, a hor je bio paljivo uveban. Svi pevai pevali su jednoglasno, kao danas u muzici grke crkve; nije bilo pesme za vie glasova izuzev to je u kasnijim vekovima pratnja svirana kvintu iznad ili ispod melodije ili je bila u kontrasmeru; toliko su se Grci izgleda pribliili harmoniji i kontrapunktu. Igra je u svom najviem stepenu razvoja bila satkana sa horskim pevanjem u jednu umetnost, ba kao to su mnogi oblici i naini izraavanja moderne muzike bili nekad povezani sa igrom;$129$ a meu Grcima igra je po starosti i popularnosti bila rival muzici. Lukijan, koji nije mogao da utvrdi njene zemaljske poetke, traio je njeno poreklo u redovnom kretanju zvezda. Homer nam govori ne samo o

podijumu za igru koji je Dedal napravio za Arijadnu, ve i o Merionu, strunjaku igrau meu grkim ratnicima kod Troje, koji je, igrajui tokom borbe, izmicao svakom koplju. Platon je /orchesis/, ili igru, objasnio kao "instinktivnu elju da se rei objasne pokretima celog tela" to je pre opis iz nekih modernih jezika; Aristotel je igru definisao bolje, kao "imitaciju postupaka, karaktera i strasti pomou stavova tela i ritmikih pokreta". Sokrat je i sam igrao i hvalio ovu umetnost koja daje zdravlje svakom delu tela; ovim je, naravno, mislio na grko igranje. Jer grka igra bila je sasvim razliita od nae. Mada je u nekim svojim oblicima moda sluila kao seksualni stimulans, retko je mukarca dovodila u fiziki kontakt sa enom. Bila je to umetnika aktivnost, a ne zagrljaj u hodanju i upotrebljavala je kao i istonjaka igra ruke i ake, stopala i noge. NJeni su oblici bili razliiti kao i tipovi poezije i pesme; po starim autoritetima bilo ih je dve stotine. Igara je bilo religioznih, kao meu poklonicima Dionisa; atletskih, kao to je bila Spartina Gimnopedija, ili festival nagih mladia; vojnikih, kao Pirske igre, koje su deca uila kao deo vojne obuke; bila je tu i sveana /hyporchema/, horska himna ili komad koji su izvodila dva hora od koji su, naizmenino, jedni pevali ili igrali, a drugi igrali ili pevali; narodnih igara bilo je za svaki veliki dogaaj u ivotu i svako godinje doba ili sveanost u godini. I kao u svemu drugome, bilo je i takmienja u igri, koja su obino ukljuivala i horsku pesmu. Sve ove umetnosti lirska poezija, instrumentalna muzika i igra bile su u ranoj Grkoj tesno povezane i formirale su, u mnogim pogledima, jednu umetnost. Vreme je proticalo i ve u sedmom veku dolo je do specijalizacije i profesionalizacije. Rapsodi su napustili pesmu za recitovanje i odvojili narativni stih od muzike. Arhiloh je svoje lirske pesme pevao bez pratnje i poeo onu dugu

degeneraciju koja je konano svela poeziju na tihog i sputanog palog anela. Horska igra raspala se na pevanje bez igre i igru bez pevanja; jer, kao to je rekao Lukijan, "divlja aktivnost dovodila je do gubitka daha, od ega je trpela pesma". Na slian nain pojavili su se muziari koji su svirali bez pevanja i svojim preciznim i brzim izvoenjem etvrtine tonova dobijali od svojih poklonika aplauz. Neki uveni muziari, tada kao i sada, imali su monopol na profit; Amebej, harfista i peva, svaki put kada je nastupao dobijao je talent (6.000 dolara). Obini svira je, nema sumnje, iveo od danas na sutra, jer je muziar kao i ostali umetnici pripadao profesiji koja ima ast da u svakoj generaciji umire od gladi. Najvii ugled pripadao je onima koji su, kao Terpandar, Arion, Alkman ili Stesihor, bili veti u svim oblicima i horsku pesmu, instrumentalnu muziku i igru ispleli u sloenu i harmoninu celinu koja je verovatno imala mnogo dublju lepotu i vie zadovoljavala od opera i orkestara dananjice. Najslavniji od tih majstora bio je Arion. O njemu su Grci imali priu kako su mu prilikom putovanja morem od Tarasa do Korinta mornari ukrali novac i onda mu dali da bira da ga izbodu noem ili udave. Otpevavi svoju zavrnu pesmu uronio je u more i bio prenesen do obale na leima delfina (moda na svojoj harfi). On je bio taj koji je, uglavnom u Korintu i to pri kraju sedmog veka, transformisao divljane pevae improviziranih dionisijskih ditiramba u trezvene i uvebane "cikline" horove od pedeset glasova, koji su pevali u strofi i antistrofi, sa arijama i recitativima kao u naem oratorijumu. Tema je obino bila patnja i smrt Dionisa; a u ast tradicionalnih pratilaca ovog boga hor je bio preruen u kozoliki kostim satira. Od ovoga je stvarno i po imenu poteklo Grko tragino pozorite. 5. Poeci drame

esti vek, koji se ve istakao u tolikim oblastima i zemljama, upotpunio je svoja dostignua postavljanjem osnova drame. Bio je to jedan od kreativnih trenutaka u istoriji; nikada ranije, koliko znamo, ljudi nisu preli od pantomime ili rituala na govornu i sekularnu dramu. Komedija se, kae Aristotel, razvila "od onih koji su vodili faliku procesiju". Druina koja je nosila svete faluse i pevala ditirambe Dionisu ili himne nekom drugom bogu vegetacije inila je, po grkoj terminologiji, /komos/, ili terevenku. Seks je imao bitnu ulogu, jer je kulminacija rituala bilo simbolino venanje koje je kao cilj imalo maginu stimulaciju tla; zato u ranoj grkoj komediji, kao i u veini modernih komedija i romana, pravi kraj prie ine venanje i verovatno reprodukcija. Grka komina drama ostala je opscena sve do Menandra, jer je bila oigledno falikog porekla; u svojim poecima ona je bila radosno proslavljanje reproduktivnih sila, a seksualna ogranienja bila su u izvesnoj meri uklonjena. To je bio jednodnevni moratorijum na moral; slobodni jezik (/parrhasia/) bio je tada posebno neobuzdan; a mnogi od uesnika u paradi, odeveni u satirski dionisijski stil, nosili su kao deo svog kostima kozji rep i veliki vetaki falus od crvene koe. Na pozornici komedije ovaj kostim postao je tradicionalan; kod Aristofana to je bilo pitanje svetog obiaja koji se pobono potovao; u stvari, na Zapadu, falus je ostao neodvojivi znak klovna sve do petog veka nae ere, a na Istoku do poslednjeg veka Vizantijskog carstva. U tzv. Staroj komediji, zajedno sa falusom ila je i razuzdana igra /kordax/. udno je rei, ali se rustino veselje vegetacije prvi put transformisalo u kominu dramu na Siciliji. Oko 560. neki Susarion iz Megare Hiblejske, blizu Sirakuze, razradio je procesijsko veselje u kratke komade grube satire i komedije. Sa Sicilije nova umetnost prela je na Peloponez, a zatim u Atiku; u selima komedije su izvodili

putujui glumci ili mesni amateri. Proao je ceo vek pre nego to su vlasti da citiramo Aristotelovu frazu shvatile kominu dramu dovoljno ozbiljno da bi joj (465. godine p.n.e.) dale hor za izvoenje na jednoj zvaninoj sveanosti. Tragedija /tragoidia/, ili kozja pesma pojavila se na slian nain iz mimikih predstavljanja, u igri i pesmi, dionisijskih orgijaa nalik na satire, odevenih u kostim koze. Ove satirske igre ostale su bitni deo dionisijske drame sve do Euripida; od svakog kompozitora neke tragine trilogije oekivalo se da uini ustupak starom obiaju nudei, kao etvrti deo svoje prezentacije, satirski komad u ast Dionisa. "Kao oblik razvijen iz satirskog komada", kae Aristotel, "tragedija se dosta kasno od kratkih zapleta i kominog izraavanja uzdigla do punog dostojanstva". Nesumnjivo da su pri stvaranju tragedije sazreli i drugi zameci; moda je ona uzela neto od ritualnog klanjanja i smirivanja mrtvih. Ali u sutini je njen izvor leao u mimikim religioznim ceremonijama kao to je na Kritu bilo prikazivanje roenja Zevsa, ili u Argu i Samosu njegovo simbolino venanje sa Herom, ili u Eleusini i drugim mestima svete misterije Demetre i Persefone ili, pre svega, na Peloponezu i u Atici alost i radost zbog smrti i uskrsnua Dionisa. Takve predstave nazivane su /dromena/ izvoena stvar; /drama/ je srodna re i znai, kao to i treba, akciju. U Sikionu su tragedski horovi sve do vremena diktatora Klistena slavili uspomenu na, kako nam kau, "patnje Adrasta", antikog kralja. U Ikariji, gde je odrastao Tespis, Dionisu je rtvovana koza; moda je "kozja pesma", od koje je poteklo ime tragedije, bio napev koji se pevao nad raskomadanim simbolom ili otelovljenjem pijanog boga. Grka drama je, kao i naa, proistekla iz religioznog rituala. Od tada se atinska drama, tragina i komina, izvodila kao deo Dionisijskih sveanosti, pod nadzorom njihovih

svetenika, u pozoritu nazvanom po njemu, od strane glumaca nazvanih "dionisijski umetnici". Kip Dionisa donoen je u pozorite i postavljan ispred pozornice da moe da uiva u spektaklu. Predstavi je prethodilo rtvovanje bogu neke ivotinje. Pozorite je bilo sveto kao hram i tamo poinjeni prestupi kanjavani su strogo kao svetogre, a ne samo kao zloin. Ba kao to je tragedija zauzimala poasno mesto na pozornici Gradske Dionisije, tako je komedija bila u prvom planu na sveanostima Leneje; ali i ova sveanost bila je dionisijska. Moda je prvobitna tema, kao u drami mise, bila muke i smrt boga; postepeno je pesnicima dozvoljavano da je zamene patnjom i smru nekog heroja u grkom mitu. Moda je drama u svojim ranim oblicima bila magiki ritual, namenjen da sprei tragedije koje je prikazivala i oisti publiku od zala, na nain vie nego aristotelovski, predstavljajui ih kao da se podnose i savlauju preko zastupnika. Ova religiozna osnova bila je delom ono to je grku tragediju odralo na nivou viem od onog u elizabetinskoj drami. Hor, kakvog ga je za mimiku radnju razvio Arion i drugi, postao je osnova dramske strukture i ostao bitan deo grke tragedije sve do kasnijih Euripidovih drama. Raniji dramatiari nazivani su igraima, jer su svoje komade pravili uglavnom kao horsku igru i zapravo bili uitelji igre. Da bi se ova horska prikazivanja pretvorila u drame bila je potrebna samo jedna stvar, a to je bila konfrontacija glumca horu, u dijalogu i akciji. Ovo nadahnue dolo je jednom od tih uitelja igre i horovoe, Tespisu iz Ikarije grada blizu peloponeske Megare, gde su bili popularni rituali Dionisa i nedaleko od Eleusine, gde se svake godine izvodila ritualna drama Demetre, Persefone i Dionisa Zagreja. Nesumnjivo podstaknut egoizmom koji pokree svet, Tespis je izdvojio sebe iz hora, dao sebi individualne recitativne stihove, razvio ideju o

suprotnosti i konfliktu i ponudio istoriji dramu u svom striktnijem smislu. Igrao je razne uloge sa takvom ubedljivou da je, kada je njegova trupa igrala u Atini, Solon bio okiran onim to mu je izgledalo kao neka vrsta javne prevare, i proglasio ovu umetniku novotariju nemoralnom optuba koja je sluana u svim vekovima. Pisistrat je bio matovitiji i podstakao je takmiarsko izvoenje drama na Dionisijskim sveanostima. Godine 534. Tespis je na takvom jednom takmienju pobedio. Nova forma razvijala se tako brzo, da je Heril, samo jednu generaciju kasnije, reirao 160 drama. Kada su se Eshil i Atina, pedeset godina posle Tespisa, pobedniki vratili iz bitke kod Salamine, pozornica za veliko doba u istoriji grke drame bila je spremna. /VI/ OSVRT Gledajui unazad na raznoliku civilizaciju iji su vrhunci prikazani na prethodnim stranicama, poinjemo da razumevamo zata su se Grci borili na Maratonu. Zamiljamo Egej kao konicu aktivnih, svadljivih, ustrih, inventivnih Grka, koji se uporno nastanjuju i uvruju u svakoj luci, razvijaju svoju privredu od obraivanja zemlje do industrije i trgovine i ve stvaraju veliku knjievnost, filozofiju i umetnost. Zauujue je kako se ova nova kultura brzo irila i sazrevala, postavljajui u estom veku osnove za sva dostignua petoga. Bila je to civilizacija u izvesnim aspektima finija od civilizacije iz Periklovog perioda superiorna u epskoj i lirskoj poeziji, oivljena i ukraena veom slobodom i mentalnom aktivnou ena i u nekim pogledima bolje voena nego u kasnijem i demokratskijem dobu. Ali tada su pripremljene i osnove za demokratiju; krajem veka diktatura je Grku dovoljno nauila redu da bi se mogla ostvariti grka sloboda.

Ostvarenje samoupravljanja bilo je za svet neto novo; jo nijedno veliko drutvo nije se usudilo da ivi bez kralja. Od ovog gordog oseaja individualne i kolektivne nezavisnosti potekao je moni stimulans za svaki poduhvat Grka; njihova sloboda bila je ono to ih je nadahnjivalo na neverovatna dostignua u umetnosti i knjievnosti, u nauci i filozofiji. Tano je da je veliki deo naroda, tada kao i oduvek, gajio i voleo praznoverice, misterije i mitove; ljudima je potrebna uteha. Uprkos tome, grki ivot postao je neverovatno sekularan; politika, zakon, knjievnost i spekulacije odvojile su se i jedna po jedna oslobaale od svetenike moi. Filozofija je poela da gradi naturalistiku interpretaciju sveta i oveka, tela i due. Nauka, skoro nepoznata pre toga, stvorila je svoje prve hrabre formulacije; utemeljeni su Euklidovi elementi; jasnoa i red i potenje miljenja postali su ideal jedne izuzetne manjine ljudi. Herojski napor tela i duha spasio je ova dostignua, kao i obeanje koje su oni u sebi nosili, od obeshrabrujueg uticaja tueg despotizma i mraka misterija (tajnih religioznih obreda prim. prev.) i osvojio za evropsku civilizaciju tegobnu privilegiju slobode. Poglavlje /X/ BORBA ZA SLOBODU /I/ MARATON "Za vladavine Darija, Kserksa, i Artakserksa", kae Herodot, "Grka je pretrpela vie jada nego tokom dvadeset generacija pre njih". Grka nacija morala je da plati kaznu za svoj razvoj; irei se svuda, morala je pre ili kasnije da doe u sukob sa glavnom silom. Koristei vodu kao glavnu saobraajnicu, Heleni su otvorili trgovinski put koji se

protezao od istone obale panije do najudaljenijih luka Crnog mora. Ovaj evropski grko-italijanskosicilijanski vodeni put sve vie i vie je konkurisao istonjakom indo-perso-fenianskom kopnenom i vodenom putu; a na taj nain se pojavilo trajno i ogoreno suparnitvo u kojem je rat, prema svim ljudskim presedanima, bio neizbean i u kojem su bitke kod Lade, Maratona, Plateje, Himere, Mikale, Eurimedonta, Granika, Isa, Arbele, Kane i Zame bile samo epizode. Evropski sistem pobedio je istonjaki jednim delom zato to je transport vodenim putevima jeftiniji od transporta kopnenim, a drugim delom zbog skoro istorijske zakonitosti da surovi, ratniki sever, pobeuje oputeni, umetniko-kreativni jug. Godine 512. Darije /I/ preao je Bosfor, upao u Skitiju i, kreui se prema zapadu, osvojio Trakiju i Makedoniju. Kada se vratio u svoje glavne gradove, njegovo je carstvo bilo poveano i obuhvatalo je Persiju, Avganistan, severnu Indiju, Turkestan, Mesopotamiju, severnu Arabiju, Egipat, Kipar, Palestinu, Siriju, Malu Aziju, istoni Egej, Trakiju i Makedoniju; najvee carstvo koje je svet ikada video preterano se proirilo da bi ukljuilo i probudilo svog budueg osvajaa. Samo jedna vana zemlja ostala je izvan ovog ogromnog sistema vladavine i trgovine, a to je bila Grka. Do 510. Darije jedva da je uo za nju pored Jonije. "Atinjani", pitao je, "ko su oni?" Oko 506. diktator Hipija, svrgnut revolucijom u Atini, pobegao je persijskom satrapu u Sard, zatraio pomo da povrati vlast i ponudio da e, ako stvar uspe, drati Atiku pod persijskom vlau. Godine 500. ovom iskuenju dodata je odgovarajua provokacija. Posle pola veka pod persijskom vladavinom grki gradovi u Maloj Aziji iznenada su zbacili svoje satrape i proglasili nezavisnost. Aristagora iz Mileta otiao je u Spartu da bi dobio njenu pomo, ali bez uspeha; nastavio je do Atine, matinog grada mnogih jonskih

gradova, i tako, uspeno zastupao da su Atinjani u podrku pobunjenicima poslali flotu od dvadeset brodova. U meuvremenu su Jonjani postupili sa haotinom silovitou karakteristinom za Grke; svaki pobunjeni grad sakupio je sopstvene trupe i drao ih pod zasebnom komandom; i tako je miletska armija, voena vie hrabrou nego mudrou, krenula na Sard i spalila veliki grad do temelja. Jonski savez organizovao je objedinjenu flotu, ali se samoski kontingent potajno sporazumeo sa persijskim satrapom i kada se 494. persijska ratna flota sukobila sa jonskom kod Lade, u jednoj od najveih pomorskih bitki u istoriji, pedeset samoskih brodova otplovilo je bez borbe, a mnogi drugi sledili su njihov primer. Poraz Jonjana bio je potpun i jonska civilizacija se od ove fizike i duhovne katastrofe vie nikada nije potpuno oporavila. Persijanci su izvrili opsadu Mileta, zauzeli ga, pobili sve mukarce, ene i decu odveli u ropstvo i grad tako kompletno opljakali da je od tog dana Milet postao samo jedno omanje mesto. irom Jonije ponovo je uspostavljena persijska vladavina, a Darije, ljut zbog atinske intervencije, reio je da osvoji Grku. Mala Atina se zbog svoje velikodune pomoi erkamagradovima nala suoena sa carstvom doslovno sto puta veim od Atike. Godine 491. persijska flota od est stotina brodova pod komandom Datisa krenula je od Samosa preko Egeja, usput zastala da pokori Kiklade i stigla sa 200.000 ljudi do obala Eubeje. Posle kratke borbe Eubeja se predala i Persijanci su preli preko zaliva do Atike. Svoj logor postavili su blizu Maratona, jer ih je Hipija obavestio da na toj ravnici mogu da koriste svoju konjicu, koja ih je inila daleko nadmonijim od Grka. U celoj Grkoj je zbog tih vesti nastala opta uzbuna. Persijsku vojnu silu jo nikada nije niko pobedio, a napredovanje Carstva jo nikada nije bilo zaustavljeno;

kako da ova zemlja, tako slaba, tako rasuta, tako nenavikla na jedinstvo, zadri ovaj talas istonjakog osvajanja? Severne grke drave nisu bile voljne da prue otpor tako monstruoznoj sili; Sparta se pripremala sa oklevanjem, ali je dopustila praznoverju da odugovlai mobilizaciju; mala Plateja delovala je brzo i veliki deo svojih graana u forsiranom maru poslala na Maraton. U Atini je Miltijad oslobodio i regrutovao robove, kao i slobodne ljude i poveo ih preko planina do bojnog polja. Kada su se suparnike armije srele, Grci su imali oko dvadeset hiljada, a Persijanci verovatno sto hiljada ljudi. Persijanci su bili hrabri, ali naviknuti na individualnu borbu nisu bili uvebani za masovnu odbranu i napad Grka. Grci su sjedinili disciplinu sa hrabrou i mada su poinili glupost podelivi komandu izmeu deset generala, od kojih je svaki bio vrhovni komandant jednog dana, spasao ih je primer Aristida, koji je svoje vostvo prepustio Miltijadu. Pod estokom strategijom ovog sirovog vojnika male grke snage gurnule su persijsku hordu u neto to nije bilo samo jedna od odluujuih bitki ve i jedna od najneverovatnijih pobeda u istoriji. Ako o tome moemo da prihvatimo grko svedoenje, na Maratonu je palo 6.400 Persijanaca i samo 192 Grka. Kada je bitka bila zavrena stigli su Spartanci, alili zbog svoje sporosti i veliali pobednike. /II/ ARISTID I TEMISTOKLE udna meavina plemenitosti i svireposti, idealizma i cinizma u grkom karakteru i istoriji ilustrovana je kasnijim karijerama Miltijada i Aristida. Ponet hvalom itave Grke, Miltijad je od Atinjana zatraio da opreme flotu od sedamdeset brodova koja e biti pod njegovom apsolutnom komandom. Kada su brodovi bili spremni, poveo ih je na Paros i zahtevao od graana, pod pretnjom opte

smrtne kazne, sto talenata (600.000 dolara). Atinjani su ga opozvali i kaznili sa pedeset talenata; ali Miltijad je ubrzo zatim umro i kaznu je platio njegov sin Kimon, budui suparnik Perikla. ovek koji mu je ustupio mesto na Maratonu preiveo je zamke uspeha. Aristid je po ivotu i ponaanju bio Spartanac u Atini. Njegov mirni, staloeni karakter, njegova skromna jednostavnost i nepokolebljivo potenje doneli su mu naziv Pravedni; a kada se u jednoj Eshilovoj drami pojavio pasus: Jer ne prividno pravedan, ve zaista takav, Njegov je cilj; a iz dubine tla pod njim Plodovi mudrih i razumnih saveta niu, sva publika okrenula se da pogleda u Aristida, kao ivo otelovljenje pesnikovih stihova. Kada su Grci osvojili logor Persijanaca na Maratonu i u njihovim atorima nali veliko bogatstvo, nadzor nad njim prepustili su Aristidu, koji "niti je uzeo neto za sebe, niti dozvolio da to uine drugi"; i kada su, posle rata, saveznici Atine pozvani da daju godinji doprinos riznici Delosa kao fondu za zajedniku odbranu, oni su izabrali Aristida da utvrdi njihove novane priloge i niko nije protestovao zbog njegovih odluka. Ipak, vie su mu se divili nego to je bio popularan. Iako je bio blizak prijatelj Klistena, koji je tako proirio demokratiju, Aristid je smatrao da je demokratija otila dovoljno daleko i da bi svako dalje davanje vlasti Skuptini dovelo do korupcije administracije i javnih nereda. On je razotkrivao protivzakonite radnje gde god ih je nalazio i tako sebi stvorio mnoge neprijatelje. Demokratska partija, predvoena Temistoklom, iskoristila je Klistenov nedavno uvedeni instrument ostrakizma da bi ga se otarasila i

godine 482. jedini ovek u istoriji Atine koji je u isto vreme bio slavan i poten otiao je, na vrhuncu svoje karijere, u progonstvo. Sav svet zna mada bi to mogla biti i izmiljena pria kako je Aristid upisao sopstveno ime na /ostracon/ umesto nepismenog graanina koji ga nije poznavao, ali koji se, sa negodovanjem mediokriteta zbog savrenstva, umorio sluajui kako ga nazivaju Pravedni. Kada je Aristid saznao za odluku, izrazio je nadu da Atina nee nikada imati priliku da ga spominje. Istoriar je prisiljen da prizna da su javne linosti Atine imale onu posebnu beskrupuloznost koja ponekad ulazi u dravnitvo. Isto kao i Alkibijad u kasnijem vremenu, Temistokle je bio prava vatra sposobnosti; "on ima pravo na nae sasvim izuzetno i neuporedivo divljenje", kae uvek umereni Tukidid. Kao i Miltijad, spasao je Atinu, ali nije umeo da spase sebe; mogao je da pobedi veliko carstvo, ali ne i svoju e za vlau. "Nevoljno je i nepaljivo", kae Plutarh, "primao naredbe koje su mu davane da bi popravio svoj odnos i ponaanje ili se nauio prijatnoj ili pristojnoj uglaenosti; ali ta god da mu se kae da bi postao razboritiji ili se poboljao u voenju poslova, on ne bi sluao, ubeen u svoju prirodnu sposobnost za takve stvari". Nesrea Atine bila je to to su se i Temistokle i Aristid zaljubili u istu devojku, Stesilaju iz Keosa, i to je njihovo neprijateljstvo nadivelo lepotu koja ga je izazvala. Ipak, zahvaljujui Temistoklovoj promiljenosti i energiji pripremljena je i ostvarena pobeda kod Salamine u najpresudnijoj bici u istoriji Grke. Jo 493. planirao je i poeo gradnju nove luke za Atinu u Pireju; sada, 482, ubedio je Atinjane da se odreknu raspodele novca koji im je pripadao od prihoda od rudnika srebra u Laurionu i da ovu sumu daju za izgradnju sto trirema. Bez ove flote ne bi se mogli odupreti Kserksu. /III/ KSERKS

Darije /I/ umro je 485. a nasledio ga je Kserks /I/. I otac i sin bili su sposobni i kulturni ljudi i bila bi greka da se o grko-persijskom ratu misli kao o takmienju izmeu civilizacije i varvarstva. Kada je Darije, pre invazije Grke, poslao glasnike u Atinu i Spartu da trae zemlju i vodu kao simbol pokornosti, oba grada su glasnike pogubila. Zabrinuta zbog loih predznaka, Sparta se zatim pokajala zbog ovog krenja meunarodnog obiaja i od dva graanina zatraila da odu u Persiju i prihvate svaku kaznu koju bi veliki kralj mogao da zatrai za odmazdu. Spertija i Bulis, obojica iz starih i bogatih porodica, dobrovoljno su se prijavili, otili Kserksu i ponudili da umru u ime okajanja za ubistvo Darijevih glasnika. Kserks je, kae Herodot, "sa istinskom velikodunou odgovorio da on nee da postupi kao Lakedemonci, koji su ubistvom glasnika prekrili zakone zajednike svim ljudima. Poto osuuje takvo ponaanje kod njih, ne eli da i sam tako neto poini." Za drugi persijski napad na Grku, Kserks se pripremao bez urbe, ali temeljno. etiri godine sakupljao je vojnike i materijal iz svih pokrajina svog carstva; i kada je konano 481. krenuo, njegova je armija bila verovatno najvea ikada sakupljena u istoriji pre naeg veka. Herodot ju je bez preterivanja procenio na 2.461.000 boraca i jednaki broj inenjeraca, robova, trgovaca, snabdevaa i prostitutki; on nam, moda sa iskricom ironije, kae da su, kada je Kserksova vojska pila vodu, presuile itave reke. Ove snage bile su, prirodno i sudbonosno, veoma heterogene. Bilo je tu Persijanaca, Meana, Vavilonaca, Avganistanaca, Indusa, Baktrijaca, Sogdijanaca, Saka, Asiraca, Armena, Kolhiana, Skita, Peonjana, Misijaca, Paflagonaca, Frigijaca, Traana, Tesalaca, Lokrijana, Beoana, Eoljana, Jonjana, Lidijaca, Karijaca, Kilikijaca, Kiprana, Feniana, Sirijaca, Arabljana, Egipana,

Etiopljana, Libijaca i mnogih drugih. Bilo je tu peadije, konjice, dvokolica, slonova i, prema Herodotu, flota transportnih i borbenih trirema od ukupno 1.207 brodova. Kada su u logoru uhvaeni grki pijuni i kada je neki general naredio njihovo pogubljenje, Kserks je nareenje opozvao, ljude potedeo, dao da se provedu kroz njegove snage i onda ih pustio na slobodu, pouzdajui se da e, kada obaveste Atinu i Spartu o razmerama njegovih priprema, ostatak Grke pouriti da se preda. U prolee 480. velika vojska stigla je do Helesponta, gde su egipatske i fenianske snage izgradile most koji je bio meu najimpresivnijim mehanikim dostignuima antikih vremena. Ako opet posluamo Herodota, 674 broda veliine trireme ili pentekontore bilo je rasporeeno preko moreuza u dva reda, svaki brod okrenut ka struji i ukotvljen tekim sidrom. Onda su graditelji preko svakog reda brodova, od obale do obale, provukli debelu uad od konoplje ili papirusa, vezali ovu uad za svaki brod i pritegnuli vitlovima na obali. Poseeno je drvee i iseeno u daske, koje su poloene preko uadi, uvrene za njih i jedna za drugu. Daske su prekrivene ibljem, a ono zemljom, da bi liilo na drum. Sa obe strane podignut je branik dovoljno visok da se ivotinje, kada vide more, ne uplae. Ipak su mnoge ivotinje, a i neki od vojnika, morali da budu biem naterani da krenu ovim mostom. On je dobro podneo optereenje i za sedam dana i noi cela vojska prela je sa uspehom preko njega. Videvi ovaj prizor, jedan domorodac iz tog regiona zakljuio je da je Kserks Zevs i upitao zato gospodar bogova ulae toliko napora da osvoji malu Grku kada je taj drski narod mogao da uniti jednim gromom. Armija je kopnenim putem marirala kroz Trakiju dole do Makedonije i Tesalije, dok je persijska flota, drei se obale, izbegla oluje Egeja proavi na jug kroz kanal, milju i etvrt duine, iskopan prisilnim radom kroz prevlaku

kod planine Atos. Kad god bi vojska pojela dva obroka, pria se, grad koji bi je nahranio bio je potpuno upropaen; Tasos je, kao Kserksov domain, za jedan dan potroio etiri stotine srebrnih talenata oko milion dolara. Severni Grci, ak i na granici Atike, popustili su pred strahom ili mitom i dozvolili da se njihove trupe prikljue Kserksovim milionima. Samo su se Plateja i Tespija, na severu, pripremile za borbu. /IV/ SALAMINA Kako da danas zamislimo strah i oajanje junih Grka pred pribliavanjem ove poliglotske lavine? Pruiti otpor bilo je sumanuto; lojalne drave nisu mogle da sakupe ni desetinu Kserksovih snaga. Ovog puta, izuzetno, Atina i Sparta su saraivale kao jedan ovek i jedna dua. Delegati su poslati u svaki grad na Peloponezu da trae trupe i zalihe; veina drava je pristala na saradnju; Arg je odbio i njegova sramota nije nikada zaboravljena. Atina je opremila flotu koja je otplovila na sever da se sretne sa persijskom armadom, a Sparta je poslala kralja Leonidu da Kserksa zadri neko vreme kod Termopila. Dve ratne flote srele su se kod Artemisija, nedaleko od severne obale Eubeje. Kada su grki admirali videli ogroman broj neprijateljskih brodova smatrali su da treba da se povuku. Eubejci, koji su se plaili iskrcavanja Persijanaca na njihove obale, poslali su Temistoklu, komandantu atinskog kontingenta, mito od trideset talenata (180.000 dolara) pod uslovom da ubedi grke voe da se bore; on je u tome uspeo, podelivi mito sa njima. Sa karakteristinom domiljatou Temistokle je predloio da mornari na stenama napiu poruke Grcima u persijskoj floti molei ih da dezertiraju ili da se makar ne bore protiv svoje domovine; nadao se da e Jonjani, kada vide ove rei, biti dirnuti i da se Kserks, ako ih vidi i razume, nee usuditi da Helene koristi u

borbi. Suparnike flote borile su se ceo dan, sve dok no nije okonala okraj pre nego to je ijedna od strana mogla da pobedi; Grci su se tada povukli na Artemisij, Persijanci u Afete. S obzirom na brojanu nejednakost, Grci su opravdano smatrali ovu bitku pobedom. Kada je stigla vest o katastrofi kod Termopila, preostala grka flota otplovila je na jug do Salamine, da obezbedi zaklon Atinjanima. U meuvremenu je Leonida kod "Vruih kapija" (/Thermopylae/, prim. prev.), uprkos najherojskijem otporu u istoriji, pobeen, ne zbog hrabrosti ve zbog izdaje Helena. Neki Grci iz Trahina ne samo da su izdali Kserksu tajnu indirektnog puta preko planina ve su i poveli persijske snage tim prilazom, da bi napali Spartance s lea. Leonida i njegovih tri stotine pripadnika starije generacije (jer on je odabrao samo oeve koji imaju sinove da pou sa njim, da spartanska porodica ne bi bila ugaena) poginuli su skoro do poslednjeg oveka. Od dvojice Spartanaca koji su preiveli jedan je pao kod Plateje, a drugi se od sramote obesio. Grki istoriari uveravaju nas da su Persijanci izgubili 20.000, a Grci 300 ljudi. Nad grobom ovih heroja postavljen je najuveniji od grkih epitafa: "Poi, strane, i kai Lakedemoncima da mi ovde leimo jer smo posluali njihove zakone." Kada su Atinjani saznali da sada izmeu Atine i Persije nije preostala nikakva prepreka, izdata je naredba da svaki Atinjanin treba da spasava svoju porodicu kako zna i ume. Neki od njih pobegli su u Eginu, neki u Salaminu, neki u Trezen; neki od ljudi regrutovani su da popune posadu flote koja se vraala s Artemisija. Plutarh daje dirljivu sliku kako su pitome ivotinje iz grada sledile svoje gospodare i zavijale kada su pretovareni brodovi zaplovili bez njih; jedan pas, koji je pripadao Periklovom ocu Ksantipu, skoio je u more i plivao pored broda do Salamine, gde je uginuo od iscrpljenosti. O uzbuenju i strasti tih dana

moemo da prosudimo kada ujemo da je jedan Atinjanin, koji je u Skuptini savetovao predaju, bio ubijen na licu mesta, a gomila ena otila u njegovu kuu i kamenovala njegovu enu i decu do smrti. Kada je Kserks stigao, naao je grad skoro potpuno naputen i predao ga pljaki i plamenu. Ubrzo posle toga persijska flota od hiljadu i dvesto brodova ula je u zaliv Salamine. Protiv nje je bilo postavljeno tri stotine grkih trirema, jo uvek pod podeljenom komandom. Veina admirala bila je protiv borbenog rizika. Reen da Grcima nametne akciju, Temistokle je pribegao strategiji koja bi ga, da su Persijanci pobedili, stajala ivota. Poslao je Kserksu poverljivog roba da mu kae da Grci nameravaju tokom noi da otplove i da Persijanci mogu da ih u tome spree pravei obru oko grke flote. Kserks je prihvatio savet i sledeeg jutra, poto je svaka mogunost bekstva bila blokirana, Grci su bili primorani da prihvate borbu. Kserks, sedei na prestolu u podnoju planine Egalej, na atikoj obali preko puta Salamine, posmatrao je akciju i beleio imena onih svojih ljudi koji su se borili sa posebnom hrabrou. Superiorna taktika i pomorska vetina Grka, kao i zbrka jezika, razmiljanja i suviak brodova kod Istonjaka konano je reila bitku u korist Grke. Prema Diodoru, zavojevai su izgubili dve stotine brodova, branioci etrdeset; ali persijska verzija prie nije nam poznata. Stradao je mali broj Grka, ak i sa izgubljenih brodova; jer kada su im brodovi potonuli, oni su, poto su svi bili odlini plivai, otplivali do kopna. Ostatak persijske flote pobegao je do Helesponta, a lukavi Temistokle poslao je ponovo svog roba Kserksu da mu javi da je on odvratio Grke od potere. Kserks je ostavio 300.000 ljudi pod komandom Mardonija i sa ostatkom svojih trupa vratio se, ponien, natrag u Sard, izgubivi usput veliki deo svojih snaga zbog epidemija i dizenterije. Iste godine kada i kod Salamine a moda, prema Grcima,

i istog dana (23. septembra 480. godine p.n.e.) Grci sa Sicilije borili su se sa Kartaginjanima kod Himere. Ne znamo da li su afriki Feniani dejstvovali u saglasnosti sa onima koji su podravali Kserksa i dali toliko ljudi za njegovu flotu; moda je napad na Grke, istovremeno na istoku i na zapadu, bila samo koincidencija. Prema tradicionalnom prikazu, Hamilkar, kartaginski admiral, stigao je do Panorma sa 3.000 brodova i 300.000 ljudi; odande je nastavio u opsadu Himere, gde ga je sa 55.000 ljudi presreo Gelon iz Sirakuze. Na uobiajeni nain punskih generala, Hamilkar je u bici ostao po strani i palio rtve svojim bogovima dok je sukob besneo; a kada je njegov poraz postao oigledan, bacio se u vatru. Na tom mestu podignut mu je grob i tamo je njegov praunuk Himilkon, sedamdeset godina kasnije, u osveti poklao 3.000 grkih zarobljenika. Godinu dana kasnije (avgusta 479) osloboenje Grke dovreno je sa skoro istovremenim bitkama na kopnu i na moru. Mardonijeva armija, ivei lagodno od onoga to se moglo nai u okolini, podigla je svoj logor na beotijskoj ravnici blizu Plateje. Posle dvonedeljnog ekanja na povoljne znake, tamo se sa njima, u najveoj kopnenoj bici tog rata, sukobila grka sila od 110.000 ljudi pod vostvom spartanskog kralja Pausanija. Oni meu zavojevaima koji nisu bili Persijanci nisu smogli dovoljno hrabrosti za ovaj sukob i poeli su da bee im se kontingent Persijanaca, koji je podnosio glavninu napada, pokolebao. Grci su postigli toliko nadmonu pobedu, da su (prema svojim istoriarima) izgubili samo 159 ljudi, dok je u persijskim snagama pobijeno 260.000 ljudi. Istog dana, tvrde Grci, jedna grka eskadra sukobila se sa persijskom flotilom nedaleko od obale Mikale, centralnog sastajalita cele Jonije. Persijska flota bila je unitena, jonski gradovi osloboeni persijske vladavine, a Grci su zadobili kontrolu nad Helespontom i Bosforom kao to su ih osvojili od Troje sedam stotina godina

ranije.$130$ Grko-persijski rat bio je najznaajniji sukob u evropskoj istoriji, jer je omoguio Evropu. On je zapadnoj civilizaciji pruio mogunost da razvija sopstveni ekonomski ivot neoptereen stranim porezima ili nametima i sopstvene politike institucije, osloboene od diktata istonjakih kraljeva. Grkoj je otvorio put za prvi veliki eksperiment u slobodi; tri veka sauvao je grki duh od iscrpljujueg misticizma Istoka i grkoj preduzetnosti osigurao punu slobodu na moru. Atinska flota koja je ostala posle Salamine otvorila je sada grkoj trgovini sve luke u Mediteranu, a trgovinska ekspanzija koja je usledila obezbedila je bogatstvo koje je finansiralo dokolicu i kulturu Atine Periklovog doba. Pobeda male Helade nad takvom nadmonom silom godila je ponosu i podstakla duh njenog naroda; iz iste zahvalnosti osetili su se pozvanim da uine stvari bez presedana. Posle vekovnih priprema i rtava, Grka je stupila u svoje zlatno doba. KNJIGA TREA ZLATNO DOBA 480-399. p.n.e. HRONOLOKA TABELA Beleka: tamo gde se za osobu ne navodi grad, podrazumeva se "iz Atine". Pre nae ere 478: 478-67: 478: 477: 472: Pindar iz Tebe, pesnik Hijeron /I/, diktator u Sirakuzi Pitagora iz Regija, vajar Osnovan Deloski savez Polignot, slikar; Eshilovi "Persijanci"

469: 468: 467: 464-54: 463-31: 462: 461: 460: 459-54: 458: 456: 454: 450: 448: 447-31: 445: 443: 442: 440: 438: 437: 435-34: 433: 432: Roenje Sokrata Kimon pobeuje Persijance kod Eurimedonta; prvo takmienje izmeu Eshila i Sofokla Bakhilid sa Keosa, pesnik; Eshilova "Sedmorica protiv Tebe" Pobuna helota; opsada Itome Periklova javna karijera Efijalt ograniava areopag; plata za porotnike; Anaksagora u Atini Kimonovo progonstvo; ubijen Efijalt Empedokle iz Akraganta, filozof; Eshilov "Okovani Promotej" Neuspeh atinske ekspedicije u Egipat Eshilova "Orestija"; Dugi bedemi Zevsov hram u Olimpiji; Peonije iz Mende, skulptor Deloska riznica sklonjena u Atinu Zenon iz Eleje, filozof; Hipokrat sa Hiosa, matematiar; Kalimah razvija korintski stil; Filolaj iz Tebe, astronom Kalijin mir sa Persijom Partenon Leukip iz Abdere, filozof Herodot iz Halikarnasa, istoriar, pridruuje se kolonistima koji osnivaju Turij (Italija); Gorgija iz Leontine, sofista Sofoklova "Antigona"; Miron iz Eleutre, skulptor Protagora iz Abdere, sofista Fidijina "Atena Partenos"; Euripodova "Alkesta" Propileji Rat izmeu Korinta i Korkire Savez Atine i Korkire Pobuna Potideje; suenje Aspasiji, Fidiji i

431-04: 431-24: 430: 429: 428: 427: 425: 424: 423: 422: 421: 420: 420-04: 419: 418: 416: 415-13: 415: 414: 413: Anaksagori Peloponeski rat Euripidova "Medeja", "Andromaha" i "Hekaba"; Sofoklova "Elektra" Kuga u Atini; suenje Periklu Periklova smrt; Kleon na vlasti; Sofoklov "Kralj Edip" Pobuna u Mitileni; Euripidov "Hipolit"; smrt Anaksagore Poslanstvo Gorgija u Atini; Prodik i Hipija, sofisti Opsada Sfakterije; Aristofanovi "Aharnjani" Brasida zauzima Amfipolj; progonstvo Tukidida, istoriara; Aristofanovi "Vitezovi" Aristofanove "Oblakinje"; Zeuksid iz Herakleje i Parasije iz Efesa, slikari Aristofanove "Zolje"; smrt Kleona i Brasida Nikijev mir; Aristofanov "Mir" Hipokrat sa Kosa, lekar; Demokrit iz Abdere, filozof; Poliklet iz Sikiona, skulptor Erehtejon Lisija, besednik Spartanska pobeda kod Mantineje; Euripidov "Ijon" Masakr u Melosu; Euripidova "Elektra"(?) Atinska ekspedicija u Sirakuzu Unakaenje hermi; nemilost Alkibijada; Euripidove "Trojanke" Opsada Sirakuze; Aristofanove "Ptice" Atinski poraz kod Sirakuze; Euripidova "Ifigenija na Tauridi"

412: 411: 410: 408: 406: 405-367: 405: 404: 403: 401: 399: Euripidova "Helena" i "Andromeda" Pobuna etiri stotine; Aristofanova "Lisistrata" i "enska skuptina u Tesmoforiju" Ponovno uspostavljanje demokratije; pobeda Alkibijada kod Kizika Timotej iz Mileta, pesnik i muziar; Euripidov "Orest" Atinska pobeda kod Argusinskih ostrva; smrt Euripida i Sofokla; Euripidove "Bakhe" i "Ifigenija u Aulidi" Dionisije /I/, diktator u Sirakuzi Spartanska pobeda kod Egospotama; Aristofanove "abe" Kraj Peloponeskog rata; tiranija Tridesetorice u Atini Ponovno uspostavljanje demokratije Poraz Kira /II/ kod Kunakse; povlaenje Ksenofonovih Deset hiljada; Sofoklov "Edip na Kolonu" Suenje i smrt Sokrata Poglavlje /XI/ PERIKLE I DEMOKRATSKI EKSPERIMENT /I/ USPON ATINE "Period koji je protekao izmeu roenja Perikla i smrti Aristotela", pisao je eli, "nesumnjivo je najznaajniji u istoriji sveta, bilo da se uzme sam za sebe ili po dejstvu koje je imao na kasniju sudbinu civilizovanog oveka". Atina je ovim periodom dominirala zato to je svojom

vodeom ulogom u spasavanju Grke stekla lojalnost i doprinose veine egejskih gradova; i zato to je, kada je rat bio zavren, Jonija bila osiromaena, a Sparta u neredu zbog demobilizacije, zemljotresa i pobune, dok je flota, koju je Temistokle stvorio svojim osvajanjima, sada u oblasti trgovine konkurisala pobedama koje je postigla kod Artemisija i Salamine. U stvari, rat jo nije bio potpuno zavren: uz povremene prekide, borba izmeu Grke i Persije nastavljala se od Kirovog osvajanja Jonije pa sve do Aleksandrovog obaranja Darija /III/. Persijanci su isterani iz Jonije 479, sa Crnog mora 478, iz Trakije 475; a 468. godine grka flota pod Kimonom iz Atine konano je na uu Eurimedonta porazila Persijance na kopnu i na moru. Radi zatite od Persije, grki gradovi iz Azije i Egeja organizovali su tada (477), pod atinskim vostvom, Deloski savez i dali doprinos zajednikom fondu u hramu Apolona na Delosu. Poto je Atina umesto novca poklonila brodove, ona je uskoro preko svojih pomorskih snaga imala stvarnu kontrolu nad svojim saveznicima; i ubrzo se savez jednakih pretvorio u atinsko carstvo. U toj politici imperijalne ekspanzije svi glavni dravnici Atine ak i kreposni Aristid i kasnije besprekorni Perikle sloili su se sa beskrupuloznim Temistoklom. Nijedan drugi ovek nije toliko uinio za Atinu kao Temistokle i niko nije bio odluniji od njega da za to bude i nagraen. Kada su se grke voe sastale da bi dale prvu i drugu nagradu onima koji su najbolje branili Grku u ratu, svaki je glasao prvo za sebe, a onda za Temistokla. On je bio taj koji je odredio kurs grke istorije ubedivi Atinu da se do premoi moe stii na moru, a ne na kopnu, i to ne toliko ratom, koliko trgovinom. On je pregovarao sa Persijom i nastojao da okona sukob izmeu starog i mladog carstva kako bi neometana trgovina sa Azijom donela Atini prosperitet.

Pod njegovim pritiskom mukarci, pa ak i ene i deca Atine, podigli su oko grada bedem i jo jedan oko luke u Pireju i Munihiji; po njegovoj inicijativi, koju je dalje nastavio Perikle, u Pireju su podignuta velika pristanita, skladita i mesta za trgovinsku razmenu, koja su pruala sve pogodnosti za pomorsku trgovinu. Temistokle je znao da e ovakva politika izazvati ljubomoru Sparte i moda dovesti do rata izmeu dve suparnike drave; ali bio je podstaknut svojom vizijom o razvoju Atine i svojim pouzdanjem u atinsku flotu. NJegovi su ciljevi bili tako velianstveni kao to su mu sredstva bila nepotena. Mornaricu je koristio da bi Kiklade primorao na plaanje danka zato to su previe brzo popustili pred Persijancima i Kserksu iznajmili svoje vojnike; a izgleda da je od nekih gradova prihvatio mito da bi im kaznu oprostio. Za sline naknade sreivao je opoziv prognanika, zadravajui ponekad novac, kae Timokreont, iako od opoziva ne bi bilo nita. Kada je Aristidu povereno da se stara o javnim prihodima, otkrio je da su njegovi prethodnici proneverili javna sredstva, a meu njima, i ne ba najmanje, i Temistokle. Plaei se njegovog nemoralnog intelekta, Atinjani su ga oko 471. kaznili izgonom i on je potraio novi dom u Argu. Ubrzo zatim Spartanci su nali dokumenta koja su oigledno ukazivala na umeanost Temistokla u tajnu korespondenciju njihovog regenta Pausanija, koga su umorili glau jer je stupio u izdajnike pregovore sa Persijom. Srena to moe da uniti svog najjaeg neprijatelja, Sparta je ova dokumenta pokazala Atini, koja je odmah poslala nareenje da se Temistokle uhapsi. On je pobegao u Korkiru, tamo su odbili da mu daju utoite, zatim je naao kratki azil u Epiru i odande tajno otplovio u Aziju, gde je od Kserksovog naslednika traio odreenu nagradu to je spreio Grke da gone persijsku flotu posle Salamine. Primamljen Temistoklovim obeanjem da e mu

pomoi da podjarmi Grku, Artakserks /I/ primio ga je meu svoje savetnike i dodelio mu za izdravanje prihode nekoliko gradova. Pre nego to je stigao da sprovede planove koji mu nikada nisu davali mira, Temistokle je u Magneziji, 449. godine pre nae ere umro, u starosti od ezdeset i pet godina, visoko cenjen i neomiljen u itavom mediteranskom svetu. Posle smrti Temistokla i Aristida, voenje demokratske partije u Atini prelo je na Efijalta, a na elu oligarhijske ili konzervativne partije naao se Kimon, Miltijadov sin. Kimon je imao veinu vrlina koje su Temistoklu nedostajale, ali nita od umenosti potrebne za uspeh u politici. Nesrean zbog intriga grada, osigurao je sebi komandu nad flotom i uvrstio prava Grke svojom pobedom kod Eurimedonta. Vrativi se u Atinu ovenan slavom, odmah je izgubio popularnost kada je savetovao pomirenje sa Spartom. Od Skuptine je dobio nevoljni pristanak da povede jedan atinski odred u pomo Spartancima protiv njihovih pobunjenih helota u Itomi; ali Spartanci su sumnjali u Atinjane, ak i kada donose darove, i toliko oigledno pokazali Kimonovim vojnicima da im ne veruju, da su se ovi u gnevu vratili u Atinu, dok je Kimon pao u nemilost. Na Periklov podsticaj, on je 461. prognan, a oligarhijska partija je njegovim padom bila tako demoralisana, da je vlast tokom dve generacije ostala u rukama demokrata. etiri godine kasnije Perikle ga je pokajniki (ili, govorkalo se, zaljubljen u Kimonovu sestru Elpiniku) vratio iz progonstva i Kimon je slavno umro prilikom pomorskog pohoda na Kipru. Voa demokratske partije bio je ovek o kome znamo zauujue malo, mada je njegova aktivnost predstavljala prekretnicu u istoriji Atine. Efijalt je bio siromaan, ali nepodmitljiv i nije dugo izdrao neprijateljsko raspoloenje atinske politike. Rat je ojaao narodnu partiju, jer su u toj krizi sve klasne podele meu slobodnim

ljudima za trenutak bile zaboravljene, a spasonosnu pobedu kod Salamine nije postigla kopnena vojska u kojoj su dominirali aristokrati ve mornarica, ije su posade inili siromaniji graani, a koju je kontrolisala trgovaka srednja klasa. Oligarhijska partija nastojala je da odri svoje privilegije i uinila konzervativni areopag vrhunskom vlau u dravi. Efijalt je odgovorio ogorenim napadom na ovaj antiki senat.$131$ On je nekoliko njegovih lanova okrivio za protivzakonite radnje, dao da se neki od njih pogube i ubedio Skuptinu da izglasa skoro potpuno ukidanje vlasti koja je i dalje bila u rukama areopaga. Kasnije je konzervativni Aristotel odobravao ovu radikalnu politiku zato to je "prenos sudijskih funkcija, koje su pripadale senatu, na obine graane izgleda bio prednost, jer korupcija lake nalazi pogodno tlo kod malog broja, nego kod velikog". Ali tadanji konzervativci nisu na ovu stvar gledali tako mirno. Efijalta, koji se pokazao nepodmitljivim, ubio je 461. jedan agent oligarhije, a opasan zadatak voenja demokratske partije preao je na aristokratskog Perikla. /II/ PERIKLE ovek koji je bio vrhovni zapovednik svih fizikih i duhovnih snaga Atine tokom njenog procvata roen je oko tri godine pre Maratona. NJegov otac Ksantip borio se kod Salamine, vodio atinsku flotu u bici kod Mikale i za Grku ponovo osvojio Helespont. Periklova majka Agarista bila je unuka reformatora Klistena; prema tome, sa njene strane pripadao je staroj porodici Alkmeonida. "Kada se njegovoj majci pribliilo vreme za poroaj", kae Plutarh, "usnila je da je doneta u postelju lava i nekoliko dana posle toga rodila je Perikla savreno formiranog u svakom pogledu, samo to mu je glava bila podua i nesrazmerna"; njegovi kritiari e kasnije zbijati mnogo ala na raun

njegove dolikokefalne glave. Damon, najpoznatiji uitelj muzike njegovog vremena, poduavao ga je muzici, a Pitoklid muzici i knjievnosti; u Atini je sluao predavanja Zenona iz Eleje i postao prijatelj i uenik filozofa Anaksagore. Razvijajui se, upijao je kulturu svoje epohe koja se razvijala ubrzanim tempom i u svom duhu i politici sjedinio sve niti atinske civilizacije ekonomske, vojne, knjievne, umetnike i filozofske. On je, koliko znamo, bio najkompletniji ovek koga je Grka ikada dala. Videvi da oligarhijska partija ne ide ukorak s vremenom, on se ve u ranim godinama vezao za partiju "demosa" tj. "slobodnog" stanovnitva Atine; tada je re "narod", ba kao i u Defersonovim danima u Americi, nosila izvesne posednike rezerve. On je politici generalno i svakoj posebnoj situaciji u njoj prilazio paljivo se pripremajui, ne zanemarujui nijedan aspekt obrazovanja, govorei retko i kratko i molei bogove da nikada ne kae neku re koja nije relevantna. ak i pesnici komiari, koji ga nisu voleli, govorili su o njemu kao "Olimpljaninu", koji je koristio munje i gromove takve elokvencije kakvu Atina jo nikada nije imala prilike da uje; a ipak je, po svemu sudei, njegov govor bio neostraen i dopadao se prosveenim duhovima. On za svoj uticaj nije imao da zahvali samo svojoj inteligenciji, ve svom potenju; bio je u stanju da koristi mito da bi osigurao dravne interese, ali on lino bio je "oevidno nekorumpiran i iznad svih novanih pitanja"; i dok je Temistokle stupio u javnu slubu siromaan, a napustio je bogat, Perikle, kako nam kau, svojom politikom karijerom nije svojoj oevini nita dodao. Zdrav razum Atinjana u toj generaciji pokazao se tako to su ga skoro trideset godina izmeu 467. i 428. sa kratkim prekidima birali, i ponovo birali, za jednog od svojih "stratega", ili vojnih zapovednika; a ova relativna trajnost funkcije ne samo da mu je dala nadmo u vojnoj sferi, ve mu je omoguilo da poloaj "stratega

autokratora" uzdigne do najuticajnijeg mesta u vladi. Pod njim je Atina, uivajui sve privilegije demokratije, dobila i prednosti aristokratije i diktature. Dobra vlada i kulturno pokroviteljstvo koje je Atinu krasilo u doba Pisistrata nastavilo se sada sa istim jedinstvom i odlunim usmerenjem i pronicljivou, ali i uz punu saglasnost slobodnog graanstva, koja je obnavljana svake godine. Istorija je kroz njega ponovo ilustrovala princip da se liberalne reforme najvetije izvravaju i najtrajnije osiguravaju pod opreznim i umerenim vostvom aristokrate koji uiva podrku naroda. Grka civilizacija bila je najbolja kada se demokratija dovoljno razvila da joj prui raznovrsnost i vitalnost, a aristokratija odrala dovoljno dugo da bi joj dala reda i ukusa. Periklove reforme znaajno su proirile vlast naroda. Mada je mo "helijeje" (najvie sudstvo u staroj Atini, prim. prev.) pod Solonom, Klistenom i Efijaltom porasla, neplaanje usluga porotnika dala je imunima u tim sudovima preovlaujui uticaj. Perikle je (451) uveo honorar od dva obola (34 centa), povean kasnije na tri, za jedan dan vrenja dunosti porotnika, iznos u oba sluaja jednak poludnevnoj zaradi prosenog Atinjanina iz tog vremena. Ideja da su ove skromne sume oslabile karakter i iskvarile moral Atine teko da se moe uzeti ozbiljno, jer bi po tom istom merilu svaka drava koja plaa svoje sudije ili porotnike ve davno propala. Perikle je, izgleda, uveo i malu nagradu za vojnu slubu. Ovu skandaloznu velikodunost krunisao je time to je ubedio dravu da svakom graaninu plati dva obola godinje kao cenu ulaznice za komade ili igre zvaninih sveanosti; on se pravdao time to ove predstave ne treba da budu luksuz gornje i srednje klase ve treba da doprinesu uzdizanju duha itavog birakog tela. Meutim, treba priznati da su se Platon, Aristotel i Plutarh svi konzervativci

slagali u tome da ove male svote nanose tetu atinskom karakteru. Nastavljajui delo Efijalta, Perikle je na narodne sudove preneo razna sudska ovlaenja koja su imali arhonti i sudije, tako da je arhontstvo od tog vremena bilo pre birokratska ili upravna funkcija nego neki poloaj koji nosi mo kreiranja politike, odluivanja o raznim pitanjima ili komandovanja. Godine 457. pravo izbora za arhonta, do tada ogranieno na bogatije klase, proireno je na treu klasu, ili "zeugite"; uskoro zatim, bez ikakve zakonske formalnosti, najnii graani, "teti", postali su podobni za izbor na ovaj poloaj izmiljajui prie o svojim prihodima; a vanost "teta" u odbrani Atine ubedila je druge klase da na ovu prevaru zamure. Kreui se za trenutak u suprotnom pravcu, Perikle je (451) pomogao da kroz Skuptinu proe ogranienje prava glasa na zakonite potomke atinskog oca i atinske majke. Nikakva zakonita enidba nije se dozvoljavala izmeu graanina i negraanina. Ova mera trebalo je da obeshrabri enidbu sa strancima, da smanji nezakonita roenja i da moda ogranii materijalne pogodnosti dravljanstva i carstva na ljubomorne graane Atine... Uskoro e i sam Perikle imati razloga da zaali zbog ovakvog iskljuivog zakonodavstva. Poto svaki oblik vladavine koji donosi prosperitet izgleda dobar, a ak i najbolji ako ga ometa izgleda lo, Perikle se, nakon to je uvrstio svoj politiki poloaj, okrenuo ekonomskom dravnitvu. Nastojao je da umanji pritisak stanovnitva na ograniene resurse Atike osnivanjem kolonija siromanih atinskih graana na stranoj teritoriji. Da bi zaposlio nezaposlene, uinio je dravu poslodavcem u razmerama koje su do tada u Grkoj bile bez presedana: floti su dodati brodovi, izgraeni su arsenali, a u Pireju je podignuta velika berza ita. Da bi

Atinu efikasno zatitio od opsade sa kontinentalne strane, a istovremeno obezbedio dalji rad nezaposlenima, Perikle je ubedio Skuptinu da pribavi sredstva za izgradnju "Dugih bedema", kako e ih zvati, od osam milja, koji povezuju Atinu sa Pirejom i Faleronom; njihovim podizanjem trebalo je da se grad i njegove luke pretvore u utvren i ograen prostor, u vreme rata otvoren samo prema moru gde je atinska flota bila prvorazredna. Po neprijateljstvu sa kojim je neutvrena Sparta gledala na ovaj program fortifikacije oligarhijska partija je videla priliku da ponovo osvoji politiku vlast. NJeni tajni agenti pozvali su Spartance da izvre invaziju Atike i uz pomo oligarhijskog ustanka obore demokratiju; oligarsi su obeali da e u tom sluaju Dugi bedemi biti porueni. Spartanci su se saglasili i poslali armiju koja je potukla Atinjane kod Tanagre (457); ali oligarsi sa svojom revolucijom nisu doiveli uspeh. Spartanci su se na Peloponez vratili praznih ruku, u upornom oekivanju bolje prilike da savladaju uspenog rivala, koji im je oduzimao njihov tradicionalni vodei poloaj u Grkoj. Perikle se odupro iskuenju da se osveti Sparti i umesto toga energiju posvetio ulepavanju Atine. U nadi da e svoj grad uiniti kulturnim centrom Helade i stara svetilita razorena od Persijanaca ponovo izgraditi u opsegu i sjaju koji e podii duh svakog graanina, smislio je plan da se sva genijalnost umetnika Atine i rad preostalih nezaposlenih u njoj iskoristi u smelom programu arhitektonskog ukraavanja Akropolja. "NJegova elja i plan bio je", kae Plutarh, "da nedisciplinovano mehaniko mnotvo... ne proe bez udela u javnim sredstvima, a da im se ona ipak ne daju za besposlienje i nerad; i u tom cilju, pokrenuo je ove ogromne projekte izgradnje". Za finansiranje poduhvata predloio je da se blago sakupljeno u okviru Deloskog saveza premesti sa Delosa, gde je lealo neiskorieno i nesigurno, i da se

onaj njegov deo koji nije potreban za zajedniku odbranu iskoristi za ulepavanje onoga, to je Periklu izgledalo zakonitom prestonicom jednog blagotvornog carstva. Prenos deloskog blaga u Atinu bio je za Atinjane, pa ak i za oligarhe, sasvim prihvatljiv. Ali glasai nisu bili spremni da potroe neki znaajniji deo sredstava za ukraavanje grada bilo zbog male grie savesti ili zbog potajne nade da bi novac mogao da se direktnije upotrebi za njihove potrebe i uivanje. Oligarhijske voe igrale su na ovaj oseaj toliko veto, da je, kada je pitanje dolo na glasanje u Skuptini, poraz Periklovog plana izgledao izvestan. Plutarh nam pria zabavnu priu o tome kako je veti voa postigao preokret. "-Vrlo dobro,- rekao je Perikle; -neka cena kotanja ovih graevina ne ide na va ve moj teret; i neka natpis na njima stoji u moje ime.- Kada su uli njegove rei, bilo od iznenaenja zbog veliine njegovog duha, ili iz ljubomorne zavisti zbog veliine radova, glasno su povikali, naloivi mu da troi... i ne tedi na trokovima dok sve ne bude gotovo." Dok su se radovi odvijali i dok su Fidija, Iktin, Mnesikle i drugi umetnici, koji su radili na ostvarenju Periklovih snova, uivali njegovu posebnu zatitu i podrku, on je pokazao da je i pokrovitelj knjievnosti i filozofije; i dok je u drugim grkim gradovima ovaj period borbe izmeu partija troio mnogo energije svojih graana, a knjievnost postepeno venula, u Atini je podsticaj rastueg bogatstva i demokratskih sloboda bio kombinovan sa mudrim i kulturnim rukovoenjem i stvorio zlatno doba. Kada su Perikle, Aspasija, Fidija, Anaksagora i Sokrat prisustvovali Euripidovom komadu u Dionisovom pozoritu, Atina je mogla jasno da vidi kako zenit i jedinstvo grkog ivota dravnitvo, umetnost, nauka, filozofija, knjievnost, religija i moral ne ive odvojenim ivotom kao na stranicama hroniara ve su utkani u raznobojno tkivo istorije zemlje.

Sklonosti Perikla kolebale su se izmeu umetnosti i filozofije i moda bi mu teko bilo rei da li vie voli Fidiju ili Anaksagoru; moda se Aspasiji okrenuo kao kompromisu izmeu lepote i mudrosti. Za Anaksagoru je, kako nam kau, gajio "izuzetan oseaj potovanja i divljenja". Ovaj filozof, kae nam Platon, osnaio je Perikla u dravnitvu; kroz duge razgovore sa Anaksagorom, kako veruje Plutarh, Perikle je pronaao "ne samo uzvienost cilja i dostojanstvo jezika, uzdignutog visoko iznad obinih i nepotenih lakrdijaenja besednitva omiljenog kod svetine ve, uz to, i smireno dranje i ozbiljnost i mir u svim pokretima koji nikakav dogaaj, dok govori, nije mogao da poremeti". Kada je Anaksagora ostario, a Perikle bio zaokupljen javnim poslovima, dravnik je dozvolio da filozof neko vreme izae iz njegovog ivota; ali kasnije, uvi da Anaksagora umire od gladi, Perikle je pourio da mu pomogne i prihvatio ponizno njegov prekor da "oni, kojima je lampa potrebna, nalivaju je uljem". ini se jedva verovatno, ali ipak, kada se malo bolje razmisli, veoma prirodno, da strogi "Olimpljanin" bude tako osetljiv na enske ari; njegova samokontrola borila se protiv finog senzibiliteta, a napor funkcije koju je obavljao mora da je u njemu pojaao normalnu muku udnju za nenou ene. Kada je sreo Aspasiju bio je ve mnogo godina u braku. Ona je pomogla da se stvori onaj tip hetere koji e igrati tako aktivnu ulogu u ivotu Atine: ene koja odbija zatitu to udaja donosi atinskim gospoama i koja vie voli da ivi u divljem braku, ak i u relativnom promiskuitetu, ako time moe da uiva istu slobodu kretanja i ponaanja kao mukarci i da uestvuje sa njima u njihovim kulturnim interesovanjima. Nemamo dokaza o Aspasijinoj lepoti, mada stari pisci govore o njenom "malom, lepo oblikovanom stopalu", "njenom srebrnastom glasu", i njenoj zlatnoj kosi. Aristofan, Periklov

beskrupulozni politiki neprijatelj, opisuje je kao miletsku kurtizanu koja je osnovala luksuznu javnu kuu u Megari i zatim dovela neke od svojih devojaka u Atinu; i veliki komiar delikatno nagovetava da je do svae izmeu Atine i Megare, koja je ubrzala Peloponeski rat, dolo zbog toga to je Aspasija ubedila Perikla da kazni Megarane zato to su joj oteli neke od njenih devojaka. Ali Aristofan nije bio istoriar i njemu se moe verovati samo kad on sam nije u pitanju. Kada je oko 450. stigla u Atinu, Aspasija je otvorila kolu retorike i filozofije i smelo podsticala pojavu ena u javnosti i njihovo vie obrazovanje. Mnogo devojaka iz dobrih porodica dolazilo joj je na asove, a neki muevi dovodili su i svoje supruge da kod nje studiraju. NJena predavanja poseivali su i mukarci, meu njima Perikle i Sokrat, a verovatno i Anaksagora, Euripid, Alkibijad i Fidija. Sokrat je rekao da je od nje nauio vetinu reitosti, a neke glasine iz starine kau, da ju je dravnik nasledio od filozofa. Perikle je bio oduevljen kad su se kod njegove ene razvila oseanja za nekog drugog mukarca. Ponudio joj je slobodu za uzvrat za svoju i ona je na to pristala; udala se po trei put, dok je Perikle doveo Aspasiju u svoj dom. Prema sopstvenom zakonu iz 451. nije mogla da postanje njegova supruga, jer je bila rodom iz Mileta; dete koje bi mu rodila bilo bi nezakonito i ne bi moglo da postane graaninom Atine. Izgleda da ju je iskreno voleo, ak i sa preteranom privrenou; nikada nije odlazio od kue niti se vraao a da je ne poljubi i konano je oporukom ostavio svoje bogatstvo sinu koga mu je rodila. Od tog vremena odrekao se svakog drutvenog ivota izvan doma, retko je odlazio bilo gde, osim u agoru ili venicu; Atinjani su poeli da se ale zbog njegove rezervisanosti. Aspasija je sa svoje strane uinila njegov dom "salonom" francuske prosveenosti, gde su se umetnost i nauka, knjievnost, filozofija i dravnitvo Atine

spajali uzajamno se podstiui. Sokrat se divio njenoj reitosti i pripisao joj sastavljanje posmrtnog govora koji je Perikle odrao posle prvih rtava Peloponeskog rata. Aspasija je postala nekrunisana kraljica Atine, dajui modi ton, a enama uzbudljiv primer duhovne i moralne slobode. Konzervativce je sve ovo okiralo i oni su to iskoristili za svoje ciljeve. Optuili su Perikla da vodi Grke u rat protiv Grka, kao u Egini i Samosu; optuili su ga za rasipanje javnih sredstava; i na kraju, kroz usta neodgovornih komediografa koji su zloupotrebili slobodu govora koja je postojala pod njegovom vladavinom, optuili su ga da je svoj dom pretvorio u javnu kuu i da ima odnose sa enom svog sina. Ne usuujui se da ita od toga iznesu na otvoreno suenje, napali su ga preko njegovih prijatelja. Optuili su Fidiju za proneveru, kako su naveli, jednog dela zlata koje mu je dodeljeno za njegovu hrizelefantinsku "Atenu Partenos" (od zlata i slonovae, prim. prev.) i izgleda uspeli da ga osude; Anaksagoru su optuili zbog nereligioznosti i filozof je na Periklov savet pobegao u progonstvo; protiv Aspasije su doneli sudsku odluku (/graphe asebeias/), kojom je optuuju da je pokazala nepotovanje prema grkim bogovima. Pesnici komiari nemilosrdno su je ismevali kao Dejaniru koja je upropastila Perikla$132$ i zvali je, na istom grkom, konkubinom; jedan od njih, Hermip, nesumnjivo za neki prljavi novac, optuio ju je da slui Periklu kao podvodaica i dovodi mu slobodno roene ene za zabavu. Na suenju, koje se odvijalo pred sudom sa hiljadu i pet stotina porotnika, Perikle je govorio u njenu odbranu, koristei svu svoju elokvenciju, ak do suza; i tuba je povuena. Od tog trenutka (432) Perikle je poeo da gubi uticaj nad narodom Atine; i kada mu je, tri godine kasnije, dola smrt, on je ve bio slomljen ovek.

/III/ ATINSKA DEMOKRATIJA 1. Savetovanje Ove udne optube dovoljne su da pokau koliko je realna bila ograniena demokratija koja je funkcionisala pod navodnom Periklovom diktaturom. Atinsku demokratiju moramo paljivo da prouimo, jer ona je jedan od istaknutih eksperimenata u istoriji upravljanja. Ona je, kao prvo, ograniena injenicom to samo mali broj ljudi ume da ita. Fiziki je ograniena tekoom da se stigne u Atinu iz udaljenijih gradova Atike. Pravo glasa ogranieno je na one sinove dvoje slobodnih atinskih roditelja koji su dostigli dvadeset i prvu godinu ivota; samo oni i njihove porodice uivaju graanska prava ili direktno snose vojna i fiskalna optereenja drave. Unutar ovog ljubomorno ogranienog kruga od 43.000 graana meu 315.000 stanovnika Atike politika mo je u Periklovim danima formalno jednaka; svaki graanin uiva i insistira na "izonomiji" i "izegoriji" jednakim pravima pred zakonom i u Skuptini. Za Atinjanina je graanin ovek koji ne samo da glasa, ve dolazi na red, rebom i rutinski, kao sudski zvaninik ili sudija; on mora da bude slobodan, spreman i sposoban da slui dravu u svako doba. Niko ko je podreen drugome ili ko mora da zarauje za ivot ne moe imati vremena ili sposobnosti za ove slube; i zato veini Atinjana manuelni radnik izgleda nepodoban za graanska prava, mada, sa ljudskom nedoslednou, primaju seljaka posednika. Svih 115.000 robova u Atici, sve ene, skoro svi radnici, svih 28.500 "meteka" ili stranaca sustanovnika,$133$ i prema tome i veliki deo trgovake klase iskljueni su iz prava glasa.$134$ Glasai nisu okupljeni u partije ve su labavo podeljeni na sledbenike oligarhijske ili demokratske frakcije, ve prema tome da li su protiv ili za proirenje prava glasa, dominaciju Skuptine i dravnu pomo siromanima na

raun bogatih. Aktivni lanovi svake frakcije organizovani su u klubove zvane "heterije", "drugarski savezi". U Periklovoj Atini ima raznih vrsta klubova religioznih, srodnikih, vojnih, radnikih, glumakih, politikih i klubova otvoreno posveenih jedenju i pijenju. Najjai od svih su oligarhijski klubovi, iji su se lanovi zakleli na uzajamno pomaganje u politici i zakonu i koji su povezani zajednikim strastvenim neprijateljstvom prema onim niim slojevima sa pravom glasa koji staju na ulj zemljoposednikoj aristokratiji i imunoj trgovakoj klasi. Nasuprot njima stoji relativno demokratska partija malih zanatlija, graana koji su postali nadniari i onih koji ine posadu trgovakih brodova i atinske flote; ove grupe zameraju bogatima luksuz i privilegije i dovode na vodei poloaj u Atini ljude kao to su Kleon koar, Lisikle trgovac ovcama, Eukrat prodavac kuine, Kleofont proizvoa harfi i Hiperbol proizvoa lampi. Perikle ih tokom jedne generacije dri na distanci vetom meavinom demokratije i aristokratije; ali posle njegove smrti oni nasleuju vlast i u potpunosti uivaju u njenim beneficijama. Od Solona do rimskog osvajanja ovaj ogoreni sukob oligarha i demokrata odvija se preko besednitva, glasanja, ostrakizma, ubistava i graanskog rata. Svaki glasa je u stvari lan osnovnog vladajueg tela "eklezije", ili Skuptine; na tom nivou nema predstavnika vlade. Poto je saobraaj preko planina Atike otean, sastancima prisustvuje samo jedan deli izbornih lanova; retko da ih ima vie od dve ili tri hiljade. Oni graani koji ive u Atini ili Pireju po nekoj vrsti geografskog determinizma dominiraju Skuptinom; na taj nain demokrati stiu prevlast nad konzervativcima, koji su najveim delom rasuti po farmama i imanjima Atike. Skuptina se sastaje etiri puta meseno, u vanim sluajevima u agori, u Dionisovom pozoritu, ili u Pireju,

a obino na jednom polukrunom mestu zvanom Pniks, na padini brda zapadno od Areopaga; u svim tim sluajevima lanovi sede na klupama pod otvorenim nebom i zasedanje poinje u zoru. Svako zasedanje otvara se rtvovanjem svinje Zevsu. Uobiajeno je da se u sluaju nepogode, zemljotresa ili pomraenja odmah raziu, jer se to smatralo znacima boanskog neodobravanja. Novi zakon moe se predloiti samo na prvom zasedanju svakog meseca i lan koji ga predloi smatra se odgovornim za rezultat njegovog usvajanja; ako su rezultati vrlo loi, drugi lan moe u toku jedne godine od glasanja da za njega zatrai /graphe/ /paranomon/, ili dokument o nelegalnosti, i da ovaj lan bude kanjen, da mu se oduzme pravo glasa ili da se osudi na smrt; to je atinski nain destimulacije prenagljenog donoenja zakona. Drugim oblikom istog dokumenta novi predlog se moe proveriti zahtevom da jedan od sudova, pre njegovog donoenja, donese odluku o njegovoj ustavnosti tj. da li je u skladu sa postojeim zakonom. Isto tako, pre razmatranja predloga zakona od Skutine se trai da ga podnese Savetu pet stotina na preliminarno razmatranje, veoma slino kao to se predlog zakona u amerikom Kongresu pre diskusije u dvorani za sednice upuuje jednom odboru za koji se smatra da ima posebno znanje i kompetenciju za pitanje o kojem se radi. Savet moda nee predlog odmah odbiti; on moe da o njemu podnese izvetaj, sa ili bez preporuke. Skuptinu obino otvara predsedavajui funkcioner iznoenjem /probouleuma/, ili prijavljenog zakona. Oni koji ele da govore nastupaju po godinama starosti; ali u obraanju Skuptini svako moe da bude diskvalifikovan ako se dokae da on nije zemljoposednik ili da nije zakonito oenjen ili da je zanemario obaveze prema svojim roditeljima ili da je povredio javni moral ili je izbegao vojnu obavezu ili je u borbi odbacio svoj tit ili dravi duguje porez ili neki drugi novac. Pravo da govore koriste

samo uvebani besednici, jer Skuptina je nezgodna publika. Ona se smeje pogrenom izgovoru, glasno protestuje kod digresija, odobravanje izraava povicima, zvidanjem i pljeskanjem, a u znak snanog neodobravanja pravi takvu buku da je govornik primoran da napusti "bemu", ili govornicu. Svakom se govorniku odobrava odreeno vreme, ije se isticanje meri klepsidrom ili vodenim asovnikom. Glasanje je podizanjem ruke, osim ako neki pojedinac nije predlogom direktno i posebno pogoen, u kom sluaju se glasa tajno. Glasanjem izvetaj Saveta o predlogu zakona moe da se potvrdi, izmeni ili odbaci, a odluka Skuptine je konana. Za razliku od zakona, dekreti o trenutnoj akciji mogu se doneti mnogo bre od novih zakona; ali takvi dekreti mogu biti istom brzinom i ukinuti i ne ulaze u glavno telo atinskog zakona. Po dostojanstvu iznad Skuptine, a po moi inferiorna, jeste "bula", ili Savet. Prvobitno gornji dom, u vreme Perikla sveden je u stvari na zakonodavni odbor "eklezije". NJegovi lanovi biraju se rebom i rutinski iz izbornog spiska graana, pedeset za svako od deset plemena; oni slue samo jednu godinu i primaju, u etvrtom veku, pet obola dnevno. Poto je svaki savetnik bez prava na ponovni izbor sve dok svi ostali izborni graani ne dobiju priliku da slue, u normalnim okolnostima svaki graanin moe da bude u "buli" bar jedan mandat u ivotu. Sastanci se odravaju u "buleuterionu", ili dvorani saveta, juno od agore, a redovna zasedanja su javna. NJegove funkcije su zakonodavne, izvrne i konsultativne; on pregleda i vri reformulaciju zakona predloenih Skuptini; on nadzire ponaanje i raune religioznih i administrativnih funkcionera grada; on kontrolie javne finansije, preduzea i zgrade; on izdaje izvrne odluke kada je potrebna akcija, a Skuptina nije u zasedanju; i, uz kasniju skuptinsku reviziju, on kontrolie poslove drave sa inostranstvom.

Da bi obavio sve ove raznovrsne zadatke, Savet se deli na deset pritanija ili odbora, svaki sa po pedeset lanova; a svaka pritanija predsedava Savetom i Skuptinom tokom meseca od trideset i est dana. Svakog jutra pritanija bira jednog od svojih lanova za predsedavajueg u njoj samoj i u Savetu za taj dan; zato je ovaj poloaj, najvii u dravi, dostupan svakom graaninu rebom i redom; Atina ima svake godine tri stotine predsednika. reb u poslednjem trenutku odluuje koja e pritanija i koji od njenih lanova predsedavati Savetom tokom odreenog meseca ili dana; korumpirani Atinjani nadaju se da e ovim mehanizmom svesti korumpiranje pravde na najnii nivo dostian ovekovom karakteru. Pritanija na dunosti priprema dnevni red, saziva Savet i formulie zakljuke postignute tokom dana. Na taj nain, kroz Skuptinu, Savet i pritaniju, demokratija Atine ostvaruje svoje zakonodavne funkcije. to se areopaga tie, njegova su ovlaenja u petom veku ograniena na mune sluajeve paljevine, smiljeno nasilje, trovanje ili ubistvo sa predumiljajem. Zakon Grke polako se promenio "od statusa do ugovora", od hira jednog oveka ili naredbe jedne ograniene klase, u promiljeni sporazum slobodnih graana. 2. Zakon Najstariji Grci su izgleda zakon zamiljali kao posveeni obiaj, boanski sankcionisan i dobijen otkrovenjem; /themis/ je za njih oznaavao i ove obiaje i boginju koja je (kao Rita u Indiji i Tao ili Tien u Kini) bila otelovljenje moralnog reda i svetske harmonije. Zakon je bio deo teologije i najstariji grki svojinski zakoni bili su izmeani sa liturgijskim propisima u starim zakonicima hramova. Podjednako stara kao i ovi religiozni zakoni bila su moda pravila utvrena odredbama plemenskih poglavica ili kraljeva, koji su u poetku bili prisila da

bi, konano, zavrili kao svetinja. Druga faza istorije grkih zakona bilo je sakupljanje i usklaivanje ovih svetih obiaja od strane zakonodavaca ("tesmoteta")$135$ kao to su Zaleuk, Haronda, Drakon, Solon; kada su ljudi poput njih svoje nove zakone pribeleili u pismenom obliku, onda su "tesmoi", ili sveti obiaji, postali "nomoi", ili ljudski zakoni. U ovim kodeksima zakon se oslobodio religije i postao sve svetovniji; namera poinioca ula je potpunije u prosuivanje ina; porodina odgovornost zamenjena je individualnom, a privatna osveta ustupila je mesto kazni po zakonu od strane drave. Trei korak u razvoju zakona u Grkoj bio je kumulativni rast zbornika zakona. Kada periklovski Grk govori o atinskom zakonu, on misli na Drakonove i Solonove zakone i na mere koje su Skuptina i Savet doneli i nisu opozvali. Ako je neki novi zakon oprean starom, preduslov je opozivanje ovoga drugog; ali provera retko da je kompletna i dva zakona se esto mogu nai u apsurdnoj kontradikciji. U periodima izuzetne zakonske konfuzije iz redova narodnih sudova rebom se bira odbor "nomoteta", ili odreivaa zakona, koji treba da odlue koji e se zakoni zadrati; u takvim sluajevima imenuju se zastupnici koji stare zakone treba da brane od onih koji predlau njihovo ukidanje. Pod nadzorom ovih "nomoteta" zakoni Atine, izraeni jednostavnim i razumljivim jezikom, urezuju se na kamene ploe u Kraljevom predvorju; i posle toga se nijednom sudiji ne dozvoljava da o nekom sluaju odlui po nepisanom zakonu. Atinski zakon ne pravi razliku izmeu graanskog i krivinog zakona, izuzev to su sluajevi ubistva rezervisani za areopag, a u graanskim parnicama se tuitelju preputa da presudu suda sprovede sam, a pomo dobija samo ako naie na otpor. Ubistvo nije esta pojava, jer je igosano kao svetogre i kao zloin, a ako zakon ne

bude efikasan, ostaje strah od krvne osvete. U petom veku, pod izvesnim uslovima, jo uvek se tolerie neposredna odmazda; ako suprug nae svoju majku, enu, konkubinu, sestru ili ker u nezakonitim odnosima, on ima pravo da mukog prestupnika ubije na licu mesta. Svako ubistvo, bilo hotimino ili nehotino, mora da se okaje kao skrnavljenje gradskog tla i rituali oienja su muno strogi i sloeni. Ako je rtva pre smrti ubici dala oprotaj, protiv njega se ne moe pokrenuti nikakav postupak. Ispod areopaga su tri suda za sluajeve ubistva, prema klasi i poreklu rtve i prema tome da li je in bio ili nije bio nameran ili opravdan. etvrti sud zaseda u Freatisu, na obali, i sudi onima koji su, ve prognani zbog ubistva bez predumiljaja, sada optueni za drugo ubistvo, sa predumiljajem; kako su prvim zloinom ve okaljani, ne dozvoljava im se da dodirnu tlo Atike tako da se njihova odbrana vodi iz amca blizu obale. Zakon o pravu vlasnitva je beskompromisno strog. Ugovori se sprovode rigorozno; svi porotnici moraju se zakleti da "nee glasati za ukidanje privatnih dugova, ili za distribuciju zemlje ili kua koje pripadaju Atinjanima"; i svake godine, prilikom preuzimanja poloaja, glavni arhont preko glasnika sveano objavljuje "da e svako, ko neto poseduje, ostati vlasnik i apsolutni gospodar istoga". Pravo naslea jo uvek je usko ogranieno. Tamo gde ima muke dece, stara religiozna koncepcija svojine, povezana sa porodinom lozom i brigom za duhove predaka, zahteva da imanje automatski pree na sinove; otac poseduje imovinu samo kao staratelj za mrtvu i ivu porodicu i onu koja e da se rodi. Dok je u Sparti (kao u Engleskoj) oevina nedeljiva i pripada najstarijem sinu, u Atini se deli (slino kao u Francuskoj) meu mukim naslednicima, od kojih najstariji dobija neto vei deo od ostalih. Ve u vreme Hesioda nailazimo da seljak ograniava svoju porodicu na galski nain, da mu imanje ne bi bilo pogubno

usitnjeno na puno sinova. Imovina mua nikada po nasledstvu ne prelazi eni; sve to njoj ostaje je miraz. Oporuke su u Periklovo vreme sloene kao i u nae doba i izraene su i na nain vrlo slian dananjem. U ovim kao i u drugim stvarima grko zakonodavstvo je osnova rimskog prava, koje je, sa svoje strane, dalo zakonske osnove zapadnog drutva. 3. Pravosue Demokratija do sudstva stie na kraju; a najvea reforma koju su Efijalt i Perikle ostvarili jeste prenos sudskih ovlaenja sa areopaga i arhonta na "helijeju". Osnivanje ovih narodnih sudova daje Atini ono to e modernoj Evropi doneti suenje sa porotom. "Helijeja"$136$ je sastavljena iz est hiljada "dikasta" ili porotnika, koji se svake godine izvlae rebom iz registra graana; ovih est hiljada podeljeno je u deset dikasterija, ili porota, sa otprilike pet stotina lanova u svakoj, dok su preostali ostavljeni za upranjena mesta i kritine situacije. Manji i lokalni sluajevi reavaju se pred sudom od trideset sudija, koji periodino poseuju deme ili administrativne okruge Atike. Poto nijedan porotnik u jednom mandatu ne moe da slui vie od godinu dana, a podobnost za izbor se odreuje rotacijom, svaki graanin, po proseku verovatnoe, postaje porotnik svake tree godine. On tu dunost ne mora da obavlja, ali plaanje od dva a kasnije tri obola dnevno donosi svakoj poroti uee od dve ili tri stotine porotnika. Vani sluajevi, kao to je Sokratov, mogu da se sude pred velikim dikasterijama od hiljadu i dvesto ljudi. Da bi se korupcija svela na minimum, porota pred kojom e se neki sluaj suditi odreuje se rebom u poslednjem trenutku; a poto veina suenja traje samo jedan dan, ne govori se mnogo o podmiivanju u sudovima; ak je i Atinjanima teko da u trenutku podmite tri stotine ljudi. Uprkos ekspeditivnosti sudovi u Atini, kao i drugde u

svetu, obino zaostaju sa rokovima, jer Atinjani izgaraju od elje da se parnie. Da bi se ova revnost malo smanjila, javni arbitri biraju se rebom iz spiska graana koji su stigli u ezdesetu; svoju albu i odbranu strane u sporu podnose jednom od njih, opet izabranom rebom, i to u poslednjem trenutku; i svaka strana mu plaa mali honorar. Ako ne uspe da ih pomiri on donosi presudu, sveano potvrenu zakletvom. Svaka od strana zatim moe da se ali sudovima, ali oni najee odbijaju da sasluaju obine sluajeve koji nisu podneti na arbitrau. Kada je sluaj prihvaen za suenje on se zavodi ili se polae zakletva, svedoci daju iskaz pod zakletvom i sve se prezentira sudu u pismenoj formi. Iskazi su zapeaeni u posebnoj kutiji i kasnije se otvaraju i pregledaju i onda porota izabrana rebom donosi presudu. Javni tuilac ne postoji; vlada se oslanja na privatne graane da e pred sudom optuiti svakoga ko je kriv za ozbiljan prestup protiv morala, religije ili drave. Iz toga se pojavljuje klasa "sikofanta", koji takve optube pretvaraju u redovnu praksu i razvijaju svoju profesiju u neku vrstu ucenjivanja; u etvrtom veku oni dobro zarauju pokreui ili, jo bolje, pretei da e pokrenuti optube protiv bogataa i u uverenju da e narodni sud nerado osloboditi optube one koji mogu da plate znaajnu novanu kaznu.$137$ Sudski trokovi veinom se pokrivaju globom nametnutom osuenima. Novano se kanjavaju i tuitelji koji nisu uspeli da dokau svoje optube; a ako dobiju manje od petine porotnikih glasova, onda podleu ibanju ili plaaju kaznu od hiljadu drahmi (1.000 dolara). Svaka stranka na suenju obino nastupa kao sopstveni advokat i mora svoj sluaj da iznese lino. Ali kada procedura postane sloenija, a parniari kod porotnika otkriju izvesnu slabost prema besednitvu, javlja se praksa angaovanja retora ili govornika, verziranog u zakonu, koji treba da podri tubu ili odbranu, ili da u ime svog klijenta i u

skladu sa njegovim karakterom pripremi govor koji klijent moe da proita sudu. Od ovih specijalnih retorabranilaca potekao je advokat. NJegova starost u Grkoj vidi se iz jedne primedbe Diogena iz Laerte da je Bijant, mudrac iz Prijene, bio elokventni branilac sluajeva pred sudom koji je svoj talenat uvek rezervisao za pravednu stranu. Neki od tih advokata pridodati su sudu kao "egzegeti", ili tumai; jer mnogi od porotnika ne poznaju zakone vie od stranaka u sluaju. Dokaz se obino podnosi u pismenom obliku, ali kada ga /grammateus/, ili sudski inovnik, ita pred porotnicima, svedok mora da se pojavi i zakune da je taan. Unakrsnog ispitivanja nema. Krivokletstvo je toliko esto da se sluajevi ponekad odluuju uprkos jasnog dokaza datog pod zakletvom. Svedoenje ena i maloletnika prihvata se samo na suenju zbog ubistva; svedoenje robova prihvata se samo kada im je ono izvueno muenjem; smatra se kao samo po sebi razumljivo da e oni, ako ne budu mueni, slagati. To je varvarski aspekt grkog zakona kojem je bilo sueno da bude premaen u rimskim zatvorima i prostorijama Inkvizicije, a u nae doba moda su mu konkurencija tajne prostorije sudova za prekraje. U Periklovim danima, kada su u pitanju graani, muenje je zabranjeno. Mnogi gospodari ne dozvoljavaju da se njihovi robovi koriste kao svedoci, ak i kada njihov sluaj zavisi od tog svedoenja; a svaku trajnu povredu koja je robu naneta muenjem moraju da nadoknade oni koji su je naneli. Kazne su u obliku batinanja, novane globe, gubitka prava glasa, igosanja, konfiskacije, progona i smrti; zatvor se kao kazna retko koristi. Princip grkog zakona je da roba treba kazniti po telu, a slobodnog oveka po imovini. Slika na jednoj vazi pokazuje roba obeenog za ruke i noge koga nemilosrdno biuju. Novane globe su za graane uobiajena kazna i odreuju se u visini zbog koje

demokratiju optuuju da puni svoju kesu preko nepravedne osude. S druge strane, u mnogim sluajevima osuenoj osobi i onoj koja je optuuje dozvoljeno je da navede globu ili kaznu koju smatra pravednom; a sud onda bira izmeu njihovih predloga. Ubistvo, svetogre, izdaja i neki prekraji koji se nama ine manji kanjavaju se konfiskacijom i smru; ali oekivana smrtna kazna obino se moe pre suenja izbei dobrovoljnim odlaskom u progonstvo i naputanjem imovine. Ako optueni smatra da mu je bekstvo ispod asti i ako spada u graane, smrt se izaziva na najbezbolniji nain davanjem kukute, koja postepeno paralizuje telo poev od nogu pa navie i, stigavi do srca, ubija. Kada je u pitanju rob, smrtna kazna se moe izvriti brutalnim batinanjem. Ponekad osuenog jo pre nego to umre ili ve mrtvog mogu da bace sa stene u provaliju koju zovu /barathron/. Kada se smrtna kazna izvodi nad ubicom, izvrava je javni delat u prisustvu roaka rtve, to je ustupak starom obiaju i duhu osvete. Atinski zakonik nije tako prosvetljen kao to bismo mogli oekivati i predstavlja samo umereni napredak u odnosu na Hamurabijev. NJegov osnovni nedostatak je ogranienje zakonskih prava na slobodne ljude, koji ine jedva sedminu stanovnitva. ak i slobodne ene i deca iskljueni su iz ponosne "izonomije" graana; metici, stranci i robovi mogu da podnesu tubu samo preko graanina pokrovitelja. Sikofantsko ucenjivanje, esto muenje robova, smrtna kazna za manje prestupe, vreanje linosti u sudskoj debati, irenje i slabljenje sudske odgovornosti, osetljivost porotnika na besednika razmetanja, njihova nesposobnost da ublae sadanje strasti poznavanjem prolosti ili mudrom procenom budunosti to su slabe ocene za sistem zakona na kojem Atini zavidi cela Grka zbog njegove srazmerne blagosti i integriteta i koji je dovoljno pouzdan i praktian da atinskom ivotu i imovini prui onu redovnu zatitu koja je toliko potrebna za ekonomsku

aktivnost i moralni razvoj. Jedan test atinskog zakona je potovanje koje skoro svaki graanin osea prema njemu: zakon je za njega sama dua njegovog grada, sutina njegove blagotvornosti i snage. Najbolja ocena atinskog zakonika je spremnost drugih grkih drava da njegov veliki deo i same prihvate. "Svako e priznati", kae Isokrat, "da su nai zakoni bili izvor mnogih i vrlo velikih blagodeti za ivot oveanstva". Ovde prvi put u istoriji imamo vladavinu zakona, a ne ljudi. Atinski zakon preovlauje u Atinskom carstvu od dva miliona dua sve dok je carstva; ali to se ostalog tie, Grka nikada ne dostie zajedniki pravosudni sistem. Meunarodni zakon u Atini petog veka ostavlja alosnu sliku kao i u svetu dananjice. Ipak, spoljnja trgovina zahteva neki pravni kodeks i Demosten opisuje komercijalne ugovore (/symbola/) u svom vremenu kao toliko brojne, da su zakoni koji reguliu trgovinske sporove "svuda identini". Ovi sporazumi ustanovljavaju konzularno predstavljanje, garantuju izvrenje ugovora i ine da presude donete u jednoj od zemalja potpisnica budu vaee u drugim. Meutim, ovo ne uspeva da uini kraj piratstvu, koje se javlja gde god je dominantna flota oslabljena ili popusti u pogledu opreznosti. Neprestana budnost je cena reda i slobode; a bezakonje se unja kao vuk oko svakog sreenog podruja, traei neku slabu taku koja e mu omoguiti pristup. Pravo grada da povede pljakake ekspedicije protiv osoba i imovine drugih gradova prihvata se u nekim grkim dravama sve dok to neki ugovor posebno ne zabrani. Religija uspeva da hramove uini nepovredivim da se ne bi koristili za vojne baze; ona titi glasnike i hodoasnike na Panhelenskim sveanostima; ona trai formalnu objavu rata pre poetka neprijateljstava i davanje traenog primirja radi vraanja i sahrane poginulih u borbi. Upotreba otrovnog oruja optim se obiajem izbegava, a zarobljenici se obino razmenjuju ili

otkupljuju po priznatoj tarifi od dve mine kasnije jedne mine (100 dolara) po glavi; inae, rat meu Grcima skoro je isto tako brutalan kao i u modernom hrianskom svetu. Ugovora ima bezbroj i oni postaju zvanini posle polaganja sveane zakletve; ali oni se skoro uvek kre. Savezi su esti i ponekad daju trajna saveznitva, kao to je Delfijska amfiktionija u estom veku i Ahajski i Etolijski savez u treem. Povremeno dva grada razmenjuju ljubaznu "izopolitiju", kojom svaki od gradova daje slobodnim ljudima onog drugog grada graanska prava. Postoji mogunost za meunarodnu arbitrau, ali odluke donete u takvim sluajevima odbacuju se ili ignoriu isto tako esto kao to se i prihvataju. Grk prema strancima ne osea nikakvu moralnu ni zakonsku obavezu, izuzev na osnovu ugovora; oni su /barbaroi/; ne ba "varvari", ve autsajderi$138$ stranci koji govore strane jezike. Samo kod filozofa stoika kosmopolitske helenistike ere Grka e se uzdii do ideje o moralnom kodeksu koji obuhvata itavo oveanstvo. 4. Uprava Jo 487, a moda i ranije, metod biranja arhonta zamenjen je rebom; trebalo je neki nain spreiti da bogati kupuju poloaj novcem, a nepoteni osmehom. Da izbor ne bi bio sasvim sluajan, svi oni na koje padne reb podvrgavaju se pre preuzimanja dunosti rigoroznoj "dokimaziji" ili ispitivanju karaktera, koje sprovodi Savet ili sud. Kandidat mora da dokae da je atinskog porekla od strane oba roditelja, da nema fizike mane i da nema za sobom skandala, da pobono potuje svoje pretke, izvrava svoje vojne obaveze i plaa svoje poreze u potpunosti; ceo njegov ivot izloen je tom prilikom kritici bilo kog graanina i mogunost tako paljivog ispitivanja verovatno one najnedostojnije uplai od rebanja. Ako arhont proe ovaj test, on polae zakletvu da e poteno izvravati obaveze

svog poloaja i da e, ako prihvati poklon ili mito, bogovima posvetiti zlatni kip u prirodnoj veliini. injenica, da se u imenovanju devet arhonta tolika uloga dodeljuje sluaju ukazuje na pad koji je ovaj poloaj pretrpeo od Solonovih dana; njegove funkcije sada su postale administrativna rutina. Arhont "basileus", u ijem se imenu ouvala upranjena titula kralja, postao je samo glavni religiozni funkcioner grada. Od arhonta se trai da mu Skuptina devet puta godinje izglasa poverenje; protiv njegovih postupaka i sudskih odluka moe se kod "bule" ili "helijeje" uloiti alba; a svaki graanin moe da ga optui za protivzakonito delo. Na kraju njegovog mandata jedan odbor /logistai/ odgovornih Savetu pregleda sve njegove zvanine akte, raune i dokumenta; za ozbiljan prekraj u ponaanju moe da mu se dosudi ozbiljna, pa ak i smrtna kazna. Ako arhont izmakne ovim demokratskim adajama, on na kraju svog mandata postaje lan areopaga; ali ta ast je u petom veku skoro beznaajna, jer je ovo telo izgubilo skoro sva svoja ovlaenja. Arhonti su samo jedan od mnogih odbora koji pod upravom i strogom kontrolom Skuptine, Saveta i sudova upravljaju poslovima grada. Aristotel navodi dvadeset i pet takvih grupa i ocenjuje da je broj gradskih fukcionera sedam stotina. Skoro svi se biraju rebom na godinu dana; i poto niko ne moe da bude lan istog odbora dva puta, svaki graanin moe da oekuje da e biti gradski dostojanstvenik bar jednu godinu u ivotu. Atina ne veruje u vladavinu strunjaka. Vojnom poloaju pridaje se vie znaaja nego civilnom. Deset "stratega" ili vojnih zapovednika, koji su takoe imenovani samo na godinu dana i povremeno izloeni ispitivanju i opozivu, biraju se ne rebom ve javnim glasanjem u Skuptini. Ovde sposobnost, a ne popularnost otvara put ka visokom poloaju; a svoj zdravi razum "eklezija" u etvrtom veku pokazuje time to Fokiona

etrdeset i pet puta bira za generala, uprkos injenici to je on najnepopularniji ovek u Atini i uopte ne skriva svoj prezir prema gomili. Sa proirenjem meunarodnih odnosa funkcije "stratega" se proiruju, tako da u kasnijem petom veku oni ne samo da upravljaju armijom i mornaricom ve vode i pregovore sa stranim dravama i kontroliu prihode i rashode grada. Zato je vrhovni zapovednik, ili "strateg autokrator", najmoniji ovek u vladi; i poto moe da se ponovo bira iz godine u godinu, on dravi moe da prui kontinuitet odluka to bi po njenom ustavu moda bilo nemogue. Kroz ovu funkciju Perikle tokom jedne generacije od Atine ini demokratsku monarhiju, tako da Tukidid moe za politiki poredak u Atini da kae da je, mada po imenu demokratija, u stvari vladavina najznaajnijeg od graana. Armija je identina sa birakim telom; svaki graanin mora da slui i sve do ezdesete godine starosti podlee regrutovanju u svakom ratu. Ali atinski ivot nije militarizovan; posle perioda mladalake obuke vojnikih vebi je malo, nema epurenja u uniformi, nema meanja vojske sa civilnim stanovnitvom. U aktivnoj slubi armija se sastoji od lako naoruane peadije, uglavnom siromanijih graana koji nose prake ili koplja; teko naoruane peadije ili hoplita, imunih graana koji sebi mogu da dozvole oklop, tit i koplje; i konjice bogatih ljudi, odevenih u oklop i lem i opremljenih kopljem i maem. Grci prevazilaze Azijate u pogledu vojne discipline i moda svoj uspeh duguju upadljivoj kombinaciji lojalne poslunosti na bojnom polju sa izrazitom samostalnou u graanskim poslovima. Uprkos tome, pre Epaminonde i Filipa kod njih nema nauke o ratovanju, nema odreenih principa taktike ili strategije. Gradovi su obino okrueni bedemima, a odbrana je kod Grka kao i kod nas efikasnija od napada; inae moda civilizacije ne bi ni postojale. Armije prilikom opsade donose velike grede

obeene o lance i njima, povlaei se unazad, juriaju i udaraju u bedem; to je mainerija za opsadu koja je postojala pre Arhimeda. to se mornarice tie, ona se odrava godinjim izborom etiri stotine trijerarha, bogatih ljudi sa privilegijom da regrutuju posadu, opreme jednu triremu materijalom koji obezbeuje drava, plate njeno graenje i porinue i odravaju je u dobrom stanju; na taj nain, Atina u vreme mira ima flotu od nekih ezdeset brodova. Odravanje armije i mornarice predstavlja za dravu glavni izdatak. Prihodi dolaze od dabina od saobraaja, lukih taksi, dva odsto carine na uvoz i izvoz, godinje glavarine od dvanaest drahmi na meteke, poreza od pola drahme na slobodne ljude i robove, poreza na prostitutke, poreza na prodaju, licenci, novane globe, konfiskacije i imperijalnog danka. Demokratija je napustila porez na poljoprivredne proizvode koji je finansirao Atinu pod Pisistratom kao tetan po dostojanstvo poljoprivrede. Veinu poreza poreznici prikupljaju za dravu, a uzimaju i svoj deo dobiti. Znaajan prihod dobija se od dravnog vlasnitva nad mineralnim resursima. U kritinim momentima grad pribegava porezu na kapital, kada stopa raste prema veliini imovine; ovim metodom, na primer, Atinjani 428. uspevaju da sakupe dve stotine talenata (1.200.000 dolara) za opsadu Mitilene. Bogati ljudi se pozivaju i da obavljaju izvesne "liturgije", tj. javne slube, kao to su opremanja poslanstava, opremanje brodova za flotu ili plaanje za komade, muzika takmienja i igre. Ove "liturgije" neki od bogataa prihvataju dobrovoljno, a drugima se putem javnog miljenja nameu silom. Kao dodatak nelagodnosti imunih, svaki graanin kome je dodeljena liturgija moe da primora svakog drugog graanina da je preuzme od njega, ili sa njim zameni svoju sudbinu ako moe da dokae da je ovaj drugi bogatiji od njega. Uz poveanje moi, demokratska stranka nalazi sve

vie prilika i razloga za korienje ovog instrumenta; a za uzvrat finansijeri, trgovci, proizvoai i zemljoposednici Atike prouavaju vetine prikrivanja i opstrukcije i razmiljaju o revoluciji. Izuzev ovakvih poklona i dabina, ukupni prihod od poreza Atine u Periklovo vreme iznosi oko etiri stotine talenata (2.400.000 dolara) godinje; tome treba dodati est stotina talenata doprinosa od podanika i saveznika. Ovaj prihod troi se bez ikakvog budetskog predrauna i usmeravanja sredstava. Pod Periklovom tedljivom upravom i uprkos njegovim rashodima bez presedana blagajna pokazuje rastui suficit, koji godine 440. iznosi 9.700 talenata (58.200.000 dolara); lepa suma za svaki grad u svako vreme i sasvim izuzetna u Grkoj, gde malo drava na Peloponezu nijedna uopte ima bilo kakvog suficita. U gradovima koji imaju takvu rezervu, ona se obino smeta u hram gradskog boga u Atini to je posle 434. Partenon. Drava polae pravo da koristi ne samo ovaj suficit, ve i zlato na kipovima koje je podigla svom bogu; u sluaju Fidijine "Atene Partenos" vrednost zlata iznosi etrdeset talenata (240.000 dolara) i ono je tako privreno da se moe skinuti. Grad u hramu dri i svoj "teoriki fond" (fond za spektakle, prim. prev.), iz koga vri godinja plaanja graanima za prisustvovanje svetim komadima i igrama. Takva je atinska demokratija najogranienija i najpotpunija u istoriji: najogranienija u smislu broja onih koji uestvuju u privilegijama, najpotpunija zbog neposrednosti i jednakosti sa kojom svi graani kontroliu zakonodavstvo i upravljaju javnim poslovima. Nedostaci sistema jasno e se ukazati sa otkrivanjem njegove istorije; u stvari, o njima se ve naveliko govori kod Aristofana. Neodgovornost Skuptine, koja bez provere ranijih sluajeva ili revizije moe jednog dana da glasa prema svojoj trenutnoj sklonosti, a sledeeg dana

estoko zaali i onda kazni ne sebe, ve one koji su je obmanuli; ogranienje zakonodavne vlasti na one koji mogu da budu prisutni na "ekleziji"; hrabrenje demagoga i jalovi ostrakizam sposobnih ljudi; popunjavanje slubi rebom i rotacijom, godinja promena osoblja i stvaranje haosa u vladavini; buntovnitvo stranaka koje stalno ometaju voenje i upravljanje dravom to su bitni nedostaci za koje e Atina platiti Sparti, Filipu, Aleksandru i Rimu punu cenu. Ali svaka je vlada nesavrena, neprijatna i smrtna; nema razloga da verujemo da bi monarhija ili aristokratija upravljala Atinom bolje ili je odrala due; a moda je samo ova haotina demokratija ta koja moe da oslobodi energiju koja e Atinu podii do jednog od vrhova istorije. Nikada ni pre ni posle toga politiki ivot u graanstvu nije bio tako intenzivan ni kreativan. Ova korumpirana i nekompetentna demokratija bila je makar kola: glasa u Skuptini slua najpametnije ljude u Atini, porotnik u sudovima izotrava svoj duh uzimanjem i paljivim razmatranjem dokaza, nosilac funkcije se razvija izvrnom odgovornou i iskustvom i postaje zreliji u razumevanju i prosuivanju; "grad", kae Simonid, "je uitelj oveka". Moda iz ovih razloga Atinjani umeju da cene i time oive Eshila i Euripida, Sokrata i Platona; publika u pozoritu formirana je u Skuptini i sudovima i spremna da primi ono najbolje. Ova aristokratska demokratija nije /laissezfaire/ drava, ona nije obini uvar imovine i reda; ona finansira grku dramu i gradi Partenon; ona prima na sebe odgovornost za dobrobit i razvoj svog naroda i otvara mu mogunost /ou monon tou zen, alla tou eu zen/ "ne samo da ivi, ve da dobro ivi". Istorija moe sebi da dozvoli da joj oprosti sve njene grehe. Poglavlje /XII/

RAD I BOGATSTVO U ATINI /I/ ZEMLJA I HRANA U osnovi ove demokratije lei proizvodnja i distribucija bogatstva. Neki ljudi mogu da upravljaju dravom, da trae istinu, komponuju muziku, kleu kipove, slikaju slike, piu knjige, ue decu ili slue bogovima, zato to drugi naporno rade i proizvode hranu, tkaju odeu, grade kue, kopaju rudu, prave korisne stvari, transportuju robu, trguju njome ili finansiraju njenu proizvodnju ili kretanje. Ovo je osnova svuda. Onaj koji hrani celo drutvo je seljak, najsiromaniji i najpotrebniji meu ljudima. U Atici on ima bar pravo glasa; posedovanje zemlje dozvoljeno je samo graanima, a skoro svi seljaci su vlasnici zemlje koju obrauju. Kontrola klana nad zemljom je nestala, a privatno vlasnitvo je vrsto uspostavljeno. Kao u modernoj Francuskoj i Americi, ova velika klasa malih posednika predstavlja smirujuu konzervativnu snagu u demokratiji u kojoj stanovnici grada bez imanja uvek tee ka reformi. Stari rat sela i grada izmeu onih koji ele visoke prihode od poljoprivrede i niske cene za industrijsku robu, i onih koji ele niske cene hrane i visoke nadnice ili profite u industriji posebno se osea i posebno je iv u Atici. Dok graanin Atine industriju i trgovinu smatra plebejskim i degradirajuim aktivnostima, bavljenje stoarstvom se slavi kao osnova nacionalne privrede, linog karaktera i vojne snage; a slobodni ljudi sa sela skloni su da prezirno gledaju na stanovnike grada kao na parazitske slabie ili degradirane robove. Zemljite je siromano: od 630.000 akri u Atici treina je nepogodna za obradu, a ostatak je iscrpljen krenjem uma,

slabim padavinama i brzom erozijom usled zimskih poplava. Seljaci Atike$139$ ne bee od rada oni lino ili njihova aica robova da bi ispravili ovo krto raspoloenje bogova; oni sakupljaju viak vode iz manjih pritoka u rezervoare, ograuju nasipom kanale reka da bi kontrolisali poplave, isuuju dragoceni humus movara, grade na hiljade kanala za navodnjavanje da bi u edna polja doveli oskudnu vodu iz reica, paljivo presauju povre da bi poboljali njegovu veliinu i kvalitet i ostavljaju zemlju da naizmenino lei na ugaru da bi ponovo dobila snagu. Oni zemlju alkalizuju solima kao to je kalcijumkarbonat i ubre je kalijum nitratom, pepelom i ljudskim otpadnim materijama; vrtovi i umarci oko Atine obogauju se otpacima iz gradske kanalizacije koji se dovode u glavni kolektor izvan Dipilona a odatle kanalima ozidanim ciglom u dolinu reke Kefis. Radi poboljanja tla meaju razliitu zemlju, a zelene kulture, kao pasulj u cvetu, preoravaju da bi ishranili tlo. Oranje, drljanje, sejanje i saenje obavljaju se u kratkim jesenjim danima; etva penice dolazi krajem maja, a leto bez kie je sezona priprema i odmora. Uz sva ova nastojanja Atika proizvodi samo 675.000 buela ita godinje jedva dovoljno da se snabde etvrtina njenog stanovnitva. Bez hrane iz uvoza Periklova Atina bi gladovala; otuda onaj podsticaj ka imperijalizmu i potreba za stvaranjem mone flote. Selo pokuava da nadoknadi nedostatak ita obilnim berbama maslina i groa. Brdske padine su terasaste i navodnjavaju se, a magarci se podstiu da brste granice loze da bi bila plodnija. Masline pokrivaju velike prostore u Grkoj za vreme Perikla, ali osobe zaslune za njihovo uvoenje su Pisistrat i Solon. Maslini treba esnaest godina da bi dalo ploda, etrdeset godina da dostigne savrenstvo; bez Pisistratove novane pomoi moda nikada ne bi ni rasla na tlu Atike; a unitavanje maslinjaka u Peloponeskom ratu imae znatnu ulogu u

propasti Atine. Maslina za Grke ima bezbroj primena: od jednog ceenja dobija se jestivo ulje, od drugog ulje za masau, od treeg ulje za osvetljenje; a ostatak se koristi kao gorivo. Ono postaje najbogatiji urod Atike, toliko dragocen da drava preuzima monopol njegovog izvoza i sa njim i vinom plaa penicu koju mora da uvozi. Izvoz smokava potpuno je zabranjen, jer su one u Grkoj glavni izvor zdravlja i energije. Stablo smokve dobro uspeva ak i na sunom tlu; njeno korenje, koje se iri, sakuplja svu vlagu iz zemlje, a njeno uzano lie ostavlja malu povrinu za isparavanje. Pored toga, poljoprivrednik saznaje tajnu "kaprifikacije" koja stie sa Istoka: on grane divlje muke smokve (/caprificus/) vea meu grane enskog kultivisanog stabla i zatim preputa parazitskim osama da obave oplodnju, a smokve postaju bogatije i slae. Ovi proizvodi tla itarice, maslinovo ulje, smokve, groe i vino predstavljaju osnovnu hranu u Atici. Uzgoj stoke kao izvor hrane je zanemarljiv; konji se uzgajaju za trke, ovce za vunu, koze za mleko, magarci, mule, krave i volovi za transport, a za ishranu uglavnom svinje; pele se dre jer daju med u svetu bez eera. Meso je luksuz; siromani ga jedu samo na praznike; herojskih gozbi iz homerovskih dana vie nema. Riba je svakodnevna hrana, ali i delikates; siromani ovek kupuje je usoljenu i osuenu; bogata slavi praznik sa mesom ajkule i jegulja. itarice se troe u obliku kae, lepinja ili kolaa, esto pomeanih sa medom. Hleb i kolai retko se peku kod kue, oni se kupuju od ulinih prodavaica ili na tezgama trnice. Ishrani se dodaju jaja i povre osobito pasulj, graak, kupus, soivo, salata, crni i beli luk. Voa ima malo; pomorande i limun su nepoznati. Orasi su neto obino, a zaina ima u izobilju. So iz mora sakuplja se u solanama i za nju se u unutranjosti kupuju robovi; jeftini rob naziva se "solenje", a za dobrog roba kae se da "vredi

soli koja je za njega data". Skoro sve se kuva i priprema sa maslinovim uljem, koje predstavlja i odlinu zamenu za petrolej. Buter se u mediteranskim zemljama teko uva i njegovo mesto zauzima maslinovo ulje. Desert ine med, slatkii i sir; kolai sa sirom toliko su omiljeni, da su ezoterinoj umetnosti njihovog spravljanja posveene mnoge klasine rasprave. Uobiajeno pie je voda, ali svako pije i vino, jer nijedna civilizacija nije ivot smatrala podnoljivim bez narkotika ili stimulansa. Sneg i led uvaju se u zemlji da bi hladili vino u toplim mesecima. Pivo je u Periklovim danima poznato, ali nije omiljeno. Sve u svemu, Grk jede umereno i zadovoljava se sa dva obroka dnevno. "Ali ipak ima mnogih", kae Hipokrat, "koji ako su na to navikli mogu lako da podnesu tri puna obeda na dan". /II/ INDUSTRIJA Zemlja daje minerale i ogrev, kao i hranu. Osvetljenje pruaju graciozne lampe ili baklje u kojima gori preieno ulje ili smola ili se koriste svee. Toplota se dobija od suvog drveta ili drvenog uglja koji gori u prenosivim posudama za ar. Seom drvea za ogrev i gradnju ogoljuju se ume i brda u blizini gradova; ve u petom veku drvo za graenje kua, nametaja i brodova mora da se uvozi. Uglja nema. Rudarstvo u Grkoj ne daje gorivo ve minerale. Tlo Atike bogato je mermerom, gvoem, cinkom, srebrom i olovom. Eshil rudnike u Laurionu, blizu junog vrha poluostrva, naziva atinskom "fontanom tekueg srebra"; oni su glavna podrka vladi, koja zadrava sva prava na ono to je pod zemljom i iznajmljuje rudnike privatnim korisnicima za godinju zakupninu od jednog talenta (6.000 dolara) i dvadeset i etvrti deo proizvodnje. Godine 483. jedan

istraiva ruda otkriva prve stvarno rentabilne ile rude u Laurionu i tako u regionu sa rudnicima poinje srebrna groznica. Uzimanje imovine u najam dozvoljeno je samo graanima, dok rad obavljaju samo robovi. Poboni Nikija, ije e praznoverje doprineti propadanju Atine, zarauje 170 dolara dnevno davanjem u najam hiljadu robova korisnicima rudnika za zakupninu od jednog obola$140$ (17 centi) po glavi na dan; na taj nain, ili pozajmljivanjem novca za poduhvat, stvaraju se mnoga atinska bogatstva. Broj robova u rudniku iznosi oko dvadeset hiljada i ukljuuje nadzornike i inenjere. Oni rade u smenama od po deset sati i radovi se nastavljaju bez prekida, no i dan. Ako se rob odmara, osetie nadzornikov bi; ako pokua da pobegne, vezuju ga gvozdenim okovima za mesto na kojem radi; ako pobegne i ako ga uhvate, igou ga po elu uarenim gvoem. Podzemni hodnici visoki su samo tri stope, a iroki dve; robovi, sa pijukom ili dletom i ekiem, rade na kolenima, potrbuke, ili leei. Izlomljena ruda iznosi se u korpama ili vreama koje se dodaju iz ruke u ruku, jer hodnici su previe uski da bi dva oveka normalno prolazila jedan pored drugoga. Profit je ogroman: godine 483. udeo vlade iznosio je sto talenata (600.000 dolara) na ovoj dobiti Atina gradi flotu i spasava Grku kod Salamine. ak i za druge, a ne samo za robove, u tome ima i dobra i zla; atinski trezor postaje zavisan od rudnika, i kada Spartanci u Peloponeskom ratu zauzimaju Laurion dolazi do poremeaja u celoj atinskoj privredi. Iscrpljivanje ila rude u etvrtom veku, zajedno sa mnogim drugim iniocima, uestvuje u propadanju Atine. Jer Atika u svom tlu drugih dragocenih metala nema. Metalurgija napreduje uporedo sa rudarstvom. Ruda u Laurionu drobi se u velikim stupama tekim gvozdenim tukom za koji se koristi snaga robova; zatim ide u mlinove, gde se melje izmeu rotirajuih kamenova od tvrdog trahita; onda se prosejavanjem sortira; materijal koji proe kroz

reeto alje se u pera rude, gde se mlazevi vode putaju iz cisterni na nagnute pravougaone kamene stolove pokrivene glatkim tankim slojem tvrdog cementa; mlaz se okree pod otrim uglovima i metalni delii hvataju se u depovima. Sakupljeni materijal baca se u male topionike pei opremljene mehovima radi podizanja temperature; na dnu svake pei su otvori kroz koje izlazi istopljeni metal. Olovo se izdvaja iz srebra zagrevanjem istopljenog metala na posudama od poroznog materijala i njegovim izlaganjem vazduhu; ovim jednostavnim procesom olovo se pretvara u olovomonoksid, a srebro se oslobaa. Procesi topljenja i proiavanja izvode se struno, pa su atinski srebrnjaci istote devedeset i devet odsto. Laurion plaa cenu bogatstva koje proizvodi, kao to rudarstvo uvek plaa ceh za industriju metala; biljke i ljudi venu i umiru od dima iz industrijskih pei, a okolina pogona postaje pranjava pusto. Druge industrije nisu tako mune. Atika ih ve sada ima mnogo, malih po obimu, ali vrlo specijalizovanih. Ona vadi mermer i drugi kamen, pravi na hiljade oblika grnarije, tavi koe u velikim tavionicama, kao to su one koje poseduje Kleon, Periklov suparnik, i Anit, tuilac Sokrata; ona ima kolare, brodograditelje, sedlare, proizvoae orme, obuare; ima sedlare koji prave samo uzde i obuare koji prave samo muke ili enske cipele. U graevinarstvu ima tesara, modelara, kamenoresca, obraivaa metala, molera, furnirca. Ona ima i kovaa, proizvoaa maeva, proizvoaa titova, lampi, timera lira, mlinara, pekara, kobasiara, trgovca ribom sve to je potrebno da bi ekonomski ivot bio aktivan i raznovrstan, a ne mehanizovan i monoton. Obian tekstil i dalje se najveim delom proizvodi kod kue; tamo ene tkaju i popravljaju obinu odeu i posteljinu za porodicu, neke grebenaju vunu, neke su sa preslicom, neke za razbojem, neke nagnute nad okvirom za vez. Specijalne tkanine dolaze iz

radionica ili iz inostranstva fino platno iz Egipta, Amorgosa i Tarenta, obojena vunena roba iz Sirakuze, ebad iz Korinta, tepisi sa Bliskog istoka i iz Kartagine, raznobojni krevetni prekrivai sa Kipra; a ene iz Kosa, kasno u etvrtom veku, ue vetinu odmotavanja aura svilenih buba i tkanje vlakana u svilu. U nekim kuama ene postaju toliko vete u umetnosti tekstila da proizvode vie nego to njihova porodica troi; viak prodaju prvo potroaima, zatim posrednicima; one zapoljavaju pomagae, slobodne ljude ili robove; i na taj nain se domaa industrija razvija i postaje korak ka sistemu fabrika. Takav sistem poinje da se formira u Periklovo doba. Sam Perikle, kao i Alkibijad, poseduje fabriku. Maina nema, ali zato ima u obilju robova; poto je miina snaga jeftina, nema stimulacije za razvoj maina. Atinske "ergasterije" vie su radionice nego fabrike; najvea od njih, Kefalova fabrika titova, ima 120 radnika, Timarhova fabrika cipela ima deset, Demostenova fabrika umetnike stolarije dvadeset, njegova fabrika oruja trideset. U poetku ove radionice proizvode samo po porudbini; kasnije proizvode za trite i konano za izvoz; a irenje obilja metalnog novca, koji zamenjuje trampu, olakava njihovo poslovanje. Korporacija nema; svaka fabrika je individualna jedinka koju poseduje jedan ili dva oveka; a vlasnik esto radi uporedo sa svojim robovima. Patenata nema; zanati se prenose sa oca na sina ili ih ue egrti; Atinjane zakon oslobaa od brige za stare roditelje ako ih ovi nisu nauili nekom zanatu. Radni sati su dugi, ali se radi bez urbe; gazda i radnik rade od zore do sumraka, sa odmorom u letnje podne. Godinjeg odmora nema, ali ima nekih ezdeset neradnih dana svake godine. /III/ TRGOVINA I FINANSIJE

Kada neki pojedinac, porodica ili grad stvori suficit i eli da ga razmeni, onda poinje trgovina. Prva tekoa je skup transport, jer su drumovi loi, a more zamka. Najbolji drum je Sveti put od Atine do Eleusine; ali to je obian zemljani put i esto je previe uzan da bi vozila mogla da prou. Mostovi su samo nesigurni nasipi napravljeni od zemlje koje, po svoj prilici, poplave odnose. Uobiajena teglea ivotinja je vo, koji je suvie ravnoduan da bi obogatio trgovca iji prevoz zavisi od njega; kola su trona i uvek se polome ili zaglave u blatu; bolje je robu pakovati na lea mule, jer ona ide malo bre i ne zauzima toliko druma. U Grkoj nema potanske slube, ak ni za vladu; ona se zadovoljava glasnicima-trkaima, a privatna korespondencija mora da eka na povoljnu priliku da bi se koristila. Vane vesti mogu se prenositi vatrenim signalima sa brda na brdo ili slati golubovima pismonoama. Ovdeonde uz drum ima poneka gostionica, ali one su omiljene meu razbojnicima, a i gamad ih voli; ak i bog Dionis, kod Aristofana, pita Herakla za "gostionice i prenoita gde ima najmanje gamadi". Pomorski transport je jeftiniji, osobito ako su putovanja, kao u veini sluajeva, ograniena na mirne letnje mesece. Putnike tarife su niske: za dve drahme (dva dolara) porodica moe da obezbedi prevoz od Pireja do Egipta ili Crnog mora, ali brodovi ne nose hranu za putnike, jer su napravljeni za prevoz robe ili za rat ili, po potrebi, za oboje. Glavna pokretaka snaga je vetar u jedra, ali kada je vetar suprotan ili ga nema, robovi koriste vesla. Najmanji morski trgovaki brodovi su trijekontore sa trideset vesala, sva na jednom nivou; pentekontora ih ima pedeset. Negde oko 700. godine Korinani su porinuli u more prvu trijeru, sa posadom od dve stotine ljudi, sa tri klupe ili reda vesala; do petog veka ovakvi lepi brodovi, sa dugim i visokim pramcem, narasli do 256 tona, prevozili su po

sedam hiljada buela ita i postali predmet prie svuda po Mediteranu, jer su prelazili osam milja na sat. Drugi problem trgovine je nalaenje pouzdanog sredstva razmene. Svaki grad ima sopstveni sistem teina i mera i sopstveni kovani novac; na svakoj od sto granica sve vrednosti moraju se sa skepsom preraunavati, jer svaka grka vlada, izuzev atinske, vara, falsifikujui svoj kovani novac. "U veini gradova", kae jedan anonimni Grk, "trgovci su primorani da ukrcavaju robu za povratno putovanje, jer ne dobijaju novac koji bi mogli da koriste na bilo kom drugom mestu". Neki gradovi kuju novac od elektrona meavine srebra i zlata i takmie se meusobno koji e u meavinu staviti to manje zlata. Atinska vlada, od Solona pa nadalje, veoma pomae atinskoj trgovini uvoenjem pouzdanog kovanog novca, sa peatom Atenine sove; "nositi sove u Atinu" je grki ekvivalent za "nositi ugalj u NJukasl" (raditi suvian posao, prim. prev.). Poto Atina, u svim dobrim i loim periodima, odbija da svojim srebrnim drahmama smanji vrednost, ove se "sove" rado primaju u celom mediteranskom svetu i pokazuju tendenciju da zamene lokalne valute u Egeju. Zlato je u ovoj fazi jo uvek trgovaki artikal koji se prodaje po teini, a ne sredstvo za trgovinu; Atina ga kuje samo u retkim i hitnim sluajevima, obino u odnosu sa srebrom od 14 prema 1. Najmanji atinski novac je od bakra; osam bakrenjaka ini obol kovani novac od gvoa ili bronze, koji je tako nazvan po svojoj slinosti sa ekserima ili ranjem (/obeliskoi/). est obola ini drahmu, tj. pregrt; dve drahme ine zlatni stater; sto drahmi ini minu; ezdeset mina ini talent. Za drahmu se u prvoj polovini petog veka kupuje buel ita, kao za dolar u Americi dvadesetog veka. U Atini nema papirnog novca, ni dravnih obveznica, ni deoniarskih drutava, ni berze. Ali postoje banke. One vode teku borbu da bi se ustalile, jer oni kojima zajmovi nisu potrebni osuuju kamatu kao

zloin, a filozofi se slau sa njima. Proseni Atinjanin iz petog veka tedi; ako ima utede vie voli da je sakrije nego da je poveri banci. Neki ljudi daju zajam na hipoteku, po 16 do 18 odsto; neki novac bez kamate pozajmljuju svojim prijateljima; neki deponuju svoj novac u trezore hramova. Hramovi slue kao banke i daju zajam pojedincima i dravi uz umerenu kamatu; hram Apolona u Delfima je u izvesnoj meri meunarodna banka za celu Grku. Privatnih zajmova vladi nema, ali povremeno jedna drava pozajmljuje drugoj. U meuvremenu, u petom veku, menja novca za svojim stolom ("trapeza") poinje da prima novac u depozit i da ga pozajmljuje trgovcima po kamatnoj stopi koja varira od 12 do 30 odsto, zavisno od rizika; na taj nain on postaje bankar, mada do kraja antike Grke zadrava svoje staro ime "trapezite", ovek za stolom. Svoje metode ui od Bliskog istoka, poboljava ih i predaje ih dalje Rimu, koji ih zatim prenosi modernoj Evropi. Uskoro posle Persijskog rata Temistokle deponuje sedamdeset talenata (420.000 dolara) kod korintskog bankara Filostefana, kao to politiki pustolovi pune sebi depove u nae doba; ovo je najranija aluzija na svetovno nehramovno bankarstvo za koje se zna. Pri kraju veka Antisten i Arhestrat osnivaju ono to e pod Pasionom postati najpoznatija od svih grkih privatnih banaka. Preko ovakvih "trapezita" novac cirkulie slobodnije i bre i tako obavlja vie posla nego ranije; a pogodnosti koje nudi kreativno podstiu ekspanziju atinske trgovine. Dua atinske privrede je trgovina, a ne industrija i finansije. Mada mnogi proizvoai i dalje prodaju direktno potroaima, sve vei broj trai posredovanje trita, ija je funkcija da kupuje i skladiti robu dok kupac ne bude spreman da je kupi. Na taj nain pojavljuje se klasa prodavaca na malo, koji svoju robu torbare po ulicama ili pratei armije, ili je prodaje na sveanostima i vaarima, ili je nudi na prodaju u duanima ili na tezgama

u agori ili negde drugde u gradu. U duane dolaze slobodni graani ili meteci ili robovi, cenjkaju se sa trgovcima i kupuju ono to im treba za kuu. Jedna od najozbiljnijih smetnji sa kojom su suoene "slobodne" ene Atine je ta da im obiaj ne dozvoljava da kupuju po duanima. Spoljna trgovina napreduje ak i bre od domae, jer su grke drave shvatile prednosti meunarodne podele rada i svaka se specijalizovala za neki od proizvoda; proizvoa titova, na primer, ne ide vie od grada do grada na poziv onih kojima je potreban, ve pravi svoje titove u svojoj radnji i alje ih na trita klasinog sveta. U jednom veku Atina prelazi sa kune privrede u kojoj skoro svako domainstvo pravi gotovo sve to mu je potrebno na gradsku privredu gde svaki grad pravi skoro sve to mu je potrebno na meunarodnu privredu gde je svaka drava zavisna od uvoza i mora da izvozi da bi za njega mogla da plati. Atinska flota tokom dve generacije titi Egej od pirata i od 480. do 430. trgovina cveta kao to nee vie nikada, sve dok Pompej ne suzbije piratstvo 67. godine pre nae ere. Dokovi, stovarita, trnice i banke Pireja nude sve pogodnosti za trgovinu; uskoro ova iva luka postaje glavni centar za distribuciju i pretovar u trgovini izmeu Istoka i Zapada. "Artikli koje je teko dobiti, odovud ili odonud, iz ostalog dela sveta", kae Isokrat, "svi se oni lako kupuju u Atini". "Veliina naeg grada", kae Tukidid, "privlai proizvode sveta u nau luku, tako da je za Atinjanina voe iz drugih zemalja isto toliko poznat luksuz kao to je i ono iz njegove zemlje". Iz Pireja trgovci nose vino, ulje, vunu, minerale, mermer, grnariju, oruje, luksuzne proizvode, knjige i umetnika dela proizvedena u poljima i radnjama Atike; u Pirej oni donose ito iz Bizanta, Sirije, Egipta, Italije i Sicilije, voe i sir iz Sicilije i Fenikije, meso iz Fenikije i Italije, ribu iz Crnog mora, orahe iz Paflagonije, bakar sa Kipra, kalaj iz Engleske, gvoe sa Pontske obale, zlato sa Tasosa

i iz Trakije, drvenu grau iz Trakije i Kipra, vez sa Bliskog istoka, vunu, konoplju i boje iz Fenikije, zaine iz Kirene, maeve iz Halkide, staklo iz Egipta, keramike ploice iz Korinta, krevete iz Hiosa i Mileta, izme i bronzu iz Etrurije, slonovau iz Etiopije, parfeme i ulja iz Arabije, robove iz Lidije, Sirije i Skitije. Kolonije slue ne samo kao trita ve i kao otpremnici za slanje atinske robe u unutranjost; i mada gradovi Jonije propadaju u petom veku zato to je trgovina, koja je nekada prolazila tim putem, za vreme Persijskog rata i posle njega, skrenula ka Propontidi i Kariji, Italija i Sicilija ih zamenjuju kao trita za viak proizvoda i stanovnitva kontinentalnog dela Grke. Koliinu egejske trgovine moemo da procenimo po profitu od 1.200 talenata od 5% poreza nametnutog 413. na uvoz i izvoz iz gradova Atinskog carstva, to ukazuje na trgovinu od 144.000.000 dolara godinje. Opasnost koja vreba u ovom prosperitetu lei u rastuoj zavisnosti Atine od ita iz uvoza; od toga potie njeno nastojanje da kontrolie Helespont i Crno more, njena uporna kolonizacija obala i ostrva na putu do moreuza i njene katastrofalne ekspedicije u Egipat 459. i na Siciliju 415. Ova zavisnost je ono to Atinu navodi da Deloski savez pretvori u carstvo; i kada su 405. Spartanci u Helespontu unitili atinsku flotu, neizbene posledice bile su gladovanje i predaja Atine. Uprkos tome, ova trgovina je ono to Atinu ini bogatom i to, zajedno sa carskim dankom, obezbeuje oslonac za njen kulturni razvoj. Trgovci koji sa svojom robom stiu u sve krajeve Mediterana vraaju se sa izmenjenim pogledima, budni i otvorenog duha; oni donose nove ideje i obiaje, rue stare tabue i lenjost i zamenjuju porodini konzervatizam seoske aristokratije individualistikim i progresivnim duhom trgovake civilizacije. Ovde u Atini sreu se Istok i Zapad i potresaju jedno drugo iz korena. Stari mitovi gube

vlast nad duama ljudi, raste dokolica, podrava se istraivanje, razvijaju se nauka i filozofija. Atina postaje grad sa najintenzivnijim ivotom tog vremena. /IV/ SLOBODNI LJUDI I ROBOVI Ko obavlja sav taj posao? Na selu ga obavljaju graani, njihove porodice i slobodni ljudi uzeti pod najam; u Atini ga obavljaju delom graani, delom slobodnjaci, vie meteci, veinom robovi. Vlasnici duana, zanatlije, trgovci i bankari potiu skoro svi iz klasa bez prava glasa. Graanin gleda na manuelni rad sa prezirom i obavlja ga to je mogue manje. Zaraivanje za ivot smatra se nedostojnim; ak i profesionalno upranjavanje ili poduavanje muzike, skulpture ili slikarstva mnogi Grci smatraju "prostim zanimanjem". ujte uvredljivo otvorenog Ksenofonta, koji, meutim, govori kao ponosni lan viteke klase: Prosta mehanika umea, tako ih nazivaju... na zlom su glasu kod civilizovanih zajednica, i to ne bez razloga; jer one su propast za telo svih koji se njima bave, radnika kao i nadzornika, koji su primorani da ostanu u sedeem poloaju ili borave u polumraku ili ue celog dana pored pei. Ruku pod ruku sa fizikom iscrpljenou ide i slabljenje due, dok zahtevi koje ova prosta mehanika umea postavljaju u pogledu vremena onih koji se njima bave ne ostavlja slobodnog vremena koje bi posvetili potrebama prijateljstva i drave. Na trgovinu se gleda sa slinim prezirom; za aristokratskog ili filozofskog Grka ona je samo pravljenje para na raun drugih; njen cilj nije da se roba stvori ve da se kupi jeftino a proda skupo; nijedan ugledan graanin nee se baviti njome, mada moe neupadljivo u nju da investira i ostvaruje profit, sve dok mu posao obavljaju

drugi. Slobodan ovek, kae Grk, mora da bude osloboen ekonomskih zadataka; o njegovim materijalnim problemima i, ak, ako je mogue, o njegovoj imovini i bogatstvu treba da se brinu robovi i drugi; samo takvim osloboenjem on moe da nae vremena za vladavinu, rat, knjievnost i filozofiju. Bez klase dokonih, po grkom miljenju, ne moe da bude bilo kakvih merila ukusa, podsticaja umetnosti, civilizacije. Niko, ko je u urbi, nije potpuno civilizovan. Veinu funkcija koje se u istoriji povezuju sa srednjom klasom u Atini obavljaju meteci slobodni ljudi stranog porekla koji su se, mada nemaju graansko pravo, za stalno nastanili u Atini. To su veinom profesionalci, trgovci, zanatlije, umetnici, koji su tokom svojih lutanja u Atini nali ekonomsku slobodu, mogunost i podsticaj koji su im daleko bitniji od prava glasa. Meteci su vlasnici najvanijih industrijskih preduzea, izuzev kada je u pitanju rudarstvo; keramika je u potpunosti u njihovim rukama; a nalazimo ih uvek i kao posrednike izmeu proizvoaa i potroaa. Zakon ih maltretira i zakon ih titi. On ih oporezuje kao graane, odreuje im "liturgije", zahteva od njih vojnu slubu i dodaje, za svaki sluaj, i glavarinu; zabranjuje im da poseduju zemlju ili da se ene sa lanom porodice nekog graanina; iskljuuje ih iz svoje religiozne organizacije i direktnog obraanja sudovima. Ali on ih rado prihvata u svom ekonomskom ivotu, ceni njihovu marljivost i vetinu, sprovodi njihove ugovore, daje im religioznu slobodu i uva njihovo bogatstvo od nasilja revolucije. Neki od njih vulgarno se razmeu svojim bogatstvom, ali, sa druge strane, neki mirno rade u nauci, knjievnosti i umetnosti, bave se pravom ili medicinom i stvaraju kole retorike i filozofije. U etvrtom veku oni e dati autore i temu za kominu dramu, a u treem e helenistikom drutvu dati kosmopolitski ton. Oni eznu za graanskim pravima, ali ponosno vole

Atinu i doprinose sa mnogo napora finansiranju njene odbrane od neprijatelja. Zahvaljujui uglavnom njima odrava se flota, podrava carstvo i uva trgovaka nadmo Atine. Zajedno sa metecima izmeu politike nemoi i ekonomskih mogunosti su slobodnjaci oni koji su nekad bili robovi. Jer mada je davanje slobode robu nezgodno, jer on se obino mora zameniti drugim robom, obeanje slobode ipak je za mladog roba ekonomski podsticaj; i mnogi Grci, kada im se priblii kraj ivota, nagrauju svoje najvernije robove oslobaanjem. Rob moe da bude osloboen otkupom od strane roaka ili prijatelja, kao u sluaju Platona; ili ga drava, plativi naknadu njegovom vlasniku, moe osloboditi za slubu u ratu; ili on lino moe da utedi obole i kupi svoju slobodu. Kao i metek, slobodnjak se bavi industrijom, trgovinom ili finansijama; na najniem stupnju, moe za platu da obavlja posao roba, a na najviem, moe da postane industrijski magnat. Milija upravlja Demostenovom fabrikom ratne opreme; Pasion i Formion postaju najbogatiji bankari u Atini. Slobodnjaka posebno cene kao nadzornika, jer niko nije stroi sa robovima od oveka koji se izdigao iz ropstva i celog ivota znao samo za ugnjetavanje. Ispod ove tri klase graana, meteka i slobodnjaka u Atici ima i 115.000 robova.$141$ Oni se regrutuju od neotkupljenih ratnih zarobljenika, rtava lova na robove, dece spasene posle naputanja, uliara i kriminalaca. Mali broj ih je grkog porekla. Helen strance smatra prirodnim robovima zato to su tako spremni na apsolutnu pokornost kralju i ne smatra da je robovanje takvih ljudi Grcima nerazumna stvar. Ali on se protivi pretvaranju Grka u roba i retko se do toga sputa. Grki trgovci kupuju robove kao to bi kupovali robu i nude ih na prodaju u Hiosu, Delosu, Korintu, Egini, Atini i gde god mogu da nau kupca. Trgovci robovima u Atini su meu najbogatijim u

krugovima meteka. U Delosu nije nita neobino da u jednom danu bude prodato i hiljadu robova; Kimon, posle bitke kod Eurimedonta, alje 20.000 zarobljenika na trite robova. U Atini postoji trnica gde robovi u svako doba stoje spremni da ih pregledaju gole i kupe uz cenjkanje. Kotaju od pola mine do deset (50 1000 dolara). Mogu da budu kupljeni za direktnu upotrebu ili za investiranje; ljudi i ene u Atini smatraju kupovinu robova i njihovo davanje u najam kuama, fabrikama ili rudnicima unosnim poslom; profit se penje ak do 33 odsto. ak i najsiromaniji graanin ima jednog ili dva roba; da bi ilustrovao svoje siromatvo, Eshin se ali da njegova porodica ima samo sedam robova; bogate kue mogu ih imati i pedeset. Atinska vlada zapoljava itav niz robova kao inovnike, sluitelje, nie slubenike ili policajce; mnogi od njih dobijaju odeu i dnevnu "platu" od pola drahme i mogu da ive gde ele. Na selu robova ima malo i to su, uglavnom, sluavke u kui; u severnoj Grkoj i u najveem delu Peloponeza kmetstvo ini ropstvo suvinim. U Korintu, Megari i Atini robovi obavljaju najvei deo manuelnog rada, a ropkinje najvei deo domaih poslova; ali robovi obavljaju i veliki deo inovnikog i neto od upravljakog posla u industriji, trgovini i finansijama. Najvei deo kvalifikovanih poslova obavljaju slobodni ljudi, slobodnjaci ili meteci; uenih robova, kao to e biti u helenistikom periodu i u Rimu, nema. Robu retko dozvoljavaju da odgaja sopstvenu decu, jer je jeftinije roba kupiti nego ga odgojiti. Ako se rob loe vlada, biuju ga; ako svedoi, mue ga; kada ga slobodni ovek udara, ne sme da se brani. Ali ako je izloen velikoj svireposti, on moe da pobegne u hram i onda njegov gospodar mora da ga proda. Gospodar ga ni u kom sluaju ne sme ubiti. Dokle god radi, uiva veu sigurnost od mnogih koji se u drugim civilizacijama ne nazivaju robovima; kada je bolestan ili star ili za njega nema posla, njegov ga gazda

ne preputa javnom staranju ve nastavlja da se brine o njemu. Ako je odan, sa njim se postupa kao sa vernim slugom, skoro kao sa lanom porodice. esto mu se dozvoljava da se bavi biznisom, pod uslovom da svom vlasniku daje deo zarade. Osloboen je oporezivanja i vojne slube. U petom veku, nita ga po odei ne razlikuje od slobodnog oveka; U stvari "Stari oligarh", koji oko 425. pie pamflet o "Politikom poretku kod Atinjana", ali se da se na ulici rob ne sklanja sa puta graanima, da govori slobodno i ponaa u svakoj prilici kao da je jednak graaninu. Atina je poznata po blagosti prema svojim robovima; opta je procena da je u demokratskoj Atini robovima bolje nego siromanim slobodnim graanima u oligarhijskim dravama. Pobune robova, mada se od njih strahuje, u Atici su retke. Uprkos tome, atinska savest je uznemirena postojanjem ropstva i filozofi koji ga brane otkrivaju, skoro jednako kao i oni koji ga osuuju, da je moralni razvoj zemlje pretekao njene institucije. Platon osuuje pretvaranje Grka u robove od strane Grka, ali inae prihvata ropstvo jer neki ljudi imaju nedovoljno razvijen um. Aristotel smatra roba oivljenim oruem i misli da e ropstvo u nekom obliku opstajati sve dok sav prosti posao ne budu obavljale maine koje same od sebe rade. Proseni Grk, iako je prema svojim robovima blag, ne moe da zamisli kako bi kultivirano drutvo moglo da postoji bez ropstva; da bi se ukinulo ropstvo, smatra on, trebalo bi ukinuti Atinu. Drugi su radikalniji. Filozofi kinici otvoreno osuuju ropstvo; njihovi naslednici, stoici, osudie ga istananije; Euripid slikom ratnih zarobljenika-robova kod svoje publike uvek izaziva saoseanje; a sofista Alkidamant ide po Grkoj propovedajui neometano mnogo kasniju Rusoovu doktrinu skoro Rusoovim reima: "Bog je sve ljude poslao u svet slobodne, a priroda nije nijednog oveka uinila robom." Ali ropstvo i dalje traje.

/V/ RAT ME\U KLASAMA Eksploatacija oveka nad ovekom u Atini i Tebi blaa je nego u Sparti ili Rimu, ali je primerena svrsi. Meu slobodnim ljudima u Atini nema kasta i ovek moe sposobnou da se uzdigne do svega osim graanskog prava; otuda dolazi, delom, i grozniavost i nemir atinskog ivota. Izmeu poslodavca i zaposlenog nema neke krute klasne razlike, izuzev u rudnicima; gazda obino radi uz svoje ljude i lino poznanstvo otupljuje otricu eksploatacije. Nadnica svih zanatlija, iz bilo koje klase, iznosi drahmu za svaki efektivni dan rada; ali nekvalifikovani radnici mogu da dobiju samo tri obola (50 centi) na dan. Sa razvojem sistema fabrika rad na komad poinje da zamenjuje efektivni dan rada; a nadnice poinju sve vie da se razlikuju. Preduzima moe da iznajmi robove od njihovog vlasnika po zakupnini od jednog do etiri obola na dan. Kupovnu mo ovih nadnica moemo da ocenimo uporeujui grke cene sa naim dananjim. Kua i imanje u Atici 414. kotali su hiljadu i dvesto drahmi; jedan /medimnus/ ili jedan i po buel jema kota u estom veku drahmu, krajem petog veka dve, u etvrtom veku tri, u vreme Aleksandra pet drahmi; ovca u Solonovim danima kota drahmu, krajem petog veka deset do dvadeset drahmi; u Atini, kao i na drugim mestima, valuta ima tendenciju da raste bre od robe i cene rastu. Krajem etvrtog veka cene su pet puta vie nego na poetku estog veka; od 480. do 404. one se udvostruavaju, i zatim ponovo od 404. do 330. ovek samac sa 120 drahmi (120 dolara) meseno moe da ivi dobro; Po ovome moemo da prosudimo kako stoji stvar sa radnikom koji zarauje trideset drahmi meseno, a ima porodicu. Tano je da mu drava u vremenima velike nevolje pritie u pomo i da tada distribuira ito po nominalnoj ceni. Ali on vidi da boginja slobode nije

prijateljica sa boginjom jednakosti i da, po slobodnim zakonima Atine, jaki postaju jo jai, bogati jo bogatiji, dok siromani ostaju siromani.$142$ Individualizam podstie sposobne, a degradira priproste ljude; on bogatstvo stvara velianstveno i opasno ga koncentrie. U Atini, kao i u ostalim dravama, spretni dobijaju sve to se moe dobiti, a proseni ono to ostane. Zemljoposednik ima dobit od poveanja vrednosti svoje zemlje; trgovac ini sve to moe da, uprkos stotinama zakona, osigura pekulacije i monopol; pekulant visokom kamatnom stopom na zajam prisvaja lavovski deo dobiti u industriji i trgovini. Pojavljuju se demagozi, koji siromanima ukazuju na imovinsku nejednakost meu ljudima, a skrivaju od njih nejednakost ovekovih ekonomskih mogunosti; suoen sa bogatstvom, siromani ovek postaje svestan svog siromatva, sumorno razmilja o svojim nenagraenim vrednostima i sanja o savrenoj dravi. U svim grkim dravama rat jedne klase protiv druge ogoreniji je od rata Grke sa Persijom ili Atine sa Spartom. U Atici klasni rat poinje sukobom izmeu novih bogataa i zemljoposednike aristokratije. Stare porodice jo uvek vole zemlju i najveim delom ive na svojim imanjima. Deljenje oevine kroz generacije dovelo je do toga da proseni posed bude mali (bogati Alkibijad imao je samo sedamdeset akri), a posednik u veini sluajeva radi na zemlji lino ili se bavi upravljanjem svog poseda. Ali mada aristokrata nije bogat, on je ponosan; on svom imenu dodaje oevo ime kao titulu svog plemenitog porekla i ostaje to je mogue due po strani od trgovake "buroazije", koja za sebe grabi bogatstva atinske trgovine koja raste. Meutim, njegova ena vapi za kuom u gradu i raznovrsnou ivota i mogunosti u metropoli; njegove keri ele da ive u Atini i tamo ulove bogatog mua; njegovi sinovi se nadaju da e tamo nai hetere i prireivati vesele zabave u stilu /nouveaux riches/. Poto aristokrata ne moe da se

takmii sa trgovcima i proizvoaima, on njih, ili njihovu decu, prihvata za zetove ili snaje; oni ele da se uspinju i spremni su da za to plate. Rezultat spajanja bogatih zemljom i bogatih novcem jeste formiranje gornje klase oligarha, predmet zavisti i mrnje siromanih, gnevnih zbog preterivanja i ekstravagancije demokratije i ispunjenih strahom od revolucije. Razmetljivost novog bogatstva je ono to dovodi do druge faze klasnog rata borbu siromanih graana protiv bogatih. Mnogi pripadnici "buroazije" razmeu se svojim bogatstvom kao Alkibijad, ali malo je onih koji mogu tako da oaraju "mehaniko mnotvo" dramatinom smelou i elegancijom linosti ili govora. Mladi ljudi, svesni svojih sposobnosti i frustrirani siromatvom, pretvaraju svoju linu potrebu za mogunostima i mestom u opte evanelje revolta; a intelektualci, eljni novih ideja i aplauza potlaenih, formuliu im ciljeve njihove pobune. Oni ne trae podrutvljavanje industrije i trgovine ve ukidanje dugova i preraspodelu zemlje meu graanima; jer radikalni pokret Atine petog veka ogranien je na siromanije glasae i u ovoj fazi ni ne sanja o oslobaanju robova ili ueu meteka u preraspodeli zemlje. Voe govore o zlatnoj prolosti u kojoj su svi po posedu bili jednaki, ali kada govore o ponovnom uspostavljaju tog raja ne ele da budu shvaeni ba previe doslovno. Oni imaju na umu aristokratski komunizam ne nacionalizaciju zemlje od strane drave ve jednaku udelu graana u njoj. Oni istiu kako je nerealna jednakost u pravu glasa pred rastuom ekonomskom nejednakou; ali reeni su da koriste politiku mo siromanijeg graanstva da bi ubedili skuptinu da u depove siromanih liturgijskim globama, konfiskacijama i javnim radovima skrene neto od koncentrisanog bogatstva imunih. A da bi budue pobunjenike uputili, oni kao simbolinu boju njihove pobune usvajaju crveno.

Pred ovom pretnjom bogati se povezuju u tajne organizacije koje se obavezuju da e preduzeti zajedniku akciju protiv onog to e Platon, uprkos svom komunizmu, nazvati "udovinom zveri" razdraene i gladne svetine. Slobodni radnici takoe se organizuju bar od vremena Solona u klubove (/eranoi/, /thiasoi/) kamenorezaca, sekaa mermera, obraivaa drveta, slonovae, grnara, ribara, glumaca, itd. Sokrat je lan skulptorskog /thiasos/a. Ali ove grupe nisu u tolikoj meri sindikati koliko drutva za uzajamnu pomo: oni se okupljaju na mestima sastanka koja se nazivaju sinodi ili sinagoge, odravaju bankete i igre i klanjaju se boanstvu zatitniku; oni isplauju pomo bolesnim lanovima i kolektivno ugovaraju kod odreenih poduhvata; ali oni se javno ne uputaju u klasni rat u Atini.$143$ Bitke se vode na polju knjievnosti i politike. Pisci pamfleta kao "Stari oligarh" objavljuju optube ili odbrane demokratije. Pesnici komiari, iji komadi trae bogate ljude za finansiranje njihovih izvoenja, stoje na strani drahmi i izlau podsmehu radikalne voe i njihove utopije. U komediji "ene u narodnoj skuptini" (392) Aristofan nam predstavlja komunistkinju Praksagoru, koja dri sledei govor: Ja elim da svi imaju udela u svemu, i sva imovina da bude zajednika; nee vie biti ni bogatih ni siromanih; neemo vie gledati kako jedan ovek anje velike parcele zemljita, dok drugi ak nema dovoljno zemlje da bi u njoj bio sahranjen... Moja je namera da postoji samo jedan i isti uslov ivota za sve... Poeu time to e zemlja, novac, sve to je privatno vlasnitvo, biti zajedniko za sve... ene e pripadati svim ljudima zajedniki. "Ali ko e", pita Blepir, "da radi?" "Robovi", njen je odgovor. U drugoj komediji, "Pluto" (408) Aristofan

dozvoljava Siromatvu, kojem preti nestajanje, da se brani jer je to neophodni podsticaj ljudskom radu i preduzetnitvu: Ja sam jedini povod svih vaih blagodati i vaa bezbednost zavisi samo od mene... Ko bi poelelo da kuje gvoe, gradi brodove, seje, prekopava, see kou, pee cigle, beli platno, tavi kou ili ore zemlju plugom i nagomilava darove Demetre, ako moe da ivi u besposlici i osloboen sveg ovog rada?... Ako se tvoj sistem (komunizam) primeni... nee moi da spava u krevetu, jer nijedan nee vie nikada biti napravljen; niti na ilimima, jer ko bi ih tkao ako ima zlata? Reforme Efijalta i Perikla prvo su dostignue demokratske pobune. Perikle je ovek razuma i umerenosti; on ne eli da uniti bogate ve da olakavanjem uslova za siromane ouva njih i njihovu preduzimljivost; ali posle njegove smrti (429) demokratija je postala tako radikalna da oligarhijska partija ponovo kuje zaveru sa Spartom i 411, a zatim jo jednom 404, die revoluciju bogataa. I pored toga to je bogatstvo u Atini veliko i izliva se na mnoge i to strah od ustanka robova navodi graane na razmiljanje, klasni rat u Atini je blai i bre stie do primenljivog kompromisa nego u onim grkim dravama gde srednja klasa nije dovoljno jaka da bi posredovala izmeu bogatih i siromanih. Na Samosu godine 412. radikali osvajaju vlast, ubijaju dve stotine aristokrata, proteruju jo etiri stotine, dele zemlju i kue izmeu sebe i stvaraju jo jedno drutvo kao to je ono koje su zbacili. U Leontini godine 422. obini graani isteruju oligarhe, ali uskoro posle toga bee. U Korkiri, 427, oligarsi ubijaju ezdeset voa narodne partije; demokrati osvajaju vlast, zatvaraju etiri stotine aristokrata, sude pedesetorici pred nekom vrstom odbora za javnu bezbednost i svih pedeset

odmah ubijaju; videvi to, znatan broj preostalih zatvorenika ubija jedan drugoga, drugi vre samoubistvo, a ostali su zazidani u hramu u kojem su potraili utoite i tamo umiru od gladi. Tukidid opisuje klasni rat u Grkoj u jednom bezvremenom odlomku: U toku sedam dana Korkirci su bili zauzeti kasapljenjem onih meu sugraanima koje su smatrali svojim neprijateljima; i mada je zloin koji im je pripisivan bio pokuaj obaranja demokratije, neki su ubijeni i zbog privatne mrnje, drugi od strane dunika zbog novca koji su im dugovali. I smrt je tako divljala u svakom obliku i, kako se u takvim vremenima obino deava, nasilju nije bilo granica; sinove su ubijali njihovi roeni oevi, a oni koji su se molili odvlaeni su od oltara ili ubijani na njemu... Revolucija je tako ila svojim tokom, od grada do grada, a mesta u koja je stizala poslednja, uvi ono to je bilo uinjeno ranije, preterivala su jo vie u svojim pronalascima... i svireposti svoje odmazde... Korkira je dala prvi primer ovih zloina... osvete koju su izvrili oni nad kojima se vladalo koji nisu nikada iskusili ravnopravni tretman, ili, u stvari, nita osim nasilja od svojih vladara kada je doao njihov as; nepravednih namera onih koji su eleli da se otarase siromatva na koje su bili navikli i udeli za imovinom svojih suseda; i divljeg i nemilosrdnog preterivanja na koje su ljudi koji su poeli borbu ne u klasnom, nego u partijskom duhu, bili naterani svojom strastima... U konfuziji u koju je sada upao ivot u gradovima, ljudska priroda, uvek u pobuni protiv zakona, a sada je njegov gospodar, sa radou se pokazala kao nekontrolisana u strasti, bez potovanja pravde i neprijatelj svake prevlasti... Nerazborita smelost sada se smatrala hrabrou lojalnog saveznika; oprezno oklevanje tobonjim kukavilukom; umerenost se smatrala maskom nemuevnosti; sposobnost da se vide sve strane nekog

problema smatrana je nesposobnou da se utie na neki od njih... Uzrok svih tih zala bila je udnja za vlau koja potie od pohlepe i ambicije... Voe u gradovima, od kojih je svaki imao najbolje profesije, sa krikom politike jednakosti naroda s jedne strane, a umerenom aristokratijom sa druge, traili su sebi nagradu u onim javnim interesima do kojih im je navodno stalo; i ne usteui se ni od kakvih sredstava u svojoj borbi za prevlast angaovali su se u najprljavijim ispadima... Religiju nije potovala nijedna partija, ali se visoko cenilo korienje lepih fraza da bi se stiglo do loeg cilja... Stara jednostavnost u kojoj je ast bila tako vana uutkana je smehom i nestala; drutvo se podelilo u tabore u kojima niko nije verovao nikome... U meuvremenu umereni deo graana nestao je ili zato to se nije pridruilo svai, ili to mu zavist nije dozvolila da pobegne... Ceo helenski svet bio je u gru. Atina je preivela ove nemire zato to je svaki Atinjanin u srcu individualista i voli privatno vlasnitvo; i zato to atinska vlada nalazi sredinu, koja se izmeu socijalizma i individualizma moe ostvariti umerenim regulisanjem poslova i bogatstva. Drava se ne plai regulative: ona odreuje granicu za veliinu miraza, trokove sahrane i enske odee; ona oporezuje i nadzire trgovinu, uvodi potene teine i mere i dobar kvalitet u onoj meri koju to ljudski nitkovluk doputa; ona ograniava izvoz hrane i donosi otre zakone da bi kontrolisala i obuzdala lukavstva trgovaca i prodavaca. Ona paljivo motri na trgovinu itom i donosi otre zakone protiv pekulacija ak i smrtnu kaznu zabranom kupovine vee od sedamdeset i pet buela penice odjednom; ona zabranjuje zajmove na tovare koji odlaze ako povratna poiljka ne donosi ito u Pirej; ona zahteva da sve ito utovareno na brodove koji pripadaju Atini bude

dopremljeno u Pirej; i ona zabranjuje izvoz vei od treine svakog tovara ita koje stigne u ovu luku. Dranjem rezerve u dravnim skladitima i iznoenjem iste na trite kada cene prebrzo rastu Atina vodi rauna da cene hleba nikada ne budu neumerene, da se milioneri ne stvaraju na raun gladi naroda i da nijedan Atinjanin ne umire od gladi. Drava regulie bogatstvo oporezivanjem i liturgijama i ubeuje ili primorava bogatae da daju sredstva za flotu, dramu i "teorike" fondove koji omoguavaju siromanima da prisustvuju izvoenju komada i igara. to se ostalog tie, Atina titi slobodu trgovine, privatnu imovinu i mogunost za postizanje profita, smatrajui ih neophodnim sredstvom ljudske slobode i najmonijim podsticajima za industriju, trgovinu i prosperitet. Pod ovim sistemom ekonomskog individualizma izmeanim sa socijalistikim propisima u Atini se bogatstvo gomila i iri toliko da spreava radikalnu revoluciju; imovina ostaje bezbedna do kraja antike Atine. Izmeu 480. i 431. broj graana sa pristojnim prihodima se udvostruuje; javni prihodi rastu, poveava se javna potronja, a ipak je blagajna punija od ma kog ranijeg primera u grkoj istoriji. Ekonomska osnova atinske slobode, preduzetnost, umetnost i misao vrsto je postavljena i podnee bez ikakvog napora svaku ekstravaganciju zlatnog doba, osim rata koji e celu Grku unititi. Poglavlje /XIII/ M O R A L I P O N A A NJ E A T I NJ A N A /I/ DETINJSTVO Od svakog atinskog graanina oekuje se da ima decu i sve

snage religije, imovine i drave ujedinjuju se da odvrate porodicu da ostane bez poroda. Ako potomaka nema, pravilo je da se usvoje i za privlane siroie plaa se visoka cena. U isto vreme zakon i javno mnjenje prihvataju edomorstvo kao zakonitu zatitu od prekobrojnosti stanovnitva i usitnjavanja poseda koje vodi siromatvu; svaki otac moe da napusti novoroeno dete i prepusti ga smrti ako sumnja da nije njegovo, ako je slabo ili deformisano. Deci robova retko se dozvoljava da ive. Devojice su ee izloene naputanju od deaka, jer svaka erka mora da dobije miraz, a udajom ona prelazi iz kue i slube onih koji su je odgojili u slubu onih koji nisu. Naputanje se vri tako to se dete ostavlja u velikoj glinenoj posudi u prostoru hrama ili na nekom drugom mestu gde se moe brzo spasti ako neko eli da ga usvoji. Roditeljsko pravo na naputanje dozvoljava surovu eugeniku i sarauje sa strogim prirodnim odabiranjem kroz tekoe i konkurenciju da od Grka naini snaan i zdrav narod. Filozofi skoro jednoglasno odobravaju ograniavanje porodice: Platon e traiti naputanje sve slabe dece kao i one roene od roditelja niskog roda ili u poodmaklim godinama; a Aristotel e braniti abortus kao poeljniji od edomorstva. Hipokratov zakon lekarske etike nee lekaru dozvoljavati da izvri pobaaj, ali grka babica ima u toj oblasti iskustva i nikakav je zakon ne ometa.$144$ Desetog, ili pre desetog dana po roenju dete se formalno prihvata u porodicu u religioznom ritualu kod ognjita i dobija darove i ime. Grk obino ima samo jedno ime, kao, recimo, Sokrat ili Arhimed; ali poto je uobiajeno da se najstariji sin nazove po dedi sa oeve strane, esto dolazi do ponavljanja i grka istorija je sva isprepletena mnotvom Ksenofonta, Eshina, Tukidida, Diogena i Zenona. Da bi se izbegla nejasnost moe se dodati oevo ime ili mesto roenja, kao /Kimon Miltiadou/ Kimon sin Miltijadov ili /Diodorus Siculus/ Diodor sa Sicilije;

ili se problem moe reiti nekim aljivim nadimkom, kao /Callimedon/ Kraba. Kada je dete tako prihvaeno u porodicu, ne moe se zakonski napustiti i odgaja se sa svom ljubavlju sa kojom roditelji obasipaju svoju decu u svakom dobu. Temistokle opisuje svog sina kao stvarnog vladara Atine; jer njime, Temistoklom, najuticajnijim ovekom u gradu, vlada njegova ena, kojom vlada njeno dete. Mnogi epigrami u "Grkoj antologiji" otkrivaju nenu roditeljsku ljubav: Plakao sam zbog smrti svoje Teonoje, ali su mi nade usmerene na nae dete olakale bol. A sada mi je zavidna Sudbina oduzela i mog deaka. Avaj! Prevarom mi te oduzee, edo moje, sve to mi je ostalo. Persefono, posluaj ovaj krik oinskog bola, i poloi dete na prsa njegove mrtve majke. Tragedije mladosti olakane su mnogim igrama, od kojih e neke preiveti uspomenu na Grku. Na beloj vazi za miris, napravljenoj za grob deteta, vidi se deak koji nosi svoja kola-igraku dole u had. Bebe imaju zveke od terakote sa kameniima; devojice imaju kuu sa svojim lutkama, deaci vode bitke sa vojnicima i generalima od ilovae, dadilje ljuljaju decu na ljuljakama ili se klackaju sa njima na klackalicama, deaci i devojice teraju obrue, putaju zmajeve, okreu igre, igraju murke ili slepog mia, ili navlae konopac, ili se nadmeu u veselom takmienju sa kamicima, orasima, kovanim novcem i loptama. Klikeri u zlatnom dobu su suvi pasulj kojim se gaa iz prstiju, ili glatko kamenje kojima se gaa ili se baca u krug da bi se izbacilo kamenje protivnika i dospelo to blie centru. Sa pribliavanjem "dobu razuma" sedmoj ili osmoj godini oni poinju sa kockanjem bacajui etvrtaste piljke (/astragali/), gde se najvei domet, est, smatra najboljim. Igre mladih stare su koliko i gresi njihovih otaca.

/II/ OBRAZOVANJE Atina ima privatne gimnazijume i palestre i vri neki labavi nadzor nad uiteljima; ali grad nema javnih kola ili dravnih univerziteta i obrazovanje ostaje u privatnim rukama. Platon zastupa dravne kole, ali Atina izgleda da veruje da e ak i u obrazovanju takmienje dati najbolje rezultate. Profesionalni uitelji osnivaju sopstvene kole, u koje se deca slobodnih graana alju kad navre est godina. Ime "pedagog" ne daje se uitelju, nego robu koji deaka svakodnevno vodi u kolu i vraa ga kui; o internatima ne znamo nita. Pohaanje kole traje do etrnaeste ili esnaeste godine ili kod imunih jo i due. kole nemaju klupe sa stolom za pisanje ve samo klupe za sedenje; uenik dri na kolenima svitak sa koga ita ili materijal na kojem pie. Kao da predviaju kasniju modu, neke kole ukraene su kipovima grkih heroja i bogova; nekoliko ih je elegantno opremljeno. Uitelj predaje sve predmete i brine se o karakteru, kao i o intelektu, uz korienje kaia.$145$ Nastavni plan ima tri dela pisanje, muziku i gimnastiku; u Aristotelovim danima revnosni modernisti dodae jo crtanje i slikanje. Pisanje ukljuuje itanje i aritmetiku, koja umesto brojeva koristi slova. Svi ue da sviraju u liru i veliki deo materije koja se ui stavlja se u pesniku ili muziku formu. Vreme se ne troi na uenje nekog stranog jezika, pogotovo ne mrtvog, ali se velika panja poklanja uenju pravilnog korienja maternjeg jezika. Gimnastika se ui uglavnom u gimnazijumu i palestri i niko se ne smatra obrazovanim ako nije nauio da se rve, pliva i koristi luk i praku. Obrazovanje devojica izvodi se kod kue i uglavnom je ogranieno na "domainstvo". Izvan Sparte devojke ne uestvuju u javnoj gimnastici. NJihove majke ili dadilje ue

ih da itaju i piu i raunaju, da predu i tkaju i vezu, da igraju, pevaju i sviraju neki instrument. Izvestan broj Grkinja je dobro obrazovan, ali to su veinom hetere; za potovane gospoe nema srednjeg obrazovanja, sve dok nekoliko njih Aspasija ne namami u retoriku i filozofiju. Mukarcima vie obrazovanje pruaju profesionalni retori i sofisti, koji daju instrukcije iz besednitva, nauke, filozofije i istorije. Ovi nezavisni nastavnici iznajmljuju dvorane za predavanja u blizini gimnazijuma ili palestre i zajedno predstavljaju neki pokretni univerzitet u pretplatonskoj Atini. Tamo mogu da studiraju samo imuni, jer ovi nastavnici trae visoke honorare; ali ambiciozni mladii rade nou u predionici ili na poljima da bi mogli da prisustvuju asovima ovih profesora nomada. Kada deaci navre esnaest godina od njih se oekuje da posebnu panju posvete fizikim vebama, koje ih u izvesnoj meri osposobljavaju za ratne zadatke. ak ih i sportovi indirektno pripremaju za vojsku: oni tre, skau, rvu se, love, voze dvokolice ili bacaju koplje. Sa osamnaest godina ulaze u drugu od etiri faze atinskog ivota (/pais/, /ephebos/, /aner/, /geron/ dete, mladi, ovek, stareina porodice) i onda ih upisuju u redove atinske vojnike omladine, "efeba".$146$ Pod nadzorom instruktora koje su izabrale voe njihovih plemena, mladie dve godine obuavaju u graanskim i ratnim dunostima. Oni ive i hrane se zajedno, nose impresivnu uniformu i podvrgnuti su moralnom nadzoru no i dan. Organizuju se demokratski po modelu grada, sastaju u skuptini, donose odluke i stvaraju zakone za sopstvenu vlast; oni imaju arhonta, "stratege" i sudije. U prvoj godini podvrgavaju ih neumornoj vebi i sluaju predavanja o knjievnosti, muzici, geometriji i retorici. Sa devetnaest upuuju ih u garnizone na granici i poveravaju im dve godine zatitu grada od napada spolja i nereda u gradu. Sveano, u prisustvu Saveta pet stotina, sa rukama ispruenim nad oltarom u hramu Agrola, oni

polau zakletvu mladih Atinjana: Neu osramotiti sveto oruje, niti napustiti oveka do mene, ma ko on bio. Pomoi u ritualu drave i svetim dunostima, sam ili zajedno sa mnogima. Ostaviu svoju rodnu zajednicu ne smanjenu ve veu i bolju nego to sam je primio. Sluau one koji su s vremena na vreme sudije; potovau uspostavljene zakone i sve druge propise koje narod donosi. Ako neko pokua da zakone srui, neu mu to dozvoliti ve u ga odvratiti sam i sa svima. Potovau veru predaka. "Efebi" dobijaju posebno mesto u pozoritu i igraju istaknutu ulogu u religioznim povorkama grada; moda ba takve mlade ljude vidimo kako tako lepo jau na frizu na Partenonu. Povremeno, oni pokazuju svoje vetine na javnim takmienjima, pre svega u tafeti sa bakljama od Pireja do Atine. Ceo grad izlazi da vidi ovaj slikoviti dogaaj i stoji du druma duine etiri i po milje; trka se odvija nou, a put nije osvetljen; sve to se od trkaa vidi jeste skakutava svetlost baklji koje nose i dodaju jedni drugima. Kada se, u dvadeset i etvrtoj godini, obuka "efeba" zavri, oni su osloboeni roditeljskog autoriteta i formalno prihvaeni kao punopravni graani grada. Takvo je obrazovanje koje dopunjeno lekcijama nauenim kod kue i na ulici stvara atinskog graanina. To je odlina kombinacija fizike i mentalne, moralne i estetske obuke, nadzora u mladosti i slobode u zrelom dobu; i na svom vrhuncu ono stvara mlade ljude koji se mogu uporediti sa bilo kojim mladim ljudima u istoriji. Posle Perikla raste teorija i zamrauje praksu; filozofi raspravljaju o ciljevima i metodima obrazovanja da li uitelj treba da se na prvom mestu usmeri na intelektualni razvoj ili na moralni karakter, prvo na praktinu

sposobnost ili na unapreenje apstraktne nauke. Kada Aristipa pitaju kako su obrazovani superiorni u odnosu na neobrazovane, on odgovara, "kao to su ukroeni konji u odnosu na neukroene"; a Aristotel na isto pitanje odgovara, "kao to su ivi u odnosu na mrtve". Ili bar, dodaje Aristip, "ako uenik ne izvue nikakvu drugu korist, on nee, kada ode u pozorite, biti kamen na kamenu". /III/ SPOLJANJOST U petom veku graani Atine, mukarci, srednje su visine, snani, sa bradom i nisu svi tako lepi kao Fidijini konjanici. Dame sa vaza su graciozne, a one sa stela imaju dostojanstvenu ljupkost, a one koje su oblikovali skulptori izvanredno su lepe; ali stvarne dame iz Atine, ograniene u mentalnom razvoju skoro istonjakom povuenou, lepe su u najboljem sluaju kao i njihove sestre sa Bliskog istoka, ali ne lepe. Grci se dive lepoti ak i vie od drugih naroda, ali nisu uvek njeno otelovljenje. Grkinje, kao i druge ene, smatraju da im figura nije ba savrena. One je izduuju visokim donom od plute na cipelama, popunjavaju nedostatke pamukom, steu preobimna mesta utezanjem i podupiru grudi prslukom od tkanine.$147$ Kosa Grka obino je tamna; plava kosa je neto izuzetno i izaziva veliko divljenje; mnoge ene, a i neki mukarci, boje kosu da bi postala plava ili da sakriju sede kose poodmaklih godina. Oba pola koriste ulje da bi potpomogli rast kose i zatitili je od sunca; ene, a i neki mukarci, dodaju ulju mirise. Oba pola u estom veku nose dugu kosu, obino u pletenicama oko glave ili na potiljku. U petom veku ene menjaju svoju frizuru pravei od kose vor nisko na potiljku ili je putaju da pada na ramena ili oko vrata i na grudi. Dame vole da vezuju kosu veselim trakama i da ih ukraavaju draguljem na elu. Posle Maratona mukarci poinju da seku kosu; posle Aleksandra oni briju brkove i

bradu gvozdenim brijaima srpastog oblika. Nijedan Grk ne nosi brkove bez brade. Brada je uredno potkresana, obino u iljak. Berberin ne samo da im see kosu i da ih brije i podseca bradu ve i manikira svoju muteriju i doteruje je za prezentaciju; kada je gotov, nudi joj u najsavremenijem stilu ogledalo. Berberin ima radnju, koja je centar "gozbe bez vina" (kako ih Teofrast naziva) za lokalna ogovaranja i bockanja; ali on esto radi napolju pod vedrim nebom. On je po profesiji brbljiv; i kada jedan od njih pita kralja Arhelaja iz Makedonije kako bi hteo da ga ia, kralj odgovara: "U tiini". ene se isto ponegde briju, koristei brijae ili depilatore od arsena i krea. Parfema napravljenih od cvea, sa osnovom od ulja ima na stotine; Sokrat se ali da ih mnogo koriste i mukarci. Svaka prava dama ima itav arsenal ogledala, igala, ukosnica, pribadaa, pinceta, eljeva, boica za miris i tegli sa ruem i kremovima. Obrazi i usne boje se tapiima minija ili korenom alkaneta; za crtanje obrva koristi se a od svetiljke ili prah antimona; kapci se sene antimonom ili kolom; trepavice se zatamne, a onda formiraju belancetom i amonijakom. Kreme i vodice koriste se za ukljanjanje bora, pega i fleka; neprijatni oblozi dre se satima na licu u strpljivoj elji da se bar izgleda lepo, ako se ne moe biti lep. Ulje mastike koristi se protiv znojenja a razliite parfimisane masti stavljaju sa na razne delove tela; prava dama koristi palmino ulje za lice i grudi, majoran za obrve i kosu, esenciju majine duice za vrat i kolena, metvicu za ruke, izmirnu za noge i stopala. Protiv ovog zavodilakog arsenala mukarci protestuju sa isto toliko efekta kao i u nekom drugom dobu. Jedna linost u atinskoj komediji prigovara nekoj dami na kozmetikim detaljima: "Ako leti izlazi, iz oiju ti teku dva crna traga; znoj ti pravi crvenu brazdu od obraza do vrata; a kad ti kosa dodirne lice, ona pobeli od olovnog belila." ene ostaju iste, zato to su i mukarci uvek

isti. Voda je ograniena, a telesna higijena trai zamenu. Imuni se kupaju jedanput ili dvaput dnevno, koristei sapun napravljen od maslinovog ulja pomeanog sa luinom u pastu; onda se mau mirisnim esencijama. Udobne kue imaju poploano kupatilo sa velikim mermernim umivaonikom, koji se obino runo puni; ponekad se voda dovodi cevima i kanalima u kuu i kroz zid do kupatila gde izbija kroz metalnu cevicu u obliku ivotinjske glave i pada na pod malog ograenog prostora za tuiranje, odakle tee napolje u vrt. Veina ljudi, u nemogunosti da odvoji vodu za kupanje, mae se uljem i onda ga skida sa tela strugaljkom srpastog oblika, kao kod Lisipovog "Apoksiomenosa". Grk nije preterano ist; njegova higijena nije toliko stvar kune toalete koliko umerene ishrane i aktivnog ivota na otvorenom. On retko sedi u zatvorenim domovima, pozoritima, crkvama ili dvoranama, retko radi u zatvorenim radionicama ili radnjama; njegova drama, oboavanje, ak i njegova vlada, odvijaju se pod otvorenim nebom; a njegova jednostavna odea, koja dozvoljava da vazduh stigne do svakog dela tela, moe se odbaciti jednim zamahom ruke, da bi se okuala snaga u rvanju ili bilo spremno za sunanje. Grka odea se u osnovi sastoji od dva komada tkanine etvorouglastog oblika, obavijenih oko tela u mekim naborima i retko napravljenih da odgovaraju pojedincu; ona se od grada do grada razlikuje u manjim detaljima, ali generacijama ostaje ista. Glavna odea Atinjana, za mukarca, je hiton, ili tunika, a za ene peplos, ili haljina napravljena od vune. Ako vreme zahteva, preko njih se moe prebaciti plat (himation) ili ogrta (klamis), koji vise sa ramena i slobodno padaju u onim prirodnim naborima koji nam se na grkim kipovima toliko dopadaju. U petom veku odea je obino bela; meutim, ene, bogati mukarci i veseli mladi ljudi uivaju u boji, ak i

purpurnoj i tamno crvenoj, sa obojenim prugama i vezenim rubovima; a ene oko struka mogu da poveu pojas u boji. eiri nisu popularni zato to ne dozvoljavaju da se kosa ovlai i tako ona postaje prerano seda; glava se pokriva samo na putovanju, u borbi i na radu pod vrelim suncem; ene mogu da nose marame ili trake u boji; ratnici ponekad nose kapu i nita drugo. Za obuu se koriste sandale, duboke cipele ili izme; obino od koe, crne za mukarce, za ene u boji. Dame iz Tebe, kae Dikearh, "nose niske purpurne cipele isprepletene vrpcama tako da se vide gola stopala". Veina dece i radnika ne nose cipele uopte; a sa arapama se niko ne mui. Oba pola objavljuju ili prikrivaju svoje prihode nakitom. Mukarci nose bar jedan prsten; Aristotel ih nosi nekoliko. tapovi za etnju mukaraca mogu da imaju jabuku od srebra ili zlata. ene nose narukvice, ogrlice, dijademe, minue, broeve i lance, draguljima optoene kope i spone, a ponekad i trake sa draguljima oko lanaka ili nadlaktica. Ovde, kao i u veini trgovakih kultura, meu onima za koje je bogatstvo novina, luksuza ima u preobilju. Sparta propisom regulie ukrase za glavu svojih dama, a Atina zabranjuje enama da ponesu vie od tri haljine na put. ene se na ove zabrane smekaju i kre ih i bez advokata; one znaju da za veinu mukaraca i neke ene odea ini enu; a njihovo ponaanje u odnosu na ovo otkriva mudrost sakupljenu tokom hiljadu vekova. /IV/ MORAL Atinjani iz petog veka nisu neki primer morala; progres intelekta doveo je kod mnogih do poputanja etike tradicije i pretvorio ih u skoro nemoralne pojedince. Oni uivaju visoki ugled u pogledu pravde po osnovu zakona, ali su retko nesebini prema bilo kome osim prema svojoj deci; savest ih retko mui i nikad ni ne pomiljaju da vole svoje

blinje kao same sebe. Ponaanje varira od klase do klase; u Platonovim dijalozima ivot je ulepan arobnom utivou, ali u Aristofanovim komedijama uopte nema pristojnog ponaanja, a u javnom govornitvu lina pogrda prava je sutina elokvencije; u takvim stvarima Grci treba mnogo da naue od vremenom uljuenih "varvara" iz Egipta, ili Persije, ili Vavilona. Pozdravljaju se srdano, ali jednostavno: klanjanja nema, jer to ponositim graanima lii na zaostatak monarhije; rukovanje je rezervisano za zakletve ili sveane oprotaje; obino je pozdrav samo /Chaire/ "Da li ste zdravo" kojem sledi, kao i svuda, neka zgodna primedba o vremenu. Gostoprimstvo je od homerovskih dana popustilo jer je putovanje neto sigurnije nego tada, a gostionice daju gostima u prolazu hranu i smetaj; pa ipak, ono ostaje istaknuta vrlina Atinjana. Stranci se doekuju dobrodolicom, ak i bez predstavljanja; ako dou sa pismom od zajednikog prijatelja, dobijaju postelju i hranu, a ponekad i poklon na odlasku. Pozvani gost uvek ima privilegiju da sa sobom dovede i nekog nepozvanog gosta. Ova sloboda ulaska daje povoda da se vremenom stvori klasa parazita /parasitoi/ re koja se prvobitno odnosila na svetenstvo koje je jelo "preostalo ito" iz zaliha u hramu. Imuni su velikoduni davaoci kako u javnoj tako i privatnoj filantropiji; praksa, kao i re, grkog su porekla. Milosre /charitas/, ili ljubav takoe postoji; mnogo je institucija za staranje o strancima, bolesnima, siromanima i starima. Vlada za ranjene vojnike daje penziju i odgaja ratnu siroad na raun drave; u etvrtom veku ona e plaati i onesposobljenim radnicima. U vremenima sue, rata ili neke druge krize, drava plaa dva obola (34 centi) dnevno onima koji su u nevolji, pored redovnih davanja za prisustvo u skuptini, sudu i na igrama. Ima i onih normalnih skandala: jedan Lisijin govor odnosi se na oveka koji, mada uiva javnu pomo, ima bogate ljude

za prijatelje, zarauje svojim zanatom novac i jae konja za razonodu. Grk bi moda priznao da je najbolja politika potenje, ali e prvo pokuati sve drugo. Hor u Sofoklovom "Filoktetu" izraava najveu simpatiju prema ranjenom i naputenom vojniku, a onda koristi trenutak da, kada je ranjenik zaspao, posavetuje Neoptolema da ga prevari, da mu ukrade oruje i prepusti ga sudbini. Svi se ale da atinski trgovci na malo kvare svoju robu, zakidaju na meri i vraaju manje kusura uprkos vladinim inspektorima, da pomeraju oslonac poluge na svojoj vagi prema tegovima za merenje i lau svakom prilikom; za kobasice se, recimo, podozreva da su psee. Jedan dramatiar komiar naziva trgovce ribama "ubicama"; jedan malo neniji pesnik zove ih "provalnicima". Politiari nisu mnogo bolji; nema skoro nijednog oveka u javnom ivotu Atine koga ne optuuju za nepotenje; poten ovek, kao Aristid, tretira se kao uzbudljiva novost, skoro monstruoznost; ak ni Diogenov fenjer ne nalazi drugoga. Tukidid kae da ljudi vie ele da ih nazivaju vetim, nego potenim i sumnjie potenje kao glupost. Nai Grka koji e izdati svoju zemlju je lako: "Grkoj nikada", kae Pausanija, "nije nedostajalo ljudi koje mui svrab za izdajom". Mito je popularni put ka napredovanju u politici, ka nekanjavanju kriminala, diplomatskim dostignuima; Perikle je izdejstvovao da mu se izglasaju velike sume za tajnu upotrebu, verovatno za podmazivanje u meunarodnim pregovorima. Moral je strogo plemenski; Ksenofont, u jednoj raspravi o obrazovanju, otvoreno savetuje la i pljaku u poslovima sa neprijateljima svoje zemlje. Atinski poslanici u Sparti 432. brane svoje carstvo jednostavnim reima: "Uvek je bio zakon da slabiji podlee jaem... niko nije nikada dozvolio da vapaj za pravdom omete njegovu ambiciju kada je imao priliku da stekne bilo ta uz pomo sile." Mada ovaj odlomak, kao i navodni govor atinskih voa u Melosu, moe

da bude i proizvod Tukididove filozofske mate, raspaljene cininim raspravama izvesnih sofista; bilo bi isto tako ispravno suditi o Grcima prema nekonvencionalnoj etici Gorgije, Kalikla, Trasimaha i Tukidida kao kad bi opisali modernog Evropljanina po briljantnim "bizarerijama" Makijavelija, La Rofukoa, Niea i tirnera a da ne govorimo koliko bi to bilo poteno. Da je neto od ovog izdizanja nad moralom aktivni sastojak grkog karaktera ogleda se u spremnosti sa kojom se Spartanci slau sa Atinjanima o ovim spornim takama morala. Kada se Lakedemonjanin Febid, uprkos mirovnom ugovoru, izdajniki doepa tvrave Tebe i kada spartanskog kralja Agesilaja pitaju o pravinosti ove akcije, on odgovara: "Pitaj samo da li je korisna; jer kad god je neka akcija za nau zemlju korisna, ona je ispravna." S vremena na vreme dolazi do prekraja primirja, kre se sveana obeanja, poslanici se ubijaju. Meutim, moda se Grci od nas razlikuju ne po ponaanju, ve po otvorenosti; zbog nae vee delikatnosti neugodno nam je da javno govorimo o onome ta radimo. Obiaj i religija vrlo malo utiu na Grke kao pobednike u ratu. Redovna je stvar, ak i u graanskom ratu, da se osvojeni grad opljaka, ranjeni dotuku, svi neotkupljeni zarobljenici i uhvaeni civili pobiju ili odvedu u ropstvo, kue, voke i usevi spale, da se stoka i seme za budue sejanje unite. Na poetku Peloponeskog rata, Spartanci ubijaju sve neprijatelje koje nau na moru kao Grke, bilo da su saveznici Atine ili neutralni; u bici kod Egospotama, kojom se rat zavrava, Spartanci ubijaju tri hiljade atinskih zarobljenika skoro sav odabrani cvet iscrpljenog graanstva Atine. Rat bilo koje vrste grada protiv grada ili klase protiv klase u Heladi je normalno stanje. Na taj nain se Grka, koja je porazila kralja nad kraljevima, okree protiv same sebe, Grk se sukobljava sa

Grkom u hiljadu bitaka i u toku jednog veka posle Maratona najsjajnija civilizacija u istoriji unitava samu sebe u produenom nacionalnom samoubistvu. /V/ KARAKTER Ako nas ove nepromiljene svaalice jo uvek privlae, to je zbog toga to golotinju svojih grehova skrivaju uzbuujuom snagom pothvata i duha. Blizina mora, povoljne prilike za trgovinu, sloboda u ekonomskom i politikom ivotu formiraju Atinjanina do besprimerne uzbudljivosti i elastinosti temperamenta i misli, prave groznice duha i oseanja. Kakva promena od Orijenta do Evrope, od dremljivih krajeva na jugu do ovih drava negde u sredini, gde je zima dovoljno hladna da oivljava bez otupljenja, a leto dovoljno toplo da oslobaa bez slabljenja tela i due! Ovde postoji vera u ivot i oveka, udnja za ivotom nikad neprevaziena sve do renesanse. Iz ove podsticajne sredine proistie hrabrost i impulsivnost veoma udaljena od "sofrasina" samokontrole koju filozofi propovedaju uzalud, ili olimpijskog mira koji e mladi Vinkelman i stari Gete prikaiti strastvenim i nemirnim Grcima. Ideali nekog naroda obino su maska i ne treba ih primiti kao istoriju. Hrabrost i umerenost /andreia/, ili muevnost, i /meden/ /agan/, ili "nita preterano" sa delfijskog natpisa to su takmiarska gesla Grka; jedno od njih on ostvaruje i te kako esto, a drugo samo kod svojih seljaka, filozofa i svetaca. Proseni Atinjanin je ulan ovek, ali sa istom saveu; on u ulnim zadovoljstvima ne vidi nikakav greh i u njima nalazi najspremniji odgovor na pesimizam koji zatamnjuje njegove meditativne intervale. On voli vino i ne stidi se da se povremeno napije; on voli ene na skoro fiziki nevin nain, lako sebi oprata promiskuitet i ne gleda na skretanje sa puta vrline kao na neku nepopravljivu

katastrofu. Mada umerenost retko upranjava, on joj se iskreno divi i mnogo jasnije od bilo kog drugog naroda u istoriji formulie ideal samosavlaivanja. Atinjani su previe sjajni da bi bili dobri i preziru glupost vie nego to se gnuaju poroka. Oni nisu svi mudraci i ne smemo zamiljati da su njihove ene sve kao draesna Nausikaja ili dostojanstvena Helena, ili njihovi mukarci kao kombinacija Ajantove hrabrosti uz Nestorovu mudrost; istorija je zapamtila grke genije, a ignorie njene budale (osim Nikije); ak i nae doba e moda izgledati veliko kada veina nas bude zaboravljena i samo nai planinski vrhovi izbegnu mrak vremena. Ako odbijemo patos udaljenosti, proseni Atinjanin ostaje suptilan kao Orijentalac, zaljubljen u novinu kao Amerikanac; beskrajno znatieljan i neprekidno u pokretu; on uvek propoveda Parmenidovu tiinu bez vetra, a uvek je bacan ovamo-onamo po Heraklitovom moru. Nijedan narod nikada nije imao ivlju matu, ni hitriji jezik. Jasna misao i jasni izraz Atinjaninu su boanske stvari; on nema strpljenja sa uenom smetenou i gleda na nadahnutu i inteligentnu konverzaciju kao na najviu razonodu civilizacije. Tajna raznovrsnosti grkog ivota i misli lei u tome to je za Grka ovek mera svih stvari. Obrazovani Atinjanin zaljubljen je u razum i retko sumnja u njegovu sposobnost da napravi kartu svemira. elja da zna i da razume njegova je najplemenitija strast, koja je neumerena kao i sve ostalo. Kasnije, on e otkriti granice razuma i ljudskih nastojanja i zbog prirodne reakcije pae u pesimizam, to je u udnom neskladu sa karakteristinim poletom njegovog duha. ak i u veku njegovog izobilja, misao njegovih najdubljih ljudi a to nisu njegovi filozofi, ve dramatiari bie zamagljena varljivom kratkoom radosti i strpljivom ustrajnou smrti. Kao to grku nauku stvara znatielja, tako elja za bogaenjem izgrauje njegovu privredu i njome dominira.

"LJubav prema bogatstvu potpuno apsorbuje ljude", kae Platon, sa preterivanjem uobiajenim kod moralista, "i nikada im ni trenutak ne dozvoljava da misle o bilo emu do o svojim sopstvenim privatnim posedima; za to se vrsto dri dua svakog graanina". Atinjani su takmiarska bia i jedan drugoga podstiu sa skoro bezobzirnim rivalitetom. Oni su prepredeni i u lukavstvu i strategiji konkuriu Semitima; oni su u svakom pogledu tvrdokorni kao biblijski Hebreji, podjednako ratoborni, tvrdoglavi i gordi. Kod kupovine i prodaje estoko se cenjkaju, u razgovoru se prepiru oko svaega i kad ne mogu da ratuju sa drugim zemljama, svaaju se meu sobom. Oni nisu skloni sentimentalnosti i ne odobravaju Euripidove suze. Dobri su prema ivotinjama i svirepi prema ljudima: redovno koriste muenje za neoptuene robove i, po svemu sudei, slatko spavaju nakon to su pobili pun grad civila. Uprkos tome oni su velikoduni prema siromanima ili hendikepiranima; i kada Skuptina sazna da unuka Aristogitona tiranoubice ivi na Lemnosu u bedi, ona obezbeuje sredstva i dovodi je u Atinu, gde dobija miraz i mua. Potlaeni i progonjeni iz drugih gradova nailaze u Atini na saoseajnost zaklona. U stvari, Grk ne razmilja o karakteru kao mi. On ne udi da ima savest dobrog graanina, ni oseaj asti aristokrate. Za Grka je najbolji ivot onaj koji je najispunjeniji, pun zdravlja, snage, lepote, strasti, sredstava, pustolovine i misli. Vrlina je /arete/, muevno bukvalno i (u osnovi) ratniko savrenstvo (Arej, Mars); tano ono to su Rimljani zvali /virtus/, muevnost. Atinski idealan mukarac je "kalokagat", koji lepotu i pravinost kombinuje u ugodnoj umetnosti ivljenja, koja otvoreno ceni sposobnost, slavu, bogatstvo i prijatelje ba kao i vrlinu i ovenost; kao kod Getea, samorazvoj je sve. Zajedno sa ovom koncepcijom ide i odreena mera tatine, ija otvorenost teko da je po naem ukusu: Grci nikada ne prestaju da se

dive samima sebi i koriste svaku priliku da istaknu svoju superiornost u odnosu na druge ratnike, pisce, umetnike, narode. Ako elimo da razumemo Grke kad ih uporeujemo sa Rimljanima, onda moramo da postavimo Francuze naspram Engleza; ako elimo da osetimo spartanski duh u odnosu na atinski, moramo da postavimo Nemce naspram Francuza. Sve odlike Atinjana skupljene zajedno stvaraju njihov graddravu. U njemu je tvorevina i zbir njihove estine i hrabrosti, njihovog sjaja i reitosti, neobuzdanosti i gramljivosti, tatine i patriotizma, njihovog divljenja lepoti i slobodi. Oni su bogati strastima, ali siromani predrasudama. Povremeno toleriu religioznu netoleranciju, ne kao obuzdavanje misli, ve kao oruje u stranakoj politici i granicu moralnog eksperimentisanja; inae, oni insistiraju na stepenu slobode koja njihovim posetiocima sa Orijenta izgleda fantastino haotina. Ali zato to su slobodni, zato to je, u stvari, svaka funkcija dostupna svakom graaninu i nad svakim od njih se naizmenino vlada, da bi zatim vladao i on sam, oni dravi daju pola svog ivota. Dom je mesto gde spavaju; ali oni "ive" na trnici, u skuptini, u savetu, u sudovima, na velikim sveanostima, atletskim takmienjima i dramskim spektaklima koji glorifikuju njihov grad i njegove bogove. Oni priznaju pravo drave da regrutuje njihovu linost i njihovo bogatstvo za svoje potrebe. Oni joj oprataju iznuena davanja, jer daju ljudskom razvoju vee mogunosti nego to ih je ovek doiveo do tada; oni se za nju estoko bore, jer ona je majka i uvar njihovih sloboda. "Na taj nain su", kae Herodot, "Atinjani poveali svoju snagu. A dovoljno je jasno, ne samo iz ovog primera, ve mnogih drugih, da je sloboda odlina stvar; jer ak i Atinjani koji pod vlau diktatora nisu bili ni trunke hrabriji od bilo kog od svojih suseda samo to su zbacili jaram, postadoe, bez ikakve sumnje, prvi."

/VI/ PREDBRANI ODNOSI U pogledu morala, kao i u alfabetu, merama, teinama, novcu, muzici, astronomiji i mistikim kultovima, klasina Atina naginje vie Orijentu nego Evropi. Oba pola otvoreno priznaju fiziku bazu ljubavi; ljubavni napici koje zabrinute gospoe pripremaju za mukarce koji ih zanemaruju nemaju samo platonski cilj. Od pristojnih ena trai se predbrano potenje, ali posle efebije za elje neoenjenih mukaraca ima malo moralnih ogranienja. Velike sveanosti, mada religiozne po poreklu, koriste se kao bezbednosni ventili za prirodni promiskuitet oveanstva; seksualna sloboda u takvim prilikama oprata se u uverenju da se u preostalom delu godine lake postie monogamija. U Atini nije nikakva sramota to mladi ljudi povremeno opte sa kurtizanama; ak i oenjeni ljudi mogu da ih poseuju bez neke vee kazne sem prebacivanja kod kue i neznatno okaljanog ugleda u gradu. Atina zvanino priznaje prostituciju i oporezuje one koji se njome bave. Bludnienje u Atini, sa karijerom tako otvorenom za talente, postaje, kao i u veini drugih gradova u Grkoj, iroko rasprostranjena profesija sa mnogo specijalnosti. NJena najnia klasa, /pornai/, ivi uglavnom u Pireju, u obinim burdeljima obeleenim za potrebe javnosti falikim simbolom Prijapa. Za ulazak u ove kue plaa se jedan obol i tamo devojke, odevene tako lagano da ih zovu /gymnai/ (gole), dozvoljavaju svojim potencijalnim kupcima da ih pregledaju kao pse u tenari. Mukarac moe da se pogodi za svaki vremenski period i moe sa vlasnicom kue da se dogovori da devojku povede da ivi sa njim po nedelju, mesec ili godinu dana; ponekad na ovaj nain devojku iznajmljuju dvojica ili vie mukaraca, koji raspodeljuju vreme sa njom prema svojim sredstvima. U naklonosti Atinjana na viem nivou od ovih devojaka nalaze se

"auletride", ili sviraice na fruli, koje, kao geje u Japanu, pomau u zabavama sa isto mukim drutvom, obezbeuju muziku i raspoloenje, izvode umetnike ili lascivne igre i onda, ako su dovoljno motivisane, meaju se sa gostima i provode sa njima no. Nekoliko starih kurtizana moe da sprei nematinu otvaranjem kole za obuku takvih sviraica na fruli, gde ih ue i vetini kozmetikog ulepavanja, preobraavanja linosti, zabavljanja muzikom i ljubavnoj igri. Tradicija kao dragoceno nasledstvo paljivo prenosi od jedne generacije kurtizana drugoj vetinu izazivanja ljubavi promiljenim prikazivanjem, zadravanje ljubavi kroz prividno odbijanje i naine da se uini isplativom. Uprkos tome, ako emo da poverujemo Lukijanovim reima iz nekog kasnijeg doba, neke od "auletrida" imaju dobro srce, znaju za prava oseanja i upropauju se, kao Kamila, zbog svog ljubavnika. Potena kurtizana stara je tema, osedela od dostojanstva starosti. Najviu klasu grkih kurtizana ine hetere doslovno, drubenice. Za razliku od /pornai/, koje su veinom orijentalnog porekla, hetere su obino ene iz klase graana, koje su izgubile ugled ili pobegle iz povuenosti koja se trai od atinskih devojaka i udatih ena. One ive samostalno i privlae i primaju ljubavnike u svojoj kui. Mada su veinom po prirodi smeokose, one boje kosu u plavo u uverenju da Atinjani vie vole plavue; a istiu se po tome to nose haljine sa cvetnim arama. Povremenim itanjem ili poseivanjem predavanja neke od njih uspevaju da steknu skromno obrazovanje i onda svoje obrazovane zatitnike zabavljaju uenim razgovorima. Tais, Diotima, Targelija i Leontija, ba kao i Aspasija, slavne su po diskusijama iz filozofije, a ponekad i zbog uglaenog knjievnog stila. Mnoge od njih uvene su po svojoj duhovitosti i atinska knjievnost ima antologiju heterskih epigrama. Mada su svim kurtizanama uskraena graanska prava i zabranjeno im je da uu u bilo koji hram

osim hrama njihove boginje Afrodite Pandemos, odabrani manji broj hetera uiva visoki renome u mukom drutvu u Atini; nijedan mukarac se ne stidi da bude vien sa njima; filozofi se takmie za njihovu naklonost; a jedan istoriar belei njihovu istoriju tako savesno kao Plutarh. Na taj nain mnoge od njih postiu izvesnu sholastiku besmrtnost. Tu je Klepsidra, tako nazvana jer svoje ljubavnike prima i otputa po peanom satu; Targelija, koja poput Mata Hari svog vremena slui Persijancima kao pijun, spavajui sa to vie atinskih dravnika; Teoris, koja tei Sofokla u starosti i Arhipa, koja je nasleuje oko devete decenije dramatiarevog ivota; Arhenasa, koja zabavlja Platona, i Danae i Leontija, koje Epikura ue filozofiji zadovoljstva; Temistona, koja praktikuje svoju vetinu sve dok ne izgubi i poslednji zub i uvojak kose; i poslovna Gnatena, koja, utroivi mnogo vremena na obuku svoje keri, trai hiljadu drahmi (1.000 dolara) za drutvo mlade dame za jednu no. Lepota Frine je predmet razgovora u Atini etvrtog veka, jer ona se u javnosti uvek pojavljuje potpuno skrivena velom, ali se na Eleusinskim sveanostima i zatim na sveanosti Posidonije svlai pred svima, rasplie kosu i odlazi da se kupa u moru. Neko vreme ona voli i nadahnjuje Praksitela i pozira mu za njegove "Afrodite"; po njoj i Apel pravi svoju "Afroditu Anadiomenu". Frina se od svojih ljubavnika tako obogatila da nudi da ponovo izgradi zidine Tebe ako Tebanci budu upisali njeno ime na graevini, to oni tvrdoglavo odbijaju. Ona moda od Eurita trai preveliki honorar; on se sveti tako to je optuuje za bezbonost. Ali meu lanovima suda je jedan od njenih klijenata, dok je besednik Hiperid njen odani ljubavnik; Hiperid je brani ne samo besednikom vetinom ve i otvaranjem njene tunike i otkrivanjem njenih grudi pred sudom. Sudije vide njenu lepotu i potvruju njenu pobonost.

Laida iz Korinta, kae Atenej, "bila je izgleda po lepoti iznad svih ena ikada vienih". Onoliko gradova koliko je polagalo pravo na Homera prepire se i o ast da bude svedok njenog roenja. Skulptori i slikari je mole da im pozira, ali ona je stidljiva. Veliki Miron u starim danima uspeva da je ubedi; ali kada se svukla, on zaboravlja svoju sedu kosu i bradu i nudi joj svu svoju imovinu za jednu no; na to ona uz osmeh slegne oblim ramenima i ostavlja ga bez kipa. Sledeeg jutra, gorei od ponovo probuene mladosti, on daje da mu potkreu kosu, odseca bradu, oblai skerletnu odeu i stavlja zlatni pojas, zlatni lanac oko vrata i prstenje na sve prste. On minka obraze i natapa odeu i telo mirisom. Zatim pronalazi Laidu i izjavljuje da je voli. "Siroti moj prijatelju", odgovara ona, prozrevi njegovu metamorfozu, "trai od mene ono, to sam jue odbila tvom ocu". Ona uspeva da skupi veliko bogatstvo, ali ne odbija da se predaje ni siromanim ali pristalim ljubavnicima; ona runom Demostenu podie vrednost traei od njega deset hiljada drahmi za jedno vee, a od imunog Aristipa zarauje sume koje skandalizuju njegovog slugu; ali siromanom Diogenu ona se daje za bezvrednu svotu, zadovoljna to pred nogama ima filozofa. Svoje bogatstvo troi izdano na hramove, javne zgrade i prijatelje i konano se, po obiaju svoje vrste, vraa siromatvu svoje mladosti. Svojim zanatom bavi se do kraja; i kad umre, odaju joj poast sjajnim grobom kao najveem osvajau koga je Grka ikada imala. /VII/ GRKO PRIJATELJSTVO udnije od tog udnog saveza izmeu prostitucije i filozofije je mirno prihvatanje seksualne izopaenosti. Glavni suparnici hetera su atinski deaci; a kurtizane, skandalizovane do dna svog depa, nikada ne proputaju da osude homoseksualnu ljubav. Trgovci uvoze lepe mladie

koje prodaju onome ko najvie ponudi i koji e ih koristiti prvo kao konkubine, a potom kao robove; i samo zanemarljiva manjina mukaraca smatra neprikladnim to enskasti mladi aristokrati iz grada pobuuju i smiruju strast postarijih mukaraca. O tom pitanju polova Sparta je isto tako nemarna kao i Atina; kada Alkman eli da uini nekim devojkama kompliment, on ih zove svojim "enskim momcima". Atinski zakon oduzima pravo glasa onima koji prihvataju homoseksualnu panju, ali javno miljenje tolerie ovu praksu sa mnogo humora; u Sparti i na Kritu to se ne smatra nekom sramotom; u Tebi se prihvata kao dragoceni izvor vojne organizacije i hrabrosti. Najvei heroji u lepim uspomenama Atine su Harmodije i Aristogiton, tiranoubice i ljubavnici; u svoje vreme najpopularniji u Atini je Alkibijad, koji se hvalie mukarcima koji ga vole; sve do Aristotela "grki ljubavnici" zaklinju se u vernost na grobu Jolaja, Heraklovog druga; a Aristip opisuje Ksenofonta, vou armija i nesentimentalnog svetskog oveka, da ludi za mladim Klinijem. Privrenost mukarca mladiu ili mladia mladiu pokazuje u Grkoj sve simptome romantine ljubavi strast, ljubav, zanos, ljubomoru, sviranje serenade, mrana raspoloenja, tugovanje i nesanicu. Kad Platon u "Fedru" govori o ljudskoj ljubavi, on misli na homoseksualnu ljubav; a diskutanti u "Gozbi" slau se u jednoj stvari da je ljubav izmeu mukarca i mukarca plemenitija i duhovnija od ljubavi izmeu oveka i ene. Slina homoseksualnost javlja se i meu enama, ponekad meu najfinijim, kao kod Sapfo, i esto meu kurtizanama; "auletride" vole jedna drugu strasnije nego to vole svoje pokrovitelje, a /pornaia/ su rasadnici lezbijske ljubavi. Kako da objasnimo popularnost ove izopaenosti u Grkoj? Aristotel je pripisuje strahu od prekomernog broja stanovnika, to moe da objasni jedan deo ove pojave; ali

oigledno da postoji veza izmeu prevage homoseksualnosti i prostitucije u Atini, i povuenosti ena. Posle navrene este godine deaci se odvode iz gineceuma, gde pristojne ene provode svoj ivot, i odgajaju se uglavnom u drutvu drugih deaka ili mukaraca; u svom skoro neutralnom periodu razvoja, oni imaju malo mogunosti da upoznaju privlanost nenijeg pola. ivot u zajednikoj kantini u Sparti ili u agori, gimnazijumu i palestri u Atini, kao i karijera efeba pokazuju omladini samo muke forme; ak i umetnost ne pokazuje fiziku lepotu ene sve do Praksitela. U braku mukarac retko nalazi duhovni kontakt kod kue; retkost obrazovanja kod ena stvara jaz meu polovima i mukarci trae drai, koje svojim enama nisu dozvolili da steknu, na nekom drugom mestu. Za atinskog graanina njegov dom nije zamak, ve spavaonica; u velikom broju sluajeva on od jutra do mraka ivi u gradu i retko ima drutvenog kontakta sa pristojnim enama, osim u sluaju svoje ene i keri. Grko drutvo je uniseksualno i nedostaju mu nemir, ljupkost i podstrek koji e enski duh i arm dati renesansnoj Italiji i prosvetiteljskoj Francuskoj. /VIII/ LJUBAV I BRAK Romantina ljubav kod Grka postoji, ali retko kao povod za brak. Neto od toga nalazimo kod Homera, gde Agamemnon i Ahil otvoreno, kroz fiziku elju, misle na Hriseidu i Briseidu, ak i na Kasandru koja uliva strah. Nausikaja je, meutim, upozorenje protiv prevelike generalizacije, a legende stare kao Homer govore o Heraklu i Joli, o Orfeju i Euridiki. A lirski pesnici obilno govore o ljubavi, obino u smislu ljubavnikog apetita; prie kao ona koju Stesihor pria o devojci koja umire od ljubavi su izuzetne; ali kada Teana, Pitagorina ena, govori o ljubavi kao o "bolesti due koja ezne", oseamo autentinu notu

romantine strasti. Kad prefinjenost raste i povrh uzbuenja dodaje poetinost, neno oseanje postaje ee; a sve vei razmak koji civilizacija postavlja izmeu elje i njenog ostvarenja daje mati dovoljno vremena da ulepa predmet nadanja. Eshil je u svom tretmanu seksa jo uvek homerovski; ali kod Sofokla sluamo o "ljubavi" koja "vlada po volji bogova",$148$ a kod Euripida mnogi odeljci govore o moi Erosa. Kasniji dramatiari esto opisuju mladia beznadeno zaljubljenog u devojku. Aristotel nagovetava stvarni kvalitet romantinog oboavanja kada primeuje da "ljubavnici gledaju u oi voljene u kojima prebiva ednost". Takve stvari u klasinoj Grkoj pre vode do predbranih odnosa, nego do braka. Grci romantinu ljubav smatraju nekom vrstom "opsednutosti" ili ludila i ismejali bi svakoga ko bi je predloio kao odgovarajui vodi do branog druga. Brak obino organizuju roditelji, kao u klasinoj Francuskoj, ili se to ini uz pomo profesionalnih provodadija koji ne misle na ljubav ve na miraz. Od oca se oekuje da erki obezbedi miraz u novcu, odei, nakitu i moda robovima. Miraz ostaje vlasnitvo ene do kraja i vraa joj se u sluaju razdvajanja od mua to obeshrabruje razvod sa muke strane. Bez miraza, devojka ima malo izgleda za udaju; zato se u sluajevima kada otac to ne moe, udruuju roaci da bi joj ga dali. Udaja kupovinom, tako esta u homerovskim danima, u periklovskoj Grkoj ovim je obrnuta: u stvari, kako se ali Euripidova Medeja, ena mora da kupi svog gospodara. Grk se, dakle, ne eni iz ljubavi, niti zato to uiva u braku (jer beskonano naklapa o svojim nevoljama), ve da sebe i dravu produi preko ene, koja je odgovarajue opremljena mirazom, i dece, koja e duu, koju inae nema ko da dvori, odbraniti od zle sudbine. Ali, ak i uz ovakve podsticaje, on izbegava enidbu dokle god moe. Slovo zakona zabranjuje mu da ostane neenja, ali zakon se u Periklovim

danima ne sprovodi dosledno; a posle njega broj neenja raste, sve dok ne postane jedan od osnovnih problema Atine. U Grkoj ima toliko naina da se ovek zabavi! Mukarci koji ne odole ene se kasno, obino oko tridesete, i onda insistiraju na devojci ne mnogo starijoj od petnaest godina. "Oeniti mladia sa mladom enom je loe", kae jedan lik kod Euripida; "jer snaga oveka traje, dok telo ene cvet lepote brzo naputa". Nakon to je izvren izbor i dogovoren miraz, u domu devojinog oca odvija se sveana veridba; prisustvo svedoka je obavezno, ali prisustvo devojke nije. Bez ovakve zvanine veridbe nijedan brak u Atini nije vaei; ovo se smatra prvim inom u kompleksnom ritualu sklapanja braka. Drugi in, koji sledi posle nekoliko dana, predstavlja gozba u devojinoj kui. Pre no to dou na gozbu, mladoenja i mlada, svaki u svom domu, kupaju se u inu ceremonijalnog oienja. Na gozbi mukarci iz obe porodice sede na jednoj strani sobe, ene na drugoj; jede se svadbeni kola i pije mnogo vina. Onda mladoenja prati svoju velom pokrivenu i u belo obuenu mladu ije lice moda jo nije ni video u koije i odvodi je do kue svog oca, kroz povorku prijatelja i sviraica na fruli koje osvetljavaju put bakljama i pevaju svadbenu pesmu. Kada stignu, on devojku prenosi preko praga u inu prividne otmice. Roditelji mladia pozdravljaju devojku i primaju je uz religioznu ceremoniju u krug porodice i oboavanja svojih bogova; meutim, u ritualu ne uestvuje nikakav svetenik. Onda gosti uz epitalam, ili svadbenu pesmu, prate mladi par do njihove sobe i galamei ostaju pred vratima sve dok mladoenja ne objavi da je brak konzumiran. Pored ene, mukarac moe da uzme i konkubinu. "Mi imamo kurtizane radi zadovoljstva", kae Demosten, "konkubine za dnevno zdravlje naeg tela, i ene da nam raaju zakonite potomke i budu verni uvari naeg doma": ovde je u jednoj zapanjujuoj reenici dat grki pogled na

enu u klasinom dobu. Drakonov zakon dozvoljava konkubinat; a posle Sicilijanske ekspedicije 415, kada je broj graana iscrpljen ratom i mnoge devojke ne mogu da nau mua, zakon eksplicitno dozvoljava dvostruke brakove; Sokrat i Euripid su meu onima koji prihvataju ovu patriotsku obavezu. ena konkubinat obino prihvata sa orijentalnim strpljenjem, znajui da e "druga ena", kada joj ari nestanu, postati u stvari rob u domainstvu i da se samo potomci prve ene smatraju zakonitim. Preljuba vodi ka razvodu samo ako ju je poinila ena; o muu se u takvim sluajevima kae da "nosi rogove" (/keroesses/) i obiaj trai da enu otera. Zakon za preljubu koju je poinila ena ili ovek sa udatom enom propisuje smrtnu kaznu, ali Grci su previe popustljivi prema poudi da bi ovaj zakon i sproveli. Povreenom muu obino se preputa da se pozabavi s preljubnikom kako zna i ume ponekad ga ubija u /flagrante delicto/, ponekad alje roba da ga prebije, ponekad se zadovoljava novanom nadoknadom. Za mukarca je razvod jednostavan; on moe da otpusti enu u svako doba, ne navodei razlog. Jalovost ene prihvata se kao dovoljan razlog za razvod, jer cilj braka je potomstvo. Ako je mukarac sterilan, zakon dozvoljava, a javno miljenje preporuuje, da mua podri neki roak; dete roeno iz takve veze smatra se muevljevim sinom i mora da se brine o njegovoj dui kada on umre. ena ne moe da napusti mua po svojoj volji, ali moe da od arhonta zatrai razvod zbog svireposti ili divljatva svog supruga. U sluaju razdvajanja, ak i kada je mu kriv zbog preljube, deca ostaju sa mukarcem. Sve u svemu, u pitanju odnosa izmeu polova atinski obiaji i zakon u potpunosti su muki i predstavljaju orijentalnu retrogresiju u odnosu na drutvo u Egiptu, Kritu i u homerovsko doba. /IX/ ENA

Iznenaujue u ovoj civilizaciji, kao i sve ostalo u njoj, jeste injenica, da je ona briljantna bez pomoi i podsticaja ena. Uz njihovu pomo herojsko doba je postiglo velianstvenost, doba diktatora lirski sjaj; a onda, skoro preko noi, udate ene nestaju iz istorije Grka, kao da opovrgavaju pretpostavljenu korelaciju izmeu nivoa civilizacije i statusa ene. Kod Herodota ena je svuda; kod Tukidida se ne vidi nigde. Od Semonida s Amorgosa do Lukijana grka knjievnost stalno neugodno ponavlja i pominje enske mane; a pri njenom kraju ak i ljubazni Plutarh ponavlja Tukidida: "Ime pristojne ene, kao i njena osoba, treba da budu zatvoreni u kui." Zaklanjanje ene kod Dorana ne postoji; taj obiaj verovatno stie u Joniju sa Bliskog istoka, a iz Jonije dospeva u Atiku; on je deo azijske tradicije. Moda u promeni sudeluje nestanak naslea preko majke, uspon srednje klase i ustolienje trgovakog pogleda na ivot: mukarci poinju da sude o enama po njihovoj korisnosti i otkrivaju da su one posebno korisne u domu. Uz ovu atiku purdu ide i orijentalna priroda grkog braka; mlada je iskljuena iz svog roda, odlazi da ivi u drugoj kui skoro kao sluavka i klanja se drugim bogovima. Ona ne moe da sklapa ugovore ili pravi dugove preko neke beznaajne sume; ona ne moe da pokree tubu na sudu; a Solon donosi zakon da sve to je uinjeno pod uticajem ene nema zakonske vrednosti. Kada joj mu umre ona ne nasleuje njegovu imovinu. U njenu zakonsku podlonost ulazi i fizioloka greka; jer ba kao to je primitivno neznanje o ulozi mukarca u reprodukciji nastojalo da uzdigne enu, tako se mukarac uzdie teorijom, popularnom u klasinoj Grkoj, da generativna mo pripada jedino mukarcu, dok je ena samo ta, koja dete nosi i koja ga odgaja. Potinjavanju ene doprinosi i starost mukarca; kada se eni, on je dva puta stariji od ene i moe u izvesnoj meri da oblikuje njen um

prema svojoj filozofiji. Nema sumnje da je mukarac i te kako svestan slobode koju njegov pol uiva u Atini da bi rizikovao da mu se ena ili erka nesputano kreu; on bira da bude slobodan na raun njene zaklonjenosti. Ako je propisno pod velom i u pratnji, ona moe da poseti roake ili prisne prijateljice i moe da uestvuje u religioznim svetkovinama i prisustvuje pozorinim predstavama; ali se inae od nje oekuje da ostane kod kue i ne dozvoli da bude viena na prozoru. Najvei deo ivota ona provodi u enskim prostorijama u zadnjem delu kue; nikakav muki posetilac tamo nema pristupa, niti se ona pojavljuje kada mukarci poseuju njenog mua. U domu je potuju i sluaju u svemu, to se ne protivi patrijarhalnom autoritetu njenog supruga. Ona vodi kuu ili vri nadzor nad njenim voenjem; ona kuva obede, grebena i prede vunu, pravi odeu i posteljinu za porodicu. NJeno obrazovanje je skoro potpuno ogranieno na vetine domainstva, jer Atinjanin sa Euripidom veruje da enu intelekt hendikepira. Rezultat toga je da su ugledne ene za atinske mukarce skromnije, "divnije" od svojih sestara u Sparti, ali manje zanimljive i zrele, nesposobne da budu drugarice muevima iji je duh ispunjen i izotren ivotom u slobodi i raznovrsnosti. ene u Grkoj estog veka znaajno su doprinele grkoj knjievnosti; ene iz periklovske Atine ne doprinose nita. Pri kraju ovog perioda javlja se pokret za emancipaciju ene. Euripid brani ovaj pol hrabrim govorima i stidljivim aluzijama; Aristofan sa njima zbija ale sa neobuzdanom bestidnou. ene ulaze u sr stvari i poinju da se takmie sa heterama doterujui se onoliko koliko im napredak hemije dozvoljava. "Kakvu smo razumnu stvar mi ene sposobne da uinimo?" pita Kleonika u Aristofanovoj "Lisistrati". "Ne radimo nita ve samo sedimo besposleno sa svojom minkom i ruom i prozirnim haljinama i sa svime ostalim." Od 411. nadalje enske uloge

u atinskoj drami postaju istaknutije i otkrivaju sve vee bekstvo ena iz usamljenosti na koju su bile osuene. Kroz sve ovo nastavlja se stvarni uticaj ene na mukarca, ime njena potinjenost u velikoj meri postaje nerealna. Vea udnja mukarca daje eni prednost u Grkoj kao i drugde. "Gospodine", kae Semjuel Donson, "priroda je eni dala toliko moi da zakon ne moe sebi da dozvoli da joj da jo vie". Ponekad je ovaj prirodni suverenitet potkrepljen znaajnim mirazom ili otrim jezikom, ili ljubavlju papuia; ee je rezultat lepote ili raanja i podizanja lepe dece ili polaganog stapanje dua u iskuenjima zajednikog iskustva i zadataka. Doba koje moe da oslika tako fine linosti kao to je Antigona, Alkestida, Ifigenija i Andromaha i takve heroine kao to su Hekaba, Kasandra i Medeja nije moglo da ne bude svesno onog u eni najvieg i najdubljeg. Proseni Atinjanin voli svoju enu i nee se ba uvek truditi da to sakrije; pogrebne stele otkrivaju, u intimnosti doma, iznenaujuu nenost suprunika prema drugom supruniku, roditelja prema deci. "Grka antologija" je iva zahvaljujui erotskim stihovima, ali sadri i mnogo dirljivih epigrama voljenom drugu. "U ovaj kamen", kae jedan epitaf, "Maratonis je poloio Nikopolis i orosio mermerni sanduk suzama. Ali sve to nije pomoglo. Kakvu prednost ima ovek ija je ena otila i koji je na zemlji ostao sam?" /X/ DOM Grku porodicu, kao indoevropsko domainstvo uopte, ine otac, majka, ponekad "druga ena", njihove neudate keri, njihovi sinovi i njihovi robovi sa svojim porodicama. Ona do kraja ostaje najjaa institucija u grkoj civilizaciji, jer i u poljoprivredi i u zanatstvu predstavlja jedinicu i instrument ekonomske proizvodnje. Mo oca u Atici je velika, ali je mnogo manja nego u Rimu.

On moe da napusti novoroeno dete, prodaje rad svojih mlaih sinova i neudatih keri, udaje erke i, pod izvrsnim uslovima, odreuje novog mua za svoju udovicu. Ali on ne moe, po atinskom zakonu, da proda neko od svoje dece; a svaki sin, kada se oeni, izmie roditeljskom autoritetu, osniva sopstveni dom i postaje nezavisni lan klana. Grka kua je nepretenciozna. Spoljanjost je retko neto vie od solidnog praznog zida sa uskim vratima, nemim svedocima nesigurnosti grkog ivota. Materijal je ponekad tuko, obino erpi. U gradu su kue u uskim ulicama zbijene jedna uz drugu; esto se diu po dva sprata, ponekad su stambene zgrade sa nekoliko porodica; ali skoro svaki "graanin" poseduje individualni dom. Zgrade za stanovanje u Atini su male, sve dok Alkibijad ne uvede u modu velianstvenost; protiv razmetanja postoji demokratski tabu, koga podrava aristokratski oprez; a Atinjanin, koji uglavnom ivi na otvorenom, ne daje svom domu onaj znaaj i ljubav koju on dobija u hladnijim predelima. Bogata kua moe prema ulici da ima trem pod stubovima, ali to je sasvim izuzetno. Prozori su luksuz i ogranieni su na gornji sprat; oni nemaju okna ve se mogu zatvoriti kapcima ili su zatieni reetkama od sunca. Ulazna vrata obino su napravljena od dvostrukih krila, koja se okreu oko vertikalne osovine koja prolazi kroz prag i gornju gredu. Na vratima mnogih imunih kua je metalni zvekir, esto u obliku prstena u lavljim raljama. Ulazni hodnik, izuzev u siromanijim zgradama, vodi u nepokriveno dvorite ili "aulu", obino poploano kamenjem. Oko dvorita moe da se nalazi trem sa stubovima; u centru moe da bude oltar, ili cisterna, ili oboje, moda isto ukraen stubovima, a pod poploan podnim mozaikom. Svetlo i vazduh u kuu ulaze uglavnom kroz ovo dvorite, jer skoro sve sobe gledaju na njega; da bi se prolo iz jedne sobe u drugu obino je potrebno izai na trem ili u dvorite. U senci i privatnosti dvorita i

trema odvija se dobar deo porodinog ivota i mnoge aktivnosti. Vrtovi u gradu su retki i ogranieni na male povrine u dvoritu ili iza kue. Bate izvan grada prostranije su i brojnije; ali oskudne padavine leti i trokovi navodnjavanja ine bate u Atici luksuzom. Proseni Grk nema rusoovsku oseajnost za prirodu; njegove planine jo su previe neprijateljske da bi bile lepe, mada pesnici intoniraju mnogo peana u ast mora, uprkos njegovim hirovima. On nije sentimentalan u pogledu prirode koliko je animistiki matovit; on ume i reke svoje zemlje nastanjuje bogovima i duhovima i o prirodi ne misli kao o pejzau ve kao o Valhali; on svoje planine i boanstva naziva po boanstvima koja u njima ive; i umesto da slika prirodu direktno, on crta ili klee simboline kipove boanstava koja joj, u njegovoj poetskoj teologiji, daju ivot. Tek kada Aleksandrove armije budu donele persijske obiaje i zlato, Grk e izgraditi za sebe vrt za uivanje ili "raj". I pored toga, u Grkoj vole cvee kao i bilo gde i vrtovi i cveari ga prodaju tokom cele godine. Idui od kue do kue, cvearke prodaju rue, ljubiice, karanfile, narcise, irise, mirtu, jorgovan, afran i anemone. ene nose cvee u kosi, gizdavci iza uha; a u sveanim prilikama i jedni i drugi dolaze sa cvetnim vencima, nalik na havajske "lei", oko vrata. Unutranjost kue je jednostavna. Kod siromanih pod je od vrsto nabijene zemlje; sa poveanjem dohotka ova osnova moe da bude pokrivena gipsom ili poploana pljosnatim kamenjem ili malim oblucima usaenim u cement, kao to od pamtiveka rade na Bliskom istoku; a sve to moe da bude prekriveno asurama ili ilimima. Zidovi od cigle su malterisani i okreeni. Grejanje, potrebno samo tri meseca u godini, obezbeuju mangale, iji dim izlazi kroz vrata u dvorite. Ukrasi su minimalni; ali krajem petog veka domovi bogataa mogu imati dvorane sa stubovima, zidove

poploane mermerom ili naslikanim imitacijama, zidne slike i tapiserije i arabeske na plafonu. U prosenom domu nametaj je oskudan nekoliko stolica, poneki sanduk, nekoliko stolova, krevet. Jastuci na stolicama zamenjuju tapacirung, ali sedita bogatih mogu da budu paljivo rezbarena, sa umecima od srebra, kornjaevine, ili slonovae. Stolovi su mali, obino tronoci, odakle i ime "trapeze"; oni se unose i iznose zajedno sa hranom i jedva da se koriste za bilo ta drugo; pie se na kolenima. Kauevi i kreveti su omiljeni predmeti za ukraavanje i esto su sa umecima ili veto izrezbareni. Koni remeni zategnuti preko okvira kreveta slue kao federi; koriste se i madraci i jastuci i izvezeni prekrivai, i obino uzdignuti naslon za glavu. Lampe mogu da vise sa plafona ili se stavljaju na policu ili imaju oblik elegantno izraenih baklji. Kuhinja je opremljena raznovrsnim gvozdenim, bakrenim i grnarskim posudama; staklo je redak luksuz, ne proizvodi se u Grkoj. Kuva se nad otvorenom vatrom; pei su helenistika inovacija. Atinski obedi su jednostavni kao spartanski i razlikuju se od beotijskih, korintskih ili sicilijanskih; ali kada stiu ugledni gosti, obino se unajmljuje profesionalni kuvar, koji je uvek mukarac. Kuvanje je visoko razvijena umetnost, sa mnogo tekstova i heroja; neki grki kuvari toliko su poznati kao najnoviji pobednik na Olimpijskim igrama. Varvarski je jesti sam, a dobro ponaanje za stolom smatra se znakom civilizacijskog razvoja. ene i deaci sede kod obeda za malim stolovima; mukarci lee na kauevima, po dvojica na jednom. Kada je sama, porodica obeduje zajedno; ako dou muki gosti, enski lanovi porodice povlae se u gineceum. Sluitelji skidaju gostima sandale ili im peru noge pre nego to se ovi smeste u poluleei poloaj i nude im vodu da operu ruke; ponekad mau gostima glavu

mirisnim uljima. Noeva i viljuaka nema, ali zato ima kaika; vrsta hrana jede se prstima. Tokom obeda prsti se briu komadiima ili mrvicama hleba; posle toga se peru vodom. Pre deserta sluitelji pune pehar svakog gosta iz kratera, ili ase za meanje, u kojoj je vino razblaeno vodom. Tanjiri su glineni; srebrni tanjiri pojavljuju se sa zavretkom petog veka. Broj epikurejaca poveava se u etvrtom veku; neki Pitil je naruio da mu se za jezik i prste naprave titnici da bi mogao da jede to ljuu hranu. Ima i izvestan broj vegetarijanaca, i njihovi gosti prave uobiajene ale i ale se; jedan gost bei sa vegetarijanske gozbe iz straha da mu se za desert ne bi ponudilo seno. Pie je jednako vano kao i jelo. Posle /deipnon/-a, ili veere, dolazi "simpozion", ili zajedniko pijenje. U Sparti kao i u Atini postoje klubovi gde se pije i iji su lanovi toliko vezani jedni za druge da takve organizacije postaju moni politiki instrumenti. Procedura na gozbi je komplikovana i filozofi kao Ksenokrat i Aristotel smatraju da bi bilo dobro da se za njih donesu propisi. Pod, na koji se baca nepojedena hrana, posle obeda se poisti; okolo se pronose mirisi i mnogo vina. Gosti onda mogu da igraju, ne u paru ili sa drugim polom (jer pozvani su samo mukarci) ve u grupi; ili mogu da igraju igre$149$ kao to je /kottabos/; ili mogu da se ogledaju u pesmama, duhovitim dosetkama ili zagonetkama, ili posmatraju profesionalne izvoae kao to je akrobatkinja u Ksenofontovoj "Gozbi", koja baca dvanaest obrua odjednom, a onda skae salto kroz obru "oko koga su unaokolo stavljeni uspravljeni maevi". Mogu da dou i devojke sa frulom, koje sviraju, pevaju i vode ljubav, ve kako je dogovoreno. Obrazovani Atinjani vie vole, povremeno, /symposium/ razgovora, koji na propisan nain vodi /symposiarh/ koga kockom biraju da obavlja ulogu predsedavajueg. Gosti vode rauna o tome da se razgovor ne razbije na male grupe, to obino znai ogovaranje; trude se da razgovor bude uopten i sluaju, utivo koliko im

temperament to dozvoljava, svakog na koga doe red. Tako elegantan razgovor kakav nam nudi Platon nesumnjivo je proizvod njegove sjajne mate; ali verovatno je Atina znala za ive dijaloge kao to su njegovi, a moda i za dublje; i u svakom sluaju atinsko je drutvo nadahnjuje i ima dubinu. I u toj uzbudljivoj atmosferi slobodne mate formira se atinski duh. /XI/ STAROST Grci, koji vole ivot, strahuju i oplakuju starost preko mere. Meutim, ak i ona ima svojih uteha; jer kada se iskorieno telo kao istroen novac vraa u kovnicu, ono ima utehu da, pre nego to iezne, vidi sve novi ivot kroz koji vara smrtnost. Tano je da grka istorija otkriva sluajeve sebine nepanje ili grube drskosti prema starima. Atinsko drutvo, trgovako, individualistiko i inovativno, sklono je neljubaznosti prema starosti; potovanje prema godinama primereno je religioznom i konzervativnom drutvu, kao u Sparti, dok demokratija, slabei kroz slobodu sve spone, stavlja naglasak na mladost i daje prednost novom pred starim. Atinska istorija daje nekoliko primera dece koja preuzimaju imanje svog oca bez dokaza o starevoj slaboumnosti; ali Sofokle se od takvog ina spasava proitavi jednostavno pred sudom neke odlomke svog najnovijeg komada. Atinski zakon nareuje da sinovi izdravaju svoje onemoale ili ostarele roditelje; a javno miljenje, kojeg se uvek vie plaimo nego zakona, nareuje skromnost i potovanje u ponaanju mladih prema starima. Platon smatra samo po sebi razumljivim da dobro vaspitani mladi uti u prisustvu starijih, osim ako ga neto ne pitaju. U knjievnosti ima mnogo slika skromnih mladih ljudi, kao u ranijim dijalozima Platona ili u Ksenofontovoj "Gozbi"; a ima i dirljivih pria o odanosti sinova, kao u sluaju Oresta i Agamemnona, i Antigone i

Edipa. Kada smrt doe, preduzimaju se sve mere opreza da dua preminulog bude poteena svake patnje koja se moe izbei. Telo mora da bude sahranjeno ili spaljeno; inae dua e lutati bez spokoja po svetu i osvetie se svom nemarnom potomstvu; ona se, na primer, moe pojaviti kao duh i doneti bolest i nevolju biljkama i ljudima. Kremacija je popularnija u herojskom dobu, sahrana u klasinom. Sahranjivanje je mikensko i opstae do hrianstva; kremacija je oigledno ula u Grku sa Ahajcima i Doranima, ije su nomadske navike onemoguavale propisnu brigu o grobovima. I jedno i drugo toliko je meu Atinjanima obavezno, da su pobedniki generali kod Arginuskih ostrva osueni na smrt jer su dozvolili da ih snana oluja omete da pokupe svoje mrtve i pokopaju ih. Grki pogrebni obiaji prenose stare obiaje u budunost. Telo pokojnika se kupa, mae mirisima, ukraava cveem i oblai u najbolju odeu koju porodica moe sebi da dozvoli. Izmeu zuba stavlja se obol kao plata Haronu, mitskom amdiji, koji prevozi mrtve preko Stiksa do hada.$150$ Telo se stavlja u mrtvaki sanduk od peene zemlje ili drveta; "biti sa jednom nogom u mrtvakom sanduku" (tj. grobu, prim. prev.) je izreka potekla iz Grke. alost je pomno razraena: nosi se crnina, a kosa, ili njen deo, see se kao poklon za pokojnika. Treeg dana telo se nosi na mrtvakim nosilima u povorci ulicama, dok ene plau i busaju se u grudi; za tu priliku mogu se unajmiti i profesionalne narikae ili pevai tubalica. Na busenje pokrivenog groba prosipa se vino da utoli e mrtve due, a mogu se rtvovati i ivotinje za njenu hranu. Oaloeni na grob polau vence od cvea ili empresa i vraaju se kui na pogrebnu gozbu. Poto se veruje da je na ovoj gozbi prisutna i dua pokojnika, sveti obiaj zahteva "da se o pokojniku govori samo dobro"; to je izvor stare

izreke i moda i neiscrpnih hvalospeva naih epitafa. Deca povremeno poseuju grobove svojih predaka i nude im hranu i pie. Posle bitke kod Plateje, gde su pali Grci iz mnogih gradova, Platejci se obavezuju da e za mrtve obezbediti godinji obed; i est vekova kasnije, u danima Plutarha, ovo obeanje jo e se odravati. Posle smrti, dua, odvojena od tela, boravi kao bestelesna senka u hadu. Kod Homera tamo izdravaju kaznu samo duhovi koji su poinili neke izuzetne ili bogohulne prestupe; svi ostali, sveci kao i grenici, dele podjednaku sudbinu beskonanog tumaranja po Plutonovom mranom carstvu. U toku grke istorije pojavljuje se meu siromanijim klasama verovanje u had kao mesto ispatanja grehova; Eshil prikazuje Zevsa kako tamo sudi mrtvima i kanjava grenike, mada se ne kae ni re o nagraivanju dobrih. Samo retko nailazimo na pomen Ostrva blaenih, ili polja Elisija, kao nebesa venog blaenstva za nekoliko herojskih dua. Misao na sumornu sudbinu koja oekuje skoro sve mrtve zamrauje grku knjievnost i grki ivot je manje blistav i radostan nego to bi odgovaralo ivotu pod takvim suncem. Poglavlje /XIV/ UMETNOST U PERIKLOVO DOBA /I/ ULEPAVANJE IVOTA "Lepo je", kae jedan govornik u Ksenofontovom spisu "O ekonomiji", "videti obuu poreanu u red prema vrsti; lepo je videti odeu razvrstanu prema njenom korienju i ukrasne prekrivae; lepo je videti staklene vaze i stono posue tako razvrstano; a lepo je, takoe, uprkos podsmevanju

budalastih i drskih, videti kuhinjske lonce poreane sa smislom i simetrijom. Da, sve stvari, bez izuzetka, zbog simetrije, izgledae lepe kada se postave u red. Sve te posude onda e izgledati da formiraju zbor; jezgro koje one tako sakupljene sainjavaju, stvorie lepotu koja e biti poveana udaljenou drugih predmeta u grupi." Ovaj odlomak otkriva opseg, jednostavnost i snagu estetskog oseaja u Grkoj. Oseaj za formu i ritam, za preciznost i jasnou, za proporciju i red centralna je injenica u grkoj kulturi; ona ulazi u svaki oblik i ukras svake inije i vaze, svake statue i slike, svakog hrama i groba, svake pesme i drame, celokupnog grkog rada u nauci i filozofiji. Grka umetnost je jasno ispoljeni razum: grko slikarstvo je logika linija, grka skulptura oboavanje simetrije, grka arhitektura mermer geometrije. U periklovskoj umetnosti nema rasipanja emocije, nema bizarnosti oblika, nema tenje za novinom kroz abnormalno ili neuobiajeno;$151$ cilj nije da se predstavi nekritina irelevantnost stvarnog ve da se uhvati prosvetljujua sutina stvari i prikau idealne mogunosti ljudi. Traganje za bogatstvom, lepotom i znanjem toliko je apsorbovala Atinjane, da nisu imali vremena za dobrotu. "Zaklinjem se svim bogovima", kae jedan od Ksenofontovih gostiju na banketu, "da ne bih dao prednost moi persijskog kralja pred lepotom". Grk, ma kako da su ga moda zamiljali romantiari iz manje muevnih vekova, nije bio nikakav mekuni esteta, nikakav zaneenjak koji mrmlja tajne umetnosti radi umetnosti; on je smatrao da je umetnost podreena ivotu, a ivljenje najvea umetnost; korisno, lepo i dobro bili su u njegovoj misli skoro isto tako blisko povezani kao u sokratskoj filozofiji.$152$ Po njegovom miljenju umetnost je prvenstveno bila ukraavanje sredstava i naina ivota: on je eleo da njegove erpe i lonci, lampe i krinje i stolovi i kreveti i stolice budu istovremeno i

korisni i lepi, i nikada previe elegantni da ne bi bili i trajni. Imajui snaan "oseaj drave", on je sebe indentifikovao sa snagom i slavom svog grada i angaovao hiljade umetnika da ulepaju javna mesta u njemu, oplemene njegove sveanosti i odre uspomenu na njegovu istoriju. eleo je, pre svega, da ukae ast ili umilostivi bogove, da im izrazi zahvalnost za ivot ili pobedu; on je rtvovao zavetne kipove, svojim sredstvima obilato darivao hramove i angaovao vajare da bi njegovi bogovi ili njegovi pokojnici dobili trajni lik u kamenu. Zato grka umetnost nije pripadala muzeju, gde bi ljudi u retkom trenutku estetske svesti mogli ii da o njoj razmiljaju, ve stvarnim interesima i poduhvatima ljudi; njeni "Apoloni" nisu bili mrtvi mermerni kipovi u galeriji ve portreti omiljenih boanstava; njegovi hramovi nisu bili kurioziteti za turiste ve domovi ivih bogova. U tom drutvu umetnik nije bio nesolventni osamljenik u studiju, stvaralac na jeziku koji je obinom graaninu stran; on je bio zanatlija koji radi sa radnicima svih nivoa na javnom i razumljivom zadatku. Atina je iz celog grkog sveta sakupila vee mnotvo umetnika, filozofa i pesnika nego bilo koji drugi grad osim renesansnog Rima; i ovi ljudi, koji su se takmiili u grozniavom rivalstvu i saraivali pod prosvetljenim dravnitvom, ostvarili su u velikoj meri Periklovu viziju. Umetnost poinje kod kue i sa ovekom; ljudi mau bojom sebe, pre nego to slikaju slike, i ukraavaju svoje telo pre nego to grade kue. Nakit je, kao i kozmetika, star koliko i istorija. Grk je bio strunjak za seenje i graviranje dragog kamenja. Koristio je jednostavni alat od bronze obina i cevasta svrdla, toak i meavinu za poliranje od praha korunda i ulja; ipak, njegov rad bio je tako fin i siuan, da je za izradu detalja verovatno bio potreban mikroskop, a on je svakako potreban da bi se oni videli. Kovani novac u Atini, u kojoj je kovnicom vladala

turobna sova, nije bio posebno lep. U ovoj oblasti Elida je vodila na celom kontinentalnom delu zemlje, a pri kraju petog veka Sirakuza je izdala dekadrahmu koja je u numizmatikoj umetnosti ostala neprevaziena. U obradi metala vodili su majstori iz Halkide; svaki mediteranski grad traio je njihove gvozdene, bakarne i srebrne proizvode. Grka ogledala bila su prijatnija nego to po svojoj prirodi mogu da budu; jer mada na uglaanoj bronzi odraz nije bio ba najjasniji, sama ogledala bila su raznovrsna i privlana po obliku, esto veto izgravirana i na postolju koje su inili likovi heroja, lepih ena ili bogova. Grnari su se i dalje drali oblika i metoda estog veka, uz tradicionalno takmienje i suparnitvo. Ponekad bi u vazu upekli re ljubavi prema nekom deaku; ak je i Fidija sledio ovaj obiaj kada je u prst svog "Zevsa" uklesao rei "Pantakre je lep". U prvoj polovini petog veka stil sa crvenim figurama dostigao je vrhunac u vazi "Ahil i Pentesileta", peharu "Ezop i lisica" u Vatikanu i "Orfeju meu Traanima" u Dravnom muzeju u Berlinu. Jo lepi su bili beli lekiti iz sredine veka; ove vitke boce bile su posveene pokojnicima i obino su sahranjivane sa njima ili bacane na lomae da bi se njihova mirisna ulja izmeala sa plamenom. Slikari vaza smelo su se uputali u individualnosti i ponekad pekli ilovau sa temama koje bi okirale staloene majstore iz arhajskog doba; jedna vaza prikazuje atinske mladie kako besramno grle kurtizane; druga pokazuje mukarce kako povraaju pri povratku sa gozbe; neke druge vaze pomau seksualnom vaspitanju. Heroji periklovskog slikanja vaza Brigos, Sotades i Midija napustili su stare mitove i odabrali scene iz ivota svog vremena, uivajui pre svega u gracioznim pokretima ene i prirodnoj igri deteta. Oni su crtali mnogo vernije od svojih prethodnika: prikazivali su telo iz tri etvrtine kao i iz profila; postizali su svetlo i senku koristei

retke ili guste rastvore glazure; modelirali su figure da bi pokazali konture i dubinu kao i nabore na enskoj odei. Korint i Gela na Siciliji takoe su u to doba bili centri finog slikanja vaza, ali niko nije dovodio u pitanje superiornost Atinjana. Umetnike iz Keramika nije nadvladala konkurencija drugih grnara; to je uinio uspon suparnike umetnosti dekoracije. Slikari vaza pokuali su da odgovore na napad imitirajui teme i stilove muralista; ali ukus vremena nije im iao naruku i grnarija se polako, kako je vek odmicao, pomirila sa tim da postaje sve vie zanat, a sve manje umetnost. /II/ USPON SLIKARSTVA Istorija grkog slikarstva podeljena je u etiri faze. U estom veku ono je uglavnom keramiko, posveeno ukraavanju vaza; u petom je uglavnom arhitektonsko, dajui boju javnim zgradama i kipovima; u etvrtom ono lebdi izmeu domaeg i individualnog, ukraava zgrade za stanovanje i slika portrete; u helenistikom dobu uglavnom je individualno i proizvodi slike sa tafelaja za privatne kupce. Grko slikarstvo poinje kao ogranak crtanja i do kraja u sutini ostaje stvar crtanja i dizajna. U svom razvoju ono koristi tri metode: fresko, ili slikanje na vlanom malteru; temperu, ili slikanje na vlanoj tkanini ili dasci sa bojama pomeanim sa belancetom; i enkaustiku, gde su boje meane sa otopljenim voskom; ovim se antika najvie pribliila slikarstvu uljanim bojama. Plinije, ija se volja da veruje ponekad takmii sa Herodotovom, tvrdi da je umetnost slikanja u osmom veku bila toliko poodmakla da je Kandal, kralj Lidije, za sliku koju je naslikao Bularh platio svojom teinom u zlatu; ali svaki poetak je tajna. Visoki ugled slikarstva u Grkoj moemo da ocenimo po injenici to mu Plinije daje vie prostora nego skulpturi; isto tako je oigledno da se o velikim

slikama klasinog i helenistikog perioda meu kritiarima isto toliko diskutovalo i da su ih ljudi isto toliko cenili kao i najistaknutije primerke arhitekture ili vajarstva. Polignot sa Tasosa bio je u petom veku isto tako slavan kao Iktin ili Fidija. Oko godine 472. nalazimo ga u Atini; moda mu je ba bogati Kimon pribavio porudbine da ukrasi nekoliko javnih zgrada muralima.$153$ Na Stoi, koju su posle toga nazvali "stoa poikile", ili "areni trem", i koja e tri veka kasnije dati svoje ime filozofiji Zenona, Polignot je opisao "Razaranje Troje" ne krvavi masakr u noi pobede ve sumornu tiinu sledeeg jutra, sa pobednicima utianim ruevinama oko sebe i pobeenima koji lee smireni u smrti. Na zidovima hrama Dioskura naslikao je "Otmicu Leukipide" i napravio u svojoj umetnosti presedan slikajui ene u prozirnim naborima. Amfiktionski savet nije bio okiran; pozvao je Polignota u Delfe, gde je u "Lei", ili Predvorju, naslikao "Odiseja u hadu" i jo jedno "Razaranje Troje". Sve su ovo bila velike freske, skoro bez ikakvog pejzaa ili pozadine, ali toliko prepune pojedinanih likova da je bilo potrebno mnogo pomonika da bojom popune crtee koje je majstor paljivo nacrtao. Mural Troje u "Lei" prikazivao je Menelajevu posadu koja se sprema da rairi jedra za povratak u Grku; u centru je sedela Helena; i mada su na slici bile i mnoge druge ene, sve su prikazane kao da gledaju njenu lepotu. U jednom uglu stajala je Andromaha, sa Astijanaktom na grudima; u drugom se neki mali deak privijao uz oltar u strahu; a u daljini se na peskovitoj plai valjao neki konj. Ovde je pola veka pre Euripida postojala cela drama "Trojanki". Polignot je odbio da mu ove slike plate, ve ih je Atini i Delfima dao iz dareljive sigurnosti u svoju snagu. Klicala mu je cela Helada: Atina mu je dala pravo graanstva, a Amfiktionski savet je uredio da kuda god u Grkoj poe ivi (kao to je to Sokrat eleo) na javni

raun. Sve to je od njega ostalo to je malo boje na zidu u Delfima, da nas podseti da je umetnika besmrtnost trenutak u geolokom vremenu. Oko 470. Delfi i Korint su ustanovili etvorogodinje takmienje u slikarstvu kao deo Pitijskih i Istamskih igara. Umetnost je sada bila dovoljno uznapredovala da bi omoguila Panenu, Fidijinom bratu (ili neaku), da u "Maratonskoj bici" napravi prepoznatljive portrete atinskih i persijskih vojskovoa. Ali u njoj su figure jo uvek bile u istoj ravni i iste veliine; na njoj je udaljenost oznaavana ne postepenim smanjivanjem veliine i modeliranjem svetlou i senkom, ve pokrivanjem veeg dela donje polovine udaljenijih likova krivinama koje su predstavljale tlo. Oko 440. uinjen je bitni korak unapred. Agatarh, koga su Eshil i Sofokle angaovali da slika scenografiju za njihove komade, primetio je vezu izmeu svetlosti i senke i razdaljine, i napisao raspravu o perspektivi kao sredstvu za stvaranje pozorine iluzije. Anaksagora i Demokrit preuzeli su ideju iz naunog ugla i na kraju veka Apolodor iz Atine dobio je ime "skijagraf", ili slikar senki, jer je pravio slike u "kjaroskuru" tj. u svetlu i senci; zato je Plinije govorio o njemu kao "prvom koji je slikao predmete onako kako se stvarno pojavljuju". Grki slikari ova otkria nisu nikada iskoristili u potpunosti; ba kao to se Solon mrtio na pozorinu umetnost kao prevaru, tako su umetnici izgleda mislili da je protivno njihovoj asti ili ispod njihovog dostojanstva da ravnoj povrini daju trodimenzionalni izgled. Ipak je Apolodorov uenik Zeuksid kroz perspektivu i "kjaroskuro" sebe uinio vrhunskom figurom slikarstva petog veka. On je oko 424. doao u Atinu iz Herakleje (Pontike?); ali ak i usred ratne guve njegov dolazak smatran je dogaajem. On je bio "linost", hrabar i uobraen i slikao je kiicom jednog razmetljivca. Na Olimpijskim igrama kooperio se u kariranoj tunici na

kojoj mu je ime bilo izvezeno zlatom; on je to sebi mogao da dozvoli, jer je ve bio stekao "veliko bogatstvo" od svojih slika. Ali on je radio sa potenom panjom velikog umetnika i kada se Agatarhid hvalisao svojom brzinom u radu, Zeuksid je mirno rekao, "Meni treba mnogo vremena". On je mnoga svoja remek-dela poklonio, jer je smatrao da nikakva cena ne moe da ih plati; a gradovi i kraljevi bili su sreni da ih prime. U svojoj generaciji imao je samo jednog suparnika Parasija iz Efesa, skoro isto tako velikog i tatog. Parasije je na glavi nosio zlatnu krunu, sebe zvao "princom slikara" i govorio da je u njemu ova umetnost dostigla savrenstvo. On je sve inio ivo i u dobrom raspoloenju, pevajui dok slika. Prialo se da je kupio roba i muio ga da bi prouio izraz bola na licu za sliku Prometeja; ali o umetnicima se svata pria. Kao Zeuksid, bio je realista; njegov "Trka" prikazan je tako verno da su oni koji su ga gledali oekivali da e sa slike kapnuti znoj i da e sportista pasti od iscrpljenosti. On je nacrtao ogromni mural "Atinjani", prikazujui ih kao stroge i milosrdne, gorde i smerne, estoke i bojaljive, prevrtljive i velikodune i to tako verno, da je atinska javnost, obavetavaju nas, po prvi put shvatila svoj sopstveni kompleksni i kontradiktorni karakter. Veliko rivalstvo dovelo ga je do javnog takmienja sa Zeuksidom. Ovaj je naslikao groe tako realistino, da su ptice pokuale da ga kljucaju. Sudije su slikom bile oduevljene i Zeuksid je, uveren u svoju pobedu, pozvao Parasija da povue u stranu zavesu koja je skrivala njegovu sliku. Ali pokazalo se da je zavesa deo slike i Zeuksid, poto je dozvolio da bude prevaren, velikoduno priznao poraz. On time nije izgubio reputaciju. U Krotonu je pristao da za hram lacijske Here naslika "Helenu", pod uslovom da mu pet najlepih ena u gradu poziraju nage, tako da bi mogao da od svake odabere ono to je na njoj

najlepe i sve to kombinuje u drugoj boginji lepote. Penelopa je takoe pod njegovom etkicom ponovo oivela; ali on se vie divio svom portretu atletiara i ispod njega napisao da e ljudima biti lake da ga kritikuju nego da ga dostignu. Cela Grka je uivala u njegovoj tatini i govorila o njemu kao o nekom dramatiaru, dravniku ili vojskovoi. NJegovu slavu nadmaili su samo bokseri profesionalci. /III/ MAJSTORI SKULPTURE 1. Metode Slikarstvo je ipak ostalo pomalo strano grkom geniju koji je voleo formu vie od boje i uinio ak i slikarstvo klasinog doba (ako moemo da procenimo po prianju drugih) vajarskom studijom linije i crtea, a ne hvatanje boja ivota ulima. Helen je vie uivao u skulpturi: punio je svoj dom, svoje hramove i svoje grobove statuetama od terakote, ukazivao potovanje svojim bogovima kipovima od kamena i obeleavao grobove svojih pokojnika stelama sa reljefima, koje su meu najobinijim i najdirljivijim proizvodima grke umetnosti. Zanatlije koje su izraivale stele bile su jednostavni radnici koji su klesali napamet i hiljadu puta ponavljali poznate teme tihog rastanka, sklopljenih ruku, ivih od mrtvih. Ali sama tema dovoljno je plemenita da podnese ponavljanje, jer pokazuje klasinu uzdranost u najboljem vidu i poduava ak i romantinu duu da oseaj najsnanije govori kada prigui glas. Ove ploe pokazuju nam najee pokojnike u nekom karakteristinom zanimanju u ivotu dete koje se igra sa obruem, devojku koja nosi krag, ratnika ponosnog na svoj oklop, mladu enu koja se divi svom nakitu, deaka koji ita knjigu dok njegov pas lei zadovoljan, ali na oprezu ispod njegove stolice. Smrt je na ovim stelama prirodna i zato oprostiva.

Sloeniji i vrhunski u svojoj vrsti su skulpturni reljefi tog doba. Na jednom od njih Orfej se uz oklevanje pozdravlja sa Euridikom, koju Hermes odvodi natrag u donji svet; na drugoj Demetra daje Triptolemu zlatno zrno penice kojim on treba da uvede poljoprivredu u Grku; ovde je na kamenu ostalo jo malo boje i nagovetava toplinu i sjaj grkog reljefa u zlatnom dobu. Jo lepe je "Roenje Afrodite", isklesano na jednoj strani "Prestola Ludovisi"$154$ od strane nepoznatog skulptora, verovatno iz jonske kole; dve boginje diu Afroditu iz mora; njena tanka mokra odea pripija joj se uz telo i otkriva ga u svoj raskoi zrelosti; glava je poluazijatska, ali nabori tkanine na prateim boanstvima i blaga gracioznost njihovih poza nose peat osetljivog grkog oka i ruke. S druge strane "prestola" naga devojka svira na fruli. Na treoj strani ena pod velom priprema svoju lampu za vee; moda su njeno lice i odea ovde ak i blii savrenstvu nego na centralnom delu reljefa. Napredak skulptora petog veka u odnosu na njegove prethodnike je impresivan. Frontalnost je naputena, skraivanje likova produbljuje perspektivu, nepokretnost ustupa mesto pokretu, krutost ivosti. U stvari, kada se grka skulptura probije kroz stare konvencije i pokae oveka u akciji, to je umetnika revolucija; retko da je pre toga u Egiptu i na Bliskom istoku ili u premaratonskoj Grkoj neka plastina skulptura prikazivala uhvaen pokret. U ovim promenama prepoznajemo osveenu vitalnost i polet grkog ivota posle Salamine, a jo vie strpljivo prouavanje anatomije i slobodan pokret od strane majstora i njegovih uenika kroz mnoge generacije. "Zar nije modeliranje tvojih dela po ivim biima", pita Sokrat, skulptor i filozof, "uinilo da tvoji kipovi izgledaju kao ivi?... I poto nae razliite poze izazivaju igru izvesnih miia u naem telu, navie i nanie, tako da se neki od njih skupljaju, a neki isteu, neki

gre, a neki oputaju, zar nije izraavanje ovih napora ono ime svojim delima daje veu istinitost i verovatnou?" Periklovski skulptor zainteresovan je za svaku karakteristiku tela na abdomenu kao i na licu, za udesnu igru elastinog mesa preko pokretnog skeleta, za nadimanje miia, tetiva i vena, za beskrajna uda i dejstvo ruku i uiju i stopala; i fasciniran je tekoom oblikovanja ekstremiteta. On ne koristi esto modele za poziranje u studiju; najveim delom zadovoljan je kad posmatra mukarce, svuene i aktivne u palestri ili na atletskoj stazi, i ene koje sveano koraaju u religioznoj povorci ili su prirodno zaokupljene svojim kunim poslovima. Iz tog razloga, a ne zbog stidljivosti, on svoje studije anatomije usredsreuje na mukarca i u svojim portretima ena anatomske detalje zamenjuje rafiniranou tkanine sa naborima mada ovu draperiju ini toliko prozirnom koliko sme. Zamoren strogou suknji Egipta i arhajske Grke on voli da pokazuje enske haljine zatalasane povetarcem, jer tako belei kvalitet pokreta i ivota. On koristi skoro svaki obradivi materijal koji mu doe do ruku drvo, slonovau, terakotu, krenjak, mermer, srebro, zlato; ponekad, kao na hriselefantinskim kipovima Fidije, on koristi zlato za odeu, a slonovau za telo. Omiljeni materijal skulptora na Peloponezu je bronza, jer se on divi njenim tamnim tonovima tako pogodnim da prikau tela mukaraca preplanula zbog nagosti na suncu; i ne znajui za ljudsku gramzivost on sanja da je ona trajnija od kamena. U Joniji i Atici skulptor daje prednost mermeru; tekoe koje sa sobom nosi podstiu ga, njegova vrstina dozvoljava mu da ga klee sa sigurnou, a njegova prozrana glatkoa izgleda kao stvorena da izrazi ruiastu boju i neno tkivo enske koe. U blizini Atine skulptor otkriva mermer sa planine Pentelika i primeuje kako njegov sadraj gvoa vremenom dozreva i pretvara se u ilu zlata koja sija kroz kamen; i sa tvrdoglavim strpljenjem, koje je

polovina genija, on polako kamenolome klee u ive kipove. Kada radi u bronzi, skulptor iz petog veka koristi metod upljeg liva uz pomo procesa /cire perdu/, ili "izgubljenog voska", tj. pravi model u gipsu ili ilovai, preliva ga tankim slojem voska, prekriva sve kalupom od gipsa ili ilovae, koji je na mnogim mestima perforiran, i zatim, stavlja ga u pe, ija temperatura topi vosak, koji se izliva kroz rupe; zatim sipa istopljenu bronzu u kalup sve dok metal ne popuni sav prostor u kojem se pre toga nalazio vosak; zatim se dobijeni oblik hladi, skulptor uklanja spoljanji kalup, da bi potom bronzu strugao i glaao, lakirao ili pozlatio u finalnom obliku. Ako vie voli mermer, on poinje od bezoblinog bloka, bez pomoi sistema oznaavanja takama;$155$ on radi slobodnom rukom i uglavnom ga umesto instrumenata vodi oko; udarac za udarcem uklanja sav viak, sve dok savrenstvo koje je zamislio ne poprimi oblik u kamenu, i, izraeno na Aristotelov nain, stvar postane forma. Skulptorove teme kreu se od bogova do ivotinja, ali svi oni moraju da budu fiziki lepi; njemu nisu potrebni slabii, intelektualci, nenormalni tipovi ili starci i starice. On ima uspeha sa konjima, ali je indiferentan kada se radi o drugim ivotinjama. Jo vie uspeha ima sa enama i neka od njegovih anonimnih remek-dela, kao to je zamiljena mlada ena koja dri svoju haljinu na grudima u Atinskom muzeju, postiu mirnu ljupkost koja se ne moe opisati reima. Najbolji je kad radi atlete, jer se njima bezgranino divi i moe neometano da ih posmatra; ponekad preteruje sa njihovom snagom i prikazuje njihov trbuh sav izukrtan neverovatnim miiima; ali uprkos ove mane on moe da izlije bronzu kao to je ona koja je pronaena u moru blizu Antikire i alternativno nazvana "Efeb", ili "Persej", ija je ruka nekad drala Meduzinu glavu sa kosom od zmija. Ponekad hvata mladia ili devojku zaokupljene nekom jednostavnom i spontanom radnjom, kao to je "Deak

koji izvlai trn iz stopala".$156$ Ali mitologija njegove zemlje i dalje mu je vodee umetniko nadahnue. Onaj strani konflikt izmeu filozofije i religije koji se provlai kroz misao petog veka na spomenicima se jo ne vidi; tu su bogovi jo uzvieni; a ako umru, onda se dostojanstveno preobraavaju u poeziju umetnosti. Da li skulptor koji u bronzi oblikuje monog "Zevsa" iz Artemisija$157$ zaista veruje da modelira Zakon sveta? Da li umetnik koji klee nenog i tunog "Dionisa" iz Delfijskog muzeja u dubinama svog reima neizraenog shvatanja zna da je Dionis pogoen strelama filozofije i da se u njegovoj glavi ve nasluuju uobiajene crte Dionisovog naslednika, Hrista? 2. kole Ako je grka skulptura u petom veku postigla toliko mnogo, to je bilo delimino zato to je svaki skulptor pripadao nekoj koli i imao svoje mesto u nizu uitelja i uenika koji nastavljaju vetine svoje umetnosti, obuzdavajui preterivanja nezavisnih individualnosti, podstiui njihove posebne sposobnosti, ukazujui na vrste osnovne principe u tehnologiji i dostignuima prolosti i formirajui ih, kroz ovaj meusobni uticaj talenta i zakona, za veu umetnost od one koju esto stvara izolovani i neobuzdani genije. Veliki umetnici su ee kulminacija neke tradicije nego njeno ruenje; i mada su novatori neophodna varijanta u prirodnoj istoriji umetnosti, ona belei vrhunske linosti tek kada je njihov novi pravac uvren nasleivanjem i proien vremenom. U periklovskoj Grkoj ovu funkciju obavljalo je pet kola: iz Regija, Sikiona, Arga, Egine i Atike. Oko 496. jo jedan Pitagora iz Samosa naselio se u Regiju, tamo izlio "Filokteta", koji mu je doneo slavu po Mediteranu, i uneo u lica svojih kipova takav izraz strasti, bola i starosti da je okirao grke skulptore, sve dok oni iz helenistikog

perioda nisu odluili da ga imitiraju. U Sikionu Kanah i njegov brat Aristokle nastavili su rad koji su vek ranije zapoeli Dipen i Skilid sa Krita. Kalon i Onat doneli su Egini ugled svojom vetinom u bronzi; moda su oni bili ti koji su napravili eginske zabate. U Argu je Agelada organizovao prenoenje skulptorske tehnike u kolu koja je svoj vrhunac dostigla sa Polikletom. Doavi iz Sikiona, Poliklet$158$ je u Argu postigao popularnost kada je oko 422. za njegov hram posveen Heri napravio kip boginje-gospodarice od zlata i slonovae, a za koji se u tom dobu smatralo da zaostaje jedino za sjajnim hriselefantinskim delima Fidije. U Efesu se upustio u takmienje sa Fidijom, Kresilajom i Fradmonom i za Artemidin hram napravio "Ranjenu Amazonku"; etiri umetnika doneli su svoj sud o rezultatima; svaki je, glasi pria, svoje delo proglasio najboljim, a Polikletovo odmah do njega; tako je nagrada pripala Sikinjaninu.$159$ Ali Poliklet je vie voleo atlete od ena ili bogova. U svom uvenom "Dijadumenosu" (ija je najbolja preostala kopija u Atinskom muzeju), odabrao je da prikae trenutak kada pobednik vezuje oko glave traku na koju sudije treba da poloe lovorov venac. Prsa i abdomen suvie su miiavi da bismo mu poverovali, ali telo je ivopisno oslonjeno na jednu nogu, a crte su definicija klasine pravilnosti. Pravilnost je Polikletu bila feti; njegov ivotni cilj bio je da pronae i ustanovi pravilo za tanu proporciju svakog dela na kipu; on je bio Pitagora skulpture u traenju boanske matematike simetrije i oblika. Dimenzije svakog dela savrenog tela, smatrao je, treba da budu u odreenom odnosu prema dimenzijama bilo kog njegovog dela, recimo kaiprsta. Polikletov kanon zahtevao je okruglu glavu, iroka ramena, zdepasti torzo, iroke kukove i kratke noge, to je, sve u svemu, liku davalo vie snage nego gracioznosti. Skulptoru se njegov kanon toliko dopao da je napisao raspravu u kojoj ga je

objasnio i oblikovao statuu da bi ga ilustrovao. Verovatno je to bio "Doriforos" ili "Kopljonoa", ija se rimska kopija nalazi u Nacionalnom muzeju u Napulju; ovde se ponovo javlja brahicefalna glava, snana ramena, kratak trup, naborana muskulatura koja se preliva preko slabina. Lepi je "Vestmakotski efeb" u Britanskom muzeju; on ima i oseanja i miie i izgleda izgubljen u tihom razmiljanju o neem drugom, a ne o svojoj snazi. Preko ovih figura Polikletov kanon postao je za izvesno vreme pravilo za peloponeske skulptore; uticao je ak i na Fidiju i vladao sve dok ga Praksitel nije istisnuo svojim suparnikim kanonom visoke, vitke elegancije koja je preko Rima preivela sve do skulpture hrianske Evrope. Miron je bio izmeu peloponeske i atike kole. Roen je u Eleuteri, iveo u Atini i (kae Plinije) studirao izvesno vreme kod Agelada i tako nauio da peloponesku muevnost sjedini sa jonskom gracioznou. Ono to je on dodao svim kolama je pokret: on nije, kao Poliklet, atletu video pre ili posle takmienja, ve u toku; a svoju viziju realizovao je u bronzi tako dobro, da mu nijedan drugi skulptor u istoriji nije ravan u prikazivanju mukog tela u pokretu. Oko 470. izlio je najuveniji meu kipovima atleta "Diskobola" ili "Bacaa diska".$160$ udo mukog tela ovde je potpuno: telo je paljivo prostudirano u svim pokretima miia, tetiva i kostiju koji su ukljueni u pokret; noge i ruke i trup su savijeni, da bi bacanju dali punu snagu; lice nije izoblieno naporom ve mirno sa pouzdanjem i sposobnou; njegova glava nije teka ili gruba, ve je to glava oveka od rase i prefinjenosti koji bi mogao da pie knjige, ako bi hteo. Ovo remek-delo bilo je samo jedno od Mironovih ostvarenja; njegovi savremenici su ga cenili, ali su njegovu "Atenu i Marsija"$161$ i njegovog "Ladasa" svrstavali ak i na vie mesto. Atena je za ovu priliku i previe ljupka; niko ne bi mogao da nasluti da ova smerna devica sa mirnim zadovoljstvom posmatra kako pobeenog

sviraa frule ivog deru. Mironov Marsija je Dord Bernar o uhvaen u nedolinoj, ali reitoj pozi; svirao je poslednji put i sada e da umre; ali on nee da umre bez govora. Ladas je bio atleta koji je podlegao iscrpljenosti posle pobede; Miron ga je prikazao tako realistiki da je jedan stari Grk, videvi statuu, uzviknuo: "Onakvog kakav si bio u ivotu, o Ladase, dok dahui isputa duu, takvog te je Miron izradio u bronzi, utisnuvi u celo tvoje telo udnju za krunom pobednika." A za Mironovu "Junicu" Grci su govorili da moe sve, osim da mue. Atika ili Atinska kola dodale su Peloponeanima i Mironu ono to ena daje oveku lepotu, nenost, finou i gracioznost; a poto je pri tome skulptura i dalje zadrala muevni element snage, dostigla je visinu koju moda nee postii nikada vie. Kalamid je jo bio pomalo arhajski, a Nesiot i Kritije se livenjem druge grupe "Tiranoubica" nisu oslobodili krute jednostavnosti estog veka; Lukijan opominje besednike da se ne ponaaju kao ovi beivotni likovi. Ali kada je oko 423. Peonije iz Trake Mende za Mesenjane napravio "Niku" ili "Pobedu", dotakao je visine gracije i ljupkosti koju nijedan Grk nee dostii sve do Praksitela; a ak ni Praksitel nee prevazii talasanje nabora njene odee ili zanos tog pokreta.$162$ 3. Fidija Od 447. do 438. Fidija i njegovi pomonici bili su zauzeti klesanjem kipova i reljefa za Partenon. Kao to je Platon prvo bio dramski pisac, a onda postao dramski filozof, tako je Fidija prvo bio slikar, a onda postao piktoralni skulptor. On je bio sin slikara i neko vreme je studirao kod Polignota; od njega je verovatno nauio crte i kompoziciju i grupisanje figura radi ukupnog efekta; od njega je moda stekao onaj "veliki stil" koji ga je uinio najveim skulptorom u Grkoj. Ali slikanje ga nije

zadovoljilo; bilo mu je potrebno vie dimenzija. Preao je na skulpturu i moda studirao tehniku bronze kod Agelade. Zahvaljujui strpljenju postao je majstor svih grana ove umetnosti. Kada je oko 438. stvorio svoju "Atenu Partenos" bio je ve starac, jer je na njenom titu sebe prikazao kao elavog starca, kome bol nije neto nepoznato. Niko od njega nije oekivao da sopstvenim rukama isklee stotine figura koje su popunjavale metope, frizove i zabate Partenona; dovoljno je bilo to je vrio nadzor nad celom periklovskom gradnjom i kreirao skulpturnu ornamentiku; izvrenje planova preputao je svojim uenicima, pre svega Alkamenu. Meutim, on lino napravio je za Akropolj tri kipa boginje grada. Jedan su poruili atinski kolonisti u Lemnosu; bio je od bronze, malo vei od prirodne veliine i tako fino oblikovan da su kritiari "Atenu Lemnos" smatrali najlepim od svih njegovih dela.$163$ Drugi je bio "Atena Promahos", divovski prikaz boginje kao ratnice braniteljke svog grada u bronzi; stajala je izmeu Propileja i Erehtejona, dizala se sa svog postolja do visine od sedamdeset stopa i sluila kao svetionik pomorcima i upozorenje neprijateljima.$164$ Najslavnija od ove tri, "Atena Partenos", stajala je, trideset i osam stopa visoka, u unutranjosti Partenona, kao devianska boginja mudrosti i istote. Za ovaj vrhunski lik Fidija je eleo da koristi mermer, ali ljudi su hteli nita manje nego slonovau i zlato. Umetnik je upotrebio slonovau za vidljivi deo tela, a etrdeset i etiri talenta (2.545 funti) zlata za odeu; pored toga, ukrasio ju je plemenitim metalima i pomno izraenim reljefima na lemu, sandalama i titu. Bila je postavljena tako da sunce na dan Atenine sveanosti sija kroz velika vrata hrama direktno na blistavu odeu u naborima i bledo lice Device.$165$ Zavretak rada Fidiji nije doneo sree, jer je iz njegovog

ateljea nestalo neto od zlata i slonovae koji su mu bili dati za kip i nestanak se nije mogao objasniti. Periklovi neprijatelji ovu priliku nisu propustili. Optuili su Fidiju za krau i osudili ga.$166$ Ali ljudi iz Olimpije zauzeli su se za njega i platili kauciju od etrdeset (?) talenata pod uslovom da doe u Olimpiju i tamo za Zevsov hram napravi hriselefantinski kip; radovalo ih je to mogu da mu povere jo vie slonovae i zlata. U blizini terena na kojem se nalazio hram za njega i za njegove pomonike izgraena je posebna radionica, a njegovom bratu Panenu povereno je da presto kipa i zidove hrama ukrasi slikama. Fidija je bio zaljubljen u veliinu i njegov sedei "Zevs" bio je visok ezdeset stopa tako da su se kritiari, kada je kip smeten u hram, alili da e bog, ako naumi da ustane, probiti krov. Na "tamne obrve" i "boanske uvojke" Gromovnika Fidija je postavio zlatnu krunu u obliku maslinovih granica i lia; u desnu ruku stavio mu je mali kip Pobede, takoe u slonovai i zlatu; u levoj ruci drao je skiptar sa intarzijama od dragog kamenja; na telu je nosio zlatnu odoru sa ugraviranim cveem; a na nogama je imao sandale od istog zlata. Presto je bio od zlata, abonosa i slonovae; kod njegove osnove bili su manji kipovi Pobede, Apolona, Artemide, Niobe i tebanskih mladia koje je otela Sfinga. Konani rezultat bio je tako impresivan da je oko njega stvorena legenda: kada je Fidija bio gotov, priaju nam, molio je nebo za neki znak odobravanja; tada je sevnula munja i na zemlju, pored osnove kipa, udario je grom znak koji je, kao veina nebeskih poruka, dozvoljavao razliita tumaenja.$167$ Delo je svrstano meu Sedam svetskih uda i svi koji su mogli, ili su na hodoae, da bi videli otelovljenog boga. Paul Emilije, Rimljanin koji je osvojio Grku, videvi ovog kolosa osetio strahopotovanje; stvarnost je, morao je da prizna, premaila njegova iekivanja. Dio Hrizostom ga je nazvao najlepim kipom na svetu i dodao, kao to e

Betoven rei o Betovenovoj muzici: "Ako bi neko, iji je um preoptereen, ko je iskapio pehar nesree i tuge ivota i koga zlatni san vie ne pohodi, stao pred ovaj kip, zaboravio bi sve tuge i nevolje koje se dogaaju u ovekovom ivotu." "Lepota kipa", rekao je Kvintilijan, "ak je opte prihvaenoj religiji neto i dodavala; velianstvenost dela bila je ravna bogu". O Fidijinim poslednjim godinama pouzdanih podataka nema. Jedna pria govori kako se vraa u Atinu i umire u zatvoru; druga ga ostavlja u Elidi, gde je 432. pogubljen; izmeu ovih raspleta mnogo izbora nema. Fidijini uenici nastavili su njegovo delo i potvrdili njegov uspeh kao uitelja pokazavi da su mu skoro dorasli. Agorakrit, njegov miljenik, isklesao je uvenu "Nemezu"; Alkamen je napravio "Afroditu iz vrtova" koju je Lukijan svrstao u najvea skulptorska remek-dela.$168$ Fidijina kola nestala je sa petim vekom, ali je ostavila grku skulpturu na znatno viem nivou nego to ju je zatekla. Kroz Fidiju i njegove sledbenike umetnost se pribiila savrenstvu ba u trenutku kada je Peloponeski rat poeo da unitava Atinu. Umetnici su ovladali tehnikom, razumeli anatomiju i bronzi i kamenu dali ivot, pokret i gracioznost. Ali karakteristino dostignue Fidije bilo je to to je postigao jasni izraz klasinog stila, "velikog stila" Vinkelmana: snagu usklaenu sa lepotom, oseaj sa uzdranou, pokret sa mirovanjem, meso i kost sa duhom i duom. Ovde je, posle pet vekova nastojanja, slavna "vedrina" tako matovito pripisivana Grcima bar zaeta; a strastveni i neobuzdani Atinjani, posmatrajui Fidijine kipove, mogli su da vide kako su ljudi, mada samo u kreativnoj skulpturi, za trenutak bili skoro kao bogovi. /IV/ GRADITELJI 1. Napredak arhitekture

Tokom petog veka dorski stil se uvrstio u Grkoj. Od svih grkih hramova izgraenih u ovom prosperitetnom dobu, ostalo je samo nekoliko jonskih svetilita, uglavnom Erehtejon i hram Nike Apteros na Akropolju. Atika je ostala verna dorskom stilu, poputajuu jonskom samo utoliko da bi ga koristila za unutranje stubove Propileja i postavila friz oko Teseijona i Partenona; moda dalji uticaj jonskog stila otkriva tendencija da dorski stub bude dui i vitkiji. U Maloj Aziji Grci su prihvatili istonjaku ljubav prema finom ornamentu i izrazili je u sloenoj izradi jonske entablature i stvaranju novog i kitnjastijeg korintskog stila. Oko 430. (kao to pria Vitruvije), na jednog jonskog skulptora, Kalimaha, ostavio je poseban utisak prizor korpe sa zavetnim ponudama prekrivene crepom, koju je jedna dadilja ostavila na grobu svoje gospodarice; oko korpe i crepa izrastao je divlji akantus; a skulptor, kome se tako nagoveteni prirodni oblik dopao, modifikovao je jonske kapitele hrama koji je gradio u Korintu, meajui lie akantusa sa volutama. Pria je verovatno mit, a korpa dadilje ima manje uticaja na raanje korintskog stila od palminih i papirusovih kapitela Egipta. Novi stil je u klasinoj Grkoj malo napredovao; Iktin ga je koristio za jedan usamljeni stub u dvoritu jonskog hrama u Figaliji, a pri kraju etvrtog veka korien je za horegijski spomenik Lisikrata. Ovaj stil se u potpunosti razvio tek pod otmenim carskim Rimljanima. U tom periodu hramove je gradio ceo grki svet. Gradovi su skoro bankrotirali takmiei se za najlepe kipove i najvea svetilita. Svojim masivnim graevinama iz estog veka na Samosu i u Efesu, Jonija je dodala nove jonske hramove u Magneziji, Teosu i Prijeni. U Asosu u Troadi grki kolonisti podigli su Ateni skoro arhaini dorski hram. Na drugoj strani Helade, Kroton je oko 480. izgradio veliki dorsku graevinu za Heru; ona je preivela

do 1600, kada je jedan biskup smislio da bi njeno kamenje mogao da upotrebi na neki bolji nain. Petom veku pripadaju najvei od hramova Posidonije (Pestum), Segeste, Selinunta i Akraganta i hram Asklepija u Epidauru. U Sirakuzi jo stoje stubovi hrama koji je Gelon /I/ podigao Ateni i koji je delimino ouvan zbog transformacije u hriansku crkvu. U Basama, nedaleko od Figalije na Peloponezu, Iktin je projektovao Apolonov hram udno razliit od njegovog drugog remek-dela, Partenona; ovde je dorski peripter okruivao prostor u kojem se nalazio mali naos i veliko otvoreno dvorite okrueno jonskom kolonadom; a oko unutranjosti ovog dvorita, du unutranje fasade sa jonskim stubovima, iao je friz skoro isto tako graciozan kao na Partenonu koji je imao prednost to je bio vidljiv.$169$ U Olimpiji je arhitekta iz Elide, Libon, jednu generaciju pre Partenona, podigao suparnika ovom hramu u obliku dorskog svetilita Zevsu. Na svakom kraju graevine stajalo je est stubova, a na svakoj strani trinaest, moda suvie jakih da bi bili lepi i sa nesrenim izborom materijala grubi krenjak presvuen tukom; krov je, meutim, bio od pentelikog crepa. Peonije i Alkamen, prenosi nam Pausanija, isklesali su za postolja snane figure,$170$ prikazujui na istonom zabatu trku dvokolica izmeu Pelopa i Enomaja, a na zapadnom zabatu borbu Lapita i Kentaura. Lapiti su, u grkoj legendi, bili pleme brana u Tesaliji. Kada je Piritoj, njihov kralj, oenio Hipodamiju, erku kralja Enomaja, iz Elide, pozvao je Kentaure na svadbeno slavlje. Kentauri su iveli u planinama oko Peliona; grka umetnost ih je predstavljala kao pola ovek, a pola konj, verovatno da bi se nagovestila neukroena priroda stanovnika uma ili zato to su Kentauri bili tako odlini konjanici da su ovek i njegova ivotinja izgledali kao jedno. Na toj gozbi ovi su se konjanici napili i pokuali da odvedu lapitske ene.

Lapiti su se za svoje ene hrabro borili i pobedili. (Grka umetnost se ove prie nije nikada zasitila i moda ju je koristila da simbolizuje ienje divljine od divljih ivotinja i borbu ljudskog i animalnog u oveku.) Figure na istonom zabatnom trouglu arhaino su krute i mirne; one na zapadnom izgledaju kao da su jedva iz istog perioda, jer mada sve izgledaju grubo i mada im je kosa stilizovana na stari nain, one su ive od akcije i pokazuju zrelo shvatanje skulpturnog grupisanja. Iznenaujue lepa je sama mlada, ena bez neke krhke vitkosti, ali obdarena lepotom koja potpuno objanjava rat. Jedan bradati Kentaur dri jednu ruku oko njenog struka, a drugu na njenim prsima; nju treba da ugrabi sa venanja, a ipak umetnik njene crte prikazuje tako smirene da bi se moglo posumnjati da je itao Lesinga ili Vinkelmana; ili moda ona, kao svaka ena, nije neosetljiva na kompliment udnje. Manje ambiciozne i masivne, ali finije, obraene su postojee metope hrama, koje prepriavaju neka Heraklova dela; jedna od njih, na kojoj Herakle pridrava svet za Atlasa, istie se kao delo potpunog majstorstva. Herakle nije nenormalni din sa nabreklim miiima ve jednostavno ovek, lepo i skladno razvijen. Ispred njega je Atlas, ija bi glava mogla da ukrasi ramena Platona. Sa leve strane je jedna od Atlasovih keri, savrena u prirodnoj lepoti zdrave ene; moda je umetnik imao na umu neki simbolizam kada ju je prikazao kako blago pomae snanom mukarcu da nosi teinu sveta. Specijalista e u ovim poluruevnim metopama nai neke mane; ali posmatrau amateru nita u istoriji skulpturnog reljefa nije tako blizu savrenstvu kao mlada i Herakle i Atlasova erka. 2. Rekonstrukcija Atine Po obilju i savrenstvu graevinarstva u petom veku Atika vodi u itavoj Grkoj. Ovde dorski stil, koji na drugim mestima tei ka nabujaloj korpulenciji, poprima jonsku

graciju i eleganciju; liniji se dodaje boja, simetriji ornament. Na opasnom rtu Suniona oni koji su se izlagali opasnostima mora podigli su Posejdonu svetilite od kojeg jedanaest stubova jo stoji. U Eleusini, Iktin je projektovao veliki hram Demetre, a na Periklova ubeivanja Atina je doprinela svojim sredstvima da ta graevina bude dostojna Eleusinskih sveanosti. U blizini Atine, dobar mermer na planini Penteliku i u Parosu podsticao je umetnike najfinijim od graevinskih materijala. Demokratija je retko, sve do naih perioda ekonomskog sloma, bila u mogunosti ili voljna da tako rasipno troi za javnu izgradnju. Partenon je kotao sedam stotina talenata (4.200.000 dolara); "Atena Partenos" (koja je, meutim, pored kipa bila i zlatna rezerva) kotala je 6.000.000 dolara; nedovreni Propileji 2.400.000 dolara; manje periklovske graevine u Atini i Pireju 18.000.000 dolara: skulpture i drugi ukrasi 16.200.000 dolara; ukupno, za esnaest godina od 447. do 431, grad Atina je izglasao 57.600.000 dolara za javne zgrade, kipove i slikarstvo. Rasporeenost ove sume meu zanatlijama i umetnicima, poslovoama i robovima imala je uticaja na uspon Atine pod Periklom. Mata moe samo nejasno da predoi kakva je bila pozadina ove smele pustolovine u umetnosti. Pri povratku iz Salamine, Atinjani su svoj grad posle persijske okupacije nali skoro potpuno razoren; sve zgrade od bilo kakve vrednosti bile su spaljene do temelja. Takva velika nesrea, ako graane i grad ne uniti, ini ih jaim; "via sila" uklanja mnoge rugobe i mnoge nepodesne nastambe; sluaj sprovodi ono to ljudska tvrdoglavost ne bi nikada dozvolila; a ako se kroz krizu nae podsticaj, rad i genije ljudi stvaraju lepi grad od onog prethodnog. Atinjani su ak i posle rata sa Persijom bili bogati radnom snagom i genijem, a duh pobede udvostruio je njihovu volju za velikim poduhvatima. Atina je za jednu generaciju ponovo izgraena;

podignuta je nova zgrada saveta, novi pritaneum, nove kue, novi tremovi, novi odbrambeni bedemi, nova pristanita i skladita u novoj luci. Oko 446. Hipodam iz Mileta, glavni urbanista iz antikih vremena, isplanirao je novi Pirej i uveo novi stil, zamenjujui stari haos nasuminih i vijugavih uliica irokim, pravim ulicama koje se ukrtaju pod pravim uglom. Na uzvienju milju severozapadno od Akropolja nepoznati umetnici su podigli onaj manji Partenon poznat kao Teseijon, ili hram Tezeja. Skulptori su popunili zabate kipovima i metope reljefima i sa oba kraja provukli friz iznad unutranjih stubova.$171$ Slikari su obojili ukrasne reljefe, triglife, metope i friz i napravili sjajne murale za unutranjost, nejasno osvetljenu svetlou koja je prolazila kroz mermerne crepove.$172$ Najfiniji rad Periklovih graevinara rezervisan je za Akropolj, staro sedite gradske vlade i vere. NJegovu rekonstrukciju zapoeo je Temistokle i planirao hram duine sto stopa, zato poznat kao Hekatonpedon. Posle njegovog pada radovi su prekinuti; oligarhijska partija protivila im se zbog toga to je svaka zgrada za Atenu, da ne bi Atini donela nesreu, morala da bude izgraena na mestu starog hrama Atene Polias (tj. Atene Grada) koju su Persijanci razruili. Ne marei za praznoverice, Perikle je za Partenon izabrao mesto Hekatompedona i mada su svetenici protestovali do samog kraja nastavio sa ostvarenjem svojih planova. Na jugozapadnoj padini Akropolja njegovi umetnici podigli su Odeon, ili Muziku dvoranu, jedinstvenu u Atini zbog svoje konine kupole. Ona je satirinim pesnicima posluila kao povod, te su od tada o Periklovoj koninoj glavi govorili kao o njegovoj /odeion/, ili dvorani pesme. Odeon je najveim delom bio napravljen od drveta i uskoro je bio rtva vremena. U ovom auditorijumu odravane su muzike predstave i probe

dionisijskih drama; a tu su svake godine odravana i takmienja u vokalnoj i instrumentalnoj muzici koju je uveo Perikle. Svestrani dravnik esto je lino bio sudija na tim takmienjima. Put do vrha, u starim danima, bio je krivudav i postepen, sa kipovima i zavetnim darovima sa obe strane. Blizu vrha bilo je velianstveno iroko mermerno stepenite, sa obe strane osigurano bastionima. Na junom bastionu Kalikrat je podigao minijaturni jonski hram Ateni kao "Niki Apteros", ili "Pobednici bez krila".$173$ Elegantni reljefi (delimino sauvani u Atinskom muzeju) ukraavali su spoljnju balustradu kipovima krilatih Pobeda koje Atini donose svoj plen sakupljen u dalekim krajevima. Ove Nike su uraene u najplemenitijem Fidijinom stilu, manje silovite od masivnih boginja Partenona, ali ak i gracioznije u pokretima i nenije i prirodnije u prikazivanju nabora na odei. "Nika koja izuva sandalu" zasluuje svoje ime, jer ona je jedan od trijumfa grke umetnosti. Na vrhu akropoljskih stepenica Mnesikle je, razraujui mikenske pilone, izgradio ulaz sa pet otvora, a pred svakim je stajao dorski trem; ove kolonade su vremenom celoj graevini dale svoje ime Propileji, ili Pred kapijama. Svaki trem imao je friz od triglifa i metopa i bio ukraen zabatom. Unutar prolaza bila je jonska kolonada, smelo usaena u dorsku formu. Unutranjost severnog krila bila je ukraena slikama koje su uradili Polignot i drugi, i sadrala zavetne ploice (/pinakes/) od terakote ili mermera; otuda dolazi njeno ime Pinakoteka, ili Dvorana ploica. Malo juno krilo ostalo je nedovreno; rat ili reakcija protiv Perikla, zaustavili su radove i na ulazu u Partenon ostala je nezgrapna masa divnih delova. U okviru ovih kapija, sa leve strane, bio je udno orijentalni Erehtejon. I njega je pretekao rat: kada je katastrofa kod Egospotama Atini donela haos i

siromatvo, bila je dovrena jedva polovina hrama. On je bio zapoet posle Periklove smrti, uz podsticaj konzervativaca koji su se plaili da e antiki heroji Erehtej i Kekrop, kao i Atena iz starijeg svetilita i svete zmije koje su opsedale ovo mesto kazniti Atinu zbog graenja Partenona na drugom mestu. Razliite namene ove graevine odredile su i njen plan i unitile njeno jedinstvo. Jedno krilo bilo je posveeno Ateni Polias i uvalo njen stari kip; drugo je bilo posveeno Erehteju i Posejdonu. Unutranji hram ili cela, umesto da je okruen objedinjavajuim peristilom, bio je poduprt sa tri posebna trema. Severni i istoni trem drali su vitki jonski stubovi, lepi kao i svi stubovi ove vrste.$174$ U severnom tremu bio je savreni portal, ukraen vencem mermernih cvetova. U celi je bio primitivni drveni kip Atene, za koji su poboni vernici verovali da je pao s neba; tamo je bila i velika svetiljka ija se vatra nije nikada gasila i koju je Kalimah, elini svog vremena, napravio od zlata i ukrasio listovima akantusa, kao i svoje korintske kapitele. Juni portiko bio je uveni Trem devojaka ili Karijatida.$175$ Ove strpljive ene verovatno vode poreklo od nosaica korpi sa Orijenta; a jedna rana Karijatida u Tralesu, u Maloj Aziji, otkriva istonjako verovatno asirsko poreklo ovog lika. Nabori su savreni, a prirodna savijenost kolena daje utisak lakoe: ali ak i ove vrste ene izgledaju jedva dovoljno jake da bi prenele onaj oseaj snanog i pouzdanog potpornja koji daje najfinija arhitektura. Bilo je to odstupanje od ukusa, to bi Fidija verovatno zabranio. 3. Partenon Godine 447. Iktin je uz pomo Kalikrata i pod generalnim nadzorom Fidije i Perikla poeo da gradi novi hram Atene Partenos. Na zapadnom kraju graevine smestio je sobu za njene devojke svetenice i nazvao ju je sobom "devica"

/ton parthenon/; i tokom vremena ovo ime jednog dela je kao nekom vrstom arhitektonske metafore primenjeno za celinu. Iktin je odabrao beli mermer sa planine Pentelik, iaran ilama gvozdene granulacije. Nije korien malter; blokovi su isklesani tako precizno i tako fino obraeni da je svaki kamen drao onaj sledei kao da su jedno. Tamburi stuba bili su izbueni da bi ih mogao spojiti mali ep od drveta masline i omoguiti svakom tamburu da se okree na onom ispod njega sve dotle, dok se povrine dodira ne bi spojile tako glatko, da granica izmeu tambura postane skoro nevidljiva. Stil je bio isti dorski i klasino jednostavan. Projekat je bio pravougaonog oblika, jer Grci nisu marili za krune ili konine oblike; zato u grkoj arhitekturi nije bilo luka, mada su ga grki arhitekti morali poznavati. Dimenzije su bile skromne: 228 /x/ 101 /x/ 65 stopa. Verovatno da je sistem proporcije, kao Polikletov kanon, preovladao u svakom delu zgrade, sa svim merama u odreenom odnosu na promer stuba. U Posidoniji visina stuba bila je etiri puta njegov promer; ovde je bila pet; a nova forma uspeno se uklapala izmeu spartanske snage i atike elegancije. Svaki stub se proirivao (tri etvrt ina u promeru) od osnove ka sredini, suavao prema vrhu i naginjao prema centru svoje kolonade; svaki ugaoni stub bio je neznatno deblji od ostalih. Svaka horizontalna linija stilobata i entablature bila je zavijena navie prema svom centru, tako da oko posmatraa sa jednog kraja ma koje pretpostavljene linije na istom nivou nije moglo da vidi drugu polovinu linije. Metope nisu bile sasvim etvrtaste, ve su bile projektovane tako da izgledaju etvrtaste odozdo. Sve ove krivine bile su suptilne ispravke optike iluzije koja bi inae ostavljala utisak kao da se linije stilobata uleu u centru, stubovi da se od osnove nagore smanjuju, a ugaoni stubovi da su tanji i nagnuti ka napolje. Takva usklaivanja zahtevala su znaajno poznavanje

matematike i optike i bile su samo jedna od onih mehanikih odlika koje su hram inile savrenim jedinstvom nauke i umetnosti. U Partenonu, kao u aktuelnoj fizici, svaka prava linija bila je krivina, i, kao na slici, svaki je deo u suptilnoj kompoziciji teio ka centru. Rezultat je bila odreena fleksibilnost i gracioznost koje kamenu daju ivot i slobodu. Iznad jednostavnog arhitrava protezale su se naizmenino serije triglifa i metopa. U devedeset i dve metope nalazili su se visoki reljefi koji su jo jednom priali o borbi "civilizacije" protiv "divljatva" u ratovima izmeu Grka i Trojanaca, Grka i Amazonki, Lapita i Kentaura, dinova i bogova. Ove ploe oigledno su delo mnogih ruku i neujednaene vetine; one po savrenstvu ne odgovaraju reljefima friza na celi, iako su neke od glava Kentaura Rembranti u kamenu. U zabatnim trouglima bile su grupe statua isklesane plastino i herojske veliine. Na istonom zabatu, iznad ulaza, gledaocu je omogueno da vidi roenje Atene iz Zevsove glave. Ovde je bio snani leei "Tezej",$176$ din sposoban za filozofsku meditaciju i civilizovani odmor; zatim fina figura Iride, enskog Hermesa, sa naborima koji se pripijaju, a ipak ih nosi vetar jer Fidija smatra da vetar, koji ne pomera tkaninu neke haljine, ne valja. Ovde je bila i velianstvena "Heba", boginja mladosti, koja je punila nektarom pehare Olimpljana; a ovde su bile i tri impozantne "Parke". U levom uglu etiri konjske glave blistavih oiju, dahtavih nozdrva, sa penom na ustima od brzine najavljivale su izlazak sunca, dok je u desnom uglu mesec terao svoje koije ka zalasku; ovih osam konja najbolji su u istoriji skulpture. Na zapadnom zabatu Atena se takmii sa Posejdonom za vlast nad Atikom. Ovde su ponovo konji, kao da ublaavaju dvosmislenu apsurdnost oveka, kao i leee figure koje su, sa nerealistinom velianstvenou, predstavljale skromne reke Atine. Moda su muke figure suvie

miiave, enske previe iroke; ali retko da su kipovi grupisani tako prirodno ili su tako veto prilagoeni prostorima na zabatu koji se suavaju. "Svi drugi kipovi", kae Kanova sa izvesnim preterivanjem, "su od kamena; ovi su od krvi i mesa". Meutim, mukarci i ene na frizu su privlaniji. Ovaj najslavniji od svih reljefa protezao se 525 stopa du vrha spoljnjeg zida cele, unutar trema. Na njemu verovatno atiki mladii i devojke iskazuju potovanje i klanjaju se Ateni na sveani dan Panatenskih igara. Jedan deo procesije kree se du zapadne i severne strane, drugi du june strane, da bi se sastali na istonom proelju ispred boginje, koja gordo nudi Zevsu i drugim Olimpljanima gostoprimstvo svog grada i deo svog plena. Lepi vitezovi kreu se u gracioznom dostojanstvu na jo lepim atovima; koije nose dostojanstvenike, dok je obian narod srean to moe da se pridrui peice; lepe devojke i smireni starci nose maslinove granice i posluavnike sa kolaima; sluge nose na ramenima krage svetog vina; krupne ene predaju boginji peplos koji su izatkale i izvezle za nju u dugom oekivanju ovog svetog dana; rtve za rtvovanje kreu se sa otupelim strpljenjem ili ljutitim predoseanjem svoje sudbine; devojke visokog ranga nose ritualne i rtvene posude; a muziari na svojim frulama sviraju besmrtne napeve bez zvuka. Retko da su ivotinje ili ljudi poaeni takvom brigom umetnika. Sa samo dva i etvrt ina reljefa skulptori su bili u stanju da senenjem i modeliranjem postignu takvu iluziju dubine da jedan konj ili konjanik izgledaju kao da su jedan iza drugoga, mada najblii nije izdignut od pozadine vie od ostalih. Moda je bila greka to je tako izuzetan reljef postavljen tako visoko, te ljudi nisu mogli da ga dobro vide ili detaljno sagledaju njegovo savrenstvo. Fidija se izvinio, nesumnjivo sa trakom ironije u oku, da ga bogovi mogu videti; ali bogovi su, dok je on klesao, umirali.

Ispod boanstava na frizu u sedeem poloaju bio je ulaz u unutranji hram.$177$ $178$ $179$ Unutranjost je bila relativno mala; veliki deo prostora zauzimale su dvospratne dorske kolonade koje su drale krov i delile naos na brod i dva pobona krila; a na zapadnom kraju "Atena Partenos" zaslepljivala je svoje poklonike zlatom svoje odee ili ih zastraivala kopljem, titom i zmijama. Iza nje je bila Soba devica, ukraena sa etiri stuba u jonskom stilu. Mermerni crep na krovu bio je dovoljno prozraan da u brod propusti neto svetla, a ipak dovoljno nepropustljiv da sprei zagrevanje; uostalom, pobonost, kao i ljubav, ne voli sunce. Venci su bili ukraeni paljivo izraenim detaljima, nadvieni akroterijama od terakote i odvodima za kiu. Mnogi delovi hrama bili su obojeni, ne priguenim bojama ve blistavim tonovima utog, plavog i crvenog. Mermer je bio prevuen bojom od meavine afrana i mleka; triglifi i delovi udubljenog dela bili su plavi; friz je imao plavu pozadinu, metope crvenu, i svaka figura na njima bila je obojena. LJudi priviknuti na nebo Mediterana mogu bolje da podnesu i da uivaju u blistavijim bojama od onih kojima vie lei oblana atmosfera severne Evrope. Danas, lien svojih boja, Partenon je najlepi nou, kada se kroz svaki prostor sa stubovima pokazuje neki drugi prizor neba, ili mesec dostojan potovanja, ili svetlosti zaspalog grada koje se meaju sa zvezdama. Grka umetnost bila je najvei grki proizvod; jer mada su njena remek-dela jedno po jedno poputala pred naletom vremena, njihova forma i duh dovoljno opstaju da bi bili vodi i podsticaj mnogim umetnostima, mnogim generacijama i mnogim zemljama. Bilo je u ovome, kao i u svemu to ljudi ine, i mana. Skulptura je bila previe fizika i retko dosezala do due; ona nas ee tera da se divimo njenom savrenstvu, nego to moemo da osetimo njen ivot. Arhitektura je bila usko ograniena u formi i

stilu i vrsto se tokom hiljadu godina drala jednostavnog pravougaonika mikenskog megarona. Na svetovnom planu nije postigla skoro nita; pokuala je samo sa lakim problemima gradnje i izbegavala teke zadatke kao to su luk i svod, koji su joj mogli dati vei prostor. Drala je svoje krovove pomou nezgrapnih unutranjih i superponiranih kolonada. Pretrpavala je unutranjost svojih hramova kipovima ije su dimenzije bile neproporcionalne u odnosu na graevinu i ijoj je ornamentaciji nedostajala jednostavnost i uzdrljivost koju oekujemo od klasinog stila. Ali nikakve mane ne mogu da prevagnu nad injenicom da je grka umetnost stvorila klasini stil.$180$ Sutina tog stila ako se tema ovog poglavlja na njegovom kraju moe redefinisati jesu red i forma: umerenost u zamisli, izrazu i dekorisanju; proporcija u delovima i jedinstvo u celini; nadmo razuma bez guenja oseaja; mirno savrenstvo koje se zadovoljava jednostavnou i uzvienost koja nita ne duguje dimenziji. Nijedan drugi stil, osim gotike, nije imao toliko uticaja; u stvari, grki kipovi su i dalje ideal i sve do jue grki stub dominirao je arhitekturom destimulirajui prikladnije forme. Dobro je to se oslobaamo Grka; ak i savrenstvo postaje opresivno kad odbija da se menja. Ali dugo posle naeg potpunog osloboenja nalaziemo poduku i stimulans u toj umetnosti koja je bila ivot razuma u formi i u tom klasinom stilu koji je bio najkarakteristiniji dar Grke oveanstvu. Poglavlje /XV/ USPON UENOSTI Kulturna aktivnost periklovske Grke odvija se u tri

oblika umetnost, drama i filozofija. U prvoj, inspiracija je religija; u drugoj, bojite; u treoj, rtva. Poto organizacija neke religiozne grupe pretpostavlja zajedniku i stabilnu veru, svaka religija pre ili kasnije dolazi u opoziciju sa tom pokretnom i promenljivom strujom sekularne misli koju samouvereno zovemo napretkom znanja. U Atini sukob nije uvek bio uoljiv i nije direktno pogaao narodne mase; naunici i filozofi nastavljali su svoj posao ne napadajui eksplicitno narodnu veru i ublaujui esto borbu korienjem starih religioznih izraza kao simbola ili alegorija za svoja nova verovanja; samo ponekad, kao u optubi Anaksagore, Aspasije, Dijagore iz Melosa, Euripida i Sokrata, borba je izbila na videlo i postajala pitanje ivota i smrti. Ali ona je postojala. Provlaila se kroz periklovsko doba kao glavna tema, obraivana u mnogim varijacijama i oblicima; najjasnije se ula u skeptinim raspravama sofista i u materijalizmu Demokrita; zvuala je nejasno u pobonosti Eshila, u jeresi Euripida, ak i u Aristofanovom bockanju lienog potovanja; i bila je snano ponovljena u suenju Sokratu i njegovoj smrti. Oko ove teme Periklova Atina je ivela svoj duhovni ivot. /I/ MATEMATIARI ista nauka u Grkoj petog veka jo je bila sluavka filozofije i nju su prouavali i razvijali ljudi koji se bili filozofi, a ne naunici. Za Grke via matematika nije bila instrument prakse ve logike, usmerena ne toliko na osvajanje fizikog okruenja, koliko na intelektualnu izgradnju nekog apstraktnog sveta. Pre periklovskog perioda, popularna aritmetika bila je skoro primitivno nespretna. Jedan uspravni potez oznaavao je 1, dva poteza 2, tri 3 i etiri 4; 5, 10, 100, 1000 i 10.000 izraavani su poetnim slovom grke rei za

broj /pente/, /deka/, /hekaton/, /chiloi/, /myrioi/. Grka matematika nije nikada dostigla znak za nulu. Kao nae sopstveno, izdala je svoje istonjako poreklo, uzimajui od Egipana decimalni sistem brojanja po deset, a od Vavilonaca, u astronomiji i geografiji, duodecimalni ili seksagezimalni sistem brojanja po dvanaest ili ezdeset, kakav imamo na naim asovnicima, globusima i mapama.$181$ U lakim raunanjima, ljudima je verovatno pomagao abakus (raunaljka sa kuglicama, prim. prev.). Razlomci su za njih bili muna stvar: da bi radili sa sloenim razlomkom svodili su ga na zbir razlomaka uzimajui 1 kao zajedniki brojitelj; tako je / razbijen na /+/+/+/. O grkoj algebri nemamo nikakvih zapisa iz vremena pre hrianske ere. Meutim, geometrija je za filozofe bila omiljeni predmet prouavanja i to, opet, ne toliko zbog njene praktine vrednosti, koliko zbog njenog teoretskog interesa, fascinacije njene deduktivne logike, njenog jedinstva suptilnosti i jasnoe, njene impozantne arhitekture misli. Ove matematike metafiziare posebno su privlaila tri problema: kvadratura kruga, trisekcija ugla i dupliranje kocke. Koliko je popularna postala prva slagalica pokazuje se u Aristofanovim "Pticama", u kojima jedan lik koji predstavlja astronoma Metona ulazi na pozornicu naoruan lenjirom i estarom i hoe da pokae "kako va krug moe da se pretvori u kvadrat!" tj. kako da se nae kvadrat ija e povrina biti jednaka povrini datog kruga. Moda su problemi poput ovih naveli kasnije pitagorejce da formuliu doktrinu iracionalnih brojeva i nesamerljivih veliina.$182$ I opet su to bili pitagorejci ije su studije o paraboli, hiperboli i elipsi izvrile pripremu za epohalno delo Apolonija iz Perge o konusnim presecima. Oko 440. Hipokrat iz Hiosa (ne lekar) objavio je prvu poznatu knjigu o geometriji i reio problem Hipokratove lunele.$183$ Oko 420. Hipija iz Elide

postigao je trisekciju ugla pomou kvadratne jednaine krive. Oko 410. Demokrit iz Abdere najavio je "da me u konstruisanju linija prema datim uslovima niko nije prevaziao, ak ni Egipani"; ovo njegovo hvalisanje skoro se moe oprostiti jer je napisao etiri knjige o geometriji i naao formulu za povrine konusa i piramida. Sve u svemu, Grci su bili onoliko jaki u geometriji koliko su bili slabi u aritmetici. Geometrija je ula aktivno ak i u njihovu umetnost, pravei mnoge forme keramikih i arhitektonskih ornamenata i odreujui proporcije i krive linije Partenona. /II/ ANAKSAGORA Zabrana prouavanja astronomije, koja je uvedena atinskim zakonom na vrhuncu periklovskog doba, bila je deo borbe izmeu religije i nauke. U Akragantu, Empedokle je nagovestio da je svetlosti potrebno izvesno vreme da pree od jedne take do druge. U Eleji je Parmenid najavio sferni oblik Zemlje, podelio planetu u pet zona i zapazio da Mesec ima uvek svoj sjajni deo okrenut prema Suncu. U Tebi je Filolaj pitagorejac uklonio Zemlju iz centra svemira i sveo je na status jedne od mnogih planeta koje se okreu oko "sredinje vatre". Leukip, uenik Filolaja, pripisao je poreklo zvezda usijanom sagorevanju i koncentraciji materijala "koji se povlai napred u univerzalnom kretanju krunog vrtloga". U Abderi je Demokrit, uenik Leukipa i prouavalac vavilonske tradicije, opisao Mleni put kao mnotvo malih zvezda i rezimirao astronomsku istoriju kao periodinu koliziju i unitenje beskonanog broja svetova. U Hiosu je Enopid otkrio nagib ekliptike. Skoro svuda po grkim kolonijama u petom veku dolazi do naunog razvoja koji je znaajan za period koji je bio skoro bez ikakvih naunih instrumenata. Ali kada je Anaksagora pokuao da obavi slian rad u

Atini, raspoloenje ljudi i Skuptine prema slobodnom istraivanju bilo je isto toliko neprijateljsko, koliko je Periklovo prijateljstvo bilo podsticajno. On je doao iz Klazomene oko 480. godine pre nae ere, kada je imao dvadeset godina. Anaksimen ga je toliko zainteresovao za zvezde da je, kada ga je neko upitao za cilj ivota, odgovorio, "Istraivanje sunca, meseca i neba." Zanemario je svoju oevinu da bi sastavio kartu Zemlje i neba i upao u bedu dok je atinska inteligencija njegovu knjigu "O prirodi" proglasila najveim naunim delom veka. Atina je nastavila tradicije i spekulacije jonske kole. Svemir je prvobitno, govorio je Anaksagora, bio haos razliitog semena (/spermata/), proetog /nous/-om, ili Duhom, suptilno fizikim i bliskim izvoru ivota i pokretu u nama. I kao to duh daje red haosu naih postupaka,$184$ tako je Svetski Duh podario red prvobitnom semenu, pokrenuvi ga u vrtlogu koji rotira i vodei ga ka razvoju organskih formi. Ova rotacija razvrstala je seme na etiri elementa vatru, vazduh, vodu i zemlju i razdvojila svet u dva sloja koja se obru, spoljnji sloj od "etra" i unutranji od vazduha. "Usled tog divljeg kretanja, uareni etar koji ju je okruivao otrgnuo je kamenje od Zemlje i rasplamsao ga u zvezde." Sunce i zvezde su usijane mase stena: "Sunce je crveno-uarena masa mnogo puta vea od Peloponeza." Kada njihovo obrtno kretanje pone da poputa, kamenje sa spoljnjeg sloja pada na Zemlju u vidu meteora. Mesec je uareno vrsto telo, koje na povrini ima ravnice, planine i duboke klance; on prima svoje svetlo od Sunca i najblii je Zemlji od svih nebeskih tela. "Do pomraenja Meseca dolazi interpozicijom Zemlje... Sunca interpozicijom Meseca." Verovatno su druga nebeska tela naseljena kao i Zemlja; na njima se "formiraju ljudi i druge ivotinje koje imaju ivota; ljudi ive u gradovima i obrauju polja kao i mi". Iz unutranjeg ili gasovitog sloja nae planete sukcesivne kondenzacije

proizvele su oblake, vodu, zemlju i kamenje. Vetrovi nastaju zbog razreivanja atmosfere proizvedenog toplotom sunca; "grom nastaje sudarom oblaka, a munja njihovim trenjem". Koliina materije nikada se ne menja, ali sve forme nastaju i prolaze; vremenom e planine postati more. Razne forme i predmeti sveta nastaju sve odreenijim agregacijama homogenih delova (/homoiomeria/). Svi organizmi bili su prvobitno stvoreni od zemlje, vlage i vruine, a posle toga jedni od drugih. ovek se razvio iznad drugih ivotinja jer mu je njegovo uspravno dranje oslobodilo ruke za hvatanje stvari. Ova dostignua osnove meteorologije, tano objanjenje pomraenja, racionalna hipoteza o planetarnom kretanju, otkrie indirektne svetlosti Meseca i evoluciona koncepcija ivotinjskog i ljudskog ivota uinila je Anaksagoru istovremeno Kopernikom i Darvinom svog doba. Atinjani bi mu moda oprostili ove /aperus/ (opaanja, prim. prev.) da nije, objanjavajui dogaaje iz prirode i istorije, zanemario svoj /nous/; moda su sumnjali da je ovaj /nous/, kao Euripidova /deus ex machina/, bio sredstvo za spasavanje autorove koe. Aristotel primeuje da je Anaksagora svuda traio prirodna objanjenja. Kada je Periklu donet ovan sa jednim rogom nasred ela i neki prorok ovo protumaio kao natprirodni znak, Anaksagora je dao da se lobanja ivotinje rascepi i pokazao da je mozak, umesto da ispuni obe strane lobanje, izrastao navie ka centru i tako proizveo taj usamljeni rog. On je izazivao proste ljude dajui prirodna objanjenja meteorima i sveo mnoge mitske likove na personifikovane apstrakcije. Atinjani su ga neko vreme dobroduno prihvatali, jedino to su mu dali nadimak /nous/. Ali kada Kleon, demagoki suparnik Perikla, nije mogao da nae neki drugi nain da ovoga oslabi, podigao je protiv Anaksagore zvaninu tubu za bezbonost zbog toga to je opisao Sunce (koje je za narod jo uvek bilo bog) kao masu uarenog kamenja; a

insistirao je na ovom sluaju tako uporno, da je filozof, uprkos hrabre Periklove odbrane, bio osuen.$185$ Poto nije imao volje za kukutu, Anaksagora je pobegao u Lampsak na Helespontu, gde se izdravao poduavajui filozofiju.$186$ Kada mu je stigla vest da su ga Atinjani osudili na smrt, rekao je: "Priroda je ve odavno osudila i njih i mene." Umro je nekoliko godina kasnije, u sedamdeset i treoj godini. Zaostalost Atinjana u astronomiji ogledala se u njihovom kalendaru. Grkog kalendara nije bilo: svaki grad imao je svoj sopstveni; i svaka od etiri mogue take za poetak nove godine usvojena je negde u Grkoj; ak su i meseci, zavisno od granica, menjali svoje ime. Atiki kalendar raunao je mesece po mesecu, a godine po suncu. Kako je dvanaest lunarnih meseci inilo samo 360 dana, svake druge godine dodavali su trinaesti mesec da bi kalendar doveli u sklad sa suncem i godinjim dobima. Poto je ovo godinu produilo za deset dana, Solon je uveo obiaj da meseci naizmenino imaju dvadeset i devet i trideset dana, podeljeno u tri nedelje ("dekade") od kojih je svaka imala deset (povremeno devet) dana; a poto je ostajalo etiri dana vika, Grci su svake osme godine izostavljali po jedan mesec. Na ovaj neverovatno zaobilazni nain, oni su konano stigli do godine od 365 dana.$187$ U meuvremenu je u nauci o Zemlji postignut skroman napredak. Anaksagora je tano objasnio da godinje poplave Nila nastaju usled proletnjeg topljenja snega i kia u Etiopiji. Grki geolozi pripisali su nastanak Gibraltarskog moreuza zemljotresu koji je rascepio kopno, a Egejska ostrva moru koje se povuklo. Ksant iz Lidije je oko 496. izneo pretpostavku da su Mediteran i Crveno more bili ranije povezani kod Sueca; a Eshil je izneo verovanje svog vremena da je Sicilija otrgnuta od Italije potresom. Skilak iz Karije (521-485) istraio je celu obalu Mediterana i Crnog mora. Nijedan se Grk, izgleda, nije

usudio na tako pustolovno istraivako putovanje kao to je to uinio Kartaginjanin Hano sa flotom od ezdeset brodova, krenuvi kroz Gibraltar duinom od oko 2.600 milja niz zapadnu obalu Afrike (oko 490). Krajem petog veka mape mediteranskog sveta bile su u Atini uobiajena stvar. Koliko nam je poznato, fizika je ostala nerazvijena, mada zakrivljenosti na Partenonu pokazuju znaajno poznavanje optike. Pitagorejci su oko 450. najavili najtrajniju od grkih naunih hipoteza atomsku strukturu materije. Empedokle i drugi izloili su teoriju o evoluciji oveka od niih oblika ivota i opisali polagani napredak oveka od divljatva do civilizacije. /III/ HIPOKRAT Epohalni dogaaj u istoriji grke nauke tokom periklovskog doba bio je uspon racionalne medicine. ak i u petom veku grka medicina bila je u velikoj meri povezana sa religijom, a leenje bolesti i dalje su obavljali svetenici Asklepijevog hrama. Ova terapija iz hrama kombinovala je empirijsku medicinu sa impresivnim ritualom i aranjima koji su dopirali do mate pacijenta i oslobaali je; verovatno su koristili i hipnozu i neke oblike anestezije. Svetovna medicina takmiila se sa ovom crkvenom. Mada su obe grupe svoje poreklo pripisivale Asklepiju, njegovi profani sledbenici Asklepijadi odbijali su religiozna sredstva, nisu govorili o udesnim izleenjima i postepeno su medicinu postavili na racionalnu osnovu. Sekularna medicina u Grkoj petog veka formirala se u etiri velike kole: u Kosu i Knidu u Maloj Aziji, u Krotonu u Italiji i na Siciliji. U Akragantu je Empedokle, delom filozof, a delom udotvorac, delio medicinske poasti sa racionalnim praktiarom Akronom. Ve 520. itamo o lekaru Demokedu, koji je, iako roen u

Krotonu, praktikovao medicinu u Egini, Atini, Samosu i Suzi, izleio Darija i kraljicu Atosu i vratio se u rodni grad da bi tamo proveo svoje poslednje dane. U Krotonu je i pitagorejska kola dala najuvenije grke lekare pre Hipokrata. Alkmeona su zvali stvarnim ocem grke medicine, ali on je oigledno kasno ime u dugom nizu sekularnih lekara ije je poreklo izgubljeno iza horizonta istorije. Rano u petom veku objavio je delo "O prirodi" (/peri physeos/) uobiajeni naslov u Grkoj za generalnu raspravu o prirodnim naukama. On je prvi od Grka, koliko nam je poznato, locirao optiki ivac i Eustahijevu trubu, vrio disekciju ivotinja, objasnio fiziologiju sna, oznaio mozak kao centralni organ misli i pitagorejski definisao zdravlje kao sklad delova tela. U Knidu je dominantna linost bio Eurifron, koji je sastavio medicinski rezime poznat kao "Knidske sentencije", objasnio pleuritis kao bolest plua, pripisao mnoge bolesti konstipaciji i postao slavan kao uspean opstetiar. Izmeu kola iz Kosa i Knida besneo je neveseli rat, jer su Kniani, koji nisu voleli Hipokratovu sklonost da "prognozu" zasniva na optoj patologiji, insistirali na paljivoj klasifikaciji svakog oboljenja i njegovo leenje po odreenim naelima. Na kraju, po nekoj vrsti filozofske pravde, mnogi od knianskih zapisa nali su put do Hipokratove zbirke. Po Suidinom kratkom ivotopisu, Hipokrat je izgleda bio istaknuti lekar svog vremena. On je roen na Kosu iste godine kada i Demokrit; uprkos njihovih udaljenih domova, postali su veliki prijatelji i moda je "nasmejani filozof" imao odreenog udela u sekularizaciji medicine. Hipokrat je bio sin lekara i odrastao je i obavljao praksu meu hiljadama invalida i turista koji su dolazili da se "podvrgnu leenju mineralnom vodom" u toplim izvorima Kosa. NJegov uitelj, Herodik iz Selimbrije, razvio je njegovu vetinu navikavajui ga da se oslanja na ishranu i

vebu, a ne na lekove. Hipokrat je stekao takvu reputaciju da su vladari kao Perdika iz Makedonije i Artakserks /I/ iz Persije poslali po njega da bi isprobao svoju vetinu u zaustavljanju velikog pomora. NJegov prijatelj Demokrit posramio ga je proivevi jedan vek, dok je veliki lekar umro u osamdeset i treoj godini ivota. Nita u medicinskoj literaturi nije moglo da bude heterogenije od zbirke rasprava koje su se od starina pripisivale Hipokratu. To su udbenici za lekare, saveti za svetovnjake, predavanja za studente, izvetaji istraivanja i promatranja, kliniki izvetaji o zanimljivim sluajevima i eseji sofista zainteresovanih za naune ili filozofske aspekte medicine. Ova etrdeset i dva klinika izvetaja jedini su primeri svoje vrste za sledeih sedamnaest vekova; a pokazali su i visoki nivo potenja, priznajui da su se u ezdeset odsto sluajeva oboljenja ili njihovo leenje pokazali fatalni. Od svih ovih pisanih beleaka samo je etiri, po optem miljenju, iz pera Hipokrata "Aforizmi", "Prognostika", "Reim akutnih oboljenja" i monografija "O ranama na glavi"; ostatak /Corpus Hippocraticum/ ("Hipokratova zbirka") je od niza autora izmeu petog i drugog veka pre nae ere. U izboru ima prilian broj besmislica, ali verovatno ne vie od onoga to e se u budunosti nai u raspravama i istorijama naih dana. Veliki deo materijala je fragmentaran i ima labavu aforistinu formu, povremeno na rubu heraklitske opskurnosti. Meu "Aforizmima" je i uvena primedba "ivot je kratak, a umetnost leenja duga". Istorijska uloga Hipokrata i njegovih naslednika bila je osloboenje medicine od religije i filozofije. Povremeno, kao u raspravi u "Reimu", kao pomo savetuje se molitva; ali opti ton "Zbirke" je odluni oslonac na racionalnu terapiju. Esej o "Svetoj bolesti" direktno napada teoriju da oboljenja izazivaju bogovi; sve bolesti, kae autor, imaju prirodne uzroke. Epilepsija, koju su ljudi

objanjavali opsednutou demonom, nije izuzeta: "LJudi i dalje veruju u njeno boansko poreklo zato to je ne mogu razumeti... arlatani i nadrilekari, u nedostatku tretmana koji bi pomogao, skrivali su se i zaklanjali iza praznoverja i nazivali ovu bolest svetom, da se ne bi otkrilo njihovo potpuno neznanje." Duh Hipokrata bio je tipian za periklovsko vreme matovit, ali realistian, protiv misterije i zasien mitom, priznajui vrednost religije, ali borei se da svet razume racionalno. U tom pokretu za emancipaciju medicine moe se oseati uticaj sofista; i zaista, filozofija je na grku terapiju uticala tako snano da se nauka morala boriti protiv filozofskih, kao i teolokih prepreka. Hipokrat insistira da u medicini nema mesta filozofskim teorijama i da leenje mora da se sprovodi paljivim posmatranjem i tanim zapisivanjem posebnih sluajeva i injenica. On vrednost eksperimenta ne shvata u potpunosti, ali je reen da koristi iskustvo. Natalna infekcija hipokratske medicine filozofijom javlja se u nekad uvenoj doktrini o "telesnim sokovima". Telo je, kae Hipokrat, sastavljeno od krvi, sluzi, ute ui i crne ui; ovek, u kome su ovi elementi u pravilnoj srazmeri i meusobno izmeani, uiva u najsavrenijem zdravlju; bol je pomanjkanje ili suviak jednog od "telesnih sokova" ili njegova izolovanost od ostalih. Ova teorija nadivela je sve ostale medicinske hipoteze iz starina; naputena je tek u prolom veku, a moda se transmigracijom odrala i u dananjoj doktrini o hormonima ili sekretima lezda. Poto se smatralo da ponaanje "telesnih sokova" zavisi od klime i ishrane, a najea oboljenja u Grkoj bila su prehlada, zapaljenje plua i malarija, Hipokrat (?) je napisao kratku raspravu o "Odnosu vazduha, vode, mesta" na zdravlje. "ovek hladnoi moe da se izloi sa poverenjem", govore nam, "izuzev posle jela ili vebanja... Za telo nije dobro da ne bude izloeno zimskoj hladnoi." Lekar naunik, gde god da se nastani,

prouavae efekte koje vetrovi i godinja doba, voda i priroda tla, imaju na lokalno stanovnitvo. Najslabija taka u hipokratskoj medicini bila je dijagnoza. Izgleda da merenja pulsa nije bilo; groznica se konstatovala jednostavnim dodirom, a auskultacija je bila direktna. Do infekcije, kako se smatralo, dolazi kod uge, upale oka i tuberkuloze plua. "Zbirka" sadri odline klinike slike epilepsije, epidemijskog parotitisa, babinje groznice i dnevne, povratne trodnevne i etvorodnevne groznice. U "Zbirci" nema pomena o velikim boginjama, ospicama, difteriji, arlahu ili sifilisu; a nema ni jasnog pomena tifusa. Rasprave o "Reimu" okreu se preventivnoj medicini, zagovarajui "prodijagnozu" pokuaj da se uhvate prvi simptomi bolesti i ista ugui u zametku. Hipokrat je posebno voleo "prognozu": dobar lekar, verovao je, nauie kroz iskustvo da predvidi efekte razliitih stanja tela i bie u stanju da iz prvih faza predvidi dalji tok bolesti. Veina bolesti dostie krizu u kojoj e se okonati ili bolest ili pacijent; skoro pitagorejska kalkulacija dana, kada e se kriza pojaviti, karakteristini je element hipokratske teorije. Ako u ovim krizama prirodna toplota tela moe da savlada bolesnu materiju i izlui je, pacijent je izleen. U svakom leenju priroda tj. snaga i konstitucija tela ini glavnog izleitelja; sve to lekar moe da uini to je da ukloni ili umanji prepreke prirodnoj odbrani i oporavku. Zato hipokratsko leenje malo koristi lekove i uglavnom se oslanja na sve vazduh, sredstva za povraanje, supozitorije, klizmu, stavljanje kupica, putanje krvi, parenje, masti, masau i hidroterapiju. Grka farmakopeja bila je uteno mala i sastojala se uglavnom od purgativa. Problemi sa koom leeni su sumpornim kupkama i stavljanjem ulja dobijenog iz digerice delfina. "ivite zdravim ivotom", savetuje Hipokrat, "i verovatno se neete razboleti, osim zbog epidemije ili nesrenog

sluaja. Ako se razbolite, pravilan reim dae vam najbolju priliku za oporavak." esto se, ako to snaga pacijenta dozvoljava, prepisuje post; jer "to vie nezdravo telo hranimo, to ga vie ozleujemo". Opte uzevi, "ovek treba da uzme samo jedan obed na dan, osim ako nema jako suvi eludac". Anatomija i fiziologija su u Grkoj napredovali polako i mnogo toga dugovali ispitivanju ivotinjskih iznutrica prilikom gatanja. Jedna mala broura, "O srcu", u "Hipokratskoj zbirci" opisuje srane pregrade, velike srane sudove i njihove zaliske. Sinesije sa Kipra i Diogen sa Krita dali su opis vaskularnog sistema, a Diogen je znao vanost pulsa. Empedokle je shvatio da je srce centar vaskularnog sistema i opisao ga kao organ kojim se /pneuma/, ili ivotni dah (kiseonik?) nosi kroz krvne sudove u svaki deo tela. "Zbirka", po Alkmeonu, mozak smatra seditem svesti i misli; "Kroz njega mislimo, vidimo, ujemo i razlikujemo runo od lepog, loe od dobrog." Hirurgija je najveim delom bila nespecijalistika aktivnost naprednih lekara opte prakse, mada je vojska meu svojim osobljem imala i hirurge. Hipokratska literatura belei trepanaciju, a opisano leenje dislokacije ramena ili vilice "moderno" je po svemu, osim anestezije. Jedna zavetna ploica iz Asklepijevog hrama u Atini pokazuje torbu na sklapanje sa skalpelima raznih oblika. Mali muzej u Epidauru sauvao nam je stare forcepse, sonde, skalpele, katetere i spekule, u osnovi sline onima koji se koriste danas; a neki tamonji kipovi oigledno su modeli koji ilustruju metode za smanjenje dislokacije kuka. Hipokratska rasprava "O lekaru" daje detaljna uputstva za pripremu prostorije za operaciju, razmetaj prirodnog i vetakog svetla, istou ruku, brigu o instrumentima i njihovo korienje, poloaj pacijenta, zavijanje rana, itd. Iz ovih i drugih odlomaka jasno je da je grka medicina u

Hipokratovim danima postigla veliki napredak, i tehniki i drutveno. Do tada, Grki lekari su se, ve prema potrebi, selili iz grada u grad kao sofisti iz njihovog vremena ili propovednici iz naeg. im bi se nastanili na jednom mestu, otvorili bi "ijatrije" "leilita", ili urede i leili pacijente, tamo ili u njihovom domu. ena lekara bilo je mnogo i one su se uglavnom angaovale u bolestima svog pola; neke od njih napisale su strune rasprave o nezi koe i kose. Drava nije traila nikakvu javnu proveru potencijalnih praktiara, ali je zahtevala zadovoljavajui dokaz o egrtovanju ili uenju kod priznatog lekara. Gradske vlade usklaivale su drutvenu i privatnu medicinu angaujui doktore da se brinu o javnom zdravlju i pruaju medicinsku pomo siromanima; najbolji od ovakvih dravnih lekara, kao, recimo, Demoked, primali su dva talenta (12.000 dolara) godinje. Bilo je, naravno, mnogo nadrilekara i, kao i uvek, veliki broj sveznajuih amatera. Profesija je, kao i u svim generacijama, trpela od ove neasne ili nekompetentne manjine; i, kao i drugi narodi, Grci su se neizvesnostima medicine svetili alama kojih je bilo skoro isto toliko kao i onih koje ne priznaju brak. Hipokrat je, istiui lekarsku etiku, podigao profesiju na vii nivo. On je bio i uitelj i praktiar, a uvena zakletva koja mu se pripisuje$188$ moda je stvorena da bi osigurala lojalnost studenta prema svom nastavniku. "Hipokratova zakletva" Kunem se Apolonom, lekarem Asklepijem, Higijom i Panakejom i svim bogovima i boginjama, pozivajui ih za svedoke, da u se svim svojim silama i saveu pridravati ove zakletve i ove obaveze. Svoga u uitelja ovoga znanja potovati kao svoje roditelje; davau mu ta mu u ivotu bude trebalo; njegovu u decu smatrati svojom braom, a budu

li hteli uiti ovu umetnost poduavau ih bez ugovora i plate. Putau da sudeluju kod predavanja i obuke i u svom ostalom znanju moju decu i decu moga uitelja. Uiu i ake koji se budu ugovorom obavezali i ovom zakletvom zakleli, ali nikog drugog. Svoje propise odrediu prema svojim snagama i znanju u korist bolesnika i titiu ga od svega to bi moglo nakoditi i naneti nepravdu. Nikome neu, makar me zato i molio, dati smrtonosni otrov, niti u mu za njega dati savet. Isto tako neu dati eni sredstvo za unitenje ploda. isto u i pobono iveti i izvravati svoju umetnost. Neu operisati nego u to prepustiti onima koji se time bave. U koju god kuu stupim, radiu na korist bolesnika, klonei se nehotinog oteenja, naroito zavoenja ena i mukaraca, robova i slobodnih. ta pri svom poslu budem saznao ili video, kao i u saobraaju sa ljudima, ukoliko se ne bude smelo javno znati, preutau i zadrati tajno. Budem li odrao ovu zakletvu i ne budem li je prekrio, neka mi bude sretan ivot i uspena umetnost, neka steknem slavu i ugled kod ljudi sve do dalekih vremena. Prekrim li ovu zakletvu i zakunem li se pogreno, neka me zadesi protivno. Lekar, dodaje Hipokrat, treba pristojno da izgleda, treba lino da bude ist, a njegova odea uredna. On mora uvek da ostane miran i nastoji da njegovo ponaanje ispuni pacijenta poverenjem. On mora pomno da pazi na sebe i... kae samo ono to je apsolutno potrebno... Kada uete u sobu bolesnika, vodite rauna o tome kako sedite, o uzdrljivosti, sreenosti odee, odlunom nainu izraavanja, kratkoi govora, dranju, taktinom ponaanju pred bolesnikom... samokontroli, prekoru zbog ometanja, spremnosti da uinite ono to se mora... Pozivam vas da ne budete suvie bezobzirni, ve da

paljivo uzmete u obzir bogatstvo ili imetak svog pacijenta. Ponekad treba da svoje usluge date besplatno; a ako se ukae prilika da svoju uslugu ukaete strancu koji je u finansijskim neprilikama, pruite mu punu pomo. Jer tamo gde ima ljubavi prema oveku, tamo je ima i prema zanatu. Ako pored svega ovoga lekar prouava i upranjava filozofiju, on postaje ideal svoje profesije; jer "lekar koji je ljubitelj mudrosti jednak je bogu". Grka medicina ne pokazuje neki sutinski napredak u poreenju sa medicinskim i hirurkim znanjima Egipta hiljadu godina pre raznih "oeva medicine"; u pogledu specijalizacije izgleda da je grki razvoj podbacio u odnosu na egipatski. Gledano sa druge strane, Grke moramo visoko da cenimo, jer sve do devetnaestog veka nae ere nije bilo znaajnijeg napretka u odnosu na njihovu praksu i teoriju u medicini. Grka nauka bez preciznih instrumenata za posmatranje i bez eksperimentalnih metoda uznapredovala je uglavnom onoliko koliko se moglo oekivati. Ona bi postigla i vie da je religija i filozofija nisu uznemiravali i obeshrabrivali. U vreme kada su mnogi mladi Atinjani sa oduevljenjem prouavali astronomiju i komparativnu anatomiju, napredak nauke koili su mranjaki zakoni i progoni Anaksagore, Aspasije i Sokrata; a uveno "okretanje" Sokrata i sofista od eksternih problema prema unutranjem svetu, od fizike ka etici, odvuklo je grku misao od problema prirode i evolucije ka pitanjima metafizike i morala. Nauka je mirovala jedan vek, dok se Grka predavala arima filozofije. Poglavlje /XVI/

SUKOB FILOZOFIJE I RELIGIJE /I/ IDEALISTI Periklovo doba liilo je na nae po raznovrsnosti i nesreenosti misli i po izazovu koji je upuivalo svakom tradicionalnom merilu i verovanju. Ali nijedno doba nije nikada dostiglo Periklovo po broju i veliini svojih filozofskih ideja ili po estini i zanosu sa kojima se o njima debatovalo. U staroj Atini govorilo se o svim pitanjima koja i danas uzbuuju svet i to sa takvom slobodom i arom da je itava Grka, osim omladine, bila time uznemirena. Mnogi gradovi pre svega Sparta zabranili su javne diskusije o filozofskim problemima "zbog zavidljivosti i sukoba i beskorisnih diskusija" (kae Atenej) "koje one izazivaju". Ali u periklovskoj Atini "dragoceno svetlo" filozofije zaokupilo je matu obrazovanih klasa; bogati ljudi otvorili su svoj dom i salone kao u doba francuske prosveenosti; filozofe su veliali, a veto iznetim argumentima aplaudirano je kao i snanim udarcima na Olimpijskim igrama. Kada je 432. ratu reima dodat i rat maevima, uzbuenje atinskog duha pretvorilo se u groznicu u kojoj je iscrpljena sva trezvenost misli i rasuivanja. Groznica je posle Sokratovog muenitva neko vreme popustila ili se iz Atine prelila u druge centre grkog ivota; ak i Platon, koji je upoznao njen vrhunac i njenu krizu, postao je posle ezdeset godina nove igre iscrpljen i zavideo je Egiptu na nenaruenoj ortodoksnosti i mirnoj stabilnosti njegove misli. Ovakvo oduevljenje nee spoznati nijedno doba pre renesanse. Platon je bio kulminacija razvoja koji je poeo sa Parmenidom; on je bio Hegel Parmenidovom Kantu; i mada je rasipno izricao osude, svog metafizikog oca nikada nije prestao da potuje. U malom gradu Eleji, na zapadnoj obali Italije, 450. godina pre Hrista, poela je za Evropu ona

filozofija idealizma koja e kroz sve naredne vekove voditi uporni rat protiv materijalizma.$189$ Misteriozni problem znanja, razliitost izmeu noumena i fenomena, izmeu nevienog realnog i nerealnog vienog, ubaena je u topioniki lonac evropske misli i tamo e se kuvati ili polagano vreti kroz grke i srednjovekovne dane sve dok u Kantu ponovo ne eksplodira u filozofskoj revoluciji. Kao to je Kanta "probudio" Hjum, tako je Parmenida na filozofiju podstakao Ksenofan; moda je njegov duh bio jedan od mnogih koje je uzdrmala Ksenofanova izjava da su bogovi mit i da postoji samo jedna realnost, koja je i svet i Bog. Parmenid je studirao i sa pitagorejcima i apsorbovao neto od njihove strasti za astronomiju. Ali on se nije izgubio u zvezdama. Kao veina grkih filozofa bio je zainteresovan za tekue dogaaje i dravu; Eleja mu je poverila da za nju napravi zbornik zakona, koji joj se toliko dopao da je od svojih sudija traila da ubudue sve sluajeve sude po tom zakoniku. Verovatno sebi za razonodu u svom aktivnom ivotu sastavio je filozofsku poemu "O prirodi" od koje je ostalo oko 160 stihova, dovoljno da zaalimo to Parmenid nije pisao prozu. Pesnik najavljuje, sa iskricom ironije, da mu je boginja otkrila da su sve stvari jedno; da su pokret, promena i razvoj nerealni privienja povrnog, kontradiktornog, nepouzdanog ula; da ispod ovih istih privida lei nepromenljivo, homogeno, nedeljivo, nerastvorivo, nepokretno jedinstvo, koje je jedino Bie, jedina Istina i jedini Bog. Heraklit je rekao /Panta rei/, sve se stvari menjaju; Parmenid je rekao /Hen ta panta/, sve su stvari jedno i nikada se ne menjaju. Povremeno, kao Ksenofan, on govori o tom Jednom kao univerzumu i naziva ga sferoidnim i konanim; povremeno, u idealistikoj viziji, on poistoveuje Bie i Misao i peva, "Miljenje i Bie su jedno", kao da hoe da kae da za nas stvari postoje samo ukoliko smo ih svesni. Poetak i kraj, roenje i smrt, formiranje i razaranje, imaju samo

forme; ono Jedno Realno ne poinje nikada i nikada se ne zavrava; nema postojanja, postoji samo Bie. Promena je takoe nerealna, ona pretpostavlja prolaz neega od negde gde jeste do negde gde nema nita, ili je prazan prostor; ali praznog prostora, nebia, ne moe biti; praznine nema; Jedno ispunjava svaki kutak i pukotinu sveta, i zauvek je na istom mestu.$190$ Ne bi trebalo oekivati da e ljudi sve ovo sluati sa strpljenjem; i oigledno je parmenidska nepromenljivost postala meta hiljade metafizikih napada. Znaaj Parmenidovog suptilnog sledbenika, Zenona iz Eleje, leao je u pokuaju da pokae da su ideje o pluralitetu i pokretu, bar teoretski, isto tako nemogue kao Parmenidovo nepokretno Jedno. Kao vebu iz izopaenosti i da bi zabavio omladinu, Zenon je objavio knjigu paradoksa, od kojih je do nas dospelo devet i od kojih e tri biti dovoljne. "Prvo", rekao je Zenon, svako telo, da bi se pomerilo do take A mora stii do B, sredinu svog puta prema A; da bi stiglo do B, mora stii do V, sredine svog puta prema B; i tako dalje do beskonanosti. Poto bi za ovaj beskonani niz kretanja bila potrebna beskonanost vremena, kretanje bilo kog tela do bilo koje take nemogue je u konanom vremenu. "Drugo", kao varijanta prvog, brzonogi Ahil ne moe nikada da pretekne sporu kornjau; jer im Ahil stigne do take koju je kornjaa zauzimala, u istom trenutku kornjaa se sa ove take pomerila. "Tree", strela koja leti u stvari miruje; jer u svakom trenutku svog leta ona je na samo jednoj taki u prostoru, to jest, nepokretna, njeno kretanje, ma koliko za ula stvarno, logino je i metafiziki nestvarno.$191$ Zenon je doao u Atinu oko 450, moda sa Parmenidom, a grad spreman za primanje utisaka uzbunio je svojom vetinom da svaku vrstu filozofske teorije svede na apsurdne posledice. Timon iz Flijunta opisao je

Neodoljivu snagu jakog Zenona to dvostrukim jezikom svakoga srui. Ovaj presokratovski obad bio je (u relativnom smislu, koji usled naeg nepoznavanja prolosti dajemo takvim frazama) otac logike, kao to je Parmenid za Evropu bio otac metafizike. Sokrat, koji je kritikovao Zenonov dijalektiki metod, oponaao ga je tako predano da su ljudi morali da ga ubiju da bi imali duevni mir. Zenonov uticaj na skeptine sofiste bio je odluujui i na kraju je njegov skepticizam trijumfovao sa Pironom i Karneadom. U starosti, postavi ovek "velike mudrosti i uenosti" alio se to su filozofi njegove obesne intelektualne ale iz mladosti primali suvie ozbiljno. NJegova poslednja lakomislenost ispala je za njega fatalnija: kada se pridruio pokuaju da se tiranin Nearh iz Eleje smakne sa vlasti, bio je osujeen i uhapen, muen i ubijen. Patnje je podnosio hrabro, kao da je ve tada vezivao svoje ime sa stoikom filozofijom. /II/ MATERIJALISTI Kao to je Parmenidovo poricanje kretanja i promene bilo reakcija protiv fluidne i nestalne metafizike Heraklita, tako je njegov monizam bio protivudar atomizmu kasnijih pitagorejaca. Jer ovi su razvili teoriju broja svog osnivaa u doktrinu da su sve stvari sastavljene od brojeva u smislu nedeljivih jedinica. Kada je Filolaj iz Tebe dodao da se "sve stvari dogaaju iz potrebe i iz harmonije" sve je bilo spremno za Atomsku kolu u grkoj filozofiji. Oko 435. Leukip iz Mileta doao je u Eleju i studirao kod Zenona; tamo je, moda, uo o atomizmu broja pitagorejaca, jer Zenon je neke od svojih najsuptilnijih paradoksa usmerio

na ovu doktrinu o pluralizmu. Leukip se konano nastanio u Abderi, uspenoj jonskoj koloniji u Trakiji. Od njegovog direktnog uenja ostao je samo jedan fragment: "Nijedna stvar ne postaje bezrazlono, nego sve postaje iz razloga i nunosti." Verovatno je Leukip razvio pojam praznine, ili praznog prostora, u odgovoru na Zenona i Parmenida; na taj nain on se nadao da pokret uini teoretski moguim i ulno stvarnim. Svemir, govorio je Leukip, sadri atome i prostor i nita drugo. Atomi koji su u vrtlogu bacani unaokolo nuno padaju u prve forme svih stvari, kao da se prikljuuju slinima; na taj nain su nastale planete i zvezde. Sve stvari, ak i ljudska dua, sastavljene su od atoma. Demokrit je bio uenik ili saradnik Leukipa u razvoju atomistike filozofije u zaokrueni sistem materijalizma. NJegov otac bio je bogat i ugledan ovek u Abderi; od njega je, kau, Demokrit nasledio sto talenata (600.000 dolara), od kojih je najvei deo potroio na putovanja. Nepotvrene prie vode ga ak do Egipta i Etiopije, Vavilonije, Persije i Indije. "Od svojih savremenika", kae on, "ja sam putovao po najveem delu zemlje u potrazi za stvarima koje su najudaljenije i video sam veinu podneblja i zemalja, i uo najvei broj mislilaca".$192$ U beotijskoj Tebi ostao je dovoljno dugo da bi usvojio Filolajev atomizam broja. Kada je potroio novac postao je filozof, iveo jednostavno, posvetio se studijama i kontemplaciji i rekao, "Radije bih otkrio jednu jedinu demonstraciju" (u geometriji) "nego seo na presto Persije." U njemu je bilo neke skromnosti jer se klonio dijalektike i diskusije, nije osnovao nikakvu kolu i iveo je u Atini, a da nije postao poznat nijednom tamonjem filozofu. Diogen iz Laerte daje dugaki spisak njegovih publikacija iz matematike, fizike, astronomije, navigacije, geografije, anatomije, fiziologije, psihologije, psihoterapije, medicine, filozofije, muzike i umetnosti.

Trasil ga je nazivao /pentathlos/ u filozofiji, a neki njegovi savremenici dali su mu ak ime Mudrost (/sophia/). NJegov raspon bio je irok kao i Aristotelov, njegov stil visoko cenjen kao i Platonov. Frensis Bekon ga je u jednom trenutku nazvao najveim meu antikim filozofima. On poinje kao Parmenid kritikom ula. Iz praktinih razloga moramo im verovati; ali onog trenutka kada poinjemo da analiziramo njihove dokaze vidimo kako sa spoljnjeg sveta skidamo sloj po sloj boje, temperature, ukusa, slasti, prijatnosti, gorine i zvuka koji ula stavljaju na njega; ovi "sekundarni kvaliteti" su u nama ili u ukupnom procesu percepcije, a ne u objektivnoj stvari; u gluvom svetu pad ume nee proizvesti buku, a okean, ma koliko gnevan, nee nikada grmeti. "Po ustaljenom pravilu (/nomos/) slatko je slatko, gorko je gorko, vrue je vrue, hladno je hladno, boja je boja; ali u stvari postoje samo atomi i praznina." Otuda nam ula daju samo nejasno znanje, ili miljenje; pravo znanje dolazi samo istraivanjem i razmiljanjem. "Zaista, mi nita ne znamo. Istina je pokopana duboko... Mi nita ne znamo sigurno, ve znamo samo promene koje u naem telu proizvode sile koje na njega deluju." Svi oseaji potiu od atoma koje odailje predmet i koji padaju na nae organe ula. Sva ula su oblici dodira. Atomi koji sainjavaju svet razlikuju se po liku, veliini i teini; svi imaju tendenciju prema dole; iz krunog kretanja koje sledi slini atomi kombinuju se sa slinima i stvaraju planete i zvezde. Atome ne vodi nikakav /nous/, ili inteligencija, njih ne svrstava nikakva empedoklovska "ljubav" ili "mrnja" ve njima upravlja potreba prirodno dejstvo inherentnih uzroka. Sluaja nema; sluaj je fikcija izmiljena da prikrije nae neznanje. Kvantitet materije ostaje uvek isti; nita se od nje ne stvara, nita ne unitava; menjaju se samo kombinacije atoma. Meutim, forme su bezbrojne; ak i svetovi postoje u "beskonanom"

broju, nastajui i nestajui u neprekidnom spektaklu. Organska bia pojavila su se prvobitno od vlane zemlje. Sve u oveku nainjeno je od atoma; dua je sastavljena od siunih, glatkih, okruglih atoma, kao to su i atomi vatre. Um, dua, ivotna toplota, vitalni princip, svi su oni jedno te isto; oni nisu ogranieni na ljude i ivotinje ve su razasuti irom sveta; a u oveku i u drugim ivotinjama mentalni atomi pomou kojih mislimo rasporeeni su po celom telu.$193$ Meutim, ovi fini atomi koji sainjavaju duu najplemenitiji su i najudesniji deo tela. Mudar ovek negovae misao, oslobodie se strasti, praznoverja i straha i traie skromnu sreu koju ljudski ivot ima na raspolaganju u kontemplaciji i razumevanju. Srea ne dolazi od spoljnjih dobara; ovek "mora da se navikne da izvore uivanja nae u sebi." "Kultura je bolja od bogatstva... Nikakva mo i nikakvo blago ne mogu da prevagnu nad irinom naeg znanja." Srea je udljiva, a "ulno zadovoljstvo prua samo kratko zadovoljenje"; ovek dolazi do trajnijeg oseaja zadovoljstva postizanjem mira i spokojstva due ("ataraksija"), dobrog raspoloanje ("eutimija"), umerenosti ("metriopatija") i izvesnog reda i simetrije ivota ("biosimetrija"). Od ivotinja moemo mnogo da nauimo "od pauka predenje, od lastavice graenje, od slavuja i labuda pevanje"; ali "snaga tela je plemenita samo kod teglee marve, a snaga karaktera je plemenitost oveka". Tako Demokrit, kao jeretici viktorijanske Engleske, podie na svojoj skandaloznoj metafizici veoma podnoljivu etiku. "Dobra dela ne treba initi zbog prinude, ve iz uverenja; ne zbog nade u nagradu, ve radi njih samih... ovek koji ini zlo treba da se stidi vie pred samim sobom nego pred celim svetom." On je ilustrovao vlastita pravila i moda opravdao svoje savete tako to je iveo do svoje sto i devete ili, kao to neki kau, samo do devedesete godine. Diogen iz Laerte

pria da je Demokritu, kada je u javnosti itao svoje najvanije delo, /megas diakosmos/, ili "Veliki svetski poredak", grad Abdera dao sto talenata (600.000 dolara); ali moda je Abdera izvrila devalvaciju svoje valute. Kada ga je neko upitao za tajnu njegove dugovenosti, on je odgovorio da svakog dana jede med i svoje telo kupa uljem. Konano, poto je poiveo dovoljno dugo, stao je da smanjuje svoje obroke svakog dana jer je odluio da sebe postepeno izgladni do smrti. "Bio je previe star", kae Diogen, i izgledao kao da je na samrti. NJegova sestra je jadikovala da e umreti za vreme sveanosti Tesmoforije, to e je spreiti da obavi svoje dunosti prema boginji. I tako joj je naloio da bude dobro raspoloena i da mu svakog dana donese tople hlebove (ili malo meda). I stavljajui ih u nozdrve odrao se u ivotu za vreme sveanosti. Ali kada su tri dana praznika prola, on je umro bez bola, kako nas Hiparh uverava, proivevi sto i devet godina. NJegov grad mu je priredio dravnu sahranu i Timon Atinjanin ga je slavio. On nije osnovao nikakvu kolu; ali za nauku je formulisao njenu najuveniju hipotezu i dao filozofiji sistem koji su svi drugi napadali a on ih je sve preiveo i ponovo se javljao u svakoj generaciji. /III/ EMPEDOKLE Idealizam vrea ula, materijalizam duu; jedan objanjava sve osim sveta, drugi sve osim ivota. Da bi se ove poluistine sjedinile bilo je potrebno da se nae neki dinamiki princip koji bi mogao da posreduje izmeu strukture i rasta, izmeu stvari i misli. Anaksagora je traio takav princip u kosmikom umu; Empedokle ga je traio u inherentnim silama koje su vodile evoluciji. Ovaj Leonardo iz Akraganta roen je u godini Maratona, u

bogatoj porodici ija strast za konjskim trkama nije obeavala filozofiju. Neko vreme studirao je kod pitagorejaca, ali u svojoj razuzdanosti odao je neto od njihove ezoterike doktrine i bio isteran. On je pojam transmigracije primio veoma ozbiljno i objavio sa poetskom naklonou da je "u prolim vremenima bio mladi, devojka i rascvetali grm; ptica, da, i riba koja pliva utei kroz duboko more". Osudio je uzimanje ivotinjske hrane kao oblik kanibalizma; jer zar nisu te ivotinje reinkarnacije ljudskih bia? Svi su ljudi, kako je verovao, nekada bili bogovi, ali su svojom krivicom, zbog neke prljavtine i nasilja, izgubili svoje mesto na nebu; i on je bio siguran da u svojoj dui osea najavu prednatalne boanstvenosti. "Od kakve sam se slave, od kakvog neizrecivog blaenstva spustio da po ovoj zemlji lutam sa smrtnicima!" Ubeen u svoje boansko poreklo, stavio je na noge zlatne sandale, odenuo se u grimiznu odeu i ovenao glavu lovorovim vencem; on je bio, kako je uz skromnost objasnio svojim zemljacima, miljenik Apolona; samo pred svojim prijateljima priznao je da je bog. Tvrdio je da ima natprirodnu mo, izvodio je magine rituale i nastojao da magijom od drugog sveta sazna tajne ljudske sudbine. Ponudio je da lei bolesti vraanjem reima i izleio toliko ljudi da je narod upola verovao u ono to tvrdi. On je u stvari bio ueni lekar, sa obiljem sugestija u medicini i vet u psihologiji medicinske vetine. Bio je sjajan besednik; on je "izmislio", kae Aristotel, principe retorike i predao ih Gorgiji, koji ih je proirio u Atini. On je bio inenjer koji je oslobodio Selinunt od epidemije tako to je isuio movare i promenio tokove reka. Bio je hrabar dravnik koji je, iako sam aristokrata, poveo narodnu pobunu protiv uskogrude aristokratije, odbio poloaj diktatora i uspostavio umerenu demokratiju. Bio je pesnik i napisao "O prirodi" i "Oienja" u tako odlinim stihu da su ga

Aristotel i Ciceron rangirali visoko meu pesnicima, a Lukrecije mu polaskao imitirajui ga. "Kada je dolazio na Olimpijske igre", kae Diogen iz Laerte, "bio je predmet opte panje, tako da nikoga sa njim nisu uporeivali". Moda je ipak, na kraju krajeva, bio bog. Preostalih 470 stihova daju nam samo nesigurne aluzije njegove filozofije. On je bio eklektik i u svakom sistemu video mudrost. On je osuivao Parmenidovo opte odbijanje ula i pozdravljao svako ulo kao "put ka razumevanju". Oseaj nastaje zbog odlivanja estica koje polaze od predmeta i padaju na "pore" (/poroi/) ula; zato svetlosti treba vremena da od sunca doe do nas. Zemlja prouzrokuje no jer preseca suneve zrake. Sve stvari sastoje se od etiri elementa vazduha, vatre, vode i zemlje. Na njih deluju dve osnovne sile, privlanost i odbijanje, LJubav i Razdor. Ove sile proizvode svet stvari i istoriju beskonanim kombinovanjem i odvajanjem elemenata. Kada dominira LJubav ili tendencija kombinovanja, materija se razvija u biljke i organizmi sve vie i vie poprimaju formu. Ba kao to transmigracija tka sve due u jedan ivotopis, tako u prirodi nema otre distinkcije izmeu jedne vrste ili roda i drugoga; na primer, "Kosa i lie i debelo perje ptice i ljuska koja se formira na vrstim udovima, ista su stvar." Priroda proizvodi svaku vrstu organa i oblika; LJubav ih sjedinjuje, ponekad u monstruoznosti koje nestaju zbog neprilagodljivosti, ponekad u organizme sposobne da se razmnoavaju i suoe se sa uslovima opstanka. Sve vie forme razvijaju se od niih. U poetku su oba pola u istom telu; onda se rastavljaju i svaki udi da se ponovo sjedini sa onim drugim.$194$ Ovom procesu evolucije odgovara proces razdvajanja, u kojem Razdor, ili snaga deljenja, rui sloenu strukturu koju je izgradila LJubav. Organizmi i planete polako se vraaju u sve primitivnije forme, sve dok se sve stvari ponovo ne stope u praiskonsku i amorfnu masu. Ovi

naizmenini procesi razvijanja i propadanja nastavljaju se u beskonanost, u svakom delu i u celini; dve sile kombinovanja i razdvajanja, LJubav i Razdor, Dobro i Zlo, bore se i uravnoteuju jedna drugu u ogromnom univerzalnom ritmu ivota i Smrti. Toliko je stara filozofija Herberta Spensera. Mesto Boga u ovom procesu nije jasno, jer kod Empedokla je teko da se injenica odvoji od metafore, filozofija od poezije. Ponekad on identifikuje boanstvo sa samom kosmikom sferom, ponekad sa ivotom svog ivota, ili duhom svog duha; ali on zna da neemo nikada moi da formiramo pravu ideju o osnovnoj i originalnoj kreativnoj sili. "Ne moemo pribliiti Boga da bismo ga videli svojim oima i uhvatili rukama... Jer on nema ljudsku glavu pripojenu udovima tela, niti dve ruke koje vise sa njegovih ramena; on nema ni stopala ni kolena ni dlakavih delova tela. Ne; on ima samo um, sveti i neizrecivi um, koji sija celim svemirom brzim mislima." I Empedokle zakljuuje mudrim i umornim savetom starosti: Slabe i ograniene su moi usaene u udove oveka; mnogo jada pada na njih i otupljuje otricu misli; kratko je trajanje ivota u smrti kroz koji se mue. Onda su odnete; poput dima nestaju u vazduhu; a ono to sanjaju znaju da je samo ono malo na koje je svaki od njih sluajno nabasao dok je lutao svetom. A ipak se svi hvale da su nauili sve. Tate lude! Jer ta je ono, to nijedno oko nije videlo, ni uho ulo, niti se moe shvatiti umom oveka. U poslednjim godinama ivota postao je izrazitiji propovednik i prorok, okupiran teorijom reinkarnacije i preklinjao svoje blinje da okaju krivicu koja ih je isterala iz neba. Sa probranom mudrou Bude, Pitagore i openhauera opominjao je ljudski rod da se uzdri od braka, raanja potomstva i boba. Kada su 415. Atinjani opsedali

Sirakuzu, Empedokle je uinio ta je mogao da bi pomogao njen otpor i time je uvredio Akragant, koji je mrzeo Sirakuzu neprijateljstvom srodnika. Prognan iz svog rodnog grada, otiao je na kontinentalni deo Grke i, kako neki kau, umro u Megari. Ali Hipobot, kae Diogen iz Laerte, pria kako je Empedokle, poto je vratio u ivot enu koju su smatrali mrtvom, napustio gozbu na kojoj se slavilo njeno vraanje u ivot, nestao i vie nikada nije bio vien. Legenda kae da je skoio u vatreno drelo Etne kako bi umro ne ostavljajui za sobom ni traga i na taj nain potvrdio svoje boansko poreklo. Ali elementarna vatra ga je odala; ona je izbacila njegove bronzane papue i ostavila ih, kao teke simbole smrtnosti, na rubu kratera. /IV/ SOFISTI Treba prigovoriti onima koji misle o Grkoj kao sinonimu Atine, da niko od velikih helenskih mislilaca pre Sokrata nije pripadao tom gradu, a samo Platon posle njega. Sudbina Anaksagore i Sokrata pokazuje da je religijski konzervatizam bio jai u Atini nego u kolonijama, gde je geografska udaljenost raskinula neke od veza tradicije. Moda bi Atina ostala mranjaka i netolerantna do take gluposti da nije bilo razvoja kosmopolitske trgovake klase i dolaska sofista u Atinu. Debate u Skuptini, suenja pred "helijejom" i, sa pojavom logike, sve vea potreba za sposobnou da se misli i da se govori jasno i ubedljivo, udruila se sa bogatstvom i znatieljom imperijalnog drutva stvarajui u Atini tranju za neim to je do pojave Perikla bilo nepoznato formalnim visokim obrazovanjem iz knjievnosti, govornitva, nauke, filozofije i dravnitva. Toj tranji je na poetku udovoljeno ne organizovanjem univerziteta ve preko lutajuih uenjaka koji su

unajmljivali dvorane za predavanja, drali tamo svoje instruktivne kurseve i onda odlazili u druge gradove da bi ih ponovili. Neki od tih ljudi, kao Protagora, nazivali su sebe "sofistima", odnosno "uitelji mudrosti". Re je prihvaena kao ekvivalent dananjeg "profesora univerziteta" i nije sadravala nikakvu nedolinu konotaciju sve dok konflikt izmeu religije i filozofije nije doveo do konzervativnih napada na sofiste, a komercijalizam nekih od njih izazvao Platona da pomrai njihovo ime optuujui ih za prljavu sofistiku, to joj se i danas pripisuje. Moda je javnost prema tim uiteljima oseala neku nejasnu nesimpatiju ve od njihovog prvog pojavljivanja, poto su njihove skupe instrukcije iz logike i retorike mogli da kupe samo imuni i zato to im je to davalo prednost prilikom njihovih parnica pred sudom. Tano je da su poznatiji sofisti, kao najumeniji praktiari u svim oblastima, naplaivali sve to bi svoje pokrovitelje uspeli da ubede da treba da plate; to je krajnji zakon cene svuda. Protagora i Gorgija, kau nam, traili su deset hiljada drahmi (10.000 dolara) za obrazovanje samo jednog uenika. Ali beznaajniji sofisti zadovoljavali su se mnogo umerenijim honorarima; Prodik, uven irom Grke, traio je za pohaanje njegovih kurseva od jedne do pedeset drahmi. Protagora, najpoznatiji meu sofistima, roen je u Abderi jednu generaciju pre Demokrita. Za ivota bio je poznatiji od ovog drugog, a i uticajniji; njegovu reputaciju moemo da slutimo po oduevljenju koje su izazvale njegove posete Atini.$195$ ak i Platon, koji esto namerno nije bio fer prema sofistima, potovao ga je, i opisao kao oveka snanog karaktera. U dijalogu, koji je po njemu dobio ime, platonski, Protagora je prikazan mnogo bolje od na raspravu spremnog mladog Sokrata; Sokrat tu govori kao sofista i Protagora se ponaa kao gospodin i filozof,

nikada ne gubi hladnokrvnost, nikada nije ljubomoran zbog briljantnosti nekog drugoga, nikada ne prima raspravu previe ozbiljno i nikada nije eljan da govori. On priznaje da svoje uenike ui razboritosti u privatnim i javnim pitanjima, urednom upravljanju kuom i porodicom, umetnosti retorike ili ubedljivom govoru i sposobnosti da razumeju i upravljaju dravnim poslovima. On brani svoje visoke honorare govorei da je njegov obiaj da, kada uenik prigovori zbog sume koju trai, pristane da prihvati kao adekvatan bilo koji iznos koji uenik smatra odgovarajuim u sveanoj izjavi pred nekim svetilitem odvani postupak za uitelja koji sumnja u postojanje bogova. Diogen iz Laerte ga optuuje da je prvi koji "naoruava diskutante orujem sofizma", optuba koja bi se dopala Sokratu; ali Diogen dodaje da je Protagora "bio takoe prvi koji je izmislio ovu vrstu argumenta koja se zove sokratska" to se moda Sokratu ne bi svidelo. Jedna od njegovih mnogobrojnih odlika bila je to je osnovao evropsku gramatiku i filologiju. Raspravljao je o pravom korienju rei, kae Platon, i bio prvi koji je razlikovao tri roda imenica i neka glagolska vremena i naine. Ali njegov glavni doprinos bio je u tome to je sa njim, a ne sa Sokratom, poelo subjektivno stanovite u filozofiji. Za razliku od Jonjana, bio je manje zainteresovan za stvari nego za misao tj. za ceo proces oseaja, percepcije, razumevanja i izraza. Dok Parmenid nije prihvatao da je oseaj vodi do istine, Protagora ga je, kao Lok, prihvatio kao jedino sredstvo znanja i odbio da prizna bilo kakvu transcendentalnu nadulnu stvarnost. Ne moe se nai nikakva apsolutna istina, rekao je Protagora, ve samo istine koje se odnose na odreene ljude pod datim uslovima; kontradiktorne tvrdnje mogu da budu isto tako tane za razliite osobe ili u razliita vremena. Svaka istina, dobrota i lepota je relativna i subjektivna; "ovek je mera svih stvari onih koje jesu, da

jesu, i onih koje nisu, da nisu". Kada Protagora najavljuje ovaj jednostavan princip humanizma i relativnosti, sa stanovita istorije ceo svet poinje da podrhtava; sve ustanovljene istine i principi pucaju; individualizam je naao glas i filozofiju; a natprirodne osnove drutvenog reda prete da se istope. Dalekoseni skepticizam koji se podrazumeva u ovoj uvenoj izjavi mogao je ostati teoretski i bezbedan da ga Protagora nije za trenutak primenio na teologiju. Meu grupom istaknutih ljudi u domu nepopularnog slobodnog mislioca Euripida, Protagora je proitao raspravu ija je prva reenica u Atini izazvala uzbunu. "to se bogova tie, ne znam da li postoje ili ne, ili kakvi su. Mnoge stvari spreavaju nas da znamo: tema je nejasna, a i kratak je raspon naeg ivota smrtnika." Atinska Skuptina, uplaena ovim zloslutnim uvodom, proterala je Protagoru, naredila svim Atinjanima da predaju sve primerke njegovih dela koje moda poseduju i spalila ih na trnici. Protagora je pobegao na Siciliju i, kako pria govori, usput se udavio. Gorgija iz Leontine nastavio je ovu skeptinu revoluciju, ali je imao dovoljno zdravog razuma da najvei deo ivota provede izvan Atine. NJegova karijera bila je tipina za grki savez izmeu filozofije i dravnitva. Roen oko 483, studirao je filozofiju i retoriku kod Empedokla i postao na Siciliji tako uven kao govornik i uitelj govornitva da ga je Leontina 427. poslala kao ambasadora u Atinu. Na Olimpijskim igrama 408. privukao je veliku gomilu ljudi govorom kojim je pozvao zaraene Grke da meusobno sklope mir da bi se jedinstveno i sa pouzdanjem suoili sa ponovo oivelom persijskom silom. Putujui od grada do grada, izlagao je svoje stavove u tako eufuistiki kienom besednikom stilu, tako simetrino protivrenom u ideji i frazi, tako fino izbalansiranom izmeu poezije i proze, da nije imao tekoa da privue studente koji su mu

nudili po sto mina za kurs instrukcija. NJegova knjiga "O prirodi" nastojala je da dokae tri uznemiravajue propozicije: (1) Nita ne postoji; (2) ako bi neto postojalo, bilo bi nespoznatljivo; i (3) ako bi neto bilo spoznatljivo, znanje o tome ne bi se moglo preneti od osobe osobi.$196$ Samo je ovo ostalo od Gorgijinih dela. Kad se nauivao gostoprimstva i nadobijao honorara u mnogim dravama, naselio se u Tesaliji i bio toliko mudar da najvei deo svog velikog bogatstva potroi pre smrti. iveo je, kako nas svi autoriteti uveravaju, do starosti od bar sto i pet godina; a jedan antiki pisac kae nam da "mada je Gorgija dostigao starost od sto i osam godina, njegovo telo nije bilo oslabilo od starosti ve je do kraja ivota bio zdrav, a njegova ula mladalaka". Ako su sofisti zajedno inili ratrkani univerzitet, Hipija iz Elide bio je univerzitet sam za sebe i predstavljao tipinog polimatu (osoba velike i raznovrsne uenosti, prim. prev.) u svetu u kojem znanje jo nije bilo tako veliko da bude iznad dosega jednog uma. Predavao je astronomiju i matematiku i dao izvorne doprinose geometriji; bio je pesnik, muziar i govornik; drao je predavanja o knjievnosti, moralu i politici; bio je istoriar i postavio temelje grke hronologije sakupivi spisak pobednika na Olimpijskim igrama; Elida ga je slala kao poslanika u druge drave; znao je toliko vetina i zanata da je svojim rukama pravio svu svoju odeu i ukrase. NJegov rad na filozofiji bio je mali, ali znaajan: protestovao je protiv degenerativne izvetaenosti gradskog ivota, stavljao prirodu nasuprot zakona i nazvao zakon tiraninom oveanstva. Prodik sa Keosa nastavio je Protagorin rad na gramatici, utvrdio delove jezika i dopao se starijoj generaciji basnom u kojoj je Herakla predstavio kako daje prednost radinoj Vrlini umesto lakomislenom Poroku. Drugi sofisti nisu bili tako poboni: Antifon iz Atine sledio je Demokrita u materijalizam i ateizam i

definisao pravdu kroz korisnost; Trasimah iz Halkedonije (ako smemo da prihvatimo Platonove rei) poistovetio je pravo i mo i rekao da uspeh nitkova baca sumnju na postojanje bogova. Sve u svemu, sofisti se moraju rangirati meu najvitalnije faktore u istoriji Grke. Oni su za Evropu izmislili gramatiku i logiku; razvili su dijalektiku, analizirali forme argumenta i nauili ljude kako da otkriju i praktikuju pogrene zakljuke. Sledei njihov podsticaj i primer, meu Grcima je zavladala strast za rezonovanjem. Primenom logike na jezik unapredili su jasnou i preciznost misli i olakali tano prenoenje znanja. Zahvaljujui njima proza je postala knjievna forma, a poezija nosilac filozofije. Oni su analizu primenjivali na sve; odbijali su da potuju tradicije koje nisu mogle da se podre dokazima ula ili logikom razuma; i odluno su sudelovali u racionalistikom pokretu koji je konano mei intelektualcima slomio staru veru Helade. "Po optem miljenju" njegovog doba, kae Platon, "svet i sve ivotinje i biljke... i neive materije potekle su od... nekog spontanog i neinteligentnog uzroka". Lisija pria o ateistikom drutvu koje je sebe nazivalo "kakodemonima", ili \avolji klub, i koje se namerno sastajalo i obedovalo na praznike odreene za post. Pindar je, na poetku petog veka, prihvatao delfijsko proroite pobono; Eshil ga je branio politiki; Herodot ga je, oko 450, stidljivo kritikovao; Tukidid ga je, na kraju veka, otvoreno odbacivao. Eutifron se alio da su mu se, kada je u skuptini govorio o proroanstvima, ljudi smejali kao zastareloj budali. Sofiste za sve ovo ne treba ni kriviti niti im ovo pripisivati u zaslugu; mnogo toga bilo je u vazduhu i predstavljalo prirodni rezultat sve veeg bogatstva, dokolice, putovanja, istraivanja i spekulacije. NJihova

uloga u ruenju morala takoe je bila pre kontributivna nego osnovna; bogatstvo samo za sebe, bez pomoi filozofije, zadaje zavrni udarac puritanizmu i stoicizmu. Ali u ovim skromnim granicama sofisti su dezintegraciju nehotice ubrzali. Veina njih, izuzev zavisnika ljudske ljubavi prema novcu, bili su ljudi visokog karaktera i pristojnog ivota; ali oni svojim uenicima nisu preneli tradicije ili mudrost koja ih je inila ili ih odrala razumno estitim uprkos njihovog otkrivanja sekularnog porekla i geografske promenljivosti morala. NJihovo kolonijalno poreklo moda ih je navelo da potcene vrednost obiaja kao mirne zamene za silu ili zakon u odravanju morala i reda. Definisanje morala ili ljudske vrednosti pomou znanja, kao to je Protagora uinio jednu generaciju pre Sokrata, bio je snaan podsticaj za misao, ali destabilizirajui udarac za karakter; isticanje znanja podiglo je obrazovni nivo Grka, ali nije razvijalo inteligenciju tako brzo kao to je oslobaalo intelekt. Objavljivanje relativnosti znanja nije ljude uinilo skromnim, kao to bi trebalo ve je navelo svakog pojedinca da sebe smatra merom svega; svaki pametni mladi mogao je sada da se osea kadrim da sudi moralnom zakonu svog naroda, da ga odbaci ako ga ne razume i ne odobrava, i onda bude spreman da racionalizuje svoje elje kao vrline jedne emancipovane due. Razlika izmeu Prirode i konvencije i spremnost beznaajnijih sofista da tvrde da je ono to Priroda dozvoljava dobro, bez obzira na obiaj ili zakon, potkopala je stare oslonce grkog morala i ohrabrila mnoge eksperimente u nainu ivljenja. Stari ljudi alili su zbog nestajanja domae jednostavnosti i vernosti i zbog traenja zadovoljstva ili bogatstva bez kontrole i ogranienja religije. Platon i Tukidid govore o misliocima i javnim linostima koji su odbacivali moral

kao praznovericu i nisu priznavali nikakvo pravo izuzev snage. Ovaj beskrupulozni individualizam pretvorio je logiku i retoriku sofista u instrument zakonskih smicalica i politike demagogije i degradirao njihov iroki kosmopolitizam u oprezno opiranje da brane svoju zemlju ili spremnost da je bez ikakvih predrasuda prodaju onom koji najvie ponudi. Religiozno seljatvo i konzervativni aristokrati poeli su da se saglaavaju sa obinim graaninom urbane demokratije da je filozofija postala opasnost za dravu. Neki su se filozofi i lino pridruili napadu na sofiste. Sokrat ih je osuivao (kao to e Aristofan da osudi Sokrata) to su greku pomou logike uinili prividno istinitom, a pomou retorike uverljivom, i prezirao ih je to uzimaju honorare. On je svoje nepoznavanje gramatike opravdavao time to nije mogao da plati onaj Prodikov kurs od pedeset drahmi ve samo onaj od jedne drahme, koji mu je dao samo osnove. U jednom nezgodnom trenutku upotrebio je nemilosrdno i indiskretno poreenje: Meu nama se, Antifone, veruje, da se lepotom ili mudrou moe raspolagati kako asno tako i neasno; jer ako neko prodaje svoju lepotu ma kome ko eli da je kupi, ljudi ga nazivaju mukom prostitutkom; ali ako se neko sprijatelji sa osobom za koju zna da je njegov asni i vredni potovalac, smatramo ga mudrim. Isto tako one, koji svoju mudrost prodaju za novac svakom ko hoe da je kupi, ljudi nazivaju sofistima, ili, da kaemo, prostitutkama mudrosti; ali onog koji se sprijatelji sa osobom za koju zna da je dostojna i ui je svemu dobrom to zna, smatramo da igra ulogu koja pristaje dobrom i asnom graaninu. Platon je mogao sebi da dozvoli da se sa ovim pogledom saglasi, jer on je bio bogat ovek. Isokrat je svoju karijeru

poeo govorom "Protiv sofista", postao uspean profesor retorike i traio hiljadu drahmi (1.000 dolara) za kurs. Aristotel je nastavio sa napadom; sofistu je definisao kao nekoga ko je "samo eljan da se obogati pomou svoje prividne mudrosti", i optuio Protagoru da "obeava da e ono to je gori rezon uiniti da izgleda bolji". Tragedija je produbljena injenicom to su obe strane bile u pravu. Prituba zbog honorara bila je nepravedna: bez dravne subvencije nije bilo drugog naina za finansiranje vieg obrazovanja. Ako su sofisti kritikovali tradiciju i moral to je, naravno, bilo bez zle namere; oni su mislili da oslobaaju robove. Oni su bili intelektualni predstavnici svog vremena, delei njegovu strast prema slobodnom intelektu; kao enciklopedisti francuske prosveenosti brisali su prolost koja je umirala velianstvenim /lan/om, a nisu iveli dovoljno dugo, ili mislili dovoljno daleko, da bi ustanovili nove institucije namesto onih koje je osloboeni razum hteo da uniti. U svakoj civilizaciji dolazi vreme kada se stari naini moraju preispitati ako drutvo eli da se prilagodi neodoljivoj ekonomskoj promeni; sofisti su bili instrument ovog preispitivanja, ali za prilagoavanje nisu uspeli da obezbede i dravniku mudrost. NJihova je zasluga to su snano podstakli traenje znanja i razmiljanje uinili modernim. Iz svih delova grkog sveta donosili su u Atinu nove ideje i izazove i pokrenuli filozofsku svest i zrelost. Sokrat, Platon i Aristotel bez sofista ne bi bili mogui. /V/ SOKRAT 1. Silenova maska Prijatno je kada se konano naemo licem u lice sa linou koja je tako stvarna kao to je Sokrat. Ali kada pogledamo dva izvora na koje se moramo osloniti za nae

shvatanje Sokrata, otkrivamo da jedan od njih, Platon, pie imaginativne drame, da drugi, Ksenofont, pie istorijske romane i da se nijedno od ovih dela ne moe smatrati istorijom. "Kau", pie Diogen iz Laerte, "da je Sokrat, kada je uo Platona kako ita "Lisida" uzviknuo, -O, Herakle! koliko je samo lai ovaj mladi ovek izgovorio o meni!- Jer Platon je zabeleio mnoge stvari kao Sokratova kazivanja koja on nije nikada izgovorio." Platon ne pretenduje da se dri injenica; verovatno mu nikada nije ni palo na pamet da u budunosti moda nee biti naina da se u njegovom delu razdvoji mata od biografije. Ali on kroz dijaloge daje tako doslednu sliku svog uitelja, poev od Sokratove mladalake plahosti u "Parmenidu" i njegove drske reitosti u "Protagori" do priguenog pijeteta i rezignacije u "Fedonu", da, ako to nije Sokrat, onda je Platon jedan od najveih tvoraca likova u celoj knjievnosti. Aristotel poglede pripisane Sokratu u "Protagori" prihvata kao autentino sokratovske. Nedavno otkriveni odlomci "Alkibijada", to ga je napisao Eshin iz Sfetosa, neposredni Sokratov uenik, kao da potvruje portret dat u ranijim Platonovim dijalozima i priu o filozofovim simpatijama prema Alkibijadu. S druge strane, Aristotel svrstava Ksenofontove "Spomene o Sokratu" i "Gozbu" u fikciju, imaginarne razgovore u kojima Sokrat vrlo esto postaje glasnogovornik Ksenofontovih ideja.$197$ Ako je Ksenofont poteno igrao Ekermana Sokratovom Geteu, moemo samo da kaemo da je paljivo sakupio najbezopasnije trivijalnosti svog uitelja; neverovatno da je tako krepostan ovek uznemirio jednu civilizaciju. Drugi stari pisci nisu starog mudraca prikazali kao sveca; Aristoksen iz Tarenta, oko 318, priao je, na osnovu svedoenja svog oca koji je tvrdio da je poznavao Sokrata da je filozof bio osoba bez obrazovanja, "neznalica i razvratnik"; a Eupolid, pisac komine poezije, konkurisao je svom rivalu Aristofanu

grdei velikog smutljivca. Uzimajui u obzir polemiku zajedljivost, jasno je bar da je Sokrat bio ovek omrznut i voljen vie od bilo koje druge linosti njegovog vremena. NJegov otac bio je vajar, a za njega samog govorilo se da je isklesao "Hermesa" i tri "Gracije" koje su stajale blizu ulaza na Akropolj. Majka mu je bila babica: na njega se odnosila stara ala da je samo nastavio njen zanat, ali u carstvu ideja, pomaui drugima da porode svoje koncepcije. Jedno predanje opisuje ga kao sina nekog roba; tako neto nije bilo mogue, jer je sluio kao hoplit (karijera dostupna samo graanima), nasledio od oca kuu, a njegov prijatelj Kriton uloio je za njega sedamdeset mina (7.000 dolara); to se ostalog tie, predstavljen je kao siromaan ovek. Obraao je mnogo panje na vebanje tela i obino je bio u dobroj fizikoj kondiciji. Za vreme Peloponeskog rata stekao je kao vojnik nemalu reputaciju: 432. borio se kod Potideje, 424. kod Delija, 422. kod Amfipolja. Kod Potideje je mladom Alkibijadu spasao ivot i oruje i odrekao se prava na nagradu za hrabrost u mladievu korist; kod Delija je bio poslednji Atinjanin koji je ustuknuo pred Spartancima i izgleda da se spasao zurei u neprijatelja; ak i Spartanci su se uplaili. U ovim pohodima, kako nam priaju, istakao se izdrljivou i hrabrou i podnosio bez pritubi glad, umor i hladnou. Kod kue, kada bi pristajao da ostane, radio je kao kamenorezac i vajar. Nije bio zainteresovan za putovanja i retko je naputao grad i njegovu luku. Oenio se Ksantipom, koja ga je grdila to zanemaruje porodicu; on je priznavao da je njena alba opravdana i galantno ju je branio pred svojim sinom i prijateljima. Brak mu je tako malo smetao da je, izgleda, uzeo jo jednu enu kada je visoka smrtnost mukaraca u ratu dovela do privremene legalizacije poligamije. Sokratovo lice zna ceo svet. Sudei prema poprsju u /Museo delle Terme/ u Rimu, nije bio tipini Grk; njegova iroka glava, pljosnati, iroki nos, debele usne i gusta

brada podsea pre na Solonovog prijatelja stepa Anaharsida, ili onog modernog Skita, Tolstoja. "Mislim", naglaava Alkibijad, upravo dok sveano izjavljuje svoju ljubav, "da je Sokrat ba kao maske Silena koje se mogu videti u radionicama vajara sa sviralama i frulama u ustima; a oni su napravljeni tako da se mogu otvoriti na sredini, i u njima se nalaze kipovi bogova. Mislim i da je on kao Marsija satir. Ti nee poricati, Sokrate, da ima lice satira." Sokrat nita ne prigovara; da bi stvari bile jo gore, on priznaje da ima preterano veliki trbuh i nada se da e ga igrom smanjiti. Platon i Ksenofont se slau u opisu njegovih navika i karaktera. On se zadovoljavao jednostavnom i dronjavom dugom gornjom haljinom koju je nosio tokom cele godine i vie je voleo da hoda bos nego da nosi sandale ili cipele. Bio je potpuno lien elje za posedovanjem koja ljude toliko uzbuuje. Gledajui na pijaci mnotvo predmeta izloenih na prodaju, rekao je: "Koliko ovde ima stvari koje ne elim!" i oseao se bogatim u svom siromatvu. Bio je uzor umerenosti i samokontrole, ali beskrajno daleko od toga da bude svetac. Mogao je da pije gospodski i nije mu bio potreban nekakav bojaljivi asketizam da bi se obuzdao.$198$ On nije bio nikakav osamljenik; voleo je dobro drutvo i doputao da ga bogati povremeno pogoste; ali on im nije ukazivao neko posebno potovanje, mogao je veoma dobro i bez njih i odbijao je poklone i pozive visokih linosti i kraljeva. Sve u svemu, bio je srean: iveo je bez rada, itao ne piui, poduavao bez ustaljenog toka, pio bez opijanja i umro pre nego to je postao senilan, skoro bez bola. Za Sokratovo vreme njegov moral je bio odlian, ali bi teko mogao da zadovolji sve te valjane ljude koji ga veliaju. On se "zapalio" kada je ugledao Harmida, ali se obuzdao upitavi se da li taj lepi mladi ima i "plemenitu duu". Platon govori o Sokratu i Alkibijadu kao

ljubavnicima i opisuje filozofa kako "progoni lepog mladia". Mada je stari ovek, izgleda, ove odnose uglavnom odravao platonskim, nije mu bilo ispod asti da daje savete homoseksualcima i heterama kako da privuku ljubavnike. Galantno je obeao pomo kurtizani Teodoti, koja ga je nagradila pozivom: "Doi esto da me poseti." NJegovo dobro raspoloenje i ljubaznost bili su tako neiscrpni da je onima koji su bili u stanju da progutaju njegovu politiku bilo jednostavno da podnesu njegov moral. Kada je umro, Ksenofont je o njemu govorio kao "tako pravednom da nije nijednom oveku naudio ni u najbeznaajnijoj stvari... tako umerenom, da nikada nije davao prednost uivanju nad vrlinom; tako mudrom, da nije nikada pogreio da razlikuje bolje od goreg... tako sposobnom, da prosudi karakter drugih i da ih podstakne na vrlinu i ast, tako da je izgledao kao to bi trebalo da izgledaju najbolji i najsreniji ljudi". Ili, kao to je s dirljivom jednostavnou rekao Platon, on je "bio zaista najmudriji i najpravedniji i najbolji od svih ljudi koje sam ikada znao". 2. Portet jednog obada Poto je bio radoznao i voleo da polemie, Sokrat je postao student filozofije i neko vreme bio oaran sofistima koji su u njegovoj mladosti preplavili Atinu. Nema dokaza da je Platon izmislio injenicu i sadraj Sokratovih sastanaka sa Parmenidom, Protagorom, Gorgijom, Prodikom, Hipijom i Trasimahom; verovatno je video Zenona kada je ovaj oko 450. doao u Atinu i bio toliko zaraen njegovom dijalektikom da je vie nikada nije napustio. Verovatno je znao Anaksagoru, ako ne lino onda po doktrini; jer Arhelaj iz Mileta, Anaksagorin uenik, bio je izvesno vreme Sokratov uitelj. Arhelaj je poeo kao fiziar, a zavrio prouavanjem morala; on je objasnio poreklo i osnovu morala na racionalistikim

principima i moda Sokrata skrenuo sa nauke na etiku. Svim ovim putevima Sokrat je stigao do filozofije i od tada nalazio svoje "najvee zadovoljstvo u svakodnevnom razgovoru o vrlini, ispitujui sebe i druge; jer ivot bez pomnog istraivanja nedostojan je oveka".$199$ I tako je poeo da pretrauje po verovanjima ljudi, podbadajui ih pitanjima, zahtevajui precizne odgovore i dosledne stavove i ulivajui uas onima koji nisu umeli jasno da misle. Predloio je da bude "obad" ak i u hadu i da "otkrije ko je mudar, a ko se pravi da je mudar, a nije". On se od slinog unakrsnog ispitivanja zatitio objavivi da ne zna nita; on je znao sva pitanja, ali nije znao odgovore; skromno je sebe nazivao "amaterom u filozofiji". Ono to je verovatno mislio bilo je da nije siguran ni u ta izuzev u ovekovu pogreivost i da ne postoji utvreni i vrsti sistem dogmi i principa. Kada je proroanstvo u Delfima, na Kerofonovo navodno pitanje "Da li je neko mudriji od Sokrata?" dalo navodni odgovor, "Niko", Sokrat je odgovor pripisao njegovom priznanju neznanja. Od tog trenutka postavio je sebi pragmatini zadatak da stekne jasne ideje. "On sam", rekao je, "raspravljao bi, s vremena na vreme, o onome to se odnosi na ljude, razmatrajui ta je pobono, ta bezbono; ta je pravedno, ta nepravedno; ta je razboritost, a ta ludilo; ta je hrabrost, a ta kukaviluk; kakva je priroda vladanja ljudima i kvaliteti nekoga ko je vet da nad njima vlada; i dodirujui druge teme... za koje je mislio da bi se oni koji ih ne znaju mogli s pravom smatrati da nisu bolji od robova". Za svaki nejasni pojam, olaku generalizaciju ili tajnu predrasudu postavljao je pitanje "ta je to?" i zahtevao precizne definicije. Stvorio je naviku da ustaje rano i odlazi na trnicu, u gimnazijume, palestre ili radionice zanatlija i pone diskusiju sa svakim ko obeava neku podsticajnu inteligenciju ili zabavnu glupost. "Zar nije

put do Atine napravljen za razgovor?" pitao je. NJegov metod bio je jednostavan: on je traio definiciju neke velike ideje; definiciju je zatim ispitao, obino da razotkrije njenu nekompletnost, kontradiktornost, ili apsurdnost; vodio je dalje, jednim pitanjem za drugim, do potpunije i tanije definicije, koju, meutim, nikada nije davao. Ponekad je nastavljao do opte koncepcije, ili izneo drugu, ispitujui dugi niz posebnih primera, uvodei time u grku logiku odreenu meru indukcije; ponekad, sa poznatom sokratovskom ironijom, razotkrivao je smene posledice definicije ili miljenja koje je eleo da razori. Oseao je strast prema urednom miljenju i voleo da klasifikuje pojedinane stvari prema njihovom rodu, vrsti i odreenoj razlici, pripremajui time Aristotelov metod definicije kao i Platonovu teoriju ideja. Voleo je da opisuje dijalektiku kao vetinu paljivih distinkcija. A zamorne pustoi logike on je zainio humorom koji je rano nestao u istoriji filozofije. NJegovi protivnici zamerali su mu da rui, a da nikada ne gradi, da odbacuje svaki odgovor, ali da ne daje svoj i da rezultati demoraliu moral i paraliu misao. esto je ideju, koju je hteo da razjasni, ostavljao nejasnijom nego to je bila. Kada je odluan ovek kao Kritija pokuao da ga ispituje, on je svoj odgovor pretvorio u drugo pitanje i odmah stekao prednost. U "Protagori" nudi da odgovara umesto da pita, ali njegova reenost traje samo trenutak; na to se Protagora, iskusan u igri logike, mirno povlai iz debate. Hipija besni zbog Sokratove neuhvatljivosti: "Tako mi Zevsa!" uzvikuje, "nee uti (moj odgovor) sve dok se ti sam ne izjasni ta misli da je pravda; jer nije dovoljno da se smeje drugima, ispituje i svakoga pobija, dok ti sam nisi voljan da navede razlog ili da miljenje o nekoj temi". Na takve prekore Sokrat odgovara da je on samo babica kao to je bila i njegova majka. "Prekor koji mi se esto upuuje, da drugima postavljam pitanja, a da nemam

pameti da sam na njih odgovorim, vrlo je opravdan. To je zato to me bog primorava da budem babica, ali mi zabranjuje da rodim" /deus ex machina/ dostojna njegovog prijatelja Euripida. Sokrat je mnogostruko liio na sofiste i Atinjani su ovo odreenje primenili na njega bez oklevanja i obino bez prigovora. I zaista, esto je bio sofista u modernom smislu: pun lukavih doskoica i smiljenih trikova, veto je menjao domet ili znaenje izraza, utapao problem u neodreene analogije, izbegavao pitanja kao ak i hrabro mlatio praznu slamu. Atinjane moemo opravdati to su mu dali kukutu, jer nema vee napasti od ubeenog logiara. Od sofista se razlikovao u etiri stvari: prezirao je retoriku, eleo da jaa moral, nije tvrdio da poduava neto drugo ve samo vetinu ispitivanja ideja i odbio je da svoje pouke naplauje mada je izgleda od svojih bogatih prijatelja prihvatao povremenu pomo. Pored svih tih neugodnih mana studenti su ga veoma voleli. "Moda bih", kae on jednom od njih, "mogao da ti pomognem u potrazi za au i vrlinom, zato to smo obostrano skloni da volimo; jer uvek kada se kod mene razvije simpatija prema nekim osobama ja se predajem vatreno i svom svojom duom ljubavi prema njima i njihovoj uzvratnoj ljubavi i alim zbog njihove odsutnosti, a oni ale zbog moje i eznem za njihovim drutvom, kao i oni za mojim". Aristofanove "Oblakinje" prikazuju Sokratove uenike kao da formiraju kolu sa stalnim mestom okupljanja; a jedan odlomak kod Ksenofonta daje ovoj ideji izgled verodostojnosti. Sokrata obino predstavljaju kako poduava kad god nae nekog uenika ili sluaoca. Ali njegove sledbenike nije ujedinjavala nikakva zajednika doktrina; oni su se meusobno toliko razlikovali da su postali vodee linosti najraznovrsnijih filozofskih kola i teorija u Grkoj platonizma, kinizma, stoicizma, epikurejstva, skepticizma. Bio je tu ponosni i skromni

Antisten koji je od svog uitelja preuzeo doktrinu jednostavnosti u ivotu i potrebama i osnovao kolu kinika; moda je bio prisutan kada je Sokrat rekao Antifonu: "Izgleda da misli da se srea sastoji od luksuza i ekstravagancije; ali ja mislim da ne eleti nita znai liiti na bogove, a da eleti to manje znai pribliiti se bogovima to je mogue vie." Bio je tu Aristip, koji je od Sokratovog spokojnog prihvatanja zadovoljstva kao dobra izveo doktrinu koju je kasnije razvio u Kireni i koju e Epikur propovedati u Atini. Tu je bio i Euklid iz Megare, koji je sokratovsku dijalektiku izotrio u skepticizam poricanje mogunosti bilo kakvog stvarnog znanja. Tu je bio i mladi Fedon, koji je bio sveden na roba i koga je na Sokratov nagovor otkupio Kriton; Sokrat je mladia voleo i "uinio ga filozofom". Bio je tu nemirni Ksenofont, koji je, mada se odrekao filozofije da bi bio vojnik, svedoio da "nita nije bilo od vee koristi nego druenje sa Sokratom i razgovor sa njim, u svakoj prilici, na bilo koju temu". Bio je tu Platon, na iju je ivu matu mudrac ostavio tako trajan utisak, da su ova dva duha u filozofiji ostala zauvek povezana. Bio je tu bogati Kriton, koji je "gledao u Sokrata sa najveom ljubavlju i brinuo se da mu nikada nita ne ponestane". Bio je tu sjajni mladi Alkibijad, ija e neverstva njegovog uitelja diskreditovati i ugroziti, ali koji je tada voleo Sokrata sa karakteristinom neusiljenou i rekao: Kada ujemo nekog drugog govornika, ak i vrlo dobrog, njegove rei na nas ne proizvode nikakav uporedivi efekat, dok ovi isti odlomci tvojih rei, Sokrate, ak i indirektno, ma kako nesavreno bile prenete, zadivljuju i osvajaju duu svakog oveka, ene i deteta do kojih one dopru... Svestan sam da e me on, ako pred njim ne zaepim ui i ne pobegnem od glasa sirene, zadrati sve dok sedei do njegovih nogu ne ostarim... U svojoj dui, ili u svom srcu

spoznao sam... taj najvei od svakog iznenadnog otrog bola, ei u bezazlenoj mladosti od bilo kog zmijskog zuba, bol filozofije... A ti, Fedre, ti, Agatone, ti, Eriksimahu, ti Pausanija, ti, Aristodeme, ti, Aristofane, svi vi, i ne moram da pomenem i samog Sokrata, svi ste vi iskusili isto ludilo i strast za filozofijom. Bio je tu veliki oligarhijski voa Kritija, koji je uivao u Sokratovim sarkastinim primedbama protiv demokratije i pomogao da ga optue piui komad u kojem opisuje bogove kao pronalazak vetih dravnika, koji su ih koristili kao none uvare da bi strahom naterali ljude na pristojnost. Tu je bio i sin demokratskog voe Anita, mladi koji je vie voleo da slua Sokratov razgovor nego da radi svoj posao trgovanje koom. Anit se alio da je Sokrat pokolebao mladia skepticizmom, da deak vie ne potuje svoje roditelje ili bogove; i uz to, Anit je Sokratu zamerao zbog njegove kritike demokratije.$200$ "Sokrate", kae Anit, "mislim da si previe spreman da o ljudima govori zlo; i ako hoe da prihvati moj savet, preporuio bih ti da pazi. Moda nema grada u kojem nije lake ljudima naneti zlo, nego im uiniti dobro; a u Atini je svakako tako." Anit je ekao povoljan trenutak. 3. Sokratova filozofija Iza metode bila je filozofija, neuhvatljiva, eksperimentalna, nesistematina, ali tako stvarna da je ovek za nju umro. Na prvi pogled sokratovska filozofija ne postoji; ali to je u velikoj meri zato to je Sokrat, prihvatajui relativizam Protagore, odbio da dogmatizuje i bio siguran samo u svoje neznanje. Mada osuen zbog nereligioznosti, Sokrat je bogovima grada bar ukazivao potovanje, uestvovao u religioznim ceremonijama i nikada nije izgovorio neku bezbonu re. On je priznavao da u svim znaajnim negativnim odlukama

sledi jednog unutranjeg "demona" koga je opisao kao znak sa neba. Moda je ovaj duh bio jo jedna igra sokratovske ironije; ako je to tano, vrlo se dobro odravao i predstavlja samo jo jednu vrstu brojnih pribegavanja proroanstvima i snovima kao porukama bogova koje nalazimo kod Sokrata. On je tvrdio da ima i previe primera zapanjujueg prilagoavanja i oiglednog plana da bismo svet mogli da pripiemo sluaju ili nekom neinteligentnom uzroku. U pogledu besmrtnosti nije bio tako odreen; on uporno pledira za nju u "Fedonu", ali u "Apologiji" kae, "Kad bih za sebe tvrdio da sam mudriji od drugih, to bi bilo zato to ne mislim da imam dovoljno znanja o drugom svetu, dok u stvari nemam nikakvog." U "Kratilu" on isti agnosticizam primenjuje na bogove: "O bogovima ne znamo nita." Svojim sledbenicima savetovao je da o takvim stvarima ne raspravljaju; kao Konfucije, on ih je upitao da li ljudske stvari znaju toliko dobro, da su spremni da se meaju u one nebeske? Najbolje je, smatrao je, da priznamo svoje neznanje, a da se u meuvremenu pokoravamo proroitu u Delfima, koje je, upitano kako da se klanjamo bogovima, odgovorilo, "Prema zakonu svoje zemlje." On je svoj skepticizam primenjivao jo rigoroznije na prirodne nauke. ovek treba da ih prouava samo toliko da mu usmeravaju ivot; preko toga one su nedokuiva zbrka: svaka tajna, jednom reena, otkriva jo dublju tajnu. U mladosti je prouavao prirodne nauke kod Arhelaja; u zrelom dobu okrenuo se od njih kao manje ili vie prihvatljivog mita i nije se vie interesovao za injenice i poreklo, ve za vrednosti i ciljeve. "On je", kae Ksenofont, "uvek razgovarao o ljudskim poslovima". Sofisti su se "okrenuli" od prirodnih nauka ka oveku i poeli sa prouavanjem oseaja, opaanja i znanja; Sokrat je prodro dublje da bi prouavao ljudski karakter i svrhu. "Reci mi, Eutideme, da li si ikada iao u Delfe?" "Da, dva

puta." "A da li si primetio ta pie na zidu hrama Upoznaj sebe?" "Jesam." "A da li o tom natpisu nisi mislio ili si se njega pridravao i pokuao da ispita sebe i utvrdi kakav ti je karakter?" Prema tome, filozofija za Sokrata nije bila ni teologija ni metafizika ni fizika, ve etika i politika, sa logikom kao uvodom i sredstvom. Pojavivi se na kraju sofistikog perioda, on je shvatio da su sofisti stvorili jednu od najkritinijih situacija u istoriji bilo koje kulture slabljenje natprirodne baze morala. Umesto uplaenog povratka ortodoksiji, on je krenuo napred ka najdubljem pitanju koje etika moe da postavi: da li je prirodna etika mogua? Moe li moral opstati bez vere u natprirodno? Moe li filozofija, oblikovanjem efikasnog sekularnog moralnog zakona, da spase civilizaciju kojoj njena sloboda misli preti da je uniti? Kada, u "Eutifronu", Sokrat tvrdi da dobro nije dobro zato to ga bogovi odobravaju ve da ga bogovi odobravaju zato to je dobro, on predlae filozofsku revoluciju. NJegova koncepcija dobrog, tako daleko od toga da bude teoretska, zemaljska je do take utilitarnosti. Dobrota, misli on, nije generalna i apstraktna ve specifina i praktina, "dobra za neto". Dobrota i lepota su forme korisnosti i ljudske prednosti; ak i korpa za balegu je lepa, ako je dobro oblikovana za svrhu kojoj slui. Poto (mislio je Sokrat) nema nieg tako korisnog kao to je znanje, znanje je najvea vrlina, a svaki porok je neznanje mada "vrlina" (/arete/) ovde znai savrenstvo, a ne bezgrenost. Bez pravog znanja prava akcija je nemogua; sa pravim znanjem prava akcija je neizbena. LJudi nikada ne ine ono to znaju da je loe tj. nerazumno, tetno za njih same. Najvee dobro je srea, a najbolje sredstvo da se do nje doe je znanje ili inteligencija. Ako je znanje vrhunsko savrenstvo, smatra Sokrat, aristokratija je najbolji oblik vladavine, a demokratija je

besmislica. "Apsurdno je", kae Ksenofontov Sokrat, "birati sudije rebom kad niko ne bi ni pomislio da izvlai reb za kormilara, zidara, frulaa ili uopte nekog zanatliju, mada su nedostaci takvih ljudi daleko manje tetni od onih koji ometaju nau vladu". Atinjane osuuje zbog njihove sklonosti ka parnienju, njihove upadljive meusobne zavisti, gorine njihovih politikih frakcija i sporova: "Zbog toga sam", kae on, "stalno u najveem strahu da se dravi ne dogodi neko zlo preveliko da bi ga podnela". Atinu ne moe nita da spasi, bilo je njegovo miljenje, izuzev vladavina uz pomo znanja i sposobnosti; a o tome ne treba da se odluuje glasanjem isto kao ni o kvalifikacijama kormilara, muziara, lekara ili stolara. Ni funkcionere u dravi ne treba da bira mo ili bogatstvo; tiranija i plutokratija su isto tako loi kao i demokratija; razumni kompromis je aristokratija, kod koje bi funkcije bile ograniene na one koji su za to mentalno podobni i obueni. Uprkos ove kritike atinske demokratije Sokrat je priznavao njene prednosti i cenio slobode i mogunosti koje mu je ona dala. Smejao se tenji nekih sledbenika da propovedaju "povratak prirodi" i prema Antistenu i kinicima usvojio isti stav koji e Volter zauzeti prema Rusou da je civilizacija, sa svim svojim manama, dragocena stvar, koju ne treba napustiti zbog neke iskonske jednostavnosti. Ipak je veina Atinjana gledala na njega sa ljutitim podozrenjem. Ortodoksni u religiji smatrali su ga za najopasnijeg meu sofistima; jer dok je potovao prednosti stare vere on je odbacivao tradiciju, eleo da svako pravilo podvrgne paljivom ispitivanju razuma, radije temeljio moral na individualnoj savesti nego na drutvenom dobru, ili nepromenljivoj volji neba, i doao do skepticizma koji je i sam razum ostavio u mentalnoj konfuziji to remeti sve obiaje i verovanja. Oni koji su slavili prolost, kao Aristofan, pripisivali su njemu,

kao i Protagori i Euripidu, bezbonost toga doba, nepotovanje mladih prema starijima, poputanje morala obrazovanih klasa i nesreeni individualizam koji je izjedao atinski ivot. Mada je Sokrat odbio da podri oligarhijsku frakciju, mnogi od njenih voa bili su njegovi uenici ili prijatelji. Kada je jedan od njih, Kritija, poveo oligarhe u revoluciju bogatih i bezobziran teror, demokrati, kao Anit i Melet, igosali su Sokrata kao intelektualni izvor oligarhijske reakcije i odluili da ga uklone iz atinskog ivota. U tome su uspeli, ali nisu mogli da unite njegov ogroman uticaj. Dijalektika koju je primio od Zenona prela je dalje preko Platona do Aristotela, koji ju je pretvorio u sistem logike tako kompletan da je ostao neizmenjen devetnaest stolea. NJegov uticaj bio je tetan za nauku: studenti su odvraani od fizikog istraivanja, a doktrina o spoljnjoj nameri nije davala naunoj analizi nikakvog ohrabrenja. Individualistika i intelektualistika etika Sokrata moda je imala skroman udeo u podrivanju atinskog morala; ali njen naglasak na savesti koja je iznad zakona postao je jedan od glavnih naela hrianstva. Preko njegovih uenika mnogi podsticaji njegove misli postali su bit svih glavnih filozofija sledea dva veka. Najmoniji element u tom uticaju bio je primer njegovog ivota i karaktera. On je za grku istoriju postao muenik i svetac; i svaka generacija koja je traila neki primer jednostavnog ivota i hrabrog miljenja okretala se unazad da bi napajala svoje ideale njegovom uspomenom. "U razmiljanju o ovekovoj mudrosti i plemenitosti karaktera", rekao je Ksenofont, "nalazim da je izvan moje moi da ga zaboravim ili, seajui ga se, da se uzdrim od toga da ga hvalim. A ako je neko od onih, koji vrlinu ine svojim ciljem, ikada doveden u kontakt sa osobom koja je bila spremnija da pomogne od Sokrata, smatram da je taj ovek vredan da se nazove veoma srenim."

Poglavlje /XVII/ K NJ I E V N O S T Z L A T N O G /I/ PINDAR Filozofija jednog doba redovno je literatura sledeeg: ideje i pitanja koja se rasprave na polju istraivanja i spekulacije u jednoj generaciji, u sledeoj pribavljaju podlogu za dramu, prozu i poeziju. Ali knjievnost u Grkoj nije zaostajala za filozofijom; pesnici su i sami bili filozofi, i sami su umovali i bili u intelektualnoj avangardi svog vremena. Isti onaj konflikt izmeu konzervativizma i radikalizma koji je uzdrmao grku religiju, nauku i filozofiju, naao je izraza i u poeziji i drami, pa ak i u pisanju istorije. Poto je u grkoj knjievnosti savrenstvo umetnike forme dodato dubini spekulativne misli, literatura zlatnog doba vinula se do vrhunaca koji nikada vie nisu dostignuti sve do ekspira i Montenja. Zbog ovog bremena misli i nestajanja kraljevskog ili aristokratskog pokroviteljstva, peti vek bio je manje bogat od estog lirskom poezijom kao samostalnom umetnou. Pindar predstavlja prelaz izmeu dva perioda: on nasleuje lirsku formu, ali je ispunjava dramatskom velianstvenou; posle njega poezija se probija kroz svoja tradicionalna ogranienja i kombinuje u dionisijskoj drami sa religijom, muzikom i igrom da bi stvorila bolje sredstvo izraavanja za sjaj i strast zlatnog doba. Pindar je potekao iz jedne tebanske porodice koja je vodila poreklo iz najstarijih vremena i tvrdila da je izdanak mnogih od antikih heroja koji se pominju u njegovim stihovima. NJegov ujak, obrazovani svira na fruli, preneo DOBA

je na mladia mnogo od svoje ljubavi prema muzici, a i neto od svoje vetine. Da bi stekao vie obrazovanje u muzici, roditelji su deaka poslali u Atinu, gde su ga Las i Agatokle nauili horskoj kompoziciji. Pre nego to je navrio dvadesetu tj. oko 502. vratio se u Tebu i tamo studirao sa pesnikinjom Korinom. Pet puta se takmiio protiv Korine u javnoj pesmi i pet puta je bio pobeen; ali Korina je bila vrlo dopadljiva za oko, a sudije su bili mukarci. Pindar je nju nazvao krmaom, Simonida vranom, a sebe orlom. Uprkos ove kratkovidosti reputacija mu je toliko porasla da su njegovi sugraani Tebanci uskoro izmislili priu kako su se jednom prilikom, dok je mladi pesnik spavao u poljima, na njegove usne spustile pele i tamo ostavile med. Uskoro je dobio znaajne porudbine za pisanje oda u ast prineva i bogataa; bio je gost plemenitih porodica u Rodosu, Tenedosu, Korintu i Atini i neko vreme iveo kao kraljevski bard na dvoru Aleksandra /I/ Makedonskog, Terona iz Akraganta i Hijerona /I/ iz Sirakuze. Za njegove pesme obino se plaalo unapred, vrlo slino kao kad bi neki grad u naim danima angaovao kompozitora da ga slavi nekom originalnom kompozicijom za hor i igru i da izvoenjem diriguje lino. Kada se Pindar sa skoro etrdeset i etiri godine vratio u Tebu, bio je pozdravljen kao najvei dar Beotije Grkoj. Radio je briljivo, za svaku pesmu komponovao je muziku i esto uvebavao hor da je peva. Pisao je himne i peane za boanstva, ditirambe za sveanosti Dionisa, "partenije" za device, "enkomije" za slavne linosti, "skolije" za gozbe, "trene" ili tubalice za sahrane i "epinikije", ili pobednike pesme, za pobednike na Panhelenskim takmienjima. Od svega ovoga ostalo je samo etrdeset i pet oda, nazvanih po igrama ije su heroje slavile. A od tih oda ostale su samo rei, bez muzike; kada ih procenjujemo, mi smo u poziciji nekog budueg istoriara koji e Vagnera

imajui libreta njegovih opera, ali ne i partiture ubrojati u pesnike, a ne u kompozitore i rangirati ga po reima koje su nekad pratile njegove kompozicije. Ili ako zamislimo nekog kineskog uenjaka kome nije poznata hrianska istorija i koji za jedno vee, uz lo prevod, proita deset Bahovih korala bez njihove muzike i rituala, saznaemo koliko smo pravedni prema Pindaru. Kada ga danas itamo, odu za odom, u tiini radne sobe, on je sasvim sigurno najsumornija predstraa klasinog pejzaa. Strukturu ovih pesama moe da objasni samo analogija sa muzikom. Za Pindara, kao i za Simonida i Bakhilida, forma koju treba slediti u jednoj epinikijskoj (trijumfalnoj, prim. prev.) odi bila je isto tako obavezna kao i u sonatama i simfonijama moderne Evrope. Prvo je dolazila najava teme ime i pria o atleti koji je osvojio nagradu, ili o plemiu iji su konji doveli svoje dvokolice do pobede. Opte uzeto, Pindar slavi "mudrost oveka, i njegovu lepotu i sjaj njegove slave". On u stvari nije bio mnogo zainteresovan za sutinu svog predmeta; on je pevao u slavu trkaa, kurtizana i kraljeva i bio je spreman da prihvati za sveca zatitnika svakog tiranina koji odmah plaa, ako bi prilika pruala mogunost njegovoj bogatoj mati i veoma komplikovanom stihu. NJegova tema mogla je da bude sve od trke mula do slave grke civilizacije u svoj svojoj raznovrsnosti i irini. Bio je lojalan Tebi i inspirisan ne vie od delfijskog proroita kada je u Persijskom ratu branio neutralnost Tebe; ali kasnije se postideo svoje greke i dosta namuio da bi vou grke odbrane nahvalio kao "slavnu Atinu, bogatu, ljubiastim ovenanu, pesme vrednu, branika Helade, bogom zatieni grad". Kau da su mu Atinjani za ditiramb, ili sveanu pesmu, u kojoj su se pojavili ovi stihovi platili deset hiljada drahmi (100.000 dolara); iz manje pouzdanih izvora ujemo da ga je Teba za ovaj indirektno izraeni prekor

oglobila, a globu je platila Atina. Drugi deo pindarske ode bio je izbor iz grke mitologije. Ovde je Pindar bio obeshrabrujue rasipan; kako se Korina alila, on je "sejao vreom, a ne rukom". O bogovima je imao visoku predstavu i potovao ih kao najbolje klijente. On je bio omiljeni pesnik delfijskih svetenika; tokom ivota dobio je od njih mnoge privilegije, a posle smrti njegov duh je, sa kaledonskom velikodunou, pozvan da sudeluje u prvim plodovima ponuenim u Apolonovom svetilitu. On je bio poslednji branilac ortodoksne vere; pored njega ak i poboni Eshil izgleda kao divlji jeretik; Pindar bi bio uasnut zbog bogohuljenja u "Okovanom Prometeju". On se ponekad uzdie do skoro monoteistike koncepcije Zevsa kao "Svega, koji vlada svim stvarima i koji vidi sve". Pindar je prijatelj Misterija i deli orfiku nadu u raj. On propoveda boansko poreklo i sudbinu individualne due i nudi jedan od najranijih opisa Sudnjeg dana, Neba i Pakla. "Odmah posle smrti razuzdane due bivaju kanjene, a gresima poinjenim u ovom Zevsovom carstvu sudi Jedan, koji donosi presudu strogu i neizbenu." Ali na uvek sjajnoj svetlosti sunca Prebivaju dobri, a sve njihove noi i dani Protiu u istome sjaju. I nikada kao nekad nezahvalnim radom za svoju jadnu praznu sirotinju ne ruju tlo, i preoravaju morske talase; Ve ivei sa slavnim bogovima u udobnosti Provode ivot bez suza, Oni, ija je radost na zemlji bila Da odre zadatu re. Ali, daleko od njih, Muenja koja ostali trpe mrana su previe za ljudski pogled. Trei i zakljuni deo pindarske ode bio je obino moralni

savet. Ovde ne smemo da oekujemo nikakvu suptilnu filozofiju; Pindar nije bio Atinjanin i verovatno da nekog sofistu nikada nije ni sreo ni itao; njegov intelekt se troio u njegovoj umetnosti i nije mu ostajala bilo kakva snaga za izvornu misao. Bio je zadovoljan time to poziva svoje atlete-pobednike ili prineve na skromnost u svom uspehu i potovanje prema bogovima, svojim blinjima i prema samim sebi. Ovde-onde meao bi sa hvalom i prekor i usudio se da Hijerona upozori na gramljivost; ali nije se ustezao ni da kae poneku lepu re za ono najpogubnije i najvoljenije od svih dobara novac. On je prezirao revolucionare sa Sicilije i upozoravao ih skoro Konfucijevim reima: "ak je i slabima lako da prodrmaju grad do temelja, ali je muna borba postaviti ga ponovo na svoje mesto." Dopadala mu se umerena demokratija Atine posle Salamine, ali je iskreno verovao da je aristokratija najmanje tetna od svih oblika vladavine. Sposobnost, mislio je, lei u krvi, a ne u obrazovanju i tei da se pojavi u onim porodicama koje su je pokazivale i ranije. Samo dobra krv moe da pripremi oveka za ona retka dela koja oplemenjuju i opravdavaju ljudski ivot. "Bia od jednog dana! ta jesmo, a ta nismo? ovek je san o senci; a ipak, kad se na njega prospe neki bogom dati sjaj, blistavilo svetla pada na njega i njegov je ivot sladak." Pindar za ivota nije popularan i nastavie jo nekoliko vekova da uiva beivotnu besmrtnost onih pisaca koje svi slave, a niko ne ita. Dok se svet kretao unapred, on je od njega traio da miruje i ovaj ga je ostavio tako daleko iza sebe da, iako mlai od Eshila, izgleda stariji od Alkmana. On je pisao poeziju tako kompaktnu, komplikovanu i zamrenu kao to je Tacitova proza, na nekom svom izvetaenom i namerno arhainom dijalektu, u metrima tako pomno razraenim da je malo pesnika ikada pokualo da ih sledi$201$ i tako raznovrsnim da samo dve od etrdeset i pet oda imaju istu metriku formu. On je tako

nejasan, uprkos naivnosti svoje misli, da gramatiari provode ceo ivot odgonetajui njegove tevtonske konstrukcije, samo da bi ispod njih nali majdan zvunih trivijalnosti. Ako uprkos ovih mana i njegove krute formalnosti i visokoparnih metafora i zamorne mitologije, neke znatieljne naunike i dalje neto navodi da ga itaju, to je zbog toga to su njegova pripovedanja brza i iva, njegov jednostavan moral iskren, a sjaj njegovog jezika uzdie ak i najskromnije teme do prolazne veliine. Doiveo je osamdesetu, bezbedan u Tebi od uznemirene atinske misli. "Drag je oveku", pevao je, "njegov rodni grad, njegovi prijatelji i roaci i on je sasvim zadovoljan. Ali glupi ljudi vole daleke stvari". Deset dana pre smrti (442), kako nam kau, poslao je Amonovom proroitu pitanje "ta je za oveka najbolje?" na ta je egipatski prorok, kao Grk, odgovorio, "Smrt." Atina mu je podigla kip na dravni troak, a stanovnici Rodosa napisali su njegovu sedmu olimpijsku odu panegirik njihovog ostrva zlatnim slovima na zid hrama. Kada je Aleksandar 335. naredio da se pobunjenika Teba spali do temelja, zapovedio je svojim vojnicima da potede kuu u kojoj je Pindar iveo i umro. /II/ DIONISOVO POZORITE U Suidinom "Leksikonu" postoji pria da su za vreme predstave jednog Pratinog komada, oko 500. godine p.n.e., drvene klupe na kojima su sedeli sluaoci popustile i neki od njih bili su ozleeni, to je izazvalo takvu uzbunu da su Atinjani na junoj padini Akropolja izgradili pozorite od kamena koje su posvetili bogu Dionisu.$202$ U sledea dva veka slina pozorita izgraena su u Eritreji, Epidauru, Argu, Mantineji, Delfima, Tauromeniju (Taormina), Sirakuzi i na drugim mestima u rasutom grkom svetu. Ali na ovoj dionisijskoj pozornici prvi put su igrane velike tragedije i komedije i izvojevana

najogorenija faza tog rata izmeu stare teologije i nove filozofije koji duhovnu istoriju Periklovog doba povezuje u jedan veliki proces misli i promene. Veliko pozorite je naravno pod otvorenim nebom. Petnaest hiljada sedita, koja se u lepezastom polukrugu redova uzdiu prema Partenonu, gledaju na brdo Himet i na more; kada linosti iz drame prizivaju zemlju i nebo, sunce i zvezde i okean, one se obraaju realnostima koje najvei deo publike, sluajui govor ili pevanje, moe direktno da vidi i oseti. Sedita, prvobitno od drveta, kasnije od kamena, nemaju naslona; mnogi ljudi donose jastuie; ali tokom izvoenja pet drama u danu oni sede bez ikakvog drugog podupiraa za kimu osim neudobnih kolena slualaca iza sebe. U prednjim redovima nekoliko mermernih sedita sa naslonom$203$ namenjeno je lokalnim visokim Dionisovim svetenicima i funkcionerima grada. U podnoju auditorijuma je /orchestra/, ili mesto za igru, za hor. U njegovoj pozadini je mala drvena zgrada poznata kao /skena/, ili scena, koja slui da bi predstavila as palatu, as hram, a zatim privatnu kuu, a verovatno i za smetaj glumaca dok nisu na pozornici.$204$ Tu su i takvi jednostavni "rekviziti" oltari, nametaj, itd. kakvi su potrebni za priu; u sluaju Aristofanovih "Ptica" postoje vani dodaci scenografiji i kostimima; a Agatarh sa Samosa slika pozadinu na takav nain da stvara iluziju udaljenosti. Da se akcija ili mesto uine raznolikim pomae nekoliko mehanikih ureaja.$205$ Da bi se prikazala akcija koja se dogodila unutar scene, moe se na tokovima izgurati drvena platforma (/ekkyklema/) sa razmetenim ljudskim figurama u slici tako da se nasluuje ta se dogodilo; na njoj moe da bude mrtvo telo i ubice koje u rukama dre krvavo oruje; predstavljanje nasilja direktno na pozornici protivno je tradiciji grke drame. Sa svake strane proscenijuma je velika, trouglasta, uspravna prizma koja se okree na osovini; na svakoj strani

prizme naslikana je neka druga scena; a okretanjem ovih /periaktoi/ pozadina se u trenutku moe promeniti. Jo udniji aparat je /mechane/, ili maina, kran sa ekrkom i tegovima; smeten je na sceni sa leve strane i koristi se za sputanje bogova ili heroja sa neba na pozornicu, ili za njihovo dizanje natrag na nebo ili ak da se prikau kako lebde u vazduhu. Euripid osobito voli da koristi ovaj mehanizam za sputanje nekog boga /deus ex machina/, kako su to Rimljani govorili koji bogobojaljivo razvezuje vor njegovih agnostikih drama. Tragina drama u Atini nije svetovna ili trajna stvar, ve deo godinje proslave Dionisove svetkovine.$206$ Izmeu mnogih komada ponuenih arhontu, za izvoenje se odabere nekoliko. Svako od deset plemena ili dema Atike bira po jednog od svojih bogatih graana da slui kao "horeg", tj. voa hora; njegova je privilegija da plati trokove obuke pevaa, igraa i glumaca i da pokrije druge izdatke prikazivanja jedne od kompozicija. Ponekad neki "horeg" troi itavo bogatstvo na scenografiju, kostime i "talenat" na ovakav nain svaki komad, koji finansira Nikija, prima nagradu; neki drugi "horezi" tede tako to od trgovaca pozorinim kostimima iznajme polovnu odeu. Stvarno uvebavanje hora obino vri sam dramatiar. Hor je u mnogim pogledima najvaniji, a i najskuplji deo spektakla. On esto drami daje svoje ime; a kroz njega pesnik najveim delom izraava svoje poglede na religiju i filozofiju. Istorija grkog pozorita je borba hora da dominira komadom koju on polako gubi: u poetku, hor je sve; kod Tespisa i Eshila njegova uloga se umanjuje, dok se broj glumaca poveava; u drami treeg veka on nestaje. Hor je obino sastavljen ne od profesionalnih pevaa ve od amatera izabranih sa plemenskog spiska graana. Oni su svi mukarci i, prema Eshilu, ima ih petnaest. Pored pevanja oni i igraju i kreu se u dugoj i dostojanstvenoj povorci preko dugake i uske pozornice, tumaei kroz poeziju

pokreta rei i raspoloenja komada. Muzika u grkoj drami odmah je iza radnje i poezije. Dramatiar obino komponuje i muziku i rei. Veina dijaloga se govori ili recituje; poneki deo peva se u recitativu; ali vodee uloge sadre lirske delove koji se moraju pevati solo, u duetu, triju ili sa horom, unisono ili naizmenino. Pevanje je jednostavno, bez "glasova" ili harmonije. Pratnju obino ini jedna frula koja se slae sa glasovima u svakoj noti; na taj nain publika moe da sledi rei i pesma se ne utapa u pevanju. Ovi komadi se ne mogu proceniti ako se itaju u sebi; za Grke su rei samo deo kompleksne umetnike forme koja poeziju, muziku, glumu i igru tka u duboko i dirljivo jedinstvo.$207$ Ipak, pozorini komad je ono pravo i nagrada se ne dodeljuje toliko za muziku koliko za dramu, a manje za dramu nego za glumu; dobar glumac moe i od prosenog komada da naini uspeh. Glumac koji je uvek mukarac ne omalovaava se kao u Rimu ve izuzetno slavi; on je osloboen vojne slube i omoguen mu je bezbedan prolaz kroz linije zaraenih strana u vreme rata. NJega zovu /hypokrites/, ali ovde ova re znai onaj koji odgovara tj. horu; tek kasnije e uloga glumca kao predstavljaa odvesti do korienja te rei sa znaenjem hipokrite. Glumci su organizovani u moni savez ili esnaf nazvan dionisijski umetnici, koji ima lanove irom Grke. Trupe igraa lutaju od grada do grada, komponuju sopstvene komade i muziku, prave vlastite kostime i postavljaju sopstvene pozornice. Kao i u svim vremenima, prihodi vodeih glumaca vrlo su visoki, a drugorazrednih glumaca neopravdano niski; a moral i jednih i drugih onakav je kakav se moe oekivati od ljudi koji se sele iz mesta u mesto, koji idu od luksuza do siromatva i koji su previe napeti da bi vodili stabilan i normalan ivot. Glumci i u komediji i u tragediji nose masku koja je opremljena rezonantnim piskom od mesinga. Akustika

grkog pozorita i vidljivost pozornice sa svakog sedita su izvanredni; ali ak se i tako smatra preporuljivim da se glas glumca pojaa i da se oku udaljenog gledaoca pomogne da lako prepozna razne linosti koje se prikazuju. Ovim potrebama rtvovana je svaka suptilna igra glasovnog izraavanja ili izraza lica. Kada se na pozornici predstavljaju stvarne osobe kao Euripid u Aristofanovoj komediji "ene u narodnoj skuptini" i Sokrat u "Oblakinjama", maske imitiraju i u velikoj meri karikiraju njihove stvarne crte. Maske su dole u dramu iz religioznih predstava, u kojima su esto bile instrumenti straha ili humora; one u komediji ovu tradiciju nastavljaju i toliko su groteskne i ekstravagantne koliko ih samo moe predstaviti grka mata. Ba kao to je glumev glas pojaan i njegovo lice uveano maskom, tako su i njegove dimenzije proirene popunjavanjem, a njegova visina poveana pomou /onkos/-a, ili izboine na glavi i /kothornoi/-ma, ili cipelama sa debelim onom koje nosi na nogama. Sve u svemu, kako to kae Lukijan, glumac u starini predstavlja "uasan i zastraujui prizor". Publika je isto tako interesantna kao i komad. Pristup je dozvoljen mukarcima i enama iz svih slojeva, a posle 420. svi graani kojima je to potrebno primaju od drave dva obola za ulaz. ene sede odvojeno od mukaraca, a kurtizane imaju mesto za sebe; prema obiaju gledanje komedije doputeno je samo lakim enama. Publika je iva, pristojna ni manje ni vie nego na ovakvim skupovima u drugim zemljama. Ona dok slua jede orahe i voe i pije vino; Aristotel predlae da se neuspeh komada meri po koliini hrane pojedene tokom predstave. Publika se svaa zbog sedita, pljeska i vie svojim miljenicima, zvidi i hui kad je nezadovoljna; kada je podstaknuta na ei protest ona lupa klupe pod sobom; ako se razljuti moe da otera glumca sa pozornice maslinama, smokvama ili

kamenjem. Eshina je zbog jednog uvredljivog komada skoro kamenovala na smrt; Eshila zamalo da ubije, jer je poverovala da je otkrio neke tajne Eleusinskih misterija. Jedan muziar koji je pozajmio izvesnu koliinu kamenja da izgradi kuu obeava da e dug otplatiti kamenjem koje oekuje da sakupi od svoje sledee predstave. Glumci ponekad iznajme klaku da aplauzom zaglui zvidanje kojeg se plae, a glumci komiari mogu publici da bacaju orahe da bi je smirili. Ako eli, publika moe namernom galamom da sprei da se drama nastavi i tako iznudi izvoenje sledeeg komada; na taj nain dugaak program moe da se skrati na podnoljivu duinu. Na gradskoj Dionisiji drame traju tri dana; svakog dana prikazuje se pet komada tri tragedije i satirski komad jednog pesnika i jedna komedija od drugog. Prestava poinje rano ujutro i nastavlja se do sutona. U Dionisovom pozoritu jedan komad izvodi se dvaput samo u izuzetnim sluajevima; oni koji su ga tamo propustili mogu ga videti u pozoritima drugih grkih gradova ili, sa manje sjaja, na nekoj seoskoj pozornici Atike. Izmeu 480. i 380. u Atini je izvedeno oko dve hiljade novih drama. U ranim vremenima cena za najbolju traginu trilogiju bila je koza, za najbolju komediju korpa smokava i krag vina; ali u zlatno doba drava u obliku novanog dara daje tri nagrade za tragediju i jednu jedinu za komediju. Deset sudija bira se rebom u samom pozoritu prvog jutra takmienja sa velikog spiska kandidata koje je imenovao Savet. Na kraju izvoenja poslednjeg komada svaki od sudija na ploici pie svoj izbor za prvu, drugu i treu nagradu; ploice se stavljaju u jednu urnu i arhont izvlai nasumice pet ploica. Ovih pet sabranih presuda ine konanu nagradu, a ostalih pet unitava se neproitano; prema tome, niko unapred ne zna ko e biti sudija ili koji e od njih stvarno da sudi. Uprkos ovih mera opreza postojala su izvesna potkupljivanja sudija ili njihova zastraivanja. Platon se ali da sudije u strahu

od gomile skoro uvek odluuju prema aplauzu i tvrdi da ova "teatrokratija" sramoti i dramatiare i publiku. Kada se takmienje zavri pesnik pobednik i njegov "horeg" dobijaju lovorov venac, a ponekad pobednici podiu spomenik, kao to je horegiki spomenik Lisikrata, u poast svog trijumfa. Za ovu krunu takmie se ak i kraljevi. Prirodu grke drame u velikoj meri odreuju veliina pozorita i tradicija sveanosti. Poto se nijanse ne mogu preneti izrazom lica ili glasovnom modulacijom, suptilni portreti linosti u dionisijskom pozoritu su retki.$208$ Grka drama je studija sudbine, ili oveka u sukobu sa bogovima; elizabetinska drama je studija akcije ili oveka u sukobu sa ovekom; moderna drama je studija karaktera, ili oveka u sukobu sa sobom. Atinska publika unapred zna sudbinu svake predstavljene osobe i rezultat svake akcije; jer religiozna tradicija u petom veku jo je dovoljno jaka da ogranii temu dionisijske drame na neku priu iz prihvaenih mitova i legendi ranih Grka. Nema neizvesnosti i nema iznenaenja ve, umesto toga, uivanje u iekivanju i prepoznavanju. Dramatiar za dramatiarem pria istu priu istoj publici; razlika je u poeziji, muzici, interpretaciji i filozofiji. ak je i filozofija, pre Euripida, u velikoj meri odreena tradicijom: kod Eshila i Sofokla preovlaujua tema je odmazda kaznom, od strane ljubomornih bogova ili bezline sudbine, zbog drske uobraenosti i gordosti bez potovanja ("hibris"); a pouka koja se ponavlja je mudrost savesti, asti i skromne umerenosti (/aidos/). Ova kombinacija filozofije sa poezijom, akcijom, muzikom, pesmom i igrom je ono to grkoj drami daje ne samo novu formu u istoriji knjievnosti ve formu koja skoro na samom poetku postie veliinu, kakva vie nikada nije postignuta. /III/ ESHIL

Kao to mnogi talenti, nasleem i kroz istoriju, pripremaju put za genija, tako su neki manji dramski pisci, koji se ovde mogu sa potovanjem zaboraviti, stvarali u vreme izmeu Tespisa i Eshila. Moda je uspean otpor Persiji bilo ono to je Atini ulilo ponos i podstrek potreban za vek velike drame, dok je bogatstvo koje je dolo sa trgovinom i imperijom posle rata obezbedilo sredstva potrebna za skupa dionisijska takmienja u ditirambskom pevanju i horskoj igri. Eshil je taj podstrek i ponos osetio lino. Kao mnogi grki pisci petog veka, on je iveo kao to je i pisao, i znao kako da ivi i kako da govori. Godine 499, sa dvadeset i est godina, napisao je svoju prvu dramu; 490, on i njegova dva brata borili su se kod Maratona i to tako hrabro, da je Atina u spomen na njihova dela poruila sliku; 484. osvojio je prvu nagradu na Dionisijskoj sveanosti; 480. se borio kod Artemisija i Salamine, a 479. kod Plateje; 476. i 470. posetio je Sirakuzu i tamo bio slavljen na dvoru Hijerona /I/; godine 468, nakon to je dominirao atinskom knjievnou jednu generaciju, izgubio je prvu nagradu za dramu u takmienju sa mladim Sofoklom; 467. povratio je nadmo svojom "Sedmoricom protiv Tebe"; godine 458. postigao je svoju poslednju i najveu pobedu trilogijom "Orestija"; 456. naao se ponovo na Siciliji, gde je iste godine umro. Za oblikovanje grke drame u njenom klasinom obliku bio je potreban ovek ovakve energije. Eshil je dodao drugog glumca onom kojeg je Tespis izvukao iz hora i time je upotpunio preobraaj dionisijskog pevanja iz oratorijuma u dramu. Napisao je sedamdeset (neki kau devedeset) drama, od kojih je ostalo sedam.$209$ Najranije tri su manja dela;$210$ njegovo najpoznatije delo je "Okovani Prometej"; a trilogija "Orestija" najvee. "Okovani Prometej" je moda isto bio deo trilogije, mada o tome ne svedoi nikakav stari autoritet. Sluamo o

Eshilovoj satirskoj drami "Prometej Vatronoa"; ali komad je izvoen odvojeno od "Okovanog Prometeja", u sasvim drugaijoj kombinaciji. Od Eshilovog "Osloboenog Prometeja" ostali su samo fragmenti; ali revni naunici nas uveravaju da, kada bi postojao integralni tekst, mogli bismo da ujemo Eshila kako daje zadovoljavajue odgovore na sve jeresi koje postojei komad stavlja u herojev tekst. ak i ovako je vredno pomena da je atinska publika na jednoj religioznoj sveanosti podnosila Titanova bogohuljenja. Na poetku drame vidimo Hefesta kako na zapovest ljutitog Zevsa okiva Prometeja na stenu u Kavkazu zato to je ljude nauio vetini pravljenja vatre. Hefest govori: O, presmioni sine mudre Temide, ja, tuan, tebe, tuan tvrdim lancima za ovu pustu stenu moram pribiti, gde smrtnom stvoru nee ugledati lik, ni uti glas, a sunev prie te ar, i zato cvee tvoga tela svenue; na ugod tebe od zvezdana krie dan, i opet sunce rani mraz rastapati. Te patnje breme nosie neprestano jer oslobodilac ti ne rodi se jo. To stee ti za svoju ljubav k ljudima. K-o bog ne bojei se gneva boijega, ti preko prava dade asti smrtnima, i zato stojke uvae tu stranu hrid sve bez sna, ne savijajui kolena, a nebu mnoge plae, mnoge vapaje badava slae: Div je srca bezmitnog. A strogo vlada svaki novi vladalac. Visei bespomono na litici, Prometej prkosi Olimpu i gordo nabraja korake kojima je doneo civilizaciju primitivnim ljudima, koji do tada

Pod zemljom ivljahu k-o mravi ivahni zavlaei se u mrak tamnih peina. Pa ne znaahu stalna znaka nikakva, ni kad je zima, ni kad cvetno prolee, ni leto rodno; bez pameti ikakve sav rad im bee, dok im zvezda tamni put ne otkrih, njihov izlazak i zalazak. Pa onda broj im naoh, na znanje najbolje, i slova dadoh im da znaju pisati, i pamenje, tu majku svega umetva. I stoku prvi ja u jaram uhvatih, da vue plugove i nosi tovare i oveka u poslovima pretekim zamenjuje, i konje uzdoljubive upregoh krasan ukras sjajnog raskoa. Brodaru niko drugi nego ja moroplovku sagradih lau s platnenijem krilima. Iznaoh smrtnom stvoru sve vetine te, a sam ti jadnik misli nemam kojom bih od ove oslobodio se nevolje. Cela zemlja ali sa njim. "Krik se uje u talasima kad se obruavaju, i jeanje iz dubina; jadikovka se izdie iz peinskog kraljevstva smrti." Svi narodi izraavaju ovom politikom zatvoreniku svoje sauee i poruuju mu da se seti da patnja pogaa sve: "Bol hoda zemljom i naizmenino se sputa do nogu svakog od nas." Ali oni ne preduzimaju nita da ga oslobode. Okean mu savetuje da popusti, "jer vidi da onaj koji vlada, vlada svirepou umesto pravicom"; a hor Okeanida, keri mora, pita se da li oveanstvo zasluuje da se za njega pati ovakvim raspeem. "Ne, tvoja rtva bila je nepotrebna, O voljeni... Zar nisi video kako oveanstvo, tako malo u naporu i energiji, sanjare lancima okiva?" I pored toga, oni mu se toliko dive da, kada Zevs

zapreti da e ga baciti dole u Tartar, ostaju kraj njega i suoavaju se sa munjom koja ih zajedno sa Prometejom baca u ambis. Ali Prometeju, kao bogu, uskraeno je pravo na smrt. U izgubljenom zakljuku trilogije on se podie iz Tartara da bi ga ponovo lancima prikovali na planinsku stenu, dok Zevs jednoj orluini poverava da izjeda Titanovo srce. Srce nou narasta onoliko koliko ga orluina danju izjede; ovako Prometej trpi tokom trinaest ljudskih generacija. Onda dobroduni din Herakle ubija orluinu i ubeuje Zevsa da Prometeja oslobodi. Titan se kaje, miri se sa Svemonim i stavlja na prst gvozdeni prsten prisile. U ovoj jednostavnoj i snanoj trilogiji Eshil je postavio temu grke drame borbu oveka protiv neizbene sudbine i temu ivota Grke u petom veku sukob izmeu pobunjenike misli i tradicionalnog verovanja. NJegov zakljuak je konzervativan, ali on zna povod za pobunu i daje mu sve svoje simpatije; ak ni kod Euripida neemo nai tako kritiki stav prema Olimpu. Ovo je jo jedan "Izgubljeni raj" u kojem je Pali aneo, uprkos pesnikovoj pobonosti, junak prie. Verovatno se Milton, kada je za Sotonu pisao tako elokventne govore, esto seao Eshilovog Titana. Ovaj komad voleo je i Gete i koristio Prometeja kao glasnogovornika omladine bez potovanja; Bajron ga je uinio uzorom skoro svih svojih sopstava; a eli, uvek u zavadi sa sudbinom, vaskrsava priu sa "Osloboenim Prometejom", u kojem pobunjenik nikada ne poputa. Legenda krije niz alegorija: patnja je plod drveta znanja; znati budunost je izjedati svoje srce; osloboditelj je uvek razapet na krst; i na kraju se moraju prihvatiti granice, /man muss entsagen/, mora se ostvariti cilj u okviru prirode stvari. Ovo je plemenita tema i pomae velianstvenom jeziku Eshila da "Prometeja" uini tragedijom u "velikom stilu". Nikada rat izmeu znanja i praznoverja, prosveenosti i mranjatva, genija i dogme nije bio snanije prikazan ili uzdignut na vii stepen

simbola ili iskaza. "Druga dela grkih tragiara", rekao je legel, "samo su mnoge tragedije; ali ovo je sama Tragedija". Ipak je "Orestija" jo vea po optem miljenju najbolje dostignue grke drame, moda i drame uopte. Napisana je 458, verovatno dve godine posle "Okovanog Prometeja" i dve godine pre autorove smrti. Tema je sudbonosno izazivanje nasilja nasiljem i neizbeno kanjavanje, iz generacije u generaciju, drske gordosti i preterivanja. Mi je zovemo legendom, ali Grci su je moda s pravom zvali istorijom. Priu, onako kako ju je ispriao svaki od veih dramatiara Grke, moemo nazvati "Tantalova deca", jer je on, frigijski kralj tako bezobzirno gord u svom bogatstvu, zapoeo dugi lanac zloina i prizvao osvetu Furija kada je ukrao nektar i ambroziju od bogova i dao boansku hranu svom sinu Pelopu; u svakom dobu ima ljudi koji stiu vee bogatstvo nego to oveku prilii i koriste ga da iskvare svoju decu. Videli smo kako je Pelop nepotenim sredstvima zadobio presto Elide, ubio svog sauesnika i oenio se erkom kralja koga je prevario i ubio. Sa Hipodamijom je imao troje dece: Tijesta, Aeropu i Atreja. Tijest je zaveo Aeropu; Atrej, da bi osvetio sestru, posluio je na gozbi brata njegovom decom; na to se Egist, Tijestov sin od Tijestove keri, zakleo da e se osvetiti Atreju i njegovom rodu. Atrej je imao dva sina, Agamemnona i Menelaja. Agamemnon se oenio Klitemnestrom i sa njom imao dve keri, Ifigeniju i Elektru, i jednog sina, Oresta. U Aulidi, gde su brodovi ostali bez vetra na putu za Troju, Agamemnon je, na uas Klitemnestre, rtvovao Ifigeniju da bi vetrove izazvao da dunu. Dok je Agamemnon opsedao Troju, Egist se udvarao njegovoj melanholinoj eni, osvojio je i sklopio sa njom zaveru da ubije kralja. To je poetak Eshilove prie. U Arg je stigla vest da je rat zavren i da se ponosni Agamemnon "u elik odeven, dok su armije drhtale pred

njegovim gnevom" iskrcava na obalama Peloponeza i priblaava Mikeni. Hor stareina pojavljuje se pred kraljevskom palatom i u zloslutnoj pesmi podsea na Agamemnonovo naputanje Ifigenije: Kad savi vrat pod jarom nude i kleta strast mu krenu srce kolebanje mu svako presta na svako delo spreman bee. Kad ljude luda strast ponese sramota nie, beda raste, on usudi se erku klati rad jedne ene bojak biti da sveti bratovu sramotu i floti more otvori... Bez rei osta, usta zaptivena Dok afranasto ruho na tle pada po radi svakog reca ona strelom iz oka bije, moli saaljenje. K-o kip je lepa, htela bi da zbori a esto je za sofrom zapevala pred vojvodama oevim u dvori; pri treoj rtvi kad se kaplja lila peanom slatkim ista usta njena slavljahu sreu oca dragoga. Ulazi Agamemnonov glasnik da najavi dolazak kralja. Eshil sa finom matovitou prikazuje radost jednostavnog vojnika kada posle dugog odsustva stupa na svoje rodno tlo; sada, kae glasnik, "Spreman sam, ako je Boja volja, da umrem." On horu opisuje uase i prljavtinu rata, kiu koja uvlai vlagu u kosti, gamad koja se umnoava u kosi, vruinu ilionskog leta koja oduzima dah i zimu tako hladnu da su sve ptice pale mrtve. Klitemnestra dolazi iz palate,

sumorna, nervozna, a ipak ponosna, i nareuje da se postave bogate prostirke za Agamemnonov prolaz. Kralj u pratnji svojih trupa ulazi u kraljevskoj dvokolici, uspravan u svom pobednikom ponosu. Iza njega je druga dvokolica, u kojoj je sumorno lepa Kasandra, trojanska princeza i proroica, nevoljna robinja Agamemnonove poude, koja sa gorinom prorie njegovu kaznu i mrano predvia sopstvenu smrt. Vetim reima Klitemnestra pria kralju o svojim godinama udnje za njegovim povratkom. "Za tobom su bogati izvori mojih suza presahli i nije ostala ni kap. Ali u mojom oima, zamorenim od dugog bdenja, moe da vidi kako sam tugovala za znacima tvoje stalno odlagane pobede; i u svom nemirnom snu trzala sam se i na slabo zujanje krila muice, jer sam o tebi sanjala duge prie tuge, stisnute u kratki trenutak odmora." On sumnja u njenu iskrenost i strogo je kori zbog raskoi vezenih prostirki pod nogama svojih konja; ali prati je u palatu, a Kasandra mu se, pomirena sa sudbinom, pridruuje. Posle jednog napetog zastoja u radnji hor poinje tiho pesmu zloslutnog predoseanja. Onda iz unutranjosti palate dolazi krik prema kojem se kretao svaki stih drame, samrtni krik Agamemnona koga Egist i Klitemnestra ubijaju. Dveri se otvaraju; Klitemnestra je prikazana kako sa sekirom u ruci i krvlju na elu u trijumfu stoji nad telima Kasandre i kralja; a Hor peva kraj: Ah, da mi sudba osvane brzo poslednji as da mi bezbolan bude vean mi sanak da sudba donese! Taj najverniji uvar mi pade mnoge zbog ene on podnese muke opet od ene mora da strada glavu da gubi.

Druga drama u trilogiji, "Hoefore", ili "Pokajnice", dobija ime po horu ena koje donose ponude na grob kralja. Klitemnestra je poslala svog mladog sina Oresta da ga odgajaju u dalekoj Fokidi, u nadi da e zaboraviti smrt svog oca. Ali starci ga tamo ue starom zakonu osvete: "Prolivena krv trai novu smrt"; drava je u onim mranim vremenima kanjavanje zloina ostavljala roacima ubijenoga; a ljudi su verovali da dua ubijenog nee imati mira sve dok ne bude osveena. Orest, progonjen i uasnut milju o svojoj misiji da ubije svoju majku i Egista dolazi sa svojim prijateljem Piladom potajno u Arg, trai oev grob i stavlja na njega uvojak svoje kose. Kada mladii uju pribliavanje pokajnica koje donose rtveno pie, povlae se i sluaju kao opinjeni dok Elektra, Orestova osvetoljubiva sestra, dolazi sa enama, stoji nad grobom i priziva Agamemnonov duh da pobudi Oresta da ga osveti. Orest se prikazuje; i ona iz svog srca punog gorine uliva u njegov bezazleni um misao da mora da ubije njihovu majku. Mladii, prerueni u trgovce, odlaze do kraljevske palate; Klitemnestra ih gostoljubivo doekuje; ali kada je Orest iskuava saoptavajui joj da je deak koga je poslala u Fokidu umro, on je zapanjen to u njenom bolu vidi potajnu radost. Ona poziva Egista da sa njim podeli vest da osvetnika, koga su se plaili, vie nema. Orest ga ubija, tera svoju majku u palatu i izlazi trenutak kasnije polulud, svestan da je materoubica. Dok lud jo uvek nisam ja ovde kaem svima koji me vole, i priznajem, da ubio sam majku svoju. U treoj drami triologije, "Eumenide", Oresta u pesnikovoj eksternalizaciji mladieve divlje mate proganjaju Erinije, ili Furije, iji je zadatak kanjavanje zloina; a po njihovom eufemistikom, ublaenom imenu Eumenide,

ili Milostive, komad dobija ime. Orest je prognanik, njega se svi klone; kuda god da poe, Furije su mu nad glavom kao crni duhovi, traei njegovu krv. On se baca na oltar Apolona u Delfima i Apolon ga tei; ali sen Klitemnestre die se iz zemlje pozivajui Furije da ne odustanu od muenja njenog sina. Orest ide u Atinu, pada na kolena pred Ateninim svetilitem i sa krikom trai od nje spas. Atena ga uje i naziva ga "prekaljenim kroz patnju". Kada Erinije protestuju, ona ih poziva da sude Orestovom sluaju pred savetom areopaga; zavrna scena pokazuje ovo udno suenje kao simbolinu zamenu krvne osvete zakonom. Atena, boginja grada, predsedava; Furije protiv Oresta iznose tubu zbog osvete, a Apolon ga brani. Sud reava sa jednakim brojem glasova; Atena daje odluujui glas za Oresta i proglaava ga nevinim. Ona sveano objavljuje da je od tada savet areopaga vrhovni sud Atike, ija brza osuda ubice treba da oslobodi zemlju od zavada i ija e mudrost voditi dravu kroz opasnosti koje mue svaki narod. Boginja svojim lepim govorom umiruje razoarane Furije i tako ih pridobija, da ona koja ih vodi kae, "Ovog dana roen je novi Red." Posle "Ilijade" i "Odiseje", "Orestija" je najvie dostignue grke knjievnosti. Ovde imamo irinu koncepcije, jedinstvo misli i izvrenja, mo dramskog razvoja, razumevanje karaktera i sjaj stila, to sve zajedno neemo nai sve do ekspira. Trilogija je tako tesno povezana, kao tri ina dobro isplanirane drame; svaki deo nagovetava i sa loginom neizbenou trai sledei. Kako drama sledi za dramom, tako strava teme raste, sve dok ne poinjemo nejasno da shvatamo koliko je duboko ova pria morala da potrese Grke. Tano je da ima previe prie, ak i za etiri ubistva; da su stihovi esto nejasni, metafore preterane, njihov jezik ponekad teak i grub i usiljen. Ipak, ove horske kompozicije su vrhunske u svojoj vrsti, pune veliine i nenosti, reite u svom traenju nove

religije opratanja i vrlina politikog poretka koji prolazi. Jer "Orestija" je tako konzervativna kao to je "Prometej" radikalan, mada su ih vremenski, izgleda, razdvajale samo dve godine. Godine 462. Efijalt je liio areopag njegovih moi; godine 461. on je ubijen; 458. Eshil je u "Orestiji" ponudio odbranu saveta areopaga kao najmudrijeg tela u atinskoj vladi. Pesnik je sada imao mnogo godina i lake razumeo stare nego mlade; udeo je, kao i Aristofan, za vrlinama ljudi sa Maratona. Atenej je eleo da poverujemo da je Eshil bio veliki pijanica; ali u "Orestiji" on je puritanac koji vojniki propoveda o grehu i njegovom kanjavanju i o mudrosti roenoj iz patnje. Zakon "hibrisa" i "nemeze" jo jedna je doktrina karme, ili prvobitnog greha; svako zlodelo bie otkriveno i osveeno u ovom ivotu ili nekom drugom. Na taj nain grka misao napravila je pokuaj izmirenja zla sa bogom: sva patnja proizilazi iz greha, ak i ako je to greh generacije koja je mrtva. Autor "Prometeja" nije bio nikakav naivni pijetista; njegovi komadi, ak i "Orestija", natrpani su jeresima; napadali su ga zato to otkriva ritualne tajne i spaslo ga je samo zalaganje njegovog brata Amenija, koji je pred Skuptinom pokazao rane koje je zadobio kod Salamine. Ali Eshil je bio ubeen da moral, da bi se odrao pred asocijalnim podsticajima, trai natprirodne sankcije; on se nadao da Jedan je tamo koji slua na visini Neki Pan il- Zevs, vidovnjak neki Apolon I alje dole, za zakon prekreni, Gnev Nogu koje krivce slede. tj. Furije savesti i odmazde. Zato on o religiji govori sa ozbiljnim potovanjem i nastoji da preko politeizma dopre do koncepcije jednog boga.

Zevse, Zevse, mili l- ti se tim imenom da te zovem, njime tebi zborim sada. Sve na svetu merio sam, ali s tobom, Zevse, nita ne moe se porediti, ako zbilja treba stresti breme sumlje uzaludne. On Zevsa identifikuje sa personifikovanom Prirodom stvari, Zakonom ili Razumom sveta; "Zakon koji je Sudbina i Otac i Sverazumevajui ovde su se susreli kao jedno." Moda su ove zakljune rei Eshilovog remek-dela bile i njegove poslednje rei kao pesnika. Dve godine posle "Orestije" ponovo ga nalazimo na Siciliji. Neki veruju da se publici, radikalnijoj od sudija, trilogija nije dopala; ali ovo se teko slae sa injenicom da su Atinjani, nekoliko godina kasnije i sasvim suprotno obiaju, odredili da se njegovi komadi mogu ponoviti u Dionisovom pozoritu i da hor treba da bude dat svakome ko ponudi da e ih izvesti. To su uinili mnogi i Eshil je nastavio da osvaja nagrade posle smrti. U meuvremenu na Siciliji ga je, kako glasi jedna stara pria, ubio neki orao ispustivi kornjau na njegovu elavu glavu, pogreno je smatrajui kamenom. Tamo je i sahranjen pod sopstvenim epitafom, tako udno nemim u odnosu na njegove drame, tako ljudski ponosnim na njegove oiljke: Pod ovim kamenom Eshil lei; O neustraivoj hrabrosti njegovoj maratonski gaj da zbori moe, Il- dugokosi Persijanac, koji je dobro zna. /IV/ SOFOKLE

Eshilu je prvu nagradu za tragediju 468. preoteo jedan novajlija, dvadesetsedmogodinjak, sa imenom koje je znailo Mudri i Slavljeni. Sofokle je bio najsreniji ovek i skoro najmraniji pesimista. Doao je iz Kolona, predgraa Atine, i bio je sin oruara, tako da su Persijski i Peloponeski rat, koji su osiromaili skoro sve Atinjane, ostavili dramatiaru pristojna sredstva. Pored bogatstva posedovao je genijalnost, lepotu i dobro zdravlje. Osvojio je duplu nagradu za rvanje i muziku kombinacija koja bi se dopala Platonu; njegova vetina u igri loptom i sviranju na harfi omoguila mu je odravanje javnih predstava u obe oblasti; a posle bitke kod Salamine ba njega je grad odabrao da predvodi nage mladie Atine u pobednikoj igri i pesmi. ak i u poznijim godinama bio je lep; kip u Lateranskom muzeju pokazuje ga kao starog i bradatog i punakog, ali jo uvek snanog i visokog. On je odrastao u najsrenijem dobu Atine; bio je prijatelj Perikla i pod njim zauzimao visoke poloaje; 443. bio je imperijalni blagajnik; 440. bio je jedan od generala koji su komandovali atinskim snagama u Periklovoj ekspediciji protiv Samosa mada treba dodati da je Perikle njegovoj poeziji davao prednost nad njegovom strategijom. Posle atinskog debakla u Sirakuzi imenovan je u Odbor za javnu bezbednost; u tom svojstvu glasao je za oligarhijski ustav iz 411. LJudima se njegov karakter dopadao vie od njegove politike; bio je prijatan, duhovit, skroman, voleo je zadovoljstva i bio obdaren armom koji je iskupljivao sve njegove greke. Voleo je novac i deake, ali u starosti su se njegove sklonosti okrenule prema kurtizanama. Bio je vrlo poboan i povremeno je vrio dunost svetenika. Napisao je 113 drama; ostalo nam je samo sedam i nije nam poznat redosled kojim su izvoene. Osamnaest puta osvojio je prvu nagradu na Dionisijskim sveanostima, a dva puta na

Lenejskim; svoju prvu nagradu primio je sa dvadeset i pet godina, a poslednju sa osamdeset i pet; trideset godina vladao je atinskom pozornicom potpunije od Perikla Atinom. On je broj glumaca u drami poveao na tri i jednu ulogu igrao i sam, sve dok nije izgubio glas. Sofokle (a posle njega Euripid) naputa eshilovsku formu trilogije, jer je vie voleo da konkurie sa tri nezavisna dramska komada. Eshil je bio zainteresovan za kosmike teme koje su zasenjivale linosti iz njegove drame; Sofokla je zanimao karakter i on je svojim smislom za psihologiju bio skoro moderan. "Trahinjanke" su na izgled oseajna melodrama: Dejanira, ljubomorna na svog mua i Heraklovu ljubav prema Joli, alje mu u neznanju otrovanu odeu i kada ga to staje ivota, ona se ubija; ono to Sofokla ovde privlai nije kanjavanje Herakla, koje bi za Eshila izgledalo centralna tema pa ak ni strast ljubavi, koja bi privukla Euripida ve psihologija ljubomore. Tako se u "Ajantu" ne obraa panja na herojeva velika dela; ono to autora privlai jeste studija oveka koji tone u ludilo. U "Filoktetu" skoro da nema radnje, ve je to otvorena analiza ozleene bezazlenosti i diplomatskog nepotenja. Pria je u "Elektri" toliko slabaka koliko i stara; Eshil je bio fasciniran moralnim pitanjima koja ona sadri; Sofokle ih skoro ignorie u elji da sa psihoanalitikom bezobzirnou proui mrnju mlade ene prema svojoj majci. Drama je svoje ime dala jednoj neurozi o kojoj se nekad mnogo govorilo, kao to je "Kralj" "Edip" dao ime jednoj drugoj. /Oedipus Tyrannus/ ("Kralj Edip", prim. prev.) najslavnija je od svih grkih drama. NJena poetna scena je impresivna: areno mnotvo mukaraca, ena, deaka, devojaka i dece sedi pred kraljevskom palatom u Tebi sa lovorovim i maslinovim granama kao simbolima smerne molbe. Grad je pogodila strana poast i ljudi su se okupili da mole kralja Edipa da bogovima ponudi neku rtvu umirenja. Jedno

proroanstvo kae da e poast napustiti Tebu sa nepoznatim ubicom Laja, ranijeg kralja. Edip baca ogorenu kletvu na ubicu, ko god da bio, iji je zloin doneo Tebi takvu bedu. Ovo je savreni primer metode koju je savetovao Horacije, uskakanje /in medias res/ i ostavljanje objanjenja za kasnije. Ali publika je priu, naravno, znala, jer je pria o Laju, Edipu i Sfingi bila deo grkog folklora. Tradicija je prenela da je na Laja i njegovu decu baena kletva jer je u Heladu uveo neki neprirodan porok; posledice ovog greha, koje su se nastavljale iz generacije u generaciju, formirale su tipinu temu za grku tragediju. Laj i njegova kraljica Jokasta, glasilo je proroanstvo, imae sina koji e ubiti svog oca i oeniti se svojom majkom. I tako su po prvi put u svetskoj istoriji roditelji kao prvo dete eleli devojicu. Ali dobili su sina; i da bi izbegli ostvarenje proroanstva, ostavljen je u brdima. Tamo ga je naao neki pastir, nazvao ga po oteenim nogama Edip i dao ga kralju i kraljici Korinta, koji su ga odgojili kao vlastitog sina. Kada je stigao do muevnog doba, Edip je saznao, opet preko proroanstva, da mu je sueno da ubije svog oca i oeni se svojom majkom. Verujui da su njegovi roditelji kralj i kraljica Korinta, pobegao je iz tog grada i uputio se ka Tebi. Na putu je sreo jednog starca, sa njim se posvaao i zatim ga ubio, ne znajui da je taj starac njegov otac. Kada se pribliio Tebi naiao je na Sfingu, stvorenje sa licem ene, repom lava i krilima ptice. Sfinga je Edipu postavila svoju uvenu zagonetku: "ta je to to ima etiri noge, tri noge i dve noge?" Sve koji ne bi tano odgovorili Sfinga bi ubila; i uplaeni Tebanci, u elji da oslobode drum ovog udovita, zarekli su se da e im sledei kralj biti onaj, ko rei ovu zagonetku, jer je Sfinga pristala da izvri samoubistvo ako bi neko dao taan odgovor. Edip je odgovorio: "ovek; jer kad je dete on puzi na etiri noge, kad odraste ide na dve, a kao starac dodaje tap." Bio je to nepotpun odgovor, ali Sfinga ga je

prihvatila i poteno se bacila u smrt. Tebanci su pozdravili Edipa kao spasioca i kada se Laj nije vratio, oni su pridolicu izabrali za kralja. Prema obiaju zemlje, Edip se oenio kraljicom i sa njom imao etvoro dece: Antigonu, Polinika, Eteokla i Ismenu. U drugoj sceni Sofoklove drame najsnanijoj sceni u grkoj drami jedan stari svetenik, kome je Edip naredio da, ako moe, otkrije identitet Lajevog ubice, navodi samog Edipa. Nema nieg traginijeg nego kada kralj nevoljno i zastraeno shvata da je on ubica svog oca i mu svoje majke. Jokasta odbija da poveruje i pokuava da objanjenjem ukloni nesporazum kao frojdovski san: "Sudbina je mnogih mukaraca u snovima", ona uverava Edipa, "da sebe zamiljaju kao partnere u postelji njihove majke; ali kroz ivot prolazi najlake onaj, za koga ove stvari ostanu beznaajne". Kada identifikacija postane potpuna, ona se obesi; a Edip, lud od kajanja, palcem istisne sopstvene oi i naputa Tebu kao izgnanik, samo sa Antigonom da mu pomae. U "Edipu na Kolonu", drugoj drami nenamerne trilogije,$211$ raniji kralj je sedokosi prognanik koji se oslanja na ruku svoje keri i iz grada u grad prosi hranu. U lutanju stie do senovitog Kolona i Sofokle koristi priliku da svom rodnom selu i njegovim vernim maslinjacima peva neprevedivu pesmu koja se svrstava visoko u grkoj poeziji; Strane, gde tvoja noga sad poiva U ovoj zemlji konja i jahaa, Ovde zemlja svu zemlju nadmauje, Beli Kolon ovde sja. Najee ovde, i gnezde- se najbolje Gde ga gusti zaklon zeleni skriva, Treperavim cvrkutom svoju slatku setnu priu Milozvuni slavuj peva.

Sve od rose nebeske i ovenan Najranijim belilom u sjajnoj skupini, svakog jutra mladi narcis Cveta... A ovde udesna biljka iz tla raste, Kakva nikad opevana nije, Da na dorskom ostrvu Pelopu bliskom Il- u Aziji dalekoj iznikla je. To biljka je koja cveta nepokorena, samostvarajua, sama se obnavlja, Na uas naoruanih neprijatelja svojih: Koja nikad tako lepo kao u zemlji ovoj cvetala nije Sivo-srebrnastog lista mekog perja Iznikla je maslinova mladica njena. Nikakva sila, nikakva razorna ruka unititi je nee, tako smelu u mladosti i u starosti tako mudru, Jer kugla Zevsova na nebu je nadzire, I plavo-siva svetlost oiju Atene. Jedno proroanstvo proreklo je da e Edip umreti u prostorima Eumenida; a kad sazna da se sada nalazi u njihovom svetom gaju kod Kolona starac, koji nije naao lepote u ivotu, misli da bi ovde bilo slatko umreti. On Tezeju, kralju Atine, govori stihove koji sa vidovnjakom spoznajom rezimiraju sile koje su slabile Grku propadanje tla, vere, morala i ljudi: Samo bogovima na nebu Starost ne dolazi, niti bilo ega smrt; Sve ostalo dotie na gospodar Vreme. Snaga zemlje slabi, a slava muevnosti nestaje, Vera umire, a nevera cveta kao cvet. I ko e na otvorenim ulicama oveka, Ili u tajnim mestima ljubavi srca vlastitoga,

Nai vetar koji duva verno zauvek? Onda, mislei da uje poziv boga, Edip se oprata od Antigone i Ismene i odlazi u tamni gaj, sa Tezejem kao jedinim pratiocem. Poavi Malo dalje okrenusmo se. I gle, oveka Ne videsmo vie; ali on, Kralj,$212$ tamo je bio, Dre- ruku da oi zakloni, k-o neko Ko vidi viziju turobnu i groznu Koju gledati ne moe... Kakvom smru On je umro, sem Tezeja niko ne zna... Ali neko je moda, kog poslae bozi, Poveo korak mu ili ponora zemlje Prijateljski irom mu otvorio ralje Bez bola ikakvoga. I tako ovek poveden je Bez iega za im da ali on nije napustio svet Bolom i boleu istroen; ve njegov je kraj, Ako ga ikada bee, udesan bio. Poslednja drama u nizu, ali oigledno prva od tri napisane, vodi odanu Antigonu u njen grob. Kada sazna da su njena braa Polinik i Eteokle zaratila za kraljevstvo, ona uri u Tebu u nadi da e doneti mir. Ali na nju se niko ne osvre i braa se bore do smrti. Kreont, saveznik Eteokla, otima presto i kao kaznu za pobunu, zabranjuje da se Polinik sahrani. Antigona, u skladu sa grkim verovanjem da se dua pokojnika mui sve dok se telo ne pokopa, kri naredbu i Polinika sahranjuje. U meuvremenu hor peva jednu od najpoznatijih Sofoklovih oda: Mnoge sile postoje na zemlji, al- nijedna kao ovek silna; ovek plovi i po sinjem moru, a prati ga junjak nepogodan

i valovi zapljuskuju burni. On i Zemlju, najviu boginju, me- boginjama venu neumornu,neprestano u duboko ore, ralo mu se veruga po brazdi a konji ga svakog leta vuku. I plemenu lakokrilih ptica mee zamke te ga veto lovi, i buljuku divljih ivotinja i gomili riba pod puinom razapinje i nameta mreu umnik ovek i vetinom svojom divlju krotiv gorohodnu zverku, vratogriva zauzdao je konja gorskom biku jo neukroenu u jaram je uhvatio iju. I govoru i vetrenoj misli dovio se i dravnom redu i odbrani od mraza nemila i strelice dada plahovita pronalaza svih putova ovek. Bez pomoi ne gre u budunost. Od smrti samo ne izbaja leka, a pronae ustuk tekoj bolji. Kreont osuuje Antigonu da bude iva pokopana. Kreontov sin Hemon protestuje protiv strane presude i kada je njegov protest odbijen zaklinje se svom ocu "ti vie nikada nee videti moje lice". Ovde za trenutak u sofoklovskoj tragediji ulogu dobija ljubav i pesnik peva Erosu himnu koja se u davnini dugo pamtila: Ero, boe nepobedni, Ero, ti to na plen pada i devojci u potaji na obrazu lei nenom i prelazi preko mora i seljaku u stan svraa, ni besmrtnik jo nijedan a ni ovek malovean tvojoj moi ne utee. Koga rani pomahnita. Hemon nestaje; traei ga, Kreont nareuje da otvore peinu u kojoj je Antigona iva sahranjena. Tamo nalaze Antigonu mrtvu i pored nje Hemona, reenog da umre.

Mi tada pogledamo to nam naredi gospodar uplaen, i u dnu elije nju opazimo gde se za vrat obesi a stegnula ga usukanom koprenom, a njega gde je oko pasa obvio i jaue za izgubljenom draganom, za nesuenim brakom, delom oevim. A otac, kada ga spazi gorko jaukne i ue k njemu, zakuka i zavapi: "O nesrenie, kakvo delo uini? Pa gde ti je pamet? S kakve pade nesree? Izii, dete, molim te, i zaklinjem!" Al- sin se besnim okom ozre na njega i pogledom ga prezre, nita ne ree, ve dvoper trgne ma, na oca nasre, no on se bekstvom spase; tad se nevoljnik, sam na se srdit, kakav bee, na svoj ma nadnese, dopola ga zagna u rebra, jo svestan toplim priljubi se grudima. I stane hropiti, a vreo brizne mlaz rumene krvi blede licu njezinu. I mrtav na njoj mrtvoj. Dominantne odlike ovih drama, koje su preivele vreme i prevod, jesu lepota stila i majstorstvo tehnike. Evo tipino "klasinog" naina izraavanja: uglaenog, spokojnog i mirnog; snanog, ali uzdranog, dostojanstvenog ali gracioznog, sa snagom Fidije i uglaenom prefinjenou Praksitela. Klasina je i struktura; svaki stih je relevantan i vodi ka onom trenutku u kojem radnja postie svoj vrhunac i smisao. Svaki od tih komada izgraen je kao hram, iji je svaki deo paljivo obraen u detalju, ali ima svoje odgovarajue i podreeno mesto u celini; izuzev to "Filoktet" nemarno prihvata /deus ex machina/ (koja je kod Euripida ala) kao ozbiljno

reenje za zamrenu fabulu. Ovde, kao i kod Eshila, drama se kree navie ka "hibrisu" neke vrhunske nerazboritosti (kao u Edipovoj gorkoj kletvi neznanog ubice); obre se oko nekog /anagnorisis/ ili iznenadnog prepoznavanja, neke "peripetije" ili obrta sree; i kree se nadole ka "nemezi" neizbenog kanjavanja. Kada je eleo da ilustruje dramsku strukturu, Aristotel se uvek pozivao na "Kralja Edipa", i ove dve drame koje se bave Edipom dobro ilustruju aristotelovsku definiciju tragedije kao oienje saaljenja i straha kroz njihovo objektivno prikazivanje. Linosti su ocrtane jasnije nego kod Eshila, mada ne tako realistino kao kod Euripida. "Ja prikazujem ljude onakve kakvi treba da budu", rekao je Sofokle, "Euripid ih prikazuje onakvim kakvi jesu" kao da hoe da kae da drama treba da dozvoli neku idealizaciju i da umetnost ne treba da bude fotografija. Ali uticaj Euripida pojavljuje se u uverljivosti dijaloga i povremenom iskoriavanju oseajnosti; tako se Edip nekraljevski prepire sa Tiresijom i, oslepeo, dirljivo pipa oko sebe da bi dotakao lica svojih keri. Eshil, razmiljajui o istoj situaciji, zaboravio bi na erke i mislio na neki veni zakon. Sofokle je takoe filozof i propovednik, ali njegovi saveti oslanjaju se manje od Eshilovih na sankcije bogova. NJega je dotakao duh sofista i mada podrava uspenu ortodoksnost, on se pokazuje kao neko ko bi mogao da bude Euripid da nije bio tako srean. Ali on ima i previe pesnike senzibilnosti da bi dopustio patnju koja tako esto ljudima dolazi nezaslueno. Nad Heraklovim telom, koje se grevito previja Lil kae: Bez krivnje smo, al- priznajemo Da bogovi bez milosti su. Decu oni raaju i trae Da im se po oinstvu klanjaju,

A ipak sa pogledom bezoseajnim Na ovakvu agoniju gledaju. On Jokastu navodi da se smeje proroanstvima, mada se njegovi komadi vrte na njima sa kripom; Kreont igoe proroke kao "pleme na novac lakomih"; a Filoktet postavlja staro pitanje, "Kako da opravda puteve Neba, ako Nebo smatra nepravednim?" Sofokle odgovara pun nade da, iako je moda moralni poredak sveta za nas suvie suptilan da bismo ga razumeli, on postoji, i pravinost e trijumfovati na kraju. Pratei Eshila, on identifikuje Zevsa sa ovim moralnim poretkom i pribliava se jo vie monoteizmu. Kao neki dobar Viktorijanac, on je u svojoj teologiji nesiguran, ali u svojoj moralnoj veri jak; najvea je mudrost nai taj zakon, kog predstavlja Zevs, taj moralni kompas sveta, i slediti ga. Kad bi meni bilo sueno da uvam u delima i reima istotu sveta! Za to stoje zakoni, njih rodi etar nebeski, visoko oni ive u visinama, a Olimp je otac njin ne smrtni ljudski stvor. I zato nigda njih zaborav ne uspava; u njima velik bog, a nikad ne stari. To je pero Sofokla, ali glas Eshila, vera koja daje poslednji otpor neverovanju. U toj pobonosti i rezignaciji vidimo lik Jova, pokajnikog i pomirenog sa sudbinom; ali izmeu redova naziremo Euripidove slutnje. Kao i Solon, Sofokle smatra najblaenijim onog oveka koji se nikad nije ni rodio, a odmah do njega najsrenijim onog, koji umre u detinjstvu. Neki moderan pesimista preveo

je sa zadovoljstvom sumorne stihove hora o Edipovoj smrti, stihove koji odraavaju umor od sveta koji je donela starost i strano bratoubistvo Peloponeskog rata: Kakav li je ovek, koji udi Za duinom dana neodmerenom? Glupost oko mi vidi Gledaju- u pravcima svim. Jer godine kojima pretekne broj Pomenue te loe po tebe: Bol tad blizak ti je; a zadovoljstvo, Gle, skriveno je od oiju tvojih. To je to nagrada biva onima, Koji dane svoje preive... Tvoju sudbu cenim vie Koji nikada ni roen ne bi; A tvoju zatim, koji, roen, umre I odmah opet te nema. Sa ludostima lakim ko pero Mladost oveka zatie; Zla onda sakupljaju se, Ne nedostaje ni jedno od njih Bes, zavist, nesloga, sukob, Ma koji ivot trai. A zbir nevolja da zapeati, Teturava starost priblii se, Od koje i prijatelj i roak ti bei; Starost, u kojoj sve tuge Pod nebom udvostuuju se... I oni koji gube, od muke, Jedan se sa drugim sprijatelje, Koje ni mlade ni devera pesma ne pohaa Ni zvuk tamburina,

Ve smrt koja ini kraj. Svako sholastiko ogovaralo zna da se Sofokle u starosti teio heterom Teoris i sa njom imao potomstvo. NJegov zakoniti sin Ijofont, plaei se, valjda, da e pesnik oporukom ostaviti svoje bogatstvo Teorisinom detetu, doveo je oca pred sud pod optubom da je finansijski nekompetentan. Sofokle je poroti, kao dokaz svoje mentalne bistrine, proitao neke horove iz komada koji je tada pisao, verovatno iz "Edipa na Kolonu"; na to su ga sudije ne samo oslobodile optube ve i otpratile do kue. Roen mnogo godina pre Euripida, iveo je tako dugo da je za njim obukao odeu alosti; a zatim je te iste godine 406. i sam umro. Legenda kae kako se, kad su Spartanci opseli Atinu, Dionis, bog drame, pojavio Lisandru i dobio siguran prolaz za Sofoklove prijatelje, koji su eleli da ga sahrane u grobnici njegovog oca u Dekeleji. Grci su mu ukazali poast kao boanstvu, a pesnik Simija je za njega komponovao jedan smirujui epitaf: Penji se neno, brljane, uvek neno se penji, Gde Sofokle, odmaraju- se mirno, dalje sanja svoj san; Bledozelene ti pletenice po mermeru se razastiru, Dok svuda okolo grimizne rue cvet. Nek- tamo loza u bogatim grozdovima visi, Lepe joj mlade vitice oko kamena viju; Dolina nagrada za slatku mudrost koju on je pevao, A Muze i Gracije nazivale ga svojim. /V/ EURIPID 1. Drame Kao to je \oto u grubim crtama oblikovao rani put italijanskog slikarstva, Rafael mirnim duhom doneo u umetnost tehniko savrenstvo, a Mikelanelo dovrio

razvoj delima muenog genija; kao to je Bah sa neverovatnom energijom otvorio irok put ka modernoj muzici, dok je Mocart usavrio njen oblik u melodinoj jednostavnosti, a Betoven dovrio razvoj u delima neujednaene veliine tako je Eshil sa svojim oporim stihom i strogom filozofijom raistio put i postavio forme grke drame, Sofokle oblikovao umetnost odmerenom muzikom i smirenom mudrou, a Euripid dovrio razvoj u delima strastvenih oseanja i nemirne sumnje. Eshil je bio propovednik skoro hebrejskog intenziteta; Sofokle je bio "klasini" umetnik koji se vrsto drao jedne oslabljene vere; Euripid je bio romantini pesnik koji nije nikada mogao da napie savren komad, jer je bio rastrzan filozofijom. Oni su bili Isaija, Jov i Eklezijasti Grke. Euripid je roen u godini neki kau i na dan Salamine, verovatno na samom ostrvu, na koje su, kako nam kau, njegovi roditelji pobegli da se sklone od invazije Meana. NJegov otac bio je dosta imuan ovek od ugleda u Atikom gradu Fila; njegova majka bila je iz plemenite porodice, mada neprijateljski raspoloen Aristofan insistira da je drala bakalnicu i prodavala voe i cvee na ulici. Kasnije je iveo u Salamini, voleo usamljenost njenih brda i razliite izglede plavog mora. Platon je eleo da bude dramatiar, a postao je filozof; Euripid je eleo da bude filozof, a postao je dramatiar. On je "bio uenik Anaksagore", kae Strabon; studirao je neko vreme kod Prodika i bio tako intiman prijatelj Sokrata, da su neki sumnjali da je filozof umeao svoje prste u pesnikove komade. Ceo pokret sofista uao je u njegovo obrazovanje i preko njega osvojio dionisijsku pozornicu. On je postao Volter grke prosveenosti, klanjajui se razumu destruktivnim aluzijama u dramama koje su slavile nekog boga. Izvetaji o Dionisovom pozoritu pripisuju mu dvadeset i

sedam komada, od "Pelijinih keri" 455. do "Bakhe" 406; ostalo je osamnaest, uz meavinu odlomaka ostalih komada.$213$ NJihova tema opet su legende ranih Grka, ali sa notom skeptinog protesta koji se prvo stidljivo, a zatim smelo uje izmeu redova. "Ijon" prikazuje poznatog osnivaa jonskih plemena u delikatnoj dilemi: proroite Apolona proglaava Ksuta za njegovog oca, ali Ijon otkriva da je sin Apolona, koji je zaveo njegovu majku, a onda je podmetnuo Ksutu; zar je mogue, pita Ijon, da je plemeniti bog laljivac? U "Heraklu" i u "Alkestidi" moni sin Zevsa i Alkmene opisan je kao dobroudan pijanac, sa apetitom Gargantue i pameti Luja /XVI/. "Alkestida" pria nesimpatinu priu o tome kako su bogovi kao uslov da e Admetu (kralju tesalijske Fere) biti poteen ivot traili da neko drugi pristane da umre umesto njega. NJegova ena nudi sebe kao rtvu i oprata se od njega u sto stihova, koje on velikoduno slua sa velikim strpljenjem. Alkestidu iznose kao mrtvu; ali Herakle, izmeu samotnih pijanki i gozbi, odlazi, raspravlja se i drskou natera Smrt da Alkestidu pusti i da je vrati u ivot. Komad se moe razumeti samo kao vet pokuaj da legendu uini smenom.$214$ U "Hipolitu" se sa vie profinjenosti i skladnosti primenjuje isti metod svoenja na apsurd. Lepi heroj je mlad lovac koji se Artemidi, devianskoj boginji lova, zarie da e joj uvek biti veran; uvek e se kloniti ena i nalaziti najvee zadovoljstvo u umama. Afrodita, razljuena ovim uvredljivim celibatom, uliva u srce Fedre, Tezejeve ene, ludu strast za Hipolitom, Tezejevim sinom sa Amazonkom Antiopom. To je prva ljubavna tragedija u postojeoj knjievnosti i ovde su poeci svih simptoma ljubavi u kritinom trenutku svoje groznice: Fedra, koju Hipolit odbija, kopni i vene. NJena dadilja, iznenada postavi filozof, razmilja o ivotu posle smrti sa hamletovskim skepticizmom:

I ceo ljudski alostan ivot i od muke nikad oduka nema. Dal- ima ivota draeg od ovog? Al- tama ga krije, zavijen je maglom i zato svim srcem volim ovaj to ovde na zemlji svetlou sija, jer za drugi ivot niko jo ne zna, nitdokaze ima za sreu pod zemljom no prazne nas prie navode na to. Dadilja nosi Hipolitu poruku da e ga Fedrina postelja pozdraviti dobrodolicom; znajui da je ona ena njegovog oca, on je uasnut i iz njega izbija jedan od onih delova koji su Euripidu doneli reputaciju enomrsca: O Dive, zato ene, taj rod varljivi ti stvori i na svetlost dana iznese? Jer da si hteo ljudski posejati rod, za taj ti pos-o nije ena trebalo. Fedra umire; a u njenoj ruci mu nalazi pisamce u kojem pie da ju je Hipolit zaveo. Tezej besno poziva Posejdona da ubije Hipolita. Mladi protestujui tvrdi da je nevin, ali mu ne veruju. Tezej ga protera iz zemlje; dok njegova kola prolaze obalom iz talasa se pojavljuje morski lav i poinje da ga progoni; njegovi konji bee, kola se preture i upletenog i izmrcvarenog Hipolita (tj. "konjima rastrgnutog") vuku preko stena u smrt. A hor uzvikuje, u stihovima koji mora da su zaprepastili Atinu, Vi bozi to upletoste ga u zamku, Gle, u lice vam bacam Mrnju svoju i svoj bes!

U "Medeji" Euripid za trenutak zaboravlja svoj rat protiv bogova i transformie priu o Argonautima u svoj najjai komad. Kad Jason stigne u Kolhidu, kraljevska princeza Medeja zaljubljuje se u njega, pomae mu da uzme zlatno runo i, da bi ga zatitila, vara oca i ubija svog brata. Jason joj se zaklinje na venu ljubav i vodi je natrag sa sobom u Jolk. Tamo skoro divlja Medeja truje kralja Peliju da bi osigurala presto koji je ovaj obeao Jasonu. Poto mu zakon Tesalije zabranjuje da se eni strankinjom, Jason sa Medejom ivi nevenano i sa njom dobija dvoje dece. Ali on se vremenom zamara od njene varvarske estine, trai za sebe zakonitu enu i prosi erku korintskog kralja Kreonta. Kreont ga prihvata i tera Medeju u progonstvo. Medeja, sumorno razmiljajui o nanetim nepravdama, govori jedan od Euripidovih slavnih odlomaka u odbranu ene: Od sveg to ivi te se umom ponosi mi ene jo smo stvorovi najbedniji. Za skupo blago mora mua kupiti a od te bede jo je vea beda ta to muu nisi drugo nego robinja. Sve stoji do tog da l- e asna dobiti il- rava. Jer prosce ne sme odbiti, a s muem rastanak sramotu donosi. Kad nae drugu ud i druge zakone a kod kue ih ne zna treba proroki da ima um da muu u svem ugodi. Pa kad srea trud nam u tom nagradi i mu nam brani jaram slono podnosi, e, to je ivot! Nema ltoga onda mri! Kad eljad domaa mukarca naljuti, on ode od kue i jad svoj isceli u svom dritvu, meu prijateljima. Mi nita nemamo od njega jednoga!

Ta oni vele da je kuni za nas mir, a za njih koplje, tit i borba junaka. Budale! Ja bih vie tri puta okraj no jedan, samo jedan muan poroaj. Onda sledi strana pria njene osvete. Ona alje svojoj suparnici, kao tobonji znak izmirenja, skupocenu odeu; korintska princeza oblai jednu od haljina i plamen je guta; Kreont, pokuavajui da je spase, gori i umire. Medeja ubija vlastitu decu i Jasonu pred oima odlazi u koiji sa njihovim mrtvim telima. Hor peva filozofski kraj: Olimpljanin Div je svugde gospodar a bogovi daju to ne sluti niko; kad tvrdo se nada, nada te izda; gde nade i nema, bog pomae i tu. I ovo se dogodi tako. Preostali komadi vraaju se uglavnom na priu o Troji. U "Heleni" dobijamo obrnutu verziju Stesihora i Herodota: spartanska kraljica ne bei sa Parisom u Troju; ona je protiv volje odvedena u Egipat i tamo edno eka na svog gospodara; cela je Grka, Euripid nagovetava, nasamarena legendom Helene u Troji. U "Ifigeniji u Aulidi" on u staru priu o Agamemnonovoj rtvi unosi obilje oseanja to je novo za grku dramu i lukrecijevsko gnuanje pred zloinom na koji je ljude navela stara vera. Na tu temu pisali su i Eshil i Sofokle, ali njihovi komadi uskoro su zasenjeni sjajem ove nove predstave. Dolazak Klitemnestre i njene keri zamiljen je sa euripidskom nenou; Orest, "jo malian koji ne govori" prisutan je da bi bio svedok praznovernog ubistva koje e usmeriti njegovu sudbinu. Devojka je sva stidljiva i srena kad tri da pozdravi Kralja:

Ifig.: "Radosna sam, oe, to padam ti na grudi, "Posle toliko vremena! Mada sam druge pretekla " "Jer, ah, za tvojim licem udim! ne ljuti se..." "Tako radostan to me vidi ali kakav pogled brini"! Agam".: Kraljeve i vojskovoe mnoge brige mue. Ifig.": Ovaj asak moj nek bude ba ovaj! Ne preputaj se brizi! Agam.: "Da, sav sam sada tvoj; misli moje ne lutaju..." Ifig.": A ipak a ipak oi su ti pune suza! Agam.: "Da, jer odsustvovanje koje dolazi dugo je." Ifig.: "Ja ne znam, ne znam, gospodaru dragi, ta to znai." Agam.: "Tvoje mudro shvatanje moj bol podstie jo vie." Ifig.: "Da bih ti ugodila, ludosti u da priam." Po dolasku Ahila ona otkiva da on nita ne zna o njihovom navodnom venanju; umesto toga saznaje da vojska nestrpljivo oekuje njenu rtvu. Ona se baca Agamemnonu pred noge i moli ga za ivot. Bila sam ti prvoroena prva te nazvah Gospodarem, I sedela, edo tvoje, na kolenima ti prva; I razmenjivasmo slatke nenosti ivota. I ovako si meni govorio "Dete moje, Da l- srenu videu te u domu Gospodara ti i mua, tebi prilinoga?" A ja sam ti, privijaju- se neno uz bradu koju sada Moleivo drim, odgovorila: "A ja u te pozdraviti, osedelog od godina, u slatkom zaklonu doma mog, Gospodaru moj, i nenom ljubavlju ljubav uzvratiti ti." Takve behu nam rei, kojih se dobro seam; Al- ti si zaboravio, i hoe ivot da mi uzme." Klitemnestra osuuje Agamemnonovo poputanje

divljakom ritualu i izrie pretnju koja sadri mnoge tragedije "Ne primoravaj me da te izdam." Ona hrabri Ahila u pokuaju da devojku spase, ali Ifigenija, promenivi raspoloenje, odbija da bei. Evo to sinu mi, majko, dok o tome sam mislila: Gle, reena sam mreti; i spremna uiniti to Dino nepriline misli da odbacim... U mene sva mona Helada gleda; samo ja darivati je mogu Darima da zaplove joj galije, da Frigija se porazi, Bezbednost njenih keri od varvara u danima koji tek dolaze, Da otmiar ne ugrabi ih vie nikada iz srenog im doma, Kad kazna se plati za nasilje Parisa, za stid Helene. Sav veliki taj spas smru svojom postii u i ime moje Kao one koja slobodu Heladi dade blagosivano e biti. Kad vojnici dolaze po nju ona im zabranjuje da je dodirnu i kree do rtvene lomae sama. U "Hekabi" rat je zavren; Troja je pala i pobednici dele plen. Hekaba, udovica kralja Prijama, alje svog najmlaeg sina Polidora sa zlatom Prijamovom prijatelju Polimestoru, kralju Trakije. Ali Polimestor, u udnji za zlatom, ubija mladia i baca njegovo telo u more; kada je izbaeno na obale Ilijona odnose ga Hekabi. U meuvremenu sen mrtvog Ahila zadrava vetrove da ponesu grku flotu u pravcu doma sve dok kao ljudsku rtvu ne dobije najlepu od Prijamovih keri, Poliksenu. Grki glasnik, Taltibije, dolazi da uzme devojku od Hekabe. Naavi onu, koja je jo nedavno bila kraljica, tako bespomonu, raupanu i izvan sebe, on izgovara nekoliko stihova euripidovske sumnje: O Gromovnie, brine li se ti o jadnicima nama, ili je

u bogove sva vera jedna la, kad pusti sluaj svud odluuje? Sledei in sloene drame dat je u obliku "Trojanki". Pojavio se 415, ubrzo posle atinskog razaranja Melosa (416) i nekako uoi ekspedicije koja je imala za cilj osvajanje Sicilije za Atinsko carstvo. To je bio trenutak u kojem se Euripid, potresen masakrom u Melosu i brutalnim imperijalizmom nameravanog napada na Sirakuzu, usudio da iznese snaan zahtev za mir, hrabar prikaz pobede sa stanovita poraenih, "najveu osudu rata u antikoj knjievnosti". On poinje tamo gde Homer zavrava posle osvajanja Troje. Posle opteg pokolja Trojanci lee mrtvi, a njihove ene, ojaene do ludila, idu iz svog razruenog grada da budu konkubine pobednika. Hekaba ulazi sa svojim kerima Andromahom i Kasandrom. Poliksena je ve rtvovana a sada Taltibije dolazi da povede Kasandru u Agamemnonov ator. Hekaba pada u bolu na zemlju. Andromaha pokuava da je utei, ali i klone, dok privijajui malog princa Astijanakta na grudi misli na njegovog mrtvog oca. Andromaha: "I ja... dugo od kad nategoh luk" "Pravo u srce sree; i ja znam" "Da strela mi pogodi cilj; i zbog toga jo vie " "Izgubila sam mir. Sve zbog ega mukarci nas hvale," "Volela sam Hektora radi i nastojala stei." "Oduvek sam znala, bilo iz zla" "Il- nevinosti iste, lutati naokolo" "Po enu je zlo; i tako potisnuh-" "elju takvu i pooh svojim putem" "U vrtu sopstvenom. A lake rei i veseli" "Govor ena nikada prag preao mi nije." "Misli vlastita srca ne eljah vie " "Govorahu sa mnom i ja bejah srena. Stalno sam"

"tiinu lepu i pogled miran" "a doek Hektora uvala i dobro pazila na" "ivota nain, gde da ja vodim, a gde da sluam..." "Jedna no da, mukarci rekoe uspeva da enu" "U naruju oveka ukroti. O srama li srama!" "Kakve li su usne ene koja mrtve svoje zaboraviti moe," "I dati u postelji tuoj poljupce strane?" "Pa ni ivotinja glupa, ni drebe ii nee" "Bezbrino u jarmu, kad par mu njegov nestane..." " O, Hektore moj! najvoljeniji" "Koji si, budui moj, bio meni sve u svemu," "Prine moj, mudrae moj, O moje velianstvo" "Hrabrosti! Dodir nijednog oveka ne doe" "Mi blizu, kad iz doma oca moga" "Povede me i uini svojom... A sad mrtav ti si," "A ja ratom u ropstvo baena i na hleb" "Srama u Heladi, preko divljeg mora!" Hekaba, sanjajui o nekoj dalekoj osveti, nalae Andromahi da prihvati svog novog gospodara susretljivo, kako bi joj moda dozvolio da odgoji Astijanakta, a Astijanakt moda jednog dana obnovi Prijamovu kuu i sjaj Troje. Ali na to su mislili i Grci; i Taltibije dolazi da najavi da Astijanakt mora da umre: "NJihova je volja da tvoj sin sa vrha ovih zidina bude baen u smrt." On otima dete iz naruja majke i Andromaha se, drei ga u poslednjem trenu, histerino oprata od njega. "Idi, umri, moj najvoljeniji, miljenie moj," "Od ruku ljudi okrutnih, ostavljajui me ovde samu." "Tvoj otac previe je hrabar bio; zato te" "Ubijaju..." "I niko da te ali!...Ti malo bie"

"Koje gri se u rukama mojim," "Kakve slatke mirise oseam" "Oko tvoga vrata! Voljeni, moe li da bude" "Sve to nita, to su te ove grudi odgojile" "I negovale, sve zamorne noi tokom kojih" "Pazila sam te u bolesti, dok se nisam" "Iscrpila od bdenja? Poljubi me. Ovaj jedini put;" "Nikada vie. Podigni ruke i obgrli me" "Oko vrata; sad me poljubi, usne na usne..." "O, da li ste nali patnju koja nadmauje" "Sva muenja Istoka, vi gospodski Grci!..." "Brzo, uzmite ga, vucite ga, bacite ga sa zida," "Ako hoete da bacate!" "Rastrgnite ga, vi zveri, budite brzi!" "Bog me je porazio i ne mogu da podignem ni" "Ruku, jednu ruku, da od smrti spasem dete svoje." Ona je van sebe i pada u nesvest; vojnici je odnose. Menelaj se pojavljuje i nareuje vojnicima da mu dovedu Helenu. On se zakleo da e je ubiti i Hekabu tei misao da e Helena konano biti kanjena. "Blagosloven bio, Menelaje, blagosloven," "Ako e je ubiti! Jedino te plai da vidi" "Lica njenoga, da ne ulovi te u zamku i ti popusti!" Helena ulazi, nedodirljiva i bez straha, ponosno svesna svoje lepote. Hekaba: "I sada se" "Pojavljuje i ukrasila si grudi svoje i elo," "I udie sa gospodarem svojim isti vazduh sumorni," "Ti zlosrenice. Urlaj, urlaj, raupane kose," "Iscepane odee i drhueg tela i u njemu," "O, sramota na kraju, a ne slava za tvoj greh..."

"Poten budi, kralju; nek- Helena krunu pravde" "Ponese. Ubij ovu enu..." Menelaj: "Mir, starice, mir..." (vojnicima) "Nek- odrede joj sa odajama galiju neku," "U kojoj moe morima da plovi..." Hekaba: "LJubavnik jednom, uvek e ljubiti ponovo." Kada Helena i Menelaj odlaze, Taltibije se vraa, nosei mrtvo telo Astijanakta. Talt.: "Andromaha... uvraala je suze ove u oi mi," "Plaui za domajom svojom, kad krenula je preko mora" "Zurei, upuujui rei grobu Hektorovome." "Ali molbu nam je uputila da odgovarajue obrede" "Za sahranu deteta ovoga obavimo... A u tvoje ruke" "Naredila mi je da ga poloim, da bude povijen u poveze" "Smrti i odeu..." (Hekaba uzima telo.) Hekaba: "O, kakva te je smrt snala, maliane!..." "Te nene ruke, isti dragi lik ti ima" "Kao njegov... I drage gorde usne, tako pune nade," "Zatvorene su zauvek!" "Kakve li si mi prevarne rei kazivao" "U zoru, kada si se u moj krevet zavlaio," "Nazivao me imenima slatkim i obeao, "Bako," "Kada umre, kratko u odsei kosu" "I sve komandante izvesti da projau kod" "Tvog groba." Zato si me tako prevario? To sam ja," "Starica, beskunica, bez dece, koja za tobom " "Tako mladim, tako mrtvim, mora hladne suze liti." "Blagi boe! Ta tapkava dobrodolica tvojih nogu," "Milovanje u mom krilu; i, oh, to slatko" "Zajedniko utonue u san! Sve to je nestalo." "Kako da pesnik pogrebni kamen isklee" "Da istinsku priu kae? "Evo ovde edo lei" "Koga su se Grci uplaili, i u svom strahu"

"Ubili." Da, Grka e blagosiljati" "Priu koju pesnik pria!..." " O, tat je ovek," "Koji slavi svoju radost i nema straha," "Dok amo-tamo srea godina" "Igra kao budala na vetru!... (Ona umata dete u pogrebnu odeu.) "Sjaj frigijske odee, koju sam ti u mislima" "uvala za dan tvoje enidbe sa nekom daleko-naenom" "Kraljicom Istoka, obavija te zauvek..." U "Elektri" stara je tema ve dosta napredovala. Agamemnon je mrtav, Orest u Fokidi, a Elektru je majka udala za jednog seljaka ija jednostavna odanost i strahopotovanje prema njenom kraljevskom poreklu uspevaju da preive njen mrzovoljni nemar prema njemu. Dok se ona pita da li e je brat ikada nai, Orest dolazi, kao to mu je sam Apolon naloio (to Euripid jasno naglaava), da osveti Agamemnonovu smrt. Elektra ga podstie; ako on nee da ubije ubicu, uinie to ona. Mladi nalazi Egista i ubija ga, a onda se usmerava na majku. Klitemnestra je ovde povuena ostarela ena, seda i krhka, koju progoni uspomena na njene zloine, koja se istovremeno plai svoje dece i voli ih, a koja je mrze; ona trai milost, ali ne moli za nju; i napola je pomirena sa kaznom za svoje grehe. Kada je ubistvo izvreno, Orest je savladan uasom. Sestro, dodirni je ponovo, O, velom prekrij njeno telo, Odloi joj odeu lepu, I prekrij taj smrtno crveni trag. Majko! I zar si ti rodila, Donela u snanom bolu U ivot, ubicu svoga?

Kod Euripida, finalni in drame zove se "Ifigenija na Tauridi" tj. Ifigenija meu Taurima. Artemida je, to se sada saznaje, Agamemnonovu erku na lomai u Aulidi zamenila koutom, ugrabila devojku iz plamena i uinila je svojom svetenicom u svetilitu Artemide meu poludivljim Taurima sa Krima. Tauri po pravilu rtvuju boginji svakog stranca koji nezvan zakorai na njihove obale; a Ifigenija je nesrena, turobna svetenica koja blagosilja rtve. Jedanaest godina daleko od Grke i onih koje voli otupeli su njen bol. U meuvremenu Orestu je Apolonovo proroite obealo mir ako od Taura otme sveti kip Artemide i donese ga u Atiku. Orest i Pilad kreu brodom i konano stiu u zemlju Taura, koji ih sa radou primaju kao darove mora za Artemidu i urno ih odvode da ih ubiju na njenom oltaru. Orest, iscrpljen, pada u epileptinom napadu Ifigeniji pred noge; i mada ga ne prepoznaje, obuzeta je saaljenjem kad vidi dva prijatelja suoena sa smru u najlepim godinama mladosti. Ifigenija: "Ko zna ta ga sve" "u svetu eka. Sve to bozi odrede" "u mraku puzi, a zlo niko ne vidi." "Ta otkud stigoste, jadni stranci vi?..." Orest: "Avaj! O kako bi me sestra sahranila!" Ifigenija: "elje li puste, jadan bio ti ma ko!" "Daleko ivi ona od te obale." "Al- ipak, jer si rodom ba Argivljanin," "koliko mogu, i ja iniu ti sve." "Ta mnogi nakit u grob tvoj poloiu" "i utim uljem tebi okvasiti prah" "i cvetni sok na tvoje liu spalite" "u gori to ga ria skupi pelica." Ona obeava da e ih spasti ako ponesu natrag u Arg poruku za koju moli da je ureu u svoje pamenje.

Ifigenija: "Saoptite Agamemnonovom Orestu" "To alje aulidska ti Ifigenija," "to ivi jo, a vi je mrtvom smatrate."" Orest: "A gde je ona? Zar iz mrtvih ustade?" Ifigenija: "Ba ovde, ti je gleda! Re ne prekidaj!" "U Arg me, brate, dok jo ne mrem izbavljaj" "iz tue zemlje!" Orest eli da je zagrli, ali mu njene sluge zabranjuju; nijedan mukarac ne sme da dodirne Artemidinu svetenicu. On joj otkriva da je Orest, ali ona ne moe u to da poveruje. On uspeva da je ubedi, podseajui je na prie koje im je Elektra priala. Ifigenija: "To detece koje sam znala," "Malo dete, lagano kao ptica?..." "O Argu zemljo, O ognjite i plamenu sveti" " to su ga Kiklopi zapalili stari," "Blagosiljam te to on ivi, to je odrastao," "Svetlo i snaga, moj brat i moj roeni;" "Nek ti ime za to bude blagosloveno." Oni nude da je spasu, a ona im sa svoje strane pomae da otmu Artemidin kip. Uz pomo njenog vetog lukavstva oni bezbedno stiu do svog broda i odnose kip u Brauron; tamo Ifigenija postaje svetenica i posle smrti je tamo oboavaju kao boginju. Orest je osloboen od Furija i doivljava nekoliko godina mira. e bogova je utoljena i drama Tantalove dece zavrena. 2. Dramski pisac Moramo se sloiti sa Aristotelom da ovi komadi sa stanovita dramske tehnike zaostaju za standardima koje su postavili Eshil i Sofokle. "Medeja", "Hipolit" i "Bakhe"

dobro su planirani, ali ak se ni oni ne mogu uporediti sa strukturnim integritetom "Orestije" ili kompleksnim jedinstvom "Kralja Edipa". Umesto da odmah utone u radnju, to je funkcija drame, Euripid koristi kao vetako sredstvo pedagoki prolog i, to je jo gore, stavlja ga ponekad u usta nekog boga. Umesto da nam iznese radnju direktno, to je funkcija drame, on i suvie esto koristi glasnika da opie radnju, ak i kada se ne radi o bilo kakvom nasilju. Umesto da hor bude deo radnje on ga pretvara u filozofski "aparte" ili ga koristi da prekine dogaanje lirskim pesmama, uvek lepim, ali esto irelevantnim. Umesto da predstavi ideje kroz radnju, on ponekad zamenjuje radnju idejama i pretvara pozornicu u kolu spekulacije, retorike i argumenta. NJegove fabule i suvie esto zavise od koincidencija i "prepoznavanja" mada su oni dobro organizovani i dramski prezentirani. Veina komada (kao nekoliko kod njegovih prethodnika) zavrava se sa /deus ex machina/, bogom sa dizalice ureaja koji se moe oprostiti samo pod pretpostavkom da se za Euripida stvarni komad zavrio pre ove teofanije i da je bog sputen da bi ortodoksnima dao valjani zakljuak onoga to bi inae bila skandalozna predstava. Sa takvim prolozima i epilozima veliki humanista stekao je privilegiju da na pozornici prezentira jeres. Materijal, kao i forma, predstavlja meavinu genija i vetine. Euripid je pre svega oseajan, kao to mora da bude svaki pesnik; on osea probleme oveanstva intenzivno i izraava ih sa strau; on je najtraginiji i najhumaniji od svih dramatiara. Ali njegovo oseanje je i suvie esto sentimentalnost; njegovo "prolivanje vrelih suza" poinje suvie lako; on ne proputa nijednu priliku da pokae majku koja se oprata od svoje dece i iz svake situacije izvlai sav mogui patos. Ove scene uvek su dirljive i ponekad se opisuju sa snagom koja ni pre ni posle njega u tragediji nema premca; ali one se povremeno

sputaju do melodrame i pretrpane su nasiljem i uasom, kao na zavretku "Medeje". Euripid je Bajron i eli i Igo Grke, romantiarski pokret sam za sebe. On lako prevazilazi svoje suparnike pri opisivanju karaktera. Psiholoka analiza zamenjuje kod njega, ak i vie nego kod Sofokla, dejstvo sudbine; nikada mu nije dosta da ispituje moral i motive ljudskog ponaanja. On prouava veliki broj raznovrsnih ljudi, od Elektrinog mua seljaka do kraljeva Grke i Troje; nijedan drugi dramatiar nije dao toliko tipova ena ili ih ocrtao sa toliko simpatije; njega interesuje svaka nijansa poroka i vrline, i on ih prikazuje realistiki. Eshil i Sofokle bili su i suvie zaokupljeni univerzalnim i venim da bi jasno videli privremeno i posebno; oni su stvarali umne tipove, ali Euripid stvara ive pojedince; nijedan od one dvojice starijih, na primer, nije ostvario Elektru tako ivo. U ovim komadima drama konflikta sa sudbinom sve vie i vie ustupa mesto drami situacije i karaktera i put kojim e u sledeim vekovima grku pozornicu osvojiti komedija naravi pod Filemonom i Menandrom je pripremljen. 3. Filozof Ali pogreno bi bilo suditi o Euripidu uglavnom kao dramskom piscu; njegov odluujui interes nije dramska tehnika ve filozofsko istraivanje i politika reforma. On je sin sofista, pesnik prosveenosti, predstavnik radikalne mlae generacije koja se smeje starim mitovima, flertuje sa socijalizmom i trai novi drutveni poredak u kojem e biti manje eksploatacije oveka nad ovekom, mukaraca nad enama i svih od strane drave. Euripid pie za ove pobunjenike due; on za njih dodaje svoje skeptike aluzije i ubacuje hiljadu jeresi u redove svojih prividno religioznih komada. On pokriva svoje tragove pobonim odlomcima i patriotskim odama; on

daje sveti mit tako doslovno da njegova apsurdnost postaje oigledna, a ipak se ne moe dovesti u pitanje njegova ortodoksija; on glavni deo svojih komada preputa sumnji, ali prve i poslednje rei ustupa bogovima. NJegovu suptilnost i briljantnost, kao kod francuskih enciklopedista, treba jednim delom pripisati pritisku koji se vri na njega da kae ono to misli dok uva svoju kou. NJegova je tema ono Lukrecijevo /Tantum religio potuit/ /suadere malorum/ tako su velika zla na koja je religija navela ljude: proroanstva koja izazivaju nasilje za nasiljem, mitovi koji veliaju besmrtnost boanskim primerom i dele natprirodne kazne na nepotenje, preljubu, krau, ljudsku rtvu i rat. On opisuje proroka kao "oveka koji govori malo istine i mnogo lai"; on itanje budunosti po iznutricama neke ptice naziva "istom budalatinom"; on osuuje sva orua proroanstava i gatanja. Iznad svega on negoduje zbog moralnih implikacija legendi: LJudi treba da znaju da Boga nema, da nema svetla Na nebu, ako e zlo na kraju pobediti pravdu... Ne kaite da na nebu ima preljubnika, Ni bogova zatvorenika i tamniara: ve davno je Srce moje to opakim nazvalo i nee nita izmeniti... Ove su prie lane, lane su te divlje gozbe Tantala i bogova to rastru dete. Ova je zemlja ubica pomamu sopstvenu Svojim bogovima dala. Zlo ne prebiva na nebu... Sve ovo su Mrane prie pesnitva nesrenog. Ponekad su ovakvi delovi ublaeni himnama Dionisu ili psalmima panteistike pobonosti; ali povremeno neka linost proiruje euripidovsku sumnju na sve bogove:

Dal- neko kae da gore ima bogova? Nema ih, ne, nema. Nek- nikakva te luda, Povedena starim lanim mitom, ne prevari tako. Pogledaj ti injenice same, ne poklanjaju- reima mojim Nikakovog poverenja; jer kaem vam da kraljevi Ubijaju, pljakaju, kre zakletve, pustoe prevarom gradove, I ineovo sreniji su od onih Koji dan za danom ive mirnim ivotom pobonika. On poinje svoju izgubljenu "Melanipu" zapanjujuim kupletom O Zevse, ako Zevsa ima, Jer znam ga samo po prianju na ta se publika, kako nam kau, digla na noge u protestu. I on zakljuuje: I bogovi, to ih smrtnici smatraju tako mudrim, Nita jasniji nisu od nekog krilatog sna; I svi postupci njihovi, kao i kod ljudi, samo dugi su niz Nemira. Onaj ko eli najmanje da pati, Ne slep, ko budale svetenikom zaslepljene, Taj ide pravo... kakvoj smrti, to oni, koji ga znaju, znaju. Sudbine ljudi, kako on misli, rezultat su prirodnih uzroka ili nenamernog sluaja; one nisu delo inteligentnih natprirodnih bia. On sugerie prirodna objanjenja navodnih uda; Alkestida, na primer, nije zaista umrla, ve su je otpremili da bude sahranjena dok je jo bila iva; Herakle ju je sustigao pre nego to je umrla. On nam ne kae jasno u ta veruje, moda zato to smatra da dokaz za jasno verovanje nije dovoljan; ali njegovi

najkarakteristiniji izrazi su nejasni panteizam koji je tada meu obrazovanim Grcima poeo da zamenjuje politeizam. Ti duboka Osnovo sveta, i ti Prestole visoki Iznad sveta, ko god da si, neznan I teko shvatljiv, Kariko stvari koje postoje, Ili Razume Razuma naeg; ja tebi, Boe, Uzdiem hvalu svoju, videi tihi put Koji pravdu donosi pre no to kraj doe Svemu to die i umire. Drutvena pravda je manje vana tema njegovih pesama; kao svi saoseajni duhovi on ezne za vremenom kada e se jaki viteki odnositi prema slabima i kada e doi kraj bedi i borbi. ak i usred rata, sa svim njegovim pritiskom na patriotsku ratobornost, on predstavlja jade i uase rata sa neprevazienim realizmom. Kako ste slepi, Vi gazitelji gradova, vi koji hramove Razarate, i grobove pustoite. Pustoite neutrta svetilita u kojima lee Mrtvi iz davnina; Vi koji ete i sami tako ubrzo mreti. On kopni od tuge na prizor Atinjana u poluvekovnoj borbi sa Spartancima, dok jedni porobljavaju druge, a jedni i drugi istrebljuje svoje najbolje; i on se u jednom kasnijem komadu dirljivo obraa miru: O Miru, ti obilje daje kao iz dubokog izvora; lepote nema kao to je tvoja; ne, ak ni meu blagoslovenim bogovima. Moje srce boli, jer okleva; ja starim, a ti se ne vraa. Zar umor da mi oi savlada pre nego to ugledaju sjaj i

ljupkost tvoju? Kad se lepe pesme igraa ponovo budu ule i noge onih, koji cvetne vence nose, hoe li sede kose i tuga ve potpuno da me shrvaju? Vrati se, o sveti, u na grad; ne prebivaj daleko, ti gneve to gui. Borba i gorina otii e ako ti si s nama; ludilo i otrica maa nek bee sa praga naega. On je skoro jedini meu velikim piscima svog vremena koji se usuuje da udari na ropstvo; tokom Peloponeskog rata postalo je oigledno da veina robova nije to po prirodi ve zbog nesree u ivotu. On ne priznaje prirodnu aristokratiju; oveka ini okruenje, a ne naslee. U njegovim dramama robovi igraju vanu ulogu. esto oni izgovaraju njegove najlepe stihove. On sa matovitom simpatijom pesnika prouava ene. On zna mane toga pola i otkriva ih tako realistino, da je Aristofan bio u mogunosti da ga proglasi enomrscem; ali on je uinio vie od bilo kog drugog dramskog pisca iz starog doba da iznese poloaj ena i podri buenje pokreta za njihovu emancipaciju. Neki od njegovih komada skoro da su moderne, postibzenovske studije problema seksa, ak i seksualne perverzije. On mukarce opisuje realistiki, ali ene galantno; stranoj Medeji daje vie saoseanja nego herojskom, ali nevernom Jasonu. On je prvi dramatiar kod koga se komad vrti oko ljubavi; njegova uvena oda Erosu u izgubljenoj "Andromedi" bila je na usnama hiljada mladih Grka: O LJubavi, Gospodaru na, ti kralju bogova i ljudi, Ili ih uiti nemoj kako je lepota lepa, Ili sirotim ljubavnicima, koje poput gline mesi, pomozi Kroz muku i trud sve do srenog zavretka. Euripid je po prirodi pesimista, jer svaki romantini pesnik postaje pesimista kada realnost doe u sukob sa

romantinou. "ivot je," rekao je Horas Valpol, "komedija za one koji misle, tragedija za one koji oseaju." "Pre mnogo vremena", kae na pesnik, Gledao sam ovekove dane i sivu senku Naao. A ovo jo sa sigurnou kaem Da oni meu svima koji se mudrim smatraju, Duhom snani, zaetnici velikih dela, Danak najgori plaaju. Od kada je ivotu poetak Da l- i jedan ovek srean pred oko je Boje stao? On razmilja o pohlepi i surovosti ljudi, dosetljivosti zla i opscenoj indiskriminaciji smrti. Na poetku "Alkestide" Smrt kae, "Zar nije moja funkcija da uzimam osuene?" na ta Apolon odgovara, "Ne; samo da otpremi one koji su sazreli do pune starosti." Kad smrt doe poto je ivot potpuno proivljen, ona je prirodna i tada nas ne vrea. "Ne treba da se tuimo na svoju sudbinu ako, kao etve to slede jedna drugu dok godine prolaze, jedna generacija ljudi za drugom procveta, uvene i bude odneta. Tako je odreeno tokom Prirode; i ne smemo da se uasavamo ni zbog ega to je po njenim zakonima postalo neizbeno." Euripidov zakljuak je stoiki: "Ipak, ljudi moraju da trpe (sudbinu prim. prev.), strpljivo, bez roptanja." Ponekad, sledei Anaksimena i anticipirajui stoike, on se tei milju da je duh ovekov deo boanskog duha ili /pneume/, koji e posle smrti biti ouvan u Dui Sveta. Ko zna da l- ivot je ono to zovemo smru, A ivot umiranje? osim to ljudi ivei oseaju bol, al- kada ispuste dah Tad bola nema i ne tuguju vie. 4. Progonstvo

ovek koga moemo da sagledamo na osnovu ovih komada dosta lii na kip u sedeem poloaju u Luvru i na poprsja u Napulju tako da moemo da poverujemo da su oni verne kopije autentinih grkih originala. Bradato lice je lepo, ali je prenapeto od meditiranja a fina melanholija ublauje crte. NJegovi prijatelji slagali su se sa njegovim neprijateljima da je sumoran, skoro mrzovoljan, nesklon druenju i smehu, a svoje kasnije godine ivota proveo je u povuenosti svog ostrvskog doma. Imao je tri sina i njihovo detinjstvo donelo mu je izvesnu sreu. Nalazio je utehu u knjigama i bio je, koliko je nama poznato, prvi privatni graanin u Grkoj koji je sakupio znaajnu biblioteku.$215$ $216$ Imao je odline prijatelje, ukljuujui Protagoru i Sokrata; ovaj potonji, koji je ignorisao druge drame, rekao je da bi iao peice do Pireja da vidi neki Euripidov komad to je bila ozbiljna stvar za velikog filozofa. Mlaa generacija emancipovanih dua videla je u njemu svog vou. Ali on je imao vie neprijatelja od bilo kog drugog pisca u grkoj istoriji. Sudije, koje su se verovatno oseale obaveznim da tite religiju i moral od njegovih skeptinih strela, ovenale su samo pet njegovih drama pobedom; ve je i to to je "arhont basileus" odobrio da se na religioznoj pozornici prikae toliki broj Euripidovih komada bilo liberalno. Konzervativci iz svih oblasti smatrali su da je dramatiar zajedno sa Sokratom odgovoran za porast bezbonitva meu atinskom omladinom. Aristofan mu je objavio rat na poetku "Aharnjana", ismevao ga veselim i bunim karikiranjem u komadu "enska skuptina u Tesmoforiju" i nastavio, u godini posle pesnikove smrti, sa napadom u "abama"; uprkos tome, kako nam kau, tragiar i pesnik komiar bili su u prijateljskim odnosima do kraja. to se publike tie, ona je osuivala njegove jeresi, a u masi dolazila na njegove komade. Kada je u stihu 612 "Hipolita" mlai lovac rekao, "Moj se jezik zakleo, ali mi duh ostaje slobodan", gomila je protestovala

protiv onoga to je izgledalo kao neuveno nemoralna izjava toliko glasno, da je Euripid morao da ustane sa sedita i umiri je uveravanjem da e Hipolit zbog toga ispatati pre no to se pria zavri bezopasno obeanje za skoro svaki lik u grkoj tragediji. Oko 410. Euripid je optuen zbog bezbonosti; a ubrzo zatim Higiejon je protiv njega izneo jo jednu optubu koja je ukljuivala i veliki deo pesnikovog bogatstva i pozvao se na Hipolitov stih kao dokaz za Euripidovo nepotenje. Ove optube su propale; ali talas javnog negodovanja koje je doekalo "Trojanke" pokazalo je Euripidu da mu je u Atini jedva ostao poneki prijatelj. ak i njegova ena se, kau, okrenula protiv njega zato to nije mogao da se pridrui ratobornom duhu grada. Godine 408, sa sedamdeset i dve godine, prihvatio je poziv kralja Arhelaja da mu bude gost u makedonskoj prestonici. U Peli, pod zatitom ovog Fridriha koji se nije plaio za ortodoksnost svog naroda Euripid je naao mir i utehu; tamo je napisao skoro idilinu "Ifigeniju u Aulidi" i duboko religiozni komad "Bakhe". Osamnaest meseci po dolasku umro je, napadnut i rastrgnut, kako su govorili poboni Grci, od strane kraljevskih lovakih pasa. Godinu dana kasnije njegov sin je na gradskoj Dionisiji predstavio ove dve drame i sudije su im dale dve prve nagrade. ak i moderni naunici smatraju "Bakhe" Euripidovom apologijom grkoj religiji; a ipak je komad moda trebalo da bude gorka alegorija tretmana koji je Euripid doiveo od atinske javnosti. To je pria kako je Penteja, kralja Tebe, rulja enskih dionisijskih bahantkinja, predvoenih njegovom roenom majkom Agavom, rastrgnula na komade zato to je osuivao njihovo divlje praznoverje i umeao se u njihovo orgijanje. Pria nije bila izmiljena; ona je pripadala religioznoj tradiciji; ereenje i rtvovanje ivotinje ili nekog mukarca koji se usudio da prisustvuje ceremonijama bilo je deo

dionisijskog rituala; a ova snana drama, uzimajui za fabulu legendu o Dionisu, povezala je grku tragediju koja je bila na svom vrhuncu sa grkom tragedijom u svom nastajanju. Komad je napisan meu makedonskim planinama koje su opisane lirskim pesmama nepogreive snage; a moda je bio namenjen za prikazivanje u Peli, gde je bahovski kult bio posebno jak. Euripid ulazi sa iznenaujuim razumevanjem u stanje religiozne ekstaze i u usta bahantkinja stavlja psalme strastvenog oboavanja; zaista je mogue da je stari pesnik stigao do granica racionalizma i preko njih tada shvatio nemo razuma i istrajnost emocionalnih potreba ena i mukaraca. Ali pria odaje sumnjivu ast dionisijskoj religiji; njena tema opet je zlo koje moe da nastane od praznoverica. Bog Dionis poseuje Tebu preruen u Bakhosa ili svoju sopstvenu inkarnaciju i propoveda oboavanje Dionisa. Kadmove keri odbijaju poruku; on ih hipnozom dovodi u pobonu ekstazu i one odlaze u brda da ga slave divljim igrama. One se oblae u ivotinjske koe, pasaju se zmijama, stavljaju na glavu brljan i doje vuie i lanad. Tebanski kralj Pentej protivi se kultu za koji smatra da je protivan razumu, moralu i redu i zatvara njegovog propovednika, koji kaznu podnosi sa hrianskom blagou. Ali u propovedniku se budi bog, on otvara zatvorske zidove i koristi svoju udesnu mo da bi hipnotisao mladog vladara. Pod njegovim uticajem Pentej se oblai kao ena, odlazi u brda i pridruuje uesnicama u orgijanju. ene otkrivaju da je mukarac i razdiru ga deo po deo; njegova sopstvena majka, opijena "opsednutou", nosi u rukama Pentejevu otkinutu glavu mislei da je to glava lava i peva nad njom trijumfalnu pesmu. Kada doe k sebi i vidi da je to glava njenog sina, ona se gnua kulta koji ju je opio; i kada Dionis kae, "Ti si se podsmevala meni koji sam Bog; ovo je tvoja nagrada", ona odgovara, "Zar Bog da bude kao ovek gordi u svom gnevu?" Poslednja lekcija ista je kao i prva; ak i u

svom samrtnom komadu pesnik ostaje Euripid. Posle smrti stekao je popularnost ak i u Atini. Ideje za koje se borio postale su dominantne koncepcije sledeih vekova i helenistiko doba gledalo je unazad na njega i Sokrata kao na najvee intelektualne stimulanse za koje je Grka ikada znala. Euripid se bavio ivim problemima umesto "mrtvim priama pesnitva" i antikom svetu je dugo trebalo da ga zaboravi. Komadi njegovih prethodnika otili su u zaborav, dok su njegovi ponavljani svake godine i gde god je bilo pozornice u grkom svetu. Kada su u kolapsu ekspedicije u Sirakuzu (415), iji je neuspeh bio predvien u "Trojankama", zarobljeni Atinjani kao okovani robovi u kamenolomima Sicilije bili suoeni sa sigurnom smrti, sloboda je davana onima (kae nam Plutarh) koji su umeli da recituju odlomke iz Euripidovih komada. Nova komedija formirala se na njegovim dramama i izrasla iz njih; jedan od njenih voa, Filemon, rekao je, "Kad bih bio siguran da mrtvi imaju svest, obesio bih se da vidim Euripida." Oivljavanje skepticizma, liberalizma i humanitarizma u osamnaestom i devetnaestom veku uinilo je Euripida skoro savremenikom, modernijim od ekspira. Sve u svemu, samo mu je ekspir bio jednak; ali Gete nije tako mislio. "Da li je ijedna zemlja u svetu od Euripida", pitao je Ekermanov Gete, "dala ijednog dramatiara dostojnog da mu prui papue?" Samo jednog. /VI/ ARISTOFAN 1. Aristofan i rat Grka tragedija je sumornija od elizabetinske jer retko pribegava principu kominog osveenja sa kojim se kroz humoristiko prekidanje traginog poveava sluaoeva toleranciju za tragediju. Grki dramski pisac vie je voleo da svoju traginu dramu odrava na kontinuirano visokom nivou, a komediju je upuivao na "satirski" komad, koji nije

u sebi imao nekog ozbiljnijeg smisla, ve je probuenim emocijama publike omoguavao da splasnu u humoru i oputenosti. Tokom vremena komina drama proglasila se nezavisnom od tragedije i tada je na dionisijskim sveanostima dobila svoj dan, kada se ceo program sastojao od tri ili etiri komedije koje su napisali razliiti autori i koje su izvoene jedna za drugom i konkurisale za posebnu nagradu. Komedija je, kao i govornitvo, doivela svoj prvi procvat na Siciliji. Oko 484. sa Kosa je u Sirakuzu doao Epiharm, filozof, fiziar, pesnik i dramatiar, koji je tumaio Pitagoru, Heraklita i racionalizam u trideset i pet komedija, od kojih su ostali samo poneki citati. Dvanaest godina posle Epiharmovog dolaska na Siciliju, atinski arhont je komediji odobrio njen prvi hor. Pod uticajem demokratije i slobode nova umetnost brzo se razvijala i postala u Atini glavno sredstvo moralne i politike satire. iroka sloboda govora dozvoljena komediji bila je tradicija dionisijske falusne procesije. Zloupotreba ove slobode dovela je 440. do donoenja zakona protiv linih napada u komediji; ali tri godine kasnije ova je zabrana opozvana i puna sloboda kritike i grdnje nastavila se ak i tokom Peloponeskog rata. Grka komedija zauzela je, kao kritiar politike, mesto koje u modernim demokratijama dri slobodna tampa. Znamo za mnoge komine dramatiare pre Aristofana, a veliki Rable se udostojio da neke od njih ak i pohvali kada se raziao dim njegovih bitaka sa njima. Kratin je bio Kimonov glasnogovornik koji je poveo besomuni rat protiv Perikla, koga je zvao "Svemoni Bog sa lukoviastom glavom"; milosrdno vreme spaslo nas je potrebe da ga itamo. Jo jedan od pretea bio je Ferekrat koji je oko 420. u svojim "Divljim ljudima" ismevao one Atinjane koji su izjavljivali da ne vole civilizaciju i ude za "povratkom prirodi": toliko su stare smele inovacije

nae mladosti. Najsposobniji konkurent Aristofana bio je Eupolid; njih dvojica prvo su saraivali, zatim se svaali i razdvojili, posle ega su jedan drugoga napadali estokom satirom, ali su ipak bili sloni u napadu na demokratsku partiju. Ako je komedija tokom petog veka bila neprijateljski raspoloena prema demokratiji, to je jednim delom bilo zbog toga to pesnici vole novac, a aristokratija je bila bogata, ali najveim delom zato to je funkcija grke komedije bila da kritikom zabavi, a demokratska partija je bila na vlasti. Poto je voa demokratije, Perikle, imao simpatija za nove ideje kao to su emancipacija ene i razvoj racionalistike filozofije, komiari dramatiari svrstali su se pod sumnjivom jednodunou protiv svih formi radikalizma i traili povratak obiaja i uvenog morala "mukaraca sa Maratona". Glas ove reakcije postao je Aristofan, ba kao to su Sokrat i Euripid bili protagonisti novih ideja. Pozornicu komedije osvojio je konflikt izmeu religije i filozofije. Aristofan je imao nekog opravdanja to voli aristokratiju, jer je poticao iz kulturne i prosperitetne porodice i izgleda posedovao zemlju u Egini. NJegovo ime je samo po sebi bilo plemika povelja, jer je znailo "oitovano najbolje". Roen oko 450, on je u vreme kada su Atina i Sparta poele svoj rat, koji e postati gorka tema njegovih komada, bio u proleu svog ivota. Spartanska invazija Atike primorala ga je da napusti svoje imanje na selu i doe da ivi u Atini. Nije voleo ivot u gradu i bio je ogoren zbog toga to se od njega iznenada trailo da mrzi Megarane, Korinane i Spartance; osuivao je ovaj sukob u kojem Grk ubija Grka i pozivao, iz dela u delo, na mir. Posle Periklove smrti 429. vrhovna vlast u Atini prela je u ruke bogatog koara Kleona, koji je predstavljao one trgovake krugove koji su eleli "nokaut", tj. potpuno

unitenje Sparte kao konkurenta kod prevlasti u Grkoj. U jednom izgubljenom komadu, "Vavilonci" (426), Aristofan je Kleona i njegovu politiku podvrgnuo tako zajedljivom podsmehu da ga je moni "strateg" tuio zbog izdaje i novano ga kaznio. Dve godine kasnije Aristofan se osvetio prikazujui "Vitezove". U tom komadu vodea linost bila je Demos (tj. Narod), iji se majordom zvao Koar; neskrivenu alegoriju razumeli su svi, ukljuujui Kleona, koji je video komad. Satira je bila toliko otra da ulogu Koara nije hteo da igra nijedan glumac, iz straha od politikih nevolja, te je Aristofan preuzeo ulogu na sebe. Nikija (ime praznovernog voe oligarhijske frakcije) objavljuje da mu je jedno proroanstvo reklo da e sledei vladar kue Demosa biti kobasiar. Takav ulini prodavac nailazi i robovi ga pozdravljaju kao "budueg Poglavara nae slavne Atine!" "Ali molim vas", kae Kobasiar, "pustite me da idem da perem kembie... vi od mene pravite budalu". Ali neki pripadnik Demosa ubeuje ga da ba on ima kvalifikacije da vlada narodom zar on nije nevaljalac i bez ikakvog obrazovanja? Koar, u strahu da e biti svrgnut sa poloaja, sveano uverava Demos u svoju uslunost i lojalnost; niko osim prostitutki nije uinio za Demos onoliko koliko on. Ovde se javlja tipina aristofanska burleska: Kobasiar bije tavljaa kembiima i priprema se za takmienje u govornitvu u Skuptini jedui beli luk. Sledi takmienje u laskanju, da bi se videlo koji od kandidata moe to laskavije da slavi Demos i "pokae se vrednijim Demosa i njegovog trbuha". Suparnici donose obilje poslastica i serviraju ih Demosu kao veliki posluavnik pun predizbornih obeanja. Kobasiar predlae da se kao provera potenja pretrai krinja svakog od kandidata. U Koarevoj krinji nalaze gomilu slasnih delikatesa, a posebno jedan veliki kola od kojeg je on za Demos odsekao samo tanki reanj (aluzija na aktuelnu optubu da je Kleon proneverio dravna

sredstva). Koara otputaju i Kobasiar postaje upravitelj kue Demosa. U komadu "Zolje" (422) nastavlja se satira demokratije u blaem i slabijem tonu; hor je sastavljen od besposlenih graana odevenih kao zolje koji pokuavaju da zarade obol ili dva na dan sluei kao porotnici kako bi mogli da, sluajui "ulizice" i ubiranjem plenidbene globe, uteruju novac bogatih u dravnu riznicu i depove sirotinje. Ali glavni Aristofanov interes u ovim ranim komadima jeste ismevanje rata i podravanje mira. Heroj "Aharnjana" (425) je Dikeopol ("Poteni graanin"), seljak koji se ali da su mu armije opustoile zemlju, tako da on vie ne moe da ivi od vina koje dobija iz svojih vinograda. On ne vidi razlog za rat i jasno mu je da on lino sa Spartancima nema nikakav spor. Zamoren od ekanja da generali i politiari sklope mir, on potpisuje lini sporazum sa Lakedemonjanima; i kada ga hor ratoborno-patriotskih suseda osuuje, on odgovara: Evo, ak i same Spartance, sumnjam i kolebam se da li ih treba potpuno kriviti, u svakom sluaju, u svemu. "Hor".: Da se ne okrive u svakom sluaju? Huljo, protuvo, kako se usuuje, Da nam izdajniki govori u lice i pretpostavlja da emo te potedeti? On pristaje da ga ubiju ako ne uspe da dokae da za rat treba okriviti Atinu isto kao i Spartu. Oni mu stavljaju glavu na panj, a on poinje svoje dokazivanje. Onda ulazi jedan atinski general, poraen, razmetljiv i bogohulan; hor je ogoren i oslobaa Dikeopola, koji ugaa svima prodajui vino zvano Mir. Ovo je bio smeli komad, mogu samo meu ljudima naviknutim da uju i drugu stranu. Koristei /parabasis/ ili digresiju, u kojoj je u komediji autoru

dozvoljavano da se publici obrati preko hora ili jednog ili dva lika, Aristofan je objasnio svoju funkciju kominog obada meu Atinjanima: Od kada na pesnik prikazuje svoje komedije on se na pozornici nije nikada hvalisao... Ali on smatra da vam je uinio mnogo dobra. Ako sebi vie ne dozvoljavate da vas stranci i suvie varaju ili zavode laskanjem, ako u politici niste vie naivine kakve ste nekada bili, to zahvaljujete njemu. Ranije, kada su delegati iz drugih gradova eleli da vas prevare, trebalo je samo da vas oslove sa "narod ovenan ljubiicama"; na re "ljubiice" odmah biste sedeli uspravno na vrhu zadnjice. Ili ako bi neko, elei da zagolica vau tatinu, govorio o "bogatoj i sjajnoj Atini", dobio bi sve, jer bi govorio o vama kao to bi govorio o sardinama u ulju. Upozoravajui vas na takve trikove pesnik vam je uinio veliku uslugu. U "Miru" (421) pesnik je trijumfovao: Kleon je bio mrtav, a Nikija se spremao da za Atinu potpie ugovor koji obavezuje na mir i prijateljstvo sa Spartom tokom pedeset godina, Ali nekoliko godina kasnije neprijateljstva su obnovljena; a 411. Aristofan je, naputajui svaku nadu u svoje sugraane, pozvao grke ene da okonaju krvoprolie. Na poetku "Lisistrate", dok njihovi mukarci jo spavaju, ene Atine okupljaju se u zoru u blizini Akropolja na savetovanje. One se dogovaraju da svojim supruzima uskrate ljubavna zadovoljstva sve dok se oni ne sporazumeju sa neprijateljima; a alju i jedno poslanstvo enama Sparte pozivajui ih na saradnju u ovoj kampanji za mir. Mukarci, konano budni, pozivaju svoje ene da se vrate kui; kada one to odbiju, mukarci ih opkoljavaju, ali ene napadae odbijaju kofama vrele vode i bujicama rei. Lisistrata ("koja rasputa armije") ita mukarcima lekciju:

Tokom ratova iz starine bile smo strpljive sa vama... Ali paljivo smo vas posmatrale; i esto smo, kod kue, ule da ste o nekim stvarima loe odluivali. Kada bismo o tome pitale, mukarci bi odgovarali, "ta vas se to tie? utite." A mi smo pitale, "A kako to, muu, da vi mukarci obavljate te poslove tako nerazborito?" Voa mukaraca odgovara da ene moraju da se dre podalje od javnih poslova, jer ne mogu da upravljaju dravnom blagajnom. (Dok oni raspravljaju, neke od ena iskradaju se svojim muevima, mrmljajui aristofanska izvinjenja.) Lisistrata odgovara, "A zato da ne? ene dugo upravljaju novcem svojih mueva, na veliku obostranu korist." Ona obrazlae stvar tako dobro, da mukarci konano bivaju ubeeni da sazovu konferenciju zaraenih drava. Kada su delegati na okupu, Lisitrata organizuje da dobiju vina koliko god im volja. Uskoro bivaju dobro raspoloeni i dugo odlagani ugovor konano se potpisuje. Hor zavrava komad peanom miru. 2. Aristofan i radikali Iza dezintegracije javnog ivota u Atini, po Aristofanovom miljenju, lee dva osnovna zla: demokratija i nereligioznost. On se slagao sa Sokratom da je suverenitet naroda postao suverenitet politiara; ali bio je uveren da su skepticizam Sokrata, Anaksagore i sofista pomogli da se olabave one moralne spone koje su nekada doprinosile drutvenom redu i linom integritetu. U "Oblakinjama" on je sa novom filozofijom napravio urnebesnu komediju. Jedan staromodni gospodin, po imenu Strepsijad, koji trai kako bi opravdao nepriznavanje svojih dugova, obradovan je kada uje da Sokrat vodi Radionicu za razmiljanje, gde ovek moe da naui da dokae sve, ak i ako to nije istina. On stie u "Mislionicu". Usred mislionice vidi Sokrata koji u jednoj

korpi visi sa plafona, utonuo u misli, dok su neki od uenika sagnuti sa nosom prema zemlji. "Strep". A ta li rade ti, to glavu sagoe? "Uenik". Duboko rone sve do ispod Tartara. "Strep". Ali to im izvinite, upak zuri gore u nebo? "Uenik". Sam sobom on se bavi astronomijom. ("Strepsijad pita Sokrata za asove".) "Sokr". A kakvim bozima se kune? Bogovi ne vae za nas. ("Pokazuje na hor oblaka".) Ovo su stvarni bogovi. "Strep". Ma hajde, zar nema Zevsa? "Sokr". Zevsa nema. "Strep". Ali ko kiu nam alje? "Sokr". Ovi oblaci. Zar si ikada video kiu bez oblaka? A kad bi bilo Zevsa on bi trebalo da puta kiu po lepom vremenu kao i kad se pojave oblaci... "Strep". Ali kai mi, ko je taj to udara gromom od koga se tresem i drhtim? "Sokr". Grom bije kad ovi se valjati stanu. "Strep". Kako? "Sokr". Kad oni se vode napune silne i na silu stanu se kretati, jer se prepuni kie sputaju nie i nie zbog svoje teine, tad jedan se sudari s drugim i kri te praskaju odmah i prate. "Strep". Ali ko je taj to ih sili na pokret i sputanje? Nije li Zevs to? "Sokr". Ne, nikako on, no vazduni vrtlog. "Strep". Zar vrtlog? Jo nisam uo da Zevs ne postoji, nego da vrtlog sad caruje namesto njega. Al- jo me o prasku, o pucnju groma ba nita pouio nisi. "Sokr". Pokazau to na samom tebi. O Panatenejama kad si se orbe nabok-o, zar ti se nije uzbunio eludac i najedared brbukati stalo po crevu?

U jednoj drugoj sceni Fidipid, Strepsijadov sin, sree personificirani Pravedni i Nepravedni govor. Prvi mu kae da mora da imitira stoike vrline mukaraca sa Maratona, ali mu drugi propoveda novi moral. Kakvo su dobro, pita Nepravedni govor, ljudi ikada stekli pravdom ili vrlinom ili umerenou? Za jednog potenog uspenog i potovanog oveka uvek se moe nai deset nepotenih uspenih i potovanih ljudi. Uzmite same bogove: oni su lagali, krali, ubijali i inili preljubu; a svi Grci im se klanjaju. Kada Pravedni govor posumnja da su najuspeniji ljudi bili nepoteni, Nepravedni govor ga pita: No, ajde, iz koje klase dolaze nai pravnici? "P". Pa od nitkova. "N". Svakako. A kai mi, eto, ta su nai tragini pesnici? "P". Nitkovi. "N". A nai javni govornici? "P". Svi su nitkovi. "N". A sad pogledaj oko sebe. ("Okreui se prema publici".) Koja klasa meu naim prijateljima ovde izgleda najbrojnija? ("P. ozbiljno ispituje publiku".) "P". Nitkovi ine veliku veinu. Fidipid je toliko sposoban uenik Nepravednog govora da bije oca zato to je dovoljno jak da to ini i u tome uiva; a uz to ga pita, "Zar me nisi tukao kad sam bio deak?" Strepsijad ga moli za samilost u ime Zevsa, ali ga Fidipid obavetava da Zevs vie ne postoji, jer ga je zamenio Vrtlog. Razgnevljeni otac izjuri na ulicu i poziva sve dobre graane da unite novu filozofiju. Oni napadaju i spaljuju Mislionicu i Sokrat jedva uspeva da bekstvom spase ivot. Ne znamo kakvu je ulogu ova komedija odigrala u Sokratovoj tragediji. Ona se pojavila 423, dvadeset i etiri godine pre uvenog suenja. NJena dobroudna satira izgleda da

filozofa nije uvredila; kau da je tokom cele predstave stajao, da bi svojim neprijateljima bio bolja meta. Platon prikazuje Sokrata i Aristofana posle predstave kao prijatelje; sam Platon preporuio je komad Dionisiju /I/ od Sirakuze kao veselu burlesku i sa Aristofanom odravao prijateljstvo ak i posle smrti svog uitelja. Od trojice Sokratovih tuitelja 399. jedan od njih, Melet, bio je u vreme kada je komedija prikazana dete, a drugi, Anit, bio je posle komada sa Sokratom u prijateljskim odnosima. Verovatno je kasnije cirkulisanje komada kao literatura nanelo mudracu vie tete od njegovog prvobitnog izvoenja; sam Sokrat, u Platonovom izvetaju o njegovoj odbrani, pominjao je komad kao jedan od glavnih izvora loe reputacije koja je njegovom sluaju nanela tetu kod porotnika. U Atini je postojala jo jedna meta Aristofanove satire; u ovom sluaju radilo se o nepomirljivom neprijateljstvu. On nije imao poverenja u skepticizam sofista, u moralni, ekonomski i politiki individualizam koji je podrivao dravu, sentimentalni feminizam koji je uzbuivao ene i socijalizam koji je podbadao robove. Sva ova zla najjasnije je video kod Euripida; i tako je reio da uticaj velikog dramatiara na duh Grke uniti smehom. Poeo je 411. sa komadom koji je nazvao "enska skuptina u Tesmoforiju", po enama koje su u seksualnoj iskljuivosti slavile sveanost Demetre i Persefone. Okupljene poklonice raspravljaju o poslednjim porugama Euripida protiv njihovog pola i planiraju osvetu. Euripid, koji je o tome neto nauo, nagovara svog tasta Mnesiloha da se obue kao ena i ukljui u sastanak da bi ga branio. Prva tuiteljka navodi da joj je tragiar uskratio zaradu za ivot: ranije je pravila vence za hramove, ali od kada je Euripid pokazao da nema bogova, posao sa hramovima propada. Mnesiloh brani Euripida time da su njegove najgore izreke o enama vidljivo i jasno istinite i da su

blage u poreenju sa onim to same ene znaju o svojim manama. Gospoama je sumnjivo to je ova klevetnica njihovog pola, ena; Mnesiloh je raskrinkan i uspeva da se spase samo tako to iz naruja jedne ene otima malo dete i preti da e ga ubiti ako ga samo dotaknu. Kada ga one uprkos tome napadnu, on odmotava dete i otkriva da je to meina za vino, tako maskirana da bi se sakrila od poreznika. Na oaj njene vlasnice, on ipak eli da joj presee vrat. "Potedi mi edo!" vie ona; "ili bar donesi iniju, pa ako ba mora da umre, da sakupimo njegovu krv". Mnesiloh reava problem tako to vino popije, a Euripidu u meuvremenu alje poziv da ga spase. Euripid se pojavljuje u raznim ulogama iz svojih komada as kao Menelaj, zatim kao Persej, a onda Eho i konano organizuje Mnesilohov beg. "abe" (405) je komad koji se uprkos Euripidove smrti vraa na napad. Dionis, bog drame, nezadovoljan je preostalim dramskim piscima u Atini i silazi u had da vrati Euripida. Dok se skelom prevozi u donji svet, skup aba pozdravlja ga kretavim horom koji mora da je mladim Atinjanima dao krilaticu za ceo mesec. Aristofan se usput podruguje Dionisu i smelo parodira Eleusinske misterije. Kada bog stie u had, on nalazi Euripida koji pokuava da zbaci Eshila kao kralja svih dramatiara. Eshil optuuje Euripida da iri skepticizam i opasnu kazuistiku i da kvari moral atinskih ena i mladei; zna se da su se prefinjene gospoe, kae on, kad su ule Euripidove bestidnosti ubijale od stida. Unosi se jedna vaga i oba pesnika na nju bacaju stihove iz svojih komada; jedna snana Eshilova fraza (ovde satira pogaa i starijeg pesnika) uspeva da prevagne tuce Euripidovih. Konano Eshil predlae da mlai dramatiar skoi na jedan tas vage sa enom, decom i prtljagom, dok on garantuje da e nai kuplet koji e prevagnuti sve njih. Na kraju veliki skeptik gubi utakmicu i Eshila vraaju u Atinu kao pobednika.$217$ Ovaj najstariji poznati esej u knjievnoj

kritici dobio je prvu nagradu sudija i tako se dopao publici, da je nekoliko dana kasnije odrana jo jedna predstava. U jednom srednjem komadu zvanom "ene u narodnoj skuptini "(393) Aristofan svoj smeh okree prema radikalnom pokretu uopte. Atinske gospoe presvlae se u mukarce, nadglasavaju svoje mueve, brau i sinove i biraju sebe za vladare drave. NJihov voa je vatrena sifraetkinja, Praksagora, koja grdi pripradnice svog pola to kao budale dozvoljavaju da njima vladaju takvi glupani kao to su mukarci i predlae da se sve bogatstvo podeli jednako meu "graanima", a da se robovi ostave neokueni zlatom. Napad na utopiju prima ljupkiji oblik u Aristofanovom remek-delu "Ptice" (414). Dva graanina, oajna zbog Atine, penju se do prebivalita ptica u nadi da e tamo nai idealni ivot. Uz pomo ptica oni grade, izmeu neba i zemlje, utopistiki grad Nefelokoksigiju, ili Kukavinjak u oblacima. U horu, lirsko savrenom kao kod traginih pesnika, ptice se obraaju oveanstvu: O vi deco ovekova, iji ivot je trajanje, Tugom produeno iz dana u dan, Gola i goludrava, slaba i nezadovoljna, Boleljivo nesretna bia od ilovae, Posluajte rei ptica samostalnih, Besmrtnih, uzvienih gospodara vazduha Koji sa visine, milosrdnim pogledom nadziru Vau borbu bede, tekog rada i briga. Ptice planiraju da spree sve komunikacije izmeu bogova i ljudi; nikakvim rtvama nee biti dozvoljeno da se diu u nebo; uskoro e, kau reformatori, stari bogovi umreti od gladi, a ptice e biti iznad svih. Novi bogovi se izmiljaju prema liku ptica, dok se oni koji su zamiljeni po liku ljudi uklanjaju. Konano sa Olimpa dolazi poslanstvo

traei primirje; voa ptica pristaje da za enu uzme Zevsovu sluavku i sve se zavrava srenim venanjem. 3. Umetnik i mislilac Aristofan je meavina lepote, mudrosti i prostote koja se ne moe razdeliti. Kada je raspoloen on moe da pie lirsku poeziju najistije grke mirnoe, koju jo nikada nije preneo nijedan prevodilac. NJegov dijalog je sam ivot, ili je moda i bri, ivahniji, silovitiji nego to ivot sme da bude. On u bujnoj vitalnosti svog stila pripada uz Rablea, ekspira i Dikensa; i njegove linosti, kao i njihove, daju oblik i aromu vremena ivlje nego sva dela istoriara; niko ko nije itao Aristofana ne moe da zna Atinjane. NJegove fabule su smene i sastavljene sa skoro improvizovanom nemarnou; ponekad je glavna tema iscrpljena i pre polovine komada a ostatak klima dalje na takama burleske. Humor je obino na niskom nivou; on prti i jei od lakih igri rei, otee se do traginih duina i esto zavisi i od varenja, reprodukcije i ienja. U "Aharnjanima" ujemo o linosti koja obavlja nudu osam meseci neprekidno; u "Oblakinjama" vaniji oblici ljudskog otpada meaju se sa uzvienom filozofijom; svaka druga strana nudi nam stranjice, vetrove, grudi, gonade, koitus, pederastiju, onaniju; sve je tu, na broju. On svog starog suparnika, Kratina, optuuje zbog none inkontinencije; od antikih pesnika on je najsavremeniji, jer nema nieg tako bezvremenog kao to je opscenost. Kada posle bilo kog drugog grkog autora doemo do njega a najgore, posle Euripida on izgleda depresivno vulgaran i teko nam je zamisliti da ista publika uiva u jednom i drugom. Ako smo dobri konzervativci, onda sve ovo moemo da progutamo zbog toga to Aristofan napada svaki oblik radikalizma i predano podrava svaku staru vrlinu i porok. On je najnemoralniji od svih grkih pisaca koje

znamo, ali on se nada da e to nadoknaditi napadajui nemoralnost. NJega uvek nalazimo na strani bogatih, ali on osuuje kukaviluk; on lae nemilosrdno o Euripidu, ivom i mrtvom, ali napada nepotenje; on opisuje atinske ene kao neverovatno grube, ali raskrinkava Euripida koji ih klevee; on parodira bogove tako smelo,$218$ da ga u poreenju sa pobonim Sokratom moramo zamiljati kao veselog i bunog ateistu ali on snano podrava religiju i napada filozofe to podrivaju bogove. A ipak je trebalo prave hrabrosti da se izvrgne ruglu moni Kleon i da se mane demosa prikau demosu u lice; trebalo je sposobnosti uvida da se u optem trendu religije i morala od sofistikog skepticizma do epikurejskog individualizma sagleda osnovna opasnost po ivot Atine. Moda bi Atina prola bolje da je prihvatila neto od njegovih saveta, da je njen imperijalizam bio umereniji, da je sa Spartom sklopila rani mir i pomou vladavine aristokrata ublaila haos i korupciju postperiklovske demokratije. Aristofan je doiveo neuspeh zato to sopstvene savete nije prihvatao dovoljno ozbiljno i sam ih se nije pridravao. NJegova preterivanja u pornografiji i psovkama bila su delom odgovorna za zakon kojim se zabranjuje lina satira; i mada je zakon brzo opozvan, "Stara" komedija politike kritike umrla je pre Aristofanove smrti (385) i bila zamenjena, ak i u njegovim kasnijim komadima, "Srednjom" komedijom naravi i romanse. Ali vitalnost grkog kominog pozorita nestala je zajedno sa njegovom ekstravagancijom i brutalnou. Filemon i Menandar su se uzdigli i proli i bili zaboravljeni, dok je Aristofan preiveo sve promene moralne i knjievne mode, da bi trajao do naih vremena sa netaknutih jedanaest od etrdeset i dva napisana komada. ak i danas, uprkos svih tekoa u razumevanju i prevodu, Aristofan je iv; i, ako zaepimo nos, moemo da ga itamo sa profanim zadovoljstvom.

/VII/ ISTORIARI U ovo doba procvata dramske poezije proza nije bila potpuno zaboravljena. Podstaknuto demokratijom i parnienjem, besednitvo je u Grkoj postalo jedna od pasija. Ve 466. Korak iz Sirakuze napisao je raspravu /Techne Logon/ (Umetnost rei) kao vodi graaninu koji eli da se obrati skuptini ili poroti; ovde ve nalazimo tradicionalnu podelu govora na uvod, izlaganje, dokaz, sporedne primedbe i sveani zavretak. Gorgija je ovu vetinu doneo u Atinu, dok je Antifon koristio kieni stil Gorgije u govorima i pamfletima posveenim oligarhijskoj propagandi. Kod Lisija, grko govornitvo postalo je prirodnije i ivlje; ali samo kod najveih dravnika kao to su Temistokle i Perikle, javni govori uzdigli su se iznad svake vidljive izvetaenosti i dokazali efikasnost jednostavnog govora. Novo oruje sofisti su naotrili, a njihovi uenici tako temeljno iskoristili, da je oligarhijska partija, kada je uzela vlast 404, zabranila dalje poduavanje retorike. Veliko dostignue periklovske proze bila je istorija. Peti vek je u nekom smislu bio taj koji je otkrio prolost i svesno traio perspektivu oveka u vremenu. Kod Herodota istorija ima svu dra i snagu mladosti; kod Tukidida, pedeset godina kasnije, ona je ve dostigla stepen zrelosti koju nijedno kasnije doba nije nadmailo. Ono to odvaja i razlikuje ovu dvojicu istoriara jeste sofistika filozofija. Herodot je bio jednostavniji, moda prijatniji, svakako veseliji duh. On je roen u Halikarnasu oko 484. u porodici dovoljno visokog poloaja da bi uestvovala u politikoj intrigi; zbog pustolovina svog strica bio je sa trideset i dve godine proteran i poeo sa onim dalekim putovanjima koja su bila pozadina njegovih "Istorija". Proao je kroz Fenikiju u Egipat, na jug sve do

Elefantine; iao je na zapad do Kirene, istono do Suze i na sever do grkih gradova na Crnom moru. Kuda god poao, posmatrao je i ispitivao oima naunika i znatieljom deteta; i kada se oko 477. naselio u Atini, bio je naoruan bogatom zbirkom zapisa o geografiji, istoriji i obiajima u mediteranskim dravama. Sa ovim zapisima i uz malo plagiranja Hekateja i drugih prethodnika sastavio je najslavnije od svih istorijskih dela, koje belei ivot i istoriju Egipta, Bliskog istoka i Grke od njihovog legendarnog poetka do zavretka Persijskog rata. Jedna stara pria kazuje nam kako je delove svoje knjige itao javno u Atini i Olimpiji i Atinjanima se svojim prikazom rata i njihovim podvizima u njemu toliko dopao, da su mu odobrili dvanaest talenata (60.000 dolara) to bi svaki istoriar smatrao i previe lepim kad bi to bilo istina. Uvod najavljuje cilj knjige u velikom stilu: Ovo je prikaz Istraivanja (/Historiai/) Herodota iz Halikarnasa, sa ciljem da vreme ne izbrie velika i udesna dela Helena i varvara; a posebno da se ne zaborave razlozi zbog kojih su meusobno ratovali. Poto su u priu uneti svi narodi istonog Mediterana, knjiga je na neki nain "univerzalna istorija", po onome to obuhvata mnogo ira od Tukididove uske teme. Pria je nesvesno postala jedinstvena po kontrastu varvarskog despotizma i grke demokratije i kree se, mada nesigurno i kroz zbunjujue digresije, do nekog nagovetenog i epskog kraja kod Salamine. NJen cilj je da zabelei "udesna dela i ratove", a uistinu pria ponekad podsea na Gibonov alosni nesporazum sa istorijom kao "malo vie od popisa zloina, gluposti i nesree oveanstva". Ipak, Herodot, iako sasvim uzgredno, govori o knjievnosti, nauci, filozofiji i umetnosti, nalazi mesta za hiljadu interesantnih ilustracija odee, ponaanja, morala i

verovanja drutava koje opisuje. On nam pria kako egipatske make skau u vatru, kako se pripadnici podunavskih plemena opijaju od mirisa, kako su graene zidine Vavilona, kako Masageti jedu svoje roditelje i kako je svetenica Atene u Pedasu pustila veliku bradu. On ne predstavlja samo kraljeve i kraljice ve ljude svih stalea; a ene, kod Tukidida iskljuene, oivljavaju ove stranice svojim skandalima, lepotom, svojim svirepostima i armom. Ima, kako Strabon kae, "kod Herodota mnogo besmislica"; ali na istoriar, kao i Aristotel, pokriva iroku oblast i ima mnotvo prilika da grei. NJegovo neznanje veliko je kao i njegovo znanje, njegova lakovernost je isto tako velika kao i njegova mudrost. On misli da je seme Etiopljana crno, prihvata legendu da su Lakedemonjani pobeivali u borbi jer su doneli Orestove kosti u Spartu i izvetava u neverovatnim brojkama o veliini Kserksove armije, gubicima Persijanaca i pobedi skoro neranjivih Grka. NJegov prikaz je patriotski, ali nije nepravedan; on prikazuje obe strane veine politikih sporova,$219$ signalizira heroizam osvajaa i svedoi o asti i vitetvu Persijanaca. Svoje najvee greke pravi onda kada zavisi od stranih izvora informacija; tako, recimo, misli da je Nabukodonosor bio ena, da su Alpi reka i da je Keops doao posle Ramzesa /III/. Ali kada se bavi stvarima koje je imao prilike da posmatra lino, pouzdaniji je, a sa porastom naeg znanja njegovi iskazi nalaze sve vie potvrde. On prihvata mnoge praznoverice, belei mnoga uda, pobono citira proroanstva i zatamnjuje svoje stranice kobnim znamenjima i predznacima; on daje datume Semele, Dionisa i Herakla; i on svu istoriju, kao grki Bosije, predstavlja kao dramu Boanskog provienja koje vrline nagrauje, a grehove, zloine i drski prosperitet ljudi kanjava. Ali on ima i svoje racionalistike trenutke,

kada je moda u svojim kasnijim godinama uo o sofistima: on nagovetava da su Homer i Hesiod dali ime i oblik boanstvima sa Olimpa, da veru ljudi odreuje obiaj i da jedan ovek zna o bogovima koliko i drugi; prihvativi provienje kao konanog arbitra istorije, on ga odlae u stranu i trai prirodne uzroke; on uporeuje i identifikuje mitove o Dionisu i Ozirisu na nain naunika; on se tolerantno smeka na neke prie o boanskoj intervenciji i nudi eventualno prirodno objanjenje; a on svoj generalni metod otkriva sa iskricom ironije kada kae: "Ja sam obavezan da ispriam ono to se pria, ali ne moram u to da verujem; i neka ovo vai za svaku priu u ovoj istoriji." On je prvi grki istoriar ija su dela dospela do nas; i u tom smislu Ciceronu se moe oprostiti to ga je nazvao ocem istorije. Lukijan, kao veina ljudi iz antikog doba, postavlja ga iznad Tukidida. Ipak, razlika izmeu duha Herodota i Tukidida skoro je kao razlika izmeu adolescencije i zrelosti. Tukidid je jedna od pojava grkog prosvetiteljstva, potomak sofista kao to je Gibon bio duhovni neak Bejla i Voltera. NJegov otac bio je bogati Atinjanin koji je posedovao rudnike zlata u Trakiji; njegova majka bila je Traanka iz ugledne porodice. On je od obrazovanja dobio sve to se u Atini moglo dobiti i odrastao je u atmosferi skepticizma. Kada je izbio Peloponeski rat, on je o njemu svakodnevno pisao beleke. Godine 430. dobio je kugu. Godine 424, sa trideset i est (ili etrdeset) godina, izabran je za jednog od dva generala koji e komandovati pomorskom ekspedicijom u Trakiju. Poto je propustio da svoje snage na vreme povede u Amfipolj da bi ga oslobodio opsade, Atinjani su ga poslali u progonstvo. Sledeih dvadeset godina ivota proveo je na putovanjima, naroito po Peloponezu; ovom direktnom upoznavanju sa neprijateljem imamo da zahvalimo za impresivnu nepristrasnost koja odlikuje njegovu knjigu. Oligarhijska revolucija 404. okonala je njegovo progonstvo

i on se vratio u Atinu. Umro je neki kau da je ubijen pre, ili upravo 396, i ostavio svoju "Istoriju Peloponeskog rata" nedovrenu. On je poinje jednostavno: Tukidid, Atinjanin, napisao je istoriju rata izmeu Peloponeana i Atinjana od trenutka kada je izbio, verujui da e to biti vaan rat i vredniji da se ispria od bilo kojeg pre njega. On svoju uvodnu priu poinje tamo, gde je Herodot stao, na zavretku Persijskog rata. teta je to ovaj genije meu najveim grkim istoriarima nije naao nita vrednije iz ivota Grke od njenih ratova. Herodot je delom pisao i sa namerom da obrazovanog itaoca zabavi; Tukidid pie da bi ostavio informacije za budue istoriare kao i uputstvo za budue dravnike. Herodot je pisao oputenim i neusiljenim stilom, nadahnut moda opirnou Homerovih epova; Tukidid, kao ovek koji je sluao filozofe, govornike i dramatiare, pie stilom koji je esto zamren i nejasan, jer pokuava da istovremeno bude kratak, precizan i dubok, stilom koji je ponekad iskvaren gorgijevskom retorikom i ulepavanjima, ali ponekad ima takvu jezgrovitost i ivost kao kod Tacita i uzdie se, u presudnijim trenucima, do dramatske snage kao kod Euripida; nita kod dramatiara ne moe da prevazie njegove stranice koje opisuju ekspediciju u Sirakuzu, Nikijina kolebanja i uase koji su usledili posle njegovog poraza. Herodot je prelazio od mesta do mesta i iz jednog doba u drugo; Tukidid, rtvujui kontinuitet, uvodi svoju priu u kruti hronoloki okvir godinjih doba i godina. Herodot je pisao vie o linostima nego o procesima, oseajui da procesi funkcioniu kroz linosti; Tukidid se, mada priznaje ulogu izuzetnih pojedinaca u istoriji i povremeno osvetljava svoju temu portretima Perikla ili

Alkibijada ili Nikije, radije oslanja na bezlino beleenje i razmatranje uzroka, dogaaja i rezultata. Herodot je pisao o dalekim dogaajima koji su mu u veini sluajeva saoptavani iz druge ili tree ruke; Tukidid esto govori kao oevidac ili neko, ko je razgovarao sa oevicem ili je video originalna dokumenta; u nekoliko sluajeva on i daje odgovarajua dokumenta. On ima izotren oseaj za preciznost; ak i njegova geografija potvrena je do detalja. On retko daje moralistike sudove o ljudima ili dogaajima; on sebi dozvoljava da njime ovlada patricijski prezir prema atinskoj demokratiji kad prikazuje Kleona, ali se u svojoj prii najveim delom dri neutralno, u iznoenju injenica ima fer odnos prema obema stranama i pria priu o Tukididovoj kratkoj vojnoj karijeri kao da ga nije nikada poznavao, a kamoli da je taj ovek bio ba on. On je otac naunog metoda u istoriji i ponosan je na svoju briljivost i marljivost. "U celini", kae on, sa pogledom na Herodota, verujem da se na zakljuke koje sam izvukao iz navedenih dokaza moe bezbedno osloniti. Nesumnjivo da im nee smetati ni pesma pesnika u kojima pokazuje preterivanja svog zanata, ili kompozicije hroniara, privlane na raun istine jer teme koje oni obrauju izvan su domaaja dokaza, a vreme je veinu njih liilo istorijske vrednosti, uvrstivi ih u oblast legende. Ostavljajui ih, moemo biti zadovoljni to smo uzeli najjasnije podatke i stigli do zakljuaka toliko tanih koliko se moe oekivati kad su u pitanju takve davnine... Odsustvo romantinosti u mojoj istoriji, plaim se, liie je pomalo interesantnosti; ali ako je istraivai procene korisnom, oni koji ele tano znanje o prolosti kao pomo za tumaenje budunosti koja u toku aktivnosti ljudi mora da nalikuje, ako ve ne odraava prolost biu zadovoljan. Na kraju krajeva,

svoje sam delo napisao ne kao esej, koji e dobiti aplauz trenutka, ve kao imovinu za sva vremena. Ipak, u jednoj pojedinosti on daje prednost interesu, a ne tanosti: njegova strast je da njegove linosti dre elegantne govore. On otvoreno priznaje da su ovi govori veinom imaginarni, ali mu pomau da objasni i oivi linosti, ideje i dogaaje. On tvrdi da svaki govor predstavlja temu nekog stvarno odranog govora; ako je to tano, svi grki dravnici i generali mora da su studirali retoriku kod Gorgije, filozofiju kod Sokrata i etiku kod Trasimaha. Svi govori imaju isti stil, istu suptilnost, isti realizam gledanja; zbog njih lakonski Lakonac postaje brbljiv kao i svaki sofistiki odgojen Atinjanin. Oni najnediplomatskije argumente stavljaju u usta diplomata$220$ i najsumnjivije potenje u rei generala. "Pogrebni govor" Perikla je odlian esej o vrlinama Atine, a dolazi suptilno doteran iz pera jednog izgnanika; ali Perikle je bio uven pre po jednostavnosti govora, nego po retorici; a Plutarh kvari romantinost govorei da Perikle nije ostavio nita napisano i da je sauvana samo neka od njegovih izreka. Tukidid ima mane koje odgovaraju njegovim vrlinama. On je ozbiljan kao Traanin i nedostaje mu ivost i dosetljivost atinskog duha; u njegovoj knjizi nema humora. On je tako zaokupljen u "ovom ratu, iji je Tukidid istoriar" (fraza koju ponavlja sa ponosom) da vidi samo politike i vojne dogaaje. On puni stranice vojnim detaljima, ali ne pominje nijednog umetnika ili neko umetniko delo. On neumorno trai uzroke, ali pri odreivanju dogaaja retko se sputa ispod politikih do ekonomskih faktora. Mada pie za budue generacije, on nam nita ne govori o ureenju grkih drava, nita o ivotu gradova, nita o institucijama drutva. On je prema enama iskljuiv kao prema bogovima; on ih ne eli u svojoj prii; i on daje galantnom Periklu,

koji je rizikovao svoju karijeru za kurtizanu koja je zastupala ensku slobodu, da kae da je "najbolja slava za enu ako je mukarci pominju to je mogue ree, bilo zbog kritike bilo zbog hvale". Licem u lice sa najveim dobom u istoriji kulture, on se gubi u raspravama o fluktuacijama vojnih pobeda i poraza i ostavlja neopevan uzbudljiv ivot atinskog duha. On ostaje general ak i kada je istoriar. Ipak, mi smo mu zahvalni i ne smemo previe da alimo to nije napisao ono to nije preduzeo da napie. Evo konano istorijskog metoda, potovanja istine, otrine opaanja, nepristrasne procene, prolaznog sjaja jezika i fascinacije stila, duha koji je i otar i dubok, iji je bezoni realizam melem za nae prirodno romantine due. Ovde nema legendi, nema mitova i nema uda. On prihvata prie o herojima, ali pokuava da ih objasni naturalistiki. to se bogova tie, on je neverovatno utljiv; za njih u njegovoj istoriji nema mesta. On je sarkastian u pogledu proroanstava i njihove pouzdane nejasnosti i ljutito iznosi glupost Nikije, to se oslanjao na proroanstva, a ne na znanje. On ne priznaje nikakvu sudbinu koja vodi, nikakav boanski plan, ak ni "progres"; on vidi ivot i istoriju kao tragediju koja je istovremeno prljava i plemenita, koju ponekad spasavaju veliki ljudi, ali koja uvek ponovo tone u praznoverje i rat. U njemu je sukob izmeu religije i filozofije reen; a pobednik je filozofija. Plutarh i Atenej pominju stotine grkih istoriara. Skoro sve njih osim Herodota i Tukidida, u zlatnom dobu, prekrila je praina vremena; a od kasnijih istoriara ostali su samo odlomci. I u drugim oblicima grke knjievnosti isti je sluaj. Od stotine dramatiara tragiara koji su na Dionisovim sveanostima osvojili nagrade ostalo nam je nekoliko drama od trojice; od mnogo pisaca komedija imamo jednog; od velikih filozofa imamo dvojicu. Sve i svemu, iz kritiki prihvaene knjievnosti u

Grkoj u petom veku preivelo je ne vie od dvadesetak; a iz ranijih i kasnijih vekova ak i manje. Najvei deo onoga to imamo dolazi iz Atine; drugi gradovi, kao to moemo da zakljuimo po filozofima koje su oni slali u Atinu, bili su takoe plodni to se genija tie, ali njihovu kulturu bre je progutao varvarizam koji je dolazio spolja i odozdo, a njihovi rukopisi bili su izgubljeni u nemirima revolucije i ratova. O celini smo primorani da sudimo na osnovu fragmenata jednog dela. ak i tako, ovo naslee je bogato, ako ne po koliini (ali ko je uspeo da ga apsorbuje u celini?), onda sigurno po formi. Forma i red ine sutinu klasinog stila u knjievnosti kao i u umetnosti: tipian grki pisac, kao i grki umetnik, nikada nije zadovoljan samo izrazom ve udi da svom materijalu prui formu i lepotu. On klee svoj materijal do saetosti, preureuje ga do jasnoe, transformie ga do sloene jednostavnosti; on je uvek direktan i retko nejasan; on se kloni preterivanja i predrasuda, a ak i kada je romantian u oseanjima, tei da bude logian u mislima. Ovaj ustrajni napor da se mata potini razumu dominantna je odlika grkog duha, ak i grke poezije. Zato je grka knjievnost "moderna", ili ak savremena; otkrivamo da je teko razumeti Dantea i Miltona, ali su nam Euripid i Tukidid duhovno srodni i pripadaju naem dobu. A to je zato to, iako se moda mitovi razlikuju, razum ostaje isti, a ivot razuma spaja one koji ga vole u svim vremenima i na svim mestima. Poglavlje /XVIII/ SAMOUBISTVO GRKE /I/ GRKI SVET U PERIKLOVOM DOBU

Pre nego se suoimo sa melanholinim prizorom Peloponeskog rata, da pogledamo grki svet izvan Atike. Nae znanje o tim drugim dravama u ovom periodu toliko je fragmentarno, da moemo samo da pretpostavimo a ne i da dokaemo da su imale udela u kulturnom procvatu zlatnog doba u nekom manjem stepenu. Godine 459, u elji da kontrolie egipatsko ito, Perikle je poslao veliku flotu da istera Persijance iz Egipta. Ekspedicija je doivela neuspeh i posle toga Perikle je usvojio Temistoklovu politiku osvajanje sveta trgovinom umesto ratom. Tokom petog veka Egipat i Kipar i dalje su bili pod persijskom vladavinom. Rodos je ostao slobodan i 408. godine, spajanjem tri grada u jedan, pripremio se da u helenistikom periodu postane jedan od najbogatijih trgovakih centara na Mediteranu. Grki gradovi Azije ouvali su nezavisnost steenu 479. kod Mikale sve dok zbog razaranja Atinskog carstva nisu opet ostali bespomoni pred sakupljaima danka velikog kralja. Grke kolonije u Trakiji i na Helespontu, Propontidi i Crnom moru bile su pod dominacijom Atine napredne, ali su zbog Peloponeskog rata osiromaile. Makedonija je pod Arhelajem izala iz varvarstva i postala jedna od sila grkog sveta: napravljeni su dobri drumovi, od odvanih brana formirana je disciplinovana armija, u Peli je izgraena lepa nova prestonica i mnogi grki geniji kao to su Timotej, Zeuksid i Euripid primani su na dvoru sa dobrodolicom. Beotija je u tom periodu stvorila Pindara, a Beotijski savez dao je Grkoj nedovoljno priznati primer kako nezavisne drave mogu da ive u miru i saradnji. U Italiji grki gradovi su stradali zbog estih ratova i zbog atinske nadmoi u pomorskoj trgovini. Perikle je 443. poslao grupu Helena iz razliitih drava da kao eksperiment panhelenskog jedinstva u blizini lokacije Sibarisa osnuju koloniju Turij. Protagora je za grad

sainio kodeks zakona, a arhitekta Hipodam projektovao je ulice po pravougaonom planu koji e u sledeim vekovima biti esto primenjivan. Tokom sledeih nekoliko godina kolonisti su se podelili u frakcije prema svom poreklu i veina Atinjana, ukljuujui Herodota, vratila se u Atinu. Sicilija, uvek nemirna ali i plodna, nastavila je da raste u bogatstvu i kulturi. Selinunt i Akragant su izgradili ogromne hramove; a Akragant je pod Teronom postao tako bogat da je Empedokle primetio: "LJudi iz Akraganta toliko se odaju luksuzu kao da e sutra umreti, ali opremaju svoje kue kao da e veno da ive." Kada je 478. Gelon /I/ umro, ostavio je Sirakuzi sistem upravljanja skoro podjednako efikasan kao i onaj, koji je Napoleon zavetao modernoj Francuskoj. Pod Hijeronom /I/, njegovim bratom i naslednikom, grad je postao centar ne samo trgovine i bogatstva, ve i knjievnosti, nauke i umetnosti. Luksuz je i tamo dostigao vrtoglave visine: sirakuske gozbe postale su poslovian primer ekstravagancije, a "korinanke" su u gradu bile tako brojne da je svaki ovek, koji bi spavao kod kue, smatran svecem. Graani su bili ivog duha i otrog jezika; uivali su u dobrom govornitvu na svoju tetu i propast i masovno dolazili u svoje velianstveno pozorite pod otvorenim nebom da tamo sluaju Epiharmove komedije i Eshilove tragedije.$221$ Hijeron je bio tiranin loe naravi i dobre volje, surov prema neprijateljima, a velikoduan prema prijateljima. On je Simonidu, Bakhilidu, Pindaru i Eshilu otvorio svoj dom i svoju kasu i uz njihovu pomo za trenutak uinio Sirakuzu intelektualnom prestonicom Grke. Ali ovek ne moe da ivi samo od umetnosti. Stanovnici Sirakuze bili su edni vina slobode i posle Hijeronove smrti svrgnuli su njegovog brata i uspostavili ogranienu demokratiju. I drugi grki gradovi na ostrvu skupili su hrabrost i isterali svoje diktatore; trgovaka klasa zbacila je zemljoposedniku aristokratiju i uspostavila

trgovaku demokratiju zasnovanu na sistemu bezobzirnog ropstva. Posle ezdesetak godina rat je okonao ovaj kratak meuperiod slobode kao to je jedan drugi okonan sa Gelonom /I/. Godine 409. Kartaginjani, koji su tokom tri generacije odrali sveom uspomenu na Hamilkarov poraz kod Himere, napali su Siciliju sa armadom od petnaest stotina brodova i dvadeset hiljada ljudi pod Hamilkarovim unukom Hanibalom. On je izvrio opsadu Selinunta, koji je u vremenima napretka postao miroljubiv i zanemario odravanje svojih odbrambenih utvrenja. Zateen, grad je zatraio pomo od Akraganta i Sirakuze, iji su graani, navikli na lagodnost, reagovali spartanskom leernou. Selinunt je pao, svi preiveli su masakrirani i unakaeni, a grad je postao deo Kartaginskog carstva. Hanibal je nastavio ka Himeri, osvojio je sa lakoom i bacio na muke i pogubio tri hiljade zarobljenika da bi umirio sen svoga dede. Za vreme opsade Akraganta kuga je desetkovala njegove trupe i odnela i samog Hanibala, ali njegov naslednik je, da bi umilostivio bogove Kartage, spalio ivog, kao rtvu, svog sopstvenog sina. Kartaginjani su zauzeli grad, zauzeli Gelu i Kamarinu i krenuli prema Sirakuzi. Zastraeni stanovnici Sirakuze, prekinuti u svom pirovanju, dali su svom najsposobnijem generalu, Dionisiju, apsolutnu vlast. Ali Dionisije je sa Kartaginjanima sklopio mir, ustupio im celu junu Siciliju i iskoristio svoje trupe da bi uspostavio drugu diktaturu (405). Nije to bilo potpuno izdajstvo. Dionisije je znao da je otpor beskoristan; on je predao sve osim svoje armije i svog grada i reio da ojaa i jedno i drugo sve dok i on, kao Gelon, ne bude mogao da istera osvajae sa Sicilije. /II/ KAKO JE POEO VELIKI RAT Ba kao to priprosta dua mora da predstavi boanstvo u obliku oveka, tako i prosti graanin mora da zamisli da su

uzroci rata lini obino vezani za jednu osobu. Prema nekim prepriavanjima iz njegovog vremena, ak je i Aristofan tvrdio da je Perikle izazvao Peloponeski rat napavi Megaru, jer je Megara uvredila Aspasiju. Mogue je da je Perikle, koji nije oklevao da osvoji Eginu, sanjao o tome da kontrolu Atine nad grkom trgovinom upotpuni dominacijom ne samo nad Megarom, ve i Korintom, koji je za Grku bio ono to je danas Istanbul za istoni Mediteran vrata i klju za pola kontinentalne trgovine. Ali osnovni uzrok rata bilo je irenje Atinskog carstva i poveanje kontrole Atine nad trgovakim i politikim ivotom Egeja. Atina je po njemu dozvoljavala slobodnu trgovinu u vreme mira, ali samo uz njeno imperijalno doputenje; bez njene saglasnosti tim morem nije mogao da plovi nijedan brod. Atinski zastupnici odluivali su o odreditu svakog broda koji je naputao itne luke na severu; Metona, koja je umirala od sue, morala je da od Atine trai dozvolu za uvoz malo ita. Atina je branila ovu dominaciju kao ivotnu potrebu; ona je zavisila od hrane iz uvoza i bila reena da pazi na puteve kojima je hrana stizala. Nadzorom nad putevima meunarodne trgovine Atina je stvarno inila uslugu miru i napretku u Egeju, ali je sa porastom ponosa i bogatstva podreenih gradova ovaj proces postajao sve neugodniji. Sredstva koja su oni davali za odbranu od Persije koriena su za ukraavanje Atine, pa ak i za finansiranje atinskih ratova protiv drugih Grka. Namet je povremeno poveavan sve dok tada, 432, nije dostigao oko 460 talenata (2.300.000 dolara) godinje. Atina je pravo suenja u svim sluajevima do kojih je dolazilo u okviru saveza, a gde se radilo o atinskim graanima ili velikim zloinima, zadravala za atinske sudove. Ako se neki grad opirao, bio bi savladan silom; tako je Perikle efikasnim i hitnim postupkom uguio pobune u Egini (457), Eubeji (446) i Samosu (440). Ako moemo da verujemo Tukididu, dok su

demokratske voe meu Atinjanima od slobode pravile idol svoje politike, otvoreno su priznavale da je savez slobodnih gradova postao carstvo sile. "Treba da zapamtite", kae Tukididov Kleon obraajui se Skuptini (427), "da je vae carstvo despotizam koji se sprovodi nad nevoljnim podanicima koji su uvek u zaveri protiv vas; oni se ne pokoravaju zbog neke ljubaznosti koju im inite na sopstvenu tetu ve samo ukoliko ste njihov gospodar; oni vas ne vole ve se dre silom". Inherentna kontradikcija izmeu oboavanja slobode i imperijalnog despotizma saraivala je sa individualizmom grkih drava do kraja zlatnog doba. Otpor politici Atine dolazio je skoro iz svake drave u Grkoj. Beotija je kod Koroneje (447) odbila pokuaj Atine da je ukljui u svoje carstvo. Neki gradovi podanici i drugi, koji su se plaili da e to postati, obratili su se Sparti da obuzda mo Atine. Znajui za snagu i hrabrost atinske flote, Spartanci nisu bili eljni rata; ali stara rasna antipatija izmeu Dorana i Jonjana ih je zapalila, a atinski obiaj da se u svakom gradu uspostavi demokratija zavisna od Carstva izgledao je zemljoposednikoj oligarhiji Sparte kao opta pretnja vladavini aristokratije. Neko vreme Spartanci su se zadovoljavali time to su u svakom gradu podravali vie klase i tako polako stvarali ujedinjeni front protiv Atine. Okruen neprijateljima izvan zemlje i u njoj, Perikle je radio za mir, a pripremao se za rat. Armija, raunao je on, moe da zatiti Atiku ili celo stanovnitvo Atike sakupljeno unutar zidina Atine; a mornarica moe da dri otvorene puteve kojima bi euksinsko i egipatsko ito ulazilo u atinsku luku zatienu bedemima. On je smatrao da se ne mogu uiniti bilo kakve stvarne koncesije, a da se ne ugrozi snabdevanje hranom; za njega je to, kao danas Engleskoj, izgledalo kao izbor izmeu carstva i gladovanja. Uprkos tome, poslao je glasnike u sve grke drave,

pozivajui na Helenski savez koji bi potraio mirno reenje problema koji su vodili u rat. Sparta je odbila da prisustvuje, oseajui da bi njeno prihvatanje bilo protumaeno kao priznanje atinske hegemonije, a na njenu tajnu sugestiju toliko je drugih drava odbilo poziv, da je projekat propao. U meuvremenu, kae Tukidid, u reenici koja mnogo objanjava, "Peloponez i Atina bili su puni mladih ljudi koji su zbog neiskustva eleli da se prihvate oruja". Poto su ovi osnovni faktori postojali, poetak rata samo je ekao na neki provokativni dogaaj. Godine 435. Korkira, korintska kolonija, proglasila se nezavisnom od Korinta; i odmah se pridruila Atinskom savezu radi zatite. Korint je poslao flotu da ostrvo povrati; Atina, kojoj su se obratili pobedniki demokrati Korkire, poslala je flotu da im pomogne. Dolo je do nereene bitke u kojoj su se mornarice Korkire i Atine borile protiv mornarica Megare i Korinta. Godine 432. Potideja, grad u Halkidikiju koji je plaao danak Atini, ali po krvi bio korintski, pokuao je da zbaci atinsku vlast. Perikle je poslao vojsku da izvri opsadu, ali je njen otpor potrajao dve godine i oslabio vojne resurse i presti Atine. Kako je Megara i dalje pomagala Korintu, Perikle je naredio da se svi proizvodi Megare iskljue sa trita Atike i Carstva. Megara i Korint su se obratili Sparti; Sparta je predloila Atini da ovu odluku protiv Megare opozove; Perikle se saglasio, pod uslovom da Sparta dozvoli stranim dravama da trguju sa Lakonijom. Sparta je to odbila; umesto toga, postavila je kao preduslov mira atinsko priznanje pune nezavisnosti svih grkih gradova tj. da se Atina odrekne svog carstva. Perikle je ubedio Atinjane da zahtev odbiju; i Sparta je objavila rat. /III/ OD KUGE DO MIRA

Skoro cela Grka svrstala se na jednu ili na drugu stranu. Sve drave na Peloponezu izuzev Arga podravale su Spartu; to su bili Korint, Megara, Beotija, Lokrida i Fokida. Atina je u poetku dobijala mlaku podrku jonskih i euksinskih gradova i egejskih ostrva. Kao svetski rat u nae vreme, prva faza borbe bila je takmienje izmeu pomorskih i kopnenih snaga. Atinska flota opustoila je obalske gradove Peloponeza, dok je spartanska vojska izvrila invaziju Atike, uzela etvu i opustoila njene ravnice. Perikle je sakupio stanovnitvo Atike unutar zidina Atine, odbio da njegove trupe uestvuju u borbi i savetovao uzbuenim Atinjanima da ekaju povoljnu priliku da njihova flota dobije rat. NJegove kalkulacije bile su strateki zdrave, ali su zanemarile faktor koji je skoro odluio sukob. Prenatrpanost Atine$222$ dovela je do pojave kuge (430) verovatno malarije koja je besnela skoro tri godine, odnela ivote jedne etvrtine vojnika i velikog broja civila. U oajanju zbog kombinovanih patnji epidemije i rata, narod je optuio Perikla da je odgovoran za oboje. Kleon i drugi optuili su ga za zloupotrebu javnih sredstava; kako je oigledno koristio dravni novac da bi podmitio spartanske kraljeve na mir, on nije mogao da prui zadovoljavajue objanjenje; osuen je, smenjen sa poloaja i kanjen ogromnom globom od pedeset talenata (300.000 dolara). Negde u isto vreme (429) od kuge su umrli njegova sestra i njegova dva zakonita sina. Atinjani, koji nisu mogli da nau vou koji bi ga zamenio, vratili su ga na vlast (429); i da bi mu pokazali koliko ga cene i izrazili sauee zbog bolnog gubitka, odbacili su zakon koji je on sam doneo i dali graansko pravo sinu koga mu je rodila Aspasija. Ali ostareli dravnik bio je i sam zaraen kugom; slabio je iz dana u dan i umro nekoliko meseci po povratku na poloaj. Atina je pod njim dostigla svoj zenit;

ali poto su ove visine delom postignute kroz bogatstvo jednog nevoljnog saveza i kroz mo koja je izazvala skoro sveopte neprijateljstvo, zlatno doba bilo je u svojoj osnovi nezdravo i kada je atinsko dravnitvo zatajilo u strategiji mira bilo je osueno na propast. Moda bi, kako ukazuje Tukidid, Atina ipak uspela da pobedi, da je do kraja sledila fabijevsku politiku (politiku odugovlaenja prim. prev.) koju je uveo Perikle. Ali njegovi naslednici bili su i suvie nestrpljivi da bi sprovodili program koji je zahtevao dostojanstvenu samokontrolu. Novi gospodari demokratske partije bili su trgovci kao Kleon, trgovac koom, Eukrat, prodavac konopa, Hiperbol, proizvoa lampi; a ovi ljudi traili su aktivan rat na kopnu i na moru. Meu njima Kleon je bio najsposobniji, najreitiji, najbeskrupulozniji i najpodmitljiviji. Plutarh ga opisuje kao "prvog govornika meu Atinjanima koji je uspeo da strgne masku i, kada se obraao narodu, nemilice udari"; Kleon se po pravilu, kae Aristotel, na govornici pojavljivao u odei radnika. On je bio prvi u dugoj liniji demagoga koji su Atinom vladali od Periklove smrti do gubitka atinske nezavisnosti kod Heroneje (338). Kleonova sposobnost dokazala se 425. kada je atinska flota opkolila spartansku armiju na ostrvu Sfakterija, u blizini mesenskog Pila. Izgledalo je da nijedan admiral nije sposoban da ovo uporite osvoji; ali kada je Skuptina poverila odgovornost za opsadu Kleonu (napola se nadajui da e biti ubijen u akciji) on ih je sve iznenadio izvodei napad vetinom i hrabrou koja je primorala Lakedemonjane na predaju bez presedana. Poniena, Sparta je za uzvrat za zarobljene ljude ponudila mir i saveznitvo, ali Kleonovo govornitvo ubedilo je Skuptinu da ponudu odbije i nastavi rat. NJegov uticaj na stanovnitvo bio je pojaan lako prihvaenim predlogom da Atinjani od tada ne plaaju nikakve poreze za rat ve da ga finansiraju

uzimanjem danka od podreenih gradova carstva (424). U tim gradovima, kao i u Atini, Kleonova politika trebalo je da od bogatih izvue to je vie mogue para. Kada su se u Mitileni vie klase pobunile, zbacile demokratiju i proglasile Lezbos slobodnim od vazalske zavisnosti od Atine (429), Kleon je predloio da se u gradovima nezadovoljnicima pobiju svi odrasli mukarci. Skuptina moda samo kvorum sa time se saglasila i poslala brod sa takvim nareenjem Pahetu, atinskom generalu koji je savladao pobunu. Kada se u Atini proula vest o bezobzirnoj naredbi, promiljenije glave zatraile su jo jedan sastanak Skuptine, osigurale da se naredba opozove i poslale jedan drugi brod koji je stigao do Paheta upravo na vreme da sprei masakr. Pahet je u Atinu poslao hiljadu kolovoa koji su, na Kleonovu sugestiju i u skladu sa obiajima tog vremena, svi osueni i pobijeni. Kleon se iskupio poginuvi u bici protiv spartanskog heroja Braside, koji je osvajao jedan za drugim sve gradove podanike ili saveznike Atine na severu kontinenta. U ovom pohodu Tukidid je izgubio svoje pomorsko zapovednitvo i pravo boravka u Atini zato to je previe kasno stigao u pomo Amfipolju, koji je nadzirao rudnike zlata u Trakiji. Brasida je u tom pohodu umro i Sparta, koja je ostala bez voe i bila suoena sa pretnjom pobune helota, opet je ponudila mir; a Atina je, prihvativi ovog puta savet oligarhijskog voe, potpisala Nikijin mir (421). Suparniki gradovi ne samo da su proglasili kraj rata ve su potpisali i savez na period od pedeset godina; a Atina se obavezala da e poi da pomogne Sparti u sluaju da se heloti pobune. /IV/ ALKIBIJAD Tri faktora pretvorila su ovo obeanje od pola veka prijateljstva u kratko estogodinje primirje:

diplomatsko iskrivljenje mira u "rat drugim sredstvima", uspon Alkibijada kao voe frakcije koja je davala prednost obnovi neprijateljstava i pokuaj Atine da osvoji dorske kolonije na Siciliji. Spartini saveznici odbili su da potpiu sporazum; odvojili su se od oslabele Sparte i preneli svoje saveznitvo na Atinu. Odravajui Atinu formalno u stanju mira, Alkibijad ih je veto uveo u rat sa Spartom i ujedinio ih protiv nje u bici kod Mantineje (418). Sparta je pobedila i Grka se vratila u ljutito primirje. U meuvremenu, Atina je poslala flotu do dorskog ostrva Melosa zahtevajui njegov ulazak, kao podanika, u Atinsko carstvo (416). Prema Tukididu, koji se ovde verovatno od istoriara pretapa u sofistikog filozofa ili osvetoljubivog prognanika, atinski poslanici nisu dali nikakav drugi razlog za svoju akciju nego da sila boga ne moli. "Za bogove verujemo, a za ljude znamo da po neizbenom zakonu svoje prirode vladaju kad god mogu. I nismo mi prvi koji smo ovaj zakon stvorili; nali smo da je postojao i ranije i postojae uvek i posle nas; sve to mi inimo to je da ga koristimo, znajui da bi vi i svako drugi, sa istom snagom koju imamo, uinio isto to i mi inimo". Stanovnici Melosa odbili su da popuste i najavili da e se pouzdati u bogove. Kasnije, kada su atinskoj floti stigla ubedljiva pojaanja, predali su se na milost i nemilost osvajaa. Atinjani su pobili sve odrasle mukarce koji su im pali u ruke, prodali sve ene i decu u roblje i naselili ostrvo sa pet stotina atinskih kolonista. Atina se radovala osvajanju i pripremala da ivom tragedijom ilustruje temu svojih dramatiara da osvetoljubiva kob prati svaki bezobzirni uspeh. Alkibijad je bio jedan od onih koji su u Skuptini branili odluku kojom je muko stanovnitvo Melosa osueno na smrt. NJegova podrka nekom predlogu obino je bila dovoljna da se isti prihvati, jer on je sada bio najslavniji

ovek u Atini, kome su se divili zbog elokvencije, dobrog izgleda, svestranog genija, ak i zbog njegovih mana i zloina. NJegov otac, bogati Klinija, poginuo je u bici kod Koroneje; njegova majka, iz kue Alkmeonida i bliska Periklova roaka, ubedila je dravnika da Alkibijada odgoji u svom domu. Deak je bio nemiran, ali inteligentan i hrabar; sa dvadeset godina borio se pored Sokrata kod Potideje, a sa dvadeset i est kod Delija (424). Filozof je izgleda oseao toplu naklonost prema mladom oveku i podsticao ga na vrlinu, kae Plutarh, reima koje su "na Alkibijada tako uticale da su mu dole suze na oi i dirnule ga do dna due. A ipak bi se ponekad preputao laskavcima, kad su mu predlagali razna zadovoljstva, i naputao Sokrata, koji bi ga onda traio kao odbeglog roba." Duhovitost i obesne ale mladog oveka postale su u Atini okantne i fascinantne prie. Kada je Perikle prigovorio njegovom neskromnom dogmatizmu, rekavi da je i on govorio pametno u mladosti, Alkibijad je odgovorio, "teta to te nisam znao kada je tvoja pamet bila na vrhuncu". Samo radi toga da bi odgovorio na izazov svojih drugova u razmetanju, oamario je javno Hiponika, jednog od najbogatijih i najmonijih ljudi u Atini. Sledeeg jutra uao je u kuu uplaenog bogataa, razgolitio telo i zamolio Hiponika da ga za kaznu iiba. To je na starog oveka ostavilo takav utisak da je mladiu dao svoju erku Hiparetu za enu, sa mirazom od deset talenata; Alkibijad ga je ubedio da sumu udvostrui i onda je najvei deo potroio na sebe. iveo je u takvom luksuzu kakav Atina jo nikada nije videla. Napunio je kuu skupocenim nametajem i angaovao umetnike da naslikaju na zidovima slike. Drao je ergelu trkakih konja i esto pobeivao u trci dvokolica u Olimpiji; jednom su njegovi konji u nekom takmienju osvojili prvu, drugu i etvrtu nagradu, te je povodom toga astio celu Skuptinu. Opremao je trireme i

plaao trokove horova; a kada je drava traila one koji e dati prilog za rat, njegovi novani prilozi bili su vei od svih ostalih. Bez ikakvog ustezanja zbog savesti, konvencije ili straha, obesno se veselio u mladosti i ranom muevnom dobu sa toliko ivotne snage da je izgledalo da itava Atina uiva u njegovoj srei. Malo je ukao pri govoru, ali sa armom koji je naveo sve moderne mlade ljude da ukaju; nosio je novi kroj cipela i uskoro je sva zlatna mlade grada nosila "Alkibijadove cipele". Krio je stotine zakona i povredio stotinu ljudi, ali niko se nije usudio da ga izvede pred sud. NJegova popularnost kod hetera bila je tolika, da je na svom zlatnom titu nosio Erosa sa gromom, kao da objavljuje svoje ljubavne pobede. NJegova ena prvo je strpljivo podnosila sva njegova neverstva, a onda se vratila u oevu kuu i pripremila da podnese tubu za razvod; ali kada se pojavila pred arhontom, Alkibijad ju je podigao na ruke i nosio kui kroz trnicu, a niko mu se nije usudio suprotstaviti. Posle toga ona mu je dala punu slobodu i zadovoljavala se mrvicama njegove ljubavi; ali njena rana smrt govori o srcu slomljenom njegovom nestalnou. Kada je posle Periklove smrti uao u politiku, naiao je na samo jednog suparnika bogatog i pobonog Nikiju. Ali Nikija je davao prednost aristokratiji i miru; zato je Alkibijad nastojao da stekne naklonost trgovake klase i propovedao imperijalizam koji je dirao atinski ponos; Nikijin mir bio je u njegovim oima dovoljno diskreditovan time to nosi ime njegovog suparnika. Godine 420. bio je izabran za jednog od deset generala i poeo one ambiciozne planove koji su Atinu vratili u rat. Kada ga je Skuptina aklamacijom izabrala, Timon mizantrop se radovao, predviajui velike nesree. /V/ SICILIJANSKA PUSTOLOVINA

Ono to je upropastilo Periklovo delo bila je Alkibijadova mata. Atina se oporavila od kuge i rata i trgovina joj je ponovo donosila bogatstvo Egeja. Ali zakon svakog postojanja je samorazvoj; nikakva ambicija, nijedno carstvo nije nikada zadovoljno. Alkibijad je sanjao da za Atinu stvori novo carstvo u bogatim gradovima Italije i Sicilije; tamo e Atina nai ito, materijale i ljude; tamo e kontrolisati peloponeske nabavke hrane u inostranstvu; tamo e moi da udvostrui danak kojim je postala najvei grad u Grkoj. Rival joj je bila samo Sirakuza; a tu je misao Atina teko podnosila. Ako bi uspela da osvoji Sirakuzu, sav zapadni Mediteran pao bi joj u ruke, a u Atinu bi stigao sjaj kakav nije mogao da zamisli ak ni Perikle. Godine 427, oponaajui kontinentalni deo zemlje, Sicilija se podelila u zaraene tabore, jedan pod vostvom dorske Sirakuze, drugi jonske Leontine. Leontina je poslala Gorgiju u Atinu da trai pomo, ali je Atina tada bila previe slaba da reaguje. Onda je 416. Segesta poslala izaslanike u Atinu da obavesti da Sirakuza planira da podjarmi celu Siciliju, da ostrvo po vladi postane dorsko i da Sparti obezbedi hranu i novac ako bi se obnovio veliki rat. Alkibijad je ovu priliku zgrabio oberuke. Tvrdio je da su sicilijanski Grci beznadeno podeljeni, ak i u svakom gradu; da e to biti jednostavna stvar sa malo hrabrosti da se celo ostrvo pripoji Carstvu; da Carstvo mora da nastavi da raste ili e poeti da propada; i da je mali rat s vremena na vreme potrebna veba za jedan imperijalni narod. Nikija je apelovao na Skuptinu da ne slua oveka koga njegova lina ekstravagancija navodi na divlje planove proirenja; ali su Alkibijadova elokvencija i mata naroda, sada opasno osloboenog od moralnih skrupula, pobedili. Skuptina je proglasila rat protiv Sirakuze, izglasala sredstva za veliku armadu i, kao da hoe da osigura poraz, podelila je komandu izmeu

Alkibijada i Nikije. Pripreme su se odvijale uz karakteristinu ratnu groznicu i trenutak polaska flote oekivao se kao patriotska sveanost. Ali nemalo pre ovog odreenog dana jedan neobian dogaaj okirao je grad koji je izgubio mnogo od svoje pobonosti, ali nita od svog praznoverja. Neke nepoznate osobe, pod okriljem noi, odbile su noseve, ui i faluse sa figura boga Hermesa koje su stajale ispred javnih zgrada kao simbol plodnosti i uvara doma. Jedan uzbueni istraitelj izneo je nepouzdani dokaz da je obesnu alu poinila pijana grupa Alkibijadovih prijatelja, koju je on lino predvodio. Mladi general izjavio je da je nevin i zahtevao da mu se odmah sudi, tako da bi pre polaska flote bio osuen ili osloboen optube; ali njegovi neprijatelji, predviajui njegovo osloboenje, uspeli su da suenje odloe. I tako je 415. velika flotila zaplovila, predvoena plaljivim pacifistom koji je mrzeo rat i smelim militaristom, iji je genije voe bio frustriran podeljenom komandom i strahom posade da je izazvao neprijateljstvo bogova. Flota je ve nekoliko dana bila na putu kada je iznet novi dokaz, nepouzdan kao i onaj preanji, da su Alkibijad i njegovi drugovi uestvovali i u jednom bezbonom oponaanju Eleusinskih misterija. Podstaknuta razgnevljenim stanovnitvom, Skuptina je poslala brzu galiju /Salaminia/ da stigne Alkibijada i vrati ga kui na suenje. Alkibijad je prihvatio poziv i preao na /Salaminia/- u; ali kada je brod u Turiji stao, on se potajno iskrcao i pobegao. Atinska skuptina, prevarena, osudila ga je na progonstvo, uz konfiskaciju imovine i smrtnu presudu ako ga Atinjani ikada uhvate. Ogoren na pomisao da su osudom, koju je i dalje nazivao nepravednom, svi njegovi planovi o carstvu i slavi osujeeni, Alkibijad se sklonio na Peloponez i pojavivi se pred spartanskom Skuptinom predloio joj da pomogne Sparti da potue Atinu i u njoj

uspostavi vladavinu demokratije. "to se tie demokratije", kae on prema Tukididu, "ljudi od razuma meu nama znali su ta je, a ja moda i bolje, jer imam vie razloga da se na nju alim; ali o oevidnoj besmislenosti nema nieg novog da se kae". On im je savetovao da poalju flotu u pomo Sirakuzi i armiju da osvoji Dekeleju atiki grad ije bi posedovanje omoguilo Sparti vojnu komandu nad celom Atikom osim Atine. Rudnici srebra u Laurionu prestae da finansiraju atinski otpor i gradovi podanici, slutei poraz Atine, obustavie da plaaju danak. Sparta je njegov savet prihvatila. Snaga Alkibijadove sopstvene odluke odrazila se u nainu na koji je on, naviknut na luksuz, prihvatio spartanski nain ivota. Postao je umeren i rezervisan, jeo je prostu hranu, nosio grubu tuniku i hodao bos, kupao se u Euroti i zimi i leti i predano se pridravao lakedemonskih zakona i obiaja. ak i tako, njegova lepa pojava i lina fascinacija upropastili su mu planove. Kraljica Timeja se zaljubila u njega, rodila mu sina i ponosno u poverenju saoptila svojim prijateljima da je on detetov otac. On se pred svojim prisnim prijateljima opravdavao da nije mogao da odoli ansi da svoju lozu produi kroz kraljeve Lakonije. Kralj Agid, koji je sa armijom bio odsutan, krenuo je kui, a Alkibijad je sebi to bre osigurao oficirski poloaj u nekoj spartanskoj eskadri koja je plovila u Aziju. Kralj se deteta odrekao, a uz to poslao i tajnu naredbu da se Alkibijad ubije; ali ovoga su prijatelji upozorili i on je pobegao i pridruio se persijskom admiralu Tisafernu u Sardu. Na drugoj strani ratnog fronta Nikija se suoavala s otporom koji bi prevladao samo Alkibijadov genije za strategiju i spletkarenje. Skoro cela Sicilija pritekla je u pomo Sirakuzi. Godine 414. spartanska flota pod Gilipom pomogla je sicilijanskoj mornarici da opkoli atinske brodove u luci Sirakuze i odsee svaku nabavku

hrane. Poslednja prilika za bekstvo izgubljena je zbog pomraenja Meseca, koje je Nikiju i mnoge od njegovih vojnika toliko uplailo, da su odluili da saekaju priliku koja e bogovima biti ugodnija. Meutim, sledeeg dana nali su se opkoljeni i bili primorani da prihvate borbu. Doiveli su poraz, prvo na moru, a zatim i na kopnu. Nikija, mada bolestan i slab, hrabro se borio i konano predao na milost i nemilost Sirakuanima. Odmah je pogubljen; a preiveli Atinjani, skoro svi iz klase graana, poslati su da umru od tekog rada u kamenolomima Sicilije, gde su iskusili sudbinu ljudi koji su generacijama radili u rudnicima Lauriona. /VI/ TRIJUMF SPARTE Katastrofa je Atini slomila duh. Skoro polovina graana sada je bila u ropstvu ili mrtva; polovina ena iz klase graana bile su u stvari udovice, a deca siroad. Sredstva koja je Perikle nakupio u trezoru bila su skoro potpuno iscrpljena; za jo godinu dana nestala bi i poslednja para. Smatrajui da je pad Atine neminovan, gradovi podanici odbili su da plaaju danak; veina saveznika ju je napustila i mnogi su pohrlili na stranu Sparte. Godine 413, tvrdei da Atina stalno kri "pedeset godina" mira, Sparta je obnovila rat. Lakedemonjani su sada zauzeli i utvrdili Dekeleju; isporuke hrane sa Eubeje i srebra iz Lauriona su obustavljene; robovi u rudnicima u Laurionu su se pobunili i dvadeset hiljada ljudi prelo je na stranu Spartanaca. Sirakuza je poslala armiju da se pridrui napadu; a persijski kralj, videvi priliku da se osveti za Maraton i Salaminu, dao je sredstva za sve veu spartansku flotu, uz sramotni sporazum da e Sparta pomoi Persiji da ponovo stekne vlast nad grkim gradovima Jonije. To to je Atina uspela da zadri svoje neprijatelje jo deset godina, bio je dokaz atinske hrabrosti i vitalnosti

atinske demokratije. Vlada je postavljena na ekonomskoj osnovi, sakupljene poreske dabine i porez na kapital upotrebljeni su za izgradnju nove flote i godinu dana posle poraza kod Sirakuze Atina je bila spremna da se bori protiv nove spartanske vladavine nad morem. Ba kada je izgledalo da je oporavak siguran, oligarhijska frakcija, koja nije nikada volela rat i u stvari oekivala pobedu Sparte kao priliku za oivljavanje aristokratije u Atini, organizovala je pobunu, prigrabila vlast i osnovala vrhovni Savet etiri stotine (411). Skuptina, zaplaena ubistvom mnogih demokratskih voa, izglasala je sopstvenu abdikaciju. Bogati su podrali pobunu kao jedini nain kontrole nad klasnim ratom koji je preao linije rata izmeu Atine i Sparte slino kao to je borba srednje klase protiv aristokratije ujedinila liberalne frakcije u Egleskoj i Americi u Amerikoj revoluciji. Kada su se nali na vlasti, oligarsi su poslali izaslanike u Spartu da sklope mir i potajno se pripremili da puste spartansku vojsku u Atinu. U meuvremenu je Teramen, voa partije centra umerenih aristokrata, poveo kontrarevoluciju i zamenio etiri stotine koji su vladali oko etiri meseca Savetom pet hiljada (411). Atina je kratko vreme uivala u onoj kombinaciji demokratije i aristokratije koja je Tukididu i Aristotelu (obojici aristokrata) izgledala najbolja i najpotenija vlada za koju je Atina znala od vremena Solona. Ali druga pobuna je, kao i prva, zaboravila da Atina za hranu i ivot zavisi od svoje mornarice, ije su osoblje, osim nekoliko voa, obe revolucije liile njihovih prava. Razjareni vestima, mornari su objavili da e, ako ne bude ponovo uspostavljena demokratija, izvriti opsadu Atine. Oligarsi su puni nade ekali na spartansku vojsku; Spartanci su, kao i obino, kasnili; nova vlada je pobegla, a demokrati pobednici ponovo su uspostavili stari poredak (411). Alkibijad je potajno podravao pobunu oligarha, nadajui

se da bi mogla da utre put za njegov povratak u Atinu. A ponovo uspostavljena demokratija, moda ne znajui za ove intrige, ali znajui koliko je Atina loe prolazila od njegovog progonstva, pozvala ga je da se vrati uz obeanje amnestije. Odloivi svoj trijumf u Atini, on je preuzeo flotu kod Samosa i krenuo u akciju brzinom i uspehom koji je Atini doneo kratki trenutak sree. Pourivi kroz Helespont, presreo je i potpuno unitio spartansku flotu kod Kizika (410). Posle godinu dana opsade zauzeo je Halkedoniju i Bizant i tako ponovo uspostavio kontrolu Atine nad putevima snabdevanja hranom iz Bosfora. Zaplovivi natrag prema jugu presreo je jednu drugu spartansku eskadru u blizini ostrva Andros i lako je porazio. Kada se vratio u Atinu (407) radosno je pozdravljen: njegovi su gresi bili zaboravljeni, u seanju je bio samo njegov genije i oajnika potreba Atine za sposobnim generalom. Ali slavei njegove pobede, Atina je zaboravila da mu poalje novac za platu posada njegovih brodova. I jo jednom Alkibijada je upropastio njegov nedostatak moralnih skrupula. Ostavljajui vei deo svojih brodova u Notiju (blizu Efesa), pod komandom nekog Antioha, sa strogim uputstvima da ostanu u luci i da ni pod kojim okolnostima ne stupe u borbu, on sam otiao je sa malim snagama u Kariju da uzme sredstva za svoje ljude na nain koji ba nije bio sasvim po zakonu. Antioh, koji je izgarao od elje za slavom, napustio je luku i uputio izazov jednoj spartanskoj flotili pod Lisandrom. Lisandar je izazov prihvatio, ubio Antioha u borbi prsa u prsa i potopio ili zarobio veinu atinskih brodova (407). Kada su vesti o ovoj katastrofi stigle do Atine, Skuptina je postupila sa uobiajenom urbom; osudila je Alkibijada to je napustio svoju flotu i oduzela mu komandu. Alkibijad, plaei se sada i Atine i Sparte, pobegao je i sklonio se u Bitiniji. U oajanju, Atinjani su naredili da se zlato i srebro sa

kipova i rtvenih poklona na Akropolju istope za gradnju nove flotile od 150 trirema i ponudili slobodu robovima, a graanski status strancima koji e se boriti za grad. Nova armada potukla je spartansku flotu nedaleko od Arginuskih ostrva (juno od Lezbosa) 406. i Atina je ponovo bila obuzeta uzbuenjem zbog vesti o pobedi. Ali Skuptina se razbesnela kada je saznala da su njeni generali$223$ dozvolili da se posada sa dvadeset i pet brodova, koje je neprijatelj potopio, udavi u oluji. Usijane glave su tvrdile da e ove due, zbog toga to nisu propisno sahranjene, nespokojne lutati po svemiru; i optuujui preivele zbog toga to nisu pokuali da ih spasu, predloili su da se osam pobednikih generala (ukljuujui Periklovog sina sa Aspasijom) osudi na smrt. Sokrat, koji je sluajno bio lan predsedavajue pritanije za taj dan, odbio je da stavi predlog na glasanje. Uprkos njegovih protesta predlog je iznet i prihvaen, a presuda je izvrena sa istom prenagljenou sa kojom je doneta. Nekoliko dana kasnije Skuptina je zbog toga zaalila i osudila one, koji su je ubedili da generale pogubi, na smrt. U meuvremenu su Spartanci, oslabljeni porazom, ponovo ponudili mir; ali je Skuptina, podstaknuta govornikom vetinom pijanog Kleofonta, ovu ponudu odbila. Predvoena sada drugorazrednim ljudima, atinska flota otplovila je na sever da bi se pod Lisandrom u Mramornom moru suoila sa Spartancima. Iz svog skrovita u brdima Alkibijad je video da su atinski brodovi zauzeli za njih strateki opasan poloaj kod Egospotama, blizu Lampsaka. Rizikovao je ivot i odjahao do obale da bi atinskim admiralima savetovao da potrae zaklonjenije mesto; ali oni nisu imali poverenja u njegov savet i podsetili su ga da on vie nije komandant. Sledeeg dana voena je odluujua bitka; samo osam od 208 atinskih brodova nije potopljeno ili zarobljeno i Lisandar je naredio pogubljenje tri hiljade atinskih zarobljenika. Saznavi da je Lisandar izdao

nareenje da ga ubiju, Alkibijad je potraio pribeite u Frigiji kod persijskog generala Farnabaza, koji mu je dodelio zamak i kurtizanu. Ali persijski kralj, podstaknut od strane Lisandra, naredio je Farnabazu da svog gosta ubije. Dvojica ubica napali su Alkibijada u njegovom zamku i zapalili ga; on je izaao nag i oajan, traei privilegiju da se bori za ivot; ali pre nego to je njegov ma mogao napadae da dotakne, pao je pogoen njihovim strelama i kopljima. Tako je u etrdeset i estoj godini umro najvei genije i najtraginiji promaaj u vojnoj istoriji Grke. Lisandar, sada apsolutni gospodar Egeja, plovio je od grada do grada, zbacivao demokratiju i postavljao oligarhijske vlade podreene Sparti. Uavi u Pirej bez otpora, nastavio je sa blokadom Atine. Atinjani su se branili svojom uobiajenom hrabrou, ali su za tri meseca njihove zalihe hrane bile iscrpljene, a ulice pune mrtvaca ili ljudi na umoru. Lisandar je Atini dao bolne, ali ipak podnoljive uslove: on nee, rekao je, da uniti grad koji je u prolim vremenima Grkoj uinio tako asne usluge, niti e njeno stanovnitvo pretvoriti u roblje; ali je zahtevao da se Dugi bedemi sravne sa zemljom, da se vrate oligarhijski prognanici, predaju svi preostali atinski brodovi izuzev osam i traio od Atine obavezu da e aktivno podravati Spartu u svakom buduem ratu. Atina je protestovala i popustila. Uz podrku Lisandra i pod vostvom Kritije i Teramena oligarsi su se vratili, preuzeli vlast i osnovali Savet tridesetorice (404) koji je u Atini preuzeo vlast. Ovi grki Burboni nisu nita nauili; konfiskovali su imovinu i time odvratili mnoge bogate trgovce da im prue podrku; pljakali su hramove, prodali za tri talenta pristanita Pireja koja su kotala ak hiljadu, oterali u progonstvo pet hiljada demokrata, a petnaest stotina drugih osudili na smrt; pobili su sve Atinjane koji im politiki

ili lino nisu bili po volji; ukinuli su slobodu pouavanja, okupljanja i govora, a sam Kritija zabranio je Sokratu, iji je nekada bio uenik, da nastavi sa svojim javnim predavanjima. Nastojei da pridobiju filozofa za svoju stvar, Tridesetorica su njemu i jo etvorici naredili da uhapse demokratu Leona. Ostali su posluali, ali Sokrat je odbio. Kada su se zloini oligarha poveali i umnoili, svi gresi demokratije bili su zaboravljeni. Broj ljudi, ak i sa velikim imetkom, koji su nastojali da uine kraj ovoj krvavoj tiraniji, poveavao se iz dana u dan. Kada se hiljadu naoruanih demokrata pod Trasibulom pribliilo Pireju, Tridesetorica su otkrili da jedva nekog osim svojih direktnih sledbenika mogu da ubede da se bore za njih. Kritija je organizovao malu armiju, krenuo u bitku, bio pobeen i ubijen. Trasibul je uao u Atinu (403) i ponovo uspostavio demokratiju. Pod njegovim vostvom Skuptina se ponaala neobino umereno: donela je odluku o pogubljenju samo najviih preostalih voa revolucije i dozvolila im da od ove odluke pobegnu u progonstvo; za sve ostale koji su podravali oligarhe objavila je optu amnestiju; ak je i Sparti otplatila onih sto talenata koje su efori pozajmili Tridesetorici. Ovaj in humanosti i dravnike mudrosti doneo je Atini konano mir kakav nije poznavala jednu generaciju. /VII/ SOKRATOVA SMRT udno je rei da je jedina svirepost ponovo uspostavljene demokratije poinjena nad starim filozofom, koji zbog svojih sedamdeset godina nije trebalo da predstavlja opasnost za dravu. Ali meu voama pobednike frakcije bio je onaj isti Anit koji je pre mnogo godina zapretio da e se osvetiti Sokratu za dijalektike propuste i za

"kvarenje" njegovog sina. Anit je bio dobar ovek: hrabro se borio pod Trasibulom, spasao je ivote oligarha koje su njegovi vojnici zarobili, pomogao je u organizovanju amnestije i prepustio je da neometano uivaju u njegovoj imovini oni kojima je prodata posle konfiskacije koju su izvrila Tridesetorica. Ali kada je dolo do Sokrata, njegova ga je velikodunost izdala. Nije mogao da zaboravi da je, kada je otiao u progonstvo, njegov sin ostao sa Sokratom i postao pijanica. Anita nije umirilo ni to to je Sokrat odbio da poslua Tridesetoricu i (ako moemo da verujemo Ksenofontu) proglasio Kritiju loim vladarom. Za Anita je izgledalo da Sokrat, vie od ma kojeg sofiste, ima lo uticaj na moral kao i na politiku; on je potkopavao religioznu veru koja je podravala moral, a njegova stalna kritika slabila je verovanje obrazovanih Atinjana u institucije demokratije. Ubilaki tiranin Kritija bio je jedan od Sokratovih uenika; nemoralni i izdajniki Alkibijad bio je njegov ljubavnik; Harmid, njegov rani miljenik, bio je general pod Kritijom i upravo je poginuo u bici protiv demokratije.$224$ Anitu je izgleda odgovaralo da Sokrat napusti Atinu ili da umre.$225$ Optubu su izneli Anit, Melet i Likon 399. i glasila je ovako: "Sokrat je kriv zbog toga to ne priznaje bogove koje priznaje drava, ve uvodi nova demonska bia" (sokratski /daimonion/); "on je kriv i zato to kvari omladinu". Suenje je odrano pred narodnim sudom ili "dikasterijom" od oko pet stotina graana, veinom iz manje obrazovanih klasa. Nemamo naina da saznamo koliko su tano Platon i Ksenofont izvestili o Sokratovoj odbrani; znamo da je Platon bio prisutan na suenju i da se njegov prikaz Sokratove "odbrane" u mnogim takama slae sa Ksenofontovim. Sokrat je, kae Platon, insistirao da veruje u dravne bogove, ak i u boanstvenost sunca i meseca. "Vi prvo kaete da ne verujem u bogove, a onda opet da verujem u polubogove... Moete tako i da potvrdite

postojanje mula i poriete postojanje konja i magaraca." A onda je tuno pomenuo efekte Aristofanove satire: Protiv mene su ustali mnogi tuioci i tue me pred vama, i to odavno, ve mnogo godina, ali nita istinito ne iznose. Tih ljudi ja se vie bojim nego li Anita i njegove druine... Jer oni se ve dugo tim poslom bave i vama su se obraali jo u onim vaim godinama kad ste im najlake mogli poverovati, jer ste jo bili deca i uveravali vas i optuivali me, a nita ne bee istina: "Ima neki Sokrat, kau, mudar ovek, koji razmilja o nebeskim pojavama i koji je ispitao sve to je pod zemljom i koji ume goru stvar da pravi boljom". To su oni opasni tuitelji moji; jer oni koji su ih uli, misle da ti ljudi koji takve stvari ispituju ni u bogove ne veruju. A tih tuilaca ima veliki broj i oni se ve dugo vremena tim poslom bave i vama su se obraali jo u onim vaim godinama kad ste im najlake mogli poverovati, jer ste jo bili deca a samo neki od vas i mladii pa su me optuivali, razume se, u vetar, jer nikoga nije bilo da se brani. A to je od svega najudnovatije, to je to im ni imena ne mogu znati, osim ako je ko meu njima sluajno pisac komedija... To je priroda optube i to je ono to ste sami videli u komediji Aristofana. On polae pravo na boansku misiju da poduava dobrom i jednostavnom ivotu i nikakva ga pretnja nee od toga odvratiti. Ja bih, na primer, strano uradio, graani atinski, da sam onda kad su me zapovednici, koje ste vi odabrali da mnome zapovedaju, postavljali i pod Potidejom i pod Amfipoljem i kod Delija, da sam tada, kao svaki drugi, ostajao na onom mestu gde su me postavili, i izlagao se opasnostima prkosei smrti, a da sam se sada kad mi je bog naredio, kako sam pomislio i razumeo, da svoj ivot posvetim filozofiji

i ispitivanju sebe i ostalih prepao ili smrti ili ma ega drugoga, pa ostavio svoje mesto... I kad biste vi meni kazali: "Sokrate, ovog puta te putamo, ali samo pod tim uslovom, da se vie ne bavi tim ispitivanjem i da se mahne ljubavi prema mudrosti"... ja bih vam odgovorio: "Ja vas, atinski graani, pozdravljam i veoma cenim, ali u se vie pokoravati bogu negoli vama, i dokle god bude daha u meni i dokle god budem snage imao, neu prestati da se bavim ispitivanjem istine, i da vas savetujem, i pouavam, kad se s nekim od vas ve budem sastao, govorei po svom obiaju: estiti moj ovee, Atinjanin si, graanin najvee i po mudrosti i snazi najuglednije drave, a nije te stid to se stara za blago kako e ga vie nagomilati, i za slavu, i za ast, a za pamet i za mudrost nimalo ne haje?- Prema tome, izjavio bih, graani atinski, ovo: posluali vi Anita ili ne, i pustili vi mene posle suenja ili ne, ja neu nikako drugaije da radim, ni ako bih imao po nekoliko puta glavom da platim." Sudije su ga izgleda u ovom trenutku prekinule i naloile mu da odustane od onog to im je izgledalo drskost; ali on je nastavio u jo ponosnijem tonu. Dobro znajte: ako me osudite ovakva kakvim se ja prikazujem neete meni nakoditi vie nego sami sebi... Jer, ako mene pogubite, neete lako nai drugoga takvoga koji bi, mada je to i neto smeno kazati, upravo seo na grad kao na konja koji je velik, dodue, i plemenit, ali koji ba zbog veliine poneto naginje sporosti, i kome je zato potrebno da ga podstie neka mamuza... Ovakvi drugi nee vam se lako roditi, sugraani moji. Zato, ako mene posluate, potedeete me. Proglaen je krivim malom veinom od ezdeset; da je njegova odbrana bila pomirljivija verovatno bi bio

osloboen. Imao je privilegiju da predloi alternativnu kaznu umesto smrti. Isprva je odbio da uini ak i ovu koncesiju; ali na molbu Platona i drugih prijatelja, koji su potpisali njegovu molbu, ponudio je da plati trideset mina (3.000 dolara). Drugo glasanje porote osudilo ga je sa osamdeset glasova vie od prvog. Jo uvek mu je ostala otvorena mogunost da pobegne iz zatvora; Kriton i drugi prijatelji (ako moemo da sledimo Platona) pripremili su put mitom, i verovatno se Anit nadao takvom kompromisu. Ali Sokrat je ostao dosledan sebi do kraja. Smatrao je da mu preostaje jo samo nekoliko godina ivota i da "se odrie samo najtegobnijeg dela ivota, u kojem svi oseaju umanjenje svojih intelektualnih snaga". Umesto da prihvati Kritonov predlog, ispitao ga je sa etikog stanovita, diskutovao o njemu dijalektiki i igrao igru logike do kraja... NJegovi uenici poseivali su ga svakodnevno u njegovoj eliji tokom meseca izmeu njegovog suenja i pogubljenja i izgleda da je sa njima mirno raspravljao do poslednjeg asa. Platon ga prikazuje kako gladi po kosi i glavi mladog Fedona i govori, "Sutra, Fedone, pretpostavljam da e ovi lepi uvojci biti odseeni" u znak alosti. Ksantipa je dola u suzama, sa njihovim najmlaim detetom u naruju; on ju je teio i zamolio Kritona da je neko otprati kui. "Ti umire nezaslueno", rekao je jedan vatreni uenik; "Da li bi, znai, hteo", Sokrat je odgovorio, "da zasluim smrt?" Kada je umro, kae Diodor, Atinjani su zaalili zbog svog postupka prema njemu i pogubili njegove tuitelje. Po Suidi, Melet je umro javno kamenovan. Plutarh menja priu: tuitelji postaju tako nepopularni da nijedan graanin nee da pali njihove vatre, ili odgovara na njihova pitanja, ili se kupa u istoj vodi sa njima; i tako su na kraju u oajanju naterani da se obese. Diogen iz Laerte izvetava da je Melet pogubljen, Anit oteran u progonstvo, a u Atini je podignut bronzani kip kao uspomena na filozofa. Ne znamo

da li su ove prie istinite.$226$ Zlatno doba zavrilo se Sokratovom smru. Atina je bila iscrpljena duom i telom; samo degeneracija karaktera zbog produenih ratova i oajnike patnje mogla je da objasni bezobziran tretman Melosa, otru presudu nad Mitilenom, pogubljenje generala sa Arginosa i rtvovanje Sokrata na oltaru umirue vere. Sve osnove atinskog ivota bile su poremeene: zemlja Atike bila je opustoena spartanskim pljakakim upadima, a masline, koje polako rastu, spaljene do korena; atinska mornarica bila je unitena, a kontrola nad trgovinom i snabdevanjem hranom izgubljena; dravna blagajna bila je prazna, a privatna bogatstva oporezovana skoro do propasti; dve treine graanskog tela bilo je ubijeno. teta naneta Grkoj persijskom invazijom nije se mogla uporediti sa razaranjem grkog ivota i imovine Peloponeskim ratom. Posle Salamine i Plateje, Grka je bila osiromaena, ali oplemenjena hrabrou i ponosom; sada je Grka opet bila siromana, a atinski duh je zadobio ranu koja je izgledala previe duboka da bi zarasla. Odrale su je dve stvari: ponovno uspostavljanje demokratije pod ljudima koji su imali mo rasuivanja i bili umereni, i svest da je tokom poslednjih ezdeset godina, ak i za vreme rata, proizvela takvu umetnost i knjievnost koje su prevazile sline rezultate svakog drugog doba u ljudskom seanju. Anaksagora je bio proteran a Sokrat osuen na smrt; ali podstrek koji su dali filozofiji bio je dovoljan da Atinu, i protiv njene volje, uini sreditem i vrhom grke misli. Ono to su pre toga bili bezoblini pokuaji spekulacije sada e sazreti u velike sisteme koji e uzbuivati Evropu u vekovima koji dolaze; dok e nesistematsko pruanje vieg obrazovanja od strane lutajuih sofista biti zamenjeno prvim univerzitetima u istoriji univerzitetima koji e

uiniti Atinu, kao to ju je Tukidid preuranjeno nazvao, "kolom Helade". U krvoproliima i sukobima umetnike tradicije nisu sasvim propale; jer jo vekovima e skulptori i arhitekti Grke klesati i graditi za celi mediteranski svet. Iz beznadenosti svog poraza Atina se sa zapanjujuom snagom uzdigla do novog bogatstva, kulture i moi; i jesen njenog ivota bila je dareljiva. KNJIGA ETVRTA PROPADANJE I KRAJ GRKE SLOBODE 399322. p.n.e. HRONOLOKA TABELA Pre nae ere 399-60: 397: 396: 395: 394: ?393: Agesilaj, kralj Sparte Rat izmeu Sirakuze i Kartagine Aristip iz Kirene i Antisten iz Atine, filozofi Atina ponovo gradi Duge bedeme Bitke kod Koroneje i Knida Platonova "Odbrana"; Ksenofontovi "Spomeni o Sokratu"; Aristofanove "ene u narodnoj skuptini" Dionisije pokorava junu Italiju I Sokrat otvara svoju kolu Euagora helenizuje Kipar Antalkidov ili Kraljev mir; Platon poseuje Arhita iz Tarenta, matematiara, i Dionisija /I/ Platon osniva Akademiju Spartanci osvajaju Kadmeju u Tebi Sokratova "Panegirika" Pelopida i Melon oslobaaju Tebu 398-87: 391: 390: 387: 386: 383: 380: 379:

378-54: 375: 372: 371: 370: 367-57: 367: 362: 361: 360: 359: 357-46: 357-46: 356-46: 356: 355: 354: 353-49: 351: 349: 348: 346: 344: 343: 342-38: Drugo Atinsko carstvo Teetet, matematiar Diogen iz Sinope, filozof Epaminonda, pobednik kod Leuktre Diokle sa Eubeje, embriolog; Eudoks iz Knida, astronom Dionisije /II/, diktator u Sirakuzi; Dion planira reforme Platon poseuje Dionisija/II/ Epaminonda pobeuje i umire kod Mantineje Platonova trea poseta Sirakuzi Praksitel iz Atine i Skopas sa Parosa, skulptori; Efor iz Kime i Teopomp sa Kiosa, istoriari Filip /II/, regent Makedonije Rat izmeu Atine i Makedonije Progonstvo Dionisija /II/ Drugi sveti rat Roenje Aleksandra Velikog; spaljivanje drugog hrama u Efesu; Isokratov spis "O miru" Sokratova "Areopaka beseda" Ubistvo Diona Mauzolej u Halikarnasu Demostenova "Prva filipika" Filip napada Olint; Demonstenova /I/ i /II/ "Olintska beseda" Heraklid sa Ponta, astronom; Speusip nasleuje Platona na elu Akademije Demostenova beseda "O miru"; Sokratovo "Pismo Filipu" Timoleon spasava Sirakuzu; Demostenova "Druga filipika" Suenje i osloboenje Eshina Aristotel tutor Aleksandra

340: 338: 336: 335: 334: 333: 332: 331: 330: 329-28: 327: 327-25: 325: 324: 323: 322: Timoleon pobeuje Kartaginjane Filip pobeuje Atinjane kod Heroneje; smrt Sokrata Ubistvo Filipa; stupanje na presto Aleksandra i Darija /III/ Aleksandar spaljuje Tebu i poinje svoje persijske pohode Aristotel otvara Likej; bitka kod Granika; horeski spomenik Lisikratu Bitka kod Isa Opsada i osvajanje Tira; predaja Jerusalima; osnivanje Aleksandrije Bitka kod Gaugamele (Arbela); Aleksandar kod Vavilona i Suze Apel iz Skiona, slikar; Lisip iz Arga, skulptor; Eshinova beseda "Protiv Ktesifonta"; Demostenova beseda "O vencu" Aleksandrova invazija centralne Azije Smrt Kleita i Kalistena Aleksandar u Indiji Putovanje Nearhosa Demostenovo progonstvo Aleksandrova smrt; Lamiski rat Smrt Aristotela, Demostena i Diogena Poglavlje /XIX/ FILIP /I/ SPARTANSKO CARSTVO Sparta je sada nakratko preuzela pomorsku vlast u Grkoj i ponudila istoriji jo jednu tragediju uspeha umanjenog zbog

gordosti. Umesto slobode koju je obeala gradovima nekada zavisnim od Atine, nametnula im je godinji danak od hiljadu talenata (6.000 dolara) i u svakom od njih uspostavila vladavinu aristokratije pod kontrolom lakedemonskog harmosta, ili guvernera, uz podrku spartanskog garnizona. Ove vlade, odgovorne samo dalekim eforima, upranjavale su takvu korupciju i tiraniju da je novo carstvo uskoro postalo omrznutije od starog. U samoj Sparti priliv novca i poklona od potlaenih gradova i pokornih oligarha ojaali su unutranje sile koje su neminovno vodile propasti. Oko etvrtog veka vladajua kasta nauila je kako da jednostavnosti u javnosti doda privatni luksuz i ak su i efori prestali, izuzev u javnosti, da se pridravaju likurgovske discipline. Veliki deo zemlje je putem miraza i oporuka dospeo u ruke ena; a tako nakupljeno bogatstvo dalo je spartanskim damama osloboenim brige za muku decu lak ivot i moral koji jedva da su odgovarali njihovom imenu. Ponovljeno deljenje imanja osiromailo je neke porodice do tog stepena da vie nisu mogle da daju svoju kvotu doprinosa javnoj kantini i tako su izgubile pravo graanstva; a formiranje velikih poseda putem meusobnih enidbi i zavetanja stvorilo je kod nekoliko preostalih "jednakih" provokativnu koncentraciju bogatstva.$227$ "Neki Spartanci", pie Aristotel, "poseduju ogromna imanja, drugi nemaju skoro nita; sva zemlja je u rukama nekolicine". Graani sa oduzetim pravom glasa, iskljueni perieci i zlovoljni heloti unosili su meu stanovnitvo nemir; stoga je ono bilo neprijateljski raspoloeno prema vladi da bi mu omoguilo da se na bilo kakvoj iroj prostornoj ili vremenskoj osnovi angauje na onim spoljnim vojnim operacijama koje je zahtevala imperijalna vladavina. U meuvremenu graanski rat meu Persijancima uticao je na sudbinu Grke. Godine 401. mlai Kir pobunio se protiv

svog brata Artakserksa /II/, dobio pomo od Sparte i regrutovao armiju od vie hiljada Grka i drugih plaenika, koji su ostali besposleni u Aziji posle iznenadnog okonanja Peloponeskog rata. Dva brata su se srela kod Kunakse, izmeu mesta na kojem se spajaju Tigar i Eufrat; Kir je bio poraen i ubijen, a cela njegova armija zarobljena ili unitena osim kontingenta od dvanaest hiljada Grka, kojima su brzina razmiljanja i brze noge omoguile da pobegnu u unutranjost Vavilonije. Progonjeni od strane kraljevih snaga, Grci su na svoj grubi demokratski nain izabrali tri generala da ih povedu u bezbednost. Meu njima bio je Ksenofont, nekada Sokratov uenik, a sada mladi plaenik, osuen da ga se seaju pre svega po njegovom spisu "Anabasa", ili "Uspinjanje", u kojem je kasnije opisao sa privlanom jednostavnou dugo "Povlaenje Deset hiljada" du Tigra i preko bregova Kurdistana i Armenije do Crnog mora. To je bila jedna od velikih pustolovina u istoriji oveanstva. Zadivljeni smo neiscrpnom hrabrou ovih Grka koji su se peice, dan za danom, punih pet meseci, probijali kroz dve hiljade milja neprijateljske zemlje, preko arkih ravnica bez hrane i opasnih planinskih prelaza prekrivenih sa osam stopa snega, dok su ih armije i bande gerilaca napadale s lea i spreda i sa oba boka, a neprijateljski domoroci koristili sva lukavstva da ih ubiju ili navedu na pogrean put ili im ga preseku. Kada itamo ovu fascinantnu priu, koja je u naoj mladosti bila tako neinteresantna samo zato to smo je morali prevoditi, primeujemo da su za vojsku najvaniji oruje i hrana i da vetina komandanta lei koliko u nalaenju zaliha hrane toliko i u postizanju pobede. Vie ovih Grka umrlo je od iscrpljenosti i gladi nego u borbi, mada je borbi bilo koliko i dana. Kada je konano 8.600 preivelih ugledalo Crno more kod Trapezunta (Trebisond), bili su presreni. im se prethodnica popela na vrh brda zaula se velika

galama. A kada su to uli Ksenofont i odred zatitnice, pomislili su da drugi neprijatelji napadaju spreda jer neprijatelji su ih pratili i s lea... Pohrlili su napred u pomo i uskoro su uli vojnike kako viu "More! More!" i alju glas dalje. Onda su svi vojnici, ak i oni iz zatitnice, stali da tre, a teretne su ivotinje jurule napred... I kada su svi stigli na vrh, poeli su svi da se grle, ak i generali i kapetani, dok su im oi bile pune suza. Jer to je bilo grko more, a Trapezunt grki grad; sada su bili bezbedni i mogli su se odmarati bez straha da e ih nou iznenaditi smrt. Vest o njihovom podvigu odjeknula je ponosno kroz staru Heladu i podstakla Filipa, dve generacije kasnije, da poveruje da bi se sa dobro obuenom grkom snagom mogla pobediti mnogo puta vea persijska armija. Ksenofont je nehotice otvorio put za Aleksandra. Moda je ovaj uticaj osetio ve Agesilaj, koji je 399. nasledio presto Sparte. Persija se mogla ubediti da previdi pomo Sparte Kipru. Ali najsposobnijem od spartanskih kraljeva rat sa Persijom izgledao je samo zanimljiva avantura i on je krenuo sa malim snagama da oslobodi celu grku Aziju od persijske vladavine.$228$ Kada je Artakserks /II/ saznao da Agesilaj lako pobeuje sve persijske trupe koje su poslate protiv njega, uputio je glasnike sa dovoljno zlata u Atinu i Tebu da potkupi ove gradove da Sparti objave rat. Pokuaj je odmah uspeo i posle devet godina mira dolo je do obnavljanja sukoba izmeu Atine i Sparte. Agesilaj je pozvan iz Azije da bi se sukobio i jedva pobedio kombinovane snage Atine i Tebe kod Koroneje; ali tog istog meseca ujedinjene flote Atine i Persije pod Kononom unitile su spartansku mornaricu blizu Knida i tako okonale kratku dominaciju Sparte na morima. Atina je bila radosna i energino krenula na posao da sa sredstvima dobijenim od Persije obnovi svoje Duge

bedeme. Sparta je sebe branila aljui izaslanika Antalkida Velikom kralju sa ponudom da e predati grke gradove u Aziji persijskoj vladavini ako Persija Grcima sa kopna nametne mir koji e tititi Spartu. Veliki kralj se saglasio, povukao svoju finansijsku podrku Atini i Tebi i primorao sve strane da u Sardu (387) potpiu Antalkidin ili Kraljev mir. Lemnos, Imbros i Skir ustupljeni su Atini, a glavnim grkim dravama garantovana je autonomija; ali svi grki gradovi u Aziji, zajedno sa Kiprom, proglaeni su svojinom kralja. Atina je potpisala uz protest, znajui da je to najsramniji dogaaj u grkoj istoriji. Za jednu generaciju svi plodovi Maratona su izgubljeni; grke drave iz kopnenog dela ostale su slobodne po imenu, ali ih je u stvari mo Persije progutala. Cela Grka gledala je na Spartu kao izdajnika i sa udnjom ekala neku zemlju da je uniti. /II/ EPAMINONDA Kao da eli da ovaj oseaj pojaa, Sparta je preuzela na sebe pravo da tumai i sprovodi Kraljev mir meu grkim dravama. Da bi oslabila Tebu, insistirala je na tome da je Beotijski savez prekrio klauzulu autonomije iz ugovora i mora da se raspusti. Sa ovim opravdanjem spartanska armija postavila je u mnogim beotijskim gradovima oligarhijsku vladu koja je odgovarala Sparti a u nekoliko sluajeva podrali su je i spartanski garnizoni. Kada je Teba protestovala, lakedemonske snage osvojile su njenu tvravu, Kadmeju, i uspostavile oligarhiju pod spartanskom dominacijom. Kriza je podstakla Tebu na neobino herojstvo. Pelopida i est njegovih drugova ubili su etiri "lakedemonska" diktatora Tebe i ponovo potvrdili tebansku slobodu. Savez je reorganizovan i Pelopida je imenovan za njenog vou, ili "beotarha". Pelopida je pozvao u pomo svog prijatelja i ljubavnika Epaminondu, koji je

obuio i poveo armiju koja je Spartu vratila u njenu staru izolaciju. Epaminonda je poticao iz ugledne, ali osiromaene porodice koja je ponosno dokazivala svoje poreklo od zmajevih zuba koje je Kadmo posejao pre hiljadu godina. On je bio tih ovek; govorilo se da niko ne govori manje od njega, niti da zna vie. NJegova skromnost i moralni integritet, njegov skoro asketski nain ivota, odanost prema prijateljima, mudrost njegovih saveta, njegova hrabrost uz samokontrolu u akciji uinila ga je omiljenim kod svih Tebanaca uprkos vojne discipline kojoj ih je podvrgavao. On nije voleo rat, ali je bio ubeen da nijedan narod ne moe da izgubi sav ratniki duh i navike, a ipak odri svoju slobodu. Izabran za "beotarha" i mnogo puta ponovo biran, opominjao je one koji su predlagali da glasaju za njega: "Razmislite jo jednom; jer ako ja postanem general, biete primorani da sluite u mojoj armiji." Pod njegovom komandom nemarni Tebanci postali su dobri vojnici; ak i "grke ljubavnike", kojih je u gradu bilo tako mnogo, Pelopida je formirao u "Sveti odred" od tri stotine hoplita, od kojih je svaki bio obavezan da stoji uz svog prijatelja, u borbi, sve do smrti. Kada je spartanska armija od deset hiljada vojnika pod kraljem Kleombrotom izvrila invaziju Beotije, Epaminonda ih je presreo kod Leuktre, blizu Plateje, sa est hiljada ljudi i postigao pobedu koja je uticala na politiku istoriju Grke i vojne metode Evrope. On je bio prvi Helen koji je napravio paljivu studiju taktike; raunao je na mogue prednosti u svakoj bici i koncentrisao je svoje najbolje borce na jednom krilu radi napada, dok je ostalom delu bilo nareeno da vode politiku odbrane; na taj nain su redovi neprijatelja koji napreduje u centru mogli da budu pokolebani napadom s boka i sa leva. Posle Leuktre Epaminonda i Pelopida krenuli su na Peloponez, oslobodili Meseniju od vekovnog podanitva Sparti i

osnovali grad Megalopolj kao uporite za sve Arkaane. Tebanska armija spustila se ak u Lakoniju dogaaj bez presedana stotinama godina u prolost. Sparta se nikada nije oporavila od gubitaka u ovom pohodu: "Ona nije mogla da izdri jedan jedini poraz", kae Aristotel, "i bila je upropaena zbog malog broja svojih graana". Kada je dola zima, Tebanci su se povukli iz Beotije. Epaminonda, dozvoljavajui sebi da u tipino grkom stilu ode predaleko, poeo je sada da sanja o osnivanju tebanskog carstva koje e zameniti jedinstvo koje je nekada Grkoj dalo vostvo Atine ili Sparte. NJegovi planovi upleli su ga u rat sa Atinjanima; a Sparta, elei da se rehabilituje, sklopila je savez sa Atinom. Neprijateljske armije srele su se kod Matineje 362. Epaminonda je pobedio, ali ga je u akciji ubio Gril, Ksenofontov sin. Kratka hegemonija Tebe nije Heladi ostavila nikakvu blagodat; oslobodila je Grku od despotizma Sparte, ali nije uspela, kao ni njene prethodnice, da dalje od Beotije ostvari neko odgovarajue jedinstvo; a konflikti koje je stvorila ostavili su grke drave, kada je Filip sa severa stigao do njih, u neredu i oslabljene. /III/ DRUGO ATINSKO CARSTVO Atina je uinila poslednji pokuaj da skuje takvo jedinstvo. Kroz svoje ponovo izgraene bedeme i flotu, kroz zavisnost od njenog kovanog novca, njenih dugo postojeih finansijskih pogodnosti i trgovinu, ona je polako povratila trgovaku nadmo u Egeju. NJeni raniji podanici i saveznici nauili su od ratova u poslednjih pola veka o potrebi za veom sigurnou nego to moe da donese individualni suverenitet; i veina ih se 378. ponovo ujedinila pod atinskim vostvom. Godine 370. Atina je jo jednom bila najvea sila u istonom Mediteranu. Industrija i trgovina sada su bili bit njenog ekonomskog

ivota. Tlo Atike nije nikada bilo pogodno za obino obraivanje; strpljivi uzgoj maslina i vinove loze uinio ga je plodnim; ali Spartanci su sve to unitili i mali je broj seljaka bio spreman da eka pola generacije da bi novi maslinjaci dali roda. Veina farmera iz predratnih dana bili su mrtvi; mnogi od preivelih bili su previe obeshrabreni da bi se vratili na svoje upropaene posede i zato su ih prodavali po niskoj ceni vlasnicima koji nisu iveli na selu, a mogli da podnesu dugorona ulaganja. Na taj nain, kao i kroz sudsko proterivanje sa poseda seljaka dunika, vlasnitvo Atike prelo je u ruke nekoliko porodica, koje su obraivale mnoga velika imanja uz pomo robova. Rudnici u Laurionu ponovo su otvoreni, nove rtve slate su u jame i od rude srebra i ljudske krvi nastajala su nova bogatstva. Ksenofont je predloio genijalni plan kojim Atina moe ponovo da napuni svoj trezor kupujui deset hiljada robova i iznajmljujui ih preduzetnicima u Laurionu. Srebro je vaeno u takvom obilju da su zalihe metala premaile proizvodnju roba, cene su rasle bre od nadnica i sirotinja je trpela teret promena. Industrija je cvetala. Kamenolomi u Penteliku i grnarske radionice u Keramiku dobijale su porudbine iz celog egejskog sveta. Kupovinom jeftinih proizvoda domaeg zanatstva ili malih fabrika i prodajom po skupim cenama na domaem tritu ili u inostranstvu stvarana su bogatstva. Porast trgovine i akumulacija bogatstva u novcu umesto u zemlji brzo su poveali broj bankara u Atini. Oni su primali na uvanje gotovinu ili dragocenosti, ali oigledno nisu plaali kamatu na ulog. Kako su uskoro otkrili da se u normalnim okolnostima nije odmah traio povraaj svih uloga, bankari su poeli da pozajmljuju sredstva uz znaajne kamatne stope, dajui, u poetku, novac umesto kredita. Bankari su nastupali za svoje klijente kao garanti i za njih uterivali novac; pozajmljivali su novac uz zalog u zemlji i skupocenim predmetima i pomagali

finansiranje robnog transporta. Uz njihovu pomo, a jo vie putem pekulativnih zajmova privatnih pojedinaca, trgovac je mogao da iznajmi brod, transportuje svoju robu na strano trite i tamo kupi povratni teret koji je, stigavi u Pirej, ostajao vlasnitvo zajmodavaca sve do otplate zajma. Kako je odmicao etvrti vek, tako se razvijao i sistem pravog kredita: bankari su, umesto da pozajmljuju gotovinu, izdavali akreditive, novane doznake ili ekove; bogatstvo je sada moglo da prelazi od jednog klijenta drugom samo knjienjem u bankarske knjige. Poslovni ljudi ili bankari izdavali su obveznice za trgovake zajmove i svako veliko nasledstvo ukljuivalo je i niz ovakvih obveznica. Neki bankari, kao to je bio nekadanji rob Pasion, razvili su toliko veza i linim potenjem stekli tako veliku reputaciju zbog svoje pouzdanosti, da se njihova obveznica prihvatala po celom grkom svetu. Pasionova banka imala je mnogo odeljenja i slubenika, uglavnom robova; voene su sloene knjige, u kojima se svaka transakcija beleila tako paljivo da su se ovi rauni obino prihvatali na sudu kao nepobitni dokazi. Bankarski steaji nisu bili neuobiajeni i mi sluamo o "panikama" u kojima su banke jedna za drugom zatvarale vrata. Ozbiljne optube zbog prekraja podnoene su ak i protiv najznaajnijih banaka i ljudi su gledali na bankare sa istom ono meavinom zavisti, divljenja i nesimpatija kao to u svim vremenima siromani gledaju bogate. Promena od bogatstva u zemljitu u pokretno bogatstvo izazvali su grozniavu borbu za novac i Grci su morali da izmisle jednu re, /pleonexia/, da oznae ovaj apetit za "vie i vie" i jo jednu re, /chremastike/, za ivu tenju za bogatstvom. LJudi su robu, usluge i osobe sve vie procenjivali kroz novac i imovinu. Bogatstva su nastajala i nestajala novom brzinom i troena u preteranim razmetanjima koja bi okirala Periklovu Atinu. /Nouveaux riches/ (Grci su za njih imali ime /neoplutoi/)

su gradili sjajne kue, kitili svoje ene skupocenim haljinama i draguljima, iskvarili ih mnotvom posluge i svoje goste iskljuivo posluivali skupim piima i hranom. Posred ovog bogatstva raslo je siromatvo, jer je ista raznovrsnost i sloboda razmene, koja je vetima omoguavala da prave novac, naivnima doputala da ga gube bre nego ranije. U novoj trnoj privredi siromani su bili "relativno" siromaniji nego u danima svog kmetstva na zemlji. Na selu seljaci su mukotrpnim radom pretvarali svoj znoj u malo ulja ili vina; u gradovima su nadnice za slobodnu radnu snagu ostajale niske zbog konkurentnog rada robova. Izdravanje stotine graana zavisilo je od nagrade koja im je isplaivana za prisustvovanje radu Skuptine ili sudova; hramovi ili drava morali su da hrane na hiljade stanovnika. Broj glasaa (da ne govorimo o stanovnitvu generalno) koji nisu imali imovinu iznosio je 431. oko etrdeset i pet posto od izbornog tela; godine 355. taj se broj popeo na pedeset i sedam posto. Srednja klasa, koja je svojim ukupnim brojem i snagom obezbeivala ravnoteu izmeu aristokratije i obinog naroda izgubila je mnogo od svog bogatstva i nije vie mogla da posreduje izmeu bogatih i siromanih, izmeu nepopustljivog konzervatizma i utopijskog radikalizma; atinsko drutvo podelilo se u Platonova "dva grada" "jedan je grad siromanih, drugi bogatih, jedan sa drugim u ratu". Siromani su stvarali planove da opljakaju bogate zakonom ili revolucijom, bogati su se organizovali radi odbrane od siromanih. lanovi nekih oligarhijskih klubova, kae Aristotel, polagali su sveanu zakletvu: "Biu neprijatelj naroda" (tj. obinog naroda), "i u Savetu u da inim sve zlo koje mogu". "Bogati su postali tako asocijalni", pie Isokrat oko 366, "da su oni koji poseduju imovinu radije bacali svoju imovinu u more nego to bi pruili pomo ugroenima, dok su oni siromaniji vie

voleli da otimaju imovinu bogatih nego da pronau neko blago". U ovom konfliktu sve je vie i vie ljudi iz klase intelektualaca prelazilo na stranu siromanih. Oni su prezirali trgovce i bankare ije je bogatstvo izgledalo u obrnutoj srazmeri sa njihovom kulturom i ukusom; ak i bogati ljudi meu njima, kao Platon, poinjali su da flertuju sa komunistikim idejama. Perikle je koristio kolonizaciju kao sigurnosni ventil za smanjenje intenziteta klasne borbe; ali Dionisije je kontrolisao zapad, Makedonija se irila na severu a za Atinu je bilo sve tee da osvaja i naseljava nove zemlje. Konano su siromaniji graani osvojili Skuptinu i poeli glasanjem da prebacuju imovinu bogatih u trezore drave, radi preraspodele kroz dravna preduzea i honorare onima u nevolji i glasaima. Politiari su upotrebili svu svoju domiljatost da bi otkrili nove izvore javnih prihoda. Udvostruili su indirektne poreze, carinske dabine na uvoz i izvoz i stoti deo na transfer nekretnina; nastavili su sa naplaivanjem vanrednih poreza iz vremena rata i u vreme mira; pozivali su na "dobrovoljne" priloge i bogatima nametali uvek nove neposredne dabine ("liturgije") za finansiranje javnih preduzea iz njihovih privatnih sredstava; povremeno su pribegavali konfiskaciji i eksproprijaciji; i irili su polje poreza na imovinu da bi ukljuili i nii nivo bogatstva. Svaki ovek optereen liturgijom mogao je po zakonu da primora nekog drugog da je preuzme ako je mogao da dokae da je onaj drugi bogatiji od njega i nije bio izloen nikakvoj liturgiji u toku dve godine. Da bi se olakalo prikupljanje prihoda, poreski obveznici bili su podeljeni u sto "simorija" (sauesnika); od najbogatijih lanova svake grupe trailo se da plati, poetkom svake poreske godine, ceo porez koji grupa duguje za tu godinu i onda im je preputano da sakupljaju tokom godine, na najbolji mogui

nain, udeo koji duguju drugi lanovi grupa. Rezultat ovih nameta bilo je sveopte prikrivanje bogatstva i dohotka. Izbegavanje poreza postalo je uobiajeno i isto tako otroumno kao i oporezivanje. Godine 355. Androtion je imenovan za vou policijskog odreda i bio ovlaen da trai skriveni dohodak, sakuplja zaostala plaanja i hapsi one koji izbegavaju plaanje poreza. Ulazilo se u kue, oduzimana je roba, ljudi su bacani u zatvor. Ali bogatstvo je i dalje skrivano ili bi se istopilo. Isokrat, star i bogat i besan to mu je natovarena liturgija, alio se 353: "Kada sam bio deak, bogatstvo se smatralo neim tako sigurnim i vrednim divljenja da se skoro svako pretvarao da ima vie imovine nego to je stvarno posedovao... Sada ovek mora da bude spreman da se brani od toga to je bogat kao da je to najgori zloin." U drugim gradovima proces decentralizacije bogatstva nije bio tako legalan: dunici iz Mitilene masovno su masakrirali svoje kreditore i pravdali se time to su gladni; demokrati iz Arga (370) iznenada su napali bogate, ubili njih dvanaest stotina i konfiskovali njihovu imovinu. Imune porodice iz inae neprijateljskih drava tajno su napravile savez za uzajamnu pomo protiv narodnih pobuna. Pripadnici srednje klase, ba kao i bogati, poeli su da oseaju nepoverenje prema demokratiji kao opunomoenoj zavisti, a siromani su poeli da joj ne veruju kao lanoj ravnopravnosti glasova koju opovrgava otvorena nejednakost bogatstva. Zbog gorine klasnog rata Grka je bila podeljena kako na unutranjem tako i na meunarodnom planu u trenutku kada se Filip obruio na nju; i mnogi bogati ljudi u svim grkim gradovima pozdravili su njegov dolazak kao alternativu revoluciji. Porast luksuza i prosveenost duha pratila je moralna rasputenost. Mase su negovale svoja praznoverja i vrsto se drale svojih mitova. Olimpijski bogovi su umirali, ali

su se raali novi; iz Egipta ili Azije uvezena su egzotina boanstva kao Izida i Amon, Atis i Bendida, Kibela i Adonis, a irenje orfizma donosilo je svakog dana nove poklonike Dionisa. Polutua Atinska "buroazija" u usponu, nauena radije na praktine kalkulacije nego na mistiko oseanje, malo je podravala tradicionalnu veru; bogovima zatitnicima grada ukazivano je samo formalno potovanje i ovi vie nisu nadahnjivali moralnim skrupulama ili odanou prema dravi.$229$ Filozofija se borila da u graanskoj lojalnosti i prirodnoj etici nae neku zamenu za boanske zapovesti i boanstvo koje vri nadzor; ali malo je graana htelo da ivi u skladu sa Sokratovom jednostavnou ili uzvienou Aristotelovog "velikodunog oveka". Sa gubitkom uticaja koji je dravna religija imala na obrazovane klase, pojedinac se sve vie oslobaao od moralnih ogranienja sin od roditeljskog autoriteta, mukarac od enidbe, ena od majinstva, graanin od politike odgovornosti. Nema sumnje da je Aristofan ove pojave preuveliavao; i mada su se Platon, Ksenofont i Isokrat sa njim slagali, oni su svi bili konzervativci na koje se moglo osloniti da bi se strepilo od onoga ta bi mogla da uini naredna generacija. Ratni moral se u etvrtom veku popravio i jedan talas prosvetiteljskog humanizma sledio je uenja Euripida i Sokrata i primer Agesilaja. Ali pad seksualnog i politikog morala se nastavio. Bilo je sve vie neenja i kurtizana u modernoj saradnji, a slobodne brane zajednice dobile su prednost nad zakonitim brakom. "Zar konkubina nije poeljnija od ene?" pita jedan lik u komediji etvrtog veka. "Prva ima na svojoj strani zakon koji vas primorava da je zadrite, bez obzira koliko je nedopadljiva; druga zna da mora da zadri oveka dobrim ponaanjem ili da potrai drugoga." Tako su Praksitel, a zatim Hiperid iveli sa Frinom, Aristip sa Laidom, Stilpo sa Nikaretom, Lisija sa Metanirom,

ozbiljni Isokrat sa Lagiskom. "Mladi ljudi", kae Teopomp sa preterivanjem moraliste, "provodili su sve vreme meu sviraicama na fruli i kurtizanama; oni koji su bili malo stariji posveivali su se kocki i raskalanosti; a ceo narod troio je vie na javne bankete i zabave nego na ono to je potrebno za dobrobit drave". Dobrovoljno ograniavanje porodice bilo je na dnevnom redu, bilo kontracepcijom, abortusom ili edomorstvom. Aristotel belei da neke ene spreavaju zaee "mazanjem dela materice na koji pada seme kedrovim uljem, ili olovnom mau ili tamjanom izmeanim sa maslinovim uljem".$230$ Stare porodice su izumirale; one su postojale, govorio je Isokrat, samo u svojim grobovima; nie klase su se umnoavale, ali je graanska klasa u Atici pala sa 43.000 godine 431. na 22.000 u 400. i 21.000 u 313. Kod obezbeenja graana za vojnu slubu dolo je do odgovarajueg smanjenja, delom zbog ratnog krvoprolia tetnog po podmladak, delimino zbog smanjenog broja onih koji su imali materijalnog interesa u dravi, delom zbog nespremnosti da slue; udobnosti i ivot u kui, poslovi i obrazovanje zamenili su periklovski ivot vebe, vojne discipline i javnih slubi. Atletika je profesionalizovana; graani koji su u estom veku masovno dolazili u palestru i gimnazijum sada su se zadovoljavali indirektnim naprezanjem kao svedoci profesionalnih egzibicija. Mladi ljudi su, kao efebi, dobijali neke osnove iz umetnosti ratovanja; ali odrasli ljudi su nalazili stotinu naina da izbegnu vojnu slubu. Sam rat se tehnikim komplikacijama profesionalizovao i zahtevao puno radno vreme specijalno obuenih ljudi; graani vojnici morali su biti zamenjeni plaenicima kobni znak da vostvo Grke mora uskoro da pree sa dravnika na ratnike. Dok je Platon govorio o kraljevima filozofima, pred njegovim nosom stasali su vojnici kraljevi. Grki plaenici prodavali su sebe nepristrasno grkim ili "varvarskim" generalima i

borili se isto tako esto protiv Grke kao i za nju; persijske armije sa kojima se suoio Aleksandar bile su pune Grka. Vojnici su sada prolivali krv ne za otadbinu, ve za najboljeg blagajnika kojeg bi nali. Sa asnim izuzecima u arhontstvu Euklida (403) i finansijskoj administraciji Likurga (338-26), politika korupcija i neredi koji su doli posle smrti Perikla nastavili su se u etvrtom veku. Prema zakonu, podmiivanje se kanjavalo smru; prema Isokratu, ono je nagraivano vojnim i politikim unapreenjima. Persija nije imala nekih tekoa da podmiti grke politiare da ratuju sa drugim grkim dravama ili Makedonijom; na kraju je ak i Demosten ilustrovao moral svog vremena. On je bio jedan od najplemenitijih iz najnie grupe u Atini retora ili iznajmljenih besednika koji su u tom veku postali profesionalni advokati i politiari. Neki od tih ljudi, kao Likurg, bili su umereno poteni; neki od njih, kao Hiperid, bili su hrabri; veina nije bila bolja nego to su morali. Ako moemo da prihvatimo Aristotelovu re, mnogi su se specijalizovali u ponitavanju testamenata. Vie njih sakupilo je veliko bogatstvo kroz politiki oportunizam i bezobzirnu demagogiju. Retori su se podelili u partije i vazduh se prolamao od njihovih kampanja. Svaka od partija organizovala je odbore, izmiljala krilatice, imenovala agente i sakupljala finansijska sredstva; oni koji su plaali trokove svega ovoga otvoreno su priznavali da oekuju da to sebi "duplo nadoknade". Sa intenziviranjem politike slabio je patriotizam; otrina deljenja na frakcije zaokupljala je javnu energiju i odanost i ostavila malo prostora za grad. Klistenov ustav i individualizam trgovine i filozofije oslabili su porodicu i oslobodili pojedinca; sada se slobodni pojedinac, da bi osvetio porodicu, okrenuo i unitio dravu. Godine 400. ili negde u to doba, pobedonosne demokrate su,

da bi osigurali prisustvo siromanijih graana u "ekleziji" i time spreili dominaciju klase imunih u njoj, proirili dravno plaanje za prisustvovanje u Skuptini. U poetku je svaki graanin dobijao jedan obol (17 centi); sa poveanjem trokova ivota to se povealo na dva obola, zatim na tri, sve dok u Aristotelovo vreme nije stiglo do drahme (1 dolar) na dan. Bio je to razuman aranman, jer je obian "graanin" pri kraju etvrtog veka zaraivao drahmu i po za dan rada; od njega se nije moglo oekivati da napusti posao bez neke kompenzacije. Uskoro je ovaj plan siromanima omoguio veinu u Skuptini; sve vei broj imunih, gubei nadu u pobedu, ostajao je kod kue. Nije bilo koristi od toga to je revizija ustava u 403. ograniila zakonodavnu mo na telo od pet "nomoteta", ili zakonodavaca, odabranih meu graanima koji su rebom izabrani da slue kao porotnici; ova nova grupa takoe se svrstavala na stranu obinog naroda i njeno posredovanje umanjivalo je presti i autoritet konzervativnijeg Saveta. Moda je posledica plaanja za prisustvo bio pad nivoa inteligencije u Skuptini u etvrtom veku mada su nai autoriteti za ovo reakcionari sa predrasudama kao Aristofan i Platon. Isokrat je mislio da neprijatelji Atine treba da plaaju Skuptinu da se esto sastaje, poto je pravila toliko greaka. Ove greke Atinu su kotale carstva i slobode. Ista udnja za bogatstvom i moi koja je podrila prvi savez sada je upropastila i drugi. Posle pada Sparte kod Leuktre, Atina je smatrala da moe ponovo da se iri. Kod organizovanja novog carstva obavezala se da nee dozvoliti da atinski podanici izvan Atike prisvajaju zemlju. Sada je osvojila Samos, traki Hersones i gradove Pidnu, Potideju i Metonu na obalama Makedonije i Trakije i naselila ih atinskim graanima. Saveznike drave su protestovale i mnoge od njih su se povukle iz saveza. Metode prisile i kanjavanja, koriene i izjalovljene u petom veku,

koriene su ponovo i opet su propale. Godina 357. Hios, Kos, Rodos i Bizant objavili su "drutveni rat" pobune. Kada su dva najsposobnija atinska generala, Timotej i Ifikrat, procenila da je nerazumno stupiti u borbu sa pobunjenikom flotom u oluji u Helespontu, Skuptina ih je optuila za kukaviluk. Timotej je kanjen nemoguom sumom od sto talenata (600.000 dolara) i pobegao je; Ifikrat je osloboen, ali nikad vie nije sluio Atini. Pobunjenici su odbili sve pokuaje da budu podjarmljeni i 355. Atina je potpisala mir priznajui njihovu nezavisnost. Veliki grad ostao je bez saveznika, bez voa, bez sredstava i bez prijatelja. U slabljenje Atine umeali su se verovatno i suptilniji faktori. Svaku civilizaciju ugroava ivot misli koja je ukraava. U ranijim fazama istorije jedne nacije malo je misli; u procvatu je akcija; ljudi su neposredni, nesputani, ratoborni i seksualni. Sa razvojem civilizacije, kada obiaji, institucije, zakoni i moral sve vie ograniavaju funkcionisanje prirodnih impulsa, akcija ustupa mesto misli, dostignue mati, neposrednost okretnosti, iskazivanje prikrivanju, surovost saoseanju, verovanje sumnji; jedinstvo karaktera koje je zajedniko ivotinjama i primitivnim ljudima prolazi; ponaanje postaje nepovezano i neodluno, uvereno i proraunato; spremnost za borbu gubi se u beskonanim raspravama. Malo je naroda bilo u stanju da dostigne intelektualnu uglaenost i estetsku oseajnost a da ne rtvuju toliko od svoje snage i jedinstva tako da njihovo bogatstvo ne postane neodoljivo iskuenje za siromane varvare. Oko svakog Rima motaju se Gali; oko svake Atine neka Makedonija. /IV/ USPON SIRAKUZE Uprkos stalnih politikih nemira, Sirakuza je kroz celi etvrti vek bila jedan od najbogatijih i najmonijih gradova

u Grkoj. Dionisije /I/, beskrupulozan, veroloman i tat, bio je najsposobniji administrator svog vremena. Pretvarajui ostrvo Ortigija u svoju tvravurezidenciju i ogradivi bedemima uzvieni prolaz po nasipu kojim je bila povezana sa kopnom, on je svoj poloaj skoro potpuno obezbedio od napada; a udvostruavanjem plate svojim vojnicima i vodei ih u lake pobede osigurao je njihovu linu odanost koja ga je odrala na prestolu tokom trideset i osam godina. Kada je uspostavio svoju vladavinu promenio je svoju ranu politiku strogosti u politiku pomirljive blagosti i neku vrstu egalitarnog despotizma.$231$ Svojim oficirima i prijateljima davao je odabrane parcele zemljita a (kao vojnu meru) skoro sve stanove u Ortigiji i prilaznom nasipu svojim vojnicima; sve ostalo zemljite Sirakuze i njene okoline razdelio je podjednako meu stanovnitvom, slobodnim i robovima. Pod njegovim vostvom Sirakuza je cvetala, mada je oporezivao ljude isto tako otro kao to je Skuptina oporezivala Atinjane. Kada su ene postale suvie nakiene, Dionisije je objavio da mu se Demetra pojavila u snu i rekla mu da naredi da se sav enski nakit ostavi u njenom hramu. On je boginju posluao, a ene su najveim delom posluale njega. Ubrzo zatim on je od Demetre "pozajmio" nakit da bi finansirao svoje vojne pohode. U osnovi svih Dionisijevih planova bila je reenost da istera Kartaginjane sa Sicilije. Zavidan zbog Hanibalovog korienja maina za probijanje bedema u opsadi Selinunta, on je primio u svoju slubu najbolje mehaniare i inenjere zapadne Grke i poverio im da poboljaju ratne sprave. Ovi ljudi izmislili su, pored mnogih novih ratnih sprava za napad i odbranu i /katapeltes/, ili katapult, za bacanje tekog kamenja i slinih projektila; ova i druge vojne inovacije prele su sa Sicilije u Grku i bile prihvaene od strane Filipa Makedonskog. Upuen je poziv najamnicima i sirakuski oruari proizveli su neizmerne

koliine oruja i titova koji su odgovarali navikama i vetinama svake grupe angaovanih vojnika. Zbog toga je kopnene bitke meu Grcima vodila peadija. Dionisije je organizovao i veliku konjicu i opet dao sugestiju Filipu i Aleksandru. U isto vreme on je ulagao sredstva i u izgradnju dve stotine brodova, veinom kvadrijere i kvinkereme; po brzini i snazi ovo je bila armada kakvu Grka nije nikada videla.$232$ Oko 397. sve je bilo spremno i Dionisije je poslao poslanstvo u Kartaginu da zahteva oslobaanje svih grkih gradova na Siciliji od kartaginske vladavine. Oekujui odbijanje, pozvao je ove gradove da isteraju svoje strane vlade. Oni su to i uinili; i jo uvek gnevni zbog seanja na Hanibalove masakre, oni su uz muenja koje su Grci retko koristili ubili sve Kartaginjane koji su im dospeli u ruke. Dionisije je uinio sve to moe da sprei pokolj, u nadi da e zarobljenike prodati u roblje. Kartagina je prebacila preko mora ogromnu armiju pod Himilkonom i rat se nastavio uz prekide 397, 392, 383. i 368. Na kraju je Kartagina povratila sve to je Dionisije od nje oduzeo i posle krvoprolia sve je bilo kao i pre. Da li zbog udnje za vlau ili to je oseao da samo ujedinjena Sicilija moe da okona vladavinu Kartagine, Dionisije je u meuvremenu okrenuo svoje oruje protiv grkih gradova na ostrvu. Kada ih je pokorio, preao je u Italiju, osvojio Regij i ovladao celom jugozapadnom Italijom. Napao je Etruriju i uzeo hiljadu talenata iz njenog hrama u Agili; planirao je da opljaka Apolonovo svetilite u Delfima, ali mu vreme nije dozvolilo. Grka je alila to je iste godine (387) sloboda na zapadu propala, a na istoku je Kraljevim mirom bila prodata Persiji. Tri godine ranije, Bren i Gali stajali su u trijumfu kod kapija Rima. Svuda po rubovima grkog carstva varvari su jaali; a Dionisijeva pustoenja u junoj Italiji utrla su put za osvajanje njenih grkih naselja, prvo

od strane domorodaca oko njih, a zatim od strane poluvarvarskih Rimljana. Na sledeim Olimpijskim igrama govornik Lisija pozvao je Grku da javno optui novog tiranina. Masa je napala atore Dionisijevog poslanstva i odbila da slua njegovu poeziju. Isti despot koji je nakon osvajanja Regija ponudio slobodu njegovim stanovnicima ako mu kao otkup donesu skoro sve svoje nagomilano bogatstvo, da bi ih zatim, kada su bogatstvo predali, prodao kao roblje, bio je ovek iroke kulture, podjednako ponosan na svoj ma kao i na svoje pero. Kada je pesnik Filoksen, koga je diktator upitao za miljenje o kraljevskim stihovima, iste proglasio bezvrednim, Dionisije ga je osudio na rad u kamenolomima. Sledeeg dana kralj se pokajao, naredio da se Filoksen oslobodi i priredio banket u njegovu ast. Ali kada je Dionisije proitao jo neto od svoje poezije i zatraio od Filoksena da je proceni, Filoksen je rekao pratiocima da ga vrate u kamenolom. Uprkos ovakvih obeshrabrenja Dionisije je pomagao knjievnost i umetnost i bio zadovoljan to je za trenutak mogao da primi kao gosta Platona, koji je tada (387) putovao po Siciliji. Prema iroko rasprostranjenom predanju o kojem izvetava Diogen iz Laerte, filozof je osudio diktaturu. "Tvoje rei", rekao je Dionisije, "su rei jednog senilnog starca". "Tvoj jezik", rekao je Platon, "je jezik tiranina". Dionisije ga je, kau nam, prodao u roblje, ali je filozofa uskoro otkupio Anikerid iz Kirene. ivot diktatora se zavrio ne od ruke nekog od ubica, kojih se plaio, ve od njegove sopstvene poezije. Godine 367. njegova tragedija, "Otkup Hektora", dobila je prvu nagradu na Atinskoj Leneji. Dionisije je bio toliko zadovoljan da se gostio sa svojim prijateljima, popio previe vina, sruio se od groznice i umro. Izmueni grad, koji ga je trpeo kao alternativu zavisnosti od Kartagine, prihvatio je sa nadom stupanje na presto

njegovog sina. Dionisije /II/ bio je sada mladi od dvadeset i pet godina, slab telom i duhom i koji e zato, kako su mislili lukavi stanovnici Sirakuze, verovatno vladati blago i nemarno. On je imao sposobne savetnike u Dionu, svom roaku i Filistu istoriaru. Dion je bio bogat ovek, ali isto tako ljubitelj knjievnosti i filozofije, i odani Platonov uenik. On je postao lan Akademije i iveo, kod kue i u inostranstvu, ivotom filozofske jednostavnosti. Doao je na pomisao da prilagodljiva mladost novog diktatora nudi priliku za uspostavljanje, ako ne ba utopije koju mu je Platon opisao, onda bar ustavnog reima sposobnog da ujedini celu Siciliju radi isterivanja kartaginske sile. Na Dionovu sugestiju Dionisije /II/ pozvao je Platona na svoj dvor i prihvatio ga kao tutora. Nema sumnje da je mladi autokrata nastupio u najboljem svetlu i sakrio od svog uitelja onu sklonost piu i razvratu koja je njegovog oca navela da predskae da e dinastija umreti sa njegovim sinom. Prevaren prividnom spremnou mladog oveka, Platon ga je uveo u filozofiju najteim putem matematikom i vrlinom. Vladaru je reeno, kao to je Konfucije rekao Vojvodi od Lua, da je prvi princip vladavine dobar primer, da on, da bi poboljao svoj narod mora da bude primer inteligencije i dobre volje. Ceo dvor poeo je da prouava geometriju i stoji sa diplomatskim strahopotovanjem nad crteima u pesku. Ali Filist, zasenjen Platonovom dominacijom, apnuo je diktatoru da je ovo sve samo zavera Atinjana koji e Sirakuzu, poto nisu uspeli da je osvoje vojskom i flotom, osvojiti preko jednog oveka; i da e Platon, zauzevi neosvojivu tvravu dijagramima i dijalozima, svrgnuti Dionisija i na presto staviti Diona. Dionisije je u ovim govorkanjima video izvanrednu mogunost bega od geometrije. Proterao je Diona, konfiskovao njegovu imovinu i Dionovu enu dao jednom dvoraninu koga se ona plaila. Uprkos diktatorovim uveravanjima u naklonost,

Platon je napustio Sirakuzu i pridruio se Dionu u Atini. est godina kasnije vratio se na kraljev poziv, i zauzeo se za Dionov povratak. Dionisije je to odbio i Platon se posvetio Akademiji. Godine 357. Dion, siromaan ali sa mnogo prijatelja, regrutovao je u kontinentalnom delu Grke snage jaine osam stotina ljudi i otplovio prema Sirakuzi. Iskrcao se potajno i naiao na ljude eljne da mu pomognu. U jednoj bici u kojoj je, mada je tada imao pedeset godina, njegovo sopstveno herojsko uee u borbi promenilo sreu u njegovu korist tako je porazio Dionisijevu armiju da je uplaeni mladi pobegao u Italiju. U ovom odsudnom trenutku, sa grkom impulsivnou, sirakuska Skuptina, koju je Dion sazvao, skinula ga je sa komandnog poloaja, da ne bi sebe proglasio diktatorom. Dion se mirno povukao u Leontinu; ali Dionisijeve snage, kojima se ovaj obrt u dogaajima dopao, iznenada su napale na narodnu armiju i nanele joj poraz. Voe koje su Diona skinule sa poloaja sada su ga pozvale da se urno vrati i preuzme komandu. On je doao, postigao jo jednu pobedu, oprostio ljudima koji su mu se suprotstavili i zatim proglasio privremenu diktaturu radi uspostavljanja reda. Uprkos saveta svojih prijatelja odbio je linu strau, jer je "potpuno spreman da umre", rekao je, "radije nego da neprestano ivi na oprezu i od prijatelja i od neprijatelja". Umesto toga on je, okruen bogatstvom i moi, nastavio sa svojim uobiajenim skromnim nainom ivota. Jer mada je, kae Plutarh, sada sve uspelo po njegovoj elji, on od svoje sree nije eleo neku posebnu prednost... Bio je zadovoljan veoma skromnim i umerenim prihodom i zaista bio za uenje svima, jer je u vreme kada su ne samo Sicilija i Kartagina ve i cela Grka smatrale da je na vrhuncu i kada nijedan ivi ovek nije bio vei od njega, nijedan general slavniji po hrabrosti i uspehu, izgledalo da on po svom stavu, svojoj

posluzi, trpezi radije opti sa Platonom u Akademiji nego to ivi meu unajmljenim kapetanima i plaenim vojnicima, ija je uteha za napore i opasnosti kojima se izlau to jedu i piju do sitosti i obilno uivaju svakog dana. Ako moemo da verujemo Platonu, Dionov cilj bio je uspostavljanje ustavne monarhije, reformisanje sirakuskog ivota i ponaanja po spartanskom modelu, ponovna izgradnja i ujedinjenje porobljenih ili opustoenih grkih gradova na Siciliji i zatim isterivanje Kartaginjana sa ostrva. Ali Sirakuani su eznuli za demokratijom i nije im bilo stalo do vrlina nita vie nego Dionisiju. Diona je ubio jedan njegov prijatelj, izbio je haos, Dionisije je pourio kui, ponovo osvojio Ortigiju i vlast i vladao kao ogoreni despot koji je bio svrgnut i ponovo ustolien. Nezasluena sudbina ponekad zadesi pojedince, ali retko narode. Sirakuani su zatraili pomo svog matinog grada, Korinta. Poziv je doao ba u vreme kada je jedan Korinanin skoro legendarne plemenitosti ekao da bude pozvan na heroizam. Timoleon je bio aristokrata koji je toliko voleo slobodu da je ubio svoga brata Timofana kada je ovaj pokuao da postane tiranin u Korintu. Proklet od majke i pritisnut sumornim mislima zbog onoga to je uinio, tiranoubica se povukao u umsko utoite, klonei se ljudi. Ali kada je uo o potrebama Sirakuze, izaao je iz osamljenosti, organizovao malu jedinicu dobrovoljaca, otplovio na Siciliju i rasporedio svoj mali odred sa takvom strategijom da se kraljevska armija, posle kratke provere njegovih generalskih sposobnosti predala, a da nijedan od njegovih ljudi nije izgubio ivot. Timoleon je ponienom Dionisiju dao dovoljno novca da ode do Korinta, gde je tiranin proveo ostatak ivota pouavajui u koli i ponekad prosei hranu za ivot. Timoleon je ponovo uspostavio demokratiju, poruio fortifikacije koje su od

Ortigije napravile uporite tiranije, odbio jednu kartaginsku invaziju, ponovo u grkim gradovima uspostavio slobodu i demokratiju i dao Siciliji tokom jedne generacije takav mir i napredak da je privukla nove doseljenike iz svih delova helenskog sveta. Onda se, odbijajui javnu funkciju, povukao u privatni ivot; ali demokratske vlasti na ostrvu, cenei njegovu mudrost i integritet, iznosile su pred njegov sud sva vana pitanja i slobodno sledili njegov savet. Kada su ga dvojica ulizica optuila za protivzakonita dela, insistirao je, i pored protesta zahvalnih ljudi, da mu se bez povlastica sudi prema zakonu i zahvaljivao bogovima to su na Siciliji ponovo uspostavljeni sloboda govora i jednakost pred zakonom. Kada je (337) umro, cela Grka smatrala ga je za jednog od svojih najveih sinova. /V/ NAPREDOVANJE MAKEDONIJE Dok je Timoleon u staroj Siciliji poslednji put ponovo uspostavljao demokratiju, Filip ju je unitavao na kopnenom delu zemlje. Kada je Filip stupio na presto (359), Makedonija je, uprkos kulturnog gostoprimstva Arhelaja, najveim delom bila varvarska zemlja odvanih brana bez knjievnosti; u stvari, do kraja svoga postojanja, mada je koristila grki kao zvanini jezik, ona Grkoj nije dala nijednog pisca ili umetnika ili naunika ili filozofa. Posle tri godine ivota sa roacima Epaminonde u Tebi, Filip je tamo usvojio neto malo kulture i bogatstvo vojnih ideja. Imao je sve vrline osim civilizacijskih. Bio je snanog tela i volje, atletski graen i lep, velianstvena ivotinja koja je tu i tamo pokuavala da bude atinski gospodin. Kao i njegov slavni sin, bio je ovek estoke naravi i obilja velikodunosti, koji je borbu voleo mnogo, a jako pie jo vie. Za razliku od Aleksandra voleo je veseli smeh i podigao do visokog

poloaja jednog roba koji ga je zabavljao. Voleo je deake, ali jo vie ene i enio se sa onoliko koliko je mogao. Neko vreme pokuao je monogamiju sa Olimpijadom, divljom i lepom moloskom princezom koja mu je rodila Aleksandra; ali kasnije su ga njegove sklonosti odvukle na drugu stranu i Olimpijada je sumorno razmiljala o svojoj osveti. Najvie od svega voleo je snane ljude, koji su mogli da izlau riziku svoj ivot celog dana, a kockaju se i bane sa njim pola noi. On je bio doslovno (pre Aleksandra) najhrabriji meu hrabrima i ostavljao deo sebe na svakom bojitu. "Kakav ovek!" uzviknuo je njegov najvei neprijatelj Demosten. "Zbog moi i vlasti izbijeno mu je jedno oko, slomljeno rame, jedna ruka i noga paralisani." Imao je otroumnu inteligenciju, sposobnu da strpljivo eka svoju priliku i odluno ide kroz teke okolnosti do dalekog cilja. U diplomatiji je bio sposoban i perfidan, krio je obeanja laka srca i uvek bio spreman da uini drugo; nije priznavao nikakav moral za vlade i gledao na lai i mito kao humane zamene za ubijanje. Ali on je u pobedi bio uviavan i obino davao poraenim Grcima bolje uslove nego to su oni davali jedni drugima. Svi koji su ga sreli izuzev tvrdoglavog Demostena voleli su ga i stavljali meu najjae i najinteresantnije karaktere svog vremena. NJegova vlada bila je aristokratska monarhija u kojoj su kraljeva ovlaenja bila ograniena trajanjem njegove superiorne snage sile ili uma i spremnou plemia da ga podre. Osam stotina feudalnih barona inilo je "kraljeve drugove"; to su bili veliki zemljoposednici koji su prezirali ivot u gradu, gomile ljudi i knjige; ali kada je kralj, uz njihov pristanak, objavio rat, oni su izali iz svojih poseda fiziki spremni i opijeni hrabrou. U armiji su sluili kao konjica, jaui na snanim konjima iz Makedonije i Trakije, i koje je Filip uvebao da se bore u stisnutoj formaciji koja je na re komandanta u trenutku mogla da promeni taktiku i to kao jedan. Pored njih

postojala je peadija sastavljena od divljih lovaca i seljaka, poredanih u "falange": esnaest redova ljudi sa kopljima koja stre iznad glave ili su oslonjena na ramena onih ispred njih, pravei tako od svake falange neprobojan zid. Koplje, duine dvadeset i jednu stopu, bilo je na zadnjem kraju optereeno, tako da je, kada se dralo uspravno strilo petnaest stopa. Poto je svaki red vojnika stupao tri stope ispred sledeeg, koplja prvih pet redova strila su preko falange, a koplja prva tri reda imala su dalji doseg od dilita od est stopa duine najblieg grkog hoplita. Makedonski vojnik, kada bi bacio svoje koplje, borio se kratkim maem i bio zatien lemom od bronze, oklopom, titnicima za potkolenice i lakim titom. Iza falange dolazio je odred klasinih strelaca, koji su izbacivali svoje strele preko glava kopljanika; zatim je nastupao opsadni odred sa katapultima i ovnovima za razbijanje zidina. Odluno i strpljivo igrajui Fridriha Vilhelma /I/ (pruski kralj, 18. vek, reformisao prusku armiju, prim. prev.) Aleksandrovom Fridrihu (sin Fridriha Vilhelma, prim. prev.) Filip je uvebao svoju armiju od deset hiljada ljudi u najsnaniji borbeni instrument za koji je Evropa ikada ula. Pomou ove sile Filip je bio reen da ujedini Grku pod svojim vostvom; onda je, uz pomo svih Helena, predloio da pree Helespont i istera Persijance iz grke Azije. Na svakom koraku ka ovom cilju iao je protiv helenske ljubavi prema slobodi; a pokuavajui da savlada njihov otpor skoro je zaboravio granice. Prvi potez doveo ga je u sukob sa Atinom, jer je pokuao da zaposedne gradove koje je Atina imala na obalama Makedonije i Trakije; ovi gradovi ne samo da su blokirali njegov put ka Aziji, ve su kontrolisali i bogate rudnike zlata i trgovinu koja se oporezivala. Dok je Atina bila obuzeta "Drutvenim ratom" koji je okonao njeno drugo carstvo, Filip je osvojio Amfipolj (357), Pidnu i Potideju (356) i odgovorio na

proteste Atine lepim komplimentima atinskoj knjievnosti i umetnosti. Godine 355. zauzeo je Metonu, izgubivi u opsadi jedno oko; 347, posle dugog pohoda punog manevara i hrabrosti osvojio je Olint. Sada je kontrolisao celu evropsku obalu severnog Egeja, imao prihode od hiljadu talenata godinje od rudnika u Trakiji i mogao da usmeri misli na pridobijanje podrke Grke. Da bi finansirao svoje pohode prodao je hiljade zarobljenika meu njima mnoge Atinjane u ropstvo i izgubio naklonost Helena. Za njega je bila srea to su se tokom tih godina grke drave iscrpljivale u drugom "Svetom ratu" (356-46) u vezi sa pljakom Delfijske riznice od strane Fokiana. Spartanci i Atinjani borili su se za Fokiane, Amfiktionski savez Beotija, Lokrida, Dorida, Tesalija borio se protiv njih. Poto je gubio, Amfiktionski savet molio je Filipa za pomo. On je tu video svoju ansu, spustio se brzo preko otvorenih prelaza, savladao Fokiane (346), bio primljen u Delfijsku amfiktioniju, proglaen za zatitnika svetilita i primio poziv da predsedava svim Grcima na Pitijskim igrama. On je bacio pogled na podeljene drave Peloponeza i smatrao da moe sve njih, osim oslabele Sparte, da pridobije da ga prihvate kao vou Grkog saveza koji bi mogao da oslobodi sve Grke na istoku i zapadu. Ali Atina, posluavi na kraju Demostena, videla je u Filipu ne oslobodioca ve porobljivaa i odluila da se bori za zavidnu suverenost grada-drave i ouvanje te slobodne demokratije zbog koje su je smatrali svetlom sveta. /VI/ DEMOSTEN Vatikanski kip velikog govornika Demostena jedno je od remek-dela helenistikog realizma. NJegovo je lice brigom izjedeno, kao da je svako Filipovo napredovanje urezalo jednu boru vie u elo. Telo je mravo i iscrpljeno; to je

izgled oveka koji namerava da uputi poslednji apel za stvar koju smatra izgubljenom; oi otkrivaju nemiran ivot i predviaju teku smrt. NJegov otac, proizvoa maeva i okvira za krevete, ostavio mu je oporukom posao vredan oko etrnaest talenata (84.000 dolara). Tri izvritelja oporuke upravljala su deakovom imovinom i troili je na sebe tako iroke ruke da je Demosten, kada je navrio dvadesetu (363), morao da tui svoje staratelje da bi dobio ostatke svog nasledstva. Najvei deo dobijenog potroio je na opremanje jedne trireme za atinsku mornaricu i onda krenuo da zarauje za ivot pisanjem govora za parniare. Bolje ih je sastavljao nego govorio, jer je bio fiziki slab i imao lo izgovor. Ponekad je, kae Plutarh, pripremao prigovor za obe protivnike strane u sporu. U meuvremenu, da bi prevaziao smetnje u govoru, obraao se moru ustima punim oblutaka ili recitovao dok je trao uzbrdo. Radio je naporno i njegova jedina zabava bile su kurtizane i deaci. "ta da radimo sa Demostenom?" alio se njegov sekretar. "Sve o emu je umovao celu godinu dana odnela bi neka ena za jednu no." Posle mnogo godina napora postao je jedan od najbogatijih advokata u atinskoj advokaturi, upoznat sa tehnikim pojedinostima, ubedljiv u raspravi i fleksibilan u moralu. On je branio bankara Formiona od onih istih optubi koje je izneo protiv svojih staratelja, uzimao znaajne honorare od privatnih osoba za uvoenje i nametanje zakona silom i nikada nije odgovorio na optubu svog kolege Hiperida da je primio novac od persijskog kralja da izazove rat protiv Filipa. Kada je bio u zenitu, njegova imovina bila je deset puta vea od one koju mu je otac ostavio svojom oporukom. Uprkos tome, moralni integritet morao je da trpi i umre za stavove za koje je bio plaen da ih brani. On je osudio zavisnost Atine od plaenika i insistirao da graani koji primaju novac od teorikog fonda treba isti da zarade

sluei u vojsci; njegova hrabrost rasla je do take da zahteva da se ovaj fond ne koristi za plaanje graana da prisustvuju religioznim ceremonijama i dramama, ve da se organizuju bolji odredi za odbranu drave.$233$ On je rekao Atinjanima da su degenerisane lentine koji su izgubili vojne vrline svojih praotaca. Odbijao je da prizna da grad-drava kroz frakcije i rat sam sebe ini neefikasnim i da vremena zahtevaju jedinstvo Grke; ovo jedinstvo, upozoravao je, bila je fraza da se prikrije potinjavanje Grke jednom oveku. On je Filipove ambicije otkrio ve od njihovih prvih simptoma i molio Atinjane da se bore da zadre svoje saveznike i kolonije na severu. Nasuprot Demostenu i Hiperidu i partiji rata stajali su Eshin i Fokion i partija mira. Najverovatnije su obe strane bile podmiene, jedna od strane Persije, druga od Filipa, i obe su bile iskreno pokrenute sopstvenim vrenjem. Fokion je jednoduno smatran za najpotenijeg dravnika svog vremena on je bio stoik pre Zenona, filozofski proizvod Platonove Akademije, govornik koji je toliko prezirao Skuptinu da je jednom, kada su mu aplaudirali, upitao prijatelja, "Da nisam nesvesno rekao neto loe?" On je etrdeset i pet puta biran za "stratega", ime je daleko premaio Periklov rekord; sluio je uspeno kao general u mnogim ratovima, ali je proveo najvei deo ivota zagovarajui mir. NJegov drug Eshin nije bio stoik, ve ovek koji se uzdigao iz teke sirotinje do sasvim pristojnih prihoda. Vreme koje je u mladosti proveo kao uitelj i glumac pomoglo mu je da postane dobar govornik, prvi grki besednik, kau nam, koji je uspeno drao govore bez pripreme; njegovi suparnici pisali su svoje govore unapred. Poto je proao sa Fokionom kroz nekoliko okraja, usvojio je njegovu politiku nagodbe sa Filipom umesto ratovanja; i kada ga je Filip za njegova nastojanja platio, njegova odanost stvari mira postala je primerna.

Dva puta je Demosten optuio Eshina za primanje makedonskog zlata i dva puta nije uspeo da ga osude. Na kraju, meutim, ratoborna elokvencija Demostena i Filipovo napredovanje prema jugu ubedilo je Atinjane da se za neko vreme odreknu raspodele sredstava teorikog fonda i upotrebe ga za rat. Godine 388. armija je brzo organizovana i poslata na sever da se suoi sa falangama Filipa kod beotijske Heroneje. Sparta je odbila da pomogne, ali Teba, oseajui Filipove prste oko vrata, poslala je svoj Sveti odred da se bori pored Atinjana. Svih njegovih tri stotine lanova poginulo je na bojnom polju. Atinjani su se borili skoro isto tako hrabro, ali oni su ekali suvie dugo i nisu bili opremljeni da se suoe sa tako neobinom armijom kakva je bila makedonska. Oni su se razbili i pobegli pred morem kopalja koji su krenuli na njih, i Demosten je pobegao sa njima. Aleksandar, Filipov osamnaestogodinji sin, poveo je makedonsku konjicu s nemarnom hrabrou i ponjeo slavu tog stranog dana. Filip je u pobedi bio diplomatski velikoduan. Osudio je na smrt neke od antimakedonskih voa u Tebi i tu postavio svoje pristae u oligarhijskoj vlasti. Ali oslobodio je dve hiljade svojih atinskih zarobljenika i poslao oaravajueg Aleksandra i razboritog Antipatra da ponude mir pod uslovom da ga Atina prizna kao generala cele Grke protiv zajednikog neprijatelja. Atina, koja je oekivala otrije uslove, ne samo da je pristala ve je donela zakljuke koji su obasipali hvalama novog Agamemnona. Filip je u Korintu sazvao "sinedrijum", ili skuptinu, grkih drava, formirao ih (osim Sparte) u federaciju oblikovanu prema beotijskoj i izneo svoje planove za osloboenje Azije. Jednoglasno je izabran za komandanta ovog poduhvata; svaka drava obavezala se da mu da ljude i oruje i obeala da se nijedan Grk nigde nee boriti protiv njega. Takve rtve bile su mala cena za njegovu uzdranost. Posledice Heroneje bili su neizmerne. Jedinstvo koje

Grka nije uspela da ostvari bilo je postignuto, ali zahvaljujui samo polustranoj oruanoj pretnji. Peloponeski rat dokazao je da je Atina nesposobna da organizuje Heladu, posledice su pokazale da je Sparta nesposobna, hegemonija Tebe nije uspela; ratovi vojski i klasa iscrpli su gradove-drave i one su postali previe slabi za odbranu. U datim okolnostima imali su sree to je naiao tako razuman osvaja, koji je predloio da se povue sa scene svoje pobede i ostavi pobeenima mnogo slobode. Filip je u stvari, i Aleksandar posle njega, paljivo titio autonomiju drava udruenih na federalnoj osnovi, da ne bi neka od njih, apsorbovanjem onih ostalih, postala dovoljno snana da istisne Makedoniju. Meutim, Filip je uskratio jednu veliku slobodu pravo na revoluciju. On je bio pravi konzervativac koji je smatrao stabilnost imovine kao neophodan podstrek preduzetnosti i oslonac vlade. On je sabor u Korintu ubedio da u ugovor o federaciji unese obavezu da nee biti bilo kakve promene ustava, bilo kakve drutvene transformacije, politike odmazde. On je u svakoj dravi bio na strani vlasnika i okonao pljakako oporezivanje. Filip je svoje planove dobro sprovodio, izuzev onih sa Olimpijadom; na kraju njegovu sudbinu nisu odredile njegove pobede na bojitu ve neuspeh sa enom. Ona ga je plaila ne samo svojim ponaanjem nego i svojim ueem u divljim dionisijskim ritualima. Jedne noi naao je pored nje u krevetu zmiju i nije bio uveren kada mu je reeno da je to bog. to je jo gore, Olimpijada ga je obavestila da je u noi njihovog venanja u nju udario grom i zapalio je; bio je to veliki bog Zevs-Amon koji je sa njom zaeo sjajnog princa. Obeshrabren tako raznovrsnom konkurencijom, Filip se okrenuo drugim enama; a Olimpijada je poela svoju osvetu rekavi Aleksandru tajnu o njegovom boanskom poreklu. Jedan od Filipovih generala, Atal, uinio je jo gore predloivi zdravicu sinu koga je Filip oekivao sa

svojom drugom enom, kao "zakonitom" (tj. potpuno makedonskom) nasledniku prestola. Aleksandar mu je bacio pehar u glavu, viui, "A ja sam, dakle, kopile?" Filip je potegao ma na svog sina, ali je bio tako pijan da nije mogao da stoji. Aleksandar mu se smejao: "Evo", rekao je, "oveka koji se sprema da pree iz Evrope u Aziju, a ne moe sigurno da korakne od jednog leaja do drugog". Nekoliko meseci kasnije, jedan od Filipovih oficira, Pausanija, koji je od Filipa zatraio zadovoljtinu zbog uvrede koju mu je naneo Atal i nije je dobio, ubio je kralja (336). Aleksandar, koga je armija oboavala i Olimpijada$234$ podrala, prigrabio je presto, savladao svako protivljenje i pripremio se da osvoji svet. Poglavlje /XX/ K NJ I E V N O S T I U M E T N O S T U ETVRTOM VEKU /I/ BESEDNICI Knjievnost je kroz sve ove nemire odraavala oslabljenu snagu Grke. Lirska poezija nije vie bila strastveni izraz kreativnih pojedinaca ve utiva vebanja "salonskih" intelektualaca, ueni eho zadataka iz kolskih dana. Timotej iz Mileta napisao je jedan ep, ali on nije bio u skladu sa jednim argumentativnim vremenom i ostao je nepopularan kao i njegova rana muzika. Dramske predstave su nastavljene, ali u skromnijem obimu i uzdranije. Osiromaenje dravne blagajne i poputanje patriotizma privatnih bogataa smanjio je sjaj i znaaj hora; dramatiari su se sve vie zadovoljavali nevezanim muzikim intermecom umesto horova organski sjedinjenih sa

komadom. Ime horega nestalo je iz panje javnosti, zatim i ime pesnika; ostalo je samo ime glumca. Drama je postajala sve manje pesma, sve vie predstava izvoaa; bilo je to doba velikih glumaca i malih dramatiara. Grka tragedija izgraena je na religiji i mitologiji i zahtevala je od svojih slualaca neto vere i pobonosti; u sumraku bogova ona je prirodno nestajala. Komedija je napredovala dok je tragedija propadala i preuzela je neto od suptilnosti, prefinjenosti i teme euripidovske pozornice. Ova "Srednja" komedija (400-323) izgubila je svoj ukus ili smelost politike satire upravo kada je politici "iskreni prijatelj" bio najpotrebniji; postoji mogunost da je takva satira bila zabranjena ili je publiku zamorila politika u to doba, kada su Atinom vladali osrednji ljudi. Opte povlaenje Grka u etvrtom veku iz javnog ivota u privatni skrenuo je njihovo interesovanje sa dravnih poslova na poslove vezane za dom i ljubav. Pojavila se drutvena komedija; scenom je poela da dominira ljubav i to ne uvek vrlinom; dame iz polusveta meale su se na daskama sa prodavaicama ribe, kuvaricama i smetenim filozofima mada se na kraju ast protagonista i dramatiara spasavala venanjem. Ovi komadi nisu bili obeleeni Aristofanovom vulgarnou i burleskom, ali ih nije oivljavala ni njegova bujnost i mata. Znamo za imena, ali nemamo nijedno delo trideset i devet pesnika "Srednje" komedije; ali po njihovim fragmentima moemo da prosudimo da nisu pisali za budunost. Aleksid iz Turija napisao je 245 komada, Antifan 260. Oni su kovali gvoe dok je vrue i nestali kada se ohladilo. Bio je to vek besednika. Razvoj industrije i trgovine skrenuo je misao ljudi na realnost i praktine stvari i kole koje su nekada poduavale Homerove poeme sada su obuavale svoje uenike besednitvu. Isej, Likurg, Hiperid, Demad, Dinarh, Eshin, Demosten bili su

besednici-politiari, voe politikih frakcija, gospodari onoga to su Nemci zvali /Advokatenrepublik/. Slini ljudi pojavili su se i u demokratskim meuigrama u Sirakuzi; oligarhijske drave ih nisu trpele. Atinski besednici bili su u govoru jasni i estoki, protivili su se kienoj elokvenciji, bili su, ponekad, sposobni za plemenite patriotske uzlete i skloni takvom nepotenju u dokazivanju i pogrdnom izraavanju kakvo se ne bi tolerisalo ak ni u nekoj modernoj kampanji. Heterogenost atinske Skuptine i narodnih sudova kvarila je, ali i podsticala grko besednitvo, a preko njega grku knjievnost. Atinski graanin je uivao u estokim besednikim arkama skoro isto toliko koliko i u boksmeu profesionalaca; kada se oekivao dvoboj izmeu ratnika reima, kao to su bili Eshin i Demosten, ljudi su dolazili iz udaljenih sela i stranih drava da ih uju. esto se apelovalo na gordost i predrasude; Platon, koji je besednitvo mrzeo kao otrov koji ubija demokratiju, definisao je retoriku kao umetnost vladanja ljudima obraanjem njihovim oseanjima i strastima. ak i Demosten, sa svom svojom estinom i nervoznim intenzitetom, svojim estim usponima do patriotskog ara, svoje unitavajue vatre linog napada, svog vetog i oivljavajueg smenjivanja naracije i argumenta, paljivog ritmikog kvaliteta njegovog jezika i neodoljive bujice njegovog govora ak i Demosten nam ne izgleda ba tako veliki. On je tajnu besednitva nalazio u glumi ("hipokriziji") i toliko u to verovao, da je strpljivo ponavljao svoje govore i recitovao ih pred ogledalom. Iskopao je za sebe peinu i iveo u njoj mesecima, vebajui u tajnosti; u tim periodima on je brijao samo jednu polovinu lica da bi sebe spreio da napusti svoje sklonite. On se na govornici uvijao, vrteo i okretao, stavljao ruku na elo kao da razmilja i esto podizao glas do krika. Sve ovo, kae Plutarh, "neobino se dopadalo

obinom narodu, ali su obrazovane osobe, kao na primer Demetrije Faleranin, sve ovo smatrale bednim, poniavajuim i nemuevnim". Nas zabavlja Demostenova teatralnost, zapanjeni smo njegovim uverenjem o sopstvenoj vrednosti, zbunjeni njegovim digresijama i prestraeni njegovom neprijatnom bestidnou. Kod njega ima malo duha, malo filozofije. Spasava ga samo patriotizam i oigledna iskrenost njegovog oajnikog krika za slobodom. Istorijski vrhunac grkog besednitva doao je 330. godine. est godina pre toga Ktesifont je proveo kroz Savet preliminarni predlog da se Demostenu dodeli kruna ili venac u znak zahvalnosti ne samo za njegovo dravnitvo ve i za mnoge finansijske poklone dravi. Da bi spreio svog suparnika da dobije ovu poast, Eshin je optuio Ktesifonta da je (tehniki tano) dao neustavni predlog. Sluaj Ktesifonta, uzastopce odlagan, doao je konano na suenje pred porotu od pet stotina graana. Bio je to, naravno, jedan /cause clebre/; svi koji su mogli da dou doli su, ak i iz daleka, da ga uju; jer u stvari se najvei od atinskih besednika borio za svoje dobro ime i politiki ivot. Eshin nije utroio puno vremena za napad na Ktesifonta, ve je skrenuo napad na karakter i karijeru Demostena, koji je vratio milo za drago svojim uvenim govorom "O kruni". Svaki red ove dve besede jo podrhtava od uzbuenja i vreo je od mrnje neprijatelja suprotstavljenih u ratu. Demosten, znajui da je napad bolji od odbrane, napao je rekavi da je Filip za svog glasnogovornika u Atini izabrao najpotkupljivijeg meu besednicima. Onda je sa otrom jetkou opisao ivotni portret Eshina: Moram da vas obavestim ko je u stvari ovaj ovek koji se tako reito uputa u grdnju... i kakvo je njegovo poreklo. Vrlina? Ti otpadnie! ta ima ti ili tvoja porodica sa vrlinom?... Gde si dobio pravo da govori o obrazovanju?...

Da li da ispriam kako je tvoj otac bio rob koji je drao osnovnu kolu u blizini Tezejevog hrama i kako je na nogama nosio okove i drveni okovratnik oko vrata, ili kako je tvoja majka upranjavala dnevni venani pir u nekoj upi?... Ti si pomagao svom ocu u fizikim poslovima osnovne kole, mleo si mastilo, sunerom prao klupe, istio sobu, imao status sluge... Kada si uspeo da bude upisan u izborni spisak svoje optine niko ne zna kako si uspeo, ali neka ti bude izabrao si vrlo gospodsko zanimanje kao pisar i kurir za nie slubenike. Kada si poinio sve te prekraje za koje klevee druge, bio si otputen... Stupio si u slubu onih uvenih glumaca, Simula i Sokrata, bolje poznatih kao Gunala. Igrao si male uloge uz njihove glavne, sakupljajui smokve i groe i masline i prehranjujui se bolje od tih baenih predmeta nego od svih bitaka koje si vodio kao da se radi o ivotu. Jer u ratu izmeu tebe i publike nije bilo odmora i primirja... Uporedi, dakle, Eshine, tvoj ivot i moj. Ti si druge uio itanju, ja sam pohaao kolu. Ti si igrao, ja sam bio horeg... Ti si bio javni pisar, ja javni besednik. Ti si bio treerazredni glumac, ja sam bio gledalac. Ti si u svojoj ulozi propao, ja sam te izvidao. Bio je to snaan govor; nije bio model reda i utivosti, ali svojim arom tako govorniki uverljiv da je porota Ktesifonta oslobodila sa pet glasova prema jednom. Sledee godine Skuptina je Demostenu izglasala sporni venac. Eshin, ne mogavi da plati globu koja je automatski proizilazila iz tako neuspenog gonjenja, pobegao je na Rodos, gde je, poduavajui retoriku, nesigurno zaraivao za ivot. Staro predanje kae da mu je Demosten slao novac da bi ublaio njegovu sirotinju. /II/ ISOKRAT

Ovaj dvoboj besednitva glasno je hvaljen i predano prouavan u svakoj generaciji. Ali uistinu on predstavlja skoro najniu taku atinske politike; ne vidimo plemenitost u ovom ulinom nadmetanju u napadanju, ovoj bednoj svai oko javne pohvale izmeu dva tajna primaoca stranog zlata. Isokrat je malo privlaniji i donosi u etvrti vek neto od veliine petog. Roen 436, iveo je do 338. i umro sa grkom slobodom. NJegov otac zaradio je bogatstvo proizvodei frule; svom sinu pruio je sve prednosti obrazovanja, ak ga je poslao u Tesaliju da prouava besednitvo kod Gorgije. Peloponeski rat i primer Alkibijada upropastili su posao sa frulama i unitili porodino bogatstvo; Isokrat je morao da krene i zarauje za ivot u znoju pera svoga. Poeo je pisanjem govora za druge i pomiljao da postane besednik. Ali patio je od stidljivosti i imao slab glas, a uz to je oseao jaku odbojnost prema grubostima politikog ivota. Oseao je odvratnost prema demagozima koji su osvojili Skuptinu i neko vreme se povukao u miran ivot pedagoga. Godine 391. otvorio je najuspeniju atinsku kolu besednitva. Uenici su mu dolazili iz celog grkog sveta; moda je raznovrsnost njihovog porekla i shvatanja pomogla formiranju njegove panhelenske filozofije. On je mislio da su svi ostali uitelji na pogrenom putu. U pamfletu "Protiv sofista" osudio je i one koji su izjavljivali da e za tri ili etiri mine svakog glupana pretvoriti u uenog oveka, kao i one koji se, kao Platon, nadaju da e pripremiti ljude za vladanje uei ih nauci i metafizici. to se njega samog tie, priznavao je da moe da dobije rezultate samo kada uenik poseduje neki prirodni talenat. On nije hteo da predaje metafiziku i nauku jer su one, tvrdio je, beznadena istraivanja nereivih misterija. Ipak, instrukcijama koje su davane u njegovoj koli dao je ime filozofija. Nastavni plan bio je usredsreen na

umetnost pisanja i govora, ali su oni predavani u vezi sa knjievnou i politikom; Isokrat je, kako bismo danas rekli, nudio kulturni pravac nasuprot matematikom koji je davala Platonova Akademija. Cilj je bila umetnost govora, jer je ona tada bila glavno sredstvo javnog napredovanja; atinskom dravom vladalo se argumentom. Tako je Isokrat uio svoje uenike da koriste rei: kako da ih poredaju u najjasniji red, u ritmiki, ali ne metriki, sa uglaenom, ali ne i kitnjastom dikcijom, sa glatkim prelazima zvuka i misli,$235$ u izbalansiranim kratkim reenicama i zaokruenim reeninim sklopovima; takva proza, verovao je, dopae se prefinjenom uhu isto kao i poezija. Iz ove kole dole su mnoge voe iz Demostenovog doba: general Timotej, istoriari Efor i Teopomp, besednici Isej, Likurg, Hiperid i Eshin, Speusip i, kau neki, lino Aristotel. Isokrat nije teio da samo formira velike ljude; on je eleo da igra neku ulogu u dogaajima svog vremena. Nesposoban da postane besednik ili dravnik, postao je pisac pamfleta. Upuivao je dugake besede atinskoj javnosti, voama kao to je Filip ili Grcima sakupljenim na Panhelenskim igrama; umesto da ih dri usmeno, on ih je objavljivao i time nesvesno izmislio esej kao knjievni oblik. NJegov prvi veliki proglas, "Panegirik",$236$ otkrio je temu sveukupne njegove misli temu njegovog starog uitelja Gorgije poziv Grkoj da zaboravi na svoje nezavisne dravice i postane drava. Isokrat je bio ponosni Atinjanin "Na grad je toliko prestigao ostatak oveanstva milju i govorom da su njegovi uenici postali uitelji celog sveta." Ali on je bio jo ponosniji Grk; za njega, kao i za helenistiko doba, helenizam je znaio ne lanstvo u jednom narodu ve uee u jednoj kulturi; a ta kultura, smatrao je, bila je najbolja koja je ikada bila stvorena. Ali svuda oko te kulture bili su "varvari" u Italiji, Siciliji, Africi, Aziji i onome to bismo sada

zvali Balkanom. alostilo ga je to vidi kako varvari jaaju i kako Persija uvruje svoju kontrolu nad Jonijom, dok se grke drave satiru u graanskom ratu. Jer ma koliko da je zala svojstvenih prirodi oveka, mi sami, izazivajui ratove i neslogu meu sobom, izmislili smo vie od onih koje nam priroda daje... Protiv ovih zala nije niko nikada protestovao; i ljude nije sramota da plau nad nesreama koje su izmislili pesnici, dok mirno gledaju stvarne patnje, mnoge strane patnje koje dolaze od naeg stanja rata; i tako su daleko od oseaja saaljenja da se ak vie raduju nesrei drugih, nego svojoj sopstvenoj srei. Ako se Grci moraju boriti, zato da se ne bore protiv stvarnog neprijatelja? Zato da ne oteraju Persijance natrag na njihovu visoravan? Mali odred Grka, prorokovao je on, porazie veliku armiju Persijanaca. Takav sveti rat mogao je Grkoj konano dati jedinstvo; a izbor je bio grko jedinstvo ili trijumfalni varvarizam. Dve godine posle objavljivanja svog apela (378) Isokrat je, pretvarajui teoriju u praksu, obiao sa svojim bivim uenikom Timotejem Egej i pomogao da se formuliu uslovi drugog Atinskog saveza. Uspon i propast ove nove nade u jedinstvo predstavljao je jo jedno razoarenje u njegovom dugom ivotu. U hrabroj i estokoj besedi "O miru", on je prebacivao Atini to ponovo izopauje jedan savez u carstvo i pozvao ju je da potpie mir koji bi osigurao svaku grku dravu od atinskih zadiranja u njena prava. "Ono to nazivamo carstvom u stvari je nesrea, jer samom svojom prirodom kvari sve koji sa njim imaju posla." Imperijalizam je, govorio je on, unitio demokratiju nauivi Atinjane da ive od stranog danka; sada, kada su ga izgubili, oni ele da ive od doprinosa drave i uzdigli su do najviih poloaja one, koji su im najvie obeali.

Kadgod se savetujete o poslovima drave ne verujete i ne volite ljude visoke inteligencije i umesto toga podravate najpokvarenije meu besednicima koji izlaze pred vas; vi vie volite... pijane od treznih, bezumne od razumnih i one koji dele javni novac od onih koji obavljaju javnu slubu na sopstveni troak. U svom sledeem govoru, "Areopakoj besedi", govorio je o demokratiji popustljivije. "Mi samo sedimo u svojim radnjama osuujui sadanji poredak", kae jedan veiti pasus, "ali opaamo da su ak i loe konstituirane demokratije odgovorne za manje katastrofa od oligarhija". Zar nije Sparta za Grku bila gora gospodarica nego to je bila Atina? i "zar se nismo svi mi, zbog ludosti Tridesetorice, oduevili demokratijom vie od onih koji su okupirali Pilos?"$237$ Ali Atina je sebe upropastila dovodei do krajnosti principe slobode i jednakosti, "odgajajui graane tako da drskost smatraju demokratijom, bezakonje slobodom, bestidnost govora jednakou i dozvolu da ine ta im se dopada slobodom". Svi ljudi nisu jednaki i ne treba da budu podjednako slobodni da zauzimaju poloaje. Institucija reba, smatra Isokrat, katastrofalno je snizila nivo atinskog dravnitva. Timokratija Solona i Klistena bila je bolja od ove "vladavine rulje"; jer onda su dobroduno neznanje i veta potkupljivost imali manje anse da budu uzdignuti do vodeeg poloaja; sposobni ljudi prirodno su se uzdizali do vrha i areopag je, primajui ih posle zavretka njihovog mandata, automatski postajao zreli mozak drave. Godine 346, kada se Atina sporazumela sa Filipom, Isokrat, tada devedesetogodinjak, uputio je makedonskom kralju otvoreno pismo. On je predviao da e Filip postati gospodarem Grke i molio ga je da koristi svoju mo ne kao tiranin ve kao ujedinitelj autonomnih grkih drava u ratu za osloboenje Grke od Kraljevog mira i Jonije od

Persijske vladavine. Stranka rata osudila je pismo kao predavanje despotizmu i Isokrat je svoje pero zaustavio sedam godina. Progovorio je jo jednom 339, upuujui svoju besedu Grcima koji su se okupljali na Panatenskim igrama. "Panatenska beseda" je slaba i razvueno ponavljanje "Panegirika"; stil u rukama starog oveka podrhtava; ali je to zauujui uspeh za nekoga kome nedostaju samo tri godine do punog veka. Onda je 338. dola Heroneja; Atina je bila poraena, ali je Isokratov san o ujedinjenoj Grkoj trebalo da bude ostvaren. Jedno kasno grko predanje kae da je, kada su stigle vesti, zaboravio na Filipa i na jedinstvo i mislio samo na to da je njegov rodni grad ponien, da su dani njegove slave zavreni i da je, u svojoj devedeset i osmoj godini, kada je dovoljno dugo poiveo, gladovao do smrti. Ne znamo da li je to istina; ali Aristotel nam saoptava da je Isokrat, pet dana posle Heroneje, umro. /III/ KSENOFONT O uticaju "elokventnog starca" na dravnike njegovog vremena moe da se sumnja, ali njegov uticaj na knjievnost bio je neposredan i trajan.$238$ Istoriari su bili prvi koji su ga prepoznali. Ksenofont i drugi oponaali su njegov prikaz Euagore$239$ i biografija je postala popularna forma grke knjievnosti koja je kulminirala u rasprianim remek-delima Plutarha. Jednom od svojih uenika, Eforu iz Kime, Isokrat je poverio zadatak da napie optu istoriju Grke prikaz ne samo pojedinanih drava ve Grke kao celine. Efor je zadatak obavio tako dobro da su savremenici njegovu "Optu istoriju" svrstavali u red sa Herodotovim knjigama. Jednom drugom ueniku, Teopompu iz Hija, Isokrat je poverio oblast novijih dogaaja; Teopomp ih je obuhvatio u svojim ivim i retorikim delima "Helenika" i "Filipika" koje

su njegovi savremenici veoma hvalili. Oko 340. Dikearh iz Mesane napisao je istoriju grke civilizacije pod naslovom /Bios Hellados/ "ivot Grke"; pukim sluajem, na sadanji poduhvat ak i po imenu toliko je star. Jedini od istoriara iz etvrtog veka koji je preiveo je Ksenofont. Diogen iz Laerte opisuje ga u mladosti: Ksenofont je bio ovek veoma skroman, i lep kako se samo zamisliti moe. Kau da ga je Sokrat presreo u uskoj uliici, postavio svoj tap popreko i spreio ga da proe pitajui ga gde se prodaju razne potreptine. I kada mu je Ksenofont odgovorio, upitao ga je, ponovo, gde ljudi postaju dobri i estiti. I kada Ksenofont nije znao, Sokrat je rekao "Sledi me, onda, i naui." I od tog vremena Ksenofont je postao Sokratov sledbenik. Meu Sokratovim uenicima Ksenofont je pripadao onim praktinijim. Dopadala mu se fascinantna sposobnost uiteljevog uma i voleo ga je kao filozofskog sveca. Ali on je uivao u akciji isto kao i u misli i postao najamnik, dok su neki drugi ueni ljudi, kako je to Aristofan rekao sa prezirom, "merili vazduh". Oko tridesete godine prihvatio je slubu pod mlaim Kirom, borio se kod Kunakse i poveo Deset hiljada u bezbednost. Kod Bizanta se pridruio Spartancima i njihovom ratu protiv Persije, zarobio imunog Midu, dobio za njega bogat otkup i od toga iveo preostali deo ivota. Postao je prijatelj i potovalac spartanskog kralja Agesilaja i ovaj je bio tema jedne biografije pune divljenja. Vrativi se u Grku sa Agesilajem, kada je Atina objavila rat Sparti, ostao je lojalan njemu, a ne svom gradu; Atina ga je zbog toga proglasila prognanikom i konfiskovala njegovu imovinu. On se borio na strani Lakedemonjana kod Koroneje i kao nagradu dobio imanje u Skilu u Elidi, tada pod spartanskom

vladom. Tamo je proveo dvadeset godina kao zemljoposednik, u lovu, pisanju i odgajanju sinova strogo, po spartanskom planu. NJegovom progonstvu dugujemo razna dela koja su ga uzdigla u prvi red meu autorima njegovog vremena. Pisao je prema raspoloenju, o dresiranju pasa, upravljanju konjima, obuavanju ene, obrazovanju prineva, borbi sa Agesilajem ili skupljanju prihoda za Atinu. U svom delu "Anabasa", sveim stilom nekoga ko je video ili poinio stvari koje opisuje, ispriao je uzbudljivu (ali sasvim nepotvrenu) priu o dugom putu Deset hiljada do mora. U delu "Helenika" poeo je istoriju Grke tamo gde ju je Tukidid prekinuo i doveo je do bitke kod Matineje, u kojoj je njegov roeni sin Gril umro hrabro se borei posle ubistva Epaminonde. Knjiga je jednolina hronika u kojoj je istorija zamiljena kao beskonani niz bitaka, isprazno cepidlako smenjivanje pobede i poraza. Stil je ivopisan, prikazi linosti ivi; ali injenice su pronicljivo odabrane da dokau superiornost spartanskog naina ivota. Praznoverje, koje je sa Tukididom nestalo iz istorije, vraa se sa Ksenofontom, a da bi se objasnili dogaaji trai se posredovanje natprirodnih sila. Sa slinom jednostavnou ili dvolinou u "Spomenima" transformie Sokrata u pravo udovite od savrenstva, pravovernog u religiji, u etici, u bespolnoj ljubavi, u svemu osim onog prezira za demokratiju zbog kojeg je bio posebno drag prognanom lakonofilu Ksenofontu. Jo nepouzdanija je "Gozba", gde se govori o razgovorima navodno voenim u vreme kada je Ksenofont bio dete. Meutim, u spisu "O ekonomiji", Ksenofont govori u svoje ime i sa tako otvorenim konzervatizmom da smo i protiv volje oarani. Kada se od njega trae saveti iz poljoprivrede Sokrat skromno priznaje svoje neznanje, ali se sea saveta i primera bogatog zemljoposednika Ishomaha. Ovaj potonji izraava Ksenofontov viteki prezir prema

svakom zanimanju osim ratarstva i rata. On tumai ne samo tajne uspene obrade zemlje ve i vetinu upravljanja imanjem i sopstvenom enom. Na stranicama koje za trenutak konkuriu armu Platona, Ishomah pria kako je svoju mladu upola mlau od njega nauio kako se vodi kua, dre stvari na svom mestu, upravlja slugama blago, ali bez prisnosti i stvara sebi dobro ime ne kroz vetaku lepotu ve vernim ostvarivanjem svojih obaveza kao ene, majke i prijateljice. Po miljenju Ishomaha-Ksenofonta, brak je ekonomski i fiziki savez koji propada kada sav posao obavlja partner bez prava donoenja odluka. Moda je spremnost, sa kojom nova mlada sve ovo prihvata, samo usrdna elja generala koji na domaem bojitu nije izvojevao nikakve pobede; ali mogli bismo da verujemo u sve u ovom prikazu osim u priu kako je Ishomah, u najkraem roku, ubedio svoju enu da ostavi puder i ru. Kada je objasnio vetinu braka, Ksenofont u delu "Kirupedija" (tj. Kirovo obrazovanje) opisuje svoje uzore kolovanja i vladanja, kao da odgovara na Platonovu "Dravu". Veto prilagoavajui izmiljenu biografiju potrebama filozofije, on daje imaginarni prikaz obuke, karijere i upravljanja Kira Velikog. On ini priu dramatino linom, oivljava je dijalogom i ukraava najstarijom romantinom ljubavnom priom u postojeoj knjievnosti. On skoro ignorie kulturno obrazovanje i koncentrie se na to da deaka prikae zdravim, sposobnim i asnim ovekom; mladi ui muke sportove, ratnu vetinu, stvara naviku mirne poslunosti i na kraju sposobnost za efikasno i ubedljivo komandovanje potinjenima. Najbolja vlada, misli Ksenofont, jeste prosveena monarhija koju podrava i kontrolie aristokratija posveena poljoprivrednim i vojnim poslovima. On se divi zakonima Persije koji nagrauju dobro, ali kanjavaju zlo i ukazuje Grcima

individualistima, prema primeru Persije, mogunost ujedinjenja mnogih gradova i drava u jedno carstvo, koje ima unutranji red i mir. Ksenofont je, kao i Filip, poeo vizijom osvajanja; a zavrava, poput Aleksandra, kada je osvojen od naroda koga je mislio da osvoji. Ksenofont je majstor u pripovedanju, ali je osrednji filozof. On je amater u svemu osim u ratu; on razmatra stotine tema, ali uvek sa stanovita generala. On preuveliava vrline reda i nema ni jedne jedine rei za slobodu; po tome moemo da sudimo koliko je nered daleko otiao u Atini. Ako su ga u antikim vremenima svrstavali sa Herodotom i Tukididom, to mora da je bilo zbog njegovog stila sveeg arma njegove atike istote, harmoninog toka proze koju je Ciceron zvao "slaom od meda", ljudskih karakteristika linosti, transparentne jednostavnosti jezika koji itaocu dozvoljava da kroz jasni medijum vidi misao ili temu o kojoj se radi. Ksenofont i Platon stoje prema Tukididu i Sokratu u istom odnosu kao Apel i Praksitel prema Polignotu i Fidiji kulminacija umetnike vetine i ljupkosti posle veka kreativne originalnosti i moi. /IV/ APEL etvrti vek dostigao je najvee savrenstvo ne u knjievnosti ve u filozofiji i umetnosti. U umetnosti, kao i u politici, pojedinac je bio osloboen od crkve, drave, tradicije i kole. Dok je patriotska privrenost ustupala mesto privatnoj lojalnosti, arhitektura je poprimila skromnije razmere i postajala sve svetovnija; velike horske forme muzike i igre ustupile su mesto privatnim predstavama profesionalaca; slikarstvo i skulptura nastavili su da ukraavaju javne graevine predstavljanjem bogova ili plemenitih ljudskih likova, ali su se u isto vreme uputali u ono sluenje i prikazivanje

ivih pojedinaca koja je karakterisala sledei vek. Tamo gde su gradovi jo mogli da budu pokrovitelji umetnosti na nacionalnom nivou to je bilo zato to kao Knid, Halikarnas ili Efes nisu bili duboko ugroeni ratom ili su, kao Sirakuza, u prirodnim resursima i redu u dravi nali naina za brzi oporavak. Na kontinentalnom delu Grke arhitektura je stagnirala. Godine 338. Likurg je ponovo izgradio Dionisovo pozorite, stadion i Likej; a pod njegovom administracijom Filon je podigao impresivni arsenal u Pireju. Sa poveanom tendencijom ka delikatnoj prefinjenosti dorski stil je postao manje moderan, njegova stroga jednostavnost nije nalazila odziv u dui; jonski stil postao je popularniji i sluio kao arhitektonska analogija Praksitelovoj eleganciji i Platonovom armu; a korintski stil postizao je skromne pobede u Kuli vetrova i horegijskom spomeniku Lisikrata. U arkadijskoj Tegeji Skopas je podigao hram Ateni u sva tri stila jedna kolonada bila je dorska, druga jonska, a trea korintska i ukrasio ga kipovima uraenim sopstvenom muevnom rukom. Vei i slavniji bio je trei hram Artemide u Efesu. Drugi hram je izgoreo na dan Aleksandrovog roenja 356, to je bila koincidencija koja je, kae obino ljubazni Plutarh, Hegesiji iz Magnezije "pruila priliku za dosetku dovoljno hladnu da zaustavi poar". Nova graevina zapoeta je uskoro zatim i dovrena je do kraja veka. Aleksandar je ponudio da snosi sve trokove gradnje ako se njegovo ime kao darodavca zabelei na zgradi; ali ponosni Grci iz Efesa odbili su iz razoruavajueg (ili moda satirinog) razloga, "da nije prikladno da jedan bog gradi hram drugome". I pored toga, Aleksandrov omiljeni arhitekta Dinokrat projektovao je hram sa proporcijama koje su ga uinile najveim u Heladi. Trideset i est stubova ima isklesane bareljefe koje su uradili razni

skulptori, ukljuujui sveprisutnog Skopasa; jedan likovima ukraeni tambur stuba (nalazi se u Britanskom muzeju) kao da ve samim svojim naborima dokazuje da je grka skulptura jo bila blizu vrhunca svoje krivulje. Glave kipova nisu ukoeni i idealizovani tipovi ve individualizirana lica puna oseanja i karaktera nagovetaj helenistikog realizma. U potpunoj suprotnosti velikim dimenzijama etvrti vek se istakao statuetama od terakote. Beotijska Tanagra postala je sinonim za male kipove od peene i neglazirane ilovae, napravljene u generalizovanim tipovima, ali onda oblikovane i bojene rukom u hiljadu individualnih oblika oivelih bojom i raznovrsnou obinog ivota. Kao u ranijim vekovima, slikarstvo je pozvano da pomogne drugim umetnostima; ali sada je steklo nezavisni status i dostojanstvo i njegovi majstori su primali porudbine iz celog grkog sveta. Pamfil iz Amfipolja, koji je poduavao Apela, odbijao je da primi bilo kog uenika na manje od dvanaest godina i za kurs je traio 6.000 dolara. Mnason, diktator lokridske Elateje, platio je deset mina za svaku od sto figura u sceni bitke Aristidu iz Tebe, koji je za jednu sliku zaradio 100.000 dolara; a isti entuzijasta dao je Asklepiodoru 360.000 dolara za panel sa dvanaest glavnih Olimpljana. Lukul je platio 12.000 dolara za "kopiju" portreta Menandrove ljubavnice Glicere koju je naslikao Pausija iz Sikiona. Slika koju je uradio Apel, kae Plinije, prodavala se za sumu jednaku riznicama itavih gradova. "Apel sa Kosa", kae isti oduevljeni amater, "prevaziao je sve druge slikare koji su mu prethodili ili doli posle njega. On sam vie je doprineo slikarstvu nego svi ostali zajedno." Apel mora da je bio vrhunski u svoje vreme i u umetnosti, jer je mogao da sebi dozvoli retku ekstravaganciju da hvali druge slikare. Kada je saznao da njegov najvei suparnik, Protogen, ivi u siromatvu,

Apel je otplovio na Rodos da ga poseti. Protogen, neupozoren, nije bio u svom ateljeu kada je Apel stigao. Jedna stara sluavka upitala je Apela koga da najavi kao posetioca kada se njen gospodar vrati. Apel je odgovorio uzimajui etkicu i povukavi na jednom panelu jednim potezom konturu izvanredne finoe. Kada se Protogen vratio staroj eni je bilo ao to ne moe da mu kae ime posetioca koji je ve otiao; ali Protogen, videvi konturu i opazivi njenu finou, uzviknuo je: "Ovu je liniju mogao da nacrta samo Apel." Onda je povukao jo finiju liniju unutar Apelove i naloio eni da je pokae ako se stranac vrati. Apel je doao, divio se vetini odsutnog Protogena, ali je izmeu dve linije nacrtao treu, takve tananosti i gracioznosti da je Protogen, kada ju je video, priznao sebi da je nadmaen i pourio u luku da zadri Apela i da ga pozdravi dobrodolicom. Panel je prelazio kao remek-delo iz generacije u generaciju, sve dok ga nije kupio Julije Cezar, da bi nestao u vatri koja je unitila njegovu palatu na bregu Palatinu. U elji da grki svet postane svestan Protogenove vrednosti, Apel ga je upitao ta trai za neke od svojih slika; Protogen je pomenuo skromnu sumu, ali Apel mu je, umesto toga, ponudio pedeset talenata (300.000 dolara) i onda proneo glas da namerava da proda ova dela kao svoja vlastita. Stanovnici Rodosa, podstaknuti da vie cene svog umetnika, platili su Protogenu vie od sume koju je naveo Apel i zadrali slike kao javno blago svoga grada. Apel je u meuvremenu dobio priznanje grkog sveta zbog svoje slike "Afrodita Anadiomena" tj. Afrodite koja izlazi iz mora. Aleksandar je poslao po Apela i pozirao mu za mnoge portrete. Mladi osvaja nije bio zadovoljan prikazom svog konja Bukefala na jednoj od tih slika i naredio je da se ivotinja dovede radi poreenja. Gledajui u sliku, Bukefal je zanjitao; na to je Apel primetio,"Konj Vaeg velianstva izgleda da zna vie o slikarstvu od

Vas." Drugom prilikom, kada je kralj u Apelovom studiju nadugako govorio o umetnosti, Apel ga je zamolio da govori o neemu drugom da mu se deaci koji meaju boju ne bi smejali. Aleksandar je to primio dobroduno; a kada je angaovao umetnika da naslika njegovu omiljenu konkubinu i Apel se u nju zaljubio, kralj mu ju je poslao na dar. Preko svojih gotovih slika Apel je stavljao tanki sloj laka, koji je uvao boje, ublaavao njihov sjaj, a ipak su izgledale ivlje nego pre. Radio je do poslednjeg trenutka i smrt ga je zadesila dok je jo jednom skicirao venu Afroditu. /V/ PRAKSITEL Skulptorsko remek-delo ovog perioda bio je veliki mauzolej posveen kralju Mausolu iz Halikarnasa. Nominalno satrap Persije, Mausol je proirio svoju linu vlast na Kariju i delove Jonije i Likije i koristio svoje bogate prihode za izgradnju flote i ulepavanje svoje prestonice. Kada je umro (353) njegova odana sestra i ena Artemisija odrala je njemu u ast uveno takmienje u besednitvu i sazvala najbolje umetnike Grke da sarauju na grobnici koja e biti odgovarajui spomenik njegovom geniju. Ona je bila kraljica po prirodi kao i udajom; kada su Rodoani iskoristili kraljevu smrt da bi izvrili invaziju Karije, ona ih je potukla lukavom strategijom, zarobila njihovu flotu i osvojila njihovu prestonicu i uskoro su bogati trgovci bili prisiljeni da prihvate njene uslove. Ali alost zbog smrti Mausola ju je oslabio i ona je umrla dve godine posle njega, pre nego to je mogla da vidi dovren spomenik koji e uneti re u sve jezike zapada. Skopas, Leohar, Brijaksid i Timotej polako su podizali pravougaonu grobnicu od ploa belog mermera nad osnovom od cigala, prekrili je krovom u obliku piramide i ukrasili sa trideset i est stubova i obiljem kipova i reljefa. Kip Mausola,$240$ mirnog i strogog, Englezi su nali meu

ruevinama Halikarnasa 1857.Jo savreniji po izradi je friz koji ponovo prikazije borbu Grka i Amazonki. Ovi mukarci, ene i konji su meu /chefsd-oeuvres/ (remek-delima, prim. prev.) bareljefa u svetu. Amazonke nisu mukobanjaste ene graene za borbu; to su ene senzualne lepote koji bi dovele Grke u iskuenje u neem nenijem od rata. Mauzolej je sa treim hramom u Efesu zauzeo svoje mesto meu Sedam uda sveta. Skulptura je sada u skoro svakom pogledu dostigla svoju kulminaciju. Nedostajala joj je stimulacija religije i velianstvena snaga partenonskih zabata; ali ona je dobila novu inspiraciju od enske gracioznosti i postigla ljupkost kao nikada do tada. Peti vek je mukarce oblikovao nage, a ene u draperijama; etvrti je vie voleo da klee nage ene i obuene mukarce. Peti vek je svoje tipove idealizovao i izlio ili isklesao veito nemirni ivot oveka u mirno spokojstvo; etvrti vek pokuao je da u kamenu ostvari neto od ljudske individualnosti i oseanja. Kod mukih skulptura glava i lice dobili su vie na znaaju, a telo manje; studija karaktera zamenila je divljenje miiima; portreti u kamenu postali su moda za svakog oveka koji moe da ih plati. Telo je napustilo kruti, pravi stav i lako se oslanjalo na tap ili drvo; a njegova povrina bila je modelirana tako da omogui ivu igru svetlosti i senke. U elji za realizmom, Lisistrat iz Sikiona, oigledno prvi meu Grcima, stavio je gipsani kalup na lice osobe i napravio preliminarni odlivak. Predstavljanje ulne lepote i skladnosti dolo je do savrenstva kod Praksitela. Ceo svet zna da se udvarao Frini i da je njenoj ljupkosti dao trajni oblik, ali niko ne zna kada se rodio i kada je umro. On je bio i sin i otac skulptora po imenu Kefisodot, tako da ga zamiljamo kao vrhunac porodine tradicije strpljivog zanatstva. Radio je u bronzi i mermeru i stekao takvu reputaciju da se

dvanaestak gradova otimalo za njegove usluge. Oko 360. Kos je od njega naruio da isklee Afroditu; on je to uinio uz pomo Frine, ali su stanovnici Kosa bili skandalizovani kada su videli da je boginja potpuno naga. Praksitel ih je smirio napravivi jo jednu "Afroditu", odevenu, dok je Knid kupio onu prvu.$241$ Kralj Nikomed iz Bitinije ponudio je da plati veliki javni dug grada zauzvrat za kip, a Knid je vie voleo besmrtnost. Turisti su dolazili iz svih delova Mediterana da bi videli to delo; kritiari su ga proglasili najlepim kipom ikada napravljenim u Grkoj i govorkalo se da je kod mukaraca, dok su ga gledali, izazivalo ljubavniko ludilo. Kao to je Knid postigao slavu sa "Afroditom", tako je mali grad Tespija u Beotiji, rodnom mestu Frine, privlaio putnike jer je Frina njemu posvetila Praksitelovog mermernog "Erosa". Jer ona je, kao dokaz umetnikove ljubavi, od njega zatraila najlepe meu njegovim delima u ateljeu. On je eleo da izbor prepusti njoj; ali Frina je, nadajui se da e otkriti njegovo sopstveno miljenje, dotrala jednog dana k njemu sa veu da mu je studio u plamenu; on je na to uzviknuo "Ako su izgoreli moj "Satir" i moj "Eros", ja sam izgubljen." Frina je odabrala "Erosa" i podarila ga svom rodnom gradu.$242$ Eros, nekada Hesiodov bog stvoritelj, postao je po Praksitelovoj zamisli nean i sanjalaki mladi koji simbolie mo ljubavi da osvoji duu; on jo nije postao onaj nestani i obesni Kupidon helenistike i rimske umetnosti. "Satir" iz Kapitolskog muzeja u Rimu, koji nam je poznat kao Hotornov "Mermerni faun", verovatno je kopija dela kojem je Praksitel dao prednost nad svojim "Erosom". Neki misle da je torzo u Luvru deo samog originala. Satir je predstavljen kao lepo graeni i sreni mladi, iji su jedini ivotinjski element njegove duge i iljate ui. On

se lenjo oslanja na deblo drveta, sa jednom nogom prekrtenom iza druge. Retko kad je mermer preneo tako potpuno oseaj lagodne oputenosti; u oputenim udovima i licu punom pouzdanja nalazimo svu oaravajuu bezbrinost deatva. Moda su udovi previe zaobljeni i meki; Praksitel je suvie dugo gledao u Frinu da bi bio u stanju da oblikuje mukarca. "Apolon Saurokton" Apolon koji ubija gutera toliko je enstven da smo upola skloni da ga svrstamo u hermafrodite kojima obiluje helenistiko vajarstvo. Pausanija naalost kratko pominje da je meu kipovima u Heraneumu u Olimpiji bio "jedan kameni "Hermes" sa malim Dionisom od Praksitela". Napor nemakih strunjaka, koji su na toj lokaciji 1877. vrili iskopavanja, krunisan je pronalaskom ovog kipa, pokopanog pod vekovnim utom i glinom. Opisi, fotografije i odlivci ne uspevaju da nam prue kvalitet dela; ovek mora da stoji pred njim u malom muzeju u Olimpiji i potajno pree prstima preko njegove povrine da bi shvatio glatku i ivu strukturu ovog mermernog tela. Glasniku bogova poveren je zadatak da spase Dionisovo dete od Herine ljubomore i da ga odnese nimfama koje je trebalo da ga odgoje u tajnosti. Hermes se usput zaustavlja, naslanja na drvo i dri pred detetom jedan grozd. Dete je uraeno grubo, kao da je umetnikova inspiracija bila iscrpena na starijem bogu. Desna ruka "Hermesa" je nestala, a delovi nogu su restaurirani; ostatak je verovatno onakav kakvim ga je stvorila skulptorova ruka. vrsti udovi i iroka prsa pokazuju zdrav fiziki razvoj; sama glava je remek-delo, u svojoj aristokratskoj skladnosti, sa isklesanim prefinjenim crtama i kovrdavom kosom; a desna noga je savrena tamo gde je savrenstvo kod vajarskih radova retko. Antika je ovo smatrala njegovim manjim delom; po tome moemo da procenimo umetniko bogatstvo tog doba. Jedan drugi odlomak kod Pausanija opisuje mermernu grupu

koju je Praksitel postavio u Mantineji. Iskopavanja su otkrila samo osnovu, sa figurama tri muze koje su pre isklesali uenici nego majstor. Ako saberemo pominjanje kipova koje je uradio Praksitel u postojeim grkim rukopisima nailazimo na etrdesetak velikih dela; a to je verovatno bio samo deo njegove bogate produkcije. U onome to je ostalo nedostaje nam Fidijina uzvienost i snaga, dostojanstvenost i duboko potovanje; bogovi su ustupili mesto Frini, a velika pitanja iz nacionalnog ivota odloena su pred privatnom ljubavi. Ali nijedan skulptor nije nikada prevaziao sigurnost Praksitelove tehnike, skoro udesnu mo da ulije u tvrdi kamen lakou i gracioznost i najneniji oseaj, ulnu slast i radost umova. Fidija je bio dorski, Praksitel jonski; u njemu opet imamo nagovetaj onog kulturnog osvajanja Evrope koje e ii sa Aleksandrovim pobedama. /VI/ SKOPAS I LISIP Skopas je predstavljao Bajrona Fidijinom Miltonu i Praksitelovom Kitsu. O njegovom ivotu znamo samo kroz njegova dela, koja su stvarna biografija svakog oveka; ali ak i meu njegovim delima nismo ni za jedno sigurni. Zdepaste i ratoborne glave kipova koji mu se pripisuju ili kopija koje se pripisuju njegovim originalima oznaavaju ga kao oveka strastvene individualnosti i snage. Kao to smo videli, u Tegeji je sluio i kao arhitekta i kao skulptor, pokazujui raznovrsnost i snagu neprevazienu u svim onim vekovima izmeu Fidije i Mikelanela. U iskopavanjima je naeno samo nekoliko fragmenata jednog zabatnog trougla, uglavnom dve jako oteene glave koje karakterie brahikefalna oblina i melanholino nejasan pogled, to je tipino za Skopasova dela i jednu oteenu i mukobanjastu figuru Atalante. udno slina ovim ostacima je glava "Meleagra" u Vila Medii u Rimu; ovde su

opet puni obrazi, ulne usne, zamiljeni pogled, lako istureni greben ela nad nosom i polurazbaruena kovrdava kosa; moda je to rimska kopija "Meleagra" koga je Skopas stavio kao deo grupe koja predstavlja Lov na kalidonskog vepra. Jednu drugu glavu, u Metropoliten muzeju u NJujorku, skoro sigurno da je uradio Skopas ili je prema njoj kopirana; gruba i snana, a ipak lepa i inteligentna, ona je jedan od najkarakteristinijih ostataka antike skulpture. U Elidi, kae Pausanija, Skopas je izlio "bronzani kip Afrodite Pandemos koja jae na bronzanom jarcu". U Sikionu je napravio mermernog "Herakla" ija je moda rimska kopija u "Lensdaun Hausu" u Londonu: telo je povratak u polikletovsku stilizovanu miiavost, glava je mala i okrugla kao i obino, lice prefinjeno skoro kao kod Praksitela. Zaustavio se dovoljno dugo u Megari, Argu, Tebi i Atini da bi napravio kipove koje je Pausanija video pet vekova kasnije; a moda je uestvovao i u ponovnoj izgradnji svetilita u Epidauru. Preavi preko Egeja, napravio je "Atenu" i "Dionisa" za Knid i odigrao vodeu ulogu u skupturama Mauzoleja. Idui prema severu, isklesao je jedan od tambura na stubu treeg hrama u Efesu. U Pergamu je napravio ogromnog sedeeg "Areja"; u Krisi u Troadi podigao je jednog "Apolona Sminteja" da plai mieve na poljima. On je sa "Afroditom" doprineo slavi Samotrake; a u dalekom Bizantu isklesao je jednu "Bahantkinju" od koje drezdenski Albertinum moda ima rimsku kopiju u "Menadi u ekstazi". Ova mermerna statueta, iako visine samo osamnaest ina, dostojna je velikog umetnika snana figura, velianstveni nabori, jedinstvena poza, puna besa i lepa sa svake strane. Plinije pominje i mnoge druge Skopasove kipove koji su u njegovo vreme bili u rimskim palatama: jedan "Apolon" verovatno kopiran u /Apollo Cithareodus/ u Vatikanu; grupa sa "Posejdonom", "Tetidom", "Ahilom" i "Nereidama", "delo

udesne vetine", kae Plinije, "ak i da je bio potreban ceo ivot da se uradi"; i jedna "naga "Afrodita", dovoljna da donese slavu bilo kom gradu". Sve u svemu, ova dela, ako se procena moe zasnivati na nekoliko hipotetinih preivelih dela, ukazuju da je Skopas po rangu veoma blizu Praksitelu. Kod njega imamo originalnost bez ekstravagancije, snagu bez grubosti i dramatini prikaz impulsa, emocije i raspoloenja bez izoblienja zbog nekih nategnutih intenziteta. Praksitel je voleo lepotu, Skopasa je privlaio karakter; Praksitel je eleo da otkrije graciju i nenost enskog roda, bujno zdravlje i veselost mladosti; Skopas je odabrao da portretie bol i tragediju ivota, koje je oplemenio umetnikim prikazivanjem. Kada bismo imali vie njegovih dela, moda bi trebalo da ga postavimo odmah iza Fidije. Lisip iz Sikiona poeo je kao skromni zanatlija da radi u bronzi. udeo je da postane umetnik, ali nije mogao da plati uitelja; meutim, sakupio je hrabrost kada je uo kako slikar Eupomp kae da bi on, ta se njega tie, oponaao samu prirodu, a ne nekog umetnika. Lisip se tada okrenuo prouavanju ivih bia i stvorio novi kanon odnosa u skulpturi koji e zameniti strogo Polikletovo pravilo; on je noge produio a glavu skratio, proirio je udove u treu dimenziju i figuri dao vie ivosti i oputenosti. NJegov "Apoksiomenos" je lutalaki sin "Dijadumenosa"; Polikletov atleta stavlja na glavu pobedniki venac, Lisipov grebe ulje i prainu sa svoje ruke bronzanim strugalom za kou i postie veu vitkost i gracioznost. Ako emo suditi po mermernoj kopiji u muzeju u Delfima, lepi i ivlji bio je njegov portret Agijasa, mladog tesalskog plemia. Kada se oslobodio, Lisip je krenuo u nove oblasti, ostavljajui tipino za individualno, konvencionalno za impresionistiko$243$ i stvarajui meu Grcima skoro portretnu skulpturu. Da bi

pozirao Lisipu, Filip je prekidao svoje ratove i ljubavne afere; Aleksandar je bio tako zadovoljan umetnikovim poprsjima da ga je uinio zvaninim kraljevskim skulptorom, kao to je Apelu dao ekskluzivno pravo da slika njegov portet, a Pirgotelu da ga rezbari na draguljima. Neki od najlepih ostataka skulpture su anonimni: bronzana statua mladia naena u moru blizu Maratona, jedna stara kopija "Hermesa sa Androsa" iz etvrtog veka i skromna, zamiljena "Higija" naena u Tegeji$244$ sva tri dela u Atinskom muzeju; a u Bostonskom muzeju jedna izvanredno lepa "Glava devojke" sa Hiosa. Ovom periodu, koliko moemo da zakljuimo, pripada veina figura Niobida koje su stigle u Rim iz Male Azije u Avgustovim danima i sada su rasute po muzejima Evrope. A moda tom dobu treba pripisati i "originale" tri "Afrodite" u Praksitelovoj tradiciji: neodluna "Venera sa Kaprija" u Nacionalnom muzeju u Napulju, Vatikanska "Venera koja klei" i skromna "Venera iz Arla" u Luvru. Vea od njih po zreloj lepoti i mirnoj dubini oseanja je sedea "Demetra" naena u Knidu 1858. koja je sada meu najsjajnijim kipovima u Britanskom muzeju. Subjekat je nesiguran; moda je to samo najfiniji pogrebni komad koji je stigao do nas iz antikih vremena; moda predstavlja boginju ita kao /mater/ /dolorosa/, koja tiho tuguje zbog otmice Persefone. Emocija je preneta klasinom uzdrljivou; a sva majinska nenost i njena tiha rezignacija su na licu i u oima. Ovo delo i "Hermes", a ne one umilne "Afrodite", iva su skulptorska remek-dela Grke etvrtog veka. Poglavlje /XXI/ ZENIT FILOZOFIJE

/I/ NAUNICI U poreenju sa smelim napretkom u petom veku i revolucionarnim dostignuima treeg, nauka je u etvrtom veku stajala u mestu i zadovoljavala se, uglavnom, beleenjem onoga to je sakupila. Ksenokrat je napisao istoriju geometrije, Teofrast istoriju prirodne filozofije, Menon istoriju medicine, Eudem istorije aritmetike, geometrije i astronomije. Kako su problemi religije, morala i politike izgledali bitniji i hitniji od problema prirode, ljudi su se sa Sokratom okrenuli od objektivne studije materijalnog sveta ka razmatranju due i drave. Platon je voleo matematiku, sa svojom je filozofijom duboko u nju uranjao, posvetio joj Akademiju i u Sirakuzi zamalo dao kraljevstvo za nju. Ali aritmetika je za njega bila polumistina teorija broja; geometrija nije bila merenje zemlje, bila je to disciplina istog razuma, put do uma Boga. Plutarh nam govori o Platonovoj "ljutnji" na Eudoksa i Arhita to su vrili eksperimente iz mehanike, "kao istog kvarenja i unitenja jedine koristi od geometrije, koja je tako sramno okretala lea neotelovljenim predmetima iste inteligencije da bi se vratila oseaju i zatraila pomo... od materije". Tako, nastavlja Plutarh, "mehanika je odvojena od geometrije i, odbaena i zanemarena od strane filozofa, zauzela svoje mesto kao vojna vetina".Uprkos tome, na svoj sopstveni apstraktni nain Platon je dosta zaduio matematiku. On je redefinisao taku kao poetak linije, formulisao pravilo za nalaenje kvadrata koji su zbir dva kvadrata i izmislio ili razvio matematiku analizu tj. dokaz ili pobijanje teoreme razmatranjem rezultata koji proistie iz njene pretpostavke; jedna forma ove metode je /reductio ad/ /absurdum/. Naglasak na matematici u nastavnom planu Akademije pomogao je nauci, ako ni u emu drugome, onda

obukom takvih kreativnih uenika kao to su bili Eudoks iz Knida i Heraklid iz Ponta. Platonov prijatelj Arhit, pored toga to je sedam puta biran za "stratega" Tarasa i napisao nekoliko traktata o pitagorejskoj filozofiji, razvio je i matematiku muzike, udvojio kocku i napisao prvu poznatu raspravu o mehanici. Antika mu je pripisala tri epohalna pronalaska obru, zavrtanj i zveku; prva dva poloila su temelj mainskoj industriji, trei, kae ozbiljni Aristotel, "dao je deci neto da ih zabavi i tako ih sprei da lome stvari po kui". U tom istom veku Dinostrat je "kvadrirao krug" koristei krivu kvadratne jednaine. NJegov brat Menehmo, Platonov uenik, osnovao je geometriju konusnih preseka,$245$ udvojio kocku, formulisao teoretsku konstrukciju pet pravilnih tela,$246$ unapredio teoriju iracionalnih brojeva i dao svetu uvenu frazu. "O kralju", rekao je Aleksandru, "za putovanje po zemlji ima kraljevskih puteva i puteva za obine graane; ali u geometriji postoji jedan put za sve".$247$ Veliko ime u nauci etvrtog veka je Eudoks, koji je pomogao Praksitelu da Knidu osigura mesto u istoriji. Tamo roen oko 408, kada je imao dvadeset i tri godine krenuo je da studira medicinu kod Filistiona u Lokriju, geometriju kod Arhita u Tarantu i filozofiju kod Platona u Atini. Bio je siromaan i iveo skromno u Pireju, odakle je peice iao do Akademije svakog kolskog dana. Posle boravka u Knidu otiao je u Egipat i proveo esnaest meseci studirajui astronomiju kod svetenika u Heliopolju. Zatim ga nalazimo u propontidskom Kiziku kako predaje matematiku. Sa etrdeset godina preao je sa svojim uenicima u Atinu, gde je otvorio kolu za nauku i filozofiju i neko vreme bio suparnik Platona. Na kraju se vratio u Knid, osnovao opservatoriju i tada mu je bio poveren zadatak da za grad napravi novi kodeks zakona. NJegov doprinos geometriji bio je fundamentalan. On je

izmislio teoriju proporcije$248$ i veinu teorema koje su nam prenete u petoj knjizi Euklida; pronaao je metod iscrpljivanja koji je omoguio da se izrauna povrina kruga i obim sfere, piramide i konusa; bez ovog preliminarnog rada ne bi bilo ni Arhimeda. Ali Eudoksov interes zaokupljala je astronomija. Mi oseamo duh naunika u njegovoj primedbi da bi rado pristao da ga proguta plamen kao Faetonta ako bi time mogao da otkrije prirodu, veliinu i oblik Sunca. Re "astrologija" tada je koriena za ono to mi zovemo astronomija, ali Eudoks je savetovao svojim uenicima da ignoriu haldejsku teoriju po kojoj se sudbina neke osobe moe proitati posmatranjem poloaja zvezda u vreme njenog roenja. On je eleo da sva nebeska kretanja odredi utvrenim zakonima; i u svom delu /Phainomena/ koje se u antici smatralo njegovom najveom knjigom o astronomiji postavio je osnove za nauno prognoziranje vremena. NJegova najslavnija teorija bila je sjajni promaaj. On je pretpostavio da je svemir sastavljen od dvadeset i sedam transparentnih, i zato nevidljivih sfera, koje se okreu u raznim pravcima i razliitom brzinom oko centra Zemlje; i da su nebeska tela uvrena na periferiju ili oblogu ovih koncentrinih sfera. Sistem nam sada izgleda fantastian, ali je to bio jedan od prvih pokuaja da se prui nauno objanjenje za ponaanje neba. U skladu s tim, Eudoks je sa znatnom preciznou (ako smemo nae dananje "znanje" o tim stvarima smelo uzeti kao normu) izraunao sinodike i zodijake periode planeta.$249$ $250$ Ova teorija uinila je u antikim vremenima vie od bilo koje druge da se podstakne astronomsko istraivanje. Ekfant iz Sirakuze pisao je oko 390: "Zemlja se okree oko sopstvenog centra u istonom pravcu."Heraklid iz Ponta, jedan od velikih polimata (osoba velike i raznovrsne uenosti prim. prev.) iz antikih vremena autor uvenih dela o gramatici, muzici, poeziji, retorici,

istoriji, geometriji, logici i etici prihvatio je sugestiju ili je samostalno unapredio, tvrdei da se umesto okretanjem celog svemira oko Zemlje relevantne pojave mogu objasniti ako se pretpostavi da se sama Zemlja okree svakog dana oko svoje ose. Venera i Merkur, rekao je Heraklid, okreu se oko Sunca. U jednom blistavom trenutku, moda, Heraklid je anticipirao Aristarha i Kopernika, jer u fragmentima /Geminus/-a (oko 70. p.n.e.) itamo: "Heraklid sa Ponta rekao je da se, ak i pod pretpostavkom da se Zemlja na odreeni nain kree, a Sunce na izvestan nain miruje, oigledna nepravilnost u odnosu na Sunce moe spreiti."Verovatno nikada neemo saznati ta je to Heraklid hteo da kae. U meuvremenu je u nauci postignut skroman napredak. U geografiji je Dikearh iz Mesane, biograf Grke, izmerio visinu planina, ustanovio da obim Zemlje iznosi oko trideset hiljada milja i zapazio uticaj Sunca na plimu i oseku. Godine 325. Nearh, jedan od Aleksandrovih generala, plovio je od ua Inda du zapadne obale Azije do Eufrata; njegov brodski dnevnik, delimino sauvan u Arijanovoj /Indica/, bio je jedan od klasika antike geografije. Geodezija merenje zemljinih povrina, uzvisina, depresija, poloaja i zapremine ve je bila dobila ime (/geodaisia/) za razliku od geometrije. Na poetku veka Filistion iz italijanskog Lokrija vrio je disekciju ivotinja i nazvao srce glavnim regulatorom ivota, seditem "pneume" ili due. Oko 370. Diokle iz eubejskog Karista vrio je disekciju utrobe ivotinja, opisao ljudski embrion od dvadeset i sedam do etrdeset dana, unapredio anatomiju, embriologiju, ginekologiju i opstetriciju i ispravio omiljenu grku greku kada je objavio da oba pola daju "seme" za formiranje embriona. Neka druga Aspasija postala je jedan od uvenih lekara u Atini etvrtog veka, poznata po svom radu na enskim bolestima, hirurgiji i drugim granama medicine. A da

medicinska nauka ne bi suvie brzo snizila stopu smrtnosti u odnosu na raspoloiva sredstva za ivot, Enej Taktik, Arkaanin, objavio je oko 360, blagovremeno za Filipa i Aleksandra, prvo grko klasino delo o vetini ratovanja. /II/ SOKRATOVCI 1. Aristip Ako je etvrti vek u nauci bio osrednji, u filozofiji je postigao vrhunac. Rani mislioci izneli su nejasne kosmologije; sofisti su sumnjali u sve osim u retoriku; Sokrat je pokrenuo hiljadu pitanja i nije odgovorio ni na jedno; sada je sve seme posejano tokom dve stotine godina izraslo u velike sisteme metafizike, etike i politike spekulacije. Atina, suvie siromana da bi mogla da izdrava svoju dravnu zdravstvenu slubu, ipak je otvarala privatne univerzitete koji su je, kako je rekao Isokrat, uinili "kolom Helade", intelektualnom prestonicom i arbitrom Grke. Filozofi, poto su staru religiju oslabili, borili su se da u prirodi i razumu nau neku zamenu za nju koja bi bila uporite za moral i vodi u ivotu. Prvo su istraili puteve koje je otvorio Sokrat. Dok su se sofisti najveim delom vratili poduavanju retorike i kao klasa nestali, Sokratovi uenici postali su uskovitlana sredita izuzetno divergentnih filozofija. Euklid iz Megare, koji je esto putovao u Atinu da bi uo Sokrata, uzburkao je svoj rodni grad "strau za raspravama", kako je to nazvao Timon iz Atine, i razvio dijalektiku Zenona i Sokrata u eristiku, ili vetinu raspravljanja, koja je dovodila u pitanje svaki zakljuak i odvela u sledeem veku do skepticizma Pirona i Karneada. Posle Euklidove smrti njegov sjajni uenik Stilpon je megarsku kolu vodio sve vie prema gleditu kinika: poto se svaka filozofija

moe pobiti, mudrost lei ne u metafizikoj spekulaciji ve u tako jednostavnom ivotu koji e osloboditi pojedinca od zavisnosti od spoljnjih faktora blagostanja. Kada je posle pljakanja Megare Demetrije Poliorket pitao Stilpona koliko je izgubio, mudrac je odgovorio da nije nikada posedovao nita osim znanja, a to mu niko nije oduzeo. U kasnijim godinama meu njegovim uenicima se nalazio i osniva stoike filozofije, tako da se za megarsku kolu moe rei da je poela sa jednim Zenonom, a zavrila se sa drugim. Posle Sokratove smrti elegantni Aristip putovao je po raznim gradovima, proveo neto vremena sa Ksenofontom u Skilu, ali vie sa Laidom u Korintu, i onda, da bi osnovao filozofsku kolu, nastanio se u svojoj rodnoj Kireni, na obali Afrike. NJegove navike formirali su bogatstvo i luksuz gornje klase u poluistonjakom gradu i on se najvie slagao sa onim delom doktrine svog uitelja koja je sreu nazivala najveim dobrom. Lepog lika, prefinjenih manira, pametan u govoru, uspevao je svuda. Kada je kao brodolomac i bez prebijene pare stigao na Rodos, otiao je u jedan gimnazijum, gde je razgovarao i tako fascinirao ljude da su njemu i njegovim drugovima obezbedili svaki komfor; onda je rekao da roditelji treba da naoruaju svoju decu takvim bogatstvom da ak i posle brodoloma bude u stanju da sa svojim vlasnikom pliva do kopna. NJegova filozofija bila je jednostavna i iskrena. ta god da radimo, rekao je Aristip, radimo nadajui se zadovoljstvu ili bojei se bola ak i kada sami sebe zbog svojih prijatelja dovedemo do prosjakog tapa ili damo ivot za svoje generale. Prema tome, po miljenju svih, zadovoljstvo je krajnje dobro, a sve drugo, ukljuujui i vrlinu i filozofiju, mora da se sudi prema svojoj sposobnosti da nam donese zadovoljstvo. Nae poznavanje stvari je nesigurno; sve to znamo direktno i sigurno to su naa oseanja; mudrost, znai, ne lei u traenju apstraktne istine, ve

prijatnih oseanja. Najsnanija zadovoljstva nisu intelektualna ili moralna, ona su fizika ili ulna; zato e mudar ovek pre svega traiti fizika zadovoljstva. Isto tako on nee rtvovati sadanje dobro za neko eventualno budue; postoji samo sadanjost i sadanjost je verovatno dobra kao i budunost, ako ne i bolja; umetnost ivota lei u grabljenju zadovoljstava onako kako nailaze i u iskoriavanju onog najbolje mogueg u tom trenutku. Korist filozofije je u tome to ne moe da nas odvede dalje od zadovoljstava ve samo do njihovog najprijatnijeg izbora i korienja. Zadovoljstvima gospodari ne asketa koji se od njih uzdrava ve ovek koji uiva u njima a ne postaje njihov rob, i onaj koji moe razborito da napravi razliku izmeu onih zadovoljstava koja ga ugroavaju i onih, koja to ne ine; otuda e mudar ovek pokazivati posebno potovanje prema javnom miljenju i prema zakonima ali e nastojati, koliko god je to mogue, da "ne bude niiji ni gospodar ni rob". Ako je nekome na ast ono to govori i upranjava, Aristip zasluuje odreeno potovanje. Podnosio je siromatvo i bogatstvo sa istim dostojanstvom, ali se nije pretvarao da je u odnosu na njih nepristrasan. Insistirao je da mu se za njegove pouke plaa i nije oklevao da laska tiranima da bi postigao svoj cilj. On se strpljivo smekao kada ga je Dionisije /I/ vreao: "Ribar", rekao je, "mora da podnese vie vlage od ovoga da bi uhvatio i manju ribu". Kada ga je neki prijatelj ukorio to je pred Dionisijem kleknuo, on je odgovorio da nije njegova greka to kralj "ima ui na stopalima"; a kada ga je Dionisije upitao zato filozofi obilaze vrata bogatih, a bogati ne obilaze esto filozofe, on je odgovorio, "Zato to prvi znaju ta hoe, a oni drugi ne."Ipak, prezirao je ljude koji su teili za bogatstvom radi bogatstva. Kada mu je bogati Frigijac Simos pokazao kitnjastu kuu poploanu mermerom Aristip mu je pljunuo u lice; a kada je Simos protestovao, on se pravdao da posred sveg tog mermera nije

mogao da nae "pogodnije mesto gde da pljune". Kada se obogatio, troio je izdano na dobru hranu, dobru odeu, dobru kuu i (kako se njemu inilo) na dobre ene. Kada su mu prebacili to ivi sa kurtizanom odgovorio je da nema nita protiv da ivi u kui ili plovi na brodu koji su drugi ljudi koristili pre njega. Kada mu je ljubavnica rekla "Trudna sam sa tobom", on je odgovorio, "Ne moe sa veom sigurnou da kae da sam to bio ja, kao to kada proe kroz gutaru nisi sigurna koji te je trn ogrebao."LJudi su ga uprkos njegove otvorenosti voleli, jer je bio osoba prijatnog ponaanja, prefinjene kulture (/pace/ Simos) i dobrog srca. Nema sumnje da je njegov otvoreni hedonizam jednim delom bio rezultat uivanja koje je nalazio u sablanjavanju uglednih grenika grada. On$251$ se nehotice odavao time to je potovao Sokrata, voleo filozofiju i priznavao da je najimpresivniji prizor u njegovom ivotu ovek pun vrlina koji ustrajno sledi svoj put meu ljudima punim poroka. Pre smrti (356) rekao je da je najvee nasledstvo koje ostavlja svojoj keri Areti to to ju je nauio "da ne pridaje vrednost niemu bez ega moe" udni ustupak Diogenu. Ona ga je nasledila kao voa kirenske kole, napisala je etrdeset knjiga i od svog grada dobila asni epitaf "Svetlost Helade". 2. Diogen Antisten se sloio sa zakljukom ove filozofije, ali ne i sa njenim argumentima i izvukao iz tog istog Sokrata asketsku teoriju ivota. Osniva kinike kole bio je sin atinskog graanina i trake robinje. Borio se hrabro kod Tanagre 426. Uio je neko vreme kod Gorgije i Prodika, i onda osnovao sopstvenu kolu; ali kada je uo Sokrata kako govori, otiao je k njemu vodei sa sobom svoje uenike da bi nauio mudrost starijeg oveka. Kao i Eudoks, iveo je u Pireju i iao je skoro svakog dana u Atinu etiri ili pet milja u svakom pravcu. Moda je bio prisutan kada je

Sokrat (ili Platon) diskutovao sa jednim susretljivim sagovornikom o problemu zadovoljstva. "Sokrat": Misli li ti da dolikuje filozofu da naroito ulae trud oko takozvanih slasti u ivotu, kao to su, na primer, jelo i pie? "Simija": Nimalo. "Sokrat": Pa ta? Oko ljubavnih uivanja? "Simija": Nipoto. "Sokrat": ini li ti se da ovakav ovek naroitu vanost pridaje ostaloj telesnoj nezi na primer, da naroito ceni da stie skupe haljine i obuu i ostale ukrase na telu ili odbacuje to, ukoliko nije bezuslovno nuno da to ima? "Simija": Bar pravi filozof odbacuje to. Ovo je sutina kinike filozofije: svesti telesne stvari na osnovne potrebe tako da bi dua bila to slobodnija. Antisten je doktrinu primio doslovno i postao grki franjevac bez teologije. Aristipov moto je bio "Ja posedujem, ali nisam posedovan"; a Antistenov je bio "Ja ne posedujem da ne bih bio posedovan". On nije imao imovine i oblaio se u tako otrcan ogrta da mu se Sokrat podrugivao: "Mogu da vidim tvoju tatinu, Antistene, kroz rupe u tvom ogrtau."Osim ovoga jedina mu je slabost bila pisanje knjiga, od kojih je ostalo deset; jedna od njih bila je istorija filozofije. Kada je Sokrat umro, Antisten je nastavio njegovu ulogu uitelja. Za centar svojih predavanja odabrao je gimnasion "Kinosarg" (morski pas) zato to je bio za ljude niskog, stranog ili nezakonitog roenja; ime /Cynic/ dato je koli vie po mestu nego po verovanju. Antisten se oblaio kao radnik, svoje poduke nije naplaivao i vie je voleo da mu uenici budu siromani; svakoga ko nije bio spreman da trpi siromatvo i patnje Antisten bi oterao reima ili batinom. Isprva je odbio da primi Diogena za uenika; Diogen je insistirao, strpljivo podnosio uvrede, bio primljen i

proslavio irom Helade doktrinu svog uitelja koju je u potpunosti usvojio. Antisten je po poreklu bio napola rob; Diogen je bio propali bankar iz Sinope. Diogen je prosio zbog stvarne nematine i bio je zadovoljan kada je saznao da je to deo vrline i mudrosti. Usvojio je prosjaku odeu, torbu i tap i neko vreme je za dom koristio bavu ili bure u dvoritu hrama Kibele u Atini. Zavideo je ivotinjama na jednostavnom ivotu i pokuao da ih oponaa; spavao je na zemlji, jeo bi ta nae gde god da nae i (uveravaju nas) obavljao prirodne potrebe i ljubavni ritual pred oima svih. Videvi neko dete kako iz ruke pije vodu odbacio je olju. Ponekad je nosio sveu ili fenjer govorei da trai oveka. Nije nikome nanosio tetu, ali je odbijao da prizna zakone i proglasio sebe, dugo pre stoika, za "kosmopolitu", ili graanina sveta. Putovao je bez urbe i prialo se da je neko vreme iveo u Sirakuzi. Na jednom od njegovih putovanje uhvatili su ga pirati i prodali kao roba Ksenijadu iz Korinta. Kada ga je njegov vlasnik upitao ta ume da radi, on je odgovorio "Da vladam ljudima". Ksenijad ga je postavio za tutora svojih sinova i upravitelja svog domainstva i Diogen je tako dobro obavljao ove poslove da ga je njegov gospodar nazvao "dobrim duhom" i prihvatao njegove savete u mnogim stvarima. Diogen je nastavio da ivi jednostavnim ivotom tako dosledno da je, pored Aleksandra, postao najslavniji ovek u Grkoj. On je bio pomalo pozer i oigledno uivao u svojoj slavi. Imao je dara za debatu i njegov imenjak izvetava da on nikada u raspravi nije izgubio. Slobodu govora cenio je najveim od drutvenih dobara i obilato ju je koristio, uz grubi humor i nepogreivu duhovitost. enu koja je kleala pred svetim kipom sa glavom pognutom do zemlje ukorio je ovako: "Zar se ti ne boji", upitao ju je, "da zauzme tako nepristojan stav, jer bi neki bog mogao da se nae iza tebe, jer ih svuda ima puno?" Kada je video sina jedne kurtizane kako baca kamen na gomilu ljudi opomenuo

ga je, "Pazi da ne udari svog oca." Nije voleo ene i prezirao je mukarce koji su se ponaali kao one; kada mu je neki bogato odeven i namirisan mladi Korinanin postavio pitanje rekao je, "Neu da ti odgovorim dok mi ne kae da li si mladi ili devojka." Ceo svet zna priu o tome kako je Aleksandar u Korintu naiao na Diogena koji je leao na suncu. "Ja sam Aleksandar, veliki kralj", rekao je vladar. "Ja sam Diogen, pas", rekao je filozof. "Trai od mene sve ta hoe", rekao je kralj. "Skloni mi se sa sunca", rekao je filozof. "Da nisam Aleksandar", rekao je mladi ratnik, "eleo bih da budem Diogen"; ali ne znamo da li je filozof uzvratio kompliment. Trai se od nas da poverujemo da su dva oveka umrla istog dana 323: Aleksandar u Vavilonu u trideset i treoj godini, Diogen u Korintu u svojim devedesetim. Korinani su na njegov grob postavili mermernog psa; a grad Sinopa, koji ga je prognao, podigao je spomenik u njegovu uspomenu. Nita nije moglo da bude jasnije od kinike filozofije. Ona se poigrava logikom samo toliko da bi odbacila kao besmislicu teoriju "ideja" kojom je Platon zbunjivao atinske intelektualce. Metafizika je kinicima izgledala jalova igra; prirodu treba da prouavamo ne da bismo objasnili svet, to je nemogue, ve da bismo spoznali mudrost prirode kao vodia kroz ivot. Jedina prava filozofija je etika. Cilj ivota je srea; ali ona se ne nalazi kroz tenju za zadovoljstvom ve u jednostavnom i prirodnom ivotu, to manje zavisnom od svake pomoi spolja. Jer iako je zadovoljstvo opravdano, ako proistie iz ovekovog sopstvenog rada i nastojanja i ako ga ne prati gria savesti, toliko nam esto izmakne kad za njim jurimo, ili nas razoara kada ga postignemo, da je mudrije da ga nazovemo zlim nego dobrim. Jedini put do trajnog zadovoljstva je skroman i astan ivot; bogatstvo razara mir, a zavidljivost, kao ra, izjeda duu. Ropstvo je nepravedno, ali nevano; mudracu e biti lako da bude

srean u ropstvu kao i na slobodi; samo je unutranja sloboda ono to vredi. Bogovi su, rekao je Diogen, oveku dali lak ivot, ali ga je ovek iskomplikovao svojom gramljivou za luksuzom. Kinici nisu mnogo verovali bogovima. Kada je jedan svetenik objasnio Antistenu koliko e ovek pun vrlina uivati posle smrti, ovaj je upitao, "Pa zato onda ne umre?"Diogen se smekao zbog Misterija i za rtvene ponude koje su na Samotraki prineli oni koji su preiveli brodolom rekao, "rtve bi bile mnogo brojnije da su ih podneli oni koji su izgubljeni umesto onih koji su spaseni." Sve u religiji, osim upranjavanja vrline, kinicima je izgledalo kao praznoverje. Vrlina mora da se prihvati kao nagrada sama po sebi i ne treba da zavisi od postojanja ili pravednosti bogova. Vrlina se sastoji u tome da se jede, poseduje i eli to je mogue manje, da se pije samo voda i da se nikoga ne vrea. Upitan kako da se odbrani od neprijatelja, Diogen je odgovorio, "ivei asno i ispravno." Jedino je seksualna elja izgledala kinicima razumna. Oni su izbegavali brak kao zvaninu vezu, ali su bili muterije prostitutki. Diogen je zastupao slobodnu ljubav i zajednicu ena, a Antisten, traei nezavisnost u svemu, alio je to ne moe da zadovolji svoju glad tako samotno kao to moe da zadovolji svoju poudu. Poto su seksualnu elju primali kao neto normalno i prirodno, ba kao i glad, kinici su izjavljivali da nisu u stanju da razumeju zato ljudi treba da se stide da zadovoljavaju ovaj apetit, kao i onaj drugi, u javnosti. ak i u smrti ovek treba da bude nezavisan, birajui za nju svoje mesto i vreme; samoubistvo je zakonito. Diogen se ubio, neki kau, zadravajui dah. Kinika filozofija bila je deo pokreta "povratka prirodi" koji se pojavio u Atini u petom veku kao reakcija neprilagodljivosti jednoj zamorno sloenoj civilizaciji. LJudi nisu civilizovani po prirodi i podnose ogranienja ureenog ivota samo zato to se plae kazne ili

usamljenosti. Diogen je prema Sokratu bio u slinom odnosu kao Ruso prema Volteru: on je mislio da je civilizacija greka i da je Prometej zasluio da bude okovan zato to ju je doneo oveanstvu. Kinici su, kao i stoici i Ruso, idealizovali "prirodne ljude"; Diogen je pokuao da meso jede sirovo, jer je kuvanje neprirodno. Najbolje drutvo, mislio je on, bilo bi ono bez varki ili zakona. Grci su se na kinike smekali i tolerisali su ih kao to je srednjovekovno drutvo tolerisalo svece. Posle Diogena kinici su postali religiozan red bez religije; oni su od siromatva napravili pravilo, iveli su od milostinje, naruavali svoj celibat promiskuitetom i otvarali filozofske kole. Oni nisu imali dom ve su poduavali i spavali na ulicama ili tremovima hramova. Sa Diogenovim uenicima Stilponom i Kratetom kinika doktrina prela je u helenistiko doba i formirala osnovu stoicizma. Ta kola je prestala da postoji negde krajem treeg veka; ali njen uticaj ostao je jak u grkoj tradiciji i moda je sazreo kod Esena iz Judeje i kaluera ranog hrianskog Egipta. Koliko su svi ovi pokreti bili pod uticajem ili uticali na sline sekte u Indiji nauka jo ne moe da potvrdi. Dananji poklonici "povratka prirodi" su intelektualni potomci onih ljudi i ena iz istonjake ili grke starine koji su, zamoreni neprirodnim ogranienjima, mislili da mogu da se vrate ivotu sa ivotinjama. Nema pravog ivota bez primese ove urbane fantazije. /III/ PLATON 1. Uitelj Kiniki ideal pokrenuo je i samog Platona. U drugoj knjizi "Drave" on sa oduevljenjem opisuje komunistiku i naturalistiku utopiju. On je odbacuje i nastavlja sa opisom "druge najbolje" drave; ali kada stigne do opisivanja

svojih filozofa-kraljeva nailazimo na kiniki san o ljudima bez imovine i bez ena, posveenih jednostavnom ivotu i visokoj filozofiji kako osvaja tvravu najlepe mate u grkoj istoriji. Platonov plan komunistike aristokratije bio je briljantan pokuaj bogatog konzervativca da uskladi svoje preziranje demokratije sa radikalnim idealizmom svog vremena. Poticao je iz tako stare porodice da je sa majine strane njegov rodoslov vodio u prolost do Solona, a sa oeve do ranih kraljeva Atine, pa ak i do Posejdona, boga mora. NJegova majka bila je Harmidova sestra i neaka Kritije, tako da mu je opozicija demokratiji bila skoro u krvi. Nazvan Aristokle "najbolji i slavni" mladi se isticao skoro u svim oblastima: istakao se u studijama muzike, matematike, retorike i poezije; armirao je ene, a nesumnjivo i mukarce, lepim izgledom; rvao se na Istamskim igrama i dobio je nadimak "Platon", ili iroki, zbog snane telesne grae; borio se u tri bitke i dobio nagradu za hrabrost. Pisao je epigrame, ljubavne stihove i traginu tetralogiju; kolebao se izmeu poezije i politike kao karijere kada je, sa dvadeset godina, podlegao fascinaciji Sokrata. Mora da ga je poznavao i pre, jer je veliki "obad" dugo bio prijatelj njegovog ujaka Harmida; ali sada je mogao da razume Sokratovo uenje i uiva u prizoru kada stari ovek baca ideje, kao akrobata, u vazduh i nabada ih na iljke svog ispitivanja. Pokopao je svoje pesme, zaboravio Euripida, atletiku i ene i pratio uitelja kao hipnotiziran. Moda je hvatao beleke svakog dana, oseajui sa osetljivou umetnika dramatske mogunosti ovog grotesknog i dragog Silena. Zatim, kada je Platon imao dvadeset i tri godine, dola je torijevska revolucija iz 404, koju su vodili njegovi roaci; napeti dani oligarhijskog terora i hrabrog otpora Sokrata Tridesetorici; smrt Kritije i Harmida, ponovno uspostavljanje demokratije, suenje i smrt Sokratova;

izgledalo je da se oko nekada bezbrinog mladia rui ceo svet i on je pobegao iz Atine kao da je to grad opsednut duhovima. Malo olakanja naao je u Megari u domu Euklida, a zatim u Kireni, moda kod Aristipa; odande je izgleda otiao u Egipat i studirao matematike i istorijske nauke kod tamonjih svetenika. Oko 395. bio je ponovo u Atini a godinu dana kasnije borio se za taj grad kod Korinta. Oko 387. krenuo je ponovo, studirao pitagorejsku filozofiju kod Arhita u Tarasu i Timeja u Lokriju, preao na Siciliju da vidi planinu Etnu, sklopio prijateljstvo sa Dionom iz Sirakuze, bio predstavljen Dionisiju /I/, prodat u ropstvo i bezbedno se 386. vratio u Atinu. Sa tri hiljade drahmi koje su uzete da bi se isplatio njegov iskupilac i koje je Anikerid odbio, Platonovi prijatelji kupili su mu jednu dubravu za rekreaciju u predgrau koja je dobila ime po lokalnom heroju Akademu; tamo je Platon osnovao univerzitet kojem je bilo sueno da bude intelektualni centar Grke tokom devet stotina godina.$252$ Tehniki, Akademija je bila religiozno bratstvo, ili /thiasos/, posveena oboavanju muza. Uenici nisu plaali kolarinu, ali poto su veinom dolazili iz porodica iz viih klasa, od njihovih roditelja moglo se oekivati da instituciji daju znaajne donacije; bogati ljudi, kae Suida, "ostavljali su, s vremena na vreme, testamentom lanovima kole sredstva da mogu da ive ivotom filozofske dokolice". Za Dionisija /II/ se govorilo da je Platonu dao osamdeset talenata (480.000 dolara) to bi moglo da objasni trpeljivost filozofa prema kralju. Komini pesnici tog vremena ismevali su uenike kao izvetaene u ponaanju i previe izbirljive u odevanju sa elegantnim kapama i tapovima i kratkim ogrtaem ili akademskim platom; toliko su stari obiaji Itona i crne odore uenosti. ene su primane u studentsko telo, jer Platon je u tolikoj meri ostao radikal da je bio vatreni feminista. Glavne studije obuhvatale su

matematiku i filozofiju. Iznad portala bio je upozoravajui natpis /medeis ageometetos eisito/ "Neka niko ovamo ne ue bez geometrije"; moda je za prijem u znaajnoj meri bila potrebna matematika. Najvei deo matematikih dostignua u etvrtom veku ostvarili su ljudi koji su studirali u Akademiji. Matematiki kurs ukljuivao je aritmetiku (teoriju broja), viu geometriju, "sfernu" (astronomija) "muziku" (verovatno je ukljuivala knjievnost i istoriju), pravo i filozofiju. Moral i politika filozofija bili su poslednji, ako je Platon sledio savet koji napola opravdavajui Anita i Meleta stavlja u usta Sokratu: "Sokrat": Ovako. Mi smo svakako jo od detinjstva odreeni da imamo izvesne predstave o pravednim i lepim stvarima, kao od svojih roditelja, da im se pokoravamo i da ih cenimo. "Glaukon": Tako je. "Sokrat": Ali imamo predstavu i o drugim suprotnim stvarima koje donose ivotne radosti, koje laskaju naoj dui i privlae je k sebi, a koje ne mogu da primame iole umerenog oveka. On e, naprotiv, ceniti one oinske i njih e sluati. "Glaukon": Tako je. "Sokrat": Pa ta onda? Kad bi se ovakvom oveku postavilo pitanje koje bi glasilo: "ta je lepo?" i kad bi on odgovorio da je to uo od zakonodavca, ali bi mu odgovor dokazivao suprotno, a svi bi mogui dokazi gonili saznanju da to nije nipoto u veoj meri lepo nego to je runo, i kad bi isto tako bilo i sa pravednim, i sa dobrim i sa onim to on najvie ceni, ta misli da e on uiniti od potovanja i poslunosti koje je dotada imao prema njima? "Glaukon": Morae se desiti da ih vie ne potuje i da im se ne pokorava kao dotada. "Sokrat": A ako ih vie ne bude kao ranije cenio i

potovao kao svoje roditelje, a prave ne bude mogao nai, kakvom e se ivotu onda odati ako ne ivotu laskanja? "Glaukon": Nikakvom drugom. "Sokrat": I tako e od oveka koji je bio odan zakonima oigledno postati ovek koji naginje bezakonju? "Glaukon": Svakako... "Sokrat": Zato e se sa tridesetogodinjim ljudima dijalektika morati obraditi veoma paljivo... Ne sme im se dozvoliti da od toga okuse previe rano; ovo se mora posebno izbegavati; nadam se da nisi zaboravio kako mladi ljudi, im prvi put okuse dijalektiku poinju da je zloupotrebljavaju kao zabavu; da je uvek primenjuju kako bi njome protivreili, kako bi isto onako kao to njih pobeuju i ona pobedila druge, i da se pri tom raduju kao tenad to svog blinjeg mogu pomou logike da napadaju i rastru. "Glaukon": I ona to zaista i rade, i preteruju u tome. "Sokrat": I kad tako ve mnoge pobede i od mnogih sami budu pobeeni, onda brzo dou do toga da uopte vie ne cene ono to su ranije cenili. I zato su ljudi poeli da grde njih same i sve ono to je kod drugih u vezi sa filozofijom. "Glaukon": Suta istina. "Sokrat": Meutim, kada budu stariji nee hteti da uestvuju u tim ludorijama i vie e se ugledati na onog ko eli da se razgovara ne bi li saznao istinu, nego na onoga koji se radi zabave igra i protivrei, a sam e postati umereniji i taj e ga posao vie uzdii nego to e ga izloiti ruglu. Platon i njegovi pomonici pouavali su putem predavanja, dijaloga i iznoenjem problema pred studente. Jedan problem bio je da se nau "jednoobrazna i pravilna kretanja po ijoj su se pretpostavci mogla obrazloiti oigledna kretanja planeta"; verovatno su Eudoks i Heraklid dobili

neki podstrek od ovih zadataka. Predavanja su bila tehnika i ponekad bi razoarala one koji su oekivali praktinu korist; ali ona su izvrila duboki uticaj na uenike kao to su bili Aristotel, Demosten, Likurg, Hiperid i Ksenokrat, koji su u mnogim sluajevima objavljivali beleke koje su hvatali. Antifan je aljivo rekao da ba kao to se u dalekom gradu na severu rei, kada se izgovore, zamrznu u led i uju tek leti, kada se otope, tako su rei, koje je Platon izgovorio pred svojim uenicima u njihovoj mladosti bile sa njihove strane shvaene tek u njihovoj starosti. 2. Umetnik Sam Platon tvrdio je da nikada nije napisao nikakve strune rasprave, a Aristotel govori o poduavanju u Akademiji kao o Platonovoj "nepisanoj doktrini". Koliko se ovo razlikovalo od uenja iznetih u "dijalozima" ne znamo.$253$ Verovatno da su oni prvobitno napisani za razonodu i u poluhumoristinom tonu. Jedna od nestanih ironija istorije je da su filozofska dela, danas najvie potovana i prouavana na amerikim i evropskim univerzitetima, bila napisana kao pokuaj da filozofija bude razumljiva laiku povezujui je sa ljudskom linou. Filozofski dijalozi nisu tada napisani prvi put; ovaj metod koristili su Zenon iz Eleje i nekolicina drugih, a Simon iz Atine, kroja koe, objavio je u obliku dijaloga izvetaj o sokratovskim razgovorima koji su voeni u njegovoj radionici. Kod Platona je to bila knjievna, a ne istorijska forma; on nije pretendovao da daje precizne prikaze razgovora voenih pre trideset ili pedeset godina, ak ni da njegove napomene budu dosledne. Gorgija, kao i Sokrat, bio je iznenaen kada je uo rei koje je mladi dramatiar-filozof stavio u njegova usta. Dijalozi su pisani nezavisno jedan od drugoga i moda u dugim intervalima; ne smemo da se zgraamo zbog omaki u

pamenju, a jo manje promenom stavova. Nekog plana koji sve to objedinjava nema, izuzev kontinuiranog traganja jednog uma, koji se vidno razvija, za istinom koju nikada ne nalazi.$254$ Dijalozi su konstruisani veto, a ipak slabo. Oni nadahnjuju ivotom dramu ideja i izgrauju portret Sokrata dosledno i sa ljubavlju; ali oni retko dostiu jedinstvo ili kontinuitet, u njima se esto luta od teme do teme i esto se nespretno prevode u kazivanje u treem licu tako to su predstavljeni kao narativni izvetaji jednog oveka o razgovorima drugih ljudi. Sokrat nam kae da ima "bedno pamenje" a onda jednom prijatelju recituje, od rei do rei, pedeset i etiri strane diskusije koju je u mladosti vodio sa Protagorom. Veina dijaloga su oslabljeni odsustvom jakih sagovornika, sposobnih da kau Sokratu neto vie od "Da" ili neto slino. Ali svi ovi nedostaci gube se u sjaju jezika, humoru situacije, izrazu i ideji, ivom svetu raznovrsnih linosti datih humano i sa estim otvaranjem prozora ka dubokom i plemenitom umu. Vrednost koja je u antikim vremenima ovim dijalozima nesvesno pridavana moemo da procenimo kada uzmemo u obzir injenicu da su oni najkompletiji proizvod bilo kojeg grkog autora ije je delo doprlo do nas. NJihova forma daje im pravo na isto tako visoko mesto u knjievnim analima kao to im je njihov sadraj dao u istoriji misli. Rani Platonovi dijalozi su izvanredni primeri mladalake "eristike" osuivane u citiranom odlomku, ali ih spasavaju divne slike o atinskoj omladini. "Gozba" je remek-delo ovog anra i najbolji uvod u Platona; njena dramatina /mise en scne/ ("Zamislite", kae Agaton svojim slugama, "da ste vi nai domaini, a da smo ja i druina vai gosti"), njena iva slika Aristofana koji "tuca jer je previe jeo", njena ivopisna epizoda sa pijanim i skandaloznim Alkibijadom, a iznad svega, njena suptilna kombinacija nemilosrdnog realizma u prikazivanju Sokrata sa najuzvienijim idealizmom u

njegovoj koncepciji ljubavi ovi kvaliteti ine "Gozbu" jednim od vrhunaca u istoriji proze. "Fedon" je blai i lepi; ovde je glavni argument, ma koliko slab, astan i daje svojim protivnicima potenu ansu; stil tee glatko u sceni ija plemenita mirnoa nadjaava njenu tragediju i ini da Sokratova smrt doe tako mirno kao zavijutak reke oko okuke izvan vidokruga. Deo dijaloga u "Fedru" odigrava se na obalama Ilisa, dok Sokrat i njegov uenik hlade noge u reci. Najvei od svih dijaloga je, naravno, "Drava", kao najpotpunije izlaganje Platonove filozofije i, u svojim ranijim delovima, dramatini sukob linosti i ideja. "Parmenid" je najgori primer praznog umovanja u svoj knjievnosti i najhrabriji primer u istoriji filozofije mislioca koji nepobitno pobija svoju sopstvenu najdrau doktrinu teoriju ideja. Zatim, u kasnijim dijalozima, Platonova umetnost bledi, Sokrat nestaje iz slike, metafizika gubi svoju poeziju, politika svoje mladalake ideale; sve dok se u "Zakonima" umorni batinik cele kulture mnogostrane Atine ne prepusti privlanosti Sparte i odrekne se slobode, i poezije, i umetnosti, i same filozofije. 3. Metafiziar Kod Platona nema nikakvog sistema, iako su ovde, reda radi, njegove ideje rezimirane pod klasinim naslovima logike, metafizike, etike, estetike i politike, treba imati na umu da je sam Platon bio suvie strastveni pesnik da bi svoju misao sputao u okvir. Poto je pesnik, on ima najvie tekoa sa logikom; on luta unaokolo traei definicije i gubi put u opasnim analogijama; "onda smo stigli u lavirint i kada smo pomislili da smo na kraju, opet smo na poetku, a ostaje nam da proemo isto onoliko koliko i pre". On zakljuuje: "Nisam siguran da li ima nauke o nauci" kao logike "uopte". Uprkos tome on istrauje prirodu jezika i izvodi je iz imitativnog zvuka. On

raspravlja o analizi i sintezi, analogijama i zabludama; on prihvata indukciju ali vie voli dedukciju; on stvara, ak i u ovim popularnim dijalozima, tehnike termine "sutina", "mo", "akcija", "pasija", "stvaranje" koji e biti od koristi kasnijoj filozofiji; on imenuje pet od deset "kategorija" koje e initi deo Aristotelove slave. On odbija stav sofista da su ula najbolja provera istine, da je pojedinani "ovek mera svega"; da je to tako, tvrdi on, izvetaj o svetu svakog oveka, svakog spavaa, svakog ludaka, svakog pavijana bio bi podjednako dobar. Sve to nam daje "gomila ula" je heraklitska bujica menjanja; kad bismo imali samo oseaje, nikada ne bismo doli do nekog znanja ili istine. Znanje je mogue kroz ideje, kroz generalizovane predstave i oblike koji uobliavaju haos oseanja u red misli. Ako budemo svesni samo pojedinih stvari misao e biti nemogua. Mi uimo da mislimo grupisanjem stvari u klase prema njihovoj slinosti i izraavanjem klase kao celine zajednikom imenicom; "ovek" nam omoguava da mislimo o svim ljudima, "sto" o svim stolovima, "svetlo" o svakom svetlu koje je ikada sijalo na kopnu ili moru. Ove ideje (/ideai/, /eida/) nisu objektivne za ula, ali su realne za misao, jer ostaju i nepromenjene su ak i kada su svi ulni objekti kojima one odgovaraju uniteni. LJudi se raaju i umiru, ali ovek opstaje. Svaki pojedinani trougao je trougao samo nesavren, on pre ili kasnije nestaje i zato je relativno nerealan; ali trougao forma i zakon svih trouglova savren je i veit. Sve matematike forme su ideje, vene i potpune;$255$ sve to geometrija kae o trouglovima, krugovima, kvadratima, kockama, loptama ostae istinito i zato "realno", ak i da nikada nije ni bilo i nikada nee biti takvih figura u fizikom svetu. Apstrakcije su takoe u ovom smislu realne; pojedinana dela vrline ive kratko, ali vrlina ostaje kao permanentna realnost za misao i instrument misli; tako i kod lepote, veliine,

slinosti i tako dalje; oni su isto tako realni za um kao to su lepo, veliko ili slino realni za ula. Pojedinana dela ili stvari su ono to jesu uestvovanjem i manje ili vie realizacijom ovih savrenih formi ili ideja. Svet nauke i filozofije sastavljen je ne od pojedinanih stvari, ve od ideja;$256$ istorija, za razliku od biologije, je pria o "oveku"; biologija je nauka ne o odreenim organizmima ve o "ivotu"; matematika je studija ne konkretnih stvari ve brojeva, odnosa i oblika nezavisno od stvari, a ipak neosporna za sve stvari. Filozofija je nauka o idejama. Sve se u Platonovoj metafizici okree oko teorije ideja. Bog, Prvi nepokretni pokreta ili Dua sveta, pokree i ureuje sve stvari prema venim zakonima i formama, savrenim i nepromenljivim idejama koje, kao to bi rekli neoplatonisti, ine "logos", ili Boansku mudrost ili Razum boji. Najvie mesto ima ideja Dobra. Ponekad Platon identifikuje ovo sa samim Bogom; ee je to vodei instrument stvaranja, vrhovna forma koja privlai sve stvari. Najuzvieniji cilj znanja je razumeti ovo Dobro, zamisliti oblikujui ideal stvaralakog procesa. Kretanje i stvaranje nisu neto mehaniko; oni zahtevaju kako u svetu, tako i u nama, duu ili ivotni princip kao svoju stvaralaku silu. Samo ono to ima snagu je stvarno; zato materija nije u osnovi realna (/to me on/), ve je samo princip inercije, mogunost koja eka na Boga ili duu da joj podari odreeni oblik i bie prema nekoj ideji. Dua je samopokretna sila u oveku i deo je samopokretne due svih stvari. Ona je ista ivotna snaga, bestelesna i besmrtna. Postojala je pre tela i donela je sa sobom iz prethodnih inkarnacija mnoga seanja koja se, kada ih novi ivot probudi, pogreno smatraju novim znanjem. Sve matematike istine, na primer, priroene su na ovaj nain; poduavanje samo podstie seanje na stvari koje je dua znala pre mnogo ivota. Posle smrti dua ili princip ivota prelazi u druge organizme, vie ili nie prema

zaslugama koje je stekla u svojim ranijim avatarima. Moda dua koja je greila ide u istilite ili pakao, a potena dua ide na Ostrva blaenih. Kada je kroz razne egzistencije dua oiena od svih greha ona je osloboena od reinkarnacije i uspinje se u raj vene sree.$257$ 4. Moralista Platon zna da e mnogi njegovi itaoci biti skeptici i neko vreme on se bori da nae prirodnu etiku koja e potaknuti ljudske due na ispravnost bez oslanjanja na nebo, istilite i pakao. Dijalozi iz njegovog srednjeg perioda okreu se sve vie od metafizike prema moralu i politici: "Ova daleko najvea i najlepa vrsta mudrosti je ona koja se bavi sreivanjem drava i porodica." Problem etike lei u oiglednom sukobu izmeu individualnog zadovoljstva i drutvenog dobra. Platon predstavlja problem poteno i stavlja u usta Kalija toliko snaan argument za sebinost kakav neki moralista nikada nije dao. On priznaje da su mnoga zadovoljstva dobra; inteligencija je potrebna da bi se uvidela razlika izmeu dobrih i tetnih zadovoljstava; i iz straha da inteligencija moe da doe previe kasno, moramo da u glavu mladih utuvimo naviku da budu umereni, oseaj zlatne sredine. Dua ili princip ivota ima tri nivoa ili dela elju, volju i misao; svaki deo ima svoju sopstvenu vrlinu umerenost, hrabrost i mudrost; emu treba dodati pobonost i pravdu ostvarenje ovekovih obaveza prema svojim roditeljima i bogovima. Pravda se moe definisati kao saradnja delova u celini, elemenata u karakteru ili ljudi u dravi, gde svaki deo obavlja odgovarajuu funkciju onako kako treba. Dobro nije ni razum sam za sebe ni zadovoljstvo samo za sebe, ve ono njihovo sjedinjavanje, u srazmeri i meri, to stvara ivot razuma. Vrhunsko dobro lei u istom znanju venih formi i zakona. Moralno, "najvee dobro je... mo ili sposobnost, ako takva postoji,

koju dua ima da voli istinu i sve ini radi istine". Onaj koji toliko voli istinu nee eleti da zlo uzvrati zlom; on e smatrati da je bolje da trpi nepravdu nego da to uini; on e "poi morem i kopnom da trai ljude koji su nepodmitljivi, ije je poznanstvo iznad svake cene... Istinski poklonici filozofije uzdrae se od svih ulnih pouda; a kada im filozofija ponudi oienje i osloboenje od zla, oni oseaju da ne treba da se odupru njenom uticaju; njoj tee i kuda ih povede oni je slede." Platon je spalio svoje pesme i izgubio religiozno verovanje. Ali ostao je pesnik i vernik; njegova koncepcija Dobrog bila je proeta estetskom emocijom i asketskom pobonou; filozofija i religija postale su u njemu jedno, etika i estetika su se stopile. Sa godinama, postao je nesposoban da vidi neku drugu lepotu osim dobrote i istine. On bi, u svojoj idealnoj dravi, cenzurisao svu umetnost i poeziju koja bi za vladu mogla da ima neku nemoralnu ili nepatriotsku tendenciju; svaka retorika i svaka nereligiozna drama bile bi zabranjene; ak i Homer zamamni slikar nemoralne teologije morao bi da ode. Dorski i frigijski tonaliteti u muzici mogli bi se dozvoliti; ali ne sme da bude nikakvih komplikovanih instrumenata, nikakvih virtuoza koji izvode "odvratnu buku" sa njihovim tehnikim razmetanjima, i nikakvih radikalnih novina. Dobro se treba uvati svake promene u muzici, jer su to opasne stvari. Naela muzike ne mogu se nigde dotai, a da se pri tom ne pokolebaju i najvii dravni zakoni... Novi stil se polagano naseljava i kriom prelazi u karakter i na sposobnosti, zatim postepeno jaa... i s velikom drskou laa se zakona i ustava, dok na kraju ne preokrene itav privatni i javni ivot. Lepota, kao i vrlina, lei u prikladnosti, simetriji i

redu. Umetniko delo treba da bude ivo bie, sa glavom, trupom i udovima koji su svi oivljeni i ujedinjeni jednom idejom. Istinska lepota, misli na vatreni puritanac, pre je intelektualna nego fizika; geometrijske figure su "veno i apsolutno lepe", a zakoni po kojima su napravljena nebesa lepi su od zvezda. LJubav je traenje lepote i ima tri faze, ve prema tome da li je to ljubav tela, due ili istine. Telesna ljubav izmeu mukarca i ene zakonita je kao sredstvo raanja, to je neka vrsta besmrtnosti; to je ipak rudimentarni oblik ljubavi, nedostojan filozofa. Fizika ljubav izmeu mukarca i mukarca, ene i ene neprirodna je i mora da bude potiskivana kao neto to osujeuje reprodukciju. Ovo se moe postii njenim oplemenjivanjem u drugu, ili duhovnu fazu ljubavi: u njoj stariji mukarac voli mlaeg zato to je njegova pristalost simbol i podseanje na istu i venu lepotu, a mlai voli starijeg zato to njegova mudrost otvara put razumevanju i asti. Ali najvia ljubav je "ljubav venog posedovanja Dobrog", ljubav koja trai apsolutnu lepotu savrenih i venih ideja ili formi. Ovo, a ne netelesna ljubav izmeu oveka i ene, je "platonska ljubav" taka u kojoj se pesnik i filozof u Platonu stapaju u strastvenoj elji za razumevanjem, u skoro mistikoj udnji za blaenom vizijom zakona i strukture i ivota i cilja sveta. Onaj koji je svoj duh zaista upravio prema onome to stvarno postoji, nema vremena, o Adimante, da sputa svoj pogled na ljudske stvari, da se bori sa njima i da se ispunjava zaviu i mrnjom, nego gleda i posmatra ureene stvari koje uvek ostaju iste, u kojima nema meusobnog priinjavanja niti podnoenja nepravde, nego u kojima vladaju samo red i zakon. Tome on podraava i sa tim se izjednauje to najvie moe.

5. Utopista Uprkos tome, Platon je zainteresovan za odnose meu ljudima. On vidi i drutvenu viziju i sanja o drutvu u kojem nee biti ni korupcije, ni siromatva, ni tiranije, ni rata. On je zaprepaen gorinom politike podeljenosti u Atini, "sukob i neprijateljstvo i mrnja i podozrenje stalno se ponavljaju". Kao potomak plave krvi, on prezire plutokratsku oligarhiju, "poslovne ljude... koji se pretvaraju da one koje su ve upropastili uopte i ne vide, i ubacuju svoju aoku to jest, svoj novac u svakoga ko im se ne odupre i cede ga mnogostrukim kamatama: to je nain na koji se u dravi stvaraju trutovi i prosjaci"."A onda se pojavljuje demokratija, kada siromasi pobede, pa jedan deo protivnika pobiju a drugi proteraju, a sa ostalima ravnomerno podele vladu i graanska prava." Demokrati postaju isto tako ravi kao i plutokrati: oni koriste silu svoje brojnosti da narodu odobre milostinju, a sebi funkcije; oni laskaju i ugaaju masi sve dok sloboda ne postane anarhija, standardi gube vrednost zbog sveprisutne vulgarnosti, a ponaanje postaje prosto zbog neometane drskosti i zloupotrebe. Kao to ludo traenje bogatstva unitava oligarhiju, tako preterana sloboda unitava demokratiju. "Sokrat": U takvoj dravi raste anarhija i nalazi put u privatne kue i zavrava meu ivotinjama koje isto zarazi... Otac se navikne na to da bude jednak sinu i plai se sinova... a sin se navikne da bude jednak ocu, pa se niti stidi niti boji roditelja samo da bi mogao biti slobodan... Uitelj se boji uenika i laska im, a uenici potcenjuju uitelje, a tako isto i pedagoge... Mladii se izjednauju sa starijima i bore sa sa njima i reima i delima; a starci opet... ugledaju se na njih. Ali sam gotovo zaboravio da kaem koliko ravnopravnosti i sloboda nastaju za ene u

njihovom odnosu prema mukarcima i u odnosu mukaraca prema njima... Uistinu, i konji i magarci idu svuda okolo sasvim slobodno i dostojanstveno... i tako svuda i sve stie punu slobodu... "Adimant": A ta biva posle toga? "Sokrat": Prekomernost uvek vodi velikom preokretu... Preterana sloboda, izgleda, ne prelazi ni u ta drugo nego u preterano ropstvo i za pojedinca i za dravu. Kada sloboda postane preterana, diktatura je blizu. Bogati, u strahu da e im demokratija oteti novac, stvaraju zaveru da bi je sruili; ili neki preduzetni pojedinac grabi vlast, obea sirotinji sve, okrui se linom vojskom, pobije prvo svoje neprijatelje, a onda i prijatelje "sve dok od drave ne naini pakao" i uspostavi diktaturu. U takvom sukobu krajnosti filozof koji propoveda umerenost i uzajamno razumevanje je kao "ovek koji je upao meu divlje zveri"; ako je mudar, "sklonie se pod zaklon nekog zida dok estoki vetar i oluja ne prou". Neki uenjaci u takvim krizama nalaze utoite u prolosti i piu istoriju; Platon nalazi utoite u budunosti i oblikuje utopiju. Prvo, smatra on, moramo da naemo dobrog kralja koji e nam dozvoliti da eksperimentiemo sa njegovim narodom. Onda moramo da oteramo sve odrasle izuzev onih koji su potrebni da bi odravali red i poduavali mlade, jer ponaanje ovih starijih iskvarie mlade po uzoru iz prolosti. Svi mladi, bilo kog da su pola ili klase, moraju imati dvadeset godina obrazovanja. Ono e ukljuiti uenje mitova ne nemoralnih mitova stare vere ve novih mitova koji e moi da duu uine poslunom roditeljima i dravi.$258$ U dvadesetoj svi e proi kroz fizike, mentalne i moralne testove. Oni koji propadnu postae ekonomska klasa nae drave poslovni ljudi, radnici, poljoprivrednici; oni e imati privatno vlasnitvo i razliite stepene bogatstva (u okviru granica) prema svojoj sposobnosti; ali nee biti robova. Oni koji prou prvi

test dobie deset daljih godina obrazovanja i obuke. Sa trideset bie ponovo testirani. Oni koji ne prou postae vojnici; oni nee imati privatnog vlasnitva i nee se baviti poslovima, ve e iveti u vojnom komunizmu. Oni koji poloe drugi test sada e se (a ne pre toga) pet godina baviti studijama "boanske filozofije" u svim njenim granama, od matematike i logike do politike i zakona. U trideset i petoj godini ivota oni koji preive, sa svom svojom teorijom na glavi, bie baeni u praktini ivot da zarauju i stvore sebi mesto. Sa pedeset, oni meu njima koji su jo u ivotu, postae, bez izbora, lanovi zatitnike ili vladajue klase. Oni e imati svu vlast, ali nee imati poseda. Nee biti zakona; sve sluajeve i probleme reavae filozofikraljevi prema mudrosti koja nee biti sputana presedanom. Da ne bi zloupotrebili ovu vlast, oni nee imati poseda, novca, porodicu, stalnu posebnu enu; narod e drati vlast nad novcem, vojnici vlast oruja. Komunizam nije demokratski, on je aristokratski; obian ovek nije sposoban za njega; samo vojnici i filozofi mogu da ga podnose. to se braka tie, on mora u svim klasama da bude strogo regulisan od strane zatitnika kao eugeniki obred: "Najbolji iz jednog pola treba da dolaze u dodir sa najboljima iz drugog pola to ee, a najgori sa najgorima; i deca ovih prvih bi se morala odgajati dok deca ovih drugih ne; jer to je jedini nain da stado ostane na visini." Svu decu treba da odgaja drava i da im prui jednake mogunosti; klase nee biti nasledne. Devojicama treba dati iste mogunosti kao i deacima i nikakva funkcija u dravi ne treba da bude nedostupna enama zato to su ene. Ovom kombinacijom individualizma, komunizma, eugenike, feminizma i aristokratije Platon misli da se moe stvoriti drutvo u kojem e filozof rado iveti. I on zakljuuje: "Ako u dravama ne postanu filozofi kraljevi ili, ako sadanji kraljevi i vlastodrci ne

postanu pravi i dobri filozofi... nee prestati nesree ne samo za drave, nego, kako mislim, ni za ljudski rod." 6. Zakonodavac Platon je mislio da je naao takvog vlastodrca u Dionisiju /II/. Smatrao je, kao i Volter, da je prednost monarhije nad demokratijom u tome to u monarhiji reformator mora da ubedi samo jednog oveka. Da bi se napravila bolja drava, "diktator bi trebalo da bude mlad, umeren, da brzo ui, da dobro pamti, da bude hrabar, plemenite prirode... i srean; njegova srea mora da bude to je savremenik velikog zakonodavca i to e ih neka srena okolnost spojiti". Okolnost je, kao to smo videli, bila nesrena. U svojim kasnijim godinama, jo udei da bude zakonodavac, Platon je ponudio jo jednu dravu, treu, najbolju. NJegovi "Zakoni", pored toga to su najranije postojee klasino delo evropske pravne nauke, predstavljaju i instruktivnu studiju starakih posledica mladalake romantinosti. Novi grad, kae Platon, mora da bude smeten u unutranjosti, da strane ideje ne bi podrivale njegovu veru, spoljnja trgovina njegov mir, a strani luksuz njegovu posebnu jednostavnost. Broj slobodnih graana bie ogranien na pogodno deljiv broj 5040; pored njih bie i njihove porodice i robovi. Graani e birati 360 uvara, podeljenih u grupe od po trideset, a svaka grupa e upravljati dravom jedan mesec. Ovih 360 izabrae Noni savet od dvadeset i est lanova, koji e se sastajati nou i o svim bitnim pitanjima donositi zakone. Ovi lanovi saveta raspodelie zemlju porodicama graana u jednakim, nedeljivim i neotuivim parcelama. uvari "treba da se pobrinu da kie zemlji koriste, a ne da joj kode... i treba da ih zadravaju nasipima i kopanjem jaraka i uine da -irigacioni- potoci obezbede dovoljno vode ak i na suvim mestima". Da bi se poveanje ekonomske

nejednakosti dralo pod kontrolom, trgovinu treba odravati na minimumu; ljudi ne treba da poseduju ni zlato ni srebro i ne treba da bude pozajmljivanja novca uz kamatu; svakoga treba odvraati od toga da ivi od ulaganja i podsticati ga da ivi kao aktivni poljoprivrednik na selu. Svako ko stekne vie od etvorostruke vrednosti jedne parcele zemljita mora viak da preda dravi; a pravu naslea treba postaviti ozbiljna ogranienja. ene treba da imaju jednake mogunosti u obrazovanju i politici kao i mukarci. Mukarci treba da se ene izmeu svoje tridesete i trideset i pete godine, ili da plaaju velike godinje globe; i treba da raaju decu samo deset godina. Pijenje i druge javne zabave treba regulisati radi ouvanja morala naroda. Da bi se sve ovo postiglo mirnim putem mora da postoji potpuna dravna kontrola obrazovanja, objavljivanja knjiga i drugih sredstava za formiranje javnog miljenja i linog karaktera. Najvii funkcioner u dravi treba da bude ministar obrazovanja. Slobodu u obrazovanju zamenie autoritet, poto je inteligencija dece suvie nerazvijena da bismo im dopustili da upravljaju svojim sopstvenim ivotom. Knjievnost, nauka i umetnost treba da budu pod cenzurom; treba im zabraniti da izraze ideje koje savetnici smatraju tetnim po javni moral i pobonost. Kako se poslunost prema roditeljima i zakonima moe osigurati samo kroz natprirodne sankcije i pomo, drava treba da odlui koji e se bogovi potovati, kako i kada. Svakog graanina koji ovu dravnu religiju dovede u pitanje treba zatvoriti; a ako u tome ustraje, treba ga ubiti. Dugi ivot nije uvek blagoslov; za Platona bi bilo bolje da je umro pre nego to je napisao ovu optubu Sokrata, ovaj uvod za sve budue inkvizicije. On e u svoju odbranu rei da pravdu voli vie od istine; da je njegov cilj bio da ukine siromatvo i rat; da je ovo mogao da uini samo strogom

dravnom kontrolom pojedinca; a da to zahteva bilo silu ili religiju. Degenerativno jonsko slabljenje atinskog morala i politike izleilo bi se, kako je mislio, samo dorskom disciplinom spartanskog zakona. Kroz sva Platonova dela provlai se strah od zloupotrebe slobode i ideja o filozofiji kao policajcu naroda i regulatoru umetnosti. "Zakoni" nude izruenje umirue Atine, koja je proivela puni ivot, Sparti, koja je, jo od Likurga, bila mrtva. Kada je najslavniji filozof Atine mogao tako malo da kae za slobodu, Grka je bila zrela za kralja. Gledajui unatrag na ovo delo spekulacije iznenaeni smo to vidimo koliko je Platon potpuno anticipirao filozofiju, teologiju i organizaciju srednjovekovnog hrianstva, a koliko mnogo od moderne faistike drave. Teorija ideja postala je "realizam" sholastika objektivna realnost "univerzalija". Platon je ne samo /prexistent Christlich/, kako ga je nazvao Nie, ve je prehrianski puritanac. On sumnja u ljudsku prirodu kao zlu i misli o njoj kao o prvorodnom grehu koji kalja duu. On razbija ono jedinstvo tela i due koje je bilo ideal obrazovanog Grka u estom i petom veku u zlo telo i u boanski duh; kao hrianski asketa on telo naziva grobnicom due. On prima od Pitagore i orfizma istonjaku veru u transmigraciju, karmu, greh, oienje i "osloboenje"; on usvaja, u svojim poslednjim delima, onosvetski ton preobraenog i pokajnikog Avgustina. Da nije njegove savrene proze, skoro bismo rekli da Platon nije Grk. On ostaje najsimpatiniji od grkih mislilaca jer je imao privlane mane svog naroda. Bio je toliko senzibilan da je, kao Dante, mogao da vidi savrenu i venu lepotu iza nesavrene i privremene forme; bio je asketa jer je u svakom trenutku morao da obuzdava snaan i neobuzdan temperament. Bio je pesnik opsednut matom, primamljen svakim hirom misli, oaran tragedijom i komedijom ideja,

ponesen intelektualnim uzbuenjem slobodnog umnog ivota Atine. Ali sudbina mu je bila da je bio logiar kao i pesnik; da je bio najsjajniji mislilac antike, suptilniji od Zenona iz Eleje ili Aristotela; da je voleo filozofiju vie nego to je voleo bilo koju enu ili mukarca; i da je na kraju, kao Veliki inkvizitor Dostojevskog, zakljuio sa guenjem svakog slobodnog miljenja, ubeenjem da filozofija mora da bude unitena da bi ovek mogao da ivi. On sam bio bi prva rtva svojih utopija. /IV/ ARISTOTEL 1. Godine lutanja Kada je Platon umro Aristotel mu je izgradio oltar i odao mu skoro boanske poasti; jer on je oboavao Platona ak iako nije mogao da ga voli. On je doao u Atinu iz svoje rodne Stagire, malog grkog naselja u Trakiji. NJegov otac je bio dvorski lekar Filipovog oca, Aminte /II/ i nauio je mladia (ako Galen nije pogreio) neto o anatomiji pre nego to ga je poslao Platonu. Dva suparnika pravca u istoriji misli mistiki i medicinski sreli su se i ratovali u sudaru dva filozofa. Moda bi Aristotel razvio potpuno nauni duh da nije tako dugo sluao Platona (neki kau dvadeset godina); lekarov sin borio se u njemu sa uenikom puritanca i nijedna strana nije pobedila; Aristotel se nije nikada sasvim odredio. Oko sebe je sakupio nauna zapaanja dovoljna za jednu enciklopediju, a onda je pokuao da ih silom natera u platonski kalup u kojem je njegov sholastiki um bio formiran. On je pobijao Platona svakom prilikom zato to je na svakoj strani bilo neto to je od njega pozajmio. On je bio ozbiljan uenik i brzo je privukao uiteljevu panju. Kada je Platon u Akademiji itao svoju raspravu o dui, Aristotel je, kae Diogen iz Laerte, "bio jedina osoba koja je ostala do kraja, dok su se svi ostali podigli i

otili". Posle Platonove smrti (347) Aristotel je otiao na dvor Hermije, koji je sa njim studirao u Akademiji i koji se uzdigao od roba do diktatora Atarneja i Asa u gornjoj Maloj Aziji. Aristotel se oenio Hermijinom pastorkom Pitijadom (344) i nameravao da se nastani u Asu kada su Hermiju ubili Persijanci, koji su posumnjali da on namerava da pomogne Filipovoj nameravanoj invaziji Azije. Aristotel je sa Pitijadom pobegao na oblinji Lezbos i tamo proveo neko vreme prouavajui prirodnu istoriju ostrva. Pitijada je umrla poto mu je rodila erku. Kasnije se Aristotel oenio, ili iveo sa heterom Herpilidom; ali on je do kraja sauvao nenu privrenost uspomeni na Pitijadu i na samrti traio da se njegove kosti poloe pored njenih; on nije bio potpuno bezoseajni knjiki moljac kakvim bismo ga zamiljali prema njegovim delima. Godine 343. Filip, koji ga je verovatno znao kao mladia na dvoru Aminte, pozvao ga je da preuzme obrazovanje Aleksandra, tada divljeg trinaestogodinjeg deaka. Aristotel je doao u Pelu i radio na tom zadatku etiri godine. Godine 340. Filip ga je ovlastio da upravlja restauracijom i ponovnim naseljavanjem Stagire, koja je bila opustoena u ratu sa Olintom i da sastavi kodeks zakona za nju; sve ovo ostvario je na zadovoljstvo grada, koji je svoje ponovno osnivanje zahvaljujui njemu proslavljao godinjim praznikom. Godine 334. vratio se u Atinu i verovatno uz novanu pomo Aleksandra otvorio kolu za retoriku i filozofiju. Odabrao je za dom najelegantniji od gimnasiona Atine, grupu zgrada posveenu Apolonu Likeju (bogu pastira), okruenu senovitim vrtovima i prekrivenim etalitima. Pre podne je predavao naune predmete redovnim studentima; posle podne je predavao iroj publici, verovatno o retorici, poeziji, etici i politici. Osnovao je ovde veliku biblioteku, zooloki vrt i prirodnjaki muzej. kola je nazvana Likej, i grupa i njena

filozofija nazvana je peripatetika, po prekrivenim etalitima (/peripatoi/) po kojima je Aristotel voleo da se kree sa svojim studentima dok je predavao. Otro suparnitvo razvilo se izmeu Likeja, iji su studenti bili uglavnom iz srednje klase, Akademije, koja je svoje lanove dobijala najvie iz krugova aristokratije i Isokratove kole, koju su pohaali uglavnom kolonijalni Grci. Suparnitvo se vremenom smanjilo zbog Isokratovog naglaska na retorici, Akademijinog na matematici, metafizici i politici, a Likeja na prirodnim naukama. Aristotel je svojim uenicima postavio za zadatak da sakupljaju i sreuju znanje u svim oblastima: o obiajima varvara, ustavima grkih gradova, hronologiji pobednika na Pitijskim igrama i atinskim Dionisijama, organima i navikama ivotinja, karakteru i rasprostranjenosti biljaka i istoriji nauke i filozofije. Ova istraivanja postala su riznica podataka koje je on, ponekad i sa previe pouzdanja, koristio za svoje raznovrsne i bezbrojne rasprave. Za iroku javnost napisao je nekih dvadeset i sedam popularnih dijaloga, koje su Ciceron i Kvintilijan smatrali jednako vrednim Platonovim; u antikim vremenima Aristotel je bio poznat uglavnom po njima. I ovi dijalozi bili su rtve varvarskog osvajanja Rima. Ono to nam ostaje to je veliki broj visoko apstraktnih i izuzetno dosadnih dela koja su antiki naunici retko pominjali i koja su verovatno u dvanaest poslednjih godina njegovog ivota bila napisana ili po belekama koje je lino pravio za svoja predavanja ili po njegovim predavanjima koja se beleili njegovi uenici. Ovi struni izvodi nisu bili poznati izvan Likeja sve dok ih Andronik sa Rodosa nije objavio u prvom veku pre nae ere. Preivelo ih je etrdeset, ali Diogen iz Laerte pominje jo 360 verovatno kratkih monografija. U tim zemnim

ostacima uenosti moramo da traimo nekada ivu misao koja je u kasnijim vekovima Aristotelu donela naziv filozofa. Moramo da mu priemo ne oekujui Platonov sjaj ni Diogenovu duhovitost ve samo bogato natovareni brod znanja i tako konzervativnu mudrost kakva pristaje prijatelju i najamniku kraljeva.$259$ 2. Naunik Aristotel je tradicionalno za mnoge prvenstveno filozof. Moda je to greka. Hajde da ga, makar i zbog novog stava, razmotrimo uglavnom kao naunika. NJegov znatieljan duh zainteresovan je, da tako ponemo, za proces i tehniku razmiljanja; i on ih tako otro analizira da je njegov "Organon" ili Duhovno orue ime dato njegovim raspravama iz logike posle njegove smrti postao udbenik logike tokom dve hiljade godina. On ezne da misli jasno, mada u svojim knjigama koje jo postoje retko u tome uspeva; on provodi polovinu vremena definiui svoje termine i onda smatra da je problem reio. Samu definiciju definie na kraju kao specifikaciju jednog objekta ili ideje imenovanjem roda ili klase kojoj pripada ("ovek je "ivotinja"") i odreene razlike koja ga odvaja od svih ostalih lanova te klase ("ovek je "racionalna ivotinja"). Za njegov metodini nain karakteristino je da je pod deset "kategorija" poreao osnovne aspekte pod kojima se neto moe razmatrati: supstanca, koliina, kvalitet, odnos, mesto, vreme, poloaj, pripadnost, aktivnost, pasivnost klasifikacija koja je za neke pisce bila pomo da pojaaju svoje klonule misli. Aristotel prihvata ula kao jedini izvor znanja. Univerzalije su generalizovane ideje, ne uroene ve formirane od mnogih percepcija slinih objekata; one su koncepcije, ne stvari. On postavlja odluno, kao aksiom sve logike, princip kontradikcije: "Nemogue je za isti atribut da istovremeno pripada i ne pripada istoj stvari u

istom odnosu." On razotkriva zablude u koje sofisti upadaju ili u koje nas mame. On kritikuje svoje prethodnike to su svemir, ili svoje teorije o njemu, izvukli iz svoje glave umesto da se posvete paljivom posmatranju i eksperimentima. NJegov ideal deduktivnog rezonovanja je silogizam trio propozicija kod kojih trea obavezno sledi iz prethodne dve; ali on shvata da silogizam, da bi izbegao da uzme nedokazano kao dokazano, mora da pretpostavi opsenu indukciju da bi svoju glavnu premisu uinio verovatnom. Mada se u svojim filozofskim raspravama i previe esto gubi u deduktivnom rezonovanju, on hvali indukciju, sakuplja u svojim naunim delima masu specifinih opservacija i povremeno belei sopstvene ili tue eksperimente.$260$ Sa svim svojim grekama, on je otac naune metode i prvi ovek za koga se zna da je organizovao nauno istraivanje kao saradniki poduhvat. Aristotel prihvata nauku tamo gde ju je Demokrit ostavio i usuuje se da ue u sve oblasti. Najslabiji je u matematici i fizici i tamo se ograniava na prouavanje prvih principa. U "Fizici" on ne trai nova otkria ve jasne definicije korienih termina "materija", "kretanje", "prostor", "vreme", "kontinuitet", "beskonanost", "promena", "kraj". Kretanje i prostor su kontinuirani, oni nisu sainjeni, kako je Zenon pretpostavio, od malih nedeljivih momenata ili delova; "beskonano" postoji potencijalno, ali ne i stvarno. On osea probleme koji e uzbuditi NJutna inerciju, gravitaciju, kretanje, brzinu mada ne ini nita da bi ih reio; on ima neke ideje o paralelogramu sila i navodi zakon poluge: "Pritisak kojim se pokree lake e pokrenuti" (objekat) "to je dalje od oslonca". Aristotel tvrdi da su nebeska tela nesumnjivo Zemlja sferna, jer samo sferna Zemlja moe da objasni oblik Meseca kada dolaskom Zemlje izmeu njega i Sunca doe do njegovog pomraenja. On ima zadivljujui oseaj geolokog vremena; u odreenim vremenskim razmacima, ali jedva

primetno, kae nam on, more se zamenjuje kopnom i kopno morem; bezbroj naroda i civilizacija pojavilo se i nestalo, bilo brzo, katastrofom ili sporo, vremenom: "Verovatno se svaka umetnost i filozofija uvek nanovo razvijala do vrhunca i ponovo nestajala." Toplota je glavni agens geolokih i meteorolokih promena. On se usuuje da objanjava oblake, maglu, rosu, mraz, kiu, sneg, grad, vetar, grmljavinu, munju, dugu i meteore. NJegove teorije esto su bizarne; ali epohalni znaaj male rasprave o meteorologiji je u tome to ne priziva nikakvo posredovanje natprirodnih sila ve pokuava da objasni oigledne hirove vremena kroz prirodne uzroke koji funkcioniu u odreenim vremenskim razmacima i uz odreenu pravilnost. Prirodna nauka nije mogla dalje sve dok joj pronalasci nisu dali instrumente veeg dometa i preciznosti za posmatranje i merenje. Biologija je oblast koju Aristotel najvie razume, koju najire i najbogatije posmatra i u kojoj najvie grei. Konsolidacija prethodnih otkria u konanom uspostavljaju ove bitne nauke njegovo je vrhunsko dostignue. Uz pomo svojih uenika on je sakupio podatke o fauni i flori egejskih zemalja i sastavio prve naune zbirke ivotinja i biljaka. Ako se drimo Plinija, Aleksandar je svojim lovcima, uvarima lovita, ribarima i drugima izdao nareenje da snabdeju Aristotela svim vrstama i informacijama koje bude zatraio. Filozof se pravda zbog interesovanja za proste stvari: "U svim prirodnim objektima lei nekakvo udo i ako neko prezire prouavanje niih vrsta ivotinja, mora da prezire sebe." Aristotel klasifikuje ivotinjsko carstvo u /enaima/ i /anaima/ punokrvne i beskrvne to otprilike odgovara naim "kimenjacima" i "beskimenjacima". On vri potpodelu beskrvnih ivotinja na koljke, ljuskare, mekuce i insekte; one punokrvne deli na ribe, amfibije, ptice i sisare. On prouava vrlo iroko i raznovrsno

polje: organe za varenje, izluivanje, oseanje, kretanje, reprodukciju i odbranu; vrste i ivot riba, ptica, reptila, majmuna i stotine drugih grupa; njihove sezone parenja i metode raanja i uzgoja njihovih mladunaca; pojavu puberteta, menstruacije, zaea, trudnoe, abortusa, naslea, blizance; postojbinu i migracije ivotinja, njihove parazite i oboljenja, nain spavanja i hibernaciju.... On daje odlian prikaz ivota pele. Pun je udnih sluajnih opservacija: da krv volova koagulira bre nego kod veine drugih ivotinja; da se za neke mujake, posebno jarca, zna da su davali mleko; da "je konj u oba pola posle oveka najpohotnija ivotinja".$261$ On je posebno zainteresovan za reproduktivnu strukturu i navike ivotinja i divi se mnogostrukosti naina na koji priroda postie produenje vrsta "ouvanjem tipa kada nema mogunosti da ouva pojedinca"; u toj oblasti njegov rad ostaje bez premca sve do prolog veka. ivot ivotinja kree se oko dva fokusa jela i razmnoavanja. "ena ima organ koji se mora smatrati jajnikom, jer sadri ono to je u poetku neizdiferencirano jaje, koje diferencijacijom postaje mnogo jaja."$262$ enski element daje embrionu materijal i krv, muki element daje energiju i pokret; enski element je pasivni, muki je pokretaki agens. Aristotel odbacuje miljenje Empedokla i Demokrita da se pol embriona odreuje temperaturom utrobe ili prevagom jednog reproduktivnog elementa nad drugim i vri preformulaciju teorija u svoju sopstvenu: "Kad god formativni (muki) princip ne uspe da stekne prevagu i zbog nedovoljno toplote ne uspe da zgotovi materijal kako treba i tako ga oblikuje u sopstveni oblik, onda e ovaj materijal prei u... ensko." "Ponekad", dodaje on, "ene raaju tri ili ak etiri deteta, osobito u izvesnim delovima sveta. Najvei broj ikada roen je pet i takav se dogaaj zbio nekoliko puta. Bila je jednom ena koja je imala dvadesetoro dece od etiri poroaja; i najvei deo ih

je odrastao." Aristotel anticipira mnoge teorije biologije devetnaestog veka. On veruje da su organi i karakteristike embrija formirane od siunih delia ("pupoljci" Darvinove "pangeneze") koji prelaze iz svakog dela odrasle osobe u reproduktivne elemente. Kao Van Ber, on ui da se u embrionu prve pojavljuju odlike koje pripadaju rodu, one koje pripadaju vrsti su druge, one koje pripadaju pojedincu su tree. On navodi princip kojim se ponosio Herbert Spenser, da plodnost organizama, uglavnom varira obrnuto u odnosu na sloenosti njihovog razvoja. NJegov opis embriona pileta pokazuje ga s najbolje strane: Ako elite, pokuajte ovaj eksperiment. Uzmite dvadeset ili vie jaja i postavite dve ili vie kokoki da na njima sede. Onda svakog dana, od drugog pa do dana izleganja, uklanjajte po jedno jaje, razbijte ga i pregledajte... Kod obine kokoke embrion postaje vidljiv posle tri dana... Srce izgleda kao taka krvi, koja kuca i pokree se kao da je obdarena ivotom; i od njega dve vene sa krvlju u sebi polaze u uvijenom toku i umanac sada obavija opna puna prokrvljenih vlakana sa glavnim kanalima... Kada je jaje staro deset dana, pile i svi njegovi delovi jasno se vide. LJudski embrion, veruje Aristotel, razvija se kao pile: "Na isti nain dete lei u utrobi svoje majke... jer se priroda ptice moe smatrati slinom prirodi oveka." NJegova teorija analognih organa omoguava mu da ivotinjski svet vidi kao jedan: "Nokat je analogan kandi, ruka tipaljci raka, pero krljuti ribe." Povremeno se pribliava doktrini evolucije: Priroda napreduje malo-pomalo od beivotnih stvari do ivotinjskog sveta na takav nain da je tanu granicu nemogue odrediti... Tako u skali navie odmah posle beivotnih stvari dolaze porodice biljaka, relativno

beivotnih u poreenju sa ivotinjama, ali ivih u poreenju sa materijalnim objektima. Kod biljaka postoji stalna lestvica uspona ka ivotinji. Ima nekih objekata u moru za koje ovek ne bi znao da odredi da li su ivotinje ili biljke... Suner je u svakom pogledu kao biljka... Neke ivotinje su uvrene korenom i propadaju ako se odvoje... to se osetljivosti tie, neke ivotinje ne daju nikakav znak, druge ga nejasno pokazuju... I tako kroz celu ivotinjsku lestvicu postoji gradirana diferencijacija. On smatra majmuna prelaznom formom izmeu oveka i drugih viviparnih (koje raaju ive mlade, prim. prev.) ivotinja. On odbacuje Empedoklov pojam o prirodnoj selekciji sluajnih mutacija; u evoluciji nema sluajnosti; linije razvoja odreene su uroenim nagonom svake forme, vrste i porodice da se razvije do pune realizacije svoje prirode. Postoji namera,$263$ ali ona je manje neko upravljanje koje dolazi spolja nego to je unutranji nagon ili "entelehija" koji svaku svar goni svom prirodnom ostvarenju. Sa ovim sjajnim sugestijama pomeane su i greke (kao to se moe oekivati iz iskustva od dvadeset i tri veka) u velikom broju i meu njima nekih tako grubih, da opravdano moemo sumnjati da su Aristotelovi radovi iz oblasti zoologije neka meavina njegovih sopstvenih beleaka i beleaka njegovih studenata. "Prouavanje ivotinja" je izvor niza greaka. Tu saznajemo da mievi umiru ako leti piju; da slonovi pate samo od dve bolesti katara i nadutosti; da sve ivotinje osim oveka dobijaju besnilo ako ih ujede besan pas; da se jegulje raaju spontano; da samo mukarci imaju palpitacije; da se pomeana umanca nekoliko jaja skupljaju u sredinu; da jaja plutaju u jakom rasolu. Aristotel poznaje unutranje organe ivotinja bolje nego ljudske, jer izgleda da ni on ni Hipokrat nisu odbacili religiozne tabue i nisu upranjavali ljudsku

disekciju. On misli da ovek ima samo osam rebara, da ene imaju manje zuba od mukaraca, da srce lei vie od plua, da je srce, a ne mozak sedite oseaja,$264$ da je funkcija mozga (doslovno) da hladi krv. Konano on (ili neki tupavi zamenik) odvodi teoriju namere do dubina da razborite navodi na osmeh. "Oigledno je da su biljke stvorene zbog ivotinja a ivotinje zbog ljudi." "Priroda je napravila stranjicu za odmaranje, jer etvoronoci mogu da stoje bez zamora, ali je oveku potrebno sedite." Ali ovaj poslednji odeljak ipak otkriva naunika: autor prihvata kao dokazano da je ovek ivotinja i trai prirodne uzroke za anatomske razlike izmeu etvorononih ivotinja i ljudi. Sve u svemu, "Prouavanje ivotinja" je Aristotelovo vrhunsko delo i najvei nauni proizvod Grke etvrtog veka. Biologija je ekala dvadeset vekova na delo njemu ravno. 3. Filozof Da li zbog iskrene pobonosti ili zbog opreznog potovanja prema miljenju oveanstva, kada se okree prouavanju oveka Aristotel je manje naunik, a vie metafiziar. On definie duu (/psyche/) ili vitalni princip kao "primarnu entelehiju jednog organizma" tj. uroeni i predodreeni oblik organizma, njegov nagon i pravac rasta. Dua nije neto dodato ili neto to je u telu, ona je jednakog trajanja kao telo; ona je samo telo u svojim "sposobnostima samoishranjivanja, samorasta i samopropadanja"; ona je zbir funkcija organizma; ona je za telo ono to je vid za oko. Uprkos tome, njen funkcionalni aspekt je osnovni; funkcije su one koje prave strukture, elje oblikuju organe, dua formira telo: "Sva prirodna tela su organi due."$265$ Dua ima tri stepena vegetativni, senzitivni i racionalni. Biljke dele sa ivotinjama i ljudima vegetativnu duu sposobnost da se same hrane i sposobnost unutranjeg rasta; ivotinje i ljudi pored toga imaju i senzitivnu duu sposobnost da

oseaju; vie vrste ivotinja kao i ljudi imaju "pasivnu racionalnu" duu sposobnost generalizacije i stvaranja. Ovo poslednje je deo ili emanacija one kreativne i racionalne sile svemira koja je Bog; i kao takva ne moe da umre. Ali ova besmrtnost je bezlina; ono to opstaje je sila, ne linost; pojedinac je jedinstvena i smrtna meavina vegetativnih, senzitivnih i racionalnih sposobnosti; on postie besmrtnost samo relativno, kroz reprodukciju, i samo bezlino, kroz smrt.$266$ Ba kao to je dua "forma" tela, tako je Bog "forma" ili "entelehija" sveta njegove svojstvene prirode, funkcija i svrha.$267$ Svi uzroci$268$ vraaju se na kraju prvom uzroku, sva kretanja prvom nepokrenutom pokretau; moramo pretpostaviti neko poreklo ili poetak kretanja i sile u svetu, a taj izvor je Bog. Kao to je Bog ukupnost i izvor sveg kretanja, tako je on ukupnost i izvor svih svrha u prirodi; on je krajnji, kao i prvi uzrok. Svuda vidimo stvari koje se kreu sa odreenim ciljem; prednji zubi postaju otri da bi sekli hranu, kutnjaci pljosnati da bi je drobili; oni kapak trepe da bi zatitio oko, zenica se u mraku iri da bi primila vie svetla; drvo alje svoje korenove u zemlju, svoje izdanke prema suncu. Kao to drvo svojom svojstvenom prirodom, silom i svrhom tei ka svetlu, tako svet vue njegova svojstvena priroda, sila i svrhe, koje su Bog. Bog nije tvorac materijalnog sveta ve njegova forma koja aktivira; on ga ne pokree otpozadi ve kao unutranji pravac ili cilj, kao to neto voljeno pokree onog koji voli. Konano, kae Aristotel, Bog je ista misao, racionalna dua, koja sebe kontemplira u venim formama koje sainjavaju istovremeno i sutinu sveta, i Boga. Svrha umetnosti, kao i svrha metafizike, jeste da uhvati sutinsku formu stvari. Ona je imitacija ili

reprezentacija ivota, ali ne mehanika kopija; ono to ona imitira je dua materije, a ne telo ili sama materija; i kroz ovu intuiciju i odraavanje sutine ak i predstavljanje runog objekta moe da bude lepo. Lepota je jedinstvo, saradnja i simetrija delova u nekoj celini. U drami ovo jedinstvo prvenstveno je jedinstvo akcije; fabula mora da se bavi uglavnom jednom akcijom i moe da dopusti drugim akcijama da samo poboljaju ili rasvetle ovu centralnu priu. Ako delo treba da bude visokog savrenstva, akcija mora da bude plemenita ili herojska. "Tragedija", kae Aristotelova slavna definicija, "je predstavljanje radnje koja je herojska i zavrena i ima izvesnu veliinu, uz pomo jezika obogaenog raznovrsnim ukrasima... ona predstavlja ljude u akciji i ne koristi naraciju; i kroz saaljenje i strah ona ovim i slinim emocijama donosi olakanje". Pokretanjem naih najdubljih oseanja, i zatim njihovim smirivanjem kroz postepeni rasplet, tragina drama nam nudi nekodljivi, a ipak oplemenjujui izraz emocija koje bi inae mogle da se nakupe do neuroze ili nasilja; ona nam pokazuje boli i tuge stranije od naih sopstvenih i alje nas kui ispranjene i oiene. Kontemplacija svakog umetnikog dela uglavnom izaziva zadovoljstvo; a obezbediti dui dela vredna takve kontemplacije je znak civilizacije. Jer "priroda zahteva ne samo da budemo pravilno zaposleni ve i da smo u stanju da u dokolici dostojno uivamo". ta je, onda, dobar ivot? Aristotel sa iskrenom jednostavnou odgovara da je to srean ivot; i on u svojoj "Etici"$269$ predlae da se razmotri ne (kao Platon) kako da ljudi budu dobri, ve kako da budu sreni. Sve druge stvari osim sree, smatra on, traimo sa nekim drugim ciljem; samo se srea trai radi nje same. Za trajnu sreu potrebni su izvesni uslovi: dobro poreklo, dobro zdravlje, srea, dobar glas, dobri prijatelji, novac i dobrota. "Niko ne moe da bude srean ako je apsolutno ruan." "to se

tie onih, koji kau da je onaj koga mue na toku ili koji se nae u velikoj nevolji srean samo ako je dobar, oni govore besmislice." Aristotel sa iskrenou retkom kod filozofa citira odgovor Simonida Hijeronovoj eni, koja ga je upitala da li je bolje biti mudar ili bogat: "Bogat, jer mudre vidimo kako provode vreme pred vratima bogatih." Ali bogatstvo je samo sredstvo; ono samo po sebi ne zadovoljava nikoga osim tvrdice; i poto je ono relativno, retko da oveka dugo zadovoljava. Tajna sree je akcija, korienje energije na nain koji odgovara ovekovoj prirodi i okolnostima. Vrlina je praktino znanje, inteligentna ocena sopstvenog dobra. To je obino zlatna sredina izmeu dve krajnosti; inteligencija je potrebna da se nae sredina, a samokontrola (/enkrateia/, unutranja snaga) da se ista upranjava. "Onaj koji se ljuti na neto ili na koga treba", glasi jedna tipino aristotelovska reenica, "i dalje, na pravi nain i u pravo vreme i onoliko dugo koliko treba, vredan je hvale". Vrlina nije in, ve je to "navika" da se ini prava stvar. U poetku je treba disciplinom nametnuti, jer mladi o tim stvarima ne mogu mudro da sude; vremenom e ono to je bilo rezultat prinude postati navika, "druga priroda", i skoro isto tako prijatna kao i elja. Sasvim suprotno od svog prvobitnog stava da je srea u akciji, Aristotel zakljuuje da je najbolji ivot ivot misli. Jer misao je odlika ili posebno savrenstvo oveka, a "dolian rad oveka je rad due u skladu sa razumom". "Najsreniji meu ljudima je onaj, koji kombinuje odreeni napredak sa uenou, istraivanjem ili kontemplacijom; takav se ovek najvie pribliava ivotu bogova." "Oni koji ele individualno zadovoljstvo treba da ga trae u filozofiji, jer za sva ostala zadovoljstva potrebna je pomo ljudi." 4. Dravnik

Kao to je etika nauka o individualnoj srei, tako je politika nauka o kolektivnoj srei. Funkcija drave je da organizuje drutvo za najveu sreu najveeg broja ljudi. "Drava je kolektivno telo graana sposobnih samih po sebi za sve ciljeve ivota." Ona je prirodni proizvod, jer "ovek je po prirodi politika ivotinja", tj. njegovi instinkti vode ga ka udruivanju. "Drava po prirodi dolazi pre porodice i pojedinca": ovek kakvog znamo roen je u ve organizovanom drutvu, koje ga oblikuje po svojoj slici. Kada je sa svojim uenicima sakupio i prouio 158 grkih ustava, Aristotel ih je podelio u tri tipa: monarhija, aristokratija i timokratija vladavinu po snazi, po roenju i po istaknutosti.$270$ Svaka od ovih formi moe da bude dobra, zavisno od vremena, mesta i okolnosti." Iako jedan oblik vladavine moe da bude bolji od drugih", glasi reenica koju treba da upamti svaki Amerikanac, "ipak nema razloga da se drugi u odreenim uslovima sprei da bude poeljniji od njega". Svaki oblik vladavine je dobar kada vladajua sila trai dobro za sve, a ne dobit za sebe; u suprotnom svaki oblik je lo. Svaki tip, prema tome, ima degenerisanu analogiju ako postane vlada za vladaoce a ne za one kojima se vlada; tada monarhija zapada u despotizam, aristokratija u oligarhiju, timokratija u demokratiju u smislu vladavine obinog oveka. Kada je sam vladar dobar i sposoban, najbolji oblik vladavine je monarhija; kada je on sebini autokrata onda imamo tiraniju, koja je najgori oblik vladavine. Neka aristokratska vlada moe izvesno vreme da bude dobra, ali aristokrate su sklone da se izopae. "Plemeniti karakater se sada retko nalazi meu onima plemenita roda, od kojih veina nita ne valjaju... Vrlo obdarene porodice esto se degeneriu u manijake, kao, na primer, potomci Alkibijada i starijeg Dionisija; oni stabilni esto se degeneriu u lude i budale, kao neki potomci Kimona, Perikla i Sokrata." Kada aristokratija

propadne obino je zamenjuje plutokratska oligarhija, vladavina po bogatstvu. Ovo je bolje od despotizma kralja ili rulje; ali vlast se ovde daje ljudima ije su due sputane sitnim trgovakim kalkulacijama ili lupekim zelenatvom i, hteli to ili ne, dovodi do nesavesne eksploatacije siromanih. Demokratija koja ovde znai vladavinu "demosa", obinog graanina isto tako je opasna kao i oligarhija, jer se zasniva na prolaznoj pobedi siromanih nad bogatim u borbi za vlast i vodi do samoubilakog haosa. Demokratija je najbolja kada u njoj vladaju zemljoposednici; najgora kada je u rukama gradske rulje zanatlija i trgovaca. Tano je da "masa sudi bolje o mnogim stvarima nego bilo koji pojedinac i da je zbog svoje brojnosti manje podlona kvarenju, kao voda zbog svoje koliine." Ali vladavina trai posebnu sposobnost i znanje; i "nemogue je za nekog ko ivi ivotom zanatlije ili unajmljenog sluge da stekne savrenost" tj. dobar karakter, obuku i prosuivanje. Svi su ljudi stvoreni nejednaki; "jednakost je pravedna, ali samo meu jednakima"; a vie klase e isto tako spremno da diu pobune ako se zavede neprirodna jednakost, kao to e se nie klase pobuniti kada je nejednakost neprirodno ekstremna.$271$ Kada demokratijom dominiraju nie klase, bogate oporezuju da bi se obezbedila sredstva za siromane. "Siromani ih primaju, a opet ele potporu, jer to davanje je kao sipanje vode u sito." A ipak mudri konzervativac nee pustiti narod da umire od gladi. "Pravi patriota u demokratiji treba da vodi rauna da veina ne bude suvie siromana... treba da nastoji da oni stalno ive u izobilju; a kako to ima prednosti i za bogate, ono to se moe utedeti od javnog novca treba podeliti siromanima toliko da se svakom od njih omogui da kupi malo polje." Kada je tako vratio skoro onoliko koliko je oduzeo, Aristotel daje neke skromne preporuke, ne za utopiju ve za umereno bolje drutvo.

Nastavljamo da istraujemo koji je oblik vladavine i nain ivota najbolji za zajednice uopte, ne prilagoavajui ga onoj superiornoj vrlini koja je izvan dosega obinog naroda, ili obrazovanja koje moe da prui samo prednost prirode i sudbine, niti onim imaginarnim planovima koji se mogu oblikovati prema elji; ve onom nainu ivota koji vei deo oveanstva moe postii i onakvoj vladavini koju moe da uspostavi veina gradova. ...Kogod hoe da uspostavi vladavinu na zajednitvu dobara treba da konsultuje dugogodinje iskustvo, koje e ga sasvim jasno obavestiti da li je takva ema korisna; jer skoro sve je ve pronaeno. Najmanje se vodi rauna o onome to je zajedniko mnogima; jer svi ljudi vie potuju ono to je njihovo sopstveno nego ono to poseduju u zajednici sa drugima. ...Potrebno je poeti uzimajui princip opte primene, naime, da deo drave koji eli trajnost novog ustava treba da bude jai od onog koji to ne eli. ...Jasno je, dakle, da su najbolje utemeljene one drave u kojima je srednja klasa vei i moniji deo nego bogati ili siromani... Kad god je broj onih u srednjem staleu bio suvie mali, oni koji su bili brojniji, bilo bogati bilo siromani, uvek bi ih nadvladali i preuzeli upravljanje javnim poslovima na sebe... Kada bogati nadvladaju siromane ili siromani bogate, ni jedno od njih nee uspostaviti slobodnu dravu. Da bi se izbegle ove neliberalne diktature odozgo ili odozdo, Aristotel predlae "meoviti ustav" ili "timokratiju" kombinaciju aristokratije i demokratije, u kojoj e pravo glasa biti ogranieno na zemljoposednike, a snana srednja klasa e biti zamajac i stoer moi. "Zemlju treba podeliti na dva dela, od kojih jedan treba da pripadne zajednici uopte, a drugi pojedincima posebno." Svi graani posedovae zemlju; oni "e jesti za javnom trpezom u odreenim skupinama"; i samo e oni glasati ili nositi oruje. Oni e initi manjinu najvie deset hiljada

stanovnitva. "Nikom od njih nee biti dozvoljeno da obavlja neki zanat ili ivi od trgovine, jer su oni neotmeni i neprijatelji istaknutosti." Ali "niti e oni biti poljoprivrednici;... poljoprivrednici treba da budu poseban drutveni sloj" verovatno robovi. Graani e birati javne slubenike i na kraju mandata pozivati svakog od njih na odgovornost. "Zakoni, propisno doneti, odreivae zakljuak rasprave svih sluajeva koliko god je to mogue i ostavljae to je manje mogue slobodnom nahoenju sudija..." "Bolje da vlada zakon nego neki pojedinac... Onaj koji poveri vrhovnu vlast nekom oveku, daje je divljoj ivotinji, jer takvim ga ponekad uini njegov apetit; strast utie na one koji su na vlasti, ak i na najbolje; ali zakon je razum bez elje." Tako konstruisana drava regulisae imovinu, zanatstvo, brak, porodicu, obrazovanje, moral, muziku, knjievnost i umetnost. "Jo potrebnije je da se vodi rauna da poveanje broja stanovnika ne premai odreenu granicu... zanemariti ovo znai doneti sigurno siromatvo graanima." "Nita nesavreno ili sakato nee se othraniti." Iz ovih zdravih osnova izrae cvetovi civilizacije i mira. "Poto je inteligencija najvia vrlina, najvanija dunost drave nije da obuava graane vojnom savrenstvu ve da ih obrazuje za pravilno korienje mira." Aristotelovom delu nema potrebe da se sudi. Nikada ranije, koliko nam je poznato, niko nije izgradio tako impresivno zdanje misli. Kada ovek obradi iroko polje moemo mu oprostiti mnoge pogreke ako rezultati pomau naem razumevanju ivota. Aristotelove pogreke ili pogreke u knjigama koje moda zabludom smatramo proizvodom njegovog pera suvie su oigledne da bi trebalo ii u detalje. On je logiar, ali potpuno sposoban za loe rezonovanje; on postavlja zakone retorike i poezije, ali su njegove knjige dungla nereda i ni daak mate ne pokree njihove pranjave listove. A ipak, ako prodremo kroz ovo preobilje

rei, nalazimo bogatstvo mudrosti i intelektualnu marljivost koja je otvorila mnoge puteve u carstvu uma. On nije osniva biologije, ili istorije ustava, ili knjievne kritike tu nema poetaka ali je uinio vie za njih od bilo kog klasika koga znamo. Nauka i filozofija mu duguju mnotvo termina koji su u svojim latinskim formama olakali naunu komunikaciju i misao "princip", "maksima", "fakultet", "kategorija", "energija", "motiv"... Aristotel je bio, kako ga je Pejter nazvao, "prvi meu sholasticima"; a njegova duga dominacija nad filozofskim metodom i spekulacijom ukazuje na plodnost ideja i dubinu njegovog pronicanja. NJegove rasprave o etici i politici po slavi i uticaju stoje iznad svakog njegovog suparnika. Kada se izvre sve dedukcije on i dalje ostaje "uitelj onih koji znaju", ohrabrujua potvrda elastinog dosega ljudskog intelekta i uteno nadahnue onima koji su predani sakupljanju razasutog znanja. Poglavlje /XXII/ ALEKSANDAR /I/ DUA JEDNOG OSVAJAA Aleksandrova vojna karijera tekla je paralelno sa karijerom njegovog slavnog uitelja koji ga je napustio; oba ova ivota bila su izraz osvajanja i sinteze. Moda je Aristotel bio taj koji je u mladiev um usadio onu udnju za jedinstvom koja je Aleksandrovim pobedama dala neku uzvienost; verovatnije je da je odlunost potekla od ambicija njegovog oca koja se slila u strast po majinskoj liniji setimo se da je u svojim venama imao Filipovu estinu opijenosti i varvarsku silinu Olimpijade. Pored

toga, Olimpijada je tvrdila da vodi poreklo od Ahila. Zato je "Ilijada" za Aleksandra imala posebnu ar; kada je preao Helespont on je, po sopstvenom tumaenju, ponovo iao Ahilovim putem; kada je osvojio Malu Aziju on je dovravao delo koje je njegov predak poeo u Troji. Kroz sve svoje pohode nosio je sa sobom primerak "Ilijade" sa belekama Aristotela; esto ga je stavljao nou pod jastuk pored svog bodea, kao simbol instrumenta i cilja. Leonida, strogi Moloanin, obuavao je deakovo telo, Lisimah ga je uio pismenosti, Aristotel je pokuao da formira njegov um. Filip je eleo da Aleksandar prouava filozofiju, "tako da", govorio je, "ne uradi mnoge stvari onakve vrste za koje mi je ao to sam ih poinio". Aristotel je od njega u izvesnoj meri napravio Helena; tokom celog ivota Aleksandar se divio grkoj knjievnosti i zavideo na grkoj civilizaciji. Dvojici Grka koji su sa njim sedeli na divljoj gozbi na kojoj je ubio Klita rekao je, "Zar se ne oseate kao polubogovi meu divljacima kad sedite u drutvu sa ovim Makedoncima?" Fiziki, Aleksandar je bio idealan mladi. Bio je dobar u svim sportovima: brz trka, smeli jaha, sjajni maevalac, uvebani strelac, neustraivi lovac. NJegovi prijatelji eleli su da on uestvuje u takmienjima u tranju u Olimpiji; odgovorio je da bi bio spreman, kad bi njegovi suparnici bili kraljevi. Kada su u kroenju gorostasnog konja Bukefala svi ostali doiveli neuspeh, Aleksandar je uspeo; a kada je Filip to video, kae Plutarh, radosno mu je estitao sa proroanskim reima: "Sine moj, trai sebi kraljevstvo koje e biti dostojno tebe; Makedonija je za tebe premalena." ak i na maru njegova divlja energija nalazila je oduka u gaanju strelama objekata pored kojih su prolazili ili bi silazio sa svojih bornih kola i ponovo se penjao na njih dok su jurila punom brzinom. Kada je vojni pohod bio u zastoju on bi odlazio u lov i suprotstavljao se, bez pomoi i peice, svakoj ivotinji u borbi; jednom, kada

je naiao na lava, bio je zadovoljan kada je uo da se pria kako se borio kao da je to bio dvoboj u kojem se odluuje koji e od njih dvojice biti kralj. Voleo je teak rad i opasne poduhvate i nije podnosio odmor. Smejao se nekim od svojih generala, koji su imali toliko slugu da sami nisu imali ta da rade. "udim se", rekao im je, "da vi iz svog iskustva ne znate da oni koji rade spavaju vre od onih za koje rade drugi. Zar morate tek da nauite da je najvea potreba posle naih pobeda da izbegavamo poroke i slabosti onih koje smo pokorili?" Prigovarao je zbog vremena koje se troi na spavanje i govorio da ga "spavanje i in reprodukcije uglavnom podseaju da je smrtnik". Bio je uzdrljiv u jelu i, sve do svojih poslednjih godina, u piu, mada je voleo da se sa svojim prijateljima zadri uz pehar vina. Prezirao je bogatu hranu i odbijao slavne kuvare koje su mu je nudili, govorei da mu noni mar daje dobar apetit za doruak, a laki doruak dobar apetit za veeru. Moda je kao posledica ovih navika njegov ten bio upadljivo ist a njegovo telo i dah, kae Plutarh, "bili su tako mirisni da bi namirisali odeu koju nosi". Ako odbijemo laskanje onih koji su slikali ili vajali ili gravirali njegov portret, znamo od njegovih savremenika da je bio lepi od svih kraljeva do tada, sa izraajnim crtama, mekim plavim oima i bujnom kestenjastom kosom. Pomogao je da se u Evropu uvede obiaj brijanja brade, zato to su brada i brkovi nudili i previe zgodnu priliku neprijatelju da ih zgrabi. Moda je njegov najvei uticaj na istoriju u ovoj maloj stvari. Mentalno je bio marljivi uenik, koga su suvie rano zaokupile odgovornosti da bi dostigao zrelost uma. Kao i mnogi ljudi od akcije, alio je to ne moe da bude i mislilac. "Imao je", kae Plutarh, "snanu e i strast za uenjem, koja se tokom vremena pojaavala... Voleo je sve vrste itanja i znanja", i bilo mu je zadovoljstvo da posle celog dana mara ili borbe, pola noi sedi razgovarajui

sa uenjacima i naunicima. "to se mene tie", pisao je Aristotelu, "ja bih radije prevaziao druge u znanju onoga to je odlino, nego u veliini svoje moi i vlasti". Mogue je da je na Aristotelovu sugestiju poslao jednu ekipu da istrai izvore Nila i velikoduno davao sredstva za raznovrsna nauna istraivanja. Da li bi ga dui ivot doveo do Cezarove iste inteligencije, ili do Napoleonovog suptilnog razumevanja, preputamo sumnji. Kralj je postao u dvadesetoj, da bi ga potom zaokupili ratovanje i upravljanje; zbog toga je ostao neobrazovan. Umeo je sjajno da govori, ali je, kada bi odlutao od politike i rata, upadao u stotine greaka. I pored svojih vojnih pohoda izgleda da nije stekao o geografiji onoliko znanja koliko je moglo da mu prui njegovo doba. Ponekad bi se izdigao iznad uskosti dogme, ali je do kraja ostao rob praznoverja. Imao je veliko poverenje u proroke i astrologe koji su nagrnuli u njegov dvor; pre bitke kod Arbele proveo je no sa arobnjakom Aristandrom u izvoenju maginih ceremonija i podnosio rtve bogu Strahu; on, koji se suoavao sa svim ljudima i ivotinjama u pravoj ekstazi hrabrosti, "lako bi se uznemirio zbog kobnih predznaka i uda", da bi ak menjao vane planove. Mogao je da vodi na hiljade ljudi, da osvoji i vlada milionima, ali nije mogao da kontrolie sopstvenu narav. Nikada nije nauio da upozna vlastite mane ili ogranienja ve je dozvoljavao da se njegova sposobnost prosuivanja natapa i davi u samovelianju. iveo je u ludilu uzbuenja i slave i toliko voleo rat da njegov duh nije znao ni za as mira. NJegov moralni karakter lebdeo je izmeu slinih kontradikcija. U osnovi je bio sentimentalan i emocionalan, i imao je, kako nam kau, "eznutljiv pogled"; ponekad bi ga poezija i muzika toliko uzbudile da bi bio van sebe; u ranoj mladosti svirao je na harfi sa velikom oseajnou. Kada ga je Filip zbog toga zadirkivao, ostavio je instrument i posle toga je, kao da eli sebe da nadvlada,

odbijao da slua sve osim ratnikih melodija. Seksualno je bio skoro besprekoran, ne toliko iz principa koliko zbog preoptereenosti. NJegova neprekidna aktivnost, dugi marevi i este bitke, kompleksni planovi i teret upravljanja iscrpljivali su njegove snage i ostavljali mu malo elje za ljubav. Imao je mnogo ena, ali to je bila njegova rtva politici; bio je galantan prema enama, ali je vie voleo drutvo svojih generala. Kada su mu njegovi autanti doveli jednu lepu enu u ator kasno nou, on ju je upitao, "Zato u ovo vreme?" "Morala sam da ekam", odgovorila je, "da mua smestim u krevet". Aleksandar ju je vratio i ukorio svoje sluge govorei da je zbog njih za dlaku izbegao da postane preljubnik. Imao je mnoge odlike homoseksualca i voleo je Hefestiona do ludila; ali kad je Teodor iz Tarasa ponudio da mu proda dva deaka velike lepote, Aleksandar ga je oterao i molio svoje prijatelje da mu kau kakvu je to niskost due pokazao kad mu je neko tako neto predloio. On je u prijateljstvo unosio nenost i brinost koju veina mukaraca daje ljubavi. Nijedan dravnik koga znamo, a jo manje neki general, nije ga nikada prevaziao u jednostavnom poverenju i srdanosti, otvorenoj iskrenosti oseanja i namere ili velikodunosti ak i prema poznanicima i neprijateljima. Plutarh kae "u kakvim bi nevanim prilikama pisao pisma da pomogne prijateljima". Meu svojim vojnicima bio je omiljen zbog ljubaznosti; rizikovao je njihov ivot, ali ne nepromiljeno; i izgledalo je da osea sve njihove rane. Kao to je Cezar oprostio Brutu i Ciceronu, a Napoleon Fueu i Taljeranu, tako je Aleksandar oprostio Harpalu, blagajniku koji je pobegao sa njegovim novcem i zatim se vratio da moli za oprotaj; mladi osvaja ponovo ga je imenovao za blagajnika na iznenaenje svih i sa oigledno dobrim rezultatima. U Tarsosu, godine 333, Aleksandar je bio bolestan i njegov lekar mu je ponudio purgativni

napitak. U tom trenutku kralju je doneto pismo od Parmeniona, sa upozorenjem da je Darije podmitio Filipa da ga otruje. Aleksandar je dao pismo Filipu, i dok ga je ovaj itao, ispio je napitak bez loih posledica. NJegova reputacija zbog velikodunosti pomogla mu je u ratovima; mnogi su neprijatelji pustili da ih zarobi dok su mu gradovi, ne plaei se da e biti opljakani, otvarali vrata. Ipak, u njemu se nalazila moloska tigrica i njegova gorka sudbina bila je da ga upropaste povremeni napadi svireposti. Osvojivi Gazu opsadom i juriem i razgnevljen njenim dugim otporom, Aleksandar je naredio da se stopala Batisa, njenog herojskog komandanta, probue i kroz njih provuku bakreni prstenovi; onda je, opijen uspomenama na Ahila, vukao sada ve mrtvog Persijanca, vezanog konopcima za kraljevska bojna kola, u punoj brzini oko grada. Sve ee pribegavanje piu kao sredstvu za smirenje ivaca vodilo ga je, u njegovim poslednjim godinama, u izlive slepe svireposti, posle ega su nailazili sumorni napadi estokog kajanja. Jedna odlika u njemu dominirala je nad svim ostalim ambicija. Kao mladi uzrujavao se zbog Filipovih pobeda: "Otac e", alio se svojim prijateljima, "sve zavriti pre nego to mi budemo spremni, i meni i vama nee ostaviti nikakvu ansu da uinimo neto veliko i znaajno". U svojoj strasti za uspehom preuzimao je svaki zadatak i suoavao sa svakim rizikom. Kod Heroneje je bio prvi koji je napao tebanski Sveti odred; kod Granika se u potpunosti predao oseanju koje je zvao svojom "udnjom da se suoi sa opasnou". I ona je postala nekontrolisana strast; zvuk i prizor bitke su ga opijali; zaboravljao je svoje dunosti generala i bacao se bezglavo u arite borbe; uvek nanovo, u strahu da ga ne izgube, njegovi vojnici morali su da ga mole da ide u pozadinu. On nije bio veliki vojskovoa; bio je hrabar vojnik ija je tvrdoglava upornost vodila dalje ka besprimernim pobedama. On je davao inspiraciju; verovatno

su njegovi generali, koji su bili sposobni ljudi, doprinosili organizacijom, obukom, taktikom i strategijom. On je svoje trupe vodio sjajem svoje mate, vatrom svog prirodnog besednitva, spremnou i iskrenou sa kojom je delio njihove tekoe i boli. Nema sumnje da je bio dobar administrator: vladao je dobro i vrsto prostranim podrujem koje je njegovo oruje osvojilo; drao se sporazuma koje je potpisao sa komandantima i gradovima; i nije tolerisao nikakvo ugnjetavanje svojih podanika od strane funkcionera koje je imenovao. Usred uzbuenja i haosa svojih pohoda jasno je u centru njegovih misli stajao veliki cilj koji ak ni njegova smrt nee poraziti: ujedinjenje celog istonog mediteranskog sveta u kulturnu celinu, kojom dominira i koju oplemenjuje grka civilizacija u ekspanziji. /II/ PUTEVI SLAVE Prilikom stupanja na presto Aleksandar se naao na elu uzdrmanog carstva. Severna plemena u Trakiji i Iliriji dizala su pobune; Etolija, Akarnanija, Fokida, Elida, Argolida odrekle su lojalnost; Ambrakijci su isterali makedonski garnizon; Artakserks /III/ hvalisao se da je podstakao Filipovo ubistvo i da Persija sada nema razloga da se plai nezrelog momia od dvadeset godina koji je nasledio presto. Kada su radosne vesti o Filipovoj smrti stigle u Atinu, Demosten je obukao sveanu odoru, stavio na glavu venac od cvea i u Skuptini predloio da se za ubicu Pausanija izglasa poasna kruna. Unutar Makedonije desetak stranaka kovalo je zavere protiv mladog kralja. Aleksandar se pokazao doraslim situaciji, sa presudnom odlunou koja je okonala svaku unutranju opoziciju i odredila tempo njegove karijere. Kada je uhapsio i pogubio glavne zaverenike kod kue, odmarirao je na jug u Grku (336) i za nekoliko dana stigao do Tebe. Grke drave

pourile su da obnove svoje izjave lojalnosti; Atina mu je poslala duboko izvinjenje, izglasala mu dve krune i dodelila boanske poasti. Umiren, Aleksandar je proglasio ukidanje svih diktatura u Grkoj i naredio da svaki grad treba da ivi u slobodi, prema svojim sopstvenim zakonima. Amfiktionski savet potvrdio mu je sva prava i poasti koje je svojevremeno dao Filipu; a skuptina svih grkih drava, osim Sparte, sastavi se u Korintu, proglasila ga je generalnim zapovednikom Grka i obeala da e dati ljude i zalihe za pohod u Aziju. Aleksandar se vratio u Pelu, doveo glavni grad u red i onda krenuo na sever da ugui pobunu varvarskih plemena (335). Sa napoleonskom brzinom poveo je svoje trupe sve do dananjeg Bukureta i postavio svoje zastave na obalu Dunava. Onda je, uvi da Iliri napreduju prema Makedoniji, proao dve stotine milja kroz Srbiju, iznenadio zavojevae s lea, pobedio ih i ostatak oterao natrag u njihove planine. Ali, u meuvremenu, Atinu su uzbunile glasine da je Aleksandar ubijen u borbama na Dunavu. Demosten je pozvao na rat za nezavisnost i smatrao opravdanim to je od Persije prihvatio velike sume kao podrku svojim planovima. Na njegov podsticaj Teba se pobunila, pobila makedonske funkcionere koje je Aleksandar tamo ostavio i opkolila makedonski garnizon u Kadmeji. Atina je Tebi poslala pomo i pozvala Grku i Persiju da se pridrue savezu protiv Makedonije. Aleksandar, besan zbog onoga to mu nije izgledalo kao ljubav prema slobodi ve najgrublja nezahvalnost i izdajstvo, krenuo je sa svojim umornim trupama opet na jug, u Grku. Stigavi do Tebe za trinaest dana, pobedio je armiju koju su poslali na njega. Sudbinu nezatienog grada prepustio je njegovim starim neprijateljima Plateji, Orhomenu, Tespiji i Fokidi; oni su glasanjem odluili da Tebu treba spaliti do temelja, a

njene stanovnike prodati kao roblje. U nadi da e ostalim pobunjenicima odrati lekciju, Aleksandar je potpisao naredbu, ali je postavio uslov da pobednike trupe potede Pindarov dom i ivote svetenika i svetenica i svih Tebanaca koji mogu da dokau da su se suprotstavili pobuni. Kasnije se na ovu estoku osvetu osvrtao sa stidom i "bio siguran da e bez najmanjeg problema odobriti ta god neki Tebanac od njega bude zatraio". On je to delimino okajao svojom blagou prema Atini; oprostio joj je krenje obeanja datih samo godinu dana ranije i nije insistirao na zahtevu da mu se predaju Demosten i druge antimakedonske voe. Do kraja ivota zadrao je prema Atini stav potovanja i simpatije: Akropolju je namenio raznovrsni plen od svojih pobeda u Aziji, poslao natrag u Atinu kipove Tiranoubica koje je Kserks odneo i, posle jednog napornog vojnog pohoda, rekao: "O vi Atinjani, da li ete poverovati kakvim se opasnostima izlaem da bih zasluio vau hvalu?" Poto je dobio obnovljenu zakletvu vernosti od svih grkih drava izuzev Sparte, Aleksandar se vratio u Makedoniju i pripremio za invaziju Azije. Naao je svoju dravnu blagajnu skoro praznu, sa deficitom od pet stotina talenata (3.000.000 dolara) kao nasledstvo Filipove vladavine. Pozajmio je osam stotina talenata i krenuo ne da osvaja svet ve svoje dugove. Nadao se da e se boriti sa Persijom kao branitelj cele Helade, ali je znao da se polovina Grke moli da on uskoro pogine. Govorilo se da Persijanci mogu da sakupe milion ljudi; snage Aleksandrove ekspedicije nisu premaile trideset hiljada ljudi u peadiji i pet hiljada u konjici. Ali novi Ahil je ipak 334. godine, ostavljajui dvanaest hiljada vojnika pod Antipatrom da uva Makedoniju i pazi na Grku, krenuo 334. na najsmeliji i najromantiniji poduhvat u istoriji kraljeva. On e poiveti jo jedanaest godina, ali vie nikada nee videti svoj dom ili Evropu. Dok je njegova armija prelazila Helespont od Sesta do Abidosa, on lino

odabrao je da se iskrca kod rta Sigeja i ponovo pree putem za koji je verovao da je bio Agamemnonov put za Troju. Na svakom koraku citirao je svojim drugovima delove iz "Ilijade", koju je znao skoro napamet. Pomazao je navodni Ahilov grob, ukrasio ga vencima i nag optrao oko njega prema obiaju iz antikih vremena. "Srean je Ahil", uzviknuo je, "to je u ivotu imao tako vernog prijatelja, a posle smrti tako slavnog pesnika da ga slavi". Tada se zavetovao da e dugu borbu izmeu Evrope i Azije, koja je poela kod Troje, dovesti do uspenog kraja... Za nau svrhu nema potrebe da ponovo ispriamo priu o njegovim pobedama. Prvi persijski kontingent susreo je na reci Granik i savladao ga. Tamo je Klit spasao Aleksandru ivot odsekavi ruku Persijancu koji je krenuo da ga udari s lea; neki hiroviti istraiva mogao bi da na takvim dogaajima izgradi interpretaciju istorije na sluajnostima. Nakon to je svojim ljudima dao odmor, krenuo je na jug, u Joniju, nudei grkim gradovima demokratsku samoupravu pod njegovim protektoratom. Veina je otvorila kapije bez otpora. Kod Isa se sreo sa glavnim snagama Persijanaca, 600.000 ljudi pod Darijem /III/. Jo jednom je pobedio, koristei svoju konjicu za napad, a peadiju za odbranu. Darije je pobegao, ostavivi blagajnu i porodicu za sobom; prvo je prihvaeno sa zahvalnou, drugo viteki. Nakon to je mirno zauzeo Damask i Sidon, Aleksandar je izvrio opsadu Tira, u kojem se nalazio veliki fenianski eskadron u slubi Persijanaca. Stari grad se odupirao tako dugo da je Aleksandar, kada ga je konano osvojio, izgubio glavu i dozvolio svojim ljudima da osam hiljada stanovnika Tira masakriraju, a trideset hiljada prodaju kao roblje. Jerusalim se predao mirno i proao dobro; Gaza se borila sve dok i poslednji mukarac u gradu nije bio mrtav, a svaka ena silovana. Trijumfalni mar Makedonaca nastavio se kroz Sinajsku

pustinju do Egipta, gde je Aleksandar, kada je taktino pokazao potovanje prema bogovima te zemlje, bio pozdravljen kao od bogova poslat oslobodilac od persijske vladavine. Znajui da je religija jaa od politike, preao je jo jednu pustinju do oaze Siva i odao potovanje bogu Amonu svom pravom ocu, ako se moe verovati Olimpijadi. Prilagodljivi svetenici krunisali su ga, uz stare rituale, za faraona i tako olakali put za dinastiju Ptolemeja. Vrativi se u Deltu, Aleksandar je zaeo ili prihvatio ideju o graenju nove prestonice na jednom od mnogih ua Nila; moda su grki trgovci iz oblinjeg Naukratisa predloili kao pogodnije gradnju skladita za oekivano poveanje grke trgovine izmeu Egipta i Grke. On je obeleio granice buduih zidina,$272$ konture glavnih ulica i mesta za hramove egipatskih i grkih bogova; ostale detalje ostavio je svom arhitekti Dinokratu. U maru na povratku u Aziju susreo se sa Darijevom ogromnom poliglotskom armijom kod Gaugamele, blizu Arbele, i bio uasnut njenim mnotvom; znao je da e jedan poraz ponititi sve njegove pobede. NJegovi vojnici su ga teili: "Budite veseli, Velianstvo; ne plaite se velikog broja neprijatelja, jer oni nee biti u stanju da izdre ni sam miris koze na koju se oseamo." Proveo je no u izvianju terena na kojem e voditi bitku i u podnoenju rtvi bogovima. NJegova pobeda bila je presudna. Neorganizovana Darijeva vojska, suoena sa falangama, nije mogla da prodre napred i nije znala kako da se brani od brzih i nepredvidivih napada makedonske konjice; razbila se i poela da bei, a Darije nije bio ba meu poslednjima. Kada su ga generali kao kukavicu ubili, Aleksandar je prihvatio pokornost Vavilona, uivao u njegovim bogatstvima, podelio neto od plena svojim vojnicima, ali je grad bio oaran kada je iskazao potovanje njegovim bogovima i naredio obnavljanje njegovih svetilita. Krajem godine (331) stigao je u Suzu, ije ga je stanovnitvo,

seajui se stare slave Elama, pozdravilo kao oslobodioca. On je zatitio grad od pljakanja, ali je svoje vojnike uteio podelivi im oko pedeset hiljada talenata (300.000.000 dolara) koje je naao u Darijevim trezorima. Pozamanu sumu poslao je ljudima iz Plateje zato to su se 480. tako hrabro odupirali Persijancima; a grkim gradovima u Aziji izgleda da je vratio "donacije" koje je od njih izvukao na poetku svog pohoda. I ponosno je objavio Grcima sveta da su sada potpuno osloboeni od persijske vladavine. Jedva zastavi da se odmori u Suzi, Aleksandar je marirao preko planina usred zime da osvoji Persepolj; i kretao se tako brzo da je bio u Darijevoj palati pre nego to su Persijanci mogli da sakriju kraljevsko blago. Tu ga je opet napustilo zdravo rasuivanje, tako da je velianstveni grad spalio do temelja. NJegovi vojnici su kue opljakali, ene silovali, a mukarce pobili. Moda su bili razgnevljeni kada su na prilazu gradu videli osam stotina Grka koje su Persijanci iz razliitih razloga osakatili odsecanjem nogu, ruku ili uiju ili vaenjem oiju. Dirnut tim prizorom do suza, Aleksandar im je dao zemlju i odredio sluge da za njih rade. I dalje nezasit, sada je pokuao da postigne ono to nije uspeo Kir Veliki da pokori plemena koja su zaposela istone granice Persije. Moda se u svojoj jednostavnoj geografiji nadao da e iza tog mistinog Istoka nai okean koji bi njegovom osvojenom carstvu sluio kao prirodna granica. Ulazei u Sogdijanu naiao je na selo nastanjeno potomcima onih Branhida koji su 480. predali Kserksu blaga svog hrama u blizini Mileta. Grozniavo uzbuen na pomisao da osveuje opljakanog boga, naredio je da se svi stanovnici, ukljuujui ene i decu, pobiju kanjavajui grehe otaca na petom kolenu. NJegov pohod na Sogdijanu, Arijanu i Baktrijanu bio je krvav i besciljan; postigao je izvesne pobede, naao neto zlata i svuda za sobom ostavio

neprijatelje. U blizini Buhare njegovi ljudi zarobili su Besa, koji je ubio Darija. Iznenada se pretvarajui u osvetnika Velikog kralja, Aleksandar je dao da se Bes iiba skoro do smrti, da mu se odseku ui i nos i onda ga poslao u Ekbatanu, gde je pogubljen tako to su mu ruke vezane za jedno stablo, a noge za drugo; stabla su bila jedno sa drugim spojena konopcima, tako da su, kada su konopci preseeni, rastrgla telo u komade. Sa svakim novim udaljavanjem od Grke Aleksandar je postajao sve manje grki, a sve vie varvarski kralj. Godine 327. prelazi preko Himalaja u Indiju. Tatina se udruila sa znatieljom da bi ga povela na tako udaljenu teritoriju; njegovi generali su ga savetovali da to ne ini, armija ga je nevoljno sledila. Preavi Ind porazio je kralja Pora i objavio da e nastaviti do Ganga. Ali njegovi vojnici su odbili da idu dalje. On ih je molio da nastave i kao potomak Ahila tri dana se ljutio u svom atoru; ali njima je bilo dosta. Tuno je krenuo natrag, nerado se okreui prema zapadu i probijajui put kroz neprijateljska plemena sa takvom linom hrabrou da su njegovi vojnici plakali to nisu sposobni da ostvare sve njegove snove. On je bio prvi koji je sa lestvicama juriao na bedeme Malije; nakon to su on i jo dvojica skoili u grad, lestvice su se slomile i oni su se nali sami meu neprijateljima. Aleksandar se borio sve dok, iscrpljen od rana, nije klonuo. U meuvremenu njegovi vojnici su se probili u grad i vojnik za vojnikom rtvovao je ivot da zatiti palog kralja. Kada je bitka bila gotova, Aleksandra su poneli u njegov ator i njegovi veterani su mu, dok je prolazio, ljubili haljine. Posle tri meseca oporavka ponovio je svoj mar du Inda i stigao do Indijskog okeana. Tamo je jedan deo svojih snaga poslao morem pod Nearhom, koji je veto ostvario dugo putovanje po nepoznatim morima. Aleksandar je lino poveo ostatak svoje armije na severozapad, du obale Indije i kroz

pustinju Gedroziju (Baludistan), a patnje njegovih ljudi mogu se uporediti sa patnjama Napoleonove armije na povratku iz Moskve. Vruina je ubila na hiljade, e jo i vie. Kada je pronaeno malo vode doneli su je Aleksandru, ali on ju je namerno prosuo na zemlju. Kada su ostaci njegovih snaga stigle u Suzu nekih deset hiljada ih je umrlo, a Aleksandar je bio napola lud. /III/ SMRT BOGA Aleksandar je ve devet godina bio u Aziji i svojim pobedama izmenio je kontinent manje nego to je ovaj, na svoj nain, izmenio njega. Aristotel mu je rekao da sa Grcima treba da se ponaa kao sa slobodnim ljudima, a sa "varvarima" kao sa robovima. Ali Aleksandar je bio iznenaen kada je meu persijskom aristokratijom naao stepen prefinjenosti i dobrih manira koji se u nemirnim demokratijama Grke nisu mogli videti tako esto; divio se nainu na koji su veliki kraljevi organizovali svoje carstvo i pitao se kako bi njegovi sirovi Makedonci mogli da zamene takve upravljae. Zakljuio je da svojim pobedama moe da prui odreenu trajnost samo ako se persijsko plemstvo prilagodi njegovom upravljanju i ako ga iskoristi na administrativnim poloajima. Sve vie oaran svojim novim podanicima, napustio je ideju da nad njima vlada kao Makedonac i zamislio sebe kao grko-persijskog cara koji vlada carstvom u kojem e Persijanci i Grci biti ravnopravni i u miru meati svoju kulturu i svoju krv. Duga svaa izmeu Evrope i Azije zavrie se svadbenom gozbom. Hiljade njegovih vojnika ve su se oenili domorotkinjama ili su sa njima iveli; zar on ne bi mogao da uini isto, da se oeni Darijevom erkom i izmiri narode roenjem kralja u ijim e se ilama ujediniti krv obe dinastije? On je ve bio oenjen Roksanom, baktrijskom princezom; ali ta smetnja bila je zanemarljiva. Izloio je plan svojim

oficirima i sugerisao im da se i oni oene Persijankama. Smekali su se zbog njegovih nada u ujedinjenje dve nacije, ali su ve dugo bili odsutni od kue, a persijske ene bile su lepe. Tako je na jednoj velikoj svadbenoj gozbi u Suzi (324) Aleksandar oenio Statiru, erku Darija /III/ i Parisatis, erku Artakserksa /III/, vezujui se na taj nain sa obe grane persijske kraljevske loze, dok je osamdeset njegovih oficira uzelo persijske mlade. Uskoro zatim, hiljade slinih venanja slavljeno je i meu vojnicima. Aleksandar je svakom oficiru dao znatan miraz i platio dugove vojnika koji su se enili a koji su (ako smemo da verujemo Arijanu) iznosili dvadeset hiljada talenata (120.000.000 dolara). Da bi podstakao ovo sjedinjavanje naroda Aleksandar je otvorio zemlje Mesopotanije i Persije grkim kolonistima, ime je umanjio pritisak stanovnitva u nekim od grkih drava i ublaio klasnu borbu; sada su nastali oni helenizovani azijski gradovi koji e biti bitni deo Seleukidskog carstva. Istovremeno je regrutovao trideset hiljada persijskih mladia, dao da se obrazuju u grkom duhu i nauio ih grkim propisima ratovanja. Moda su njegove ene imale neke veze sa njegovim brzim usvajanjem istonjakih obiaja; moda je to bio nedostatak skromnosti, ili deo njegovog plana. "U Persiji", kae Plutarh, "on je prvi put obukao varvarsku" (tj. stranu) "odeu, moda sa ciljem da olaka rad na civilizovanju Persijanaca, jer nita ne pridobija ljude toliko koliko prilagoavanje njihovim obiajima... Meutim, on nije sledio nain Meana.... ve je, izabravi srednji put izmeu persijskog naina i makedonskog, smislio svoju odeu tako da nije bila toliko gizdava kao prva, a ipak pompeznija i velianstvenija nego druga." NJegovi vojnici su po tome zakljuili da je Aleksandra osvojio Istok; oseali su da su ga izgubili i sa aljenjem primeivali da nedostaju znaci brinosti i simpatija kojima ih je nekada obasipao.

Persijanci su mu ukazivali svako potovanje i do mile volje mu laskali; a sami Makedonci, omekali od istonjakog luksuza, prigovarali su zbog zadataka koje im je nametao, zaboravljali njegova dobroinstva, gunali o dezertiranju i ak kovali zaveru protiv njega. Aleksandar je poeo da daje prednost drutvu persijskih dostojanstvenika. Kulminacija njegovog odmetnitva ili diplomatije bila je najava njegovog boanskog porekla. Godine 324. poslao je poruku svim grkim dravama osim Makedonije (gde bi uvreda Filipa mogla da izazove veliko negodovanje) da eli da ubudue bude javno priznat za sina Zevsa-Amona. Veina drava se saglasila, smatrajui to samo formom; ak su se i tvrdoglavi Spartanci saglasili, govorei, "Neka Aleksandar bude bog ako to eli." Za oveka onog vremena nije bilo naroito teko da bude bog u grkom smislu te rei; jaz izmeu oveka i boanstva nije tada bio tako veliki kao to e postati u modernoj teologiji; nekoliko Grka su taj jaz preskoili, kao Hipodamija, Edip, Ahil, Ifigenija i Helena. Egipani su uvek o svojim faraonima mislili kao o bogovima; da je Aleksandar propustio da sebe rangira na slian nain, Egipani su mogli da se uznemire zbog takvog smelog naruavanja presedana. Svetenici u Sivi, Didimi i Vavilonu, za koje se verovalo da u toj oblasti imaju posebne izvore informacija, uveravali su ga u njegovo boansko poreklo. Da je (kao to je mislio Grot) Aleksandar stvarno za sebe verovao da je bog u vie nego metaforinom smislu sasvim je neverovatno. Tano je da je posle svoje samodeifikacije postao sve razdraljiviji i arogantniji; da je sedeo na zlatnom prestolu, nosio svete odore i ponekad ukraavao glavu rogovima Amona. Ali kada nije igrao na svoj boanski status kao svetski ulog smekao se sopstvenim poastima. Kada je bio ranjen strelom rekao je nekim prijateljima, "Ovo je, vidite, krv, a ne sukrvica koja tee iz rana Besmrtnika." Da priu svoje majke o gromu nije primao suvie ozbiljno vidi se po njegovom estokom

gnevu zbog Atalovih podmetanja o njegovom roenju i iz njegove primedbe o potrebi za spavanjem koja razlikuje oveka od bogova. ak se i Olimpijada nasmejala kad je ula da je Aleksandar njenu legendu ozvaniio. "Kada e", pitala je, "Aleksandar prestati da me klevee kod Here?" Uprkos svom boanskom statusu, Aleksandar je nastavio da prinosi rtve bogovima za boanstvo neto neuveno. Plutarh i Arijan, u stanju da o tome sude kao Grci, smatrali su kao samo po sebi razumljivo to je Aleksandar sebe deifikovao da bi lake vladao praznovernim i heterogenim stanovnitvom. Nesumnjivo je smatrao da e zadatak sjedinjavanja dva neprijateljska sveta biti olakan potovanjem koje e mu obian narod ukazivati ako njegove tvrdnje o boanskom statusu budu prihvaene od strane viih klasa. Moda je, u stvari, mislio da prevazilazi razdornu raznolikost vera u svom carstvu obezbeujui u sopstvenoj linosti poetak jednog svetog mita i zajednike vere koja bi ujedinjavala.$273$ Makedonski oficiri nisu mogli da proniknu Aleksandrovu politiku. Grki duh ih je dotakao do nivoa mentalne emancipacije, ali ne i do take filozofske tolerantnosti; smatrali su poniavajuim da, kada prilaze kralju, padaju niice, kao to je on to sada zahtevao. Jedan od njegovih najhrabrijih oficira, Filota, sin njegovog najsposobnijeg i najomiljenijeg generala Parmeniona, skovao je zaveru da novog boga ubije. Aleksandar je o tome nauo, naredio da se Filota uhapsi i muenjem izvukao od njega priznanje o umeanosti njegovog sopstvenog oca. Filota je bio primoran da ponovi priznanje pred vojnicima, koji su ga, prema svom obiaju u takvim sluajevima, ubili kamenovanjem; Parmenion je bio pogubljen po glasniku kao verovatno kriv i, u svakom sluaju, mogui neprijatelj. Od tog trenutka pa do kraja njegovog ivota odnosi izmeu Aleksandra i njegove armije postajali su sve zategnutiji ete su bile sve nezadovoljnije, kralj sve podozriviji, stroi i usamljeniji.

NJegova usamljena uzvienost i sve brojnije brige navodili su ga da trai zaborav u velikoj koliini vina. Na jednom banketu u Samarkandu Klit, koji mu je spasao ivot kod Granika, u nastupu iskrenosti izazvanog pijanstvom, rekao je Aleksandru da su njegove pobede postigli njegovi vojnici, a ne on, i da je Filipov uspeh bio mnogo vei. Aleksandar, isto toliko pijan, podigao se da ga udari, ali je Ptolemej Lagus (koji e uskoro postati vladar Egipta) Klita hitno udaljio. Meutim, Klit je eleo jo neto da kae; pobegao je Ptolemeju i vratio se da dovri svoju tiradu. Aleksandar je na njega bacio koplje i ubio ga. Savladan griom savesti, kralj se povukao tri dana u samou, odbio da jede, pao u histeriju i pokuao da sebi oduzme ivot. Nedugo zatim, Hermolaj, pa koga je Aleksandar nepravedno kaznio, skovao je jo jednu zaveru protiv njega. Deak je uhvaen i pod muenjem je okrivio Aristotelovog neaka Kalistena. Ovaj potonji, lan pratnje kao zvanini istoriar, ve je uvredio kralja odbivi da se pred njim baci niice na zemlju, a kritikovao je i njegove istonjake obiaje i hvalisao se da e Aleksandar buduim pokolenjima biti poznat samo preko Kalistena istoriara. Aleksandar je osudio istoriara na zatvor, gde je sedam meseci kasnije i umro.$274$ Ovaj dogaaj okonao je prijateljstvo izmeu Aleksandra i Aristotela, koji je godinama rizikovao ivot da bi branio Aleksandrovu stvar u Atini. Na kraju je nezadovoljstvo u armiji dolo do same ivice otvorene pobune. Kada je kralj objavio da e najstarije meu vojnicima, bogato nagraene za njihove usluge,$275$ poslati natrag u Makedoniju, bio je okiran to uje kako mnogi mrmljaju da bi eleli da ih sve otpusti, jer mu kao bogu za ostvarenje njegovih ciljeva nisu potrebni ljudi. Aleksandar je naredio da se voe pobune pogube a zatim se obratio svojim trupama dirljivim (ali verovatno neautentinim) govorom u kojem ih je podsetio na sve to su uinili za njega, a i on za njih, i upitao koji od njih moe da pokae

vie oiljaka od njega, ije telo nosi belege svih oruja korienih u ratu. Konano im je svima dao dozvolu da idu kui: "Vratite se i izvestite da ste napustili svog kralja i ostavili ga pod zatitom pobeenih stranaca." Potom se povukao u svoje odaje i odbio da bilo koga vidi. NJegovi vojnici, obuzeti griom savesti, doli su i legli pred njegovu palatu, govorei da nee otii sve dok im ne oprosti i ponovo ih primi u svoju armiju. Kada se konano pojavio, oni su briznuli u pla i insistirali da ga poljube; a kada su se sa njim pomirili, vratili su se u svoj logor glasno pevajui pesmu zahvalnicu. Zavaran ovim pokazivanjem ljubavi, Aleksandar je sanjao o daljim pohodima i pobedama; planirao je pokoravanje skrivene Arabije, poslao misiju da istrai kaspijske regione i mislio o osvajanju Evrope sve do Herkulovih stubova. Ali njegova snana konstitucija bila je oslabljena izlaganjem naporima i piu, a njegov duh zaverama oficira i pobunama ljudi. Kada je armija bila u Ekbatani njegov najdrai prijatelj Hefestion razboleo se i umro. Aleksandar ga je toliko voleo da je, kada se Darijeva kraljica, uavi u ator osvajaa, poklonila prvo Hefestionu mislei da je on Aleksandar, mladi kralj milostivo rekao, "I Hefestion je Aleksandar" kao da kae da su on i Hefestion jedno. NJih dvojica esto su delili ator i pili iz istog pehara; u bici su se borili rame uz rame. Sada je kralj, oseajui da je jedna njegova polovina otrgnuta, utonuo u nekontrolisani bol. Leao je satima preko mrtvog tela, plaui; odsekao je kosu u alosti i danima odbijao da uzme hranu. Osudio je na smrt lekara koji je napustio bolesnog mladia da bi prisustvovao javnim igrama. Naredio je da se u Hefestionovu ast podigne dinovska pogrebna lomaa koja je, kako nam kau, kotala deset hiljada talenata (60.000.000 dolara) i poslao da se upita Amonovo proroite da li je dozvoljeno da se Hefestion oboava kao bog. U sledeem

pohodu, po njegovom nareenju, pobijeno je jedno itavo pleme kao rtva Hefestionovom duhu. Misao da Ahil nije dugo nadiveo Patrokla proganjala ga je kao smrtna presuda. Vrativi se u Vavilon, Aleksandar se sve vie odavao piu. Jedne noi, banei sa svojim oficirima, predloio je utakmicu u piu. Promah je iskapio dvanaest kvarta (etvrt galona, 1,136 l., prim. prev.) vina i dobio nagradu, jedan talent; tri dana kasnije je umro. Nedugo zatim, na drugom banketu, Aleksandar je iskapio pehar od est kvarta vina. Sledee noi opet je mnogo pio; a poto je iznenada zahladilo, dobio je groznicu i pao u krevet. Groznica ga je tresla deset dana, tokom kojih je Aleksandar nastavio da daje nareenja svojoj armiji i floti. Jedanaestog dana je umro, u svojoj trideset i treoj godini (323). Kada su ga njegovi generali jednom upitali kome ostavlja svoje carstvo, odgovorio je "Najjaem". Kao i veina velikih ljudi, Aleksandar nije bio u stanju da nae dostojnog naslednika i njegovo delo iskliznulo mu je iz ruku nedovreno. Ali ak i tako, ono to je postigao bilo je ne samo ogromno ve i daleko trajnije nego to se obino pretpostavlja. Delujui kao agens istorijske nude, okonao je doba gradova-drava i, rtvujui znatne lokalne slobode, stvorio je iri sistem stabilnosti i reda nego to je Evropa ikada poznavala. NJegova koncepcija vladavine kao apsolutizma koji koristi religiju da nametne mir razliitim narodima dominirala je Evropom sve do uspona nacionalizma i demokratije u modernim vremenima. On je sruio barijere izmeu grkog i "varvarskog" i pripremio kosmopolitizam helenistikog doba; on je Malu Aziju otvorio grkoj kolonizaciji i osnovao grka naselja na istoku sve do Baktrije; liberalizacijom i stimulacijom trgovinske razmene ujedinio je istoni mediteranski svet u jednu veliku trgovinsku mreu. On je grku knjievnost, filozofiju i umetnost doneo u Aziju i umro pre nego to je

mogao da shvati da je otvorio put i religijskoj pobedi Istoka nad Zapadom. NJegovo prihvatanje orijentalne odee i obiaja bio je poetak osvete Azije. Bilo je dobro to je umro u zenitu; budue godine bi mu skoro sigurno donele razoarenje. Moda bi ga, da je poiveo, poraz i patnja uinili dubljim i moda bi nauio kao to je poinjao da voli dravnitvo vie od rata. Ali on je preduzeo previe; napor da odri svoje nabujalo carstvo kao celinu i pazi na sve njegove delove verovatno je smuivao njegov briljantni um. Energija je samo polovina genija; druga polovina je obuzdavanje; a Aleksandar je bio ista energija. U njemu nam nedostaje mada nemamo pravo da to oekujemo mirna zrelost Cezara ili suptilna mudrost Avgusta. Divimo mu se kao to se divimo Napoleonu, jer je stajao sam protiv pola sveta i zato to nas ohrabruje milju o neverovatnoj snazi koja lei kao potencijal u individualnoj dui. I mi prema njemu oseamo prirodnu simpatiju, uprkos njegovom praznoverju i svirepostima koje je poinio, jer znamo da je bar bio velikoduan i prijatan mladi, i uz to neuporedivo sposoban i hrabar; da se borio protiv zaluujueg nasledstva varvarizma u svojoj krvi; i da mu je kroz sve borbe i sva krvoprolia ostao pred oima san da irem svetu donese svetlo Atine. /IV/ KRAJ JEDNOG DOBA Kada je vest o Aleksandrovoj smrti stigla do Grke, izbile su brojne pobune protiv makedonske vlasti. Tebanski prognanici u Atini organizovali su patriotski odred i napali makedonski garnizon u Kadmeji. U samoj Atini, gde su se mnogi molili za Aleksandrov kraj, lanovi antimakedonske partije, osetivi da su njihove molbe usliene, okitili su se vencima i slavili smrt onoga, kome su se dodvoravali kao bogu pevajui, kae Plutarh,

"trijumfalne pobednike pesme, kao da su ga pobedili svojom hrabrou". Za Demostena je doao trenutak slave. Za vreme Aleksandrovih pohoda nije mu bilo dobro: bio je osuen za primanje velikog mita od Harpala i baen u tamnicu; dozvolili su mu da pobegne i proiveo je devet meseci munog progonstva u Trezenu. Sada su ga pozvali da se vrati i poslali kao poslanika na Peloponez da skupi saveznike za Atinu u ratu za osloboenje. Ujedinjene snage krenule su na sever, srele se kod Kranona sa Antipatrom i bile unitene. Stari vojnik, kome je nedostajala Aleksandrova osetljivost prema atinskoj kulturi, nametnuo je gradu najtee uslove, traei da plati trokove rata, da primi makedonski garnizon, da ukine svoj demokratski ustav i sudove, da oduzme pravo glasa i deportuje u kolonijalna naselja sve graane (12.000 od 21.000) koji poseduju imovinu u vrednosti manjoj od dve hiljade drahmi i da preda Demostena, Hiperida i dva druga antimakedonska besednika. Demosten je pobegao u Kalauriju i sklonio se u svetilita jednog hrama. Okruen makedonskim progoniteljima, popio je otrov i umro pre nego to je mogao da se izvue iz svetog dvorita. Ova tragina godina (322) je i datum Aristotelovog kraja. On je dugo bio nepopularan u Atini: Akademija i Isokratova kola nisu ga volele kao kritiara i suparnika, a patrioti su u njemu videli vou promakedonske partije. Aleksandrova smrt je iskoriena da se protiv Aristotela podigne optuba zbog bezbonitva; kao dokaz posluili su jeretiki odlomci iz njegovih knjiga; bio je optuen da je ponudio boanske poasti diktatoru Hermiji, koji, budui da je bio rob, nije mogao da bude bog. Aristotel je mirno napustio grad, rekavi da nee Atini pruiti priliku da po drugi put zgrei prema filozofiji. Povukao se u kuu svoje majke u Halkidi, ostavljajui da se o Likeju

brine Teofrast. Atinjani su protiv njega doneli smrtnu presudu, ali nisu imali ni priliku ni potrebu da je izvre. Jer bilo zbog bolesti eluca pogorane bekstvom, ili, kako neki kau, zato to je uzeo otrov, Aristotel je umro nekoliko meseci posle Aleksandra, u ezdeset i treoj godini ivota. NJegova oporuka bila je uzor paljive brige za njegovu drugu enu, njegovu porodicu i robove. Smrt grke demokratije bila je i nasilna i prirodna, a njeni fatalni faktori bili su organski poremeaji sistema; makedonski ma samo je dodao fatalni udarac. Grad-drava pokazao se nesposobnim da rei probleme vladanja: on nije uspeo da odri unutranji red i spoljnju odbranu; uprkos pozivima Gorgije, Isokrata i Platona na malo dorske discipline, da bi se ukrotila jonska sloboda, on nije naao nain da uskladi lokalnu autonomiju sa nacionalnom stabilnou i snagom; a njegova ljubav prema slobodi retko je smetala njegovoj strasti za carstvom. Klasni rat je izmakao kontroli i pretvorio demokratiju u utrkivanje u zakonskoj pljaki. Skuptina, plemenito telo u svojim boljim vremenima, degenerisala se u rulju koja mrzi svaku superiornost, odbija svako ogranienje, koja je bezobzirna pred slabou, ali servilna pred silom i koja glasanjem sebi daje svaku povoljnost, a imovinu oporezuje do take guenja svake inicijative, radinosti i tedljivosti. Grku slobodu nisu unitili Filip, Aleksandar i Antipatar; ona je unitila samu sebe; a poredak koji su ova trojica iskovali ouvao se jo vekovima i proirio po Egiptu i Istoku civilizaciju koja je inae mogla da umre od sopstvene tiranske anarhije. A ipak, da li su oligarhija ili monarhija postigle neto bolje? Tridesetorica su poinili vie svireposti protiv ivota i imovine u nekoliko meseci svoje vladavine nego demokratija u prethodnih sto godina. A dok je demokratija izazivala haos u Atini, monarhija je izazivala haos u Makedoniji tuce ratova zbog naslea, stotine ubistava i

hiljade ometanja slobode bez iskupiteljske slave knjievnosti, nauke, filozofije ili umetnosti. Slabost i siunost drave u Grkoj bila je blagoslov za pojedinca, ako ne za telo, onda svakako za duu; ova je sloboda, koliko god da je bila skupa, dovela do uspeha grkog duha. Individualizam na kraju razara grupu, ali u meuvremenu podstie linost, mentalno istraivanje i umetniko stvaralatvo. Grka demokratija bila je korumpirana i nekompetentna i morala je da umre. Ali kada je bila mrtva, ljudi su shvatili koliko je bilo lepo njeno doba procvata; i sve kasnije generacije iz starog doba osvrtale su se na vekove Perikla i Platona kao na zenit Grke i itave istorije. KNJIGA PETA IRENJE HELENIZMA 322-146. p.n.e. HRONOLOKA TABELA Pre nae ere 348-39: 339-14: 323-285: 323: 322-288: 321: 320: 319: 318: 317-07: Spensip na elu Akademije Ksenokrat na elu Akademije Ptolemej /I/ (Soter) osniva dinastiju Ptolemeja u Egiptu Judeja postala pokrajina Sirije Teofrast na elu Likeja Podela Aleksandrovog carstva; Menandrova prva drama Ptolemej /I/ osvaja Jerusalim; Piron iz Elide i Kratet iz Tebe, filozofi Filemon i Nova komedija Aristoksen iz Tarenta, teoriar muzike Demetrije Faleranin na vlasti u Atini

316: 315-01: 314: 314-270: 312-198: 312-280: 311: 310: 307: 307-287: 306: 306-02: 305: 301: 300: 295-72: 290: 288-70: 285-46: 285: 283-30: 280: 280-62: 280-79: 279: 278: Kasandar, kralj Makedonije Antigon /I/ (Kiklop), kralj Makedonije Antigon /I/ proglaava slobodu Grke; Zenon dolazi u Atinu Polemon na elu Akademije Judeja pod Ptolemejima Seleuk /I/ (Nikator) osniva Seleukidsko carstvo Hamilkar napada Siciliju Agatokle, diktator Sirakuze, napada Afriku Zakon protiv filozofa Demetrije Poliorket, kralj Makedonije Epikur otvara svoju kolu u Atini Rat izmeu Kasandra i Demetrija Poliorketa za prevlast nad Grkom Timej iz Toromenija, istoriar Zenon otvara svoju kolu u Stoi; Seleuk /I/ osniva Antiohiju; Lisimah pobeuje Antigona /I/ kod Ipsa Euklid iz Aleksandrije, matematiar; Euhemer, racionalista Pir, kralj Moloana Rodoska kola skulpture Straton na elu Likeja Ptolemej /I/ (Filadelf); Aleksandrijski muzej i biblioteka Zenodot na elu biblioteke; Herofil iz Halkedonije, anatom Antigon /II/ (Gonat), kralj Makedonije Aristarh sa Samosa, astronom; uspon Ahajskog saveza; Pir pomae Tarentu protiv Rima Antioh /I/ (Soter), car Seleukida Galska invazija Makedonije i Grke Pirova invazija Sicilije "Kolos" sa Rodosa

277: 275: 271: 270: 270-69: 270-16: 269-41: 266-61: 261: 261-47: 261-32: 260: 258: 257-180: 251: 250: 247: 247-26: 246-21: 243: 242: 240: 239-29: 239-197: 235-195: 232-07: 229: 229-21: 226-24: 226-23: 225: 223-187: Galska invazija Male Azije Arat iz Solija, pesnik Timon iz Pila, satiriar Kalimah iz Aleksandrije i Teokrit sa Kosa, pesnici; Beros iz Vavilona, istoriar Kratet iz Atine na elu Akademije Hijeron /II/, diktator Sirakuze Arhelaj na elu Srednje akademije Hremonidski rat Antigon /II/ zauzima Atinu Antioh /II/ (Teos), seleukidski kralj Kleant na elu Stoe Heroda sa Kosa, pesnik Erasistrat sa Keosa, fiziolog Aristofan iz Bizanta, filolog Arat iz Sikiona oslobaa svoj grad Arsak osniva kraljevstvo Parana; Laokoont; Maneto, egipatski istoriar; Likofron iz Halkide, pesnik Arhimed iz Sirakuze, naunik Seleuk /II/ (Kalinikus) Ptolemej /II/ (Everget /I/) Arat vodi Ahajski savez protiv Makedonije Agid /IV/ pokuava reformu u Sparti Apolonije sa Rodosa, pesnik Demetrije /II/, kralj Makedonije Atal /I/ osniva kraljevstvo Pergama Eratosten, bibliotekar u Aleksandriji Krisip na elu Stoe Arat oslobaa Atinu Antigon /III/ (Doson), kralj Makedonije Reforme Kleomena /III/ u Sparti Seleuk /III/ (Soter) Zemljotres razara Rodos Antioh /III/ (Veliki), seleukidski kralj

221: 221-179: 221-03: 220: 217: 215: 214-05: 212: 210: 208: 207: 205: 203-181: 200-197: 200: 197: 197-160: 196: 195-80: 190: 189: 188: 187-75: 181-45: 180: Antigon /III/ pobeuje Kleona /III/ kod Selasije Filip /V/, kralj Makedonije Ptolemej /IV/ (Filopator) Apolonije iz Perge, matematiar Ptolemej /IV/ pobeuje Antioha /III/ kod Rafije Savez Filipa /V/ i Hanibala Prvi makedonski rat sa Rimom Marcel zauzima Sirakuzu; smrt Arhimeda Sicilija postaje rimska provincija Zenon iz Tarsosa, filozof Revolucija Nabisa u Sparti Egipat rimski protektorat Ptolemej /V/ (Epifan) Drugi makedonski rat Diogen iz Seleukije, filozof Bitka kod Kinoskefale Zenit Pergama pod Eumenom /II/ Flaminin proglaava slobodu Grke; osnivanje Pergamske biblioteke Aristofan iz Bizanta, bibliotekar u Aleksandriji "Farneski bik" Rimljani pobeuju Antioha /III/ kod Magnezije Filopomen ukida Likurgov ustav u Sparti Seleuk /IV/ (Filopator) Ptolemej /VI/ (Filometor) Veliki rtvenik Pergama; Aristarh iz Samotrake bibliotekar u Aleksandriji Persej, kralj Makedonije Antioh /IV/ (Epifan), seleukidski kralj Mitridat, kralj Parte 179-68: 175-38: 175-63:

174: 173: 171-68: 168: 167: 166: 165: 163-62: 162-50: 161: 160: 160-39: 157: 155: 150-45: 150: 146: Antioh /IV/ ponovo izgrauje Olimpijon Karnead na elu Nove akademije Trei makedonski rat Emilije Paul pobeuje Perseja kod Pidne; Antioh /IV/ pljaka Hram u Jerusalimu Deportacija Ahajaca, ukljuujui Polibija, istoriara Prvi ustanak Makabejaca; Knjiga proroka Danila Juda Makabejac obnavlja slube Hrama Antioh /V/ (Eupator), seleukidski kralj Demeter /I/ (Soter), seleukidski kralj Juda Makabejac sklapa sporazum sa Rimom Poraz i smrt Jude Makabejca Atal /II/, kralj Pergama Judeja postaje nezavisna svetenika drava Karnead u Rimu Aleksandar Balas, seleukidski kralj Hiparh iz Nikeje i Seleuk iz Seleukije, astronomi; Mous iz Smirne, pesnik Mumije pljaka Korint; Grka i Makedonija postaju rimske provincije Poglavlje /XXIII/ GRKA I MAKEDONIJA /I/ BORBA ZA VLAST Istoriari dele prolost na epohe, godine i dogaaje kao to misao deli svet u grupe, pojedince i stvari; ali istorija, kao i priroda, zna samo za kontinuitet usred promena: /historia non facit saltum/ istorija ne pravi skokove. Helenistika Grka nije osetila Aleksandrovu

smrt kao "kraj jednog perioda"; gledala je na nju kao na poetak "modernih" vremena i simbol snane mladosti pre nego faktora propadanja; bila je ubeena da sada stupa u svoju punu zrelost i da su njene voe isto tako sjajne kao bilo koje u prolosti izuzev samog mladog kralja. Na neki nain bila je u pravu. Grka civilizacija nije umrla sa grkom slobodom; suprotno tome, osvojila je nove oblasti i irila se u tri pravca, dok su formiranja ogromnih carstava obarala politike barijere komunikacijama, kolonizaciji i trgovini. Jo preduzimljivi i aktivni, na stotine hiljada Grka su se selili u Aziju i Egipat, Epir i Makedoniju; i ne samo da je Jonija ponovo procvetala ve su helenska krv, jezik i kultura prodrle u unutranjost Male Azije, u Fenikiju i Palestinu, kroz Siriju i Vaviloniju, preko Eufrata i Tigra ak do Baktrije i Indije. Nikada grki duh nije pokazao vie revnosti i hrabrosti; nikada grka knjievnost i umetnost nisu postigli tako veliku pobedu. Moda su zbog toga istoriari uobiavali da svoje istorije Grke zavre sa Aleksandrom; posle njega domaaj i sloenost grkog sveta osujeuju svaki objedinjeni pogled ili kontinuiranu priu. Ne samo da su postojale tri velike monarhije Makedonija, Seleukidsko carstvo i Egipat; bilo je i stotinu grkih gradova-drava, sa svim stepenima samostalnosti; postojao je i niz saveza i liga; polugrkih drava bilo je u Epiru, Judeji, Pergamu, Bizantu, Bitiniji, Kapadokiji, Galatiji, Baktriji; a na zapadu su bile grka Italija i Sicilija, razdirane izmeu ostarele Kartagine i mladog Rima. Aleksandrovo carstvo bez korena bilo je jezikom, komunikacijama, obiajima i verom previe labavo povezano da bi ga preivelo. On je za sobom ostavio ne jednog ve nekoliko jakih ljudi i nijedan se nije mogao zadovoljiti neim manjim od suvereniteta. Veliina i raznolikost novog carstva iskljuivala je svaku pomisao na demokratiju; samoupravljanje, onako kako su ga Grci

shvatali, pretpostavljalo je grad-dravu iji graani mogu povremeno da dou do mesta zajednikog sastajanja; a pored toga, zar nisu filozofi demokratske Atine okrivili demokratiju za ustolienje neznanja, zavisti i haosa? Aleksandrovi naslednici koje su zato nazivali /Diadochi/ bili su makedonski poglavari, davno svikli na vladavinu maem; demokratija, osim kao povremena konsultacija sa njihovim pomonicima, nije nikada ula u njihovu glavu. Posle nekih manjih ogledanja orujem, tokom kojih su uklonjeni manji rivali, oni su podelili carstvo na pet delova (321) Antipatar je uzeo Makedoniju i Grku, Lisimah Trakiju, Antigon Malu Aziju, Seleuk Vaviloniju i Ptolemej Egipat. Oni se nisu potrudili da sazovu sastanak grkih drava koji e podelu ratifikovati. Od tog momenta, osim nekih povremenih epizoda u Grkoj i aristokratske republike Rima, monarhija je vladala Evropom sve do Francuske revolucije. Osnovni princip demokratije je sloboda koja podstie na haos; osnovni princip monarhije je sila koja podstie na tiraniju, revoluciju i rat. Od Filipa do Perseja, od Heroneje do Pidne (338168) spoljnji i graanski ratovi gradova-drava dopunjivali su se spoljnjim i unutranjim ratovima kraljevstava, jer su beneficije od vladavine dovodile u iskuenje stotine generala da se takmie za presto. Nasilje je bilo isto tako popularno, "kondotjeri" isto tako brojni i sjajni u helenistikoj Grkoj kao i u renesansnoj Italiji. Kada je Antipatar umro, Atina se ponovo pobunila i pogubila starog Fokiona, koji je u ime Antipatra njom vladao onoliko pravedno koliko je bilo mogue. Kasandar, Antipatrov sin, ponovo je zauzeo grad za Makedoniju (318), proirio pravo glasa na one koji imaju hiljadu drahmi i ostavio kao regenta Demetrija Faleranina, filozofa, uenjaka i diletanta, koji je gradu

pruio deset godina prosperiteta i mira. U meuvremenu je Antigon /I/ ("Kiklop") sanjao o ujedinjenju celog Aleksandrovog carstva pod onim njegovim jednim okom; kod Ipsa (301) ga je porazila koalicija i tada je izgubio Malu Aziju koju je dobio Seleuk /I/. NJegov sin Demetrije Poliorket$276$ ("Koji uzima gradove") oslobodio je Grku od makedonske vladavine, dao Atini jo dvanaest godina demokratije, kao gost zahvalnog grada smeten je u Partenon, gde je dovodio kurtizane da tamo sa njim ive, svojom ljubavnikom panjom naterao neke mlade ljude u oajanje, na moru je postigao sjajnu pobedu nad Ptolomejom /I/ kod Kipra (308), est godina je novim spravama za opsadu bezuspeno opsedao Rodos, proglasio se kraljem Makedonije (294), uz pomo garnizona okonao je atinsku slobodu, stalno uletao u nove ratove, Seleuk ga je porazio i zarobio a on se opijao dok nije umro. etiri godine kasnije (279), iskoristivi nered nastao zbog borbe za vlast u istonom Mediteranu, jedna horda Kelta, ili "Gala", pod Brenom$277$ pola je kroz Makedoniju sve do Grke. Bren je, kae Pausanija, "ukazivao na slabo stanje Grke, ogromna bogatstva njenih gradova, zavetne darove u hramovima, velike koliine srebra i zlata". U isto vreme u Makedoniji je izbila revolucija pod vostvom Apolodora; deo armije se pridruio i pomogao gnevnoj sirotinji u njenoj periodinoj osveti pljakanjem bogatih. Gali, koje je nesumnjivo poveo neki Grk, proli su kroz tajne prolaze oko Termopila, ubijali i pljakali sve odreda i napredovali prema bogatom hramu u Delfima. Kada su tamo odbijeni, zahvaljujui grkim snagama i oluji koja je po verovanju Grka bila Apolonova odbrana njegovog svetilita, Bren se povukao i od sramote ubio. Preiveli Gali preli su u Malu Aziju. "Masakrirali su sve mukarce", pie Pausanija, a isto tako i stare ene i malu decu na majinim grudima;

pili su njihovu krv i gostili se mesom punake dece. Ponosne ene i devojke u najlepoj mladosti vrile su samoubistva... a one koje su ostale u ivotu bile su podvrgnute svakoj vrsti nasilja... Neke od ena naletale su na maeve Gala i dobrovoljno ile u smrt; druge je smrt zadesila zbog odsustva hrane ili sna, jer su ih ovi nemilosrdni varvari silovali redom i iskaljivali na njima svoju poudu bilo da su umirale ili bile mrtve.$278$ Poto su ovakva pustoenja trpeli godinama, Grci iz Azije otkupili su se od osvajaa i ubedili ih da se povuku u severnu Frigiju (gde su njihova naselja postala poznata kao Galatija), Trakiju i na Balkan. Tokom dve generacije Gali su ubirali danak straha od Seleuka /I/ i grkih gradova sa obala Azije i Crnog mora; sam Bizant plaao im je 240.000 dolara godinje.$279$ Kao to e carevi i generali Rima u treem veku posle Hrista biti zauzeti odbijanjem varvarskih upada, tako su i kraljevi i generali Pergama, Seleukidskog carstva i Makedonije u treem veku pre Hrista utroili mnogo sredstava i energije za odbijanje talasa keltske invazije koja se stalno vraala. Tokom itave svoje istorije antika civilizacija ivela je na rubu mora varvarstva koje je stalno i ponovo pretilo da e je potopiti. Stoika hrabrost graana na stalnom oprezu ovog puta je odbila opasnost; ali stoicizam je u Grkoj umirao ba u ovo vreme koje je izmislilo njegovu klasinu formulaciju i njegovo ime. Antigon /II/, sin Demetrija Poliokreta, zvan "Gonat" iz razloga koji su nam sada nepoznati, proterao je Gale iz Makedonije, uguio pobunu Apolodora i vladao Makedonijom veto i sa umerenou trideset i osam godina (277-39). Velikoduno je davao za knjievnost, nauku i filozofiju, dovodio je pesnike, kao Arata iz Solija, u svoj dvor i sklopio doivotno prijateljstvo sa Zenonom stoikom; on je bio prvi iz te vrlo diskontinuirane linije filozofa-kraljeva koja se zavrila sa Markom Aurelijem.

Uprkos tome, u toku njegove vladavine Atina je poslednji put pokuala da zadobije slobodu. Godine 267. dola je na vlast nacionalistika stranka pod vostvom mladog Zenonovog uenika Hremonida. Ona je osigurala pomo Egipta, isterala makedonske trupe i objavila osloboenje Atine. Antigon se bez urbe spustio i ponovo osvojio grad (262) ali je postupio sa njim kako prilii onome ko potuje filozofiju i starost. Ustanovio je garnizone u Pireju, na Salamini i na Sunionu i naredio Atini da se ne angauje u saveznitvima ili ratovima; inae je ostavio grad potpuno slobodan. Drugi grki gradovi su problem usklaivanja slobode sa redom reavali na druge naine. Oko 279. mala Etolija, u kojoj su, kao i u Makedoniji, iveli poluvarvarski i nikad pokoreni brani, poela je da organizuje gradove severne grke uglavnom one iz Delfijske amfiktionije u Etolijski savez; a negde u isto vreme Ahajski savez Patre, Dime, Pelene i drugih gradova privukao je u svoje lanstvo mnoge gradove Peloponeza. U oba saveza uprave gradova koji su ih sainjavali drale su pod kontrolom sve lokalne vlade, ali su svoje vojne snage i odnose sa inostranstvom preputale saveznom savetu i jednom strategu koga su izabrali oni graani koji su mogli da prisustvuju godinjoj skuptini u Egiju u Ahaji ili Termi u Etoliji. Svaki od saveza odravao je mir i uveo po celoj svojoj teritoriji zajednike mere, teine i kovani novac dostignue koje trei vek ini na neki nain politiki superiornim u odnosu na Periklovo doba. Arat iz Sikiona transformisao je Ahajski savez u prvorazrednu silu. Sa samo dvadeset godina, ovaj novi Temistokle oslobodio je Sikion od njegovog diktatora nonim napadom sa aicom ljudi. Elokvencijom i umenim pregovaranjem ubedio je itavi Peloponez, izuzev Sparte i Elide, da se pridrui Savezu, koji ga je birao za svog stratega svake godine u periodu od deset godina (245-35). Sa

nekoliko stotina ljudi potajno je uao u Korint, popeo se na skoro nepristupani Akrokorint, unitio makedonske trupe i vratio gradu slobodu. Nastavljajui ka Pireju, podmitio je makedonski garnizon da se preda i objavio osloboenje Atine. Od tog trenutka pa do rimskog osvajanja Atina je uivala jedinstvenu samoupravu bila je vojniki neuticajna, ali je helenistike drave nisu uznemiravale, jer je zbog svojih univerziteta postala intelektualna prestonica grkog sveta. Atina se okrenula filozofiji i zadovoljno nestala iz politike istorije. Kada su bila na vrhuncu snage, dva saveza poela su sami sebe da slabe meusobnim ratom i klasnim ratom iznutra. Godine 220. Etolijski savez je sa Spartom i Elidom poveo ogoreni "socijalni" rat protiv Ahajskog saveza i Makedonije. Arat, branitelj slobode, bio je i zatitnik bogatstva; u svakom gradu Savez je podravao partiju imunih. Siromaniji graani alili su se da ne mogu sebi da priute da prisustvuju udaljenim sastancima skuptine Saveza i da su time u stvari lieni prava glasa; bili su skeptini u pogledu slobode koja je znaila puna prava sposobnih i jakih da eksploatiu priproste i slabe; njihovo odobravanje sve su vie privlaili demagozi koji su pozivali na preraspodelu zemljita. Kao bogatai jedan vek ranije, siromani su poeli da podravaju Makedoniju protiv sopstvenih vlada. Meutim, Makedonija je bila upropaena potenjem Antigona /III/. On je preuzeo vlast kao regent za svog pastorka Filipa i obeao da e predati presto kada Filip postane punoletan. Kinici tog vremena zvali su ga ""Doson"" "onaj koji daje obeanje" jer su oigledno bili uvereni da lae. Ali on je odrao re, tako da je 211. Filip /V/, star sedamnaest godina, poeo dugu vladavinu punu intrige i ratovanja. On je bio hrabar i sposoban ovek, ali beskrupulozno podmukao. Zaveo je enu Aratovog sina, otrovao Arata, ubio sopstvenog sina zbog sumnje u zaveru i

organizovao bankete sa zatrovanim vinom za one koji su stajali na putu njegovim planovima. Poveao je i obogatio Makedoniju i ostavio je sa vie stanovnika i napredniju nego u prethodnih sto i pedeset godina. Ali 215, u strahu od sve vee snage Rima u porastu, uinio je istorijsku greku to se udruio sa Hanibalom i Kartaginom. Godinu dana kasnije Rim je objavio rat Makedoniji i poeo osvajanje Grke. /II/ BORBA ZA BOGATSTVO Atenej, koji je pouzdan koliko i bilo koje ogovaranje, saoptava nam da je Demetrije Faleranin oko 310. napravio popis stanovnika u Atini i izvestio o 21.000 graana, 10.000 meteka ili stranaca i 400.000 robova. Poslednja cifra je neverovatna, ali nemamo bilo ta to bi je opovrglo. Vrlo je verovatno da je broj seoskih robova porastao; imanja su se poveavala i sve vie su ih obraivali robovi pod kontrolom nadzornika koji je upravljao u ime odsutnih zemljoposednika. Pod ovim sistemom razvila se poljoprivreda na odreenoj naunoj osnovi; Varon je znao za pedeset grkih prirunika za tu vetinu. Ali proces erozije i krenja uma odneo je ve mnogo plodne zemlje. Jo u etvrtom veku Platon je izrazio uverenje da su u Atici tokom vremena kie i poplave odneli velike obradive povrine; preostala brda su u njegovoj metafori bila skeleti sa kojih je skinuto meso. U treem veku sa mnogih oblasti Atike bio je skinut povrinski sloj tla tako da su stare farme bile naputene. Grke ume su nestajale i rezana graa je, kao i hrana, morala da se uvozi iz inostranstva. Rudnici u Laurionu bili su iscrpeni i skoro naputeni; srebro se moglo nabaviti jeftinije iz panije; rudnici zlata u Trakiji, koji su nekada izlivali svoje bogatstvo u Atinu, sada su obogaivali trezor i

ulepavali kovani novac Makedonije. Dok je izvor snanog i nezavisnog graanstva u selima postepeno sahnuo, u gradovima su industrija i klasni rat napredovali. U Atini, kao i u svim veim gradovima helenistikog sveta, broj malih fabrika i robova u njima je rastao. Trgovci robovima pratili su armije, kupovali neiskupljene zarobljenike i prodavali ih po tri ili etiri mine (150 ili 200 dolara) po glavi na velikim pijacama robova Delosa i Rodosa. U vezi sa ovom starom institucijom javila su se neka kolebanja savesti. Humanitarno oseanje pojavilo se kao nusproizvod filozofije; kosmo-politski duh doba zanemarivao je rasne razlike; a povremeni najamni radnici, koji su, kad god bi prestali da budu privatno rentabilni, mogli da budu prebaeni na izdatke javne pomoi, bili su u izvesnim sluajevima jeftiniji od robovske radne snage koju je trebalo stalno izdravati. Pri kraju ovog perioda dolo je do znaajnog porasta oslobaanja robova. Trgovina je u starijim gradovima opadala, ali je u novim cvetala. Grke luke Azije i Egipta rasle su na raun Pireja; a ak i na kontinentalnom delu Halkida i Korint privlaili su nabujale tokove helenistike trgovine. Kroz ove strateki postavljene i dobro opremljene centre, kao i kroz Antiohiju, Seleukiju, Rodos, Aleksandriju i Sirakuzu tekla je snana struja trgovaca, koja je irila kosmopolitske i skeptine stavove. Broj bankara se uveavao i oni su davali zajmove ne samo trgovcima i posednicima ve i gradovima i vladama. Neki gradovi, kao Delos i Bizant, imali su javne ili narodne banke koje su drale sredstva vlade i kojima su upravljali dravni slubenici. Godine 324. Antimen iz Rodosa organizovao je prvi poznati sistem osiguranja dajui vlasnicima, za premiju od osam odsto, garanciju protiv gubitka zbog bekstva njihovih robova. Oslobaanje persijske akumulacije i ubrzana cirkulacija kapitala smanjila je u treem veku

kamatnu stopu na deset odsto, a u drugom na sedam odsto. pekulacije su bile iroko rasprostranjene, ali neorganizovane. Neki manipulatori nastojali su da podignu cene ograniavanjem proizvodnje; bilo je onih koji su zagovarali ograniavanje letine da bi se kupovna mo poljoprivredne zajednice odrala na visini. Cene su opte uzevi bile visoke i to zbog trezora Ahemenida koje je Aleksandar prelio u svetsku valutu; ali je istovremeno isti uzrok delimino olakao trgovinu, proizvodnja je stimulisana, a cene su postepeno pale na normalni nivo. Bogatstvo bogatih povealo se bez presedana u grkoj istoriji. Domovi su postali palate, nametaj i koije raskoniji, sluge brojnije; obedi su postali orgije, a ene vidljivi dokaz uspenosti svojih mueva. Nadnice su zaostajale sa porastom cena a brzo pratile njihov pad. One su mogle da prehrane samo jednog oveka i doprinosile su celibatu, trajnom osiromaenju i depopulaciji; ostavljale su sve manju ekonomsku distancu izmeu slobodnog radnika i roba. Zaposlenost je bila neredovna i na hiljade ljudi naputalo je gradove u kontinentalnom delu zemlje da bi postali vojnici plaenici u inostranstvu ili su skrivali svoje siromatvo u seoskoj izolaciji. Atinska vlada pomagala je sirotinju dodeljujui joj ito; bogati su je zabavljali dajui joj besplatne ulaznice za svetkovine i igre. Bogati su krtarili kada se radilo o nadnicama, ali su bili iroke ruke u davanju milostinje; esto su svojim gradovima pozajmljivali novac bez kamate ili su ih spasavali od bankrota bogatim poklonima, ili obavljali javne radove koje su finansirali iz svojih privatnih sredstava, ili su darivali hramove i univerzitete ili bogato plaali za statue ili pesme koje su prikazivale njihov lik ili opisivale njihovu dareljivost. Siromani su se organizovali u udruenja za uzajamnu pomo, ali su malo postizali protiv snage i vetine bogatih, konzervatizma

seljaka i spremnosti inae suparnikih vlada i saveza da gue pobune pruajui meusobnu oruanu pomo. Sloboda u nejednakim uslovima da se akumulira ili umre od gladi dovela je opet, kao u Solonovim danima, do ekstremne koncentracije bogatstva. Siromani su bili spremniji da sluaju socijalistika jevanelja; njihovi predstavnici su pozivali na ponitenje dugova i konfiskaciju velikih bogatstava; najhrabriji su povremeno predlagali oslobaanje robova. Nestajanje religioznih verovanja podstaklo je porast utenih utopija: Zenon stoik opisao je u svojoj "Dravi" (oko 300) idealni komunizam, a njegov sledbenik Jambul (oko 250) nadahnuo je grke pobunjenike romantinom priom koja je opisivala Ostrva blaenih u Indijskom okeanu (moda Cejlon); tamo su, kako je izvetavao, svi ljudi jednaki, ne samo po pravima ve i po sposobnosti i inteligenciji; svi jednako rade i jednako dele proizvode rada; svi jednako i naizmenino uestvuju u vladavini; tamo ne postoje ni bogatstvo ni siromatvo, ni nekakav klasni rat; sama priroda proizvodi obilje voa i ljudi tamo ive harmonino i u sveoptoj ljubavi. Neke vlade izvrile su nacionalizaciju odreenih industrija: Prijena je preuzela solane, Milet tekstilne fabrike, Rodos i Knid proizvodnju grnarije; ali vlade su plaale isto tako niske nadnice kao i privatni poslodavac i iz rada svojih robova cedile sav mogui profit. Jaz izmeu bogatih i siromanih se irio; klasni rat postao je jo ogoreniji nego ranije. Svaki grad, mlad ili star, odjekivao je od mrnje klase prema klasi, pobuna, masakra, ugnjetavanja, progona i unitavanja imovine i ivota. Kada bi jedna stranka pobedila terala je drugu u progonstvo i konfiskovala njena dobra; kada bi se izgnanici vratili na vlast, oni su se svetili na isti nain i ubijali svoje neprijatelje; zamislite stabilnost ekonomskog sistema koji je doveden u situaciju koja ne dozvoljava normalno razmiljanje i koji je optereen takvim poremeajima.

Neki stari grki gradovi bili su toliko opustoeni klasnom borbom da su iz njih nestale industrije i ljudi, a njihove ulice zarasle su u travu i stoka je dola da po njima pase. Polibije, koji je pisao oko 150. p.n.e., opisuje neke vene faze rata sa stanovita bogatog konzervativca: Kada oni (radikalne voe) stanovnitvo pripreme i uine ga lakomim na mito, vrlina demokratije je unitena i ona se preobraava u vladavinu nasilja i vrste ruke. to se tie rulje, naviknute da se hrani na raun drugih i da vidi nadu za sredstva za ivot u imovini svojih suseda, im pronae vou dovoljno ambicioznog i smelog... ona vodi do vladavine nasilja. Onda dolaze neobuzdana okupljanja, masakri, progoni, preraspodela zemljita. Rat i klasni rat bili su ono to je kontinentalnu Grku oslabilo do take da je Rim mogao lako da je savlada. Krajnja bezobzirnost pobednika unitavanje useva, vinograda i vonjaka, sravnjivanje seoskih kua sa zemljom, prodaja ljudi u ropstvo upropaivali su mesto za mestom i za krajnjeg neprijatelja ostavili praznu ljuturu. Zemlja tako opustoena borbom, erozijom, unitavanjem uma i bezvoljnim obraivanjem osiromaenih zakupnika ili robova nije mogla da se takmii sa aluvijalnim ravnicama Oronta, Eufrata, Tigra i Nila. Severni gradovi nisu vie bili na velikim trgovakim putevima; oni su izgubili svoje flote i nisu mogli da kontroliu izvore i puteve za snabdevanje itom kojima su Atina i Sparta gospodarili u danima svoje imperijalne vladavine. Centri moi, ak i knjievnog i umetnikog stvaralatva, vratili su se ponovo u Aziju i Egipat, od kojih je hiljadu godina ranije Grka skrueno nauila svoje pismo i svoju umetnost. /III/ MORAL PROPADANJA Neuspeh gradova-drava ubrzao je propadanje ortodoksne

religije; bogovi grada pokazali su se nemonim da ga brane i proigrali su poverenje. Stanovnitvo je bilo izmeano sa stranim trgovcima koji nisu sudelovali u graanskom ili religioznom ivotu grada i iji se ironini skepticizam irio meu graanima. Mitologija starih lokalnih bogova odrala se meu seljacima i obinim svetom u gradu i u zvaninim ritualima; obrazovani su je koristili za poeziju i umetnost, poluliberalizovani ogoreno napadali, vie klase podravale kao pomo za red, a otvoreni ateizam su sa neodobravanjem smatrali loim ukusom. Rast velikih drava doveo je do udruivanja bogova i poveo ka nejasnom monoteizmu, dok su filozofi teili da za obrazovane formuliu panteizam na nain koji uz to nije oigledno nespojiv sa ortodoksnim verovanjem. Oko 300. Euhemer iz Mesane na Siciliji objavio je svoje /Hiera Anagrapha/ (doslovno "Sveto pismo", ili "Spisi") u kojima tvrdi da su bogovi ili personifikovane sile prirode ili, jo ee, ljudi heroji koje je deifikovala narodna mata ili zahvalnost za dobroinstva koja su uinili oveanstvu; da su mitovi alegorije i da su religiozne ceremonije prvobitno bile sveanosti u uspomenu na mrtve.$280$ Tako je Zevs bio osvaja koji je umro na Kritu, Afrodita je osnovala prostituciju i bila njena pokroviteljka, a pria o Kronu koji jede svoju decu samo je nain da se kae kako je nekada na zemlji postojao kanibalizam. U Grkoj, u treem veku, knjiga je imala otar ateistiki akcenat. Meutim, skepticizam je neprijatan; on obino ostavlja srce i matu prazne, a taj vakuum e ubrzo privui neku novu veru koja budi nadu. Pobede filozofije i Aleksandra pripremile su put za nove kultove. Atina je u treem veku bila tako uznemirena egzotinim verama, koje su skoro sve obeavale nebo i pretile paklom, da se Epikur, kao i Lukrecije u Rimu prvog veka, osetio pozvanim da osudi religiju kao neprijatelja duevnog mira i radosti ivota. Novi hramovi, ak i u Atini, posveivani su Izidi,

Serapisu, Bendidi, Adonisu ili nekom drugom stranom boanstvu. Eleusinske misterije cvetale su ili bile podraavane u Egiptu, Italiji, na Siciliji i Kritu; Dionis Eleuterios Oslobodilac ostao je popularan sve dok nije apsorbovan u Hrista; orfizam je stekao nove poklonike kada je obnovio kontakte sa istonim verama iz kojih je potekao. Stara religija bila je aristokratska i iskljuivala je strance i robove; novi orijentalni kultovi prihvatali su sve mukarce i ene, tuince, robove, ili slobodne ljude, i pruali svim klasama obeanje venog ivota. Praznoverje se irilo, dok je nauka dostigla svoju kulminaciju. Teofrastov portret praznovernog oveka otkriva kako je slabaan bio tanki sloj kulture ak i u prestonici prosveenosti i filozofije. Broj sedam bio je neizrecivo svet; bilo je sedam planeta, sedam dana u nedelji, sedam uda, sedam ovekovih doba, sedam nebesa, sedam kapija pakla. Astrologija se podmladila zahvaljujui trgovini sa Vavilonijom; ljudi su prihvatali kao injenicu da su zvezde bogovi koji potpuno vladaju sudbinom pojedinaca i drava; zvezda ili planeta pod kojom se ovek rodio odreivala je njegov karakter, ak i misao, i zato e on biti vesele naravi (roen pod Jupiterom, prim. prev.) ili ivahan (roen pod Merkurom, prim.prev.) ili setan (roen pod Saturnom, prim. prev.); ak i Jevreji, najmanje praznoverni od svih naroda, izraavali su najbolje elje sa /Mazzoltov/ "Neka ti planeta bude povoljna". Astronomija se borila za svoj ivot sa astrologijom, ali je u drugom veku nae ere konano podlegla. I svuda se helenistiki svet klanjao Tihi, velikoj boginji Sree. Samo nam jaka mata ili dar opaanja mogu pomoi da shvatimo ta za jedan narod znai kad mu tradicionalna religija umire. Klasina grka civilizacija bila je izgraena na patriotskoj odanosti gradu-dravi, a klasini moral, iako ukorenjen vie u nainu miljenja i verovanja

nego u veri, snano je podravalo verovanje u natprirodno. Ali sada, u obrazovanoj Grkoj, nisu preiveli ni vera ni patriotizam; carstva su izbrisala graanske granice; a poveanje znanja sekularizovalo je moral, brak, poreklo i zakon. Neko vreme je periklovska prosveenost pomagala moralu, kao u modernoj Evropi; razvijana su humanitarna oseanja i pokrenuto bez efekta otrije negodovanje protiv rata; arbitraa izmeu gradova i ljudi je rasla. Ponaanje je postalo uglaenije, rasprava profinjenija; utivost je u tankoj niti, kao u srednjem veku, kapala iz dvorova kraljeva gde je bila pitanje line sigurnosti i kraljevskog prestia; kada su doli Rimljani, Grci su bili zapanjeni njihovim loim manirima i neotesanim ponaanjem. ivot je postao profinjeniji; ene su se kretale slobodnije i podsticale mukarce na neobinu eleganciju. Mukarci su se sada brijali, posebno u Bizantu i Rodosu, gde su to preanji zakoni zabranjivali kao dokaz mekutva. Ali tenja ka zadovoljstvima upropaavala je ivot odraslih lanova viih klasa. Stari problem etike i morala usklaivanje prirodnog epikurejstva pojedinca sa neophodnim stoicizmom drave nije naao reenja u religiji, dravnitvu ili filozofiji. Obrazovanje se irilo, ali bez dubljeg efekta; kao i u svim intelektualnim dobima, naglasak se stavljao vie na sticanje znanja nego na formiranje karaktera i stasavala je masa poluobrazovanih ljudi koji su se, odvojeni od rada i od zemlje, kretali unaokolo sa neodreenim nezadovoljstvom kao olabavljeni teret u dravi-brodu. Neki gradovi, kao Milet i Rodos, osnivali su javne kole tj. kole sa podrkom vlade; na Teosu i Hiosu deaci i devojice uili su zajedno, sa nepristrasnou koju je pokazala samo Sparta. Gimnazijum se razvio u viu kolu ili koled, sa uionicama, dvoranom za predavanja i bibliotekom. Palestra je cvetala i postala je popularna na Istoku; ali

javne igre su se pretvorile u profesionalna takmienja, uglavnom boksovanje, u kojima je snaga bila vanija od vetine; Grci, koji su nekada bili narod atleta, postali su narod gledalaca, zadovoljni da budu oevici umesto da se napreu. Seksualni moral popustio je ak i u odnosu na labava merila Periklovog doba. Homoseksualizam je ostao popularan; mladi Delf "je zaljubljen", kae Teokritov Simeta, "ali da li u enu ili mukarca to ne mogu da kaem".Kurtizana je i dalje vladala: Demetrije Poliorket je Atinjanima zaveo porez od dve stotine i pedeset talenata (750.000 dolara) i onda ga dao svojoj ljubavnici Lamiji zato to joj je bio potreban za sapun; to je razgnevljene Atinjane navelo na primedbu koliko li je ta gospoa neista. Igre nagih ena bile su prihvaene kao deo obiaja i izvoene pred makedonskim kraljem. Atinski ivot prikazan je u Menandrovim komadima kao niz trivijalnosti, zavoenja i preljube. Grke ene aktivno su uestvovale u kulturnim aktivnostima vremena i davale doprinos knjievnosti, nauci, filozofiji i umetnosti. Aristodama iz Smirne prireivala je recitale svoje poezije irom Grke i dobijala mnoge poasti. Neki filozofi, kao Epikur, nisu oklevali da prime ene u svoju kolu. Knjievnost je poela da naglaava vie fiziku lepotu ene nego njenu vrednost i arm kao majke; knjievni kult enske lepote nastao je u tom periodu uporedo sa poezijom i fikcijom romantine ljubavi. Delimino obrazovanje ene bilo je propraeno pobunom protiv neogranienog raanja i smanjenje porodice postala je istaknuta pojava tog doba. Abortus je bio kanjiv samo ako ga ena obavi protiv elje svog mua ili na podsticaj svog zavodnika. Kada bi se dete rodilo bilo je esto naputano. U starim grkim gradovima samo je jedna porodica od sto podizala vie od jedne erke: "ak i bogati ovek", izvetava Posidip, "uvek naputa

erku". Sestre su bile retkost. Porodice bez dece, ili sa samo jednim, bile su mnogobrojne. Pisani tragovi nam omoguavaju da pratimo plodnost sedamdeset i devet porodica u Miletu oko 200. p.n.e.: trideset i dve su imale jedno dete, trideset i jedna je imala dva; ukupno su imale sto i osamnaest sinova i dvadeset i osam keri. U Eretriji je samo jedna porodica od dvanaest imala dva sina; dve keri imala je jedva poneka. Filozofi su opratali edomorstvo kao meru za smanjenje pritiska stanovnitva; ali kada su nie klase iroko prihvatile ovu praksu, stopa smrtnosti premaila je stopu raanja. Religija, koja je nekad terala ljude na plodnost strahom da njihove due ne bi ostale neuvane, nije vie mogla da prevagne u odnosu na udobnost i trokove. U kolonijama, stare porodice zamenila je imigracija; u Atici i na Peloponezu imigracija se spustila na zanemarljiv broj i stanovnitvo se smanjilo. U Makedoniji je Filip /V/ zabranio ograniavanje porodice i za trideset godina poveao stanovnitvo u zemlji za pedeset odsto; iz ovoga moemo da prosudimo koliko je ograniavanje postalo iroko rasprostranjena praksa, ak i u poluprimitivnoj Makedoniji. "U nae vreme", pisao je Polibije oko 150. p.n.e., u celoj Grkoj primeivala se niska stopa raanja i opte smanjenje stanovnitva, zbog ega su gradovi naputani a zemlja prestala da daje ploda... Jer, kad su se ljudi nali u luksuzu, krtosti i indolentnosti nisu eleli da se ene, ili, ako su bili oenjeni, da odgajaju decu koja su im se raala, ili odgajali najvie jedno ili dva, da bi ih ostavili u obilju i odgojili da protrae njihovo bogatstvo zlo je besmisleno, ali ubrzano raslo. Jer u sluajevima kada je od jednog ili dva deteta jedno odneo rat, a drugo bolest, bilo je oigledno da su kue morale da ostanu prazne... a gradovi malopomalo ostajali bez sredstava i bili nemoni.

/IV/ REVOLUCIJA U SPARTI U meuvremenu je ova koncentracija bogatstva, koja je svuda po Grkoj rasplamsavala veiti klasni sukob, u Sparti dovela do dva pokuaja revolucionarne reforme. Izolovana svojim planinskim barijerama, Sparta je odrala svoju nezavisnost, pruala otpor Makedoncima i hrabro porazila ogromnu Pirovu armiju (272). Ali pohlepa jakih donela je iznutra propast koju neprijateljske snage nisu uspele da unesu spolja. Likurgovi zakoni protiv otuenja zemlje od porodice prodajom ili podelom na osnovu nasledstva bili su ukinuti$281$ i bogatstva, koja su Spartanci stekli u Carstvu ili u ratu, otila su na kupovinu zemlje. Oko 244. godine 700.000 akri Lakonije bilo je u posedu sto porodica, a samo sedam stotina mukaraca ouvalo je pravo graanstva. ak i ovi nisu vie jeli zajedno; siromani nisu mogli da daju potrebne priloge, dok su bogati vie voleli da obeduju privatno. Velika veina porodica koja je nekada uivala pravo glasa utonula je u siromatvo i pozvala na ukidanje dugova i preraspodelu zemlje. Zasluga je monarhije to je pokuaj da se ovo stanje popravi doao od strane spartanskih kraljeva. Godine 242. Agid /IV/ i Leonida nasledili su dvojni presto. Ubeen da je Likurg imao na umu da se zemlja podeli jednako svim slobodnim ljudima, Agid je predloio da se ona preraspodeli, da se svi dugovi ponite i da se ponovo uspostavi Likurgov polukomunizam. Zemljoposednici ija je imovina bila pod hipotekom podrali su predlog za brisanje dugova; ali kada je mera doneta, estoko su se usprotivili preostalim elementima Agidove reforme. Na Leonidin podsticaj Agid je ubijen, zajedno sa majkom i bakom, koje su obe dobrovoljno predale svoja velika imanja za deobu meu narodom. U toj kraljevskoj drami

najplemenitije linosti bile su ene. Kilonis, Leonidina erka, bila je ena Kleombrota, koji je podravao Agida. Kada je Leonida oteran u progonstvo i Kleombrot uzurpirao njegov presto, Kilonis je ostavila svog pobedonosnog mua da bi sa ocem delila progonstvo; kada je Leonida ponovo doao na vlast i prognao Kleombrota, Kilonis je izabrala progonstvo sa svojim muem. Da bi bogatstvo Agidove udovice dobio za svoju porodicu, Leonida ju je primorao da se uda za njegovog sina Kleomena. Ali Kleomen se zaljubio u svoju enu i prihvatio od nje ideje pokojnog kralja. Kada je kao Kleomen /III/ doao na presto reio je da sprovede Agidove reforme. Pridobivi armiju hrabrou u ratu, a narod svojim jednostavnim ivotom, ukinuo je oligarhijski eforat s obrazloenjem da ga Likurg nikada nije sankcionisao; etrnaest protivnika je pogubio, osamdeset je prognao, ukinuo sve dugove, podelio zemlju slobodnom stanovnitvu i ponovo uspostavio likurgovsku disciplinu. Nije bio zadovoljan i krenuo je da pridobije Peloponez za revoluciju. Proletarijat ga je svuda pozdravljao kao oslobodioca i mnogi gradovi rado su mu se predali; zauzeo je Arg, Pelenu, Flijunt, Epidaur, Hermionu, Trezen, na kraju ak i bogati Korint. Nemir njegovog programa se irio: u Beotiji je ukinuto plaanje dugova i drava je odreena sredstva namenila za umirenje siromanih; u Megalopolju je filozof Serada pozvao bogate da pomognu onima u nevolji pre nego to revolucija uniti sve bogatstvo. Kad je Kleomen izvrio invaziju Ahaje i pobedio Arata, cela via klasa Grke drhtala je za svoju imovinu. Arat se obratio Makedoniji. Antigon Doson je doao, savladao Kleomena kod Selasije (221) i ponovo u Lakedemonu uspostavio oligarhijski reim. Kleomen je pobegao u Egipat, pokuao i nije uspeo da dobije pomo od Ptolemeja /III/, pokuao i nije uspeo da podigne

Aleksandrijce na revoluciju i onda se ubio. Klasni rat se nastavio. Narod Sparte jednu generaciju posle Kleomena zbacio je vladu i uspostavio revolucionarnu diktaturu. Filopomen, naslednik Arata kao voa Ahajskog saveza, upao je u Lakoniju i ponovo uspostavio vladavinu imunih. im je Filopomen otiao, narod se nanovo digao i postavio Nabisa za diktatora (207). Nabis je bio sirijski Semita zarobljen u ratu i prodat kao rob u Megalopolju; patei zbog potisnute moi, osvetio se organizovanjem pobune meu helotima. Svim slobodnim ljudima dao je spartansko dravljanstvo i jednom zapovesti oslobodio sve helote. Kada su mu bogati pravili smetnje konfiskovao je njihovo bogatstvo i pogubio ih. Vest o tome ta je uinio prela je granice zemlje i onda mu je bilo jednostavno da uz pomo siromanijih klasa osvoji Arg, Meseniju, Elidu i deo Arkadije. Svuda je nacionalizovao velika imanja, vrio preraspodelu zemlje i ukidao dugove. Ahajski savez, u nemogunosti da ga zbaci, obratio se Rimu za pomo. Flaminin je doao, ali Nabis je pruio tako odluan otpor da je Rimljanin prihvatio primirje po kojem je Nabis trebalo da oslobodi zatvorene bogatae, ali zadri vlast. U tom trenutku Nabisa je umorio jedan agent Etolijskog saveza (192). etiri godine kasnije Filopomen je opet uao u Spartu, podrao oligarhe, ukinuo likurgovski reim i prodao tri hiljade Nabisovih sledbenika u ropstvo. Revolucija je bila okonana, ali i Sparta; postojala je i dalje, ali nije igrala nikakvu ulogu u daljoj istoriji Grke. /V/ DOMINACIJA RODOSA Uplaeni nasiljem stranaka i privueni kretanjem stanovnitva, trgovina i kapital preli su sa kontinenta i potraili nova utoita na Egeju. Delos, nekad bogat zbog Apolona, cvetao je u drugom veku kao slobodna luka pod

zatitom Rima i upravom Atine. Malo ostrvo bilo je prepuno stranih trgovaca, poslovnih ureda, palata i koliba i raznih hramova egzotinih vera. Rodos je dostigao svoj zenit u treem veku i tada je po optem miljenju bio najcivilizovaniji i najlepi grad u Heladi. Strabon je opisao veliku luku kao "toliko superiornu nad svim ostalim lukama, drumovima, zidinama i dodacima da nisam u stanju da govorim o nekom drugom gradu koji mu je jednak ili skoro jednak". Prostrana luka Rodosa, smetena na jednom od raskra Mediterana, na poloaju gde se mogu iskoristiti prednosti od proirenja trgovine izmeu Evrope, Egipta i Azije omoguene Aleksandrovim osvajanjima, zamenila je Tir i Pirej kao pretovarna luka za robu i obraunsko mesto za organizaciju i finansiranje trgovine na istonom moru. U svetu izdaje i promene trgovci Rodosa stvorili su unosnu reputaciju svojim potenjem, a njegove banke i vlada svojom stabilnou; njegova snana flota, sa posadom sastavljenom od njegovih graana, oistila je Egej od gusara, odravala istu bezbednost za trgovake brodove svih naroda i ustanovila kodeks pomorskog prava smiljenog tako dobro i prihvaenog tako iroko da je vekovima vladalo mediteranskom trgovinom i prelo u pomorsko pravo Rima, Konstantinopolja i Venecije. Oslobodivi se makedonske dominacije herojskim otporom Demetriju Poliorketu (305), Rodos je uspeno plovio kroz uzburkanu politiku tog doba, odravajui mudru neutralnost ili odlazei u rat samo da bi zaustavio rast drave agresora ili ouvao slobodu mora. On je ujedinio mnoge egejske gradove u "Ostrvski savez" i obavljao funkciju predsednika tako asno da niko nije dovodio u pitanje njegovo pravo vostva. NJegova vlada, aristokratija koja poiva na demokratskoj osnovi kao u republikanskom Rimu vladala je sinekizovanim gradovima Lindom, Kamirosom, Jalisosom i Rodosom veto i relativno

pravino, davala stranim rezidentima takve povlastice kakve Atina nije nikada dala svojim metecima, titila veliku populaciju robova tako dobro da se u trenucima opasnosti usuivala da ih naorua i nametnula bogatim ljudima grada obavezu da se staraju o siromanima. Drava je namirivala svoje trokove od poreza od dva procenta na uvoz i izvoz. Pozajmljivala je novac velikoduno, ponekad beskamatno, gradovima u nevolji. Kada je sam Rodos bio fiziki razoren zemljotresom (225), ceo grki svet mu je pritekao u pomo, jer mu je bilo jasno da bi njegovo nestajanje sa Egeja vodilo u komercijalni i finansijski haos. Hijeron /II/ poslao je sto zlatnih talenata (300.000 dolara) i postavio u obnovljenom gradu grupu kipova koja prikazuje kako narod Sirakuze ukraava vencima narod Rodosa. Ptolemej /III/ poslao je tri stotine talenata srebra; Antigon /III/ je poslao tri hiljade,$282$ zajedno sa velikim koliinama drvene grae i katrana za gradnju; njegova kraljica Krisida dala je tri hiljade talenata olova i 150.000 buela ita. Seleuk /III/ poslao je 300.000 buela ita i deset potpuno opremljenih kvinkerema. "to se tie gradova koji su dali doprinos svaki prema svojim mogunostima", kae Polibije, "bilo bi teko nabrojati ih". Bila je to svetla meuigra u mranim analima politike istorije, jedna od retkih prilika kada je sav grki svet mislio i postupao kao jedan. Poglavlje /XXIV/ HELENIZAM I ORIJENT /I/ SELEUKIDSKO CARSTVO Dok se kreemo od kontinentalnog dela kroz Egej prema

grkim naseljima u Aziji i Egiptu, iznenaeni smo to nailazimo na sve i bujan ivot i opaamo da u helenistikom dobu nije bilo toliko propadanja koliko irenja grke civilizacije. Od kraja Peloponeskog rata u Aziju se slila reka grkih vojnika i imigranata. Aleksandrova osvajanja proirila su ovu reku nudei nove mogunosti helenskoj inicijativi. Seleuk, zvani "Nikator" (Pobednik), isticao se meu Aleksandrovim generalima kao ovek hrabar, matovit i bestidno velikoduan. Za njega je bilo karakteristino to je svoju drugu enu, lepu Stratoniku, dao svom sinu Demetriju kada je saznao da mladi gine od ljubavi prema njoj. Antigon /I/, osporavajui dodelu Vavilonije Seleukidima, krenuo je da za sebe osvoji ceo Bliski istok; Seleuk i Ptolemej /I/ porazili su ga kod Gaze 312. Kua Seleuka je od tog trenutka raunala Seleukidsko carstvo i novu eru nain raunanja koji je opstao u zapadnoj Aziji do Muhameda. Seleuk je pod svojim ezlom imao ujedinjena stara kraljevstva i kulture Elama, Sumera, Persije, Vavilonije, Asirije, Sirije, Fenikije i, povremeno, Malu Aziju i Palestinu. U Seleukiji i Antiohiji izgradio je prestonice bogatije i sa vie stanovnika nego to se ikada znalo u kontinentalnoj Grkoj. Za Seleukiju$283$ je odabrao lokaciju blizu drevnog Vavilona i budueg Bagdada, skoro na mestu spajanja Eufrata i Tigra; bila je pogodno smetena da privue trgovinu izmeu Mesopotamije i Persijskog zaliva i prostora iza njih; za pola veka imala je 600.000 stanovnika arenu masu Azijata kojom dominira grka manjina. Antiohija je bila slino situirana na Orontu, ne predaleko od njegovog ua za pomorske brodove, a ipak dovoljno u unutranjosti da bude bezbedna od pomorskog napada, da iskoriava plodna polja rene doline i privue mediteransku trgovinu severne Mesopotamije i Sirije. Tu su kasniji seleukidski carevi uspostavili svoju rezidenciju, sve dok pod Antiohom /IV/

nije postala najbogatiji grad seleukidske Azije, ukraena hramovima, tremovima, pozoritima, gimnazijama, palestrama, cvetnim vrtovima, projektovanim bulevarima i parkovima, tako lepim da je Vrt Dafne bio poznat irom Grke po svom lovoru i empresima, fontanama i potocima. Seleuk /I/ ubijen je 281, posle trideset i pet godina blagotvorne i popularne vladavine. Posle njegove smrti njegovo carstvo poelo je da se raspada, razdirano geografskim i rasnim podelama, estokim borbama za presto i invazijama varvara sa svih strana. Antioh /I/ (Spasitelj) hrabro se borio protiv Gala. Antioh /II/ Teos (Bog) iveo je u neprekidnom pijanstvu, kao ponovna potvrda rizika nasledne monarhije; njegova ena Laodika poela je onaj lanac intriga koji je poremetio i konano unitio kraljevsku kuu. Antioh /III/ Veliki bio je ovek sposoban i kulturan; njegova bista u Luvru predstavlja tip Grko-Makedonca, sa hrabrou Makedonije i inteligencijom Grke. Neumornim ratovanjem ponovo je osvojio najvei deo teritorije koju je carstvo izgubilo od Seleuka /I/. Osnovao je biblioteku u Antiohiji i unapredio bibliotekarski pokret koji je dostigao vrhunac sa Meleagrom iz Gaze na kraju drugog veka. On je ouvao grki obiaj gradske autonomije, piui gradovima da "ako bi im on naredio neto suprotno zakonima ne treba da obrate panju ve da smatraju da je postupio u neznanju". Unitila ga je ambicija, mata i smisao za ljubav. Godine 217. Ptolemej /IV/ porazio ga je kod Rafije, kada je izgubio Fenikiju, Siriju i Palestinu; uteio se pobednikim ekspedicijama u Baktriju i Indiju (208), udvostruivi Aleksandrovo dostignue. Namamljen od strane Hanibala da mu pomogne protiv Rima, iskrcao je armiju na Eubeji, zaljubio se kao pedesetogodinjak u jednu lepu devojku iz Halkide, udvarao joj se asno, oenio se s njom sveano, zaboravio na rat i proveo zimu uivajui u svojoj srei. Rimljani su ga potukli kod Termopila, oterali u Malu

Aziju i pobedili kod Magnezije. Neumoran, krenuo je u jo jedan pohod na istok i umro za vreme tog pohoda (187), posle vladavine od trideset i est godina. NJegov sin Seleuk /IV/ voleo je mir, upravljao carstvom ekonomino i mudro i bio ubijen 175. U to vreme njegov mlai brat sluio je kao arhont u Atini, gde je otiao da studira filozofiju. uvi za Seleukovu smrt, organizovao je armiju, krenuo na Antiohiju, skunuo ubicu sa vlasti i preuzeo presto (175). Antioh /IV/ bio je istovremeno i najinteresantnija i najekscentrinija linost svog doba, retka meavina intelekta, ludila i arma. Vladao je svojim kraljevstvom veto uprkos hiljada nepravdi i apsurdnosti. Svojim predstavnicima dozvolio je da zloupotrebljavaju svoju mo a svojoj ljubavnici je dao vlast nad tri grada. Bio je velikoduan i svirep bez rasuivanja, esto je opratao ili osuivao iz kaprica, iznenaivao je prosti narod skupim poklonima i bacao sa dejim zanosom novac meu ulinu gomilu. Voleo je vino, ene i umetnost; pio je preko mere i na gozbama naputao svoje kraljevsko sedite da bi igrao nag sa zabavljaima ili je banio sa skitnicama; on je bio boem kome se ostvario san o moi. Prezirao je ozbiljnost i pompu dvora, pravio neslane ale sa svojim dostojanstvenicima i preruavao se da bi upoznao slast anonimnosti; zabavljalo ga je da se mea sa ljudima i slua njihove komentare o kralju. Voleo je da luta po zanatskim radnjama i posmatra i prouava rad gravera i draguljara i diskutuje sa njima o tehnikim detaljima njihovog zanata. Oseao je iskreno oduevljenje za grku umetnost, knjievnost i misao. Antiohija je tokom jednog veka postala centar grkog sveta; dobro je plaao umetnicima da podiu kipove i hramove u drugim gradovima Helade; naruio je restauriranje svetilita Apolona u Delosu, izgradio pozorite u Tegeji i finansirao dovravanje Olimpijona u Atini. Proivevi etrnaest

nezaboravnih godina u Rimu, stekao je naklonost za republikanske institucije; i kao da nagovetava Avgusta, njegovom raspoloenju i politici godilo je da svojoj moi monarha daje forme republikanske slobode. Posledica njegove strasti prema Rimu bila je uvoenje gladijatorskih igara u njegovoj prestonici Antiohiji. LJudi su negodovali zbog brutalne zabave, ali ih je Antioh pridobio raskonim i spektakularnim priredbama; kada se publika navikla na kasapljenje, smatrao je njenu degeneraciju linom pobedom. Za njega je karakteristino to je poeo kao vatreni sledbenik stoika, a zavrio tako to se lako preobratio u epukurejca. Uivao je u sopstvenim osobinama sa toliko oduevljenja da je na svoj kovani novac stavio natpis /Antiochus Theos Epiphanes/ Bog koji se prikazao. Premaujui sebe na svoj matoviti nain, 169. je pokuao da osvoji Egipat. U tome je imao uspeha, ali tada mu je Rim, i sam kandidat za egipatski kola, naredio da se povue sa tla Afrike. Antioh je traio vremena za razmiljanje; ali rimski izaslanik Popilije nacrtao je oko Antioha krug u pesku i naredio mu da razmisli pre nego to stupi preko linije. Antioh je u besu popustio, opljakao Hram u Jerusalimu da bi obnovio svoju blagajnu, potraio slavu kao njegov otac u pohodu protiv istonih plemena i na putu ka Persiji umro, od epilepsije, ludila ili bolesti. /II/ SELEUKIDSKA CIVILIZACIJA Uloga Seleukidskog carstva u istoriji bila je da Bliskom istoku prui onu ekonomsku zatitu i red koji je Persija obezbeivala pre Aleksandra i koje e Rim ponovo uspostaviti posle Cezara. Uprkos ratova, revolucija, pljakanja i korupcije, to je normalno za oveanstvo, ova uloga je ostvarena. Makedonsko osvajanje sruilo je hiljade barijera koje su stvarale vlade i jezici i pozvalo Istok i Zapad na veu ekonomsku razmenu. Rezultat je bio sjajno

uskrsnue grke Azije. Dok su razdori i borbe, siromatvo tla i premetanja trgovakih puteva unitavale kontinentalni deo, relativno jedinstvo i mir koji su ouvali Seleukidi podsticali su poljoprivredu, trgovinu i industriju. Grki gradovi Azije nisu vie bili slobodni za revolucije ili eksperimente; kraljevi su nametnuli /homonoia/, harmoniju, i narod ju je doslovno oboavao kao boga. Stari gradovi kao Milet, Efes i Smirna doiveli su svoj drugi procvat. Doline Tigra, Eufrata, Jordana, Oronta, Meandra, Halisa i Oksa bile su tada plodnije nego to danas moemo i u snu da zamislimo, jer smo opsednuti vizijom pustinja i stenovitih pustoi koje pokrivaju toliki deo Bliskog istoka posle dve hiljade godina erozije, unitavanja uma i nemarne obrade zakupaca. Zemljite je navodnjavano sistemom kanala ije je odravanje bilo pod nadzorom drave. Zemlja je bila u posedu kralja ili njegovog plemstva ili gradova ili hramova ili privatnih pojedinaca; u svim sluajevima rad su obavljali kmetovi koji su oporukom prenoeni sa zemljom ili prodajom. Vlada je sva bogatstva sadrana u zemlji smatrala nacionalnom imovinom, ali je malo inila za njihovu eksploataciju. Struke, pa ak i gradovi, bili su sada visoko specijalizovani. Milet je bio aktivni tekstilni centar; Antiohija je uvozila sirovine i pretvarala ih u gotove proizvode. Neke velike fabrike, sa robovima kao radnicima, postigle su skromni stepen masovne proizvodnje za trite. Ali domaa proizvodnja je zaostajala za proizvodnjom; ljudi su bili tako siromani jer nije bilo nikakvog odgovarajueg domaeg trita koje bi podstaklo masovnu proizvodnju. Trgovina je bila ivot helenistike privrede. Ona je stvorila ona velika bogatstva, izgradila one velike gradove i zapoljavala stanovnitvo koje se poveavalo. Novane transakcije skoro su potpuno zamenile trampu koja je Krezov kovani novac preivela puna etiri veka. Egipat,

Rodos, Seleukija, Pergam i druge vlade izdavale su valutu dovoljno stabilnu i slinu radi lake meunarodne trgovine. Bankari su obezbeivali javne i privatne kredite. Brodovi su bili vei, prelazili su etiri do est vorova na sat i skraivali putovanje prelazei preko otvorenog mora. Na kopnu su Seleukidi razvili i proirili velike drumove koji su ostali kao deo persijske batine Istoku. Karavanski putevi iz unutranje Azije ukrtali su se u Seleukiji i odatle se ravali prema Damasku, Beritu (Bejrut) i Antiohiji. Obogaeni trgovinom i uzvratno je obogaujui, tamo su se, kao i u Vavilonu, Tiru, Tarsosu, Ksantu, Rodosu, Halikarnasu, Miletu, Efesu, Smirni, Pergamu, Bizantu, Kiziku, Apameji, Herakleji, Amisu, Sinopi, Pantikapeju, Olbiji, Lisimaheji, Abidosu, Tesaloniki (Saloniki), Halkidi, Delosu, Korintu, Ambrakiji, Epidamnosu (Dirahiju), Tarasu, Neapolju (Napulj), Rimu, Masiliji, Emporijumu, Panormu (Palermo), Sirakuzi, Utiki, Kartagini, Kireni i Aleksandriji razvili gusto nastanjeni centri. iva trgovaka mrea povezivala je paniju pod Kartaginom i Rim, Kartaginu pod Hamilkarom, Sirakuzu pod Hijeronom /II/, Rim pod Scipionima, Makedoniju pod Antigonidima, Grku pod savezima, Egipat pod Ptolemejima, Bliski istok pod Seleukidima, Indiju pod Maurjama i Kinu pod Hanima. Putevi iz Kine prolazili su kroz Turkestan, Baktriju i Persiju ili preko Aralskog, Kaspijskog i Crnog mora. Putevi iz Indije prolazili su kroz Avganistan i Persiju do Seleukije, ili kroz Arabiju i Petru do Jerusalima i Damaska, ili preko Indijskog okeana do Adana (Aden), zatim preko Crvenog mora do Arsinoje (Suec) i odande do Aleksandrije. Za kontrolu nad poslednja dva puta dinastije Seleukida i Ptolemeja vodile su one "Sirijske ratove" koji su ih na kraju obe oslabili toliko da su postale vazali Rima. Seleukidska monarhija, nasleujui azijsku tradiciju, bila

je apsolutna; nikakva skuptina nije ograniavala njenu mo. Dvor je bio organizovan u orijentalnom stilu, sa komornicima i kiankama, evnusima i uniformom, tamjanom i muzikom; samo su jezik i domaa odea bili grki. Plemii nisu bili polunezavisne voe kao u Makedoniji ili srednjovekovnoj Evropi ve administrativni ili vojni slubenici koje je imenovao kralj. Ovo je bila struktura monarhije koja je prela iz Persije preko Seleukida i Sasanida do Dioklecijanovog Rima i Konstantinovog Bizanta. Znajui da njihova mo u stranom okruenju poiva na lojalnosti grkog stanovnitva, seleukidski kraljevi radili su na obnavljanju starih grkih gradova i osnivanju novih. Seleuk /I/ osnovao je devet Seleukija, est Antiohija, pet Laodikeja, tri Apameje, jednu Stratoniku; a njegovi naslednici su ga oponaali to su bolje mogli u okviru svojih smanjenih sposobnosti. Gradovi su rasli i umnoavali se kao u Americi devetnaestog veka. Preko njih se helenizacija zapadne Azije nastavila, naoko brzim tempom. Proces je, naravno, bio star; on je poeo velikom seobom i helenistika disperzija bila je delom renesansa Jonije, povratak grke civilizacije u svoje rane azijske domove. ak i pre Aleksandra, Grci su drali visoke poloaje u Persijskom carstvu, a grki trgovci dominirali su trgovakim putevima blieg Istoka. Sada je otvaranje povoljnih prilika na polju politike, trgovine i umetnosti privuklo iz stare Grke, Velike Grke i Sicilije emigrantske tokove pustolova, doseljenika, pisara, vojnika, trgovaca, lekara, uenjaka i kurtizana. Grki skulptori i graveri pravili su statue i novac za fenianske, likijske, karijske, kilikijske i baktrijske kraljeve. Grke igraice postale su veoma traene u azijskim lukama. Seksualni nemoral poprimio je grku gracioznost, a grke palestre i gimnazijumi pokrenuli su kod nekih Orijentalaca neobino oboavanje atletike i kupanja. Gradovi su obezbeivali nove sisteme dovoda i

odvoda vode; avenije su poploane i iene. kole, biblioteke i pozorita su podsticali itanje i knjievnost; mladi ljudi ("efebi") i univerzitetski studenti lutali su ulicama i izvodili jedni sa drugima i sa stanovnitvom stare lakrdije. Niko se nije smatrao kulturnim ako nije znao grki i nije mogao da uiva u dramama Menandra i Euripida. Ovo nametanje grke civilizacije Bliskom istoku jedna je od iznenaujuih pojava antike istorije; nikada se u Aziji nije videla tako brza i dalekosena promena. O njenim detaljima i rezultatima znamo vrlo malo. Slabo smo informisani o knjievnosti, filozofiji i nauci seleukidske Azije; ako u njima nema puno linosti izuzetne veliine Zenona stoika, Seleuka astronoma a, u rimskom periodu, Meleagra pesnika i Posidipa polimata ne moemo da budemo sigurni da ih nije bilo mnogo vie. Bila je to kultura na vrhuncu, puna raznovrsnosti, rafiniranosti i poleta i umetniki plodna kao u bilo kojem od prethodnih vekova. Nikada ranije, koliko je nama poznato, civilizacija nije postigla takvu rasprostranjenost i tako kompleksno jedinstvo usred tako razliitih okruenja. Jedan vek zapadna Azija pripadala je Evropi. Pripremljen je put za /Pax romana/ (Rimski mir, dugi period stabilnosti pod Rimskim carstvom, prim. prev.) i za irokoobuhvatnu sintezu hrianstva. Ali Istok nije bio osvojen. Bio je i previe duboko i od davnina svoj, da bi predao svoju duu. Skupine naroda nastavile su da govore svojim maternjim jezikom, da upranjavaju svoje davno uspostavljene obiaje i da se klanjaju bogovima svojih predaka. Iza obala Mediterana grka spoljnja politura se tanjila a helenistiki centri, kao Seleukija na Tigru, bili su grka ostrva u orijentalnom moru. Nije bilo onakve fuzije rasa i kultura o kojima je sanjao Aleksandar; na vrhu su bili Grci i grka civilizacija, a ispod arenilo azijskih naroda i kultura.

Kvaliteti grkog intelekta nisu nali put do orijentalnog uma; energija i ljubav prema novini, oduevljenje za svetovnost i tenja ka savrenstvu, izrazitost i individualizam Grka nije promenio istonjaki karakter. Nasuprot tome, kako je vreme prolazilo istoni nain miljenja i oseanja zahvatio je Grke koji su bili na vlasti kao talas i kroz njih se kretao u pravcu zapada da bi transformisao "paganski" svet. U Vavilonu su strpljivi semitski trgovci i bankari iz hramova ponovo stekli prevlast nad nestalnim Helenima, sauvali klinasto pismo i u poslovnom svetu potisnuli grki jezik na drugo mesto. Astrologija i alhemija iskvarili su grku astronomiju i fiziku; orijentalna monarhija pokazala se monijom od grke demokratije i konano svoju formu usadila Zapadu; grki kraljevi i rimski carevi postajali su bogovi kao na Istoku i azijatska teorija o boanskom pravu kraljeva prela je preko Rima i Konstantinopolja u modernu Evropu. Preko Zenona, Istok je u grku filozofiju uneo svoj kvijetizam i fatalizam; Istok je svoj misticizam i svoju pobonost ulio kroz stotine kanala u vakuum nastao raspadom ortodoksne grke vere. Grka je brzo prihvatila bogove Orijenta kao u biti identine sa svojim sopstvenim; ali poto Grci nisu stvarno verovali, a Azijati jesu, orijentalni bog je preiveo, dok je grki umro. Artemida Efeana postala je ponovo istonjaka boginja materinstva, sa tucetom dojki. Vavilonski, fenianski i sirijski kultovi osvojili su veliki broj helenskih zavojevaa. Grci su Istoku ponudili filozofiju, a Istok je Grcima ponudio religiju; religija je pobedila, jer je filozofija bila privilegija malobrojnih, a religija uteha mnogih. U ritmikoj istorijskoj smeni verovanja i neverovanja, misticizma i naturalizma, religije i nauke, religija se vratila na vlast jer je shvatila tajnu bespomonost i usamljenost oveka i dala mu inspiraciju i poeziju; razoarani, eksploatisani, i od rata zamoreni svet

bio je srean to ponovo veruje i to se nada. Najmanje oekivani i najdublji efekat Aleksandrovog osvajanja bila je orijentalizacija evropske due. /III/ PERGAM Postepena apsorpcija Grka od strane Azije oslabila je mo Seleukida i stvorila nezavisna kraljevstva na rubu helenistikog sveta. Ve 280. Armenija, Kapadokija, Pont i Bitinija osnovali su sopstvene monarhije; i uskoro su grki gradovi sa Crnog mora pali pod azijatsku vlast. Baktrija i Sogdijana odvojile su se oko 250. Arsak, poglavar Parna iranskog nomadskog plemena ubio je 247. godine seleukidskog guvernera Persije i osnovao kraljevstvo Partiju, predodreeno da vekovima mui Rim. Godine 282. Filater, kome je Lisimah poverio brigu nad devet hiljada talenata i utvrenim bregom Pergamom u Maloj Aziji, prisvojio je novac i proglasio nezavisnost. NJegov neak Eumen /I/ apsorbovao je Pitanu i Atarnej i uinio Pergam suverenom monarhijom (262). Atal /I/ stekao je zahvalnost grke Azije kada je oterao Gale koji su prodrli do njegovih gradskih bedema (230); njegov najstariji sin Eumen /II/ nastavio je njegovu kompetentnu vladavinu, ali je okirao Grke pozivajui u pomo Rim protiv Antioha /III/. Posle pobede nad Antiohom kod Magnezije Rimljani su Eumenu dali skoro celu Malu Aziju. NJegov brat i naslednik, Atal /II/, nije verovao u snagu svojih sinova da e odrati slobodu Pergama i pre nego to je umro (139) ostavio je svoje kraljevstvo u naslee Rimu. Mala drava uinila je sve to je mogla da iskupi izdajstvo svog nastanka i rasta postajui rival Aleksandrije kao centra umetnosti i uenja. Bogatstvo koje je dolo od rudnika, vinove loze i itnih polja, od proizvodnje vunene odee, pergamenta i parfema, od pravljenja cigle i crepa i sticanja prevlasti nad severnoegejskom trgovinom odlazilo

je ne samo na odravanje jake armije i ratne mornarice ve i na podsticanje knjievnosti i umetnosti. Pergamski kraljevi verovali su da vlada i privatni biznis mogu unosno da se takmie, uzajamno kontroliui neefikasnost i gramljivost. Kralj je sa robovima obraivao velike parcele i upravljao, mada ne kroz monopol, mnogim fabrikama, kamenolomima i rudnicima. Pod ovim jedinstvenim sistemom bogatstvo se poveavalo i umnoavalo. Pergam je postao bogato ukraena prestonica, poznata po Zevsovom rtveniku, svojim luksuznim palatama, svojoj biblioteci i pozoritu, palestrama i kupatilima; ak i javni toaleti bili su na ponos grada. Biblioteka je po broju svojih knjiga i reputaciji svojih naunika zaostajala samo za Aleksandrijskom; a "pinakoteka" je, za uivanje publike, uvala veliku zbirku slika. Pergam je pola veka bio najlepi cvet helenske civilizacije. U meuvremenu se kua Seleukida raspala. Uspon nezavisnih kraljevstava skoro da je ograniio dinastiku vlast na Mesopotamiju i Siriju. Parta, Pergam, Egipat i Rim strpljivo su radili na slabljenju dinastije podravajui kod svakog nasleivanja pretendente i podstiui frakcije i graanski rat. Godine 153, upravo kada je Demetrije /I/ vraao snagu seleukidskoj vladavini, Rim je sakupio plaenike sa svih strana da bi podrao lane zahteve za presto jednog pustolova iz Smirne. Napadu su se pridruili i Pergam i Egipat; Demetrije se borio i herojski umro, a seleukidska vlast pala je u ruke bezvrednog Aleksandra Balasa, marionete svoje ljubavnice i Rima. /IV/ HELENIZAM I JEVREJI Istorija Judeje u helenistikoj eri vrti se oko dva sukoba: spoljnje borbe izmeu seleukidske Azije i ptolemejskog Egipta za Palestinu, i unutranjeg trvenja izmeu helenistikog i hebrejskog naina ivota. Prvi sukob je

mrtva istorija i preko njega se moe brzo prei; za drugi sukob Metju Arnold je verovao da je jedan od trajnih raskola ljudskih oseanja i misli. U prvobitnoj podeli Aleksandrovog carstva Judeja (tj. Palestina juno od Samarije) bila je dodeljena Ptolemeju. Seleukidi ovu odluku nisu nikada prihvatili; smatrali su da su odvojeni od Mediterana i udeli su za neostvarenim bogatstvom koje bi moglo da doe od trgovine koja prolazi kroz Damask i Jerusalim. U ratovima koji su sledili Ptolemej /I/ je pobedio i Judeja je ostala pod Ptolemejima vie od jednog veka (312-198). Plaala je godinji danak od osam hiljada talenata, ali, uprkos ovog optereenja, zemlja je napredovala. Judeji je u velikoj meri ostavljena samouprava pod naslednim velikim svetenikom Jerusalima i Velike skuptine. Ova "gerusija", ili Savet staraca koji su Ezra i Nehemija formirali dva veka ranije, postao je i jedno i drugo, i senat i vrhovni sud. NJegovih sedamdeset ili vie lanova birani su meu poglavarima vodeih porodica i meu najuenijim ljudima ("soferim") zemlje. NJeni propisi "dibre soferim" postavili su obrazac ortodoksnog judaizma od helenistikog doba do naih vremena. Osnova judaizma bila je religija: ideja o boanstvu, koje bdi i daje podrku, ula je u svaku fazu i svaki trenutak jevrejskog ivota. Moral i obiaji bili su strogo i detaljno odreeni od strane "gerusije"... Zabava i igara bilo je malo i bile su ograniene. Sklapanje braka sa nejevrejima bilo je zabranjeno; isto tako bili su zabranjeni i celibat i edomorstvo. Zbog toga, Jevreji su se raali u velikom broju i odgajali svu svoju decu; uprkos ratu i gladi njihov se broj tokom celog starog veka poveavao, sve dok u vreme Cezara u Rimskom carstvu nije bilo oko sedam miliona Jevreja. Veinu stanovnika pre makabejske ere inili su poljoprivrednici. Jevreji jo nisu postali nacija trgovaca; ak i u prvom veku nae ere Josif Flavije je pisao: "Mi nismo trgovaki narod"; veliki trgovaki

narodi tog doba bili su Feniani, Arabljani i Grci. Ropstvo je postojalo u Judeji kao i drugde, ali je klasni rat bio relativno blag. Umetnost je bila nerazvijena; samo je muzika cvetala. Frula, bubanj, inela, "ovnujski rog" (ofar, duva se u sinagogi, prim. prev.) ili truba, lira i harfa korieni su za pratnju solo glasa, narodne pesme ili sveanih religioznih antifona. Jevrejska religija je s prezirom odbijala ustupke grkog rituala narodnoj mati; nije htela da ima nikakva posla sa kipovima, proroanstvima ili ptijim iznutricama; bila je manje antropomorfna i praznoverna, manje slikovita i vesela od religije Grka. Licem u lice sa naivnim politeizmom helenskih kultova, rabini su pevali sonorni refren koji se jo i danas uje u svakoj jevrejskoj sinagogi: /Shammai/ /Israel, Adonai elenu, Adonai echod/ "Posluaj, o Izraele: Gospod je Bog na, Gospod je jedan." Grki zavojevai doneli su u ovaj jednostavni i puritanski ivot sve zabave i iskuenja jedne rafinirane i epikurejske civilizacije. Oko Judeje je bio krug grkih naselja i gradova: Samarija, Neapolj (ekem), Gaza, Askalon, Azot (Adod), Jopa (Jafa), Apolonija, Dorida, Sikamina, Polis (Haifa) i Ako (Akre). Odmah preko Jordana bio je dekapolis, savez grkih gradova: Damask, Gadara, Gerasa, Dijum, Filadelfija, Pela, Rafija, Hipon, Skitopolj i Kaneta. Svaki od njih imao je grke institucije i ustanove hramove posveene grkim bogovima i boginjama, kole i akademije, gimnazijume i palestre i igre nagih uesnika. Iz ovakvih gradova, kao i iz Aleksandrije, Antiohije, Delosa i Rodosa Grci i Jevreji dolazili su u Jerusalim, donosei zarazu helenizma posveenog nauci i filozofiji, umetnosti i knjievnosti, lepoti i zadovoljstvu, pesmi i igri, piu i gozbama, atletici i kurtizanama i lepim deacima, zajedno sa vedrim mudrovanjem koje je sumnjalo u svaki moral i neki uglaeni skepticizam koji je podrivao svaku veru u natprirodno.

Kako da se jevrejska omladina odupre ovim pozivima na uivanje, ovom lakom osloboenju od hiljada neugodnih ogranienja? Mlade aljivine meu Jevrejima poele su da ismevaju svetenike kao gramzivce, a njihove pobone sledbenike kao budale koje su dozvolile da im doe starost, a da nisu ni upoznali zadovoljstva, luksuz i suptilnosti ivota. I bogati Jevreji su pristali uz njih, jer su mogli sebi da dozvole poputanje pred iskuenjima. Jevreji koji su od grkih funkcionera traili slubu, smatrali su da zbog politike treba da govore grki, ive na grki nain, ak i da grkim bogovima upute nekoliko lepih rei. Od ovog snanog nasrtaja na intelekt i ula Jevreje su branile tri sile: progon pod Antiohom /IV/, zatita Rima i mo i autoritet Zakona za koji se verovalo da je dobijen boanskim otkrovenjem. Kao antitela koja se okupljaju da bi napala infekciju, najreligiozniji meu Jevrejima stvorili su sektu koju su nazvali Hasid Poboni. Oni su poeli (oko 300. p.n.e.) sa jednostavnom obavezom da e tokom odreenog perioda izbegavati vino; kasnije su neizbenom psihologijom rata otili u ekstremni puritanizam i osuivali sva fizika zadovoljstva kao preputanje Sotoni i Grcima. Grci su im se udili i svrstali ih u red sa udnim "gimnosofistima" ili nagim asketamafilozofima na koje je Aleksandrova armija naila u Indiji. ak i obini Jevrejin osuivao je strogu religioznost hasida i traio neki srednji put. Moda bi se neki kompromis i postigao da nije bilo pokuaja Antioha Epifana da Judeji nametne helenizam putem maa. Godine 198. Antioh /III/ porazio je Ptolemeja /V/ i Judeja je postala deo Seleukidskog carstva. Umorni od egipatskog jarma, Jevreji su podrali Antioha i pozdravili njegovo osvajanje Jerusalima kao osloboenje. Ali njegov naslednik Antioh /IV/ smatrao je Judeju izvorom prihoda; planirao je velike pohode i bila su mu potrebna sredstva. Naredio je Jevrejima da kao porez davaju jednu treinu etve i jednu

polovinu voa iz svojih vonjaka. Zanemarujui uobiajeno nasleivanje funkcije, imenovao je za visokog svetenika udvoricu Jasona, predstavnika partije koja je u Jerusalimu vrila helenizaciju, traio dozvolu da uspostavi grke institucije u Judeji. Antioh ga je rado posluao, jer je bio uznemiren raznovrsnou i postojanou orijentalnih kultova u grkoj Aziji i sanjao o ujedinjavanju svog poliglotskog carstva kroz jedan zakon i jednu veru. Poto Jason nije krenuo sa ovom akcijom dovoljno brzo, Antioh je izabrao Menelaja, koji mu je dao vea obeanja i vee mito. Pod Menelajem, Jahve je izjednaen sa Zevsom, posude Hrama prodate su da bi se namakla sredstva i u nekim jevrejskim zajednicama podnoene su rtve helenskim boanstvima. U Jerusalimu je otvoren gimnazijum i jevrejski mladii, ak i svetenici, uestvovali su, nagi, na atletskim igrama; neki mladi Jevreji, u svom helenistikom aru, odlazili su na operaciju radi otklanjanja fiziolokih nedostataka koji su mogli da odaju njihovu autentinu rasu. okiran ovim dogaajima i smatrajui da mu je religija dovedena u pitanje u samoj svojoj biti, najvei deo jevrejskog naroda preao je na stranu hasidizma i prihvatio njegovo uenje. Kada je Popilije (168) isterao Antioha /IV/ iz Egipta ta vest je u Jerusalim stigla kao izvetaj da je on poginuo. Obradovani, Jevreji su zbacili slubenike koje je on imenovao, masakrirali voe partije koja je vrila helenizaciju i oistili Hram od svega to su smatrali paganskim gadostima. iv ali ponien, bez para i ubeen da su Jevreji osujetili njegov pohod protiv Egipta i da kuju zaveru da Judeju vrate Ptolemejima, Antioh je krenuo na Jerusalim, pobio na hiljade Jevreja oba pola, obeastio i opljakao Hram, prisvojio za kraljevsku riznicu njegov zlatni oltar, posude i blago, vratio Menelaju vrhovnu vlast i izdao naredbu za prisilnu helenizaciju svih Jevreja (167). Naredio je da se Hram ponovo posveti kao Zevsovo svetilite, da se grki rtvenik izgradi preko starog

oltara i da se uobiajena rtvovanja zamene rtvovanjem svinja. Zabranio je dranje abata ili jevrejskih sveanosti a obrezivanje proglasio zloinom kanjivim smru. Po itavoj Judeji stara religija i njeni rituali bili su zabranjeni, a grki ritual postao obavezan uz pretnju smrtne kazne. Svaki Jevrejin koji odbija da jede svinjetinu ili kod koga nau Knjigu zakona imao je da bude baen u tamnicu ili ubijen, a Knjiga, gde god da se nae, da bude spaljena. Sam Jerusalim bio je spaljen, njegovi bedemi razoreni, a njegovo jevrejsko stanovnitvo prodato u roblje. Mesto je ponovo naseljeno stranim narodima koji su zbog toga i dovedeni, na bregu Cion izgraena je nova tvrava i u njoj ostavljen garnizon vojnika da gradom vlada u ime kralja. Antioh je, ini se, povremeno pomiljao da sebe proglasi za boga i zahtevao je da mu se klanjaju. Orgije progona vremenom su postajale sve intenzivnije. Uvek, u svakom drutvu, postoji manjina iji se instinkti naslauju time to moe da progoni; to je naputanje civilizacije. Kada su zavrili sa svakim vidljivim izraavanjem judaizma u Jerusalimu, Antiohovi zastupnici su preli kao poar na gradove i sela. Svuda su ljudima nudili da biraju izmeu smrti i uea u helenskom klanjaju, to je ukljuivalo rtvovanje svinje. Sve sinagoge i jevrejske kole su zatvorene. Oni koji su odbijali da na abat rade stavljeni su van zakona kao pobunjenici. Na dan Bahanalija Jevreji su bili primorani da se kao Grci pokrivaju brljanom, da uestvuju u procesijama i pevaju divlje pesme u ast Dionisa. Mnogi Jevreji pokorili su se ovim zahtevima, ekajui da oluja proe. Mnogi drugi pobegli su u peine ili planinska utoita, iveli od onoga to bi potajno sakupili sa polja i odluno nastavili sa jevrejskim obredima. Hasidi su zalazili meu njih, propovedajui hrabrost i otpor. Odred kraljevskih vojnika, koji je naiao na neke peine u kojima su se skrivale na hiljade Jevreja mukaraca, ena i dece naredio im je da

izau. Jevreji su odbili; i kako je bio abat, nisu hteli da pomere kamenje koje bi inae blokiralo ulaz u peine. Vojnici su napali ognjem i maem, mnoge begunce su ubili, a preostale onesvestili dimom. ene koje su obrezale svoje novoroene sinove bile su zajedno sa decom baene sa gradskih zidina u smrt. Grci su bili iznenaeni kada su otkrili snagu stare vere; ve vekovima nisu videli takvu odanost nekoj ideji. Prie o muenitvu ile su od usta do usta, punile knjige kao to su Prva i Druga knjiga o Makabejcima i dale hrianstvu prototip njegovih muenika i muenitva. Judaizam, koji je bio blizu asimilacije, ojaao je u religioznoj i nacionalnoj svesti i povukao se u sigurnost izolacije. Meu Jevrejima koji su u tim danima pobegli iz Jerusalima bio je Matatja iz porodice Hamon, iz plemena Aarona i njegovih pet sinova Johanan Kadis, Simon, Juda, Eleazar i Jonatan. Kada je Apel, jedan od Antiohovih agenata, doao u Modin, gde su ova estorica zatraila utoite, on je pozvao stanovnike da se odreknu Zakona i prinesu rtvu Zevsu. Stari Matatja istupio je sa svojim sinovima i rekao: "ak i ako svi ljudi u kraljevstvu posluaju naredbu da napuste veru svojih otaca, ja i moji sinovi i dalje emo se drati Saveza naih predaka." Kada je jedan od Jevreja priao oltaru da prinese traenu rtvu, Matatja ga je ubio, a ubio je i kraljevog predstavnika. Onda je rekao ljudima: "Ko god je pobornik Zakona i eli da podri Savez neka me sledi." Mnogi stanovnici sela povukli su se s njim i njegovim sinovima u planine Efraima; a tamo im se pridruio i mali odred mladih pobunjenika i oni hasidi koji su preiveli. Uskoro zatim Matatja je umro, ali je pre smrti za vou odreda odredio svog sina Judu, zvanog Makabejac.$284$ Juda je bio ratnik ija je hrabrost odgovarala njegovoj pobonosti; pre svake bitke molio se kao svetac, ali je u asu bitke "bio kao razgnevljeni lav". Mala armija "ivela

je u planinama na nain ivotinja, hranei se travama". S vremena na vreme silazili su do nekog sela u blizini, ubijali otpadnike, unitavali paganske rtvenike i "koje bi god dete nali neobrezano, hrabro bi ga obrezali". Kada je Antioh obaveten o ovome, poslao je armiju sirijskih Grka da unite odred Makabejaca. Juda ih je presreo u prolazu Emaus; i mada su Grci bili kompletno naoruani i uvebani plaenici, a Judin odred sastavljen od slabo naoruanih i odevenih ljudi, Jevreji su postigli potpunu pobedu (166). Antioh je poslao vee snage, iji je general bio tako siguran, da je sa sobom poveo trgovce robljem da kupe one Jevreje koje e zarobiti i u gradovima objavio cene koje e traiti. Juda je ove trupe potpuno porazio kod Mizpe i to tako odluujue da je Jerusalim pao u njegove ruke bez otpora. On je uklonio sve paganske rtvenike i ukrase u Hramu, oistio ga i ponovo posvetio i uspostavio staru slubu uz klicanje ortodoksnih Jevreja povratnika (164).$285$ Dok je regent Lisija sa novom armijom napredovao kako bi ponovo osvojio prestonicu, stigla je vest ovog puta istinita da je Antioh mrtav (163). elei da bude slobodan za akciju na drugom mestu, Lisija je Jevrejima ponudio punu religioznu slobodu pod uslovom da poloe oruje. Hasidi su pristali, Makabejci odbili; Juda je objavio da Judeja, da bi bila sigurna od daljih progona, mora da postigne politiku kao i versku slobodu. Opijeni vlau, sada su Makabejci doli na red da proganjaju i osvetoljubivo su gonili stranku koja je vrila helenizaciju ne samo u Jerusalimu, nego i u gradovima koji su se nalazili du granice. Godine 161. Juda je pobedio Nikanora kod Adase i ojaao se sklapanjem saveza sa Rimom; ali iste godine, borei se protiv nadmonog protivnika kod Elase, on je ubijen. NJegov brat Jonatan hrabro je nastavio rat, ali je i sam ubijen kod Ake (143). Jedini preiveli brat, Simon,

uz podrku Rima, dobio je od Demetrija /II/ 142. godine priznanje o nezavisnosti Judeje. Voljom naroda Simon je imenovan i za visokog svetenika i generala; a poto su ove funkcije u njegovoj porodici postale nasledne, on je postao osniva hamonejske dinastije. Prva godina njegove vladavine raunala se za poetak nove ere, a izdavanjem kovanog novca proglaeno je herojsko ponovno roenje jevrejske drave. Poglavlje /XXV/ EGIPAT I ZAPAD /I/ KRALJEV REGISTAR Najmanji, ali najbogatiji zalogaj Aleksandrove batine dodeljen je najsposobnijem i najmudrijem od njegovih generala. Sa karakteristinom lojalnou moda vidljivom potvrdom svog autoriteta Ptolemej /I/, sin Laga, doneo je telo mrtvog kralja u Memfis i pokopao ga u sarkofagu od zlata.$286$ Poveo je sa sobom i Aleksandrovu povremenu ljubavnicu Tais, oenio se s njom i sa njom imao dva sina. On je bio jednostavan, grubi vojnik, sposoban i za plemenita oseanja i realistino razmiljanje. Dok su drugi naslednici Aleksandrovog carstva proveli pola ivota u ratu i sanjali o potpunom suverenitetu, Ptolemej /I/ se posvetio konsolidaciji svog poloaja u stranoj zemlji i unapreivanju egipatske poljoprivrede, trgovine i industrije. Izgradio je veliku flotu i postigao da Egipat bude toliko siguran od napada sa mora, kao to ga je priroda skoro potpuno osigurala od napada sa kopna. Pomogao je Rodosu i savezima da ouvaju nezavisnost od Makedonije i tako dobio titulu "Soter". Tek kada je posle osamnaest godina napora uspeo da vrsto organizuje politiki i

ekonomski ivot svoje zemlje, proglasio se kraljem (305). Preko njega i njegovog naslednika grki Egipat uspostavio je vladavinu nad Kirenom, Kritom, Kikladima, Kiprom, Sirijom, Palestinom, Fenikijom, Samosom, Lezbosom, Samotrakom i Helespontom. U starosti je naao vremena da napie iznenaujue iskrene komentare o svojim pohodima i da osnuje, oko 290, Muzej i Biblioteku koji e Aleksandriji doneti slavu. Godine 285, svestan svojih osamdeset i dve godine, postavio je na presto svog drugog sina, Ptolemeja Filadelfa, predao mu vlast i preuzeo mesto podanika na dvoru mladog kralja. Umro je dve godine kasnije. Plodna dolina i delta ve su u kraljevsku blagajnu unosile veliko bogatstvo. Da bi svojim prijateljima priredio veeru, Ptolemej /I/ morao je od njih da pozajmi srebro i ilime; Ptolemej /II/ potroio je 2.500.000 dolara na gozbu koja je bila vrhunac njegovog krunisanja. Novi faraon je prihvatio filozofiju Kirene i kao takav bio reen da uiva u /monochronos hedone/ svakom zadovoljstvu koje mu trenutak prua. Jeo je do gojaznosti, isprobao niz ljubavnica, odbacio svoju enu i konano se oenio svojom sestrom Arsinojom. Nova kraljica vladala je Egiptom i vodila njegove ratove dok je Ptolemej /II/ vladao meu glavnim kuvarima i naunicima svog dvora. Sledei primer svog oca i dopunjujui ga, pozvao je u Aleksandriju kao goste slavne pesnike, poznate kritiare, naunike, filozofe i umetnike i ulepao svoju prestonicu arhitekturom u grkom stilu. Tokom njegove duge vladavine Aleksandrija je postala knjievna i nauna prestonica Mediterana i aleksandrijska knjievnost je dostigla svoj vrhunac. Ipak je Filadelf u poznim godinama bio nesrean; njegov giht i brige rasli su sa veliinom njegovog bogatstva i moi. Gledajui kroz prozor svoje palate video je prosjaka kako u dokolici lei na dinama u luci i zavideo mu dok se alio, "Avaj, da sam roen kao jedan od ovih!" Progonjen strahom od

smrti, traio je magini eliksir venog ivota u znanjima egipatskih svetenika. Ptolemej /II/ Filadelf je Muzej i Biblioteku toliko poveao i izdano finansirao da ga je kasnija istorija proglasila za njihovog osnivaa. Godine 307. Demetrije Faleranin, proteran iz Atine, potraio je pribeite u Egiptu. Deset godina kasnije nalazimo ga na dvoru Ptolemeja /I/. On je izgleda bio taj koji je Ptolemeju Soteru sugerisao da bi prestonica i dinastija mogli da postanu slavni ako bi se osnovao Muzej hram muza tj. umetnosti i nauke, koji bi bio konkurent atinskim univerzitetima. Inspirisan verovatno Aristotelovom revnou u sakupljanju i klasifikovanju knjiga, znanja, ivotinja, biljaka i ustava, Demetrije je izgleda preporuio da se podigne grupa zgrada u koje se moe smestiti ne samo velika zbirka knjiga, ve i naunici koji e svoj ivot posvetiti istraivanju. Plan se prvoj dvojici Ptolemeja dopao; obezbeena su sredstva i novi univerzitet u blizini kraljevskih palata polako je poeo da dobija formu. Imao je dvoranu koja je sluila kao zajednika trpezarija, gde su naunici izgleda obedovali; bili su tu i /exedra/, ili dvorana za predavanja, dvorite, zasvoeni trem, vrt, astronomska opservatorija i velika biblioteka. Na elu ove institucije bio je svetenik, jer je institucija formalno bila posveena muzama kao pravim boginjama. U muzeju su ivele etiri grupe naunika: astronomi, pisci, matematiari i lekari. Svi ovi ljudi bili su Grci i dobijali su platu iz kraljevske blagajne. NJihova funkcija nije bila da poduavaju ve da se bave istraivanjima, studijama i eksperimentima. U kasnijim decenijama, kada se broj studenata u muzeju poveao, njegovi lanovi poeli su da dre predavanja, ali je muzej do kraja ostao institut za vie studije, a ne univerzitet. Muzej je, koliko znamo, bio prva ustanova ikada ustanovljena od strane drave za

unapreenje knjievnosti i nauke. Bio je to istaknuti doprinos Ptolemeja i Aleksandrije istoriji civilizacije. Ptolemej Filadelf je umro 246, posle duge i uglavnom blagotvorne vladavine. Ptolemej /III/ Eurget (Dobroinitelj) bio je drugi Tutmos /III/, zaokupljen osvajanjem Bliskog istoka; on je zauzeo Sard i Vavilon, iao sve do Indije i tako efikasno poremetio Seleukidsko carstvo da se ono na dodir Rima raspalo. Neemo da pratimo zapise o njegovim ratovima, jer mada u detaljima sukoba ima dramatinosti, u njihovim uzrocima i rezultatima nalazimo neku nepromenljivu jednolinost; ovakva istorija postaje najobinije praenje obrta moi, gde pobede i porazi jedno drugo ponitavaju u zvonku nulu. Eurgetova mlada ena Berenika zahvalila se za njegove uspehe posveujui uvojak svoje kose bogovima; pesnici su razglasili priu, a astronomi su je uzdigli do nebesa nazvavi jednu od sazvea /Coma Berenices/ Berenikina kosa. Ptolemej /IV/ Filopator toliko je voleo svog oca da je oponaao njegove ratove i njegove trijumfe. Ali pobedu nad Antiohom /III/ kod Rafije (217) postigao je domaim trupama prvi put korienim od strane nekog Ptolemeja; a Egipani, naoruani i svesni svoje snage, poeli su posle toga da rue autoritet Grka na Nilu. Filopator se odao zadovoljstvima, provodio mnogo vremena na svom velikom bogato opremljenom brodu, uveo u Egipat Bahanalije i sebe skoro ubedio da vodi poreklo od Dionisa. Godine 205. njegova ljubavnica je ubila njegovu enu; a ubrzo zatim umro je i sam Filopator. U haosu koji je usledio, Filip /V/ Makedonski i Antioh /III/ iz Seleukije krenuli su da komadaju i zauzimaju Egipat, ali je na scenu stupio Rim sa kojim je drugi Ptolemej bio zakljuio ugovor o prijateljstvu i porazio Filipa, oterao Antioha i od Egipta stvorio rimski protektorat (205).

/II/ SOCIJALIZAM POD PTOLEMEJIMA Daleko najinteresantniji aspekt ptolemejskog Egipta je njegov opseni eksperiment u dravnom socijalizmu. U Egiptu je kraljevsko vlasnitvo nad zemljom dugo bio sveti obiaj; faraon, kao kralj i bog, imao je puno pravo na zemlju i na sve to ona proizvede. Felah nije bio rob, ali nije mogao da napusti svoje mesto bez dozvole vlade i vei deo letine morao je da preda dravi. Ptolemeji su prihvatili ovaj sistem i proirili ga prisvajajui velike komade zemlje koje su pod prethodnim dinastijama pripadale egipatskim plemiima ili svetenstvu. Mona birokratija vladinih nadzornika, uz podrku naoruane strae, upravljala je celim Egiptom kao velikom dravnom farmom. Ovi slubenici nareivali su skoro svakom seljaku u Egiptu koju zemlju da obrauje i koje kulture da uzgaja; njegov rad i njegove ivotinje mogli su u svako doba da budu rekvirirani od strane drave za potrebe rudarstva, graevinarstva, lova i za izgradnju kanala ili drumova; njegova etva merena je dravnim merama, registrovana od strane pisara, mlaena na kraljevskom gumnu i prenoena ivim lancem felaha do kraljevih riznica. U sistemu je bilo izuzetaka: Ptolemeji su seljaku dozvoljavali da poseduje kuu i vrt; oni su gradove predali u privatno vlasnitvo i davali su pravo zakupa vojnicima, ije su usluge nagraivane zemljom. Ali ovaj zakup obino je bio ogranien na oblasti za koje se vlasnik saglasio da e ih koristiti za vinograde, vonjake ili maslinjake; iskljuivao je mogunost naslea i kralj ga je u svakom trenutku mogao ponititi. Kada su grka energija i vetina poboljale ovu kleruhsku (deoniarsku) zemlju (kleruh je grki graanin koji je dobio zemlju za obraivanje u nekoj osvojenoj zemlji i migrirao onamo ne gubei dravljanstvo, prim. prev.), pojavio se zahtev za pravom prenosa vlasnitva sa oca na sina. U drugom veku

ovakvo je nasledstvo bilo dozvoljeno obiajem, a ne zakonom; u poslednjem veku pre Hrista priznato je zakonom i uobiajena evolucija od zajednike do privatne imovine bila je zavrena. Nema sumnje da se ovaj sistem socijalizma razvio zato to su uslovi obraivanja zemlje u Egiptu zahtevali vie saradnje, vie jedinstva radnje u vremenu i prostoru nego to se moglo oekivati od individualnog vlasnitva. Koliina i tip kultura koje treba sejati zavisili su od godinjih poplava i efikasnosti navodnjava i odvodnjavanja; ove stvari su prirodno traile odreenu kontrolu. Grki inenjeri u slubi vlade poboljali su stare procese i primenjivali vie naune i mnogo intenzivnije metode obrade zemljita. Starinski "aduf" zamenjen je "norijom", velikim tokom ponekad prenika do etrdeset stopa, opremljenim kofama koje slobodne vise na unutranjem rubu; na vrhu okretaja svaka kofa bi se, naiavi na prepreku u obliku preke, nagnula i njen sadraj bi se izlio u rezervoar za navodnjavanje; a jo bolje od toga, "Arhimedov beskrajni vijak" i Ktesibijeva pumpa$287$ izvlaili su vodu brzinom koja je do Ptolemeja bila nepoznata. Centralizacija upravljanja ekonomijom u rukama vlade i uvoenje prisilnog rada omoguili su velike javne radove za potrebe kontrole poplava, izgradnju puteva, u navodnjavanju i graevinarstvu i utrli put tehnikim poduhvatima Rima. Ptolemej /II/ isuio je jezero Mariut i pretvorio njegovo korito u veliki pojas plodne zemlje koja je zatim podeljena vojnicima. Godine 285. poeo je sa popravljanjem kanala od Nila blizu Heliopolja do Crvenog mora blizu Sueca; kanal je izgraen i rekonstruisan u vreme faraona Neka i Darija /I/, ali ga je pokretni pesak zatrpao, kao to e se opet dogoditi jedan vek kasnije. Industrija je funcionisala pod slinim uslovima. Vlada ne samo da je posedovala rudnike ve ih je sama i eksploatisala ili je prisvajala njihovu rudu. Ptolemeji su poeli sa

eksploatacijom dragocenih naslaga zlata u Nubiji i imali stabilnu zlatnu valutu. Kontrolisali su rudnike bakra na Kipru i Sinaju. Imali su monopol na ulje dobijano ne iz zemlje ve od biljaka kao to su laneno seme, zmajeva krv i susam. Vlada je svake godine utvrivala povrine koje treba zasejati ovim biljkama; preuzimala je celu proizvodnju po ceni koju je sama odredila; cedila je ulje u velikim dravnim fabrikama uz pomo velikih presa sa polugom koje su opsluivali kmetovi; ulje je prodavala trgovcima u maloprodaji po sopstvenim cenama i visokom carinom iskljuila svaku stranu konkurenciju; njen profit kretao se od sedamdeset do tristo posto. Oigledno da je bilo slinih izvanrednih poreza vlade na so, natron (natrijumkarbonat korien kao sapun), tamjan, papirus i tekstil; bilo je nekih privatnih tekstilnih fabrika, ali one su svoje proizvode morale da prodaju dravi. Manje industrije ostavljene su privatnicima; drava ih je samo odobravala i nadzirala, kupovala veliki deo njihove proizvodnje po utvrenim cenama i oporezivala dobar deo njihovog profita u korist dravne blagajne. Zanatima su se bavili stari esnafi iji su lanovi po tradiciji bili vezani za svoju profesiju, za svoje selo, pa ak i za svoje mesto stanovanja. Industrija je bila dobro razvijena; koije, nametaj, terakota, tepisi, kozmetika proizvodili su se u velikim koliinama; duvanje stakla i tkanje platna bili su specijaliteti Aleksandrije. Pronalazatvo je u ptolemejskom Egiptu bilo naprednije nego u bilo kojoj privredi pre imperijalnog Rima; korien je navojni lanac, zupasti lanac, lanac sa kukama, lanac za ekrk, remeni lanac i presa na zavrtanje; i hemija bojenja je napredovala i dolo je do tretiranja tkanina razliitim reagensima koji su, posle potapanja u boju, davali boji stabilnost. U Aleksandriji su rad u fabrikama uglavnom obavljali robovi, iji su niski trokovi izdravanja omoguavali Ptolemejima da u spoljnjoj trgovini proizvode

grkog zanatstva prodaju u bescenje. Svu trgovinu kontrolisala je i regulisala drava; trgovci na malo obino su bili dravni zastupnici koji su vrili distribuciju dravne robe. Drava je bila i vlasnik svih karavanskih i vodenih puteva. Ptolemej /II/ je uveo u Egipat kamilu i organizovao kamilju potu prema jugu; ona je prenosila samo vladina saoptenja, ali ona su ukljuivala skoro svu trgovaku korespondenciju u zemlji. Na Nilu se odvijao iv putniki i teretni saobraaj ija je uprava oigledno bila u privatnim rukama, ali je podlegala dravnim propisima. Za trgovinu po Mediteranu Ptolemeji su izgradili najveu trgovaku flotu tih vremena, sa brodovima koji mogu da nose tri stotine tona tereta. Skladita u Aleksandriji privlaila su svetsku trgovinu; njena luka iz dva dela bila je predmet zavisti drugih gradova; njen svetionik bio je jedno od Sedam svetskih uda.$288$ Polja, fabrike i radionice Egipta ostvarivali su veliki suficit, koji je odlazio na trita istoka sve do Kine, na jugu sve do centralne Afrike, na severu sve do Rusije i Britanskih ostrva. Egipatski istraivai plovili su na jug do Zanzibara i Somalilenda i priali svetu o Trogloditima koji ive du istone obale Afrike od plodova mora, nojeva, argarepe i korenja. Da bi oslabili uticaj Arabljana na trgovinu Indije sa Bliskim istokom, egipatski brodovi plovili su direktno od Nila do Indije. Uz mudri podsticaj Ptolemeja Aleksandrija je postala vodea luka pretovara za robu sa istoka namenjenu tritima Mediterana. Ovaj procvat trgovine i industrije bio je ubrzan i odlinim bankarskim pogodnostima. Plaanje u naturi zadralo se u izvesnoj meri kao naslee iz starog Egipta, a ito iz kraljevskih riznica korieno je kao deo bankarske rezerve; ali operacije deponovanja, povlaenja i transfera ita mogle su da se vre na papiru umesto da se obavljaju fiziki. Pored ovog modifikovanog bartera

razvila se komplikovana novana privreda. Bankarstvo je bilo monopol vlade, ali njegove operacije mogle su se poveriti privatnim firmama. Rauni su plaani povlaenjem sa bankarskih rauna; banke su pozajmljivale novac uz kamatu i plaale raune kraljevske blagajne. Centralna banka u Aleksandriji imala je ogranke u svim vanijim gradovima. Nikada u do tada znanoj istoriji poljoprivreda, industrija, trgovina i finansije nisu dostigli tako intenzivan, tako objedinjen i tako brutalan razvoj. Gospodari i korisnici ovog sistema bili su slobodni Grci iz prestonice. Na elu svega bio je faraon-bog-kralj. Sa grkog stanovitva Ptolemej je zaista bio "Soter", ili Spasitelj, "Eurget" ili Dobroinitelj; on je Grcima dao sto hiljada mesta u birokratiji, beskrajne mogunosti u ekonomiji, besprimerne pogodnosti za ivot duha i bogati dvor kao izvor i centar luksuznog drutvenog ivota. A kralj nije bio nepredvidivi despot. Egipatska tradicija se kombinovala sa grkim zakonom da bi izgradila sistem zakonodavstva koje je pozajmilo od atinskog zakonika i poboljalo ga u svakom pogledu, izuzev kada je u pitanju sloboda. Kraljevi ukazi imali su punu zakonsku snagu; ali gradovi su uivali znatnu samoupravu, a egipatsko, grko i jevrejsko stanovnitvo ivelo je svako po sopstvenom sistemu zakona, biralo sopstvene magistrate i branilo se pred sopstvenim sudovima. Svitak papirusa iz Torina daje nam zapis o jednom aleksandrijskom sudskom procesu; pitanja su precizno definisana, dokaz paljivo prezentiran, presedani rezimirani i konana presuda doneta sudskom nepristrasnou. Drugi svici papirusa uvaju aleksandrijske oporuke i otkrivaju starost zakonskih formi: "Ovo je testament Pejsije Likijana, sina /X/-a, pri zdravom razumu i sa promiljenom namerom." Ptolemejska vladavina bila je najefikasnije organizovana vladavina u helenistikom svetu. Ona je svoj nacionalni

oblik uzela od Egipta i Persije, svoj gradski oblik od Grke i predala ih dalje imperijalnom Rimu. Zemlja je bila podeljena na nome ili provincije, a svakom je upravljala osoba koju je imenovao kralj. Skoro svi ti slubenici bili su Grci. Aleksandrova ideja da Grci i Orijentalci ili Egipani treba da ive i da se meaju na ravnopravnoj osnovi zaboravljena je kao neprofitabilna; dolina Nila postala je nepobitno osvojena zemlja. Grki nadzornici doneli su ekonomskom ivotu Egipta naprednu tehnologiju i nain upravljanja i veoma uveali bogatstvo nacije; ali to poveanje zadrali su za sebe. Drava je za proizvode koje je kontrolisala traila visoke cene i iskljuila konkurenciju zidom carina; otuda je maslinovo ulje, koje je u Delosu kotalo dvadeset i jednu drahmu, u Aleksandriji kotalo pedeset i dve. Vlada je svuda uzimala zakupnine, poreze, carine i namete, ponekad rad, pa i sam ivot. Seljak je dravi plaao taksu za pravo da dri stoku, za stonu hranu kojom ju je hranio i za povlasticu da je napasa na zajednikim panjacima. Privatni vlasnik bate, vinograda ili vonjaka plaao je estinu pod Ptolemejom /II/ polovinu svoje proizvodnje dravi. Sve osobe izuzev vojnika, svetenika i vladinih slubenika plaale su glavarinu. Porez se plaao na so, pravne dokumente i oporuke; porez od pet posto na dohodak od zakupnine, deset posto poreza na prodaju, dvadeset pet posto poreza na svu ribu ulovljenu u egipatskim vodama, taksa na robu koja ide iz sela u grad, ili dolazi Nilom; u svim egipatskim lukama bilo je visokih izvoznih kao i uvoznih dabina; bilo je posebnih poreza za odravanje flote i svetionika, za odravanje dobrog raspoloenja gradskih lekara i policije i za kupovinu zlatne krune za svakog novog kralja; nita se nije zanemarivalo to bi dravi moglo da koristi. Da bi kontrolisala sve oporezive proizvode, dohodak i transakcije, vlada je imala mnotvo pisara i ogroman sistem registracije lica i imovine; da bi sakupila poreze

ona ih je davala u zakup specijalistima, nadzirala njihove operacije i drala njihovu imovinu kao jemstvo dok se ne bi sakupila primanja. Ukupni prihodi Ptolemeja, u novcu i naturi, bili su verovatno najvei koje je sakupljala neka vlada izmeu pada Persije i uspona Rima. /III/ ALEKSANDRIJA Najvei deo bogatstva dolazio je u Aleksandriju. Glavni gradovi "nome" i nekoliko drugih gradova takoe su uivali uspon, sa poploanim i osvetljenim ulicama, policijskom zatitom i dobrim vodovodom; ali jo nikada nije vieno nita tako "moderno" kao to je bila Aleksandrija. Strabon je u prvom veku nae ere opisuje kao tri milje dugu i milju iroku; Plinije rauna da su gradski bedemi duine petnaest milja. Dinokrat sa Rodosa i Sostrat iz Knida projektovali su grad po pravougaonom planu, sa centralnom avenijom irine sto stopa koja vodi od istoka na zapad, a koju preseca jedna isto toliko iroka avenija sa severa na jug. Svaka od ovih glavnih arterija, a verovatno i neke druge bile su nou dobro osvetljene dok su danju ostajale svee zbog milja senovitih kolonada. Od etiri dela grada na koje su ga glavne arterije delile najzapadniji, Rakotis, bio je nastanjen uglavnom Egipanima; severoistoni deo bio je jevrejski kvart; u jugoistonom delu ili Brukeumu bili su kraljevska palata, Muzej, Biblioteka, grobovi Ptolemeja, Aleksandrov sarkofag (/Htel des Invalides/ tog doba), arsenal, glavni grki hramovi i mnogi prostrani parkovi. Jedan park imao je trem duine est stotina stopa; u drugom je bila kraljevska zooloka zbirka. U centru grada bile su administrativne zgrade, vladina skladita, glavna gimnazija i hiljade prodavnica i bazara. Izvan kapija bio je stadion, hipodrom ili trkalite, amfiteatar i prostrano groblje poznato kao Nekropolis, ili Grad mrtvih. Du

plae se protezao niz kupalita i mesta za letovanje. Jedan nasip ili lukobran zvan Heptastadijum, jer je bio duine sedam stadija (mera, jedan stadijum oko 180 m, prim. prev.), povezivao je grad sa ostrvom Farosom i od jedne luke pravio dve. Iza grada lealo je jezero Mariut, sa lukama i tritem za saobraaj na Nilu; ovde su Ptolemeji drali svoje izletnike brodove i provodili kraljevski odmor.$289$ Stanovnitvo Aleksandrije oko 200. p.n.e. bilo je raznovrsno kao i u savremenoj metropoli: izmeu etiri i pet stotina hiljada Makedonaca, Grka, Egipana, Jevreja, Persijanaca, Anadolaca, Sirijaca, Arabljana i crnaca.$290$ Porast trgovine poveao je broj stanovnika iz nie srednje klase i napunio kosmopolitski grad poslovnom, priljivom gomilom duandija i trgovaca, spremnih za parnienje i cenjkanje i bez predrasuda to se potenja tie. Na vrhu su bili Makedonci i Grci, koji su iveli u takvom luksuzu da je to iznenadilo imenovane rimske ambasadore na dvoru u Aleksandriji 273. Atenej opirno nabraja delikatese koji su bili na trpezi i koji su optereivali varenje klase gospodara, a Heroda pie: "Aleksandrija je dom Afrodite i tamo moe nai sve bogatstvo, igralita, veliku armiju, vedro nebo, javne manifestacije, filozofe, dragocene metale, lepe mlade ljude, dobru kraljevsku kuu, akademiju nauka, odlina vina i lepe ene." Pesnici Aleksandrije otkrivali su knjievnu vrednost devianstva i njeni romanopisci e od njega uskoro napraviti temu i krajnju rtvu mnogih pria; ali grad je bio ozloglaen po velikodunosti svojih ena i broju svojih pastorki radosti; Polibije se alio da najlepe privatne kue u Aleksandriji pripadaju kurtizanama. ene iz svih klasa kretale su se slobodno u ulicama, kupovale u radnjama i meale se sa mukarcima. Neke od njih stvorile su sebi ime u knjievnosti i uenim krugovima. Makedonske kraljice i dame sa dvora, od

Arsinoje Ptolemeja /II/ do Antonijeve Kleopatre, aktivno su uestvovale u politici i svojim zloinima sluile pre politici nego ljubavi; ali one su zadrale dovoljno arma da podstaknu mukarce na besprimernu galantnost, bar u poeziji i prozi, a u aleksandrijsko drutvo unele su element enskog uticaja i gracioznost nepoznatu u klasinoj Grkoj. Verovatno da su petinu stanovnitva Aleksandrije sainjavali Jevreji. Jo u sedmom veku u Egiptu je bilo jevrejskih naselja; mnogi jevrejski trgovci doli su posle persijskog osvajanja. Aleksandar je podstakao Jevreje da emigriraju u Aleksandriju i ponudio im, prema Josifu, ista politika i ekonomska prava kao i Grcima. Ptolemej /I/ je posle zauzimanja Jerusalima poveo sa sobom u Egipat na hiljade jevrejskih zarobljenika koji su pod njegovim naslednikom bili osloboeni; u isto vreme on je pozvao imune Hebreje da osnuju svoj dom i vode poslove u Aleksandriji. Poetkom hrianske ere u Egiptu je bilo milion Jevreja. Veliki broj iveo je u jevrejskom kvartu glavnog grada. To nije bio geto, jer su Jevreji mogli slobodno da ive u svakom kvartu osim Brukeuma, koji je bio odreen za porodice funkcionera i njihove sluge. Oni su birali sopstvenu "gerusiju" ili senat i drali se sopstvene vere. Godine 169. visoki svetenik Onias /III/ izgradio je hram u Leontopolju, predgrau Aleksandrije, a Ptolemej /IV/, njegov lini prijatelj, odredio je prihode Heliopolja za njegovo odravanje. Takvi hramovi sluili su za kole i mesta sastajanja kao i za religioznu slubu; zato su ih Jevreji koji su govorili grki zvali /synagogai/, tj. mesta okupljanja. Poto je jo samo malo Jevreja posle druge ili tree generacije u Egiptu znalo hebrejski, itanje Zakona pratilo je tumaenje na grkom. Od ovog objanjenja i ovakve primene nastao je obiaj dranja propovedi na tekst; a od rituala su potekle prve forme katolike mise. Ova religiozna i rasna izdvojenost bila je kombinovana sa

ekonomskim suparnitvom i pri kraju ovog perioda izazvala je u Aleksandriji antisemitski pokret. Grci, kao i Egipani, bili su naviknuti na jedinstvo crkve i drave i popreko su gledali na kulturnu nezavisnost Jevreja; pored toga, oseali su konkurenciju jevrejskog zanatlije ili poslovnog oveka i zamerali mu zbog njegove energije, upornosti i vetine. Kada su Rimljani poeli da uvoze egipatsko ito, jevrejski trgovci iz Aleksandrije prenosili su tovare svojom flotom. Oseajui da doivljavaju neuspeh u helenizaciji Jevreja, Grci su se plaili za sopstvenu budunost u dravi u kojoj je veina stanovnika uporno ostajala orijentalna i uspeno se razmnoavala. Zaboravljajui na Periklovo zakonodavstvo, alili su se da jevrejski zakon zabranjuje meovite brakove i da se Jevreji najveim delom dre izdvojeni. Antisemitska knjievnost je uzimala maha. Maneto, egipatski istoriar, razglasio je priu da su Jevreji pre mnogo vekova isterani iz Egipta zato to su bili zaraeni skrofulozom ili leprom. Razdraljivost je na obe strane rasla sve dok u prvom veku hrianske ere nije izbila razornom estinom. Jevreji su inili sve to su mogli da ublae negodovanje zbog njihove "amiksije" drutvene odvojenosti i njihovog uspeha. Mada su se vrsto drali svoje religije oni su govorili grki, studirali i pisali o grkoj knjievnosti i prevodili svoje svete spise i istoriju na grki. Da bi upoznali Grke sa jevrejskom tradicijom i omoguili Jevrejinu koji ne zna hebrejski da ita sopstvene svete spise, grupa aleksandrijskih naunika Jevreja poela je, verovatno pod Ptolemejom /II/, grki prevod hebrejske "Biblije". Kraljevi su ovom poduhvatu davali podrku u nadi da e se Jevreji iz Egipta osloboditi od uticaja Jerusalima i da e se umanjiti odliv jevrejsko-egipatskih sredstava u Palestinu. Legenda pria kako je Ptolemej Filadelf, na sugestiju Demetrija Faleranina, oko 250.

pozvao nekih sedamdeset jevrejskih uenjaka da dou iz Judeje i da prevedu svete knjige svog naroda; kako je kralj svakog od njih smestio u zasebnu sobu na Farosu i drao ih tamo bez mogunosti meusobne komunikacije sve dok svaki od njih nije napravio vlastiti prevod "Petoknjija"; kako se svih sedamdeset verzija, kada su bile zavrene, slagalo od rei do rei, dokazujui boansku inspiraciju teksta i prevodilaca; kako je kralj nagradio uenjake skupocenim darovima od zlata; i kako je na osnovu ovoga grka verzija hebrejske Biblije postala poznata kao /hermeneia kata tous hebdomekonta/ "Interpretacija prema sedamdesetorici" na latinskom /Interpretatio septuaginta/ (/sc. seniorum/) ili jednom rei, "Septuaginta".$291$ Kakav god da je bio proces prevoda, "Petoknjije" se izgleda pojavilo na grkom pre kraja treeg veka, a "Knjige proroka" u drugom. Ovo je bila Biblija koju su koristili Filon i sv. Pavle. Proces helenizacije u Egiptu doiveo je kod domorodaca isto tako potpuni neuspeh kao i kod Jevreja. Izvan Aleksandrije, Egipani su se tvrdoglavo drali sopstvene religije, sopstvene odee ili golotinje, sopstvenih obiaja iz davnine. Grci su sebe smatrali osvajaima, a ne blinjima; nisu se trudili da izgrade grke gradove juno od delte ili naue jezik naroda; a njihovi zakoni nisu priznavali brak izmeu Egipana i Grka. Ptolemej /I/ pokuao je da ujedini grku i domorodaku veru poistoveujui Serapisa i Zevsa; kasniji Ptolemeji podsticali su kult sebe kao bogova da bi svom heterogenom stanovnitvu dali zajedniki i pogodni objekat oboavanja; ali oni Egipani koji nisu pokuavali da dobiju neku slubu obraali su malo panje na ove vetake kultove. Egipatski svetenici, lieni svog bogatstva i moi, a ije je izdravanje zavisilo od potpore koju su dobijali od drave, strpljivo su ekali da se grki talas povue. Na kraju, u Aleksandriji nije pobedio helenizam ve misticizam; tada su poloeni temelji za

neoplatonizam i meavinu kultova nade koji su se takmiili za aleksandrijsku duu u vekovima oko Hristovog roenja. Oziris kao Serapis postao je omiljeni bog kasnijih Egipana i mnogih egipatskih Grka; Izida je ponovo stekla popularnost kao boginja ene i materinstva. Kada je dolo hrianstvo, ni svetenstvu ni narodu nije bilo teko da Izidu promeni u Mariju, a Serapisa u Hrista. /IV/ POBUNA Lekciju ptolemejskog socijalizma moe da iskoristi ak i vlada. Pod prvom dvojicom Ptolemeja sistem je funkcionisao relativno dobro: dovreni su veliki tehniki projekti, poljoprivreda je poboljana, funkcionisanje trita je sreeno, nadzornici su se ponaali umereno nepravedno i pristrasno i mada su materijali i ljudstvo temeljno eksploatisani, profiti su u velikoj meri odlazili na razvoj i ukraavanje zemlje i finansiranje njenog kulturnog ivota. Eksperiment su upropastila tri faktora. Ptolemeji su krenuli u rat i troili sve vei deo narodne zarade na armije, pomorske flote i ratne pohode. Posle Filadelfa dolo je do brzog pogoranja u pogledu kvaliteta kraljeva; jeli su i pili i enili se, i dozvolili da upravljanje sistemom padne u ruke nevaljalaca koji su iz sirotinje izvlaili poslednju paru. injenicu, da su eksploatatori stranci, Egipani nisu nikada zaboravili, ba kao ni svetenici koji su sanjali o egipatskim nasladama i bogatstvima u kojima je njihova klasa uivala pre nego to su Persijanci i Grci preuzeli dominaciju. Ptolemejska koncepcija socijalizma bila je u sutini u pojaanoj proizvodnji, a ne u irokoj distribuciji. Felah je dobijao dovoljno od svojih proizvoda da preivi, ali ne i dovoljno da bi bio podstaknut na rad ili na stvaranje

porodice. Iz generacije u generaciju rasla su iznuivanja od strane vlade. Sistem detaljne nacionalne kontrole postao je nepodnoljiv, kao stalno budno oko despotskog roditelja. Drava je seljaku pozajmljivala seme itarica za setvu, a onda ga vezivala za zemlju sve dok ne obavi etvu. Nijedan seljak nije mogao nita da koristi od svoje proizvodnje sve dok ne plati dravi sve to joj duguje. Felah je bio strpljiv, ali je ak i on poeo da guna. Negde oko drugog veka znatan deo zemlje bio je naputen jer nije bilo seljaka koji bi je obraivali; klerusi ili zakupci kraljevske zemlje nisu mogli da nau ljude koji e je za njih obraivati; pokuali su da to urade sami, ali nisu bili dorasli zadatku; pustinja se postepeno vraala u civilizaciju. U rudnicima zlata u Nubiji nagi robovi radili su u mranim i uskim galerijama, u zgrenom poloaju, optereeni lancima i podsticani biem nadzornika; hrana im je bila slaba, ak nedovoljna da ih odri u ivotu; na hiljade ih je podleglo zbog neishranjenosti i premora; i jedini dobrodoli dogaaj u njihovom ivotu bila je smrt. Obini radnik u fabrici primao je jedan obol (devet centi) dnevno, kvalifikovani radnik dva ili tri. Svaki deseti dan bio je dan odmora. albe su se umnoavale, a trajkovi postajali sve ei: trajkovi meu rudarima, radnicima u kamenolomima, laarima, seljacima, zanatlijama, trgovcima, ak i nadzornicima i policajcima; trajkovi retko za bolju platu, jer su radnici prestali da joj se nadaju ve prosto zbog iscrpljenosti i oajanja. "Mi smo iscrpljeni", pie u jednom papirusu sa zapisom o trajku, "Pobei emo" tj. potraiti utoite u hramu. Skoro svi eksploatatori bili su Grci, skoro svi eksploatisani bili su Egipani ili Jevreji. Svetenici su potajno udovoljavali religioznim oseanjima domorodaca, dok su Grci negodovali zbog svakog ustupka koji je vlada pravila Jevrejima ili Egipanima. U prestonici je stanovnitvo podmiivano dravnim

subvencijama i spektaklima, ali ono nije imalo pristupa u kraljevske etvrti, bilo je pod prismotrom velike vojne sile i bez prava glasa u nacionalnim poslovima; na kraju je postalo neodgovorna i divlja rulja. Godine 216. Egipani su se pobunili, ali je pobuna uguena; godine 189. opet su se pobunili i pobuna je nastavljena tokom pet godina. Ptolemeji su neko vreme pobeivali snagom svoje armije i poveavanjem davanja svetenicima; ali situacija je postala nemogua. Zemlja je bila potpuno iscrpljena; ak su i eksploatatori osetili da nije ostalo nita. Dolo je do dezintegracije na svim stranama. Ptolemeji su preli sa prirodnih na neprirodne poroke, od inteligencije na gluposti; enili su se slobodno i brzo tako da su izgubili potovanje svog naroda; luksuz ih je onesposobio za rat ili vladanje, na kraju ak i za razmiljanje. Bezakonitost i nepotenje, nekompetencija i beznae, odsustvo konkurencije i podstreka koji proistiu od vlasnitva smanjivali su produktivnost zemlje iz godine u godinu. Knjievnost je nestajala, kreativna umetnost umrla; posle treeg veka Aleksandrija je malo ta dodala bilo jednom ili drugom. Egipani su izgubili potovanje prema Grcima; Grci, ako se tako neto moe verovati, izgubili su potovanje prema sebi samima. Iz godine u godinu sve vie su zaboravljali svoj sopstveni jezik i govorili iskvarenom meavinom grkog i egipatskog; sve vie ih se, po domaem obiaju, enilo roenom sestrom ili bi enidbom ulazili u egipatske porodice i tako bivali apsorbovani; na hiljade ih se klanjalo egipatskim bogovima. Oko drugog veka Grci su prestali da budu dominantna rasa ak i politiki. Da bi ouvali vlast, Ptolemeji su usvojili egipatsku veru i rituale i poveali mo svetenika. Dok su kraljevi tonuli u epikurejsku udobnost, svetenstvo je ponovo potvrdilo svoje vostvo i iz godine u godinu vraalo zemlju i privilegije koje su im

raniji Ptolemeji oduzeli. Kamen iz Rozete iz 196. p.n.e. opisuje ceremoniju krunisanja Ptolemeja /V/ koja se skoro u potpunosti dri egipatske forme. Pod Ptolemejom /V/ (203-181) i Ptolemejom /VI/ (181-145) dinastike razmirice apsorbovale su energiju kraljevske kue, dok su egipatska poljoprivreda i industrija propadale. Red i mir nisu bili ponovo uspostavljeni sve dok Cezar nije, kao epizodu u svojoj karijeri, skoro bez muke zauzeo Egipat, a Avgust ga uinio rimskom pokrajinom (30. p.n.e.). /V/ ZALAZAK SUNCA NA SICILIJI Helenistiko doba bilo je okrenuto istoku i jugu i skoro ignorisalo zapad. Kirena je napredovala kao i uvek, nauivi da je bolje trgovati nego voditi rat; iz nje su u tom periodu doli pesnik Kalimah, filozof Eratosten i filozof Karnead. Grka Italija bila je zabrinuta i oslabljena dvostrukom pretnjom od domorodaca koji su se mnoili u velikom broju i Rima koji je postajao sve jai, dok je Sicilija ivela u svakodnevnom strahu od sile Kartagine. Dvadeset i tri godine posle dolaska Timoleona revolucija bogatih uguila je sirakuku demokratiju i dovela vlast u ruke est stotina oligarhijskih porodica (320). One su se podelile u frakcije i zatim bile opet zbaene radikalnom revolucijom u kojoj je etiri hiljade ljudi ubijeno, a est hiljada imunih poslato u progonstvo. Agatokle je postao diktator obeavi ukidanje dugova i preraspodelu zemlje. Tako, periodino, koncentracija bogatstva postaje ekstremna, a ono to je steeno ispravlja se oporezivanjem ili revolucijom. Posle etrdeset i sedam godina haosa, tokom kojih su Kartaginjani stalno ponavljali invazije na ostrvo, a Pir doao, pobedio, izgubio i otiao, Sirakuza je nezasluenom sreom dola pod vlast Hijerona /II/, najblagorodnijeg od mnogih diktatora koje su izneli na

povrinu strasti i neobuzdanost sicilijanskih Grka. Hijeron je vladao pedeset i etiri godine, kae zaueni Polibije, "bez ubijanja, teranja u progonstvo ili povrede i jednog graanina, to je zaista najznaajnije od svega". Okruen svim moguim luksuzom, iveo je umerenim i skromnim ivotom i doiveo starost od devedeset godina. U nekoliko navrata hteo je da se odrekne vlasti, ali ga je narod molio da je zadri. Bio je razuman da sklopi savez sa Rimom kojim je drao Kartaginjane na distanci pola veka. Dao je gradu red i mir i znatnu slobodu; izvrio je velike javne radove i bez tiranskog oporezivanja ostavio punu dravnu blagajnu kada je umro. Pod njegovom zatitom ili patronatom Arhimed je doveo staru nauku do njene kulminacije, a Teokrit je na poslednji put korienom savrenom grkom jeziku pevao o lepoti Sicilije i oekivanoj dareljivosti njenog kralja. Sirakuza je postala najmnogoljudniji i najnapredniji grad u Heladi. Hijeron je u svom slobodnom vremenu gledao kako njegove zanatlije, pod nadzorom Arhimeda, grade za njega brod za uivanje koji je objedinjavao svu brodograditeljsku vetinu i nauku starog doba. Bio je duine pola stadiona (407 stopa); imao je palubu za sport sa gimnazijumom i velikim mermernim kupatilom i senovitu zelenu palubu sa raznovrsnim biljkama; imao je posadu od est stotina mornara u dvadeset grupa vesala i mogao da nosi tri stotine putnika ili pomoraca; imao je ezdeset kabina, neke sa podom od mozaika i vratima od slonovae i skupocenog drveta; svaki deo bio je elegantno opremljen i ukraen slikama i kipovima. Brod je bio zatien od napada oklopom i oklopnim tornjevima; sa svakog od osam tornjeva bile su isturene velike grede, sa rupom na kraju kroz koju se veliko kamenje moglo bacati na neprijateljske brodove; kroz celu duinu broda Arhimed je konstruisao veliki katapult koji je mogao da baca kamenje teine tri talenta (174 funte) ili strele duine dvanaest lakata (osamnaest

stopa). Mogao je da nosi 3.900 tona tereta i sam je teio hiljadu tona. Hijeron se nadao da e ga koristiti u redovnoj plovidbi izmeu Sirakuze i Aleksandrije; ali kada se pokazalo da je suvie velik za aleksandrijske dokove i preterano skup za odravanje, napunio ga je itom sa bogatih sicilijanskih polja i ribom iz mora i poslao ga kao poklon Egiptu, koji je patio zbog velike nestaice ita. Hijeron je umro 216. eleo je da pre smrti uvede demokratski ustav, ali su ga erke u njegovoj senilnosti nagovorile da ostavi vlast svom unuku. Hijeronim je ispao slabi i nitkov; napustio je savez sa Rimom, primio izaslanike iz Kartagine i dozvolio im da u stvari postanu vladari Sirakuze. Rim, koji nije obilovao itom, pripremio se da se bori sa Kartaginom za bogatstvo ostrva koje nije nikada nauilo da sobom upravlja. Sav mediteranski svet se kao trula voka pripremao da padne u ruke najveeg i najbezobzirnijeg osvajaa za koga se u grkoj istoriji do tada znalo. Poglavlje /XXVI/ K NJ I G E /I/ BIBLIOTEKE I UENJACI U svim oblastima helenistikog ivota, izuzev drame, nalazimo isti fenomen grku civilizaciju koja nije unitena, nego rasuta. Atina je umirala, a grka naselja na zapadu, izuzev Sirakuze, bila su u raspadanju; ali grki gradovi Egipta i Istoka bili su na svom materijalnom i kulturnom zenitu. Polibije, ovek velikog iskustva, znalac istorije i paljivi procenitelj govorio je, oko 148. p.n.e., o "sadanjem vremenu, kada je napredak u umetnosti i nauci tako brz"; rei nam zvue nekako poznato. Kroz irenje

grkog kao zajednikog jezika uspostavljeno je kulturno jedinstvo koje e u istonom Mediteranu trajati skoro hiljadu godina. U novim carstvima svi obrazovani ljudi uili su grki kao sredstvo u diplomatiji, knjievnosti i nauci; knjigu napisanu na grkom mogao je da razume skoro svaki obrazovani negrk u Egiptu ili na Bliskom istoku. LJudi su govorili o /oikumene/, ili nastanjenom svetu, kao jednoj civilizaciji i razvijali kosmopolitski pogled, moda manje podsticajan, ali verovatno razumniji od gordog i uskog nacionalizma grada-drave. Za ovu proirenu publiku hiljade pisaca pisalo je na stotine hiljada knjiga. Poznajemo imena hiljadu i sto helenistikih autora; broj nepoznatih ne moe se ni izbrojati. Da bi se olakalo pisanje stvoreno je kurzivno pismo; u stvari, ve u etvrtom veku p.n.e. sluamo o sistemu stenografije kojim se "izvesni samoglasnici i suglasnici mogu izraziti potezima linija postavljenih u razne poloaje". Knjige su pisane na egipatskom papirusu sve dok Ptolemej /VI/, u nadi da e zaustaviti rast biblioteke u Pergamu, nije zabranio izvoz materijala iz Egipta. Eumen /II/ uzvratio je podsticanjem masovne proizvodnje obraene ovije i telee koe, koja je dugo koriena za potrebe pisanja na Istoku; i uskoro je "pergament", iz grada po imenu Pergam, postao konkurent papiru kao sredstvu komunikacije i knjievnosti. Kada se broj knjiga toliko poveao, biblioteke su postale neophodna potreba. Pre toga one su postojale kao luksuz egipatskih ili mesopotamijskih vladara; ali Aristotelova biblioteka bila je prva velika privatna zbirka. NJenu veliinu i vrednost moemo da nagaamo po injenici da je za onaj njen deo, koji je kupio od Platonovog naslednika Speusipa, platio 18.000 dolara. Aristotel je svoje knjige oporukom ostavio Teofrastu, koji ih je ostavio u nasledstvo (287) Neleju, koji ih je odneo u Skepsij u Maloj Aziji, gde su bile pokopane, kae tradicija, da bi izmakle

pohlepi pergamskih kraljeva. Posle skoro jednog veka ovog tetnog zakopavanja knjige su oko 100. p.n.e. prodate Apelikontu iz Teosa, atinskom filozofu. Apelikont je otkrio da su mnogi delovi teksta vlagom uniteni; napravio je nove kopije, popunjavajui praznine to je bolje mogao; ovo moe da nam objasni zato Aristotel nije najfascinantniji filozof u istoriji. Kada je Sula osvojio Atinu (86) on je prisvojio Apelikontovu biblioteku i preneo je u Rim. Tamo je rodoki uenjak Andronik tekstove Aristotelovih dela preuredio i objavio to je bio skoro isto tako podsticajan dogaaj u istoriji rimske misli kao to se ponovno otkrivanje Aristotela pokazalo za buenje srednjovekovne filozofije. Pustolovine ove zbirke ukazuju na dug koji knjievnost ima prema Ptolemejima zbog osnivanja i odravanja, kao dela Muzeja, uvene Aleksandrijske biblioteke. Graenje je zapoeo Ptolemej /I/, Ptolemej /II/ dovrio i dodao manju biblioteku u prigradskom svetilitu Serapisa. Krajem vladavine Filadelfa broj svitaka dostigao je 532.000 to je verovatno bilo 100.000 knjiga u naem smislu te rei. Izvesno vreme je poveavanje ove zbirke, kada je bila u pitanju naklonost egipatskih kraljeva, konkurisalo strategiji moi. Ptolemej /III/ je naredio da se svaka knjiga koja se donese u Aleksandriju deponuje u Biblioteci; da se naprave kopije, da vlasnik dobije kopiju, a Biblioteka zadri original. Isti autokrata zatraio je od Atine da mu pozajmi rukopise Eshila, Sofokla i Euripida i deponovao 90.000 dolara kao zalog za njihovo vraanje; zadrao je originale, vratio kopije i rekao Atinjanima da njegov novac zadre kao globu. Ambicija da se poseduju stare knjige toliko se proirila da su se pojavili ljudi specijalizovani za bojenje i kvarenje novih rukopisa koje e zatim kao antikvitete prodati kolekcionarima prvih izdanja. Biblioteka je uskoro po znaaju i interesovanju zasenila

ostali deo Muzeja. Funkcija bibliotekara bila je jedna od najviih koju je kralj dodeljivao i ukljuivala je obavezu poduavanja princa prestolonaslednika. Imena ovih bibliotekara ouvana su, sa varijacijama, u raznim rukopisima; najnoviji spisak kao prvu estoricu navodi Zenodota iz Efesa, Apolonija sa Rodosa, Eratostena iz Kirene, Apolonija iz Aleksandrije, Aristofana iz Bizanta i Aristarha iz Samotrake; raznovrsnost njihovog porekla ponovo ukazuje na jedinstvo helenske kulture. Isto toliko znaajan kao pomenuti, bio je pesnik i uenjak Kalimah, koji je zbirku knjiga klasifikovao u katalogu obima do sto i dvadeset svitaka. Treba da zamislimo ekipu prepisivaa, verovatno robova, kako prave duplikate dragocenih originala i roj naunika koji materijale izdvajaju u grupe. Neki od tih ljudi pisali su istorije raznih delova knjievnosti ili nauke, drugi su izdavali konana izdanja remek-dela, neki od njih sastavljali su komentare na ove tekstove za prosveivanje laika i potomstva. Aristofan iz Bizanta izvrio je knjievnu revoluciju odvajajui zavisne reenice i reenice u starim delima velikim slovima i znacima interpunkcije; a on je bio i taj koji je izmislio akcente koji nam toliko smetaju u itanju grkog. Zenodot je poeo, Aristofan unapredio, a Aristarh dovrio recenziju "Ilijade" i "Odiseje", potvrujui dananji tekst i razjanjavajui njegove nejasnoe uenim komentarima. Krajem treeg veka Muzej, Biblioteka i njihovi uenjaci uinili su Aleksandriju, u svemu osim filozofije, intelektualnom prestonicom grkog sveta. Nema sumnje da su i drugi helenistiki gradovi imali biblioteke. Austrijski arheolozi iskopali su ostatke jedne raskone gradske biblioteke u Efesu, a saznajemo o velikoj biblioteci unitenoj prilikom razaranja Kartagine od strane Scipiona. Ali jedina koja je mogla da se poredi sa

Aleksandrijskom bila je biblioteka u Pergamu. Kraljevi ove kratkotrajne drave gledali su sa prosveenom zavisti na kulturne pothvate Ptolemeja. Godine 196. Eumen /II/ osnovao je Pergamsku biblioteku i doveo u njene dvorane neke od najboljih uenjaka Grke. Zbirka je brzo rasla; kada ju je Antonije poklonio Kleopatri, u zamenu za deo Aleksandrijske biblioteke koja je izgorela u ustanku protiv Cezara 48. p.n.e., imala je oko 200.000 svitaka. Ova biblioteka i atiki ukus kraljeva Atala, uinili su da je Pergam, pri kraju helenistikog perioda, postao centar puristike kole grke proze koja nijednu re nije smatrala istom ako ne dolazi iz klasinih dana. Entuzijazmu ovih klasicista dugujemo to su se ouvala remek-dela atike proze. Bilo je to pre svega doba intelektualaca i uenjaka. Pisanje je postalo profesija, a ne ljubav, i stvorilo je klike i koterije ija se procena talenta menjala obrnuto proporcionalno kvadratu njegove udaljenosti od njih samih. Pesnici su poeli da piu za pesnike i postali izvetaeni; uenjaci su poeli da piu za uenjake i postali dosadni. Umni ljudi oseali su da se kreativna inspiracija Grke blii kraju i da je poslednja usluga koju mogu da uine sakupljanje, zatita, izdavanje i tumaenje knjievnih dostignua jednog hrabrijeg vremena. Oni su ustanovili metode tekstualne i knjievne kritike u skoro svim njenim formama. Pokuali su da iznesu na videlo ono najbolje iz gomile postojeih rukopisa i da kanaliu itanje ljudi; napravili su liste "najboljih knjiga", "etiri herojska pesnika", "devet istoriara", "deset lirskih pesnika", "deset besednika", itd. Pisali su biografije velikih pisaca i naunika; sakupili su i spasili fragmentarne podatke koji su danas sve to o ovim ljudima znamo. Oni su sastavili kratke preglede istorije, knjievnosti, drame, nauke i filozofije; neke od ovih "preica ka znanju" pomogle su da se sauvaju, a neke

zamenile i nehotice unitile originalna dela koja su rezimirali. Rastueni degeneracijom atikog grkog jezika u orijentalizovani "pidin" grki njihovog vremena, helenistiki uenjaci sastavljali su renike i gramatike, a Aleksandrijska biblioteka je, kao Francuska akademija, izdavala edikte o pravilnom korienju starog jezika. Bez njihove uene i strpljive "mravlje marljivosti" ratovi, revolucije i katastrofe tokom dve hiljade godina unitile bi ak i ove "dragocene mrvice" koje su nam predate kao naslee Grke koje je preivelo brodolom. /II/ KNJIGE JEVREJA Kroz sve nemire tih vremena Jevreji su odrali svoju tradicionalnu ljubav prema uenosti i dali srazmerno vie od ostalih u knjievnosti koja je opstala. Ovom periodu pripadaju neki od najlepih delova "Biblije". Pri kraju treeg veka jevrejski pesnik (ili pesnikinja?) sastavio je divnu Pesmu nad pesmama: u njoj nalazimo svu lepotu grkog stiha od Sapfe do Teokrita, ali sa neim to se ne moe otkriti ni kod jednog grkog autora tog vremena snagom mate, dubinom oseanja i idealistikim oboavanjem dovoljno snanim da radosno pozdravi telo, kao i duu ljubavi, i pretvori i samo telo u duh. Delom u Jerusalimu, veinom u Aleksandriji, a delom u drugim gradovima istonog Mediterana, helenistiki Jevreji pisali su na hebrejskom, aramejskom ili grkom takva remek-dela kao to su Knjiga Propovednikova, proroka Danila, deo Izreka i Psalmi, i najvei deo veih apokrifa. Oni su pisali istorije kao to su Hronike, krae prie kao "Ester i Judita" i idile o porodinom ivotu kao "Tobijina knjiga" "Soferimi" (najueniji naunici, prim. prev.) su izmenili hebrejsko pismo od starog asirskog u kvadratni sirijski stil, koji je ostao sve do danas. Poto je veina Jevreja na Bliskom istoku sada govorila aramejski, a

ne hebrejski, uenjaci su svete spise protumaili u kratkim aramejskim targumima, ili tumaenjima. Otvorene su kole za prouavanje Tore, ili Zakona, i objanjavanje njenog moralnog kodeksa mladim ljudima; takva objanjenja, komentari i ilustracije, koji su generacijama prenoene od uitelja ueniku, dali su u kasnijem dobu najvei deo materijala "Talmuda". Ali pri kraju treeg veka uenjaci Velike skuptine dovrili su sa izdavanjem starije knjievnosti i zavrili kanon Starog zaveta; njihova je ocena bila da je doba proroka zavreno i da je proroko nadahnue prestalo. Rezultat je bio da su mnoga dela ove epohe, puna mudrosti i lepote, izgubile mogunost boanske saradnje i pala u nesrenu kategoriju apokrifa.$292$ Dve knjige Ezre duguju moda neto od svog knjievnog savrenstva i prevodiocima kralja Dejmsa; ali teko da bi se njima u zaslugu mogla pripisati dirljiva pria kako je Ezra traio od anela Uriela da objasni zato zli trijumfuju, dobri pate, a Izrael je u ropstvu; na ovo aneo odgovara, sa snanim poreenjem, a ipak jednostavnim reima, da jednom delu nije dato da razume ili sudi o celini. Prolog Knjige Propovednikove opisuje ga kao grki prevod, dovren 132, razgovora napisanih na hebrejskom dve generacije pre toga od strane prevodioevog dede, Isusa sina Sirahovog. Ovaj Joua ben Sirah bio je i uenjak i poslovni ovek; nakon to je na putovanjima video neto od sveta, prihvatio se da od svoje kue napravi kolu za uenike; i njima je preneo ove eseje o ivotnoj mudrosti. On osuuje bogate Jevreje koji su napustili svoju veru da bi ispali bolji u svetu nejevreja; on upozorava mladia na kurtizane koje ga ekaju svuda; i on nudi Zakon kao nesumljivo najbolji vodi kroz zlo i zamke sveta. Ali on nije puritanac. Za razliku od hasida, on ima lepu re za bezazleno zadovoljstvo; a protestuje protiv mistika koji odbijaju medicinu na osnovu toga to sve bolesti, poto

dolaze od Boga, moe da izlei samo Bog. Knjiga je bogata epigramima, od kojih najpoznatiji miri prut i dete. "Broj udaraca ibom koji je pao na njegov raun", rekao je Renan, "mora da je bez broja". To je plemenita knjiga, mudrija i prijatnija od Knjige Propovednikove. U dvadeset i etvrtom poglavlju Knjige Propovednikove nalazimo da je "Mudrost ono prvo to je Bog stvorio, da postoji od poetka sveta." Ovde, i u prvom poglavlju Izreka, nalazimo najranije hebrejske forme doktrine o Logosu Mudrosti kao "demijurgu" ili posrednom stvoritelju, kojoj je Bog poverio da isplanira svet. Ovo hipostaziranje Mudrosti kao personifikovane inteligencije postaje dominantna ideja jevrejske teologije u poslednjim vekovima pre Hrista. Pored nje sve se vie provlai koncepcija line besmrtnosti. U Knjizi Enoha, koju je oigledno napisalo nekoliko autora u Palestini izmeu 170. i 66. p.n.e., nada u nebo postala je bitna potreba; uspeh zle sile i nesrea pobonih i lojalnih ljudi bez ovakve nade nije vie mogla da se podnosi; bez nje su ivot i istorija izgledali pre kao delo Sotone nego Boga. Mesija e doi, on e na zemlji uspostaviti Kraljevstvo nebesko i nagraditi estite posle smrti venim blaenstvom. U Knjizi proroka Danila izraen je sav uas doba Antioha /IV/. Oko 166, kada su vernike progonili zbog njihove vere i sve vei broj neprijatelja kretao na etu Makabejaca, jedan od hasida, verovatno, preduzeo je da ponovo oivi hrabrost naroda opisujui Danilove patnje i proroanstva u vremenima Nabukodonosora u Vavilonu. Primerci knjige kruili su meu Jevrejima u potaji; tvrdilo se da je delo proroka koji je iveo pre tri stotine i sedamdeset godina, proao kroz mnogo vea iskuenja od bilo kojeg Jevrejina pod Antiohom, izaao kao pobednik i svom narodu predskazao slian trijumf. A ak i ako sudbina estitih i vernika ovde bude ravnoduna, njihova nagrada stii e Sudnjeg dana, kada e ih Gospod sa dobrodolicom primiti u

nebo beskonane sree, a njihove progonitelje baciti u veiti pakao. Sve u svemu, postojea jevrejska pisana re iz ovog perioda moe se opisati kao mistina ili imaginativna knjievnost poduavanja, obrazovanja i utehe. Za Jevreje iz ranijih vekova sam ivot bio je dovoljan, a religija nije bila beanje od sveta ve dramatizacija morala poezijom vere; moni Bog, koji vlada nad svima i vidi sve, nagradie vrlinu i kazniti porok u ovozemaljskom ivotu. Ropstvo je ovo verovanje uzdrmalo, obnova Hrama ga je vaskrsla; sruilo se pod Antiohovom silom. Pesimizam je sada imao iroko polje; a u delima Grka Jevreji su nali izloene nepravde i tragedije ivota na najreitiji nain. U meuvremenu je jevrejski kontakt sa persijskim idejama o nebu i paklu, o borbi izmeu dobra i zla i konanom trijumfu dobra ponudio mogunost bekstva iz filozofije oajanja, a ideje o besmrtnosti koje su dole iz Egipta u Aleksandriju i one koje su oivljavale grke misterije moda su zajedniki nadahnule Jevreje iz grkog i rimskog perioda onom utenom nadom koja ih je nosila kroz sve obrte sree i nesree to su zadesile njihov Hram i njihovu dravu. Od ovih Jevreja i od Egipana, Persijanaca i Grka, ideja o venoj kazni prelie se u novu i jau veru i pomoi joj da pobedi svet koji se raspadao. /III/ MENANDAR Kao i druge umetnosti, drama je u ovom dobu doivela svoju najveu brojnost. Svaki grad, ak i treerazredni, imao je pozorite. Glumci, bolje organizovani nego ikada ranije, bili su veoma traeni, dobijali visoke honorare i iveli sa karakteristinom superiornou u odnosu na moral svog vremena. Dramatiari su nastavili da piu tragedije, ali ih je tradicija, da li zahvaljujui sluaju ili dobrom ukusu, prekrila utehom koju nosi zaborav. Raspoloenje

helenistike Atine je, kao i nae dananje, davalo prednost Novoj komediji sa njenim vedrim, lakomislenim, sentimentalnim priama sa srenim zavretkom. I od njih su ostali samo odlomci; ali imamo neke obeshrabrujue primere u potkradanjima Plauta i Terencija, koji su svoje komade pisali prevodei i adaptirajui helenistike komedije. Uzvieni problemi drave i due koji su inspirisali Aristofana odbaeni su u Novoj komediji kao suvie opasni za knjievni zanat; tema je obino porodina ili lina i prati krivudave puteve kojima su ene navedene na velikodunost, a mukarci uprkos tome na brak. LJubav poinje svoju trijumfalnu karijeru kao gospodarica pozornice; preko pozornice prelazi na hiljade mladih devojaka u nevolji, ali one na kraju ipak ispadnu asne i stupaju u brak. Staro faliko odelo naputeno je, kao i stara falika bestidnost; ali pria se usko vrti oko devianstva glavne glumice, a vrlina u njoj igra tako malu ulogu kao u naoj dnevnoj tampi. Poto su glumci nosili maske, a broj maski bio ogranien, dramatiar komiar je svoje fabule sa intrigom i pogrenim identitetom pleo oko nekoliko glavnih linosti koje je publika uvek volela da vidi svirepog oca, dobrodunog starca, izgubljenog sina, naslednicu koja se pogreno smatra siromanom devojkom, hvalisavog vojnika, vetog roba, laskavca, parazita, lekara, svetenika, filozofa, kuvara, kurtizane, podvodaice i podvodaa. Majstori ove komedije naravi u Atini treeg veka bili su Filemon i Menandar. Od Filemona jedva da je ostalo neto osim odjeka njegove reputacije. Atinjani su ga voleli vie od Menandra i dali mu vie nagrada; ali Filemon je umetnost organizovanja klike uzdigao do visokog savrenstva. Potomstvo, koje nije dobijalo subvenciju, obrnulo je miljenje i dalo krunu Menandrovim ostacima. Ovaj Kongriv Atine bio je neak plodnog dramatiara Aleksida iz Turija, uenika Teofrasta i Epikurovog

prijatelja; od njih on je nauio tajne drame, filozofije i mira. On je bio skoro ostvarenje Aristotelovog ideala: bio je lep i bogat, o ivotu je razmiljao vedro i sa razumevanjem i svoja je zadovoljstva primao kao gospodin. Bio je nepostojan ljubavnik, spreman da Glicerino oboavanje nagradi dajui njenom imenu besmrtnost. Kada ga je Ptolemej /I/ pozvao u Aleksandriju, on je umesto da sam ode poslao Filemona, rekavi "Filemon nema Gliceru"; Glicera, koja je mnogo propatila, radovala se to trijumfuje nad kraljem. Posle toga, uveravaju nas, iveo je s njom i bio joj veran sve dok u svojoj pedeset i drugoj godini nije umro od gra dok je plivao kod Pireja (292). NJegov prvi komad kao da najavljuje novu epohu, pojavio se u godini posle Aleksandrove smrti. Posle toga napisao je sto i etiri komedije, od kojih je osam dobilo prvu nagradu. Ostalo je oko etiri hiljade stihova, sve kratki odlomci izuzev jednog papirusa otkrivenog u Egiptu 1905; on sadri polovinu /Epitrpontes/-a, ili "Parniara", i umanjio je Menandrovu reputaciju. Uludo emo troiti naa prebacivanja ako se budemo alili to su teme ovih komada monotone kao tema grke skulpture, arhitekture i grnarstva; moramo se setiti da su Grci sudili delo ne po prii koju kazuje to je kriterijum deteta ve po nainu na koji se kazuje. Ono u emu je grki duh uivao kod Menandra bila je fina uglaenost stila, filozofija koncentrisana u njegovom duhu i tako realistino prikazivanje svakidanjih scena da je Aristofan iz Bizanta upitao, "O, Menandre, O ivote, koji je od vas dvojice imitirao onog drugog?" U svetu koji je pripao vojnicima nije, po Menandrovom miljenju, ostalo nita drugo nego da ljudske poslove paljivo posmatra kao gledalac koji je strpljiv, ali nije u njih upleten. On opaa tatinu i prevrtljivost ena, ali priznaje da je prosena ena blagoslov. Radnja "Parniara" se jednim delom vrti oko odbacivanja dvostrukog merila; i naravno, komad je o

estitoj prostitutki koja, kao Dimina "Dama sa kamelijama", odbija oveka koga voli da bi se on dolino oenio enom od koje e imati koristi. Stihovi, koji su danas izreke, pojavljuju se u odlomcima kao, "S kim si, onakav si", (citirao sv. Pavle) i "Savest i od najhrabrijih stvara kukavicu"; neki pripisuju Menandru Terencijev uveni stih /Homo sum, humani nil a me alienum puto/ "ovek sam i smatram da mi nita ljudsko nije strano." Povremeno nailazimo na dragulje pronicljivosti, kao, "Sve to umre mre zbog sopstvenog trulenja; sve to nanosi tetu je unutra" ili u ovim tipinim stihovima, proroanskim u pogledu Menandrove rane smrti: "Kog bogovi vole, "umire mlad; ovek taj blagosloven je Koji, kad bez urbe vidi prizor uzvieni Sunca, zvezda, okeana, ognja, brzo Domu svom se vrati sa mirnom duom neozleenom. Nek- ivot bude kratak ili dug, jasno je, Parmeno, da nikad "nita lepe od toga" Videti nee; nek- zato boravak ti bude ovde K-o posetioca pozorita ili na svadbi gosta, to vie uri, to sigurnije na poinak e stii. Jo dobar, niiji neprijatelj, sa potrebnom snagom Vratie se; dok onaj koji eka dugo Iscrpljen klonue kraj druma, pod bremenom godina, Uznemiravan neprijateljima koje sumorni nemir ivota nosi; Tako teko taj mre, kog- smrt predugo eka. /IV/ TEOKRIT Kada je Filemon umro (262), grka komedija, a u velikoj meri i atinska knjievnost, umrli su s njim. Pozorite je cvetalo, ali nije stvaralo remek-dela koja su vreme ili uenost smatrali vrednim da se sauvaju; a ponavljanje

starih komedija uglavnom Menandra i Filemona sve vie je istiskivalo originalno stvaralatvo. Kada se trei vek zavrio, duh veselog drutva koje je stvorilo Novu komediju je nestao i u Atini bio zamenjen ozbiljnim raspoloenjem filozofskih kola. Drugi gradovi, posebno Aleksandrija, pokuali su da dramsku umetnost presade na svoje tlo, ali u tome nisu uspeli. Velika biblioteka i uenjaci koje je privukla dali su ton aleksandrijskoj knjievnosti. Knjige je trebalo da udovolje ukusu uene i kritike publike, profinjene naukom i istorijom. ak je i poezija postala uena i pokuala da siromatvo svoje mate prikrije nerazumljivim aluzijama i suptilnim obrtima fraza. Kalimah je pisao mrtve himne mrtvim bogovima, lepe epigrame koji su sijali jedan dan, mudre hvalospeve kao to je "Berenikin uvojak" i didaktiku zbirku elegija "Uzroci" (/Aitia/), koja je sadrala mnogo uenog znanja iz geografije, mitologije i istorije, i jednu od najranijih ljubavnih pria u knjievnosti. Akont, heroj ove prie, neobino je lep, a Sidipa je prelepa; oni se zaljubljuju jedno u drugo na prvi pogled, njihovi roditelji koji misle na novac osujeuju ih, oni prete samoubistvom, napola umiru od slomljenog srca i konano romansu zavravaju venanjem; to je pria koju su od tada ispriali milioni pesnika i romanopisaca i koju e ispriati jo jedan milion. Meutim, treba dodati da se u jednom od svojih epigrama Kalimah vratio ortodoksnijem grkom ukusu: Pij sada, i voli, Demokrate; jer Neemo vino i deake imati veno. NJegov jedini suparnik u tom veku bio je njegov uenik Apolonije sa Rodosa. Kada je uenik ukrao stihove svog uitelja i takmiio se za naklonost Ptolemeja, dvojica ljudi su se posvaali i u ivotu i na papiru i Apolonije se

vratio na Rodos. Dokazao je hrabrost tako to je u dobu koje je davalo prednost kratkoi napisao jedan vrlo zgodan ep, /Argonautica/. Kalimah ga je odbacio epigramom "Velika knjiga je veliko zlo" za iju istinitost italac moe da nae dokaza tu odmah pored sebe. Na kraju je Apolonije nagraen; dobio je eljeno imenovanje za bibliotekara i ak ubedio neke od svojih savremenika da njegov ep i proitaju. On jo postoji i sadri odlinu psiholoku studiju Medejine ljubavi; ali za moderno obrazovanje nije ba neophodan.$293$ Uspon pastoralne poezije otkriva skoro statistiki rast urbane civilizacije. Grci iz ranijih vekova govorili su malo o lepoti predela jer je veina njih nekada ivela na farmama ili blizu njih i znala za tekoe usamljenosti kao i mirnu lepotu seoskog ivota. Nema sumnje da je Aleksandrija u Ptolemejovo doba bila isto tako vrua i puna praine kao to je to i danas, i Grci koji su iveli u njoj osvrtali su se idealizovanim seanjem na brda i polja svoje otadbine; veliki grad bio je upravo mesto za razvijanje idiline poezije. Tu je oko 276. doao jedan samosvestan mlad ovek sa prijatnim imenom Teokrit. On je poeo ivot na Siciliji i nastavio ga na Kosu; vratio se u Sirakuzu da potrai pokroviteljstvo od Hijerona /II/ i doiveo neuspeh; ali nikada nije mogao da zaboravi lepotu Sicilije, njene planine i cvee, njene obale i zalive. Preselio se u Aleksandriju, sastavio panegirik o Ptolemeju /II/ i stekao prolaznu naklonost dvora. Nekoliko godina izgleda da je iveo meu kraljevskim linostima i uenjacima, a kroz njegove skladne slike seoskog ivota postao je popularan meu sofisticiranim stanovnicima glavnog grada. Njegova /Praxinoa/ opisuje uas prepunih ulica Aleksandrije: O Nebesa, kakva rulja! Ne mogu da zamislim Kako emo se progurati, ili koliko e to potrajati;

Mravinjak nije nita prema ovom meteu... O Gorgona, draga, gledaj! ta da radimo? Kraljevska konjica! Nemojte nas zgaziti! Eunoa, sklanjaj se sa puta! Kako da ovek sa duom pesnika i seanjem na Siciliju bude srean u takvom okruenju? On je kralja slavio za hleb, ali je svoj duh hranio matanjem o svom rodnom ostrvu i moda o Kosu; zavideo je na jednostavnom ivotu pastiru, koji se kree se svojim mirnim ivotinjama preko travnatih padina koje gledaju na sunano more. U ovom raspoloenju usavrio je idilu /eidyllion/ ili malu sliku i dao joj konotaciju koju uva i danas, rustine kameje ili poetske prie. Samo su deset od trideset i dva Teokritova odlomka, koji su stigli do nas, pastoralna poezija; ali oni su udarili polururalni peat na ime koje ih sve natkriva. Ovde u grku poeziju konano ulazi priroda, ne samo kao boginja ve kao iva i ljubavi vredna odlika zemlje. Nikada ranije grka knjievnost nije prenela toliko tanano tajni oseaj srodnosti koji pokree duu zahvalnou i ljubavlju prema stenama i rekama, vodi i zemlji i nebu. Ali jedna druga tema prodire ak jo dublje u Teokritovo srce romantina ljubav. On je uprkos svemu Grk, sastavlja dve lirske pesme (/xii/ i /xxix/) o homoseksualnom prijateljstvu i pria sa ivom oseajnou priu o Heraklu i Hilu (/xiii/) kako je din, "koji se odupro besu lava, voleo mladia i uio ga kao otac svemu kako bi mogao da postane dobar i slavan ovek; niti bi ostavljao mladia u zoru, ili podne, ili vee ve stalno nastojao da ga formira po sopstvenom srcu i uini ga pravim sadrugom u velikim delima..." uvenija idila (/i/) ponavlja Stesihorovu priu o Dafnisu, sicilijanskom pastiru, koji je svirao na svirali i pevao tako dobro da je po legendi on pronalaza bukolike (tj. pastirske) poezije. Neko vreme Dafnis je pazio na svoje stado i zavideo ivotinjama na ljubavnoj igri. Kada je prva

dlaka izbila na njegovoj usni, boanska nimfa zaljubila se u njega i uzela ga za mua. Ali kao cenu za svoju naklonost naterala ga je da se zakune da nee nikada voleti nijednu drugu enu. On se veoma trudio da zakletvu odri i uspeo u tome sve dok se u njegovu mladost nije zaljubila erka jednog kralja i podala mu se u poljima. Afrodita je to videla i osvetila svoju drugaricu boginju tako to je Dafnis polako kopnio od neuzvraene ljubavi. Kad je umro, ostavio je svoju frulu Panu u pesmi kojoj narator dodaje nezaboravni refren: "Uitelju, prii; uzmi sebi ovu lepu frulu Poleglu u vosak koji jo medom odie, Vezanu za usne prepletajem. Jer LJubav je dola Da silom me u kuu Smrti odvede." Muze, odrecite se, odrecite pesme pastoralne. "Neksada trnjak i iak procvetaju LJubiicama, i lepi narcis na borovnici Cveta; nek- sve poe naopako, I borovi raaju kruke, jer Dafnis u smrt ide. Nekjeleni gone pse tragae, a sa brda Kretanje sove nadmai pev slavuja." Muze, odrecite se, odrecite pesme pastoralne. Tako ree tad i nita vie. A Afrodita bi Oivela ga rado; al- Suaje Smesta ispredoe svoju nit. Tako Dafnis ode Niz vodu; vrtlog mu se zaklopi nad glavom, Glavom onoga to su sve Muze volele, NJega od koga Nimfe nisu se otuile. Muze, odrecite se, odrecite pesme pastoralne. Druga idila nastavlja temu ljubavi, ali u eem tonu. Simeta, devojka iz Sirakuze, koju je Delf zaveo i napustio,

pokuava da ovlada njegovom ljubavlju arolijama i amajlijama; ako ne uspe, reena je da ga otruje. Stojei pod zvezdama, ona kazuje Seleni, boginji meseca, kakvu je estoku ljubomoru osetila kada je videla Delfa da ide sa svojim drugom. Jedva da smo stigli do polovine puta kod kue Likona, Delfa kad spazih sa Eudanipom da ide; Svetliji su obraz i brada mladia bili od uteeg brljana, Da, a prsa njihova daleko sjajnija, O Seleno, nego ti, Pokazujui da su upravo doli sa plemenitog napora rvanja. Misli na ljubav moju i misli odakle ona doe, o gospo Seleno. Ja, kad sam videla, o kako sam besnela, kako plamen obuhvati mi grudi, Palei mi u ljubavi izgubljeno srce! Lepota moja bledela je i vie nisam Gledala sveanost u prolazu; niti kako se vratih domu svom Ne znam, jer neki me okrutni jad, neka estoka boljka uniti. Deset dana, na postelji prostrta, i deset noi u bolu sam ivela. Misli na ljubav moju i misli odakle ona doe, o gospo Seleno. esto je sjaj mog tela postajao suv i ut kao drvo za bojenje, Da, i kosa mi sa glave opade, i od svega to sam nekad bila Samo koa je ostala, i kosti; i kome sve nisam ila, iji sam put ostavila nepreen gde neka bi stara baba pevala LJubavne vradbine? Ipak utehu ne naoh i vreme nastavi da leti.

Misli na ljubav moju i misli odakle ona doe, o gospo Seleno. Trea idila nas upoznaje sa nimfom Amarilis i njenim nedostinim draima; etvrta sa pastirom Koridonom, sedma sa poetskim kozarom Lisidasom imenima kojima je bilo sueno da ih opet prizovu hiljade pesnika od Vergilija do Tenisona. Ovi seljaci su idealizovani i govore izvanredan grki jezik; svaki od njih moe da peva heksametre lepe od Homerovih; ali mi se trudimo da prihvatamo njihove neverovatne darove kao neto uobiajeno kad se predamo setnom ritmu njihovih pesama. Teokrit spasava njihovu realnost mirisom njihovih ogrtaa i povremenom opscenou njihovih misli; sona ica humora zainjava njihovu oseajnost i ini ih ljudima. Sve u svemu, ovo je najsavrenija grka poezija napisana posle Euripida, jedini postojei helenistiki stih koji odie dahom ivota. /V/ POLIBIJE Ako je helenistiko doba nadahnulo samo jednog velikog pesnika, ono je dalo neverovatno veliki broj raznovrsnih proznih dela. Ono je izmislilo zamiljeni razgovor, esej i enciklopediju; nastavilo je tradiciju pisanja kratkih i ivih biografija; a posle grke knjievnosti rimska e dodati propoved i roman. Besednitvo je bilo oblik koji izumire, jer ono je zavisilo od politike igre, parnienja pred narodnim sudovima i demokratskog prava na govor. Pismo je postalo popularno sredstvo za komunikaciju i knjievnost; tada su ustanovljene epistolarne forme i fraze koje nalazimo kod Cicerona, pa ak i uveni uvod tako omiljen kod naih dedova: "U nadi da e te zatei u dobrom zdravlju kao to ostavlja mene." Istoriografija je cvetala. Ptolemej /I/, Arat iz Ahaje i

Pir iz Epira pisali su memoare o svojim pohodima, uspostavljajui tradiciju koja je kulminirala kod Cezara. Egipatski visoki svetenik Maneto pisao je na grkom u /Aigyptiaka/, ili "Egipatskim analima", u kojima su faraoni okupljeni pomalo proizvoljno u one dinastije u kojima su ostali do danas. Beros, visoki svetenik iz Halkide, posvetio je Antiohu /I/ istoriju Vavilona zasnovanu na zapisima klinastim pismom. Megasten, ambasador Seleuka /I/ kod andragupte Maurje, iznenadio je grki svet oko 300. godine knjigom o Indiji. "Ima meu brahmanima", kae jedan sugestivni deo, "sekta filozofa koji... smatraju da je Bog Re, pod ime ne misle na artikulisani govor ve na govor razuma"; ovde je opet bila ona doktrina o logosu kojoj je bilo sueno da ostavi takav peat na hriansku teologiju. Timej iz Tauromenija (Taormina), koga je Agatokle prognao sa Sicilije (317), putovao je dosta po paniji i Galiji i onda se nastanio u Atini da bi napisao istoriju Sicilije i Zapada. On je bio marljiv istraiva, toliko eljan da ukljui sve, da su ga njegovi rivali zvali "starim skupljaem dronjaka". Trudio se da doe do precizne hronologije i doao na ideju da datira dogaaje po Olimpijadama. Svoje prethodnike otro je kritikovao i imao dovoljno sree da umre pre nego to e ga Polibije brutalno napasti. Najvei od helenistikih istoriara i jedini Grk podoban da bude u trojci sa Herodotom i Tukididom roen je u Megalopolju, u Arkadiji (208). NJegov otac, Likort, bio je jedan od vodeih ljudi Ahajskog saveza, ambasador u Rimu 189. i "strateg" 184. Deak je odgojen u atmosferi politike, uveban kao vojnik pod Filopomenom, borio se u rimskom pohodu protiv Gala u Maloj Aziji, bio povezan sa svojim ocem u jednom poslanstvu u Egiptu (181), i postao "hiparh", ili zapovednik konjice Saveza 169. Svoje isticanje je platio: kada su Rimljani kaznili Savez zbog njegove podrke Perseju, poveli su hiljadu istaknutih Ahajaca sa

sobom u Rim kao taoce i Polibije je bio meu njima (167). Patio je u progonstvu esnaest godina i povremeno, kako nam kae, "trpeo od potpunog gubitka duha i paralize uma". Ali sa njim se sprijateljio mladi Scipion, predstavio ga scipionskom krugu obrazovanih Rimljana i ubedio Senat, kada je slao druge izgnanike po celoj Italiji da dopusti da Polibije ivi sa njim u Rimu. On je pratio Scipiona na mnogim pohodima, davao mu dragocene vojne savete, istraivao za njega obale panije i Afrike i ostao sa njim do spaljivanja Kartagine (146). Slobodu je dobio 151, a 149. bio angaovan kao predstavnik Rima u organizovanju /modus/ /vivendi/-ja izmeu grkih gradova i njihovog dalekog gospodara, rimskog Senata. Mora da je svoj nezahvalni zadatak obavljao dobro, jer nekoliko gradova odalo mu je ast spomenicima mada niko ne moe da kae u kom trenutku ovek oseti zahvalnost. Proivevi ezdeset godina u akciji, povukao se da napie "Raspravu o taktici", "ivot Filopomena" i svoju ogromnu "Optu istoriju". Umro je kao gospodin kada je pao sa konja na povratku iz lova, u starosti od osamdeset i dve godine. Niko nije nikada pisao istoriju sa irih osnova obrazovanja, putovanja i iskustva. NJegovo delo zamiljeno je na irokoj osnovi i trebalo je da ispria priu ne samo o Grkoj ve o "celom svetu" (tj. mediteranskim narodima), od 221. do 146. p.n.e. "Takav je plan koji predlaem; ali sve zavisi od toga da li e mi Sudbina dati ivot dovoljno dug da ga ostvarim." Tano je osetio da centar politike istorije, u periodu koji je obuhvatio, lei u Rimu; svojoj knjizi dao je jedinstvo uinivi Rim aritem njenih zbivanja i prouavajui sa interesom nekog diplomate metode pomou kojih je Rim sa britanskom leernou ovladao mediteranskim svetom. On se Rimljanima divio, jer ih je sagledao u njihovoj najveoj epohi i znao ih uglavnom bolje od svih u Scipionovoj grupi; oni su imali, smatrao je, upravo one kvalitete koji su fatalno nedostajali grkom

karakteru i vladi. I sam aristokrata i u prijateljstvu sa aristokratama, nije imao simpatija prema onome to mu je u kasnijim fazama grke demokratije izgledala obina vladavina rulje. Politika istorija mu je izgledala ponavljanje ciklusa monarhije (ili diktature), aristokratije, oligarhije, demokratije i monarhije. Najbolji nain da se pobegne iz tog kruga, mislio je, bio je kroz "meoviti ustav" kao Likurgov ili ustav Rima ogranieni broj graana sa pravom glasa bira sopstvenu gradsku upravu, ali je pod kontrolom kontinuiranog i aristokratskog senata. Sa tog stanovita je napravio zapis o svojim vremenima. Polibije je "istoriar istoriara" jer je isto toliko zainteresovan za svoj metod koliko i za svoju temu. On voli da govori o svom planu postupanja i filozofira u svakoj prilici. Kao ovek, on zamilja svoje kvalifikacije idealnim. On istie da istoriju treba da piu oni koji su videli ili direktno konsultovali one koji su videli dogaaje koji treba da se opiu. On optuuje Timeja da se oslanja vie na svoje ui nego na oi i govori nam s ponosom o svojim vlastitim putovanjima radi traenja podataka, dokumenata i geografske verodostojnosti; on nas podsea kako je, vraajui se iz panije u Italiju, preao Alpe preko istog prelaza koji je koristio Hanibal i kako je siao do same pete Italije da bi deifrovao natpis koji je Hanibal ostavio u Brutiju. On namerava da napravi svoju istoriju toliko tanom koliko "veliina dela i njegova opsena obrada" dozvole; i on u tome, koliko moemo da procenimo, uspeva bolje od svakog drugog Grka osim Tukidida. On tvrdi da bi istoriar trebalo da bude mnogostran, upoznat sa stvarnim procesima dravnitva, politike i rata; inae nee nikada razumeti ponaanje drava ili tok istorije. On je realista i racionalista; on e kroz moralne fraze diplomata proniknuti do stvarnih motiva politike. Zabavlja ga da posmatra kako je ljude lako

prevariti, pojedinano ili u masi, i to ak vie puta, na isti nain. "Ono to je dobro", kae jedan sablanjivi nagovetaj Makijavelija, "vrlo retko koincidira sa onim to je korisno, i malo je onih koji mogu da kombinuju to dvoje i prilagode jedno drugome". On prihvata stoiku teologiju boanske promisli, ali za narodne kultove njegovih vremena osea samo saaljenje i smeka se priama o natprirodnoj intervenciji. On priznaje ulogu sluaja u istoriji i povremenu efikasnost velikih ljudi, ali je reen da razotkrije injenini i esto bezlini lanac uzroka i posledica, tako da istorija bude svetiljka razumevanja podignuta i za sadanjost i za budunost. "Nema boljeg korektiva ponaanja od poznavanja prolosti"; i "najispravnije obrazovanje i obuka za ivot aktivne politike je prouavanje istorije". "Istorija i samo istorija je ta koja e, ne upliui nas u stvarnu opasnost, dovesti nae prosuivanje do zrelosti i pripremiti nas da steknemo pravilne poglede, bilo da je u pitanju kriza ili stanje stvari." Najbolji metod istorije, kako on misli, bie onaj koji vidi ivot nekog naroda kao organsko jedinstvo i tka priu svakog dela u ivotnu istoriju celine. "Onaj koji veruje da prouavanjem izdvojenih istorija moe da stekne ispravan pogled na istoriju kao celinu u poloaju je, kako meni izgleda, veoma slinom nekome koji, pogledavi raskomadane udove ivotinje, nekada ive i lepe, zamilja da je to isto to i videti samo stvorenje u njegovom pokretu i gracioznosti." Od etrdeset knjiga u koje je Polibije podelio svoju "Optu istoriju" vreme je sauvalo pet, a epitomisti su spasli znaajne fragmente ostalih. Velika je teta to su ostvarenje ovog irokog plana poremetili degenerisani Grci, zlovoljna kritika drugih istoriara, skoro iskljuiva preokupacija politikom i ratom i apsurdna segmentacija prie po Olimpijadama, koja daje istoriju svih mediteranskih naroda za svaki etvorogodinji period,

to je vodilo oajnikim digresijama i zbunjujuem diskontinuitetu. Ponekad, kao u istoriji Hanibalove invazije, Polibije se die do drame i elokvencije, ali on reaguje tako snano protiv kitnjaste retorike popularne meu njegovim direktnim prethodnicima da je biti monoton za njega pitanje asti. "Niko ga", rekao je jedan stari kritiar, "nije proitao celog". Svet ga je skoro zaboravio; ali istoriari e ga dugo prouavati jer je bio jedan od najveih teoretiara i praktiara istoriografije; jer se usudio da gleda iroko i napie "univerzalnu istoriju"; i zato to je, pre svega, razumeo da su prave injenice bezvredne bez njihove interpretacije i da prolost nema vrednost osim kao na koren i nae prosveenje. Poglavlje /XXVII/ UMETNOST /I/ DIJASPORE MEAVINA FORMI Propadanje grke civilizacije najdue je trajalo u oblasti umetnosti, gde se helenistiko doba, ne samo po plodnosti ve i po originalnosti, moe uporediti sa svakim periodom u istoriji. Svakako da manje umetnosti nisu pretrpele nikakvo pogoranje. Kvalifikovani majstori koji su radili u drvetu, slonovai, srebru i zlatu nalazili su se irom prostranog grkog sveta. Graviranje dragog kamenja i novca dostiglo je vrhunac savrenstva; na istoku, sve do Baktrije, helenizovani kraljevi izdano su koristili umetnost za svoj novac, a na zapadu se dekadrahma Hijerona /II/ moe smatrati kao najfiniji novac u numizmatikom rodoslovu. Aleksandrija je postala slavna po svojim zlatarima i kujundijama, ija je umetnika vetina konkurisala besprekornom stilu njenih pesnika; po svojim

divnim kamejama dragom kamenju ili koljkama izrezbarenim u obojenom reljefu; po svom plavom ili zelenom fajansu, svojoj veto glaziranoj grnariji, svom neno kreiranom i raznobojnom staklu. "Vaza Portland", najverovatnije aleksandrijski proizvod, pokazuje ovu umetnost na njenom vrhuncu: elegantni likovi urezani su u sloj mlenobelog stakla koje je naneto na telo od plavog stakla; ovo je, tako da kaemo, remek-delo Dosaje Vedvuda u antikim vremenima.$294$ Muzika je ostala popularna meu svim klasama stanovnitva. Skale i tonaliteti su se menjali u pravcu prefinjenosti i novine; u harmoniji se dozvoljavao prolazni nesklad; poveavala se kompleksnost instrumenata i kompozicija. Oko 240, u Aleksandriji, stara "Panova frula" poveana je u orgulje sa bronzanim cevima; a oko 175. Ktesibije je ovo prepravio u orgulje koje rade na kombinaciju vode i vazduha (hidrauline orgulje, prim. prev.) i omoguavaju svirau da kontrolie velike talase zvuka. O ovoj konstrukciji ne znamo nita vie od toga; ali videemo da se u rimskim danima ovaj instrument brzo razvijao u orgulje hrianskih i modernih vremena. Instrumenti su kombinovani u orkestre i u pozoritima Aleksandrije, Atine i Sirakuze davane su polusimfonijske predstave iste instrumentalne muzike, ponekad u pet stavova. Profesionalni virtuozi postajali bi istaknute linosti i sticali drutveni poloaj u srazmeri sa svojim visokim honorarima. Oko 318. Aristoksen iz Tarasa, uenik Aristotela, napisao je malu raspravu "Harmonija", koja je postala klasini antiki tekst u teoriji muzike. Aristoksen je bio vrlo ozbiljan ovek i kao veina filozofa nije uivao u muzici svog vremena. Atenej ga predstavlja kako izgovara rei koje su ule i mnoge druge generacije: "I mi, poto su pozorita potpuno varvarizovana i poto je muzika sasvim upropaena i vulgarna mi, kojih je samo malo, seamo se, sedei

osamljeni, kakva je muzika nekada bila." Arhitektura helenistikog doba ne moe da nas impresionira, jer ju je neprijateljsko vreme sravnilo bez ikakve diskriminacije. A ipak iz literature i iz onoga to je ostalo znamo da je grka graditeljska vetina u tom periodu proirila svoj uticaj od Baktrije do panije. Uzajamni uticaj Grke i Orijenta uveo je meavinu stilova: kolonada i arhitrav su prodrli u unutranjost Azije, dok su luk, svod i kupola stigli na Zapad; ak i tako stari helenistiki centar, kao Delos, postavljao je egipatske i persijske kapitele. Dorski stil je izgledao previe strog i krut za doba koje je volelo prefinjenost i ornamentiku; povlaio se iz jednog grada za drugim, dok je kieni korintski stil napredovao do vrhunskog savrenstva. Sekularizacija umetnosti ila je u korak sa sekularizacijom vladavine, zakona, morala, knjievnosti i filozofije; stoe, portici, trnice, sudovi, dvorane za sastanke, biblioteke, pozorita, gimnazije i kupatila poeli su da potiskuju hramove, a kraljevske ili privatne palate otvorile su nova trita grkom dizajnu i dekoraciji. Kuni enterijeri ukraavani su slikama, kipovima i zidnim reljefima. Kue u stilu palata bile su okruene privatnim vrtovima. U prestonicama su postavljani kraljevski parkovi, vrtovi, jezera i paviljoni i obino su bili otvoreni za javno korienje. Urbanizam se razvijao kao umetnost-blizanac arhitekture; ulice su planirane po pravougaonoj emi Hipodama, sa glavnim avenijama irine do trideset stopa velika irina za doba koija i konja. Smirna se diila poploanim glavnim ulicama, ali je verovatno veina helenistikih ulica bila od utabane zemlje i poznavala sve nevolje sa blatom. Podignute su otmene graevine, bez premca po svojoj lepoti. U Atini su u drugom veku podignuti velianstveni korintski stubovi Olimpijona, a generalni plan ove ogromne graevine, najvelianstvenije u Atini, napravio je

rimski arhitekta Kosutije udna inverzija uobiajene zavisnosti Rima od umetnika Grke. Livije je ovaj hram olimpskog Zevsa opisao kao jedinu graevinu koju je on video, a koja bi mogla da bude dostojno prebivalite boga bogova. I danas stoje esnaest stubova najlepih primeraka korintskog stila. U Eleusini su umirua pobonost Atine i genije Filona dovrili velianstveni hram Misterija koji je Perikle zapoeo na mestu koje je jo u mikenskom dobu bilo sveto; ostali su samo fragmenti, ali neki od njih grku konstrukciju i klesarstvo pokazuju sa njihove najbolje strane. U Delosu su Francuzi iskopali osnovni plan Apolonovog svetilita i otkrili grad nekad prepun graevina namenjenih trgovini ili posveenih stotinama grkih ili stranih bogova. U Sirakuzi je Hijeron /II/ podigao niz impresivnih graevina i obnovio i poveao postojee gradsko pozorite; njegovo ime moemo da proitamo na kamenju pozorita jo i danas. U Egiptu su Ptolemeji ukrasili Aleksandriju graevinama koje su grad proslavile po lepoti, ali od njih nije ostalo ni traga. Ptolemej /III/ je u Edfuu podigao hram koji je najplemenitiji arhitektonski ostatak grke okupacije, a njegovi naslednici izgradili su ili rekonstruisali hram Izide na ostvu File. U Joniji su bogovima dati novi domovi u Miletu, Prijeni, Magneziji i na drugim mestima; trei hram Artemide u Efesu dovren je oko 300. p.n.e. Jo prostraniji hram u ast Apolona (332. p.n.e. 41. n.e.) podigli su arhitekte Peonije i Dafnis u Didimi, blizu Mileta; neki tamburi izvanrednih jonskih stubova jo stoje. Pergam, prestonica Eumena /II/, postao je predmet razgovora zato to je, pored mnogo otmenih graevina, tamo podignut onaj uveni Zevsov rtvenik koji su Nemci iskopali 1878. i veto rekonstruisali u Dravnom muzeju u Berlinu. Velianstveno stepenite vodilo je izmeu dva natkrivena hodnika do prostranog dvorita sa kolonadama;

a oko osnove duine sto i trideset stopa tekao je friz tako vrhunskog savrenstva za taj period kao to je bio friz na Mauzoleju u etvrtom veku, ili Partenona u petom veku. Nikada Grka nije bila toliko oboavana; a entuzijazam graana i vetina umetnika jo nikada pre toga nisu sa takvim sjajem transformisali toliko ljudskih nastambi. /II/ SLIKARSTVO Slikarstvo je obino poslednja velika umetnost koja u nekoj civilizaciji sazri; u ranim fazama kulture ono je podreeno religioznoj arhitekturi i vajarstvu i stie nezavisnost tek kada privatni ivot i privatno bogatstvo podstaknu ukraavanje domova ili seanje na neko ime. Poto je smrt demokratije oslabila oseaj drave, pojedinac se vratio utehama koje prua dom. Bogati ljudi izgradili su za sebe raskone rezidencije i davali visoke honorare umetnicima koji su mogli da ukrase neku fontanu ili uine neki zid prijatnijim. Aleksandrija je koristila slikanje na staklu kao oblik zidnog ornamenta; svi helenistiki gradovi koristili su za te svrhe pokretne ploe od drveta; prinevi i magnati vie su voleli ogromne slike naslikane na posebnim mermernim ploama. Pausanija opisuje ogroman broj slika koje je video prilikom obilaska Grke, ali nita od ove bogate umetnosti nije prevarilo vreme osim nekih izbledelih boja na grnariji ili kamenu. Ostavljeno nam je da njen kvalitet nagaamo po bledim i osrednjim kopijama naenim u Pompeji, Herkulanumu i Rimu. Grka je nastavila da svoje slikare rangira visoko kao i svoje skulptore i arhitekte, ak moda i vie. Plaala im je astronomske honorare i prepriavala na hiljade dopadljivih pria o njihovom ivotu. Kada od kraljice Stratonike nije primio eljenu nagradu, Ktesikle iz Efesa naslikao ju je kako se razuzdano veseli sa nekim

ribarom, izloio sliku i zatim brodom pobegao na sigurno mesto; Stratonika mu je zbog toga to je "slinost dva lika izraena tako zadivljujue" oprostila i dozvolila mu da se vrati. Kada je Arat zauzeo Sikion naredio je da se unite portreti svih ranijih diktatora; jednog od diktatora, Arhestrata, Melant (slikar iz etvrtog veka) prikazao je pored njegovih bornih kola i to uradio tako ivo da je umetnik Neokle preklinjao Arata da sliku potedi; Arat je pristao, pod uslovom da se lik Arhestrata zameni neim manje uvredljivim. Protogen je, kae Strabon, naslikao satira sa prepelicom i to tako realistino, da su je ive prepelice dozivale; slikar je konano izbrisao pticu da bi ljudi mogli da se dive savrenstvu satira. Isti umetnik, kae nam Plinije, stavio je na svoju najuveniju sliku, "Jalisos" (pretpostavljeni osniva grada tog imena na Rodosu) etiri sloja boje, tako da kada vreme skine najgornji sloj, boje budu i dalje svee i jasne. Razljuen zbog nesposobnosti da sa dovoljno ubedljivosti predstavi penu koja je kapala iz usta Jalisosovog psa, Protogen je izgubio strpljenje i zavitlao na sliku suner u elji da je uniti; ali suner se, naravno, zalepio ba na pravom mestu i kada je pao ostavio mrlju boje udesno nalik na penu psa koji dahe. Kada je Demetrije Poliorket opsedao Rodos uzdrao se da zapali grad da ova slika ne bi bila unitena. Tokom opsade Protogen je nastavio da radi u svom seoskom ateljeu, na direktnoj liniji makedonskog napredovanja. Demetrije je poslao po njega i upitao ga zato, kao drugi stanovnici sela, nije potraio zaklon u gradu. "Jer znam", odgovorio je Protogen, "da ti ratuje sa Rodoanima, a ne sa umetnou". Kralj je odredio straara da ga titi i zanemario opsadu da bi gledao umetnika dok radi. Helenistiki slikari znali su za trikove perspektive, skraenog prikazivanja likova, osvetljenja i grupisanja. Mada su pejza koristili samo kao pozadinu i dekoraciju i prikazivali ga (ako moemo da cenimo po pompejskim

kopijama) na beivotan i konvencionalan nain, bar su shvatili da priroda postoji i uneli je u umetnost u isto vreme kada ju je Teokrit uvodio u poeziju. Ali slikari su bili tako zainteresovani za oveka i za sve to on radi da su imali malo vremena za drvee i cvee. NJihovi prethodnici slikali su samo bogove i bogatae; helenistiki umetnici bili su fascinirani onim to je ljudsko i otkrili da ruan subjekt moe da predstavlja divnu sliku ili bar lep honorar. Okrenuli su se sa holandskom strau obinom ivotu i uivali u slikanju berberina, postolara, prostitutki, krojaica, magaraca, deformisanih ljudi ili neobinih ivotinja. Ovim anrovskim slikama dodali su mrtvu prirodu kolae i jaja, voe i povre, ribu i divlja, vino i sav pribor njegovog starog rituala. Sosos iz Pergama razveselio je svoje savremenike imitirajui varljivo realistinim podnim mozaikom nepoieni pod, jo prekriven otpacima od gozbe. Ozbiljniji ljudi su bili skandalizovani i igosali su one koji veliaju obine stvari kao /pornographoi/ i /rhyparographoi/ portretiste bestidnosti i prljavtine. U Tebi je predstavljanje runih predmeta bilo zakonom zabranjeno. Izvesna vea remek-dela tog doba spasena su vezuvskom lavom ne od anonimnosti ve od zaborava. Freska naena u Ostiji izgleda da je slaba kopija helenistikog originala; znamo je kao "Aldobrandinsku svadbu", po italijanskoj porodici kojoj je pripadala pre nego to je dobila mesto u Vatikanu. Afrodita, rubensovski robustna, podstie hrabrost stidljive mlade, dok mladoenja, kome nije potreban podstrek, nestrpljivo eka pored postelje; finija od ovih centralnih linosti je graciozna ena koja na izbledeloj lauti svira neku melodiju u ast boga Himena. Jedan mural iz Pompeja, sa nesigurnou povezan sa grkim originalom iz treeg veka, pokazuje Ahila sa Patroklom pored sebe kako ljutito predaje Briseidu Agamemnonovoj

poudi. Za nae navike i ukus likovi na ovim slikama izgledaju pre naoiti nego lepi; mi smo navikli na krai torzo i na due noge; ali moramo priznati da su antiki umetnici poznavali grke mukarce i ene bolje nego to emo ih mi ikada znati. Vreme je ovim delima oduzelo lepotu; samo istorijska mata moe da im povrati sjaj i sveinu kojoj su se nekada nesumnjivo divile mase i kraljevi. Impresivniji su izvesni rimski mozaici koji su izgleda doli od helenistikih slika. Mozaik je bila stara umetnost u Egiptu i Mesopotamiji; Grci su ga preuzeli i podigli do vrhunca u njegovoj istoriji. Slika je linijama deljena u male kvadrate i zatim su siune kocke mermera tako obojene da su, kada su spojene, reprodukovale sliku iznenaujue trajnog oblika; nekoliko mozaika, mada je preko njih tokom vekova prelo bezbroj nogu, jo je zadralo boju i pria nam svoju staru priu. "Bitka kod Isa", pronaena u Kui fauna u Pompeji i nepouzdano povezana sa grkom slikom iz etvrtog veka koju je uradio Filoksen,$295$ sastavljena je od priblino 1.500.000 kamenia, svaki od dva ili tri kvadratna milimetra, a celi mozaik ima dimenzije osam stopa sa esnaest. On je bio teko oteen prilikom zemljotresa i erupcije koja je zatrpala Pompeje 79. n.e. ali je ostalo dovoljno da posvedoi o vetini i snazi ovog dela. Aleksandar, pocrneo i razbaruen od vreline i prljavtine rata, vodi napad i nalazi se sa svojim konjem Bukefalom na nekoliko stopa od bojnih kola koja nose Darija. Jedan persijski plemi baca se izmeu kraljeva i prima Aleksandrovo koplje u svoje telo. Darije, ignoriui opasnost kojoj je sam izloen jer osvajaevo sledee koplje usmereno je na njega naginje se iz svojih bojnih kola prema palom prijatelju, lica puna brige i bola. Persijski konjanici jure da spasu svog vladara i Aleksandrovo koplje ostaje da lebdi u vazduhu. Prikaz kompleksnih emocija na Darijevom licu je izvanredan; ali

najlepa glava u kompoziciji je glava Aleksandrovog konja. Veeg mozaika od ovoga nema. /III/ SKULPTURA Nikada skulptura nije bila bogatija nego u helenistikom dobu. Hramovi i palate, domovi i ulice, vrtovi i parkovi bili su prepuni kipova; oni su prikazivali sve faze ljudskog ivota i mnoge aspekte biljnog i ivotinjskog sveta; biste-portreti davali su mrtvim herojima i jo ivim slavnim linostima trenutak besmrtnosti; na kraju su u kamenu postale konkretne ak i apstrakcije kao Srea, Mir, Kleveta ili Trenutak. Eutihid iz Sikiona, uenik Lisipa, oblikovao je za Antiohiju slavnu "Tihu", ili "Sreu", da poslui kao inkarnacija due i nade tog grada. Praksitelovi sinovi Timah i Kefisodot nastavili su prefinjenu tradiciju atinske skulpture; a na Peloponezu se Damofon iz Mesene popeo do visina slave sa sjajnom grupom "Demetra, Persefona i Artemida". Ali veina novih skulptora sledila je liniju najmanjeg gladovanja do palata i dvorova grko-orijentalnih magnata i kraljeva. Rodos je u treem veku razvio sopstvenu karakteristinu kolu skulpture. Na ostrvu je bilo stotinu ogromnih kipova, od kojih bi svaki, kae Plinije, uinio neki grad slavnim. Najvei od njih bio je bronzani kolos boga sunca Helija, koga je u sukcesivno postavljenim blokovima podigao Haret iz Linda oko 280. Haret je, kae naivno predanje, poinio samoubistvo kada je cena znatno premaila njegovu procenu; a onda je Lahes, takoe iz Linda, delo dovrio. Kip nije bio postavljen da opkorai luku ve se dizao u njenoj blizini do visine od sto i pet stopa. NJegove dimenzije mogle bi da budu nagovetaj da je ukus Rodoana naginjao ka razmetanju i velikim dimenzijama; ili su moda nameravali da ga koriste kao svetionik i simbol. Ako moemo da verujemo jednoj pesmi u

"Grkoj antologiji", kip je visoko gore drao svetlo i simbolisao slobodu Rodosa to je udna anticipacija uvenog kipa u jednoj savremenoj luci.$296$ Bio je, naravno, ukljuen u Sedam svetskih uda. "Ovaj kip", izvetava Plinije, oborio je zemljotres pedeset i est godina poto je podignut. Malo ljudi moe rukama da obuhvati njegov palac a njegovi prsti su vei od veine kipova. Kada se udovi razbiju u njihovoj unutranjosti zevaju prostrane upljine. U njemu se mogu videti i velike mase stena ijom ga je teinom umetnik uvrstio pri postavljanju. Kau da je pravljen dvanaest godina i da je na njega potroeno tri stotine talenata suma koja je dobijena od ratnih maina koje je Demetrije ostavio posle svoje uzaludne opsade.$297$ Skoro isto tako uven u istoriji bio je drugi proizvod rodoske kole, "Laokoont". Plinije ga je video u palati cara Tita; naen je u ruevinama Titovih termi 1506. n.e. i skoro je sigurno delo Agesandera, Polidora i Atenodora, koji su ga isklesali iz dva bloka mermera u drugom ili prvom veku p.n.e. Ovo otkrie podstaklo je renesansnu Italiju i duboko impresioniralo Mikelanela, koji je pokuao, mada bezuspeno, da restaurira izgubljenu desnu ruku centralnog lika.$298$ Laokoont je bio trojanski svetenik koji je, kada su Grci poslali Troji drvenog konja, savetovao da ga ne prime, govorei (kae Vergilije) /Timeo/ /Danaos et dona ferentes/ "Plaim se Grka i kad darove nose." Da bi ga kaznila zbog njegove mudrosti, Atena, koja je bila na strani Grka, poslala je dve zmije da ga ubiju. One su prvo napale njegova dva sina, a kada je to Laokoont video, pourio im je u pomo, samo da bi i sam bio uhvaen u njihov zagrljaj; na kraju su sva trojica smodena i umiru od otrova zmijskih zuba. Skulptori su uzeli slobodu koju je uzeo i Vergilije (i, u "Filoktetu", Sofokle) da opiu bol silovito, ali rezultat nije u skladu sa prirodnim mirom kamena. U knjievnosti, kao obino i u ivotu, bol

prolazi; u "Laokoontu" kriku agonije data je neprirodna trajnost i gledalac nije tako dirnut kao Demetrinim tihim bolom.$299$ Ono to ipak izaziva nae divljenje jeste majstorstvo kreacije i tehnike; muskulatura je preterana, ali udovi starog svetenika i tela njegovih sinova oblikovani su sa dostojanstvom i uzdrljivou. Da smo moda znali priu pre no to smo videli grupu bili bismo impresionirani kao i Plinije, koji ju je smatrao najveim dostignuem antike skulpture. Mnogi drugi grki centri imali su u tom potcenjenom dobu uspene kole skulpture. Aleksandrija je svoje tlo i svoje graevine u dugom toku svoje istorije prevrtala i ruila suvie esto da bi se ouvala dela koja su grki umetnici pravili za Ptolemeje. Jedino znaajno preivelo delo je vedri "Nil" iz Vatikana, kojeg humoristino podrava esnaest vodenih beba koje simboliu esnaest lakata godinjeg porasta reke. U Sidonu su grki skulptori za nepoznate dostojanstvenike isklesali niz sarkofaga od kojih je najbolji, pogreno nazvan "Sarkofag Aleksandra Velikog", ponos Arheolokog muzeja u Konstantinopolju. NJegov reljef je, samo u manjim proporcijama, dorastao reljefu na frizu na Partenonu; likovi su lepi i lepih srazmera; akcija je snana, ali jasna, a meke nijanse koje se vide na kamenu primer su pomoi koje je grko slikarstvo davalo grkoj skupturi. U Tralesu, u Kariji, oko 150. p.n.e., Apolonije i Taurisko izlili su za Rodos u bronzi kolosalnu grupu sada poznatu kao "Farneski bik": dva lepa mladia vezuju divnu Dirku za rogove divljeg bika, zato to je zlostavljala njihovu majku Antiopu koja sve to mirno posmatra sa odbojnim zadovoljstvom.$300$ U Pergamu su grki skulptori izlili u bronzi nekoliko grupa u borbi, koje je Atal /I/ posvetio svojoj prestonici da bi proslavio odbijanje Gala. Da bi izrazio dug koji sva grka kultura osea prema Atini i moda sa eljom da proiri svoju slavu, Atal je njihove mermerne replike poklonio da se

postave na atinskom Akropolju. Fragmentarne mermerne kopije sauvane su u "Galu na umoru" iz Kapitolskog muzeja, pogreno nazvanom /Paetus i Arria/ predstavljen je Gal koji,$301$ dajui prednost smrti nad zarobljenitvom, ubija prvo svoju enu a onda i sebe i u nekoliko manjih komada sada rasutih po Egiptu i Evropi. Moda istoj grupi pripada i "Mrtva Amazonka",$302$ besprekorno oblikovana u svakom detalju izuzev neverovatno savrenih grudi. Ove figure pokazuju klasinu uzdrljivost u izraavanju emocije: pobeeni mukarci trpe krajnji bol i tugu, ali umiru bez operske dramatike; a pobednici su umetnicima dozvoljavali da portretiu vrline, kao i poraz svojih neprijatelja. Ovde nema nikakvog znaka opadanja snage ideje, preciznosti anatomskog posmatranja ili vetine i strpljenja u tehnici. Skoro je isto toliko savren i veliki reljef koji se protezao du osnove Zevsovog rtvenika na pergamskom Akropolju i ponovo priao o ratu izmeu bogova i dinova verovatno skromna alegorija za Pergamce i Gale. Delo je prenatrpano i ponekad teatralne estine; ali neke figure istiu se kao u najboljoj tradiciji grke umetnosti. Bezglavi "Zevs" isklesan je snagom Skopasa, a boginja Hekata je lirska pesma gracilnosti i lepote usred ratnog uasa i krvoprolia. To je bilo doba bogato danas anonimnim remek-delima koja skoro ine popis glavnih bogova. Velianstvena "Glava Zevsa", naena u Otrikoliju, i "Ludovisi Hera", sada u /Museo delle Terme/, mladom Geteu toliko su se dopali da je sa sobom u Nemaku poneo njihove odlivke kao, moe se rei, autentine autografe Jova i Junone. Nekada slavljeni "Apolon Belvederski"$303$ akademski je hladan i beivotan; a ipak je pre dva veka zapalio Vinkelmana. Veoma udaljen od tog glatkog slabia je "Farneski Herakle", koga je Glikon iz Atine kopirao sa originala pripisivanog Lisipu telo preterano, sve u miiima, na licu mnogo umora, dobrodunosti i uenja kao da snaga

postavlja sebi pitanje koje ostaje bez odgovora: ta joj je cilj? Afrodita je u ovom dobu imala predstavnica tek neto manje od svojih poklonica; nekoliko od ovih kipova je ostalo, uglavnom u obliku rimskih kopija. "Meloska Afrodita" "Miloska Venera" iz Luvra oigledno je originalno grko delo iz drugog veka p.n.e. Naena je na ostrvu Melos 1820, u blizini fragmenta postolja na kojem su bila slova /sandros/; moda je ovaj skromni akt isklesao Agesander iz Antiohije. Lice nije tako neno lepo kao ono koje je simbol ove knjige, ali sama figura je poema onog zdravlja, iji je prirodni izdanak lepota; u ovom oblom telu i snanim bedrima nema nikakvog mesta za zoljin struk. Ne toliko blizu savrenstvu, ali ipak prijatne za oko su "Kapitolska Venera" i "Venera Medii".$304$ Otvoreno i obezoruavajue senzualna je /Venus Callipyge/, ili Venera sa lepom zadnjicom,$305$ koja nameta nabore na svojim draima da bi ih otkrila i okree se da bi se divila svojoj zadnjici u jezercu. Impresivnija od bilo koje od njih je velianstvena "Nika", ili "Pobeda sa Samotrake", tamo naena 1863. i sada remek-delo skulpture Luvra.$306$ Boginja pobede prikazana je kao da se u letu sputa na pramac broda koji se brzo kree i vodi ga u napad; njena velika krila kao da vuku brod prema vetru koji nabira njenu haljinu. Delom opet dominira grka koncepcija ene ne samo kao nenog ve i kao snane majke; to nije krhka i prolazna lepota mladosti, nego veiti poziv ene mukarcu da se uzdigne i istakne, kao da je umetnik eleo da ilustruje poslednje stihove Geteovog "Fausta". Civilizacija koja je mogla da zamisli i isklee ovaj lik bila je jo daleko od smrti. Glavni predmet interesovanja skulptora koji su obasjali vee grke umetnosti nisu bili bogovi. Ovi ljudi gledali su na Olimp kao na vrelo tema i nita vie. Kada je to vrelo ponavljanjem iscrpeno, okrenuli su se zemlji i sa uivanjem stali da prikazuju mudrost i ljupkost, neobinosti i

apsurde ljudskog ivota. Oni su klesali ili izlivali impresivne glave Homera, Euripida i Sokrata. Napravili su niz glatkih i nenih "Hermafrodita", ija dvosmislena lepota privlai pogled u Arheolokom muzeju u Istanbulu ili u Galeriji Borgeze u Rimu ili u Luvru. Deca su nudila svee prirodne poze, kao onaj deak koji vadi trn iz stopala ili jedan drugi, koji se bori sa guskom,$307$ i najlepi u ovoj klasi poverenjem ispunjen "Deak koji se moli" koji se pripisuje Lisipovom ueniku Boetu.$308$ Ili su skulptori odlazili u umu i prikazivali umske duhove kao to je "Faun Barberini" iz Minhenskog Antikvarijuma ili razdragane satire kao to je "Pijani silen" iz Nacionalnog muzeja. A ovde-onde, dosta esto, ubacivali su meu svoje likove ruiaste obraze i vragolaste nestaluke boga ljubavi. /IV/ KOMENTAR Ova iznenadna provala humora u nekada formalna svetilita grke skulpture izrazito su obeleje helenistike umetnosti. Svaki od muzeja iz ruevina tog doba uva ponekog nasmejanog fauna, nekog raspevanog Pana, nekog rasputenog Bakhosa, nekog derana koji opsluuje fontanu sa zbunjujuom nepristojnou. Moda je grkoj umetnosti povratak u Aziju vratio raznovrsnost, oseajnost i toplinu koju je skoro izgubila u svojoj klasinoj podreenosti religiji i dravi. Priroda, koja je bila predmet oboavanja, sada postaje predmet uivanja. Klasine uzdrljivosti nije nestalo: "Mladi iz Subiaka" u /Museo delle Terme/, "Usnula Arijadna" iz Vatikana, "Devojka koja sedi" u Palati Konzervatorija nastavljaju prefinjenu tradiciju Praksitela; a u Atini, tokom celog tog perioda, mnogi skulptori borili su se sa "modernistikim" tendencijama svog vremena namernim vraanjem stilovima etvrtog i petog veka, a povremeno ak

i arhainom dostojanstvu estog. Ali duh doba naginjao je eksperimentu, individualizmu, naturalizmu i realizmu, sa snanom protivstrujom ka mati, idealizmu, oseajnosti i efektu dramatinosti. Umetnici su paljivo sledili napredak anatomije i vie radili prema modelima u ateljeu; skulptori su svoje kipove klesali tako da se gledaju ne samo spreda ve sa svih strana. Koristili su nove materijale kristal, kalcedon, topaz, staklo, tamni bazalt, crni mermer, porfir da bi imitirali pigment crnaca ili crvenkasta lica satira zarumenjena od vina. Plodnost njihove inventivnosti bila je ista kao i njihovo vladanje tehnikom. Oni su bili zamoreni od ponavljanja tipova; anticipirali su Raskinov kriticizam$309$ i bili reeni da prikau realnost i individualnost osoba i objekata koje portretiu. Skulptori se nisu vie ograniavali na savreno i na lepo, na atlete, heroje i bogove; pravili su anr slike ili terakote radnika, ribara, muziara, pijanih prodavaca, dokeja, evnuha; oni su traili nestereotipne subjekte u deci i seljacima, u karakternim crtama kao kod Sokrata, u ogorenim starcima kao Demostenu, u snanim, skoro brutalnim licima kao u Eutidema, grko-baktrijskog kralja, u utuenim propalicama kao u "Staroj piljarici" iz Metropoliten muzeja u NJujorku; priznavali su raznovrsnost i kompleksnost ivota i uivali u njima. Oni se nisu ustezali da budu senzualni; to nisu bili roditelji zabrinuti za potenje svojih keri, niti filozofi uznemireni drutvenim posledicama epikurejskog individualizma; oni su videli sve ari tela i klesali ih u lepotu koja bi za neko vreme mogla da se ruga borama i vremenu. Osloboeni konvencija klasinog doba, doputali su sebi nena oseanja i prikazivali, verovatno sa iskrenim oseanjima, pastire koji umiru od ljubavi koja nije liena iluzija, lepe glave izgubljene u romantinom sanjarenju, majke koje sa ljubavlju posmatraju svoju decu: i

oni su im izgledali deo realnosti koju su eleli da zabelee. I konano, suoavali su se i sa injenicama bola i tuge, traginih katastrofa i prevremene smrti; i reili su da nau za njih mesto u svom predstavljanju ljudskog ivota. Nijedan istraiva sa sopstvenim miljenjem nee se sloiti ni sa kakvom sveoptom ocenom o helenistikom propadanju; opti zakljuak u tom smislu bio bi i suvie lako opravdanje za zavretak prie o Grkoj pre nego to je zadatak okonan. U tom periodu oseamo poputanje kreativnog impulsa, ali je on nadoknaen raskonim obiljem umetnosti koja je u potpunosti gospodar svog alata. Mladost ne moe da traje veno, niti su njene drai ono vrhunsko; ivot Grke, kao i svaki drugi, morao je da ima svoje prirodno opadanje i prihvati zrelu starost. Dolo je do dekadencije, koja je prodrla u religiju, moral i knjievnost i tu i tamo stavila svoj peat na individualna dela; ali impuls grkog genija drao je grku umetnost kao i grku nauku i filozofiju blizu zenita do kraja. I nikad se u svojoj samotnoj mladosti grka strast za lepotom ili grka snaga i strpljenje da je otelotvore nije tako trijumfalno ili sa tako snanim podstrekom i rezultatima irila u uspavane gradove Istoka. Tamo e je nai Rim i preneti je dalje. Poglavlje /XXVIII/ VRHUNAC GRKE NAUKE /I/ EUKLID I APOLONIJE Peti vek je doiveo zenit grke knjievnosti, etvrti procvat filozofije, trei kulminaciju nauke. Kraljevi su se pokazali tolerantnijim i spremnijim od demokratije da

prue pomo istraivanju. Aleksandar je u grke gradove na obali Azije slao kamile sa tovarima vavilonskih astronomskih tablica iji je najvei deo ubrzo preveden na grki; Ptolemeji su izgradili Muzej za moderne studije i sakupili nauku i knjievnost mediteranskih kultura u velikoj Biblioteci; Apolonije je svoje "Konusne preseke" posvetio Atalu /I/, a pod zatitom Hijerona /II/ Arhimed je nacrtao svoje krugove i izraunavao zrna peska. Nestajanje granica i uspostavljanje zajednikog jezika, neometana razmena knjiga i ideja, istroenost metafizike i slabljenje stare teologije, uspon svetovno nastrojene trgovake klase u Aleksandriji, Rodosu, Antiohiji, Pergamu i Sirakuzi, poveanje broja kola, univerziteta, opservatorija i biblioteka bilo je kombinovano sa bogatstvom, industrijom i kraljevskim pokroviteljstvom koje je oslobaalo nauku od filozofije i hrabrilo je u njenom radu na prosveivanju, obogaenju i ugroavanju sveta. Negde poetkom treeg veka moda i mnogo pre toga instrumenti grkog matematiara izotreni su razvojem jednostavnijeg obeleavanja. Prvih devet slova alfabeta uzeto je za jednocifrene brojeve, sledee slovo za 10, sledeih devet za 20, 30, itd., sledee za 100, sledea za 200, 300 i tako dalje. Razlomci i redni brojevi$310$ izraavani su pomou otrog akcenta posle slova; tako je, ve prema kontekstu, /I/ korieno za "jednu desetinu" ili za "deseti"; a malo /i/ ispod slova oznaavalo je odgovarajuu hiljadu. Ova aritmetika stenografija pruala je pogodan sistem za raunanje; neki postojei grki papirusi nagurali su komplikovane kalkulacije, koje se kreu od razlomaka do miliona, u manje prostora nego to bi slina raunanja zahtevala u naoj numerikoj notaciji. Ipak su najvee pobede helenistike nauke postignute u geometriji. Ovom periodu pripada Euklid, ije e ime dve hiljade godina biti sinonim za geometriju. Sve to o

njegovom ivotu znamo jeste da je otvorio kolu u Aleksandriji i da su njegovi uenici u svojoj oblasti nadmaili sve ostale; da nije mario za novac i kada ga je jedan uenik upitao "Kakvu u dobit imati od uenja geometrije?" naredio robu da mu da jedan obol, "poto on mora od onog to ui da napravi dobit"; da je bio ovek veoma skroman i prijatan; i da mu, kada je oko 300. napisao svoje uvene "Elemente", nije palo na pamet da razne propozicije pripie u zaslugu onima koji su ih otkrili, jer je smatrao da nije uinio nito drugo nego je samo grko znanje iz geometrije sakupio po loginom redu.$311$ Poeo je, bez predgovora ili apologije, prostim definicijama, zatim postulatima ili potrebnim pretpostavkama, najzad "osnovnim pojmovima" ili aksiomima. Sledei Platonova upozorenja, ograniio se na takve figure i dokaze kojima nisu bili potrebni nikakvi drugi instrumenti do lenjir i estar. Usvojio je i usavrio metod progresivnog izlaganja i demonstracije koji je ve bio poznat njegovim prethodnicima: propozicija, dijagramska ilustracija, dokaz i zakljuak. Uprkos manjih mana, rezultat je bila matematika arhitektura koja je kao simbol grkog uma konkurisala Partenonu. U stvari, ona je kao integralna forma nadivela Partenon; jer sve do naeg veka Euklidovi "Elementi" predstavljali su prihvaeni udbenik geometrije na skoro svim univerzitetima u Evropi. Da bismo im po trajnosti uticaja nali konkurenta, moramo se obratiti "Bibliji". Jedno izgubljeno Euklidovo delo, "Konusni preseci", davalo je rezime prouavanja Menehma, Aristeja i drugih o geometriji konusa. Posle dugogodinjih studija u Euklidovoj koli, Apolonije iz Perge uzeo je ovu raspravu za polaznu taku sopsvenih "Konusnih preseka" i u osam "knjiga" i 387 propozicija istraio svojstva ovih krivih koje nastaju presecanjem konusa sa ravni. Trima od ovih

krivih (etvrta je krug) on je dao njihova trajna imena parabola, elipsa i hiperbola. NJegova otkria omoguila su teoriju projektila i znaajno unapredila mehaniku, navigaciju i astronomiju. Apolonijevo izlaganje bilo je teko i preopirno, ali njegov metod potpuno nauan; njegovo delo bilo je jednako presudno kao i Euklidovo i njegovih preostalih sedam knjiga ostale su sve do danas najoriginalniji klasici u oblasti geometrije. /II/ ARHIMED Najvei od antikih naunika roen je u Sirakuzi oko 287. p.n.e. kao sin astronoma Fidije i oigledno roak Hijerona /II/, najprosveenijeg vladara svog vremena. Kao i mnogi drugi helenistiki Grci koji su bili zainteresovani za nauku i mogli sebi da dozvole troak, Arhimed je otiao u Aleksadriju; tamo studirao pod naslednicima Euklida i stekao inspiraciju za matematiku koja mu je donelo dva poklona ispunjen ivot i iznenadnu smrt. Vrativi se u Sirakuzu, monaki se posvetio svim granama matematike nauke. esto je, kao NJutn, zaboravljao na hranu i pie ili na brigu o svom telu da bi sledio posledice nove teoreme ili crtao figure na ulju na svom telu, u pepelu na ognjitu ili pesku sa kojim su grki geometriari imali obiaj da posipaju pod. On nije bio bez smisla za humor: u ono to je smatrao svojom najboljom knjigom, "O lopti i valjku", namerno je uneo pogrene propozicije (tako nas uveravaju), delom da bi sa prijateljima kojima je poslao rukopis napravio alu, a delom da ulovi u zamku kradljivce koji su voleli da prisvajaju misli drugih ljudi. Ponekad se zabavljao zagonetkama koje su ga dovele do take da izmisli algebru, kao to je bio uveni "Zadatak o bikovima" koji je tako zaveo Lesinga; ponekad je pravio udne mehanizme da bi prouavao principe po kojima funkcioniu. Ali njegov

trajni interes i uivanje bili su ista nauka shvaena kao klju za razumevanje univerzuma, a ne instrument za praktine konstrukcije ili poveanje bogatstva. On nije pisao za uenike, ve za profesionalne naunike i saoptavao im u jezgrovitim monografijama teko razumljive zakljuke svog istraivanja. Celo kasnije antiko doba bilo je fascinirano originalnou, dubinom i jasnoom ovih rasprava. "Nemogue je", rekao je Plutarh, tri veka kasnije, "nai u celoj geometriji tea i komplikovanija pitanja, ili jednostavnija i lucidnija objanjenja. Neki to pripisuju njegovom prirodnom geniju; drugi misle da su ove lake i neusiljene stranice bile rezultat neverovatnog napora i tekog rada." Deset Arhimedovih dela je preivelo, posle mnogih dogaaja u Evropi i Arabiji. (1) "Metod" objanjava Eratostenu, sa kojim se sprijateljio u Aleksandriji, kako mehaniki eksperimenti mogu da proire geometrijsko znanje. Ovaj esej okonao je Platonovu vladavinu lenjira i estara i otvorio vrata eksperimentalnim metodima; ak i tako, on otkriva razliite pristupe antike nauke i moderne nauke: jedna je tolerisala praksu radi teoretskog razumevanja, druga tolerie teoriju radi moguih praktinih rezultata. (2) "Zbirka lema" diskutuje o petnaest "izbora" ili alternativnih hipoteza geometrije u ravni. (3) "O merenju kruga" stie do vrednosti izmeu /i 3/ za /p/ odnos obima prema preniku kruga i "kvadrira krug" pokazujui, metodom iscrpljivanja, da je povrina kruga jednaka povrini pravouglog trougla ija je visina jednaka polupreniku, a osnovica jednaka obimu kruga. (4) "O kvadraturi parabole" prouava u obliku integralnog rauna povrinu odseenu od parabole tetivom i problem nalaenja povrine elipse. (5) "O spiralama" definie spiralu kao figuru napravljenu takom koja se kree od utvrene take jednakom brzinom du prave linije koja se

okree u ravni jednakom brzinom oko ove iste utvrene take; a pronalazi povrinu ogranienu spiralnom krivom i dva radijus vektora metodom koji se pribliava diferencijalnom raunu. (6) "O lopti i valjku" trai formule za zapreminu i povrinu piramide, konusa, cilindra i lopte. (7) "O konoidima i sferoidima" prouava tela stvorena rotiranjem konusnih preseka oko svoje ose. (8) "Psamit" prelazi sa geometrije na aritmetiku, skoro na logaritme, nagovetavajui da veliki brojevi mogu da se predstave sadrateljima ili "stepenima" od 10.000; ovim metodom Arhimed izraava broj zrna peska koja bi bila potrebna da se popuni svemir pretpostavljajui, on genijalno dodaje, da svemir ima neku razumnu veliinu. NJegov je zakljuak, koji svako moe da proveri sam za sebe, da svet sadri ne vie nego ezdeset i tri "desetmilionskih jedinica osmog stepena" ili, kako bismo to mi iskazali, 10. Aluzije na izgubljena Arhimedova dela ukazuju da je on otkrio i nain da se nae kvadratni koren nepotpunog kvadrata. (9) "O ravnotei ravnih figura" primenjuje geometriju na mehaniku, prouava teite raznih tela i daje najstariju postojeu formulaciju naune statike. (10) Svojim delom "O plivanju tela" osniva hidrostatiku dolazei do matematike formule za ravnoteu tela koje pluta. Delo poinje sa tada iznenaujuom tezom da je povrina svakog tenog tela u mirovanju i u ravnotei sferina i da sfera ima isti centar kao zemlja. Moda je Arhimeda na prouavanje hidrostatike naveo dogaaj uven skoro kao NJutnova jabuka. Kralj Hijeron je nekom eliniju iz Sirakuze dao zlato da od njega napravi krunu. Kada je kruna isporuena bila je iste teine kao i zlato; ali javila se izvesna sumnja da je umetnik njenoj teini dodao srebro, dok je deo zlata zadrao za sebe. Hijeron je svoju sumnju saoptio i krunu predao Arhimedu, verovatno uz uslov da se ono prvo rei bez oteenja onog

drugoga. Arhimed je nedeljama razbijao glavu oko problema. Jednog dana, kada je uao u kadu u javnom kupatilu, primetio je da se voda prelila zavisno od dubine do koje je uronio i da njegovo telo izgleda da tei ili istiskuje utoliko manje, ukoliko je vie potopljeno. NJegov znatieljni um, koji je istraivao i koristio svako iskustvo, iznenada je formulisao "Arhimedov zakon" da telo koje pluta gubi u teini koliinu jednaku teini vode koju je istisnulo. Pretpostavivi da e "potopljeno" telo istisnuti onoliko vode kolika mu je zapremina i shvativi da ovaj princip omoguava test za krunu, Arhimed je (ako moemo da verujemo staloenom Vitruviju) izleteo nag na ulicu i odjurio kui vuui ""Eureka! eureka!"" Naao sam! Naao sam! Kod kue, uskoro je otkrio da odreena teina srebra, budui da ima veu zapreminu po teini od zlata, istiskuje, kada se potopi, vie vode od iste teine zlata. Primetio je takoe da potopljena kruna istiskuje vie vode od koliine zlata koja ima teinu krune. Zakljuio je da je kruna bila legirana sa nekim metalom manje gustine od zlata. Zamenivi zlato srebrom u teini zlata koje je koristio za poreenje, sve dok meavina nije istisnula onoliko vode koliko i kruna, Arhimed je mogao da kae tano koliko je za krunu korieno srebra, a kolika je koliina ukradenog zlata. injenica da je zadovoljio kraljevu znatielju nije mu znaila toliko kao to, to je otkrio zakon potopljenih tela i metod merenja specifine teine. Napravio je planetarijum sa kojim je predstavio Sunce, Zemlju, Mesec i pet tada poznatih planeta (Saturn, Jupiter, Mars, Veneru i Merkur) i tako ih postavio da su se okretanjem poluge sva ova tela mogla pokrenuti u razliitom pravcu i razliitom brzinom; ali on se verovatno slagao sa Platonom da su zakoni koji vladaju kretanjem nebesa lepi od zvezda.$312$ U jednoj izgubljenoj raspravi delimino ouvanoj u rezimeima, Arhimed je tako precizno

formulisao zakone poluge i ravnotee da u njegovom delu nije uinjen nikakav napredak sve do 1586. n.e. "Srazmerne veliine", kae Propozicija /VI/, "bie u ravnotei na razdaljini obrnuto srazmernoj njihovom teitu" korisna istina ija sjajna simplifikacija sloenih odnosa pokree duu naunika kao to Praksitelov "Hermes" pokree umetnika. Skoro opijen vizijom snage koju je video u poluzi i koturu, Arhimed je objavio da bi, kada bi imao na raspolaganju fiksirani oslonac, mogao da pokrene sve: "/Pa/ /bo, kai tan gan kino/", navodno je rekao, na dorskom dijalektu Sirakuze: "Dajte mi mesto na kome u stajati vrsto i pokrenuu Zemlju." Hijeron ga je pozvao da uini to to je rekao i ukazao na tekou koju njegovi ljudi imaju pri izvlaenju velikog broda kraljevske flote na obalu. Arhimed je postavio niz zubaca i koturova na takav nain da je on sam, sedei na jednom kraju mehanizma, bio u stanju da potpuno natovareni brod izvue iz vode na kopno. Zadovoljan ovom demonstracijom, kralj je zatraio od Arhimeda da projektuje neke ratne maine. Za ova dva oveka bilo je karakteristino to to ih je Arhimed, kada ih je napravio, zaboravio, a da ih Hijeron, koji je voleo mir, nikada nije koristio. Arhimed je, kae Plutarh, imao tako uzvieni duh, tako duboku duu i takva blaga naunih saznanja, da, mada su mu sada ovi pronalasci doneli slavu skoro nadljudske otroumnosti, on ipak nije hteo da dozvoli da za sobom ostavi neto napisano na ovakvu temu; ve je, odbacujui kao nisku i sramnu... svaku vrstu vetine koja je prikladna samo za upotrebu i profit uneo svu svoju ljubav i ambiciju u one istije spekulacije koje ne mogu da se odnose na prostake ivotne potrebe studije ija je superiornost u odnosu na sve ostale neosporna i u kojima jedina sumnja moe da bude da li lepota i veliina subjekata koji se ispituju ili preciznost i uverljivost metoda i sredstva dokazivanja zasluuju nae najvee divljenje.

Ali kada je Hijeron umro Sirakuza se zavadila sa Rimom i junaki Marcel ju je napao sa kopna i mora. Mada je Arhimed sada (212) imao sedamdeset i pet godina, on je nadzirao odbranu na oba fronta. Iza bedema koji su titili luku postavio je katapulte sposobne da bacaju teko kamenje na znatnu razdaljinu; kia projektila bila je tako razorna da se Marcel povukao da bi napao nou. Ali kada su brodovi primeeni blizu obale, strelci su gaali mornare kroz otvore koje su Arhimedovi pomonici nainili u zidinama. Pored toga, pronalaza$313$ je unutar zidina napravio velike dizalice koje bi, kada su rimski brodovi bili na dometu, pokretali polugama i koturovima bacajui na brodove teko kamenje ili olovne tegove i tako mnoge potopili. Druge dizalice, opremljene dinovskim kukama, grabile su brodove, podizale ih u vazduh, bacale na stene ili potapale sa krmom nadole u more. Marcel je povukao svoju flotu i uloio svu nadu u napad sa kopna. Ali Arhimed je bombardovao njegove trupe velikim kamenjem koje su katapulti izbacivali sa takvim efektom da su Rimljani pobegli, govorei da im se suprotstavljaju bogovi; i odbili su da ponovo krenu u napad. "Takva je velika i udesna stvar", komentarie Polibije, "genije jednog oveka kada se prikladno koristi. Rimljani, snani i na kopnu i na moru, imali su svaku mogunost da osvoje grad odmah, da je jedan starac bio uklonjen iz Sirakuze; sve dok je bio prisutan oni se nisu usudili da napadnu." Naputajui ideju da zauzme Sirakuzu na juri, Marcel se pripremio za sporu blokadu. Posle osmomesene opsade grad, koji je umirao od gladi, se predao. Usledili su pokolj i pljaka, ali je Marcel izdao naredbu da Arhimed ne sme da bude ozleen. Za vreme pljake jedan rimski vojnik naiao je na starog Sirakuanina koji je bio udubljen u prouavanje figura koje je nacrtao u pesku. Rimljanin mu je naredio da se odmah javi Marcelu. Arhimed je odbio da ide dok ne rei

problem; on je "usrdno molio vojnika", kae Plutarh, "da saeka malo, da ne moe da ostavi ono na emu radi nedovreno i nepotpuno, ali ga je vojnik, koga njegova molba uopte nije dirnula, odmah ubio". Kada je Marcel to uo, bilo mu je ao i uinio je sve da bi uteio roake ubijenog. Rimski general podigao je u njegov spomen lep grob na kojem je, u skladu sa eljom koju je matematiar izrazio, bila ugravirana lopta sa valjkom; to to je naao formule za zapreminu i povrinu ovih tela bilo je, po Arhimedovom miljenju, najvie dostignue njegovog ivota. On nije mnogo pogreio; jer dodati jednu znaajnu propoziciju geometriji od vee je vanosti za oveanstvo nego izvriti opsadu ili odbraniti grad. Arhimeda moramo da rangiramo sa NJutnom i da mu pripiemo u zaslugu "zbir dostignua u matematici koji nijedan ovek u istoriji sveta nije prevaziao". Da nije bilo toliko puno jeftine robovske snage, Arhimed bi moda bio voa prave industrijske revolucije. Rasprava o "Mehanikim problemima", koja je pogreno pripisana Aristotelu i "Rasprava o teinama", koja je pogreno pripisana Euklidu, ustanovile su odreene osnovne principe statike i dinamike jedan vek pre Arhimeda. Straton iz Lampsaka, koji je nasledio Teofrasta na elu Likeja, okrenuo je svoj deterministiki materijalizam u fiziku i (oko 280) formulisao doktrinu da "se priroda gnua vakuuma". Kada je dodao da se "vakuum moe stvoriti vetakim sredstvima", otvorio je put za hiljadu pronalazaka. Ktesibije iz Aleksandrije (oko 200) prouavao je fiziku natege (koriene u Egiptu jo 1500. p.n.e.) i razvio pumpu pod pritiskom, hidrauline orgulje i hidraulini sat. Arhimed je verovatno poboljao i nehotice dao svoje ime starom egipatskom beskrajnom vodenom vijku, koji je doslovce inio da voda tee uzbrdo. Filon iz Bizanta, oko 150, izmislio je pneumatske maine i razne ratne maine. Parna maina Herona iz

Aleksandrije, koja je vremenski dola posle rimskog osvajanja Grke, dovela je ovaj period razvoja mehanike do vrhunca i do njegovog kraja. Filozofska tradicija bila je suvie jaka; grka misao vratila se teoriji, a grka industrija se zadovoljila robovima. Grci su bili upoznati sa magnetom i elektrinim svojstvima ilibara, ali oni u ovim udnim pojavama nisu videli nekih mogunosti za industriju. Antika je nesvesno odluila da se ne isplati biti moderan. /III/ ARISTARH, HIPARH, ERATOSTEN Grka matematika je svoj helenistiki podstrek i procvat dugovala Egiptu, a grka astronomija Vavilonu. Aleksandrovo otvaranje Istoka dovelo je do nastavka i proirenja trgovine idejama koja je tri veka ranije pomogla pri raanju grke nauke u Joniji. Ovom sveem kontaktu sa Egiptom i Bliskim istokom moemo da pripiemo anomaliju to je grka nauka svoj vrhunac postigla u helenistikom dobu, kada su grka knjievnost i umetnost ve bili u opadanju. U vladavini geocentrine teorije u grkoj astronomiji Aristarh sa Samosa predstavlja sjajno meuvreme. On je bio ispunjen takvim arom da je prouio skoro sve njene grane i istakao se u mnogima. U njegovoj jedinoj raspravi koja nam je ostala, "O veliini i rastojanju Sunca i Meseca",$314$ nema ni traga od heliocentrinosti; nasuprot tome, rasprava pretpostavlja da se Sunce i Mesec okreu oko Zemlje u krugovima. Ali Arhimedov "Psamit" iskljuivo stavlja u zaslugu Aristarhu "hipotezu da zvezde nekretnice i Sunce ostaju nepokretni; Zemlja se okree oko Sunca po periferiji jednog kruga, dok Sunce lei u sredini ove orbite"; a Plutarh izvetava da je stoik Kleant smatrao da sam Aristarh treba da bude optuen za "stavljanje u pokret Ognjita vaseljene" (tj. Zemlje). Seleuk iz Seleukije

branio je heliocentrinu hipotezu, ali je miljenje naunog sveta Grke bilo protiv nje. Sam Aristarh izgleda da je svoju hipotezu napustio kada nije uspeo da je usaglasi sa pretpostavljenim krunim kretanjem nebeskih tela; jer svi grki astronomi smatrali su za injenicu da su ove orbite krune. Moda je odvratnost prema kukuti pokrenula Aristarha da bude i Galilej i Kopernik antikog sveta. Nesrea helenistike nauke bila je to su najvei grki astronomi napadali heliocentrinu teoriju argumentima koji su pre Kopernika izgledali neosporni. Hiparh iz Nikeje (u Bitiniji), uprkos onome to nam izgleda kao epohalna zabluda, bio je vrhunski naunik beskrajno znatieljan i tako precizan u posmatranju i izvetavanju da ga je antika zvala "istinoljubac". On je dotakao i ulepao skoro svaku oblast astronomije i sedamnaest vekova njenim zakljucima davao vrsti oblik. Od njegovih mnogobrojnih dela ostalo nam je jedno komentar /Phainomena/ Eudoksa i Arata iz Solija; ali mi ga znamo iz "Almagesta" Klaudija Ptolemeja (oko 140. n.e.) koji se bazira na njegovim istraivanjima i kalkulacijama; "ptolemejska astronomija" trebalo bi da se zove hiparhovska. On je, verovatno po vavilonskim modelima, usavrio astrolabe i kvadrante koji su bili glavni astronomski instrumenti njegovog vremena. Izmislio je metod odreivanja poloaja Zemlje pomou linija geografske irine i duine i pokuao da organizuje astronome mediteranskog sveta kako bi izvrili posmatranja i merenja koja e utvrditi poloaj svih vanijih gradova; politiki nemiri osujetili su ovaj plan sve do sreenijih Ptolemejovih vremena. NJegove matematike studije astronomskih odnosa navele su Hiparha da formulie tabelu sinusa i time stvori nauku o trigonometriji. Uz nesumnjivu pomo beleki napravljenih klinastim pismom koje su donete iz Vavilona, on je sa aproksimativnom tanou odredio duinu solarne, lunarne i siderine godine. Izraunao je da solarna godina

ima 36\ dana minus etiri minuta i 48 sekundi to je prema sadanjim kalkulacijama greka od est minuta. NJegovo vreme srednjeg lunarnog meseca bilo je 19 dana, 12 sati, 44 minute i \ sekunde to je manje od sekunde razlike od prihvaene cifre. On je sa impresivnom aproksimacijom modernih merenja sinodike periode planeta izraunao nakrivljenost ekliptike i meseevu orbitu, apogeju Sunca i horizontalnu paralaksu Meseca. On je procenio da razdaljina Meseca od Zemlje iznosi 250.000 milja to je greka od samo pet odsto. Naoruan svim ovim znanjem, Hiparh je zakljuio da geocentrino gledite bolje objanjava podatke od Aristarhove hipoteze; heliocentrina teorija nije mogla da izdri matematiku analizu osim ako se pretpostavi da zemlja ima eliptinu orbitu, a ova pretpostavka u tolikoj meri nije odgovarala grkoj misli da je, ini se, nije uvaio ak ni Aristarh. Hiparh joj se pribliio svojom teorijom o "ekscentrima" koja objanjava oigledne nepravilnosti u orbitalnim brzinama Sunca i Meseca i nagovetava da se centri solarne i lunarne orbite nalaze malo vie prema jednoj strani Zemlje. Eto koliko je Hiparh bio blizu da postane najvei teoretiar, kao i najvei posmatra meu astronomima antike. Posmatrajui nebo iz noi u no, Hiparh je jedne veeri bio iznenaen pojavom neke zvezde na mestu gde je bio siguran da je ranije nije bilo. Da bi potvrdio kasnije promene, napravio je oko 129. p.n.e. katalog, mapu i globus neba, odreujui poloaj 1.080 zvezda nekretnica sa njihovom nebeskom latitudom i longitudom veliki poklon onima koji su kasnije prouavali nebo. Uporeujui svoju kartu sa onom koju je Timohar napravio 166 godina pre njega, Hiparh je izraunao da su u meuvremenu zvezde pomerile svoj vidljivi poloaj za oko dva stepena. Na toj osnovi doao je do najotroumnijeg od svojih otkria$315$ precesiju ekvinocija polako napredovanje, iz dana u dan, trenutka

kada e ekvinocijalne take doi do meridijana.$316$ On je izraunao da precesija iznosi trideset i est sekundi godinje; dananja procena je pedeset. Sa hronolokog poloaja izmeu Aristarha i Hiparha uklonili smo uenjaka kome je njegova opta erudicija donela nadimak /Pentathlos/ i /Beta/ jer se istakao u mnogim oblastima i rangirao kao drugi iza najboljeg u svakoj od njih. Eratostenu iz Kirene poredak je dodelio izuzetne uitelje: Zenona stoika, Arkesilaja skeptika, Kalimaha pesnika, Lisanija gramatiara. Kada je imao etrdeset godina njegov ugled bio je zbog raznovrsnosti njegovog znanja tako velik da ga je Ptolemej /III/ postavio na elo Aleksandrijske biblioteke. On je napisao knjigu stihova i istoriju komedije. NJegova /Chronographia/ pokuala je da odredi datume velikih dogaaja u istoriji Mediterana. Pisao je matematike monografije i pronaao matematiki metod za odreivanje srednje proporcionale u produenoj proporciji izmeu dve dui. Izmerio je da je krivina ekliptike 23// 51//, to je greka od polovine do jednog procenta. NJegovo najvee dostignue bilo je kada je izraunao da obim Zemlje iznosi 24.622 milja; po naem raunu on iznosi 24.847. Kada je opazio da u podne na dan letnjeg solsticija sunce u Sieni pada direktno na povrinu dubokog uzanog bunara i saznao da u istom trenutku senka obeliska u Aleksandriji, oko pet stotina milja prema severu, pokazuje da je sunce priblino 7,5// udaljeno od zenita izmerenog na meridijanu duine koja povezuje ova dva grada, zakljuio je da luk od 7,5// na obimu Zemlje iznosi pet stotina milja i da e ceo obim iznositi 360//7,5// 500 ili 24.000 milja. Kada je izmerio Zemlju, Eratosten je nastavio da je opisuje. NJegova /Geographica/ je spojila izvetaje Aleksandrovih geometara, putnika kao to je Megasten, moreplovaca kao Nearh i istraivaa kao Pitej iz Masilije, koji je oko 320. plovio oko kotske sve do Norveke i moda ak do

Arktikog kruga. Eratosten nije opisivao samo fizike karakteristike svakog od regiona, on je nastojao da ih objasni kroz dejstva vode, vatre, zemljotresa ili vulkanske erupcije. On je Grke pozvao da napuste svoju provincijalnu podelu oveanstva na Helene i varvare; ljude ne treba deliti nacionalno ve individualno; po njegovom miljenju mnogi Grci bili su nitkovi, mnogi Persijanci i Hindusi bili su prefinjeni, a Rimljani su pokazali veu sposobnost od Grka za drutveni red i kompetentnu vladu. O severnoj Evropi ili severnoj Aziji znao je malo, jo manje je znao o Indiji juno od Ganga, a o junoj Africi nije znao ba nita; ali, koliko nam je poznato, on je bio prvi geograf koji je pomenuo Kineze. "Kad veliina Atlantskog okeana ne bi bila prepreka", glasi jedan znaajni odlomak, "mogli bismo lako prei morem od Iberije (panija) do Indije, drei se iste paralele". /IV/ TEOFRAST, HEROFIL, ERASISTRAT Zoologija se u antikim vremenima vie nikada nije uzdigla do nivoa koji je dostigla u Aristotelovom spisu "Prouavanje ivotinja". Verovatno je po usaglaenoj podeli rada njegov naslednik Teofrast napisao klasinu raspravu "Istorija biljaka" i vie teoretsku diskusiju nazvanu "Uzroci biljaka". Teofrast je voleo batovanstvo i poznavao svaki aspekt ove teme. U mnogim pogledima bio je vei naunik od svog uitelja, paljiviji u pogledu injenica i uredniji u izlaganju; knjiga bez klasifikacije, rekao je, nepouzdana je kao nezauzdani konj. On je podelio sve biljke na drvee, bunje, grmlje i trave i razlikovao glavne delove biljke kao to su koren, deblo, grana, granica i plod klasifikacija koja nije doivela poboljanje sve do 1561. n.e. "Biljka", pisao je, "ima snagu klijanja u svim svojim delovima, jer ivot je u svima njima... Metode raanja biljaka su sledee: spontana, od semena,

korena, otkinutog komada, grane, granice, sitno iseenih komada drveta ili od samog stabla." Nije imao jasnu predstavu o seksualnoj reprodukciji biljaka, izuzev kod nekoliko vrsta kao to je drvo smokve ili urmina palma; ovde je u opisu oplodnje i kaprifikacije (oplodnja smokve polenom divlje smokve, prim. prev.) sledio Vavilonce. Raspravljao je o geografskoj rasprostranjenosti biljaka, njihovoj industrijskoj upotrebi i klimatskim uslovima koji najvie doprinose njihovom zdravlju. Prouavao je pojedinosti kod hiljadu vrsta sa iznenaujuom preciznou detalja za doba u kojem nije bilo mikroskopa. Dvadeset vekova pre Getea shvatio je da je cvet preobraeni list. Bio je prirodoslovac na vie od jednog naina i odvano je odbijao natprirodna objanjenja, aktuelna u njegovo doba za izvesne botanike kuriozitete. Posedovao je svu radoznalost naunika i nije smatrao da je ispod njegovog filozofskog dostojanstva da pie monografije o kamenju, mineralima, vremenu, zamoru, geometriji, astronomiji i fizikim teorijama presokratovskih Grka. "Da nije bilo Aristotela", kae Sarton, "ovaj period zvao bi se vremenom Teofrasta". Teofrastova deveta "knjiga" rezimirala je sve to su Grci znali o medicinskim svojstvima biljaka. Jedan odlomak nagovetavao je anesteziju opisujui "jelensku travu, biljku posebno korisnu za poroajne bolove kod ena; ljudi kau da ona ili olakava trudove ili zaustavlja bol". Medicina je u tom dobu brzo napredovala, moda zato to je morala da dri korak sa novim i sve brojnijim bolestima sloene urbane civilizacije. Prouavanje egipatske medicinske tradicije podstaklo je Grke na nove poduhvate. Ptolemeji su pruali pomo bezobzirno; ne samo to su dozvoljavali seciranje ivotinja i leeva ve su predavali za vivisekciju i neke osuene kriminalce. Uz ove podsticaje anatomija oveka postala je nauka, a apsurdi u koje je upao Aristotel umnogome su reducirani.

Herofil iz Halkedonije, koji je radio u Aleksandriji oko 285, izvrio je seciranje oka i dao dobar prikaz mrenjae i optikih ivaca. On je izvrio i seciranje mozga, opisao veliki mozak, mali mozak i modanu opnu, ostavio svoje ime u /torcular Herophili/ i ponovo mozak uinio seditem misli.$317$ On je razumeo ulogu ivaca, od njega je potekla njihova podela na senzorne i motorne i odvojio je kranijalne ivce od spinalnih. On je razlikovao arterije od vena, shvatio funkciju arterija koje nose krv od srca u razne delove tela i, u stvari, otkrio cirkulaciju krvi devetnaest vekova pre Harveja. Sledei sugestiju koanskog lekara Praksagore, ukljuio je merenje pulsa u dijagnozu i koristio vodeni asovnik da bi izmerio njegovu brzinu. On je secirao i opisao jajnike, matericu, semene kesice i prostatu; prouavao je jetru i pankreas i dao debelom crevu ime koje nosi do danas. "Nauka i umetnost", pisao je Herofil, "nemaju ta da pokau, snaga je nesposobna za napor, bogatstvo beskorisno, a reitost nemona tamo gde nema zdravlja". Herofil je, koliko danas moemo da ocenimo, bio najvei anatom antikih vremena, a Erasistrat najvei fiziolog. Roen na Keosu, Erasistrat je studirao u Atini, a medicinu upranjavao u Aleksandriji oko 258. p.n.e. On je paljivije od Herofila pravio razliku izmeu velikog i malog mozga i vrio eksperimente na ivim subjektima da bi prouio rad mozga. On je opisao i objasnio rad epiglotisa (jezika koji zatvara dunik, prim. prev.), mlene sudove crevne opne i aortne i plune zaliske srca. Imao je nekog pojma i o baznom metabolizmu, jer je izmislio jednostavni respiratorni kalorimetar. Svaki organ, govorio je Erasistrat, povezan je sa ostalim delom organizma na tri naina arterijama, venama i ivcima. On je pokuao da objasni sve fizioloke pojave prirodnim uzrocima, odbacujui bilo kakvo uplitanje mistikih entiteta. Odbacio je Hipokratovu teoriju telesnih sokova, koju je

Herofil zadrao. On je zamiljao medicinsko umee vie kao prevenciju kroz higijenu nego kao leenje terapijom; protivio se estom uzimanju lekova i putanju krvi i oslanjao se na ishranu, kupanje i vebanje. Takvi ljudi uinili su Aleksandriju Beom antikog medicinskog sveta. Ali velikih kola medicine bilo je i u Tralesu, Miletu, Efesu, Pergamu, Tarasu i Sirakuzi. Mnogi gradovi imali su gradsku medicinsku slubu; lekari koji su u njoj bili zaposleni primali su skromnu platu, ali su bili potovani zato to nisu pravili razliku izmeu bogatog i siromanog, slobodnog oveka i roba i to su bili predani svom radu u svakom trenutku i uz svaki rizik. Apolonije iz Mileta borio se protiv kuge na oblinjim ostrvima bez ikakve nagrade; kada su se svi lekari iz Kosa razboleli i pali u postelju od epidemije koju su pokuavali da dovedu pod kontrolu, drugi lekari iz oblinjih gradova pritekli su im u pomo. Helenistikim lekarima date su mnoge javne izjave zahvalnosti; i velika profesija, mada ismevana u antikim alama zbog plaenike nesposobnosti, odravala je svoj visoki etiki nivo, koji joj je doao od Hipokrata, kao najdragocenije naslee. Poglavlje /XXIX/ PREDAJA FILOZOFIJE U grkoj filozofiji bile su sjedinjene tri linije: fizika, metafizika i etika. Fizika je kulminirala sa Aristotelom, metafizika sa Platonom, etika sa Zenonom iz Kitije. Fiziki razvoj zavrio se odvajanjem nauke od filozofije kod Arhimeda i Hiparha; metafiziki se zavrio skepticizmom Pirona i kasnije Akademije; etiki je ostao sve dok epikurejstvo i stoicizam nisu pobeeni ili apsorbovani u hrianstvo.

/I/ SKEPTIKI NAPAD U ovoj iroko rasprostranjenoj helenistikoj kulturi Atina je mati njenog velikog dela, a uiteljica najveeg zadrala vostvo u dve oblasti: drami i filozofiji. Svet nije bio toliko zauzet ratovima i revolucijama, novim naukama i novim religijama, ljubavlju prema lepoti i traenju zlata da ne bi imao i vremena za nereive, ali neizbene probleme istine i zablude, materije i duha, slobode i prisile, plemenitosti i prostote, ivota i smrti. Iz svih gradova Mediterana mladi ljudi, esto suoeni sa bezbroj tekoa, kretali su da studiraju u tremovima i vrtovima gde su jo ivele uspomene na Platona i Aristotela. U Likeju, vredni Teofrast sa Lezbosa nastavio je sa empirijskom tradicijom. Peripatetiari su bili pre naunici i uenjaci nego filozofi; oni su se bili posvetili specijalizovanom istraivanju u zoologiji, botanici, biografiji kao i istoriji nauke, filozofije, knjievnosti i zakona. U trideset i etiri godine (322288) koje je proveo na elu Likeja, Teofrast je istraio mnoge oblasti i objavio etiri stotine knjiga koje su obraivale skoro sve teme od ljubavi do rata. NJegov pamflet "O braku" govorio je otro o enskom seksu i izazvao otru reakciju Epikurove ljubavnice Leontije, koja je napisala ueni i sjajni odgovor. I pored toga, Teofrast je onaj kome Atenej pripisuje suptilan stav da je "skromnost ono to lepotu ini lepom". Diogen iz Laerte opisuje ga kao "veoma blagonaklonog oveka i veoma prijatnog"; bio je tako reit da je njegovo prvobitno ime zaboravljeno u imenu koje mu je dao Aristotel, a koje je znailo da govori kao bog; bio je toliko popularan da se na njegova predavanja skupljalo i do dve hiljade studenata, a Menandar je bio meu njegovim

najvernijim sledbenicima. Budua pokolenja su sa posebnom panjom sauvala njegovu knjigu "Karakteri", ne zato to je sa njom stvorio knjievnu formu ve zato to je otro ismevao mane koje ljudi uvek pripisuju drugima. Ovde nalazimo brbljivog oveka koji "poinje sa velianjem svoje ene, pria o snu koji je sanjao prethodne noi, opisuje jelo za jelom koje je veerao", i zakljuuje da "ni u kom sluaju nismo oni ljudi koji smo bili" u ranijim vremenima. A tu je i glupi ovek, koji "kada ide da vidi pozorini komad na kraju ostaje u dubokom snu u praznoj kui... posle dobre veere on nou mora da ustane, vraa se napola budan, promai prava vrata, da bi ga ujeo pas njegovog suseda". Jedan od malog broja dogaaja u Teofrastovom ivotu bilo je donoenje dravnog dekreta (307) kojim se trai odobrenje Skuptine prilikom biranja elnika filozofskih kola. Negde u isto vreme Agnonid je protiv Teofrasta izneo staru optubu za bezbonost. Teofrast se mirno povukao iz Atine; ali za njim je polo toliko uenika da su se vlasnici radnji alili na katastrofalan pad u prometu. Dekret je u roku od godine dana poniten, optuba povuena i Teofrast se trijumfalno vratio u osamdeset i petoj godini ivota da predsedava Likejom skoro do smrti. "Cela Atina", saznajemo, prisustvovala je njegovoj sahrani. Peripatetika kola nije ga dugo nadivela: nauka je napustila osiromaenu Atinu i otila u bogatu Aleksandriju, a Likej, koji se posvetio istraivanju, utonuo je u mrak siromatva. U meuvremenu, Speusip je u Akademiji nasledio Platona, a Ksenokrat Speusipa. Ksenokrat je upravljao kolom etvrt veka (339-314) i asnom jednostavnou svog ivota dodao filozofiji nove zasluge. Zaokupljen prouavanjem i predavanjima naputao je Akademiju samo jedanput godinje da bi video dionisijske tragedije; kada bi naiao, kae Diogen iz Laerte, "nemirna i svadljiva gradska svetina pravila mu je put da proe". Odbijao je sve honorare i tako

osiromaio, da je bio u opasnosti da zbog poreza bude baen u zatvor, ali mu je Demetrije Faleranin platio sve zaostale dugove i tako ga oslobodio. Filip Makedonski je rekao da je meu mnogim atinskim ambasadorima koje su mu slali Ksenokrat bio jedini koji je bio nepodmitljiv. NJegova reputacija zbog vrline najedila je Frinu. I tako se, pretvarajui se da je neko progoni, sklonila u njegovu kuu; kada je videla da ima samo jedan krevet upitala ga je da li moe da ga podeli sa njim. On je pristao, kau nam, iz obzira; ali pokazao se tako hladnim na sve njene pokuaje i sve njene drai da je pobegla od njegovog stola i postelje i poalila se prijateljima da je umesto oveka nala kip. Ksenokrat je za ljubavnicu hteo samo filozofiju. NJegovom smru metafizika se linija u grkoj misli skoro iscrpla ba u istom onom gaju koji je bilo njeno svetilite. Naslednici Platona bili su matematiari i moralisti i nisu posveivali mnogo vremena apstraktnim pitanjima koja su nekada potresala Akademiju. Kontrolu nad grkom filozofijom preuzeli su skeptiki izazovi Zenona Elejca, Heraklitov subjektivizam, metodika sumnja Gorgije i Protagore, metafiziki agnosticizam Sokrata, Aristipa i Euklida iz Megare; doba razuma je prolo. Sve hipoteze bile su stvorene, objavljene i zaboravljene; svemir je sauvao svoju tajnu, a ljudi su se zamorili od traganja u kojem su ak i najsjajniji umovi doiveli neuspeh. Aristotel se sloio sa Platonom samo u jednoj taki mogunosti da se doe do krajnje istine. Piron je izrazio sumnje svog vremena kada je nagovestio da su obojica, pre svega to se ove take tie, pogreila. Piron je roen u Elidi oko 360. Iao je sa Aleksandrovom armijom u Indiju, tamo je studirao pod "gimnosofistima" i moda od njih nauio neto od skepticizma za koji je njegovo ime postalo sinonim. Vrativi se u Elidu, iveo je u bezbrinom siromatvu kao uitelj filozofije. Bio je previe skroman da pie knjige, ali njegov uenik Timon iz

Flijunta, u nizu /Silloi/ ili Satira, poslao je Pironova miljenja van zemlje i u svet. Ovih miljenja u osnovi je bilo tri: da je izvesnost nedostina, da e mudar ovek odgoditi iskazivanje miljenja i radije potraiti mir nego istinu i da ovek, poto su sve teorije verovatno lane, moe isto tako da prihvati mitove i obiaje svog vremena i mesta. Sigurno znanje ne mogu nam dati ni ula ni razum: ula iskrivljuju objekat opaajui ga, a razum je samo sofistiki sluga elje. Svaki silogizam trai pitanje, jer njegova glavna premisa pretpostavlja njegov zakljuak. "Svaki uzrok ima odgovarajui uzrok koji mu je protivan"; isto iskustvo moe da bude prijatno ili neprijatno prema okolnostima i raspoloenju; isti objekat moe da izgleda mali ili veliki, ruan ili lep; ista praksa moe da bude moralna ili nemoralna, prema tome gde i kada ivimo; isti bogovi i jesu i nisu, saglasno razliitim narodima sveta; sve je miljenje, nita nije sasvim tano. Glupo je, dakle, pristajati uz neku stranu u sporovima, ili traiti neko drugo mesto ili nain ivota ili zavideti budunosti ili prolosti; svaka elja je iluzija. ak i ivot je neizvesno dobro, a smrt nije izvesno zlo; ne treba imati predrasude ni protiv jednog od njih. Najbolje od svega je mirno prihvatanje: ne reformisanje sveta, ve njegovo strpljivo podnoenje; ne uzbuivanje zbog napretka, ve zadovoljavanje mirom. Piron je iskreno pokuao da ivi po ovoj poluhinduskoj filozofiji. On se smerno pridravao obiaja i kulta Elide, nije inio nikakav napor da izbegne opasnosti ili produi ivot i umro je u devedesetoj. NJegovi sugraani imali su o njemu tako povoljno miljenje, da su u njegovu ast filozofe izuzeli od oporezivanja. Ironija vremena bili su Platonovi sledbenici koji su nastavljali sa ovim napadom na metafiziku. Arkesilaj, koji je doao na elo Srednje Akademije 269, transformisao je Platonovo odbacivanje ulnog saznanja u tako potpuni skepticizam kao to je bio Pironov i to verovatno pod

Pironovim uticajem. "Nita nije izvesno", rekao je Arkesilaj, "ak ni to". Kada mu je reeno da takva doktrina ini ivot nemoguim, odgovorio je da je ivot ve odavno nauio da izlazi na kraj sa verovatnoama. Jedan vek kasnije Novu Akademiju preuzeo je jo ei skeptik i doveo doktrinu univerzalne sumnje do take intelektualnog i moralnog nihilizma. Karnead iz Kirene, koji je oko 193. doao u Atinu kao grki Abelar, zagorao je ivot Hrisipu i drugim svojim uiteljima pobijajui sa jetkom spretnou svaku doktrinu koju su poduavali. Poto su preuzeli na sebe da ga uine logiarem, imao je obiaj da im kae (pobijajui protivnika njegovim vlastitim orujem): "Ako je moje rezonovanje tano, ja sam zadovoljan; ako je pogreno, vratite mi moju kolarinu." Kada je osnovao svoju radionicu, govorio bi na predavanju jedno jutro u korist nekog miljenja, sledeeg jutra protiv njega, dokazujui i jedno i drugo tako dobro da bi unitio oba; dok su njegovi uenici, pa ak i njegov biograf, uzalud pokuavali da otkriju njegove stvarne poglede. On je preduzeo da pobije materijalistiki realizam stoika platonovsko-kantovskom kritikom oseaja i razuma. Napadao je sve zakljuke kao intelektualno neodbranjive i govorio svojim uenicima da budu zadovoljni verovatnoom i obiajima svog vremena. Kada ga je Atina poslala u Rim kao jednog od lanova poslanstva (155), okirao je Senat govorei jednog dana u odbranu pravde, dok ju je sutradan ismevao kao neostvarivi san: ako bi Rim eleo da sprovodi pravdu morao bi da zemljama Mediterana vrati sve to je od njih uzeo uz pomo sile. Treeg dana Katon je poslanstvo poslao kui kao opasno po javni moral. Moda je Polibije, koji je tada bio talac kod Scipiona, uo ove govore ili o njima, jer on govori sa gnevom praktinog oveka protiv onih filozofa

koji su se u diskusijama Akademije uvebali neobinoj vetini govora. Jer neki od njih, u svom nastojanju da zbune um svojih slualaca, pribegavaju takvim paradoksima i tako su kreativni u izmiljanju verovatnoa, da se ovi pitaju da li jeste ili nije mogue da u Atini osete miris jaja prenih u Efesu i sumnjaju da, dok u Akademiji raspravljaju o ovom pitanju, moda lee kod kue u postelji i sastavljaju ovaj razgovor u snu... Od ove preterane ljubavi prema paradoksu doveli su celu filozofiju na zao glas... U umove naih mladih ljudi usadili su takvu strast, da oni nikada ak i ne pomisle na etika i politika pitanja koja stvarno koriste studentima filozofije, ve provode ivot u ispraznom pokuaju da izmisle beskorisne apsurde. /II/ EPIKUREJSKO BEKSTVO Mada je za mnoge vekove opisao teoretiara koji gubi ivot u paukovoj mrei spekulacije, Polibije nije bio u pravu kada je pretpostavio da su za grki um moralni problemi izgubili svoju ar. U tom periodu upravo je etika linija, kao dominantna nota u filozofiji, zamenila fiziku i metafiziku. Politiki problemi bili su u stanju privremenog mirovanja, jer je sloboda govora bila ugroena prisustvom kraljevskih garnizona ili uspomenom na njih, a za nacionalnu slobodu se preutno podrazumevalo da zavisi od neaktivnosti. Slava atinske drave je prola, a filozofija je morala da se suoi sa razdvajanjem politike i etike, to je za Grku bilo nepojmljivo. Ona je morala da nae nain ivota koji je istovremeno bio oprostiv za filozofiju i spojiv sa politikom nemoi. Zato njen problem nije vie bio izgradnja pravine drave ve formiranje samosvojnog i zadovoljnog pojedinca. Etiki razvoj poao je sada u dva suprotna pravca. Jedan je kao voe sledio Heraklita, Sokrata, Antistena i Diogena i proirio kiniku filozofiju u stoiku; drugi, koji je

potekao od Demokrita, oslanjao se intenzivno na Aristipa i kirensko verovanje produio u epikurejsko. Obe ove filozofske kompenzacije za religiozno i politiko propadanje dole su iz Azije: stoicizam od semitskog panteizma, fatalizma i rezignacije; epikurejstvo od Grka poklonika zadovoljstava sa obale Azije. Epikur je roen na Samosu 341. Sa dvanaest godina zaljubio se u filozofiju; sa devetnaest je otiao u Atinu i proveo godinu dana u Akademiji. Poput Fransisa Bekona, on je vie voleo Demokrita od Platona i Aristotela i od njega uzeo mnogo grae za svoju graevinu. Od Aristipa je nauio mudrost zadovoljstva, a od Sokrata zadovoljstvo mudrosti; od Pirona je uzeo doktrinu mirnoe i zvunu re za nju "ataraksija". Mora da je sa interesovanjem posmatrao karijeru svog savremenika Teodora iz Kirene, koji je u Atini propovedao amoralni ateizam tako otvoreno da ga je Skuptina optuila za bezbonost lekcija koju Epikur nije zaboravio. Onda se vratio u Aziju i predavao filozofiju u Kolofonu, Mitileni i Lampsaku. Stanovnici Lampsaka bili su tako impresionirani njegovim idejama i karakterom da su oseali kajanje zbog svoje sebinosti to ga dre u tako udaljenom gradu; sakupili su iznos od osamdeset mina (4.000 dolara), kupili kuu i vrt u predgrau Atine i poklonili je Epikuru za kolu i dom. Godine 306, sa trideset i pet godina, Epikur se tamo nastanio i poduavao Atinjane filozofiji koja je bila epikurejska samo po imenu. Na svojim predavanjima, pa ak i u maloj zajednici koja je ivela oko njega, prihvatao je prisustvo ena, to je bio znak njihove sve vee slobode. Nije pravio razlike u drutvenom staleu ili rasi; prihvatao je kurtizane kao i ugledne gospoe, robove kao i slobodne ljude; njegov omiljeni uenik bio je Misis, njegov rob. Kurtizana Leontija je postala njegova ljubavnica i uenica i nala u njemu tako ljubomornog supruga kao da ju je uzeo po zakonskim propisima. Pod njegovim uticajem rodila je dete

i napisala nekoliko knjiga, ija istoa stila nije dolazila u sukob sa njenim moralom. to se ostalog tie, Epikur je iveo u stoikoj jednostavnosti i mudroj privatnosti. NJegov moto je bio /lathe biosas/ "ivi uzdrano". Revnosno je uestvovao u religioznim ritualima grada, ali se nije meao u politiku i duh mu je bio slobodan od svetovnih poslova. Bio je zadovoljan vodom i sa malo vina, hlebom i sa malo sira. NJegovi suparnici i neprijatelji optuivali su ga da se prejedao dok je mogao i da je postao umeren tek kada je od preteranog jela upropastio varenje. "Ali oni koji to govore uopte nisu u pravu", uverava nas Diogen iz Laerte; i dodaje: "Ima mnogo svedoka nenadmane ljubaznosti ovog oveka prema svima i prema svojoj zemlji, koja mu je ukazala poast kipovima, i prema svojim prijateljima, kojih je bilo tako mnogo da nisu mogli biti obuhvaeni itavim gradovima." Bio je odan roditeljima, velikoduan prema svojoj brai i blag prema svojim slugama, koji su mu se pridruili u filozofskim studijama. NJegovi uenici gledali su u njega, kae Seneka, kao na boga meu ljudima; a posle njegove smrti njihov je moto bio: "ivi kao da Epikurov pogled poiva na tebi." Izmeu svojih predavanja i svojih ljubavi napisao je tri stotine knjiga. Pepeo Herkulanuma sauvao je za nas neke fragmente njegovog centralnog dela, "O prirodi"; Diogen iz Laerte, Plutarh filozofije, ostavio nam je u batinu tri njegova pisma, a kasnija otkria dodala su jo nekoliko. Pored toga, Lukrecije je Epikurovu misao sauvao u najveoj od filozofskih poema. Moda ve svestan da je Aleksandrovo osvajanje omoguilo da u Grku ue na stotine mistikih kultova Istoka, Epikur poinje sa zanimljivom propozicijom da je cilj filozofije da se ljudi oslobode straha a vie od ma ega drugog, straha od bogova. On ne voli religiju jer ona, smatra on, uspeva zahvaljujui neznanju; ona ga podstie i ivot

zamrauje strahom od nebeskih uhoda, nemilosrdnih furija i beskonanih kazni. Bogovi postoje, kae Epikur, i u nekom dalekom prostoru meu zvezdama oni uivaju u mirnom i besmrtnom ivotu; ali oni su i suvie razumni da bi se uznemiravali zbog poslova tako beskrajno malih kao to je oveanstvo. Oni svet nisu stvorili, niti ga vode; kako e ovi boanski epikurejci stvoriti svemir tako prosean, tako konfuznu scenu reda i nereda, lepote i patnje? Ako si ovim razoaran, dodaje Epikur, utei se milju da su bogovi i suvie daleki da bi ti naneli vie zla nego dobra. Oni ne mogu da te posmatraju, ne mogu da ti sude, ne mogu da te bace u pakao. to se tie zlih bogova, ili demona, oni su nesrene fantazije naih snova. Kada je odbacio religiju, Epikur nastavlja da odbacuje metafiziku. O nadulnom svetu ne moemo nita da znamo; razum se mora ograniiti na iskustvo ula i mora da ih prihvati kao finalnu proveru istine. Svi problemi o kojima e Lok i Lajbnic raspravljati dve hiljade godina kasnije ovde su smeteni u jednu reenicu: ako znanje ne dolazi od ula, odakle bi moglo da doe? A ako ula nisu krajnji arbitri injenice, kako da naemo takav kriterijum u razumu iji se podaci moraju uzeti od ula? Ipak nam ula ne daju nikakvo sigurno znanje o spoljnjem svetu; ona ne hvataju ba samu objektivnu stvar ve samo siune atome zbaene sa svakog dela njene povrine i ostavljaju tako naim ulima malo replika o njenoj prirodi i formi. Ako, zato, moramo da imamo teoriju o svetu (a ona, u stvari, ba i nije tako potrebna), bolje da prihvatimo Demokritov pogled da nita ne postoji, ili nam moe biti znano ili ak moemo da zamislimo, izuzev tela i prostora; i da su sva tela sastavljena iz nedeljivih i nepromenljivih atoma. Ovi atomi nemaju boju, temperaturu, zvuk, ukus ili miris; takvi kvaliteti su stvoreni korpuskularnim radijacijama predmeta na nae organe ula. Ali atomi se u

stvari razlikuju u veliini, teini i obliku; jer samo uz ovu pretpostavku moemo da objasnimo beskrajnu raznovrsnost stvari. Epikur bi voleo da objasni funkcionisanje atoma na isto mehanikim principima; ali poto je zainteresovan za etiku daleko vie nego za kosmologiju i eli da sauva slobodnu volju kao izvor moralne odgovornosti i oslonac linosti, on Demokrita naputa na pola puta i pretpostavlja da u atomima postoji neka vrsta spontanosti: oni skreu malo od vertikale dok padaju kroz prostor i tako ulaze u kombinacije koje ine etiri elementa i kroz njih raznolikost objektivne scene. Postoji bezbroj svetova, ali je nerazumno da se interesujemo za njih. Moemo da pretpostavimo da su sunce i mesec toliko veliki koliko izgledaju i onda moemo da posvetimo svoje vreme prouavanju oveka. ovek je potpuno prirodni proizvod. ivot je verovatno poeo spontanim stvaranjem i napredovao bez plana kroz prirodno odabiranje najpogodnijih formi. Um je samo druga vrsta materije. Dua je nena materijalna supstanca rairena po celom telu. Ona moe da osea ili dejstvuje samo pomou tela i umire sa telom. Uprkos svemu ovome moramo prihvatiti svedoanstvo nae direktne svesti da je volja slobodna; inae bismo bili beznaajne marionete na pozornici ivota. Bolje je biti rob bogova ljudi nego Sudbine filozofa. Meutim, stvarna funkcija filozofije nije da objasni svet, jer deo nikada ne moe da objasni celinu, ve da nas vodi u naem traenju sree. "To to imamo u vidu nije niz sistema i ispraznih miljenja ve pre ivot osloboen svake vrste nemira." Nad ulazom u Epikurov vrt nalazio se privlaan natpis: "Posetioe, ovde treba da bude srean, jer ovde se srea smatra najveim dobrom." U ovoj filozofiji vrlina nije cilj sama sebi, ona je samo neophodno sredstvo za srean ivot. "Ne moe se iveti zadovoljno, ako se ne ivi razborito, asno i pravedno; niti

se moe iveti razborito, asno i pravedno ako se ne ivi zadovoljno." Jedine izvesne propozicije u filozofiji jesu da je zadovoljstvo dobro, a bol loa. ulna zadovoljstva su sama za sebe opravdana i mudrost e za njih nai mesta; meutim, poto mogu da imaju loe posledice, u njihovom ostvarenju potrebno je takvo diskriminativno traenje kakvo moe da prui samo inteligencija. Kada, dakle, kaemo da je zadovoljstvo najvee dobro ne govorimo o zadovoljstvima razvratnika ili zadovoljstvima koja lee u ulnom uivanju... ve mislimo na osloboenje tela od bola i due od uznemirenosti. Jer ono to ivot ini prijatnim nije stalno pijenje i banenje, ili uivanje u enskom drutvu, ili gozbe sa ribom ili drugom skupom hranom ve trezveno razmiljanje koje ispituje razloge za izbor i izbegavanje i koje razgoni jalova miljenja od kojih dolazi najvei deo pometenosti koja uznemirava duu. I tako, na kraju, razumevanje nije samo najvea vrlina, ono je i najvea srea, jer nam pomae vie od ma koje sposobnosti u nama da izbegnemo bol i tugu. Mudrost je jedini oslobodilac: ona nas oslobaa od robovanja strastima, straha od bogova i straha od smrti; ona nas ui kako da podnesemo nesreu i kako da postignemo duboko i trajno zadovoljstvo od jednostavnih dobara ivota i mirnih zadovoljstava uma. Smrt nije zastraujua kada je gledamo inteligentno; patnja koju povlai sa sobom moda je kraa i manja od one koju smo stalno podnosili tokom ivota; nae lude fantazije o onome to smrt moe da donese ini je tako stranom. A pomislite koliko malo je potrebno za mudro zadovoljstvo sve vazduh, najjeftinija hrana, skroman krov, postelja, nekoliko knjiga i prijatelj. "Sve to je prirodno lako se stie i samo je beskorisno skupo." Ne smemo da se izjedamo od muke ostvarujui svaku elju koja nam padne na pamet: "elje se mogu zanemariti ako nam

neuspeh u njihovom ostvarivanju stvarno ne bude prouzrokovao bol." ak i ljubav, brak i roditeljstvo nepotrebni su; oni donose promenljiva zadovoljstva, ali trajni bol. Navikavanje na jednostavan ivot i jednostavne navike skoro je siguran put do zdravlja. Mudar ovek ne gori od ambicije ili strasti za slavom; on ne zavidi na srei svojim neprijateljima, pa ak ni svojim prijateljima; on izbegava grozniavo takmienje grada i nemir politike borbe; on trai mir sela i nalazi najsigurniju i najdublju sreu u miru tela i duha. Poto kontrolie svoje elje, on ivi bez pretvaranja i odbacuje sve strahove, prirodno "zadovoljstvo ivota" (/hedone/) nagrauje ga najveim od svih dobara, a to je mir. Ovo je privlano potena vera. Ohrabrujue je nai filozofa koji se ne plai zadovoljstva i logiara koji ima dobru re za ula. Ovde nema suptilnosti, niti tople strasti za razumevanjem; suprotno tome, epikurejstvo, uprkos svoje transmisije atomske teorije, oznaava preokret od smele znatielje koja je stvorila grku nauku i filozofiju. Najdublja mana ovog sistema je njegova negativnost: on misli o zadovoljstvu kao osloboenju od bola, a o mudrosti kao bekstvu od rizika i ispunjenosti ivota; on daje izvanrednu osnovu za momatvo, ali ne i za drutvo. Epikur je potovao dravu kao neophodno zlo, pod ijom zatitom moe neuznemiravano da ivi u svom vrtu, ali ini se da mu je bilo malo stalo do nacionalne nezavisnosti; u stvari, njegova kola izgleda da je vie volela monarhiju od demokratije kao manje sklonu proganjanju jeresi zanimljiva inverzija modernih verovanja. Epikur je bio spreman da prihvati svaku vladu koja je obeavala da nee ometati one koji se posveuju mudrosti ili druenju. On je prijateljstvu ukazivao privrenost koju su ranije generacije ukazivale dravi. "Od svih stvari koje mudrost daje za sreu celog ivota daleko je najvanije prijateljstvo." Prijateljstva

epikurejaca bila su po svojoj trajnosti poslovina; a pisma uitelja prepuna su izraza vatrene naklonosti. NJegovi uenici uzvraali su ovo oseanje grkim intenzitetom. Mladi Kolotes, kada je prvi put uo Epikura kako govori, pao je na kolena, zaplakao i pozdravio ga kao boga. Trideset i est godina Epikur je u svom vrtu poduavao, dajui prednost koli pred porodicom. Godine 270. oborio ga je kamen. Stoiki je podnostio bol i na samrtnoj postelji naao vremena da misli na svoje prijatelje. "Piem ti ovo na ovaj zaista srean dan mog ivota, kada sam na rubu smrti. Zaepljenje u mojoj beici i unutranji bolovi dostigli su vrhunac, ali uprkos svemu tome u mome je srcu radost zbog seanja na razgovore s tobom. Vodi rauna o Metrodorovoj deci na nain dostojan tvoje dugogodinje odanosti prema meni i filozofiji." Svoju imovinu ostavio je oporukom koli, u nadi "da svi oni, koji prouavaju filozofiju, nee nikada biti u nematini... koliko je u naoj moi da to spreimo". On je ostavio za sobom dugi broj uenika, tako odanih njegovoj uspomeni da su vekovima odbijali da u njegovom uenju promene makar i re. NJegov najslavniji uenik, Metrodor iz Lampsaka ve je zaprepastio ili zabavio Grku svoenjem epikurejstva na propoziciju da "sve to je dobro ide kroz stomak" to moda znai da je svako zadovoljstvo fizioloko i u osnovi vezano za utrobu. Hrisip je uzvratio nazvavi Arhestratovu "Gastrologiju" "prestonicom epikurejske filozofije". Pogreno shvaeno u javnosti, epikurejstvo je javno osuivano, a privatno prihvatano u irokim krugovima po celoj Heladi. Usvojilo ga je toliko helenizovanih Jevreja da su rabini upotrebljavali /Apikros/ kao sinonim za apostata. Godine 173. ili 155. dva epikurejska filozofa bila su proterana iz Rima na osnovu optube da kvare omladinu. Jedan vek kasnije Ciceron je pitao, "Zato ima toliko sledbenika Epikura?" a Lukrecije je napisao najpotpunije i najbolje postojee

tumaenje epikurejskog sistema. kola je imala otvorene sledbenike sve do Konstantinove vladavine, neki od njih su svojim ivotom degradirali ime uitelja na znaenje "sladokusac", drugi su verno poduavali jednostavne maksime u koje je nekada saeo svoju filozofiju: "Bogova se ne treba bojati; smrt se ne moe osetiti; dobro se moe stei; sve ega se bojimo moe se pobediti." /III/ STOIKI KOMPROMIS Poto je sve vei broj sledbenika interpretirao Epikura kao da on preporuuje da se sledi lino zadovoljstvo, osnovni problem etike ta je dobar ivot? nije postigao reenje ve samo novu formulaciju: kako prirodno epikurejstvo pojedinca moe da se uskladi sa stoicizmom koji je potreban grupi i rasi? kako se lanovi drutva mogu inspirisati ili strahom naterati na samokontrolu i samoportvovanje neophodno za kolektivni opstanak? Stara religija nije vie mogla da ostvari ovu funkciju; stari grad-drava nije vie uznosio ljude do samozaborava. Obrazovani Grci su se za odgovor od religije okrenuli ka filozofiji; oni su pozivali filozofe da ih savetuju ili tee u krizama ivota; oni su traili od filozofije neki pogled na svet koji e ljudskom ivotu dati stalno znaenje i vrednost u sistemu stvari i koji e im omoguiti da bez straha gledaju na izvesnost smrti. Stoicizam je poslednji napor klasine antike da nae prirodnu etiku. Zenon je jo jednom pokuao da ostvari zadatak u kome je Platon doiveo neuspeh. Zenon je roen u Kitionu na Kipru. Grad je bio delom fenianski, uglavnom grki; Zenona esto zovu Fenianinom, ponekad Egipaninom; on je bio skoro sigurno meovitog helenskog i semitskog porekla. Apolonije iz Tira opisuje ga kao mravog, visokog i tamnog; glava mu je bila nagnuta na jednu stranu, noge slabe;

Afrodita bi ga, mada Hefest nije bio bolji, dala Ateni. Kako nije imao nikakve razonode, brzo je kao trgovac nagomilao bogatstvo; kada je prvi put doao u Atinu imao je, kako saznajemo, preko hiljadu talenata. Prema Diogenu iz Laerte, na obali Atike doiveo je brodolom, izgubio svoje bogatstvo i stigao u Atinu oko 314, skoro bez ikakvih sredstava. Kada je seo pored tezge jednog prodavca knjiga poeo je da ita Ksenofontove "Spomene na Sokrata" i uskoro bio fasciniran Sokratovim karakterom. "Gde da se takvi ljudi nau danas?" upitao je. U tom trenutku proao je Kratet, filozof kiniar. "Sledi onog oveka", savetovao ga je prodavac knjiga. Zenon, koji je imao trideset godina, upisao se u Kratetovu kolu i radovao se to je otkrio filozofiju: "Moja plovidba se uspeno zavrila", rekao je, "kada sam doiveo brodolom". Kratet je bio Tebanac koji je svoju imovinu od tri stotine talenata dao svojim sugraanima i krenuo da ivi asketskim ivotom kao prosjak kiniar. On je osuivao seksualnu rasputenost svog vremena i kao lek od ljubavi savetovao glad. NJegova uenica Hiparhija, koja je jela imala u obilju, zaljubila se u njega i pretila da e se ubiti ako je njeni roditelji ne daju za njega. Oni su molili Krateta da je od te namere odvrati, to je on i pokuao kada je poloio svoj prosjaku torbicu do njenih nogu, govorei: "Ovo je sve moje bogatstvo; razmisli sad ta radi." Ne gubei hrabrost, ostavila je svoj bogati dom, obukla prosjaku odeu i otila da ivi sa Kratetom u slobodnoj ljubavi. NJihovo venanje, pria se, bilo je javno, ali je njihov ivot bio uzor ljubavi i vernosti. Zenon je bio impresioniran strogom jednostavnou ivota kinika. Sledbenici Antistena postali su kalueri franjevci antikog doba, zavetovani na siromatvo i uzdrljivost, spavali su u svakom prirodnom zaklonu na koji bi naili i iveli od milostinje ljudi previe radinih da bi bili sveci. Zenon je od kinika uzeo glavne

crte svoje etike i nije skrivao ta im duguje. U svojoj prvoj knjizi, "Drava", bio je toliko pod njihovim uticajem da je podravao anarhistiki komunizam u kojem nee biti novca, imovine, braka, religije i zakona. Shvativi da ova utopija i kiniki sistem ne nude nikakav praktini ivotni program, napustio je Krateta i studirao neko vreme kod Ksenokrata u Akademiji i kod Stilpa iz Megare. Heraklita mora da je itao receptivno, jer je u svoju sopstvenu misao ukomponovao nekoliko heraklitovskih ideja Boansku vatru kao duu oveka i kosmosa, venost zakona i ponovljeno stvaranje i izgaranje sveta. Ali njegov obiaj bio je da kae da duguje najvie Sokratu, kao praizvoru i idealu stoike filozofije. Posle mnogo godina smernog podnoenja tutorstva Zenon je konano 301. osnovao sopstvenu kolu, drei neformalno predavanja dok je hodao gore-dole pod kolonadama "stoe poikile", arenog trema. Prihvatao je siromane kao i bogate, ali je obeshrabrivao prisustvo mladih ljudi, smatrajui da filozofiju moe da razume samo zrelo muevno doba. Kada je neki mladi previe govorio, Zenon ga je upuivao da je "razlog to imamo dva uha, a samo jedna usta, da moemo vie da sluamo i manje govorimo." Kada je Antigon /II/ bio u Atini, poseivao je Zenonove asove, postao mu prijatelj koji ga potuje, traio njegove savete, naveo ga na trenutni luksuz i pozvao da doe i ivi kao njegov gost u Peli. Zenon se izvinio i umesto da poe on lino poslao je svog uenika Perseusa. Zenon je u stoi predavao etrdeset godina$318$ i iveo ivotom tako doslednim onome to je poduavao da je u Grkoj "umereniji od Zenona" postala poslovica. Uprkos njegovoj prisnosti sa Antigonom, atinska Skuptina dala mu je "kljueve od bedema" i izglasala mu kip i krunu. Odluka je glasila: Poto je Zenon iz Kitiona proveo mnogo godina u naem gradu u prouavanju filozofije i jer je u svim ostalim

pogledima dobar ovek (/sic/), i jer je savetovao svim mladim ljudima koji su potraili njegovo drutvo da budu umereni; jer je sopstveni ivot uinio uzorom najvieg savrenstva... narod je odluio da uini ast Zenonu... da mu podari zlatnu krunu... i da izgradi grob u Keramiku na javni troak. "Umro je", kae Diogen iz Laerte, "na sledei nain", navodno u devedesetoj godini ivota. "Kada je izlazio iz svoje kole spotakao se i slomio palac na nozi. Udarivi rukom zemlju ponovio je stih iz "Niobe": -Dolazim, zato me tako zove?- I odmah je sam sebe zadavio." NJegov rad u stoi nastavila su dva azijska Grka Kleant iz Asa a zatim Hrisip iz Soloija. Kleant je bio bokser koji je u Atinu doao sa etiri drahme, radio kao obian radnik, odbio javnu pomo, studirao kod Zenona devetnaest godina i iveo marljivo radei, u asketskom siromatvu. Hrisip je bio najueniji i najproduktivniji u koli: on je stoikoj doktrini dao njenu istorijsku formu izloivi je u 750 knjiga, koje je Dionisije iz Halikarnasa isticao kao uzor uene dosade. Posle njega stoicizam se proirio Heladom i naao svoje najvee pobornike u Aziji: u Panetiju sa Rodosa, Zenonu iz Tarsosa, Boetu iz Sidona i Diogenu iz Seleukije. Sloenu sliku najrairenije i najuticajnije filozofije u antikom svetu moramo da sastavimo od sluajnih fragmenata koji su nam ostali od nekada obimne literature. Verovatno je Hrisip bio taj koji je stoiki sistem podelio na logiku, prirodnu nauku i etiku. Zenon i njegovi naslednici ponosili su se svojim doprinosima teoriji logike, ali potoci mastila koji su utroeni na ovu temu nisu ostavili nikakvog osetnog traga nekog prosveenja ili koristi.$319$ Stoici su se slagali sa epikurejcima da znanje dolazi samo od ula i stavljali krajnju probu istine u takve percepcije koje svojom ivou ili ustrajnou

iznuuju pristanak uma. Meutim, iskustvo ne mora da vodi ka znanju; jer izmeu oseaja i razuma lei emocija ili strast, koja moe da izopai iskustvo u greku ba kao to elju izvre u porok. Razum je navie dostignue oveka, seme iz /Logos Spermatikos/, ili Semenog uma, koji je stvorio svet i koji njime vlada. Sam svet, kao i ovek, istovremeno je potpuno materijalan i inherentno boanski. Sve, to nam ula prenose, je materijalno i samo materijalne stvari mogu da uzrokuju ili primaju akciju. Kvaliteti, kao i kvantiteti, vrline, kao i strasti, dua, kao i telo, Bog, kao i zvezde, materijalne su forme ili procesi, koji se razlikuju u stepenima finoe, ali su u sutini jedno. S druge strane sva materija je dinamina, puna tenzija i snaga, neprekidno angaovana difuzijom ili koncentracijom i nadahnuta unutranjom i venom energijom, toplotom ili vatrom. Svemir ivi kroz beskrajne cikluse ekspanzije i kontrakcije, razvoja i razdvajanja;$320$ povremeno ga unitava veliki poar a onda polako ponovo poprima oblik; zatim prolazi kroz svu svoju prethodnu istoriju, ak i u najsitnijim detaljima; jer lanac uzroka i posledica je krug koji se ne moe prekinuti, on je beskonano ponavljanje. Svi dogaaji i svaki in volje je odreen; nemogue je da se neto dogodi drugaije nego to se dogaa isto kao to je nemogue da se neto pojavi iz niega; svaki prekid u lancu razorio bi svet. Bog je u ovom sistemu poetak, sredina i kraj. Stoici su shvatili potrebu religije kao osnove morala; oni su sa genijalnom tolerancijom gledali na narodnu veru, ak i na njene demone i njena vraanja i nalazili alegorine interpretacije da bi premostili jaz izmeu praznoverja i filozofije. Oni su prihvatili haldejsku astrologiju kao sutinski tanu i mislili o zemaljskim stvarima kao u nekoj mistikoj i neprekidnoj vezi sa kretanjem zvezda jedna faza one univerzalne /sympatheia/ kojom sve to se dogodi jednom delu, utie na sve ostalo. Kao da pripremaju

za hrianstvo ne samo etiku, ve i teologiju, oni su zamislili svet, zakon, ivot, duu i sudbinu kroz Boga i definisali moral kao voljno predavanje boanskoj volji. Bog je, kao i ovek, iva materija; svet je njegovo telo, red i zakon sveta njegov su um i volja; svemir je divovski organizam a Bog je njegova dua, dah koji ga oivljava, razum koji ga oplouje, vatra koja ga aktivira. Stoici ponekad zamiljaju Boga bezlino; ee ga predstavljaju kao Provienje koje stvara i vodi kosmos vrhunskom inteligencijom, prilagoava sve njegove delove racionalnim svrhama i ini da svega ima u obilju za korienje estitih ljudi. Kleant ga u monoteistikoj himni dostojnoj Ehnatona ili Isaije identifikuje sa Zevsom: Tebe, O Zevse, nad svim bogovima slave: mnogo imena je tvojih i tvoja je sva mo za navek. Poetak sveta od tebe je: i ti nad svim stvarima zakonom svojim vlada. Nek tebi ljudi svi zbore: jer mi smo potomstvo tvoje. Zato himnu upuujem tebi: i uvek pevau o moi tvojoj. I sva nebesa sluaju ti re: dok ona oko zemlje se kreu: Sa malim i velikim svetlima spojena: o kako si velik, ti Kralju nad svime zauvek! Nita se na zemlji bez tebe ne zbiva: ni na svodu nebeskom, nit- u morima svim: Osim onog to ine zli: iz sopstvene ludosti svoje. Ali ti si onaj koji ak i iskrivljeno ispravlja: ono to bez oblika je, oblik poprima, a strano srodno pred tobom biva. Tako sloio si stvari sve u jednu, zajedno zauvek: dobro i zlo. Da svet tvoj bude jedan u svemu: da traje doveka. Nek- ludost nestane iz dua naih: da ast moemo uzvratiti tebi kojom ti si poastio nas: Pevajui hvalu delima tvojim doveka: kao to dolino je

sinovima ovekovim. ovek je za svemir kao mikrokosmos prema makrokosmosu; i on je organizam sa materijalnim telom i materijalnom duom. Jer ta god da pokree ili utie na telo, ili je telo pokrenulo ili utie na njega, mora da bude telesno. Dua je plameni dah ili /pneuma/ rairena po telu, ba kao to se dua sveta rasprostrla kroz svet. Kad doe do smrti dua preivljava telo, ali samo kao bezlina energija. U konanom poaru dua e biti ponovo apsorbovana, kao atman u brahmana, u taj okean energije koji je Bog. Poto je ovek deo Boga ili Prirode, problem etike moe se lako reiti: dobrota je saradnja sa Bogom, ili Prirodom, ili Zakonom sveta. To nije traenje uivanja ili zadovoljstva, jer takvo traenje podreuje razum strasti, esto povreuje telo ili um i retko nas na kraju zadovoljava. Srea se moe nai samo kroz racionalno prilagoavanje naih ciljeva i ponaanja svrhama i zakonima univerzuma. Ne postoji kontradikcija izmeu dobra pojedinca i dobra kosmosa, jer zakon blagostanja pojedinca identian je zakonu Prirode. Ako zlo doe dobrom oveku ono je samo privremeno i nije stvarno zlo; ako bismo mogli da razumemo celinu videli bismo dobro iza bilo kog zla koje se javlja u delovima.$321$ Mudar ovek e prouavati nauku samo onoliko koliko je dovoljno da nae zakon Prirode i onda e prilagoditi svoj ivot Zakonu. /Zen kata physin/ iveti prema Prirodi to je svrha i jedino opravdanje nauke i filozofije. Skoro NJumenovim reima Kleant predaje svoju volju Bojoj: Povedi me, O Boe, i ti Sudbino moja, Do mesta onoga koje eli da zauzmem. Rado u poi. Ako se i sukobim sa tobom, Ja odmetnik, slediti ipak svakako te moram.

Stoik e se, prema tome, kloniti luksuza i kompleksnosti, ekonomskog ili politikog sukoba; zadovoljie se malim i prihvatie tekoe i razoarenja ivota bez pritube. Bie indiferentan prema svemu osim vrline i poroka prema bolesti i bolu, dobrom glasu ili zlom, slobodi ili ropstvu, ivotu ili smrti. On e potiskivati sva oseanja koja mogu da ometu tok ili dovedu u sumnju mudrost Prirode: ako mu umre sin, on nee tugovati ve e prihvatiti odluku Sudbine kao na neki skriveni nain ono najbolje. Nastojae da postigne /apatheia/, ili odsustvo oseanja, tako da njegov duhovni mir bude bezbedan od svih napada i promena sree, samilosti ili ljubavi.$322$ On e biti nepopustljivi uitelj i strogi administrator. Determinizam ne podrazumeva popustljivost; sebe, kao i druge, moramo drati moralno odgovornim za svaku akciju. Kada je Zenon tukao svog roba zbog krae, a rob, koji je imao nekog znanja, rekao, "Ali meni je dosueno da kradem", Zenon je odgovorio, "I da te ja tuem." Stoik gleda na vrlinu kao na nagradu samu po sebi i kao apsolutnu dunost ili kategoriki imperativ, koji je potekao od njegovog uea u boanskom; i on e u nesrei da se tei podseanjem da time to sledi boanski zakon on postaje otelovljeni bog. Kada je umoran od ivota i moe da ga napusti, a da ne ozledi druge, on nee oklevati da izvri samoubistvo. Kleant, kada je dostigao sedamdesetu, poeo je dugi post; i onda, govorei da nee da poe unatrag, kada je stigao do pola puta, nastavio je sa postom do smrti. Meutim, stoik nije nedrutven, niti je tako ponosan na siromatvo kao kinik, niti toliko zaljubljen u usamljenost kao epikurejac. On prihvata brak i porodicu kao neto potrebno, mada nema lepih rei za romantinu ljubav; on sanja o utopiji u kojoj e sve ene biti zajednike. On prihvata dravu, ak i monarhiju; on nema lepih uspomena na grad-dravu i smatra prosenog oveka opasnom budalom;

on vie voli Antigonide od Kralja svetine. U stvari, njemu je malo stalo do bilo koje vlade; on bi eleo da svi ljudi budu filozofi, tako da zakoni budu nepotrebni; on o savrenstvu ne misli, kao to su to inili Platon i Aristotel, u okvirima dobrog drutva, ve dobrog oveka. On e moda da uestvuje u politici i podrae svaku akciju, ma koliko skromnu, koja vodi ljudskoj slobodi i dostojanstvu; ali on nee nikada svoju sreu vezati za mesto ili mo. On e moda da poloi ivot za svoju zemlju, ali e odbijati svaki patriotizam koji smeta njegovoj lojalnosti prema celom oveanstvu; on je graanin sveta. Zenon, u ijim je ilama, kao to smo videli, verovatno tekla i grka i semitska krv, udeo je kao i Aleksandar za ruenjem rasnih i nacionalnih barijera i njegov internacionalizam je odraz Aleksandrovog prolaznog ujedinjenja sveta istonog Mediterana. Zenon i Hrisip su se nadali da e na kraju sve ove zaraene drave i klase biti zamenjene jednim velikim drutvom u kojem nee biti ni nacija, ni klasa, ni bogatih ni siromanih, ni gospodara ni robova; drutvom u kojem e filozofi vladati bez pritiska i u kojem e svi ljudi, kao deca jednog Boga, biti braa. Stoicizam je bio plemenita filozofija i pokazao se upotrebljivijim nego to bi to neki moderni kinik oekivao. On je spojio sve elemente grke misli u poslednjem pokuaju paganskog uma da stvori sistem morala prihvatljiv za klase koje su napustile staru veru; i mada je naravno za svoje ideale pridobio samo neznatnu manjinu, ovaj je mali broj bio svuda najbolji. Kao i njegovi hrianski ekvivalenti, kalvinizam i puritanstvo, dao je najsnanije linosti svog vremena. Teoretski, on je bio udovina doktrina izolovanog i surovog savrenstva. A u stvari, on je stvorio hrabre, svetake i dobronamerne ljude kao to su Katon Mlai, Epiktet i Marko Aurelije; uticao je na rimsko pravo gradei zakon naroda za nerimljane; i on

je pomogao da se staro drutvo zadri na okupu dok nije dola nova vera. Stoici su podravali praznoverje i izvrili tetan uticaj na nauku; ali oni su jasno videli osnovni problem svog doba kolaps teoloke osnove morala i uinili astan pokuaj da se premosti jaz izmeu religije i filozofije. Epikur je pridobio Grke, Zenon je pridobio aristokratiju Rima; i do kraja paganske istorije stoici su vladali epikurejcima, kao to e i uvek initi. Kada se iz intelektualnog i moralnog haosa umirueg helenistikog sveta formirala nova religija, put joj je pripremila filozofija koja je priznavala neophodnost vere, propovedala asketsku doktrinu jednostavnosti i samosavlaivanja, i sve stvari videla u Bogu. /IV/ POVRATAK RELIGIJI Konflikt izmeu religije i filozofije proao je do tada kroz tri faze: napad na religiju, kao kod presokratovaca; pokuaj da se religija zameni prirodnom etikom, kao kod Aristotela i Epikura; i povratak religiji kod skeptika i stoika pokret koji je kulminirao u neoplatonizmu i hrianstvu. Slian sled dogaaja dogodio se u istoriji vie puta a moda se dogaa i danas. Tales odgovara Galileju, Demokrit Hobsu, sofisti enciklopedistima, Protagora Volteru; Aristotel Spenseru, Epikur Anatolu Fransu; Piron odgovara Paskalu, Arkesilaj Hjumu, Karnead Kantu, Zenon openhaueru, Plotin Bergsonu. Hronologija smeta analogiji, ali je osnovna linija razvoja ista. Doba velikih sistema ustuknulo je pred sumnjom u sposobnost razuma da razume svet ili da usmeri impulse ljudi na red i civilizaciju. Takvi su bili skeptici ali ne u hjumovskom ve u kantovskom smislu: oni su sumnjali i u filozofiju i u dogmu, potkopavali osnove materijalizma i savetovali mirno prihvatanje starog kulta; kod Pirona, kao

i kod Paskala, skepticizam nije vodio od religije ve ka njoj, i sam Piron zavrio je kao potovani visoki svetenik svoga grada. Epikurejsko naputanje politike radi etike, bekstvo od drave ka dui, moglo je da predstavlja samo trenutak u povratnom kretanju klatna; a koncentracija na individualno spasenje pripremila je put za religiju koja e vie odgovarati pojedincu nego dravi. Mnogo je bilo onih, koji u ivotu nisu mogli da nau utehe koje su zadovoljavale Epikura; oni su bili zateeni siromatvom, nesreom, boleu, bolnim gubicima, revolucijom ili ratom i svi saveti mudraca ostavljali su njihove due prazne. Hegesija iz Kirene, mada je kao Epikur krenuo sa stanovita kirenaca, zakljuio je da ivot donosi sa sobom vie bola nego zadovoljstava, vie alosti nego radosti i da je jedini logini rezultat naturalistike filozofije samoubistvo.$323$ Filozofija je, kao izgubljena erka, posle sjajnih pustolovina i mranih razoarenja odustala od tenje za istinom i potrage za sreom, vratila se pokajniki svojoj majci, religiji, i ponovo u veri potraila osnove nade i principe milosra. Pokuavajui da izgradi prirodnu etiku za intelektualnu klasu, stoicizam je nastojao da sauva stare natprirodne pomonike morala obinog oveka i vremenom je poeo da daje sve vie religiozne boje sopstvenoj metafizikoj i etikoj misli. Zenon je narodnim bogovima poricao bilo kakvo realno postojanje, ali je jednu generaciju kasnije Kleant predloio da se Aristarh tui zbog jeresi. Zenon nije nudio linu besmrtnost, ali je Seneka o nebeskom blaenstvu govorio na nain skoro identian onom u eleusinskom i hrianskom verovanju. Posle Zenona stoicizam je postao vie teologija nego filozofija i skoro svaka propozicija u njemu poprimila je teoloki oblik. Vei deo sistema bio je sastavljen od argumenata o

postojanju i prirodi Boga, o emanaciji sveta od Boga, realnosti Provienja, saglasnosti vrline sa boanskom voljom, o bratstvu ljudi pod oinstvom Boga i konanom povratku sveta Bogu. U ovoj filozofiji nalazimo oseaj greha koji e odigrati tako ozbiljnu ulogu u prvobitnom i protestantskom hrianstvu, dostojanstvenu ukljuivost koja je, kao u novim religijama, srdano primala sve rase i sve ljude, i celibatski asketizam koji je potekao od kinika i kulminirao u dugoj liniji hrianskih monaha. Od Zenona iz Tarsosa do Pavla iz Tarsosa bio je samo korak, koji e se uiniti na putu za Damask. Mnoge komponente stoikog verovanja bile su azijskog porekla, a neke su bile specifino semitske. Po bitnim svojstvima stoicizam je bio jedna i to elementarna faza orijentalnog trijumfa nad helenskom civilizacijom. Grka je prestala da bude Grka pre nego to ju je osvojio Rim. Poglavlje /XXX/ DOLAZAK RIMA /I/ PIR "Ko je tako beznaajan ili indolentan", pita Polibije, "da ne eli da sazna kakvim su sredstvima i kakvim dravnim sistemom Rimljani za manje od pedeset i tri godine uspeli da pod svoju iskljuivu vlast podvedu ceo naseljeni svet to je podvig jedinstven u istoriji. Ko je tako strastveno zaokupljen drugim studijama da bi mu neto bilo znaajnije od ovog saznanja?" Ovo istraivanje, koje kasnije moe da zaokupi nau panju, sasvim je dopustivo; ali od vremena Polibija bilo je toliko osvajanja da ne moemo da utroimo mnogo vremena na ma koje od njih. Pokuali smo da pokaemo da je osnovni uzrok rimskog osvajanja Grke

bila unutranja dezintegracija grke civilizacije. Nijedan veliki narod nije nikada bio osvojen a da pre toga nije unitio sam sebe. Krenje uma i zloupotreba zemljita, iscrpljeni resursi plemenitih metala, pomeranje trgovakih puteva, poremeaj ekonomskog ivota zbog politikih nemira, trulost demokratije i degeneracija dinastija, propadanje morala i patriotizma, smanjenje broja ili iskvarenost stanovnika, zamena armija sastavljenih od graana trupama plaenika, ljudski i fiziki gubici u bratoubilakom ratu, ogranienje talenata stranim revolucijama i kontrarevolucijama sve ovo iscrplo je resurse Helade ba u vreme kada je mala drava na Tibru, pod vladavinom bezobzirne i dalekovide aristokratije, obuavala odvane legije zemljoposednika, pokoravala svoje susede i konkurente, otimala hranu i minerale iz zapadnog Mediterana i iz godine u godinu bila sve blia grkim naseljima u Italiji. Ove stare zajednice, nekad ponosne na svoja bogatstva, na svoje mudrace i svoju umetnost, bile su osiromaene ratovima, pljakanjem Dionisija /I/ i rastom Rima kao suparnikog centra trgovine. Domaa plemena, koja su Grci pre mnogo vekova porobili i odbacili u unutranjost, poveavala su se i umnoavala dok su njihovi gospodari udobnosti ivota odravali edomorstvom i pobaajima. Grki gradovi obratili su se za pomo Rimu; pomo su dobili i onda bili progutani. Taras, zaplaen rastom Rima, pozvao je u pomo sjajnog mladog kralja Epira. U toj slikovitoj i planinskoj zemlji koju znamo kao junu Albaniju, grka kultura imala je nesigurni oslonac jo od vremena kada su Dorani Zevsu podigli svetilita u Dodoni.$324$ Godine 295. Pir, koji je vukao poreklo ak od Ahila, postao je kralj Moloana, dominantnog plemena u Epiru. On je bio lep i hrabar, despot, ali kao vladar popularan. NJegovi podanici verovali su da moe da izlei melanholinost ako im stavi desnu nogu na lea dok pred njim lee isprueni na zemlji, a

niko nije bio toliko siromaan da bi mu njegova pomo bila uskraena. Kada su mu se Tarentinjani obratili, video je u tome primamljivu ansu za sebe: on e osvojiti Rim, opasnost sa Zapada, kao to je Aleksandar osvojio Persiju, opasnost sa Istoka; i verovatno e svojom hrabrou dokazati i svoju genealogiju. Godine 281. preao je Jonsko (Jadransko) more sa 25.000 peaka, tri hiljade konja i dvadeset slonova; Grci su slonove, kao i misticizam, uzeli od Indije. Sa Rimljanima se sukobio kod Herakleje i tamo postigao "Pirovu pobedu": njegovi gubici bili su tako veliki, a njegovi preostali resursi i materijali tako mali, da je, kada mu je neki autant estitao na uspehu, izgovorio istorijsku frazu odgovorivi da e ga jo jedan takav trijumf upropastiti. Rimljani su poslali Gaja Fabricija da sa njim pregovara o razmeni zarobljenika. Za veerom, kae Plutarh meu raznovrsnim temama o kojima se razgovaralo, ili odreenije o Grkoj i njenim filozofima, Kineas (epirski diplomata) govorio je o Epikuru i objasnio miljenja koja njegovi sledbenici imaju o bogovima i dravi i o ciljevima ivota, jer glavnu sreu oveka vide u zadovoljstvu i odbijaju javne poslove kao povredu i smetnju srenom ivotu, dok o bogovima misle da su daleko od dobrote ili od gneva, ili bilo kakve brige za nas i ive potpuno besposleni i plivaju u zadovoljstvima. Jo pre nego to je sve reeno, "O Herakle!" doviknuo je Fabricije Piru, "neka se Pir i Samniti$325$ zabavljaju miljenjem sve dok su u ratu sa nama". Impresioniran Rimljanima i bez nade u odgovarajuu pomo od Grka iz Italije, Pir je poslao Kineasa u Rim da pregovara o miru. Senat je ve bio spreman da pristane, kada je Apije Klaudije, slep i na umoru, dao da ga odnesu u zgradu senata i tamo protestovao protiv sklapanja mira sa stranom

vojskom na italijanskom tlu. Frustriran, Pir se ponovo borio, postigao jo jednu samoubilaku pobedu kod Askuluma i onda, bez nade u uspeh protiv Rima, otplovio na Siciliju sa plemenitom namerom da je oslobodi od Kartaginjana. Kartaginjane je oterao nerazboritim junatvom; ali bilo da su sicilijanski Grci bili previe plaljivi da mu se pridrue ili je njima vladao svojevoljno kao svaki tiranin, dobio je tako malo podrke da je posle trogodinjeg pohoda morao da napusti ostrvo, uz proroansku primedbu, "Kakvo li samo bojno polje ostavljam Kartagini i Rimu!" Kada je sa svojim iscrpljenim snagama stigao u Italiju, doiveo je poraz kod Beneventa (275), gde su lako naoruane i mobilne kohorte prvi put dokazale svoju nadmo nad nezgrapnim falangama i time napisale novo poglavlje u vojnoj istoriji. Pir se vratio u Epir, kae filozof Plutarh, nakon to je u ovim ratovima proveo est godina; i mada u poslovima neuspean, sauvao je u ovim nesreama nepobedivu hrabrost i svi su ga, zbog vojnog iskustva i line hrabrosti i inicijative cenili iznad svih drugih vladara svog vremena; ali ono to je dobio hrabrom akcijom, ponovo je izgubio lanim nadama i zbog novih elja za onim to nema, nije zadrao nita od onog to ima. Pir je sada krenuo u nove ratove i izgubio ivot u Argu gde ga je jedna starica ubila ciglom. Te iste godine (272) Taras se pokorio Rimu. Osam godina kasnije Rim je poeo svoju jednovekovnu borbu protiv Kartagine za prevlast nad zapadnim Mediteranom. Posle borbe koja je trajala jedno pokolenje, Kartagina je Rimu prepustila Sardiniju, Korziku i kartaginske delove Sicilije. U Drugom punskom ratu Sirakuza je nainila greku i stala na stranu Kartagine, zbog ega ju je Marcel

gladovanjem naterao na predaju. Pobednici su opljakali grad tako temeljito, da se vie nikada nije oporavio. Marcel je "preneo u Rim", kae Livije, "ukrase iz Sirakuze kipove i slike kojih je imala u izobilju.... Plen je bio skoro vei nego da je bila osvojena sama Kartagina." Oko 210. Rim je osvojio celu Siciliju. Ostrvo je pretvoreno u itnicu za potrebe Italije i vratilo se zemljoradnikoj privredi u kojoj su skoro sav posao obavljali robovi. Industrijske delatnosti su destimulisane, trgovina je bila ograniena, bogatstvo usmeravano prema Rimu, a slobodno stanovnitvo postepeno je nestajalo. Sicilija u istoriji civilizacije nije postojala punih hiljadu godina. /II/ RIM OSLOBODILAC Na svakom koraku ekspanziju Rima pomagale su greke njegovih neprijatelja. Godine 230. dva Rimljanina poslata su u Skodru, prestonicu Ilirije (severna Albanija), da protestuju protiv napada ilirskih pirata na rimske brodove. Kraljica Teuta, kojoj je bilo dozvoljeno da uestvuje u plenu, odgovorila je da je "protivno obiaju ilirskih vladara da ometaju svoje podanike u sticanju plena na moru". Kada je jedan od poslanika zapretio ratom, Teuta je naredila da ga ubiju. Zadovoljan zbog tako jeftinog opravdanja da prigrabi Dalmaciju, Rim je poslao ekspediciju koja je 299. p.n.e. svela Iliriju na rimski protektorat skoro isto tako lako kao 1939. n.e. Korkira (Krf), Epidamnos (Dra) i druga grka naselja postala su rimske kolonije. Poto je od ilirskog piratstva trpela i grka trgovina, Atina, Korint i dva saveza pozdravila su Rim kao oslobodioca, prihvatila njegove ambasadore i primila Rimljane za uesnike u Eleusinskim misterijama i Istamskim igrama. Godine 216. Hanibal je unitio rimsku armiju kod Kane i stigao sve do kapija Rima. Dok se Rim suoavao sa najveom

krizom u istoriji republike, Filip /V/, kralj Makedonije, potpisao je savez sa Hanibalom i priremao se da izvri invaziju Italije (214). Na konferenciji u Naupaktu (213) etolski delegat Agelaj, u Prvom makedonskom ratu, pozvao je na jedinstvo sve Grke protiv sve vee sile na zapadu: Bilo bi najbolje kad Grci nikada ne bi meusobno ratovali ve smatrali kao najveu milost koju su im bogovi podarili kad bi uvek mogli da govore jednim srcem i duom i kad bi, vrsto se drei za ruke kao ljudi koji gaze preko reke, odbili varvarske osvajae i ujedinili se da bi ouvali sebe i svoje gradove... Jer jasno je da u ovom ratu, bilo da Kartaginjani potuku Rimljane ili Rimljani Kartaginjane, nije nimalo verovatno da e se pobednici zadovoljiti suverenou Italije i Sicilije ve e sigurno doi ovamo i proiriti svoje ambicije preko granica pravde. Zato vas sve preklinjem da se osigurate od ove opasnosti i posebno se obraam kralju Filipu. Za vas je, velianstvo, najvea sigurnost da, umesto to Grke iscrpljujete i inite ih lakim plenom osvajaa, mislite na njih kao o sopstvenom telu i pobrinete se za bezbednost svake pokrajine u Grkoj kao da je sastavni deo vaih sopstvenih podruja. Filip ga je utivo sasluao i za trenutak postao idol Grke. Ali u njegovom ugovoru sa Hanibalom, ako se moe verovati i previe patriotskom Liviju, bilo je specificirano da e za uzvrat za Filipov napad na Italiju Kartagina, ako u ovom ratu bude uspena, pomoi Filipu da Makedonija podjarmi celu kontinentalnu Grku. Moda zbog toga to su grke drave saznale za uslove ovog sporazuma, veina ih je, ukljuujui Agelajev Etolijski savez, sklopila sporazum sa Rimom protiv Makedonije i toliko ometala Filipa kod kue, da je njegova invazija Italije bila odloena na neodreeno vreme. Godine 205. Rim je sa Filipom potpisao ugovor da bi mogao da posveti

svu svoju panju Hanibalu i tri godine kasnije stariji Scipion nadvladao je Kartaginjane kod Zame. Dok se poslednji veliki vek grke civilizacije pribliavao kraju, Egipat, Rodos i Pergam obratili su se Rimu za pomo protiv Filipa. Rim je odgovorio izazivajui Drugi makedonski rat. Kada se naao u sukobu sa skoro itavom Grkom kao i Rimom, Filip se borio estinom opkoljene ivotinje. Koristio je svako mogue izdajstvo, grabio sve to bi mu bilo od koristi i postupao sa zarobljenicima sa takvom svirepou da je u Abidosu, kada se pokazalo da se Filipovoj opsadi ne moe odoleti, svaki mukarac ubio prvo svoju enu i decu, a zatim i samog sebe. Godine 197. Tit Kvinkcije Flaminin, patricije onog tipa zbog koga je Polibije postao prorimski entuzijasta, tako je porazio Filipa kod Kinoskefala da je iznenada cela Makedonija u stvari itava Grka leala Rimu na milost i nemilost. Na zgraanje svojih etolskih saveznika (koji su tvrdili da su bitku dobili oni), Flaminin je, nakon to je iznudio visoku odtetu i napunio brod plenom, dozvolio bezopasno oslabljenom Filipu da zadri presto zbog toga to je Makedonija bila potrebna kao zatita od varvara sa severa. Rimski general nauio je grki u Tarentu (kako je Rim zvao Taras) i poznavao zanosnu privlanost grke knjievnosti, filozofije i umetnosti. Bio je oigledno iskreno reen da grke gradove-drave oslobodi od makedonske dominacije i da im prui sve mogunosti da ive u slobodi i miru. Kada je sa izvesnom tekoom ubedio rimske komesare da je ova politika mudra, otiao je na Istamske igre u Korintu (196), gde se okupio sav poznati grki svet (svako je saoptavao svakome, kae Polibije, ta e Rimljani sada da urade) i objavio preko svog glasnika: "Rimski senat, i Tit Kvint prokonzul, pobedivi kralja Filipa i Makedonce, ostavlja sledee narode slobodnim, bez garnizona, osloboene plaanja danka i pod upravom sopstvenih zakona: Korinane, Fokiane, Lokriane,

Eubejce, Ftiotike Ahajce, Magnezijce, Tesalce i Perabejce", tj. sve one kontinentalne Grke koji jo nisu bili slobodni. Vei deo skupa nije mogao da poveruje u tako besprimeran in liberalnosti i povikao je da eli da se saoptenje ponovi. Kada ga je glasnik proitao ponovo, "poelo je tako snano klicanje", kae Polibije, "da onima koji danas ovu priu sluaju nije lako da zamisle kako je to bilo". Mnogi su sumnjali u iskrenost ove deklaracije i mislili da se iza nje krije neka prevara; ali Flaminin je tog dana poeo sa povlaenjem rimskih trupa iz Korinta i do 194. cela njegova vojska vratila se u Italiju. Grka ga je pozdravljala kao "spasioca i oslobodioca" i sreno ula u poslednje dane svoje slobode. /III/ RIM OSVAJA Etolci nisu bili zadovoljni ovim aranmanima. Neki od gradova koje je Rim oslobodio bili su nekada pod etolijskom dominacijom i sada nisu bili vraeni savezu. Drugi makedonski rat tek to se zavrio, a Etolci su pozvali Antioha /III/ da spase Grku od Rima. Pergam i Lampsak, naavi se izmeu nemirnih Gala na severu i ekspanzionistike seleukidske sile na jugu, obratili su se Rimu za pomo protiv Antioha. Senat je poslao svog najsposobnijeg generala, Publija Scipiona Afrikanca, pobednika kod Zame. Sa nekoliko legija i sa trupama Eumena /II/ rimski generali su potukli Antioha kod Magnezije i, okrenuvi se prema severu, potisnuli Gale. Rimljani su proirili svoju zatitu na skoro celu mediteransku obalu Azije i onda se vratili u Italiju. Eumen je bio zahvalan, ali kontinentalna Grka ga je osudila kao izdajnika Helade jer je pozvao varvarske Rimljane protiv svojih grkih sunarodnika. Kolebljiva Grka ve je zaalila to je uopte prihvatila usluge svog necivilizovanog spasioca za zapada. Primeeno

je da su Flaminin i njegovi naslednici, mada su Grkoj dali slobodu, kao naplatu od svakog grada koji je podrao Filipa ili Antioha ili Etolce odneli toliko plena, da su se Grci plaili jo jednog takvog osloboenja. U Flamininovom trijumfu tri dana je plen iz ovog pohoda na Grku prolazio u neprekidnoj povorci pred oima Rima: prvog dana oruje, oklopi i bezbroj kipova od mermera ili bronze; drugog dana 18.000 funti srebra, 3.714 funti zlata i 100.000 srebrnjaka; treeg dana 114 malih plemikih kruna. Pored toga, Rimljani su ve i ranije podravali, a sada preko svojih predstavnika nastavili sa davanjem aktivne podrke klasi bogataa u Grkoj protiv siromanijih graana i zabranili sve manifestacije klasnog rata. Grci nisu eleli mir uz takvu cenu; eleli su da slobodno reavaju sopstvene sporove i daju maha nacionalnim teritorijalnim ambicijama; oni nisu podnosili nepromenljivost. Uskoro su se suparniki savezi nali u zavadi i na sve strane javila se nesloga. Svaki od gradova ili grupa podneo je rimskom Senatu protivrene zahteve; Senat je poslao komisije da ispituju i presude; Grci su ovakvo meanje osudili kao vazalski odnos. Okovi strane kontrole bili su nevidljivi, ali stvarni; iz godine u godinu Grci su ih svi osim bogatih oseali sve intenzivnije i molili se da ovoj slobodi doe kraj. Senat je poeo da slua one svoje lanove koji su tvrdili da u Grkoj nee nikada biti ni reda ni mira sve dok Rim ne preuzme punu kontrolu. Godine 179. Filip /V/ je umro, a presto je, ne bez krvoprolia, nasledio njegov najstariji sin Persej. Sedamnaest godina mira omoguilo je obnavljanje privrede Makedonije, a stasala je i nova generacija mladih ljudi za ralje rata. Persej je sklopio savez sa Seleukom /IV/ i oenio se Seleukovom erkom; Rodos se pridruio savezu i kao pratnju nevesti poslao veliku flotu. Cela Grka se radovala i u Perseju gledala ivu nadu protiv sile Rima. Eumen /II/, u strahu za nezavisnost Pergama, otputovao je u

Rim i pozvao Senat da zbog sebe samog uniti Makedoniju. Na povratku u zemlju, u nekoj privatnoj svai, skoro je izgubio ivot. Rimu je odgovaralo da kavgu protumai kao zaveru Perseja da ubije kralja; i patriotska razmena diplomatskih optubi najavila je Trei makedonski rat. Samo su Epir i Ilirija imale hrabrosti da Perseju pomognu; grke drave poslale su mu potajne poruke saoseanja, ali nisu uinile nita. Godine 168. Emilije Paul unitio je makedonsku armiju kod Pidne, razorio sedamdeset makedonskih gradova, prognao njihovu viu klasu u Italiju i raskomadao kraljevstvo na etiri autonomne republike koje su bile obavezne da plaaju danak i meu kojima je bila zabranjena bilo kakva trgovina i saobraaj. Persej je odveden u Italiju i zatvoren, i tamo je od zlostavljanja dve godine kasnije umro. Epir je bio opustoen i 100.000 Epiraca prodato je u ropstvo za dolar po glavi. Rodos, koji u ratu nije igrao aktivnu ulogu, kanjen je oduzimanjem njegovih poseda na azijskoj obali i osnivanjem konkurentske i slobodne luke na Delosu. Zaplenjeni su privatni Persejevi dokumenti i svi Grci koji su mu ponudili pomo ili utehu prognani su ili baeni u zatvor. Hiljadu najistaknutijih predstavnika Ahajskog saveza, ukljuujui Polibija, deportovani su u Italiju; u progonstvu su ostali esnaest godina, a za to vreme umrlo ih je sedam stotina. Divljenje Grke prema Rimu oslobodiocu nikada nije bilo tako jako kao to je sada bila grka mrnja prema Rimu osvajau. Strogost pobedilaca dovela je do neeljenih rezultata. Slabljenje Rodosa predstavljalo je kraj njegovog odravanja reda u Egeju i oivelo piratstvo, koje je unitavalo trgovinu. Uklanjanje tolikog broja aristokrata ostavilo je slobodan prostor za radikalne voe u gradovima Ahajskog saveza, a klasni rat doiveo je jedan od svojih najemernijih perioda. Bogati su se vrsto drali zatite Rima, siromani su zahtevali proterivanje i bogatih i rimske

sile. Godine 150. preiveli ahajski prognanici vratili su se iz Italije i pridruili se zahtevu za nepriznavanje rimske vlasti u Grkoj. Da bi oslabio ahajsku mo, Rim je u Grku poslao komisiju koja je naredila Korintu, Orhomenu i Argu da se povuku iz Saveza. Gospoe iz Korinta odgovorile su tako to su na glave lanova komisije prosule kofe sa izmetom. Godine 146. Savez je glasao za oslobodilaki rat, nadajui se da e vojni pohodi Rima u paniji i Africi skrenuti njegovu energiju i navesti ga na popustljivost i mir. Gradove Saveza zahvatio je talas patriotizma. Robovi su osloboeni i naoruani, proglaen je moratorijum na dugove i sirotinji je obeana zemlja, dok su nesreni bogatai, drhtei u strahu izmeu socijalizma i Rima, nevoljno priloili svoj nakit i novac za stvar slobode. Atina i Sparta su ostale uzdrane, ali su se Beotija, Lokrida i Eubeja hrabro opredelile za rat. Makedonske republike pridruile su se otvorenoj pobuni protiv Rima. Razgnevljeni Senat poslao je armiju pod Mumijem i flotu pod Metelom. NJihove kombinovane snage prevladale su svaki otpor i 146. Mumije je osvojio Korint, citadelu Saveza. Da li sa namerom da uniti komercijalnog suparnika na istoku, kao to je mlai Scipion te godine unitio Kartaginu na zapadu, ili da pobunjenikoj Grkoj odri lekciju na nain Aleksandra u Tebi, bogati grad trgovaca i kurtizana predat je plamenu, svi mukarci bili su pobijeni, a sve ene i deca prodati u ropstvo. Mumije je odneo u Italiju sve bogatstvo koje se moglo poneti, ukljuujui umetnika dela kojima su Korinani ukrasili svoje gradove i kue. Polibije pria kako su rimski vojnici upotrebljavali slike, slavne u celom svetu, kao ploe za igranje dame ili za kocku. Savez je rasputen, a njegove voe pogubljene. Grka i Makedonija ujedinjene su u jednu provinciju pod rimskim guvernerom. Beotija, Lokrida, Korint i Eubeja morale su da plaaju godinji danak; Atina

i Sparta bile su poteene i bilo im je dozvoljeno da ive po sopstvenim zakonima. Partija imunih i poretka svuda je dobijala podrku i svi pokuaji da se ratuje ili podigne revolucija ili promeni ustav bili su zabranjeni. Nemirni gradovi konano su nali mir. Epilog NAE GRKO NASLE\E Grka civilizacija nije bila mrtva; imala je pred sobom jo nekoliko vekova ivota; a kada je umrla,$326$ ona je sebe oporukom ostavila u jedinstveno naslee narodima Evrope i Bliskog istoka. Svaka grka kolonija izlila je eliksir grke umetnosti i misli u krv kulture u unutranjosti zemlje u paniju i Galiju, Etruriju i Rim, Egipat i Palestinu, Siriju i Malu Aziju i du obala Crnog mora. Aleksandrija je bila luka pretovara ideja kao i robe: iz Muzeja i Biblioteke dela i ideje grkih pesnika, mistika, filozofa i naunika proirili su se preko uenjaka i uenika u sve gradove irokog prostora Mediterana. Rim je uzeo grko naslee u njegovoj helenistikoj formi: njegovi dramski pisci usvojili su Menandra i Filemona, njegovi pesnici oponaali su oblike, metre i teme aleksandrijske knjievnosti, njegova umetnost koristila je grke majstore zanatlije i grke forme, njegov zakon apsorbovao je pisane zakone grkih gradova, a njegova kasnija imperijalna organizacija bila je oblikovana prema grko-orijentalnim monarhijama: helenizam je, posle rimskog osvajanja Grke, osvojio Rim ba kao to je Orijent osvajao Grku. Svako proirenje rimske moi irilo je i klicu helenske civilizacije. Vizantijsko carstvo spojilo je grku kulturu sa azijskom i prosledilo neki deo grkog naslea Bliskom istoku i slavenskom severu. Sirijski hriani preuzeli su baklju i

predali je Arabljanima, koji su je poneli kroz Afriku do panije. Vizantijski, muslimanski i jevrejski uenjaci predali su ili preneli grka remek-dela u Italiju, podstiui prvo filozofiju sholastika, a zatim i groznicu renesanse. Od tog drugog roenja evropskog uma duh Grke prodro je potpuno u modernu kulturu tako da su danas "svi civilizovani narodi, kada su u pitanju aktivnosti intelekta, kolonije Helade".$327$ Ako u svoje helensko naslee ukljuimo ne samo ono to su Grci izmislili ve i ono to su prilagodili iz starijih kultura i preneli ovim raznovrsnim putevima naoj sopstvenoj, nailaziemo na ovo naslee u skoro svakoj fazi modernog ivota. Nai zanati, tehnika rudarstva, osnove tehnike, procesi finansija i trgovine, organizacija rada, dravno regulisanje trgovine i industrije sve je to stiglo do nas rekom istorije od Rima, a kroz Rim iz Grke. Nae demokratije, ba kao i nae diktature ugledaju se na grke primere; i mada je proirenje drava razvilo predstavniki sistem nepoznat Heladi, demokratska ideja o vladi koja je odgovorna onima kojima vlada, suenje preko porote i graanska sloboda misli, govora, pisanja, okupljanja i religije duboko su stimulisani grkom istorijom. Po ovome, pre svega, Grk se razlikovao od Orijentalca i to mu je davalo nezavisnost duha i inicijative koja je kod njega izazivala osmeh zbog pokornosti i inercije Istoka. Nae kole i univerziteti, nae gimnastike dvorane i stadioni, naa atletika i Olimpijske igre vode poreklo od Grke. Teorija eugenikog sklapanja veza, ideja o samosavlaivanju i samokontroli, kult zdravlja i prirodnog ivota, paganski ideal bestidnog uivanja u svim ulima nali su svoju istorijsku formulaciju u Grkoj. Hrianska teologija i praksa (i same ove rei su grke) potiu velikim delom od misterijskih kultova Grke i Egipta, od eleusinskih, orfikih i Ozirisovih rituala; od grkih doktrina o smrti bojeg sina za oveanstvo i

njegovog vaskrsenja; od grkih rituala u religioznim povorkama, ceremonijalnog oienja, svetog rtvovanja i svetog zajednikog obeda; od grkih ideja o demonima pakla, istilitu, oprotaju grehova i nebu; i od stoikih i neoplatonskih teorija o logosu, stvaranju i konanom poaru sveta. ak i nae praznoverje duguje grkim baucima, veticama, kletvama, predznacima i nesrenim danima. A ko bi razumeo englesku knjievnost, ili jednu Kitsovu odu, bez nekog traka poznavanja grke mitologije? Naa knjievnost, bez grke tradicije, jedva da bi i postojala. Na alfabet je doao iz Grke preko Kume i Rima; na jezik je pretrpan grkim reima; naa je nauka iskovala meunarodni jezik preko grkih termina; naa gramatika i retorika, ak i stavljanje znakova interpunkcije i delenje na odlomke na ovoj stranici grki su pronalasci. Nai knjievni rodovi su grki lirska pesma, oda, idila, roman, esej, beseda, biografija, istorija i, iznad svega, drama; i opet su skoro svi ovi termini grke rei. Termini i oblici moderne drame tragedija, komedija i pantomima su grki; i mada je elizabetinska tragedija jedinstvena, komina drama stigla je do nas skoro nepromenjena od Menandra i Filemona preko Plauta i Terencija, Ben Donsona i Molijera. Same grke drame spadaju u najbogatiji miraz u naoj batini. Nita u Grkoj nije nam tako strano kao njena muzika; a ipak je moderna muzika (do svog povratka u Afriku i na Orijent) potekla od jednolikog srednjovekovnog pevanja i igara, a oni su se delom vraali na Grku. Oratorijum i opera duguju neto grkoj horskoj igri i drami; a teoriju muzike, koliko znamo, prvi put su istraivali i tumaili Grci, od Pitagore do Aristoksena. Na dug najmanji je u slikarstvu; ali u umetnosti fresko slikarstva direktna linija moe se pratiti od Polignota preko Aleksandrije i Pompeja, \ota i Mikelanela do privlanih murala naih dana. Forme i dosta od tehnike moderne skulpture su grki, jer ni u jednoj

umetnosti helenski genije nije ostavio tako despotski peat. Tek sada se oslobaamo fascinacije grke arhitekture; svaki grad u Evropi i Americi ima poneki hram trgovine ili finansija iji su oblik ili fasada sa stubovima dole od svetilita grkih bogova. U grkoj umetnosti nedostaje nam studija karaktera i portret due, i zbog svoje zanesenosti fizikom lepotom i zdravljem ona nije tako zrela kao muevni kipovi Egipta ili visina kineskog slikarstva; ali pouke umerenosti, istote i harmonije otelovljene u skulpturi i arhitekturi klasinog doba dragoceno su naslee nae rase. Ako nam grka civilizacija izgleda danas blia i "modernija" od civilizacije bilo kog veka pre Voltera, to je zato to je Helen voleo razum isto koliko i formu i smelo nastojao da objasni celu prirodu na prirodni nain. Osloboenje nauke od teologije i samostalni razvoj naunog istraivanja bili su delovi omamljujue pustolovine grkog uma. Grki matematiari poloili su osnove trigonometrije i rauna, oni su poeli i dovrili studiju konusnih preseka i doveli trodimenzionalnu geometriju do tako relativnog savrenstva da je ostala onakva kakvu su je ostavili sve do Dekarta i Paskala. Demokrit je razjasnio celu oblast fizike i hemije svojom atomskom teorijom. U obinoj dokolici i odmoru od apstraktnih studija Arhimed je stvorio dovoljno novih mehanizama da bi mu se ime nalo meu najveim pronalazaima. Aristarh je anticipirao i moda nadahnuo Kopernika;$328$ a Hiparh je, preko Klaudija Ptolemeja, konstruisao sistem astronomije koji je jedan od znaajnih dogaaja u istoriji kulture. Eratosten je izmerio Zemlju i napravio mape. Anaksagora i Empedokle dali su obrise teoriji evolucije. Aristotel i Teofrast klasifikovali su ivotinjsko i biljno carstvo i skoro stvorili nauku o meteorologiji, zoologiji, embriologiji i botanici. Hipokrat je oslobodio medicinu od misticizma i filozofske teorije i oplemenio je etikim kodeksom;

Herofil i Erasistrat su podigli anatomiju i fiziologiju do take koju Evropa, izuzev kod Galena, nee ponovo dosegnuti sve do renesanse. U delima ovih ljudi oseamo mirni dah razuma, uvek neizvestan i nesiguran, ali oien od strasti i mita. Da imamo njena remek-dela u celini, moda bismo grku nauku raunali meu najznamenitija intelektualna dostignua oveanstva. Ali ljubitelj filozofije samo e nevoljno dati nauci i umetnosti vrhunska mesta u naem grkom nasleu. Grka nauka je i sama bila edo grke filozofije onog nerazboritog izazova legendi, one mladalake ljubavi prema istraivanju koja je vekovima ujedinjavala nauku i filozofiju u pustolovnom traenju. Nikada ljudi nisu ispitivali prirodu tako kritiki, a ipak sa toliko ljubavi: Grci nisu naneli nikakvu uvredu svetu kada su mislili da je on kosmos reda i da ga je zato mogue razumeti. Oni su izmislili logiku iz istog razloga iz kojeg su pravili savrene skulpture: sklad, jedinstvo, proporcija, forma pruali su, po njihovom miljenju, i umetnost logike i logiku umetnosti. Radoznali kad je u pitanju neka injenica i neka teorija, oni ne samo da su ustanovili filozofiju kao istaknuti poduhvat evropskog uma, ve su stvorili skoro svaki sistem i svaku hipotezu i ostavili malo toga da se kae o ma kom velikom problemu naeg ivota. Realizam i nominalizam, idealizam i materijalizam, monoteizam, panteizam i ateizam, feminizam i komunizam, kantovska kritika i openhauerovsko oajanje, primitivizam Rusoa i nemoralnost Niea, sinteza Spensera i psihoanaliza Frojda sve snove i svu mudrost filozofije nalazimo ovde, u dobu i u zemlji njenog roenja. A u Grkoj ljudi ne samo da su govorili o filozofiji, oni su iveli u njoj: vrhunac i ideal grkog ivota bio je mudrac, a ne ratnik ili svetac. Kroz sve vekove od Talesa, inspiriui rimske imperatore, hrianske oce, sholastike teologe,

renesansne jeretike, kembridske platoniste, pobunjenike prosveenosti i dananje poklonike filozofije, ova uzbudljiva filozofska oporuka stigla je do nas. U ovom trenutku na hiljade znatieljnih duhova itaju Platona, moda u svakoj zemlji sveta. Civilizacija ne umire, ona se seli; ona menja svoje prebivalite i svoju odoru, ali ivi i dalje. Nestajanje jedne civilizacije, kao nestanak nekog pojedinca, otvara prostor za razvoj druge; ivot odbacuje staru kou i novom mladou prevazilazi smrt. Grka civilizacija je iva; ona se kree u svakom dahu mate koji udiemo; od nje ostaje toliko da niko od nas u jednom ivotnom veku ne moe da je u celosti apsorbuje. Mi znamo njene mane njene sulude i nemilosrdne ratove, njeno stagnantno ropstvo, njeno podjarmljivanje ene, njen nedostatak moralne uzdranosti, njen iskvareni individualizam, njen tragini neuspeh da sjedini slobodu sa redom i mirom. Ali oni koji cene slobodu, razum i lepotu nee se zadravati na ovim manama. Oni e iza metea politike istorije uti glasove Solona i Sokrata, Platona i Euripida, Fidije i Praksitela, Epikura i Arhimeda; oni e biti zahvalni za postojanje takvih ljudi i preko dalekih vekova traie njihovo drutvo. Oni e misliti o Grkoj kao o svetlom jutru zapadne civilizacije koja je, sa svim svojim slinim manama, naa hrana i na ivot. Onima koji su stigli dovde: hvala Vam za Vae nevidljivo, ali stalno prisustvo. %1 od otprilike 8000-3400. godine. Ovakva izraunavanja vremena prema dubini slojeva su naravno veoma problematina; tempo stvaranja slojeva moe se menjati iz veka u vek. Prihvaena je mogunost usporenog tempa nakon naputanja Knososa kao urbanog naselja

u etrnaestom veku pre nae ere. Na Kritu nisu pronaeni nikakvi paleolitski ostaci. %2 Za priblino trajanje ovih epoha uporedi hronoloku tabelu. %3 Igrajui se sa razbacanim kostima Krita Kivijea (osniva nauka komparativne anatomije i paleontologije, prim. prev.) %4 Purpurni, Crvenokoci. Glava je vie duga nego iroka, crte su otre i prefinjene, kosa i oi sjajno tamni, kao kod dananjih Italijana; ovi Kriani oigledno su ogranak "mediteranske rase". Sadanja antropologija deli postneolitske Evropljane na tri tipa, koji preovlauju u Severnoj, Centralnoj odnosno Junoj Evropi: (1) "nordijski" ovek (duguljaste glave, visok, svetle koe, oiju i kose;)(2) "alpski" ovek (iroke glave, srednje visine, sa oima koje naginju sivoj boji, dok mu je kosa preteno smea;) i (3) "mediteranski" ovek (duguljaste glave, nizak i taman). Ni jedan narod nije sastavljen od iskljuivo jedne od ovih "rasa". %5 Obino oprezni i precizni Tukidid pie: "Minos je prva po tradiciji poznata nam osoba koja je stvorila ratnu mornaricu. On je sebe uinio gospodarem onog to se sada naziva Helenskim morem i vladao je nad Kikladima. On je uinio sve da bi u tim vodama suzbio piratstvo, to je bilo neophodno da obezbedi prihode za sopstvene potrebe."

%6 "Da bih brzo usvojio grki vokabular," pie liman, "nabavio sam moderni grki prevod /Paul et Virginie/ i priitao ga celog, uporeujui svaku re sa njenim ekvivalentom na francuskom originalu. Kada sam okonao ovaj zadatak znao sam bar polovinu grkih rei u knjizi; a posle ponavljanja cele operacije znao sam ih sve, ili skoro sve, a da nisam izgubio ni jedan jedini minut na korienju renika... Od grke gramatike nauio sam samo deklinacije i glagole i nikada nisam gubio dragoceno vreme na prouavanju pravila; jer kada sam video da niko od deaka, nakon to su ih u koli muili zamornim gramatikim pravilima po osam (pa i vie) godina, ne ume da napie pismo na starogr-kom, a da ne napravi na stotine uasnih greaka, pomislio sam da metod koji uitelji koriste verovatno nita ne valja... Ja sam uio antiki grki kao to bih uio neki ivi jezik." %7 Pausanije je putovao po Grkoj oko 160. godine nae ere i opisao ju je u svom delu "Periegesa", ili Tura. %8 Pri kraju njegovog ivota Derpfeld i Virhov skoro su ga ubedili da je naao ostatke ne Agamemnona, ve neke daleko ranije generacije. Posle mnogo kidanja, liman je stvari priao dobroduno. "ta?" uzviknuo je, "onda ovo nije Agamemnonovo telo, ovo nije njegov nakit? Pa dobro, nazovimo ga ulce"; i posle toga stalno su govorili o -ulceu-. %9 Grci su ovakvim graevinama dali ime kiklopske, jer

su u njihovoj mitskoj mati mogle da budu izgraene samo od strane dinova kao to su jednooki Titani nazvani Kiklopi (Okruglooki), koji su radili u kovanicama Hefesta u vulkanima Mediterana. Arhitektonski, ovaj naziv podrazumevao je veliko kamenje bez maltera, neotesano ili grubo klesano, i na spojevima ispunjeno ljunkom uloenim u ilovau. Tradicija je dodala da je Protej uvezao slavne zidare, zvane Kiklopi, iz Likije. %10 General di esnola ih je ustrajno sakupljao i sada su u Metropoliten muzeju umetnosti u NJujorku. %11 Dr Karl Blegen, rukovodilac terenskih istraivanja Univerziteta Sinsinati u Troji (1931) veruje da su ovi pokazali da je Troja /VI/ unitena oko 1300, verovatno zemljotresom, i da se na njenim ruevinama uzdigao Sedmi Grad, koji on naziva Prijamovom Trojom. Derpfeld vie voli da ga zove Troja /VIb/. Vidi /Journal of Hellenic Studies, LVI/, 156. %12 (7) Troja /VII/ bila je malo neutvreno naselje, koje je zauzimalo lokaciju sve dok (8) Aleksandar Veliki, 334. godine, iz potovanja prema Homeru, nije na njoj izgradio Troju /VIII/. (9) Oko poetka hrianske ere Rimljani su izgradili /Novum Ilium/, ili Novu Troju, koja je opstala do petog veka nae ere. %13 Ime "Troja" po grkoj tradiciji vodi poreklo od eponimskog heroja Trosa, oca Ilusovog, oca Laomedonta, oca Prijamovog. Otuda varijante imena

grada - /Troas, Ilios, Ilion, Ilium/. Eponimski heroj, ili eponim, verovatno je legendarna osoba kojoj drutvena ili politika grupa pripisuje svoje poreklo i ime. Dardani su, na primer, verovali ili pretendovali da su poreklom od Dardana, sina Zevsovog; tako su i Dorani smatrali da vode poreklo od Dorusa, Jonjani od Jona, itd. %14 I u takvim grkim reima kao /sesamon/ (susam), /kyparissos/ (empres), /hyssopos/ (isop, vrsta metvice, prim. prev.), /oinos/ (vino), /sandalon/ (sandala), /chalkos/ (bakar), /thalassa/ (more), /molybdos/ (olovo), /zephyros/ (zefir), /kybernao/ (kormilariti), /sphongos/ (spuva), /laos/ (narod), /labyrinthos/, /dithyrambos/, /kitharis/ (citra), /syrinx/ (flauta) i /paian/ (pean, himna zahvalnica). %15 "Persej... Herakle... Minos, Tezej, Jason... u modernim vremenima bilo je uobiajeno da se oni i drugi heroji tog doba smatraju... za isto mitoloke tvorevine. Kasniji Grci, kritikujui zapise o svojoj prolosti, nisu sumnjali da su oni bili istorijske linosti koje su stvarno vladale u Argosu i drugim kraljevstvima; a posle perioda krajnjeg skepticizma moderni kritiari poeli su da se vraaju grkom pogledu koji objanjava dokaz na nain koji najvie zadovoljava... Heroji u priama, kao i geografska scena u kojoj su se kretali, su stvarnost." /Cambridge Ancient History/, /II/, 478. Treba pretpostaviti da su glavne legende u svojoj sutini realne, a u detaljima imaginativne. %16

Tantal je razljutio bogove zato to je razglasio njihove tajne, krao njihov nektar i ambroziju, i ponudio im svog sina Pelopsa, skuvanog i iseenog. Zevs je Pelopsa opet sastavio, a Tantala kaznio stranom ei u Hadu; Tantal je bio smeten usred jezera, ije su se vode povlaile kad god bi pokuao da pije; nad njegovom glavom visile su grane prepune voa, koje bi se povukle kad bi pokuao da ih dohvati; nad njim je visila velika stena, koja je u svakom trenutku pretila da padne i smrvi ga. %17 Pripisuje se periodu 1400-1200 pre nae ere. Sadrao je fragmente pisma sa nedeifrovanim znacima, verovatno kritskog porekla. %18 "Zevs je," kae Diodor,"ovu no uinio tri puta duom; i prema koliini vremena koje je utroeno na zaee, pretskazao je izuzetnu mo toga deteta". %19 On je zadavio lava koji je uznemiravao stada u Nemeji; ubio je mnogoglavu hidru koja je pustoila Lernu; uhvatio je hitrog jelena i odneo ga Euristeju; uhvatio je divljeg vepra sa planine Eurimanta i odneo ga Euristeju; u jednom danu oistio je sve tale Augijevih tri hiljade volova skrenuvi reke Alfej i Penej u tale - i ostao dovoljno dugo u Elidi da bi osnovao Olimpijske igre; unitio je krvolone stimfalske ptice Arkadije; uhvatio je besnog bika koji je harao Kritom i odneo ga na ramenima Euristeju; uhvatio je i ukrotio Diomedove konje-ljudodere; pobio je skoro sve Amazonke;

postavio je dva rta, jedan naspram drugoga, kao "Herkulove stubove" na ulasku u Mediteran; uhvatio je Gerionove volove i doneo ih kroz Galiju, preko Alpa, kroz Italiju i preko mora do Euristeja; naao je jabuke Hesperida, i za trenutak pridrao zemlju za Atlasa; siao je u Had i oslobodio Tezeja i Askalafa od muka. - Hesperidama, Atlasovim kerima, Hera je poverila zlatne jabuke koje joj je dala Gea (Zemlje) prilikom njenog venanja sa Zevsom. Jabuke je uvao jedan zmaj i one su onima koji bi ih pojeli davale poluboanske moi. %20 Ovaj zauujui "heroj kulture", mislio je Diodor, bio je primitivni inenjer, preistorijski Empedokle; legende koje su se priale o njemu znaile su da je oistio izvore, prosekao planine, promenio tokove reka, popravio zaputene povrine, oslobodio ume od opasnih zveri i uinio Grku zemljom u kojoj se moe iveti. Sa drugog aspekta Herkul je voljeni sin boga koji pati za oveanstvo, vraa mrtve u ivot, silazi u Had i zatim uzlazi na nebo. %21 "Kada kova u hladnoj vodi kali veliku sekiru ili bradvu, ona iti; to je ono to gvou daje njegovu snagu." %22 "Onda je Alkinoj naredio Halijasu i Laodamu da igraju, sami, jer im se nikada niko nije usudio pridruiti. Uzeli su u ruke finu loptu, purpurne boje... i igrali. Prvi, savijajui telo unazad, zavitlao bi loptu prema nejasnoj gomili, dok bi drugi skoio visoko u vazduh i hvatao je graciozno

pre nego to bi mu noge dodirnule tlo. Zatim, kada su se isprobali bacanjem lopte u visinu, poeli su da je dodaju meu sobom, dok su sve vreme igrali na plodnoj zemlji." %23 Ima i ostataka jednog ranijeg i "matrijarhalnog" stanja: pre Kekropa, govori atinska tradicija, "deca nisu znala za sopstvenog oca" - tj. poreklo se, verovatno, raunalo po majci; a ak i u homerovskim danima mnogi od bogova posebno oboavanih u grkim gradovima bile su boginje Hera u Argosu, Atena u Atini, Demetra i Persefona u Eleusini - bez neke vidne odreenosti nekom mukom boanstvu. %24 Tezej je imao toliko ena da je jedan istoriar sainio struni katalog o njima. %25 Argos umire od radosti prepoznavi svog gospodara posle dvadeset godina razdvojenosti. %26 Jelena je, skoro da ne treba ni pomenuti, bila erka Zevsa, koji je, u obliku labuda, zaveo Ledu, enu spartanskog kralja Tindareja. %27 Brojevi u zagradi oznaavaju knjige "Ilijade". %28 Veoma je verovatno da pria u ovom sluaju ima manje osnove u istoriji od "Ilijade". Legenda o pomorcu ili ratniku, dugogodinjem lutalici, ija ena ne

moe da ga prepozna kada se vrati, oigledno je starija od prie o Troji i pojavljuje se u skoro svakoj knjievnosti. Odisej je grki Sinuhe, Sinbad, Robinson Kruso, Enoh Arden. Geografija poeme je tajna koja jo uvek mui dokoni um. %29 Posle smrti, kae grka tradicija, oboavana je kao boginja. U Grkoj se verovalo da bogovi one, koji o njoj loe govore, kanjavaju; ak i Homerovo slepilo, nagovetavalo se, javilo se zato to je u svojoj pesmi izneo klevetniku misao da je Jelena pobegla u Troju, umesto da je bila ugrabljena i odvedena u Egipat protiv svoje volje. %30 U jednom mikenskom grobu u Beotiji Ser Artur Evans je naao rezbarije koje pretstavljaju mladog oveka u napadu na sfingu i mladia koji ubija starijeg oveka i enu. On veruje da oni pretstavljaju Edipa i Oresta; a pripisujui ove rezbarije vremenu oko 1450. p.n.e., on period Edipa i Oresta pomera na oko dva veka pre od epohe otprilike pripisane ovim linostima u tekstu. %31 Grad u Austriji iji su gvozdeni ostaci dali ime prvom periodu Gvozdenog doba u Evropi. %32 Ili mape unutar korica ove knjige. %33 Upor. sedeeg /Chares/-a od Mileta u Britanskom muzeju ili "Glavu Kleobe" od Polimeda. u muzeju u

Delfima. %34 "Pisati o istoriji Grke u skoro bilo kom periodu bez proirivanja teme zadatak je veoma teak... jer ne postoji neko stalno jedinstvo ili utvreni centar kome bi se akcije i ciljevi mnogobrojnih drava mogli subordinirati ili postaviti u neki odnos sa njim." - /Bury, Ancient Greek Historians/ %35 Da bi se izbeglo preesto vraenje na istu scenu, istorija arhitekture manje vanih gradova pratie se u ovim poglavljima (Knjiga druga) do smrti Aleksandra (323). %36 Ove cifre su, naravno, nagaanja, zasnovana na nekoliko sugestija i mnogo pretpostavki. %37 Alkman, Alkej, Sapfa, Stesihor, Ibik, Anakreont, Simonid, Pindar, Bakilid. %38 Kako je ovo udno slino - kao da je jedan oseaj sjedinio dva pesnika preko daljina od dvadeset i pet vekova - sa Geteovom "Nona pesma lutalice": /ber allen Gipfeln/ "Nad svim planinskim vrhovima" /Ist Ruh,/ "sada je mir," /In allen NJipfeln/ "U svim vrhovima drvea" /Sprest du/ "jedva da uje" /Kaum einen Hauch;/ "daak." /Die Vgelein schnjeigen im NJalde/. "Ptice spavaju

u drveu." /NJarte nur, balde/ "Priekaj; uskoro e" /Ruhest du auch./ "Poivati i ti" %39 Meutim, za Likurga se verovalo da je zabranio da se njegovi zakoni napiu. %40 Gitijad je ukrasio jedna hram boginje Atene izvanredno izraenim bronzanim ploama; Batikle iz Magnesije izgradio je sjajni presto Apolona u Amikli; a Teodor sa Samosa je za Spartu izgradio uvenu venicu. Posle toga se o spartanskoj umetnosti, ak i o radu uvezenih umetnika, jedva jo neto uje. %41 Tako je 1789. Kamij Demulen, sa govornica svog kafea, pozivao Gale da zbace svoju nemaku (franaku) aristokratiju. %42 /Diolcos/ je bila povoljna alternativa za trgovce koji nisu imali poverenja u nemirne vode kod rta Maleja na morskom putu za zapadni Mediteran. Pruga je bila dovoljno vrsta da izdri uobiajeni trgovaki brod iz grkih vremena; ustvari, Avgust je svoju flotu transportovao preko /Diolcos/-a u poteri za Antonijem i Kleopatrom posle bitke kod Akcijuma, a grka eskadra bila je na slian nain prevezena ak i 883. godine nae ere. Perijandar je u svoje vreme planirao da prosee kanal koji danas spaja dva zaliva, ali njegovi inenjeri su ovo

smatrali previe tekim zadatkom. %43 Upor. periodine "istke" u komunistikoj Rusiji, 1935-38. %44 Pripisati ovu pesmu (kao i one koje se dalje citiraju) odreenim periodima iz Teognidovog ivota, hipotetino je. %45 Tako je verovala cela klasina starina osim nekih boetijskih ljudi od pera u drugom veku nae ere, koji su Hesiodovo autorstvo dovodili u pitanje. %46 Od /aphos/, pena. Krajni slog je neizvesnog porekla. %47 Istorija o Hesiodovoj smrti ne zna nita. Legenda pria kako je sa osamdeset godina zaveo devojku Klimenu; kako ga je njen brat ubio i njegovo telo bacio u more; i kako mu je Klimena rodila sina, lirskog pesnika Stesihora - koji je, meutim, roen na Siciliji. %48 Grci su dva puta vodili Sveti rat u vezi sa prihodima Apolonovog hrama: jedanput od 595-85, kada su juni Grci stavili taku na preterane namete koje su stanovnici susedne Sire uzimali od hodoasnika koji su na putu za Delfe prolazili kroz njihovu luku; i ponovo od 356-46, kada je grka armija saveznika pod Filipom Makedonskim

isterala Fokiane koji su osvojili Delfe i prisvojili sredstva hrama. Prvi rat je doveo do neutralizacije Delfa i osnivanja Pitijskih igara; drugi je doveo do makedonskog osvajanja Grke. %49 Kada je divlji vepar opustoio polja Kalidona, Meleagar, sin kalidonskog kralja Enusa, organizovao je lov na njega, sa pomonicima kao to su Tezej, Kastor i Poluks, Nestor, Jason i lepa, brzonoga Atalanta. Vepar je ubio nekoliko heroja, ali Atalanta je uspela da ga pogodi, a Meleagar ga je ubio. Atalanta, koju su u njenom domu u Arkadiji traili mnogi prosci, pristala je da se uda za onoga meu njima koji je prestigne u tranju, ali su oni koji nisu uspeli morali da umru. Hipomen je pobedio tako to je trei ispustio tri zlatne jabuke Hesperida koje mu je dala Afrodita; Atalanta se sagnula da ih pokupi i izgubila trku. O Meleagarovoj potajnoj ljubavi prema Atalanti i njegovoj traginoj smrti italac moe saznati iz Svinburnovog dela "Atalanta u Kalidonu". %50 Otuda mudri savet iz filozofskog stiha Aleksandra Popa: "Malo znanja opasna je stvar;" "Pij duboko, ili ne kuaj iz Pijerijskog izvora". %51 "Atika je," kae Tukidid (/i, I/), "zbog siromatva svog tla bila je od veoma dalekih

vremena osloboena frakcija (?) i invazije". %52 Verovatno dobila ime od Feniana od /shalam/, mir; upor. Salem. %53 Tradicija je ovaj dogaaj smestila u trinaesti vek pre nae ere; ali ujedinjenje Atike pod Atinom teko se moglo dovriti pre 700-te, jer "homerovska" "Himna Demetri", komponovana negde oko tog datuma, govori o Eleusini kao da jo uvek ima vlastitog kralja. %54 Verovatno legendarni dogaaj, koji se po tradiciji odigrao 1068. godine pre nae ere. %55 Obeleje gospodina tada, kao u danima rimskih /eljuites/, francuskih /chevaliers/ i engleskih /cavaliers/. %56 "Oni koji bi ukrali kupus ili jabuku morali su da budu kanjeni isto kao i zloinci koji su poinili svetogre ili ubistvo." Plutarh, "Solon". %57 Verovatno se to nije odnosilo na komercijalne dugove u koje nije bilo umeano osobno ropstvo. %58 Za vrednost atinskog kovanog novca vidi dalje u Poglavnju /XII/, podnaslov /III/.

%59 Grote i mnogi drugi tumaili su da Plutarhov iskaz znai da je Solon izvrio smanjenje vrednosti valute za dvadeset sedam odsto i tako dao olakicu zamljoposednicima koji su - i sami duni drugima bili lieni prihoda od hipoteka od kojih su zavisili za udovoljavanje svojih obaveza. Meutim, takva inflacija pretstavljala bi jo jedan udarac za one zemljoposenike koji su odreene iznose pozajmili trgovcima; ako bi pomogla nekoj klasi, onda bi pomogla ovim trgovcima, a ne zemljoposednicima ili seljacima - ije su hipoteke ve bile oprotene. Verovatno da Solon nije mislio da snizi vrednost valute, ve je samo eleo da jedan monetarni standard, pogodan za trgovinu sa Peloponezom, zameni drugim, koji e olakati trgovinu sa bogatim i sve irim tritima Jonije, gde je u optoj upotrebi bio eubejski standard. %60 /Medimnus/, oko jedan i po buel, smatrao se ekvivalent jednoj drahmi u novcu. %61 Diogen iz Laerte pria ovu priu kao o Soliju u Silisiji - gradu ije je ouvanje starog grkog jezika do Aleksandrovih dana dovelo do rei "solicizam". %62 Ne bi nas iznenadilo kad bismo saznali da su oni pretstavljali uvreenu aristokratiju, kao Brut i Kasije u Rimu. Brut je takoe postao heroj jedne revolucije, tek posle osamnaest vekova koji su

skrivali njegovu istoriju. %63 Unuk Klistena, diktator Sikiona. %64 Slina institucija koriena je u Argosu, Megari i Sirakuzi. %65 Imovinska podesnost bila je uslov za glasako pravo u ranijim fazama amerike i francuske demokratije. %66 Upor. Pater: "Moda najsjajnija i najpodsticajnija epizoda u celoj istoriji Grke - njena rana kolonizacija." %67 Simonid uporeuje ene as sa lisicama, onda sa magarcima, svinjama ili promenjivim morem i kune se da ni jedan mu nije preiveo dan bez neke rei kritike od svoje ene. %68 "Evangelina" od Longfeloua, njegov "Hijavata" i poslednji red svake strofe Bajronovog "Putovanja ajld Harolda" mogu da poslue kao primeri daktilskog heksametra trohejskog tetrametra, odnosno jambskog trimetra. %69 Ili, kako je mi znamo, prema rimskom imenu boginje i italijanskom imenu ostrva, "Miloska Venera".

%70 Upor. vitrinu /XIII/ esnola kolekcije kiparskih antikviteta u Metropolitenskom muzeju umetnosti u NJujorku. Dvojezina ploica koju su britanski uenjaci otkopali 1868. omoguila im je da deifruju kiparsko pismo kao grki dijalekt izraen slogovnim znacima; ali rezultati nisu optoj istoriji dodali nita interesantno. %71 Meutim, slini pokreti pojavili su se u estom veku pre nae ere u Indiji i u Kini. %72 Neka nam ovu priu ispria Aristotel: "Kau da je Tales, zakljuivi na osnovu svoje vetine u astrologiji (astronomiji) da e te godine biti mnogo maslina, uzeo pod najam po niskoj ceni, dok je jo bila zima, sve prese za ulje u Miletu i Kiosu u vreme kad jo nije bilo nikoga da mu konkurie. Ali kada je dola sezona za proizvodnju ulja, prese su bile potrebne mnogima, te ih je odmah iznajmio pod svojim uslovima; i kada je na ovaj nain dobio veliku sumu novca, dokazao im je da je filozofima lako da budu bogati, samo ako to ele." %73 Da je krug prepolovljen svojim prenikom; da su uglovi na osnovici svakog jednakokrakog trougla "podudarni" (tj. jednaki); da je (periferijski, prim. prev.) ugao nad prenikom prav ugao; da su unakrsni uglovi, formirani pomou dve prave linije koje se seku, jednaki; da su dva trougla, koji

imaju po dva ugla i jednu stranicu jednaku, podudarni. %74 Upor. Spenserovu definiciju evolucije kao znaajnu promenu od "beskonane, nekoherentne homogenosti u odreenu, koherentnu heterogenost". %75 Ekliptika (tako nazvana zato to se u njoj dogaaju eklipse sunca i meseca) je veliki krug napravljen prividnom godinjom putanjom sunca preko neba. Poto je ravan ovog kruga ili ekliptike i ravan zemljine orbite, nakrivljenost eklitike je kosi ugao (oko 23 stepena) izmeu ravni zemljinog ekvatora i ravni njene orbite oko sunca. %76 Egipani su crtali mape, ali ogranienih oblasti. %77 Mudri italac e posle rei kao to su "najraniji" ili "prvi" uvek staviti re "poznati". %78 Od /histor/ ili /istor/, koji zna; eufonizam za /idtor/, od korena /id/ u /eidenai/, znati; upor. englesko /njit/ i /njisdom/ (razum, razboritost, prim. prev.). /Story/ je skraeno od /history/ (storija, tj. pria, istorija, prim. prev.). %79 U slinim poduhvatima danas krajevi se sastaju sa grekom koja iznosi samo nekoliko ina, ili

je uopte nema. %80 Ostalih est bili su Visei vrtovi Vavilona, aleksandrijski Faros, rodoski Kolos, Fidijin Zevs u Olimpiji, grob Mausola u Halikarnasu i piramide. Plinije opisuje drugi hram kao 425 stopa duine sa 225 stopa irine, sa 127 stuba visine ezdeset stopa - nekoliko od njih ukraenih ili nagrenih reljefima. Dovren je 420. godine p.n.e. posle vie od jednog veka graenja, ali je 356. uniten u poaru. %81 Brojevi u zagradi odnose se na fragmente Heraklita kako ih je numerisao Bajvoter. %82 Moda je Heraklit imao na umu jednu nebularnu hipotezu: svet poinje kao vatra (ili toplota ili energija), on postaje gas ili vlaga, koja se taloi kao voda, iji hemijski ostatak, posle isparavanja, formira vrste delove zemlje. Voda i zemlja (tenost i vrsto telo) dve su faze jednog procesa, dve forme jedne realnosti (25). "Sve je zamenjeno za Vatru, a Vatra za sve" (22). Svaka promena je "put nadole ili nagore", prelaz iz jedne u drugu formu - as vie, as manje kondenzovane - energije Vatre. "Put nagore ili nadole je jedan te isti" (69); razreivanje i kondenzacija su kretanja u venoj oscilaciji promene; sve stvari formirane su na nanie usmerenom ili kondenzujuem ili na navie usmerenom ili razreujuem putu realnosti od Vatre i natrag u Vatru; sve forme su naini

jedne osnovne energije. Jezikom Spinoze: Vatra ili energija je vena i sveprisutna supstanca ili osnovni princip; kondenzacija i razreivanje (putevi nadole i nagore) njeni su atributi; njeni naini ili specifini oblici su vidljive stvari sveta. %83 Gr. /kolophon/, breg; upor. lat. /collis/, engl. /hill/. Poto je konjica grada bila slavna po tome to je obavljala "zavrno doterivanje" kod pobeene sile, re /kolophon/ je u grkom postala sinonim za konani udarac i prela u na jezik (engleski, prim. prev.) kao znak izdavaa, koji se prvobitno stavljao na kraj knjige. %84 Danas, pod imenom Izmir (ovo ime i "Smirna" verovatno su povezani starom trgovinom izmirnom) to je drugi grad u Turskoj po broju stanovnika i najvei grad u Maloj Aziji. %85 Svinbern nam daje bolji primer metra i opisuje Sapfinu ljubav u predivnoj pesmi nazvanoj "Safike strofe" ("/All the night came not upon/ /my eyelids/") u njegovim /Poems and Ballads/. %86 Skoro svi gradovi pomenuti u ovom poglavlju jo uvek postoje, mada pod izmenjenim imenom. %87 Ime je verovatno uzeto od Bizasa, jednog domaeg kralja.

%88 Vatoova slika, "Ukrcavanje za Kiteru" simbolizovala je duh viih klasa Francuske osamnaestog veka, koja je odbacila tek toliko teologije da bi bila epikurejska. %89 Tradicionalni datumi osnivanja grkih gradova na Zapadu dati su u hronolokoj tabeli. Ove datume uzeo je Tukidid od starog logografa Antioha iz Sirakuse; oni su vrlo nesiguni i Mahafi je verovao da su osnivanja na Siciliji dola posle onih u Italiji. Meutim, Tukididova hronologija jo uvek ima mnogo pristalica. %90 Kuvarima ili poslastiarima koji su izmislili nova jela ili slatkie izvetava Atenaj bilo je dozvoljeno da ih patentiraju na godinu dana. Moda je Atenaj pomeao karikaturu sa istorijom. %91 Ime koje su Rimljani dali grkim gradovima u junoj Italiji. %92 Upor. Poglavlje /IX/, podnaslov /IV/, dole. %93 Pitagorejci su izgleda bili prvi koji su koristili re /mathematike/ sa znaenjem "matematika"; pre njih ona se koristila za uenje bilo ega.

%94 U odlomku "O poboljanju intelekta". %95 Nauka pokuava da svede sve pojave na kvantitativne, matematike, proverljive tvrdnje; hemija opisuje sve stvari kroz simbole i cifre, rasporeuje elemente matematiki u periodian zakon i svodi ih na intra-atomsku aritmetiku elektrona; astronomija postaje nebeska matematika, a fiziari trae matematiku formulu koja e obuhvatiti pojave elektriciteta, magnetizma i gravitacije; neki mislioci naeg vremena pokuali su da izraze i samu filozofiju kroz matematiki oblik. %96 Treba da, u prolazu, pomenemo da je Pitagora, pomalo anticiprajui Pastera, poricao spontano stvaranje i uio da su sve ivotinje roene od drugih ivotinja preko "semena". %97 Grcima se ova legenda toliko dopadala, da su je priali i o zakonima Katane i Turije. Plan se posebno dopao Miel de Montenju i moda jo nije preiveo svoju upotrebnu vrednost. %98 Ili moda generaciju kasnije, upor. beleku na str. ? gore. %99 On je svoju opomenu uputio u obliku basne. Jedan konj, uznemiren upadom jelena na njegov panjak,

zatraio je od oveka da mu pomogne da uljeza kazni. ovek je obeao da e to uiniti ako mu konj dozvoli da ga uzjae sa kopljem u ruci. Konj je pristao, jelen je uplaen pobegao, a konj je otkrio da je sada ovekov rob. %100 "Gelon iz Sirakuse," kae Lucijan, "imao je neprijatan dah, ali on to dugo nije znao, jer se niko nije usuivao da jednom tiraninu tako neto uopte pomene. Na kraju se neka strankinja, sa kojom je imao vezu, usudila da mu kae; on je onda otiao svojoj eni i izgrdio je to ga, s obzirom na sve mogunosti da o tome zna, nije nikada upozorila; ona se branila da je, poto nikada nije bila bliska ili u neposrednom dodiru sa nekim drugim mukarcem, mislila da je to tako kod svih mukaraca." Ovim ga je obezoruala. %101 Faetont (Blistavi), sin Heliosa, zatraio je da vozi suneve koije preko neba. Vozio je nepaljivo, skoro zapalio svet, bio pogoen munjom i pao u more. Moda su Grci nameravali da ova pria, kao i ona o Ikaru, poslui kao mladima kao poduka. %102 Obratite panju na otsustvo majki boginja u tako snano patrijarhalnim drutvima kao to je Judeja, Islam i protestantsko hrianstvo. %103 Borba izmeu Zevsa i njegovih pomonika protiv Titana postala je za Grke simbol pobede

civilizacije i razuma nad varvarstvom i grubom snagom i esto se koristila kao umetnika tema. %104 Ime "Zevs" verovatno je srodno sa latinskim /dies/, na dan, i moda potie od indoevropskog korena /di/, to znai sijati. Jupiter je /deupater/, Zevs otac; odatle dolazi genitiv /Dios/. Danas se mesta ili vrhovi koji su nekad bili posveeni Zevsu nazivaju ili su posveeni sv. Iliji, svecu Grke Crkve koji donosi kiu. %105 Treba dodati, da mrtvima ne nanesemo nepravdu, da su ove pustolovine verovatno izmislili pesnici ili plemena eljna da dokau da vode poreklo od najveeg meu bogovima. %106 Od Feb dolo je ime Febus, "sjajni". %107 Mit o Adonisu jo je jedna od varijacija na temu vegetacije godinje smrti i uskrsnua zemlje. Ovog lepog mladia elele su i Afrodita i Persefona, boginja ljubavi i boginja smrti. Ares, ljubomoran na Adonisov upeh kod Afrodite, preruio se u divljeg vepra i ubio ga. Iz Adonisove krvi rodila se anemona, a iz Afroditinog bola potekle su reke poezije. Zevs je ubedio boginje da Adonisovo vreme i panju podele meu sobom, ostavljajui ga pola godine sa Persefonom u Hadu i vraajui ga drugo pola godine zemaljskom ivotu i ljubavi. U Fenikiji, na Kipru i u Atini uspomena na mladievu smrt slavila se sveanostima

Adonije; ene su nosile kipove Gospodina (jer to je bilo znaenje njegovog imena), glasno su oplakivale njegovu smrt i trijumfalno slavile njegovo uskrsnue. %108 Ve 50. godine pre nae ere Diodor Sikulus je ovu priu protumaio kao mit o vegetaciji. Zagrej, loza, dete je Demetre, zemlje, koju je oplodio Zevs, kia. Loza se, kao i bog, see (obrezuje) da bi dala novi ivot; a sok groa vri da bi postao vino. Svake godine, pod dejstvom blagotvorne kie, loza se ponovo raa. Herodot je naao toliko slinosti izmeu mitova o Dionisu i Ozirisu da je u jednom od prvih eseja u komparativnoj religiji ova dva boga poistovetio. %109 Od /entheos/, "bog unutra"; "entuzijazam" je prvobitno znaio opsednutost bogom. %110 Ove rtve u Atini nazivale su se /pharmakoi/, to je prvobitno znailo arobnjaci; /pharmakon/ je znailo maginu aroliju ili formulu, zatim lek. Pitanje da li su /pharmakoi/ stvarno ubijani ostalo je sporno; ali malo je sumnje da je prvobitno rtva bila stvarna. %111 U mnogim delovima Evrope ljudi jo uvek veruju da se due mrtvih jedanput godinje vraaju na zemlju i da se moraju pogostiti na "Duni Dan". %112

Upor., uz brojeve i porodine nazive, rei kao to su: sanskrt /dam(as)/ (kua, dom), grki /domos/. Latinski /domus/, engleski /timber/; /dvaras/, /thyra/, /fores/, /door/ (vrata); /venas/, /(f)oinos/, /vinum/, /njine/ (vino); /naus/, /naus/,/ navis/, /nave/ (laa); /akshas/, /axon/, /axis/, /axle/ (osovina); /iugam/, /zygon/, /iugum/, /yoke/ (jaram), itd. %113 Ne znamo kako se stari grki izgovarao. Akcenti koji nas toliko mue retko su korieni u klasinom grkom, ali ih je u stare tekstove uneo Aristofan iz Bizanta u treem veku pre nae ere. Ove akcente pri itanju grke poezije treba zanemariti. %114 Upor. grki /alpha/, fenianski /aleph/ (bik); /beta/, /beth/ (ator); /gamma/, /gimel/ (kamila) /delta/, /daleth/ (vrata); /epsilon/, /he/ (prozor); /zeta/, /zain/ (koplje), itd. %115 /Graphein/, to prevodimo sa pisati, prvobitno je znailo "ugravirati". %116 Latini su svitak zvali /volumen/ namotani. %117 Latinski /frontes/, odakle na /frontispisece/ (engl.: slika na naslovnoj strani prim. prev.) %118

Mada smo od vremena razvoja tamparstva vizuelni tipovi, a pisani tekst retko se ita naglas, stil i interpunkcija jo uvek se formiraju prema lakom disanju onoga koji ita, te ritmikim zvukom rei. Verovatno e nai potomci opet biti auditivni tipovi. %119 Rima je uglavnom bila ograniena na prorotva i religiozna proroanstva. %120 Od /raptein/, skrpiti, i /oide/, pesma. %121 Tako nazvanih jer su naene uglavnom u blizini Duple kapije grada u Keramiku. %122 Br. 682 u Narodnom muzeju u Atini. %123 Sada u Britanskom muzeju; postoje kopije u Metropoliten muzeju u NJujorku. Branhide su bile nasledne svetenice hrama. %124 Skala koja koristi etvrtine tonova; na pr. /E E- F A B B- C E/ gde akcenat oznaava etvrt tona iznad prethodne note. %125 Muzika Helade svirala se u raznovrsnim skalama, daleko brojnijim i sloenijim od naih. Naa dijatonska skala ne pravi manju podelu od pola tona,

a dvanaest polutonova ini nau oktavu; Grci su koristili etvrtine tona i imali etrdeset i pet skala od osamnaest nota po skali. Ove skale inile su u tri grupe: dijatonske skale, zasnovane na tetrakordu /E/ /D/ /C/ /B/; hromatske, na /E/ /C/# /C/ /B/; i enharmonine, na /E/ /C/ /Cb/ /B/. Pojednostavljenjem, od grkih skala, potekle su skale srednjovekovne crkvene muzike i preko njih nae dananje. %126 U okviru dijatonskog tetrakorda proizvoeno je sedam tonaliteta (/harmoniai/) natezanjem struna da bi se promenio poloaj polutonova u oktavi. Najvaniji tonaliteti bili su dorski (/E F G A B C D E/), ratniki i ozbiljan, mada u duru; lidijski (/C D E F F A B C/) nean, aloban, mada u molu; i frigijski (/D E F G A B C D/), molski i orgijski strastven i divlji. Zabavno je itati o estokim polemikama o muzikim, etikim i medicinskim efektima, okrepljujuim ili tetnim, koje su Grci uglavnom filozofi pripisivali ovim polutonskim varijacijama. Dorska muzika, kau, inila je mukarce hrabrim i dostojanstvenim, lidijska ih je inila sentimentalnim i slabim, frigijska razdraenim i svojeglavim. %127 Platon je efeminirani luksuz i vulgarni nemoral smatrao posledicom skoro sve muzike i eleo da iz svoje idealne drave protera svu instrumentalnu muziku. Aristotel je hteo da svi mladii znaju dorski tonalitet. Teofrast je imao dobru re ak i za frigijski tonalitet;

ozbiljne bolesti, kae on, mogu se uiniti bezbolnim sviranjem frigijske melodije blizu obolelog mesta. %128 Grka muzika notacija nije koristila ovalne note i crte na notnim linijama, ve slova alfabeta, sa razliitom inverzijom ili transverzijom, poveana takama i crticama da bi se dobilo ezdeset i etiri znaka, koji su stavljani iznad rei pesme. Nekoliko ostataka ovakve notacije stiglo je do nas da bismo se uteili zbog gubitka ostale; one ukazuju na melodije koje su srodnije orijentalnim, nego evropskim napevima i koje bi pre bile prihvatljive za uho Hindusa, Kineza ili Japanca nego za nae slabe zapadnjake ui, nenavikle na etvrtine tonova. %129 Re "stopa" sa znaenjem dela stiha duguje svoje poreklo igri, koja je pratila pesmu; /orchestra/ je Grcima znaila i igraka platforma, obino ispred pozornice. %130 Ove cifre iz Herodota verovatno su izraz patriotske mate. Plutarh, u pokuaju da bude nepristrasan, poveava grke gubitke na 1.360, a Diodor Sikul, mada uvek velikoduan sa brojkama, sputa persijske gubitke na 100.000; ali ak i Plutarh i Diodor bili su Grci. %131 Grotov prikaz iz 1850. sluaja protiv areopaga podsea na izvesne kritike Vrhovnog suda

Sjedinjenih Drava iz 1937: "Areopag, koji je bio jedini uivalac doivotnog mandata, izgleda da je imao nedefinisanu i iroku kontrolu koju je duga praksa postepeno uinila neprikosnovenom. On je bio okruen nekom vrstom religioznog potovanja... Areopag je vrio nadzor i nad narodnom skuptinom, pazei da nikakvi postupci... ne narue postojee zakone zemlje. NJegova su ovlaenja bila ogromna, nedefinisana, i nisu potekla ni od kakve formalne dozvole naroda". %132 Dejanira, Heraklova ena, izazvala je njegovu smrt poklonivi mu zatrovanu odeu. Upor. Sofoklove "Trahinjanke". %133 Grka re /metoikoi/ znai "deliti dom". %134 Brojke su iz: Gom, A.V., "Stanovnitvo Atine u petom i etvrtom veku p.n.e.", str. 21, 26, 47. One su slobodna pretpostavka. Ukupni broj ukljuuje supruge i maloletnu decu graana. %135 U Periklovoj Atini ime "tesmoteti" se davalo estorici niih arhonta koji su beleili, tumaili i sprovodili zakone; u Aristotelovo doba oni su predsedavali narodnim sudovima. %136 Doslovno, "helijeja" je ime mesta gde se sudovi sastaju koje je tako nazvano (od /helios/, sunce)

jer su se zasedanja odravala pod otvorenim nebom. %137 Kriton, bogati Sokratov prijatelj, alio se da je teko iveti u Atini za svakog ko eli da gleda svoja posla. "Jer ba sada", rekao je, "ljudi protiv mene pokreu tubu, ne zato to sam im naneo neko zlo, ve zato to misle da u im radije platiti izvesnu svotu nego se izloiti problemima sa parnicom". %138 Ova re je srodna sanskritskoj /barbara/ i latinskoj /balbus/, a obe znae zamuckivanje; upor. engleski /babble/. Grci su pod /barbaros/ podrazumevali pre udan govor nego nedostatak civilizacije i koristili su /barbarismos/ upravo kao to mi, sledei ih, koristimo "barbarizam" u znaenju stranog ili kvazistranog izvrtanja narodnog jezika. %139 Plutarh, "Perikle, "Cimern" Grki komonvelt", 272, i Ferguson "Grki imperijalizam", 61, smatraju da je grki prezir prema manuelnom radu preuvelian; ali upor. Gloc, "Antika Grka na radu", 160. %140 U ovoj knjizi obol se rauna da je po kupovnoj snazi ekvivalentan 17 centi u valuti Sjedinjenih Drava 1938, drahma kao 1 dolara, talent kao 6.000 dolara. Ovi ekvivalenti samo su priblino tani, jer su tokom grke istorije cene rasle; upor. odeljak /V/ ovog poglavlja.

%141 Ovu cifru daje Gom. Verovatno je broj bio mnogo vei: Suida, na osnovu govora koji se nesigurno pripisuje Hiperidu godine 338, navodi da je samo mukih robova bilo 150.000; a prema nepouzdanom Ateneju popis Atike Demetrija Faleranina oko godine 317. govori o 21.000 graana, 10.000 meteka i 400.000 robova. Timej je oko godine 300. raunao da u Korintu ima 460.000 robova, a Aristotel, oko 340. rauna da ih u Egini ima 470.000. Moda su ove cifre tako visoke jer ukljuuju i robove koji su bili u prolazu na prodaji na pijacama robova u Korintu, Egini i Atini. %142 Velika bogatstva iz antike grke bila su, naravno, po savremenim merilima skromna. Za Kaliju, najbogatijeg meu Atinjanima, kau da je imao dve stotine talenata (1.200.000 dolara); a Nikija je imao sto. %143 Skulptori i arhitekti Grke formirali su esnaf graditelja, sa sopstvenim religioznim misterijama, i postali prethodnici Slobodnih zidara u kasnijoj Evropi. %144 Nemamo dokaza o kontraceptivnim sredstvima kod Grka. %145 Na jednoj od slika u Pompejima, verovatno kopiranoj od Grka, vidimo uenika oslonjenog na ramena drugog uenika, pete mu dri trei, dok ga uitelj iba.

%146 Meutim, ovu instituciju ne sreemo pre 336. p.n.e. %147 Plutarh pria jednu zgodnu priu kako je epidemija samoubistava meu enama Mileta iznenada i potpuno okonana naredbom kojom se propisuje da se ene samoubice nose gole kroz trnicu do mesta sahranjivanja. %148 Upor. "Antigonu", 781: "Kad LJubav se bori, ona u svojim bitkama pobeuje! LJubav, pa ona bogate pljakom liava imovine! Uz nene obraze na devojakom jastuku ona bdi svu no; Plen svoj ona trai preko morskog vala, Meu prebivalitima pastira. Bogovi su besmrtni, al- ne mogu izbei joj hir; Ali, oh, meu nama, iji ivot samo jedan je dan, ludo je srce koje joj se prepusti!" %149 Ono se sastojalo od izbacivanja tenosti iz pehara tako da pogodi neki mali predmet postavljen na izvesnoj razdaljini. %150 Meu Grcima je bio obiaj da sitninu nose u ustima. %151 /Philokaloumen meteuteleias/, kae Tukididov Perikle: "Mi volimo lepotu bez preterivanja."

%152 "Meu antikim narodima", rekao je Stendal, "lepo je samo visoki reljef korisnog". %153 On je Kimonu uzvratio tako to se udvarao njegovoj sestri Elpiniki i naslikao njen portret kao Laodikeju meu Trojankama. %154 Mermerni blok otkriven u Rimu 1887. kada su ruili Vilu Ludovisi. Original je u /Museo delle Terme/ u Rimu; lepa kopija nalazi se u Metropoliten muzeju umetnosti u NJujorku. %155 Metoda oznaavanja dubine do koje klesar na razliitim takama treba da isklee blok materijala za skulpturu pre nego to ga umetnik uzme u ruke. %156 U Kapitolskom muzeju u Rimu; verovatno kopija grkog originala iz petog veka. %157 U Atinskom muzeju; reprodukovan u Metropoliten muzeju umetnosti. %158 Odjek njegove velianstvenosti imamo moda u plemenitoj glavi Junone u Britanskom muzeju, koja se smatra kopijom Polikletovog dela. %159

Moda je jedna Amazonka iz Vatikana rimska kopija ovog dela. %160 /Museo delle Terme/ ima torzo jedne fine mermerne kopije koju je uradio neki rimski umetnik. Minhenski Antikvarijum ima jednu kasnu kopiju u bronzi; Metropoliten muzej umetnosti ima kopiju na kojoj je vatikanski torzo ujedinjen sa glavom iz Laneloti palate u Rimu. %161 Dobar primerak lateranske kopije postoji u Metropoliten muzeju umetnosti. %162 Nika je sastavljena od fragmenata koje su Nemci u Olimpiji otkopali 1890. i sada se nalazi u Olimpijskom muzeju. Skoro isto tako lepe su i "Nereide", ili "Morske nimfe", koje su naene bez glave meu ruevinama jednog spomenika u Ksantu u Likiji i sada se nalaze u Britanskom muzeju. Grki duh rairio se ak i u negrku Aziju. %163 Nije ostala nijedna autentina kopija. %164 Oko 330. godine nae ere odneta je u Konstatinopolj i izgleda da je tamo unitena u nemirima 1203. %165 Ako treba da ocenimo po "Lenormant" i "Varvakion" modelima ovog kipa koji se nalaze ouvani u Atinskom muzeju, za "Atenu Partenos" ne bismo ba

suvie marili. Prva ima zdepasto telo i nateeno lice, a grudi one druge vrve od svetih zmija. %166 Oko 438. Postoji dosta neizvesnosti to se tie datuma, kao i posledica dogaaja u kasnijim godinama Fidijinog ivota. %167 Od "Zevsa" nije ostalo nita osim fragmenata podnoja. %168 /Venus Genitrix/ u Luvru moda je kopija ovog kipa. %169 Ostalo je trideset i osam stubova, zidovi naosa, i delovi unutranje kolonade. Fragmenti friza sada se nalaze u Britanskom muzeju. %170 Sada u Olimpijskom muzeju. %171 Ime je pogreno, jer ovaj hram, podignut 425, nije mogao da bude Teseijon u koji je 469. Kimon doneo navodne Tezejeve kosti; ali vreme isti od greha i greku i krau, i tradicionalno ime obino se zadrava zbog nedostatka odreenog imena. %172 Teseijon je najbolje ouvan od svih antikih grkih graevina; ali ak i takvom, nedostaju mu mermerni crepovi, murali, kipovi u unutranjosti, zabatne skulpture i skoro sva fasadna boja.

Metope su toliko oteene da su reljefi skoro neraspoznatljivi. %173 Kipovi Nike, ili Pobede, esto su pravljeni bez krila, kako ne bi mogla da napusti grad. Hram su sruili Turci 1687. n.e. da bi sagradili tvravu. Lord Eldin je spasio neke delove friza i poslao ih u Britanski muzej. Godine 1855. kamenje hrama ponovo je sastavljeno; obnovljena graevina postavljena je na prvobitnu lokaciju, a delovi teko oteenog friza koji su nedostajali zamenjeni su odlivcima od terakote. %174 Ovi stubovi, a ne oni sa Partenona, odredili su stil za kasniju arhitekturu. Osnova svakog prelazila je u stilobat "atikom osnovom" od tri lana, ralanjenih porubima ili trakama. Vrh stuba postepeno je preko trake cvea prelazio u kapitel sa volutama. Entablatura je imala bogato dekorisani venac, friz od crnog kamena, i, ispod venca, niz reljefa. Kimatijon i antemion ukrasnog reljefa isklesan je paljivo kao skulptura; umetnicima je za jednu stopu ovog ukrasnog reljefa plaano kao za figuru u frizu. %175 Ovaj naziv upotrebio je za kipove rimski arhitekta Vitruvije, po imenu datom Artemidinim svetenicama iz Karija u Lakoniji. Atinjani su ih jednostavno zvali "kore", ili Devojke. %176 Imena figura na Partenonu veinom su pretpostavke.

%177 Partenon, kao i Erehtejon i Teseijon, ouvan je zahvaljujui tome to je korien kao hrianska crkva; nije mu bila potrebna velika promena imena, jer je u oba sluaja bio posveen Devici. Posle turske okupacije 1456. transformisan je u damiju i dobio minaret. Godine 1687, kada su Venecijanci opsedali Atinu, Turci su hram koristili za skladitenje svakodnevnih potreba baruta za svoju artiljeriju. Venecijanski komandant, obaveten o tome, naredio je svojim tobdijama da gaaju Partenon. Jedna granata probila je krov, barut je eksplodirao i razruio polovinu zgrade. Posle osvajanja grada Morosini je pokuao da uzme kipove sa zabata, ali su njegovi radnici kipove prilikom sputanja ispustili i oni su se razbili. %178 Godine 1800. lord Eldin, britanski ambasador u Turskoj, obezbedio je dozvolu da odnese deo skulptura u Britanski muzej zbog toga to e biti sigurnije od uticaja vremena i ratova tamo, nego u Atini. NJegov plen sastojao se od dvanaest kipova, petnaest metopa i pedeset i est ploa friza. Strunjak za skulpturu iz muzeja savetovao je da se ovaj materijal ne kupi; tek posle deset godina pregovora muzej je pristao da za njih plati 175.000 dolara, to je bilo manje od polovine novca to ga je lord Eldin potroio za njihovo obezbeenje i transport. %179 Nekoliko godina kasnije, tokom grkog Rata za nezavisnost (18211830), Akropolj je bio dva puta

bombardovan i veliki deo Erehtejona bio je uniten. Neke od metopa na Partenonu jo su na svom mestu; nekoliko ploa friza nalazi se u Atinskom muzeju, a nekoliko drugih u Luvru. Graani Nevila, Tenesi, izgradili su repliku Partenona, istih dimenzija kao original, od slinog materijala, i, koliko znamo, sa istim dekoracijama i bojama; a Metropoliten muzej umetnosti ima malu hipotetinu reprodukciju unutranjosti hrama. %180 Moemo primetiti i nedostatak reda u razmetaju zgrada na Akropolju, ili u svetom prostoru Olimpije; ali teko je rei da li je ovaj nered bio nedostatak ukusa ili istorijski sluaj. %181 O kasnijoj (verovatno periklovskoj) aritmetikoj notaciji upor. Poglavlje /XXVIII/, podnaslov /I/, u daljem tekstu. %182 Iracionalni brojevi su oni koji se ne mogu izraziti ni celim brojem ni razlomkom, kao kvadratni koren iz broja 2. Nesamerljive veliine su one za koje se ne moe nai nikakva trea veliina koja ima prema svakoj od njih odnos koji se moe izraziti racionalnim brojem, kao strana i dijagonala kvadrata, ili poluprenik i obim kruga. %183 Figura nalik na mesec, koju obrazuju lukovi dva kruga koji se seku. %184

Ovo je Vrtlog koji je Aristofan u "Oblakinjama" tako efikasno izvrgao podsmehu kao Sokratovu zamenu za Zevsa. %185 Oko 434. Jedan drugi prikaz postavlja suenje u 450. %186 Prema drugoj prii, kada je Perikle organizovao njegov beg on je bio u zatvoru u Atini i oekivao fatalni pehar. %187 Herodot govori o superiornom kalendaru Egipana. Od Egipta su Grci kao instrument za merenje vremena preuzeli gnomon, ili sunani asovnik, a iz Azije klepsidru, ili vodeni asovnik. %188 Za zakletvu se smatra da potie iz hipokratske kole, a ne od samog uitelja; ali Erotije, koji pie u prvom veku nae ere, pripisuje je Hipokratu. %189 Hindusi su problem shvatili jo mnogo pre i ostae parmenidovci do kraja; moda je antisenzualizam "Upaniada" prodro do Parmenida preko Jonije ili Pitagore. %190 Ovo napree matu; ali mi skoro na parmenidski nain govorimo o stolu kao nepokretnom, iako je sastavljen (tako nam kau) od uzbudljivo mobilnih "elektrona". Parmenid je video svet kao to mi vidimo sto; elektron bi video sto kao to mi

vidimo svet. %191 Diskusija o ovim paradoksima nastavila se od Platona do Bertranda Rasela i moe se nastaviti sve dok se rei zamenjuju stvarima. Pretpostavke koje onemoguuju zagonetke jesu da je "beskonano" stvar, a ne samo re koja oznaava nesposobnost uma da zamisli apsolutni kraj; i da su vreme, prostor i pokret isprekidani, tj. sastavljeni od odvojenih taaka ili delova. %192 "Mudrom i dobrom oveku", pie on, "cela zemlja je otadbina". %193 Lukrecije pripisuje neku vrstu psihofizikog paralelizma "velikom Demokritu", koji je rekao da su atomi tela i atomi duha smeteni jedni pored drugih naizmenino u parovima i tako stvaraju okvir. %194 Moda je Platon to ukrao za Aristofanov govor u "Gozbi". %195 Ovo se verovatno dogodilo 451-45, 432, 422. i 415. %196 Ove propozicije, sa ciljem da diskredituju transcendentalizam Parmenida, znaile su: (1) Nita ne postoji preko ula; (2) ako bi neto preko ula postojalo, bilo bi

nespoznatljivo, jer sve znanje dolazi kroz ula; (3) ako bi neto natprirodno bilo spoznatljivo, znanje o tome ne bi se moglo preneti, jer sva komunikacija ide preko ula. %197 U treoj knjizi "Spomena" Sokratu je povereno da izloi principe vojne strategije. %198 "to se pijenja tie", Ksenofont stavlja Sokratu u usta, "vino zaista -kvasi duu- i uljuljkuje nam boli u san... Ali ja pretpostavljam da ljudsko telo ivi kao i telo biljke... Kad Bog daje biljkama da piju vodu u preobilju, one ne mogu da se usprave niti omogue povetarcu da duva kroz njih; ali ako piju samo onoliko koliko im prija, one rastu pravo i visoko i dolaze do punog i obilnog ploda." %199 /De anexetastos bios ou biotos anthropo/. Platon, "Apologija", str. 37. %200 Mogue je, kao to nas uveravaju Plutarh i Atenej, da je Anit voleo Alkibijada, koji ga je odbio zbog Sokrata. %201 Upadljivi izuzetak je Drajdenova "Aleksandrova gozba". %202 To nije bilo Dionisovo pozorite koje turisti

mogu danas da vide; postojea konstrukcija izgraena je pod upravom ministra finansija Likurga oko 338. Za neke delove pretpostavlja se da potiu iz 421; neki drugi izgleda da su dodati u prvom i treem veku posle Hrista. %203 Ovo i primedbe o pozornici zasnivaju se na pretpostavci da je pozorite koje je izgradio Likurg pratilo generalni plan graevine koju je zamenilo. %204 Potpuno je neizvesno da li se radnja odigravala na krovu scene, ili na /proskenion/-u, odnosno proscenijumu pred njom; moda se radnja premetala sa jednog nivoa na drugi, uporedo sa menjanjem lokacije prie. %205 Zavesa se koristila u rimskom periodu, kada su je na poetku scene sputali u jednu pukotinu, a na kraju opet podizali; ali postojei komadi iz petog veka o tome ne daju nikakvog dokaza i verovatno su se koristili horski interludiji koji su izmeu "inova" sluili umesto zavese. %206 Komadi su prikazivani i za vreme manje Dionisije, ili Leneje, obino u Pireju; a u razliito vreme i u lokalnim pozoritima gradova Atike. %207 Muzika je i dalje igrala centralnu ulogu u kulturi klasinog perioda (480-323). Veliko ime meu

kompozitorima petog veka bio je Timotej iz Mileta; on je pisao nome u kojima je muzika dominirala poezijom i predstavljala priu i radnju. Kada je proirio grku liru na jedanaest ica i vrio eksperimente sa kompleksnim i pomno izraenim stilovima, izazvao je meu atinskim konzervativcima takve osude da je, kako nam kau, nameravao da sebi oduzme ivot, ali ga je Euripid uteio, saraivao sa njim i tano predvideo da e mu uskoro itava Grka leati pred nogama. %208 Bilo je nekoliko drama o kasnijoj istoriji; od njih je jedini preiveli primer Eshilova drama "Persijanci". Oko 493. Frinih je napisao "Zauzee Mileta; ali Atinjani su bili toliko oaloeni prikazom osvajanja svoje kolonije od strane Persijanaca da su Friniha za ovu inovaciju oglobili sa hiljadu drahmi i zabranili da se komad ponovi. Ima nekih nagovetaja da je Temistokle potajno organizovao ovu predstavu da bi podstakao Atinjane na aktivni rat protiv Persije. %209 Mada se kod Eshila javljaju samo dva glumca, uloge koje su igrali u drami bile su ograniene tako to na pozornici ne moe istovremeno da bude vie od dva lika. Voa hora ponekad je individualiziran u treeg glumca. Manji likovi - sluge, vojnici, itd. nisu se raunali u glumce. %210 "Hiketide" su drama primitivnog tipa, u kojoj preovlauje hor; "Persijanci" su takoe uglavnom

horsko delo koje ivo opisuje bitku kod Salamine; "Sedmorica protiv Tebe" bio je trei komad u trilogiji koji je priao priu o kralju Laju i njegovoj kraljici Jokasti, oceubistvu i incestu njihovog sina Edipa i sukobu izmeu Edipovih sinova zbog tebanskog prestola. %211 "Kralj Edip", "Edip na Kolonu" i "Antigona" izvoeni su posebno. %212 Tezej. %213 Glavni komadi pojavili su se otprilike sledeim redom: "Alkestida", 438; "Medeja", 431; "Hipolit", 428; "Andromaha", 427; "Hekaba", oko 425; "Elektra", oko 416; "Trojanke", 415; "Ifigenija na Tauridi", oko 413; "Orest", 408; "Ifigenija u Aulidi", 406; "Bakhe", 406. %214 Prikazana 438. kao Euripidov etvrti komad u grupi; moda je trebalo da bude poluozbiljna satirska drama, umesto polukomine tragedije. Robert Brauning u /Balaustion-s Adventure/ komad sa plemenitom prostodunou shvata doslovno. %215 U Grkoj je, kao to smo videli, ve bilo kraljevskih ili dravnih biblioteka; a takve zbirke u Egiptu mogu se nai unatrag u prolost do etvrte dinastije. Grka biblioteka sastojala se

od svitaka smetenih u pretincima ormara. Objavljivanje je znailo da je neki autor dozvolio da se njegov rukopis prepie i da se ovi prepisi distribuiraju; posle toga, dalji primerci mogli su se praviti bez davanja "autorskog prava". %216 Prepisa popularnih dela bilo je mnogo i nisu bili skupi; Platon nam u "Apologiji" kae da se Anaksagorina rasprava "O prirodi" moe kupiti za drahmu (1 dolar). Atina je u vreme Euripida postala glavni centar trgovine knjigom u Grkoj. %217 Moda je to aluzija na ponavljanje Eshilovih komada. %218 Neki od bogova, kae nam on, dre javne kue na nebu. %219 Upor. matovitu, ali odlinu diskusiju o monarhiji, aristokratiji i demokratiji u /III/, 80-2. %220 Na primer, govor Alkibijada u Sparti, /VI/, 20.89. %221 Pozorite je verovatno izgraeno za vreme Hijerona /I/ (47867) i ponovo podignuto pod Hijeronom /II/ (270-16). Od pozorita je ostalo dosta; u naem veku u njemu su prikazane mnoge antike grke drame. %222 Upor. Lukrecijev snaan opis ove kuge u /De rerum/ /natura/, /VI/, 11381286.

%223 Izraz "strateg" se koristio za pomorske kao i vojne komandante. %224 Kritija i Alkibijad napustili su Sokratovo tutorstvo u poetku njegove karijere uitelja, jer im se nisu dopadala ogranienja o kojima je poduavao. %225 Kroase je verovao da je stvarni uzrok podizanja optunice bilo neprijateljstvo atikih seljaka prema svakome ko bi bacao sumnju na dravne bogove. Jedno od glavnih trita za stoku postojalo je zbog pobonih ljudi koji su kupovali ivotinje za rtvovanje; svako slabljenje vere smanjilo bi trite. Aristofan je, po tom tumaenju, bio glasnogovornik ovih seljaka pred kojima bi se njegovi komadi, ako su bili uspeni, ponavljali. %226 Grot sumnja u njih i one postaju sumnjive zbog nastojanja Platona i Ksenofonta da odbrane Sokratovu reputaciju. Ali ovi izvetaji su obino prihvatani u starim vremenima (npr. od strane Tertulijana i Avgustina) i u divnom su skladu sa obiajima Atinjana. %227 Godine 480. /homoioi/-a, ili "jednakih", bilo je osam hiljada, 371. dve hiljade, a 341. sedam stotina. %228

"U kom je pogledu", pitao je on, "Veliki kralj vei od mene, sem ako se ne dri uspravnije i ne ume bolje da vlada sobom?" %229 "Sada kad izvestan deo oveanstva", kae Platon ("Zakoni", 948), "uopte ne veruje u postojanje bogova... racionalno zakonodavstvo treba da ukine zakletve stranki sa obe strane". %230 Za slinu upotrebu maslinovog ulja u nae vreme upor. Hajms, /Medical History of Contraception/, 80. %231 Kada je osudio pitagorejca Fintiju (manje tano Fitiju) na smrt zbog zavere, Fintija je zamolio da ga pusti kui na jedan dan da sredi svoje poslove. NJegov prijatelj Damon (ne onaj Periklov i Sokratov uitelj muzike) ponudio je sebe kao taoca i dobrovoljno pristao da bude pogubljen u sluaju da se Fintija ne vrati. Fintija se vratio; a Dionisije, zauen iskrenim prijateljstvom kao Napoleon, oprostio je Fintiji i zamolio da ga prime u tako vrsto prijateljstvo. %232 Dijera je bila galija sa dva reda vesala; trijera, kvadrijera ili kvinkerema verovatno nisu imale tri, etiri ili pet redova vesala, ve naziv imaju prema broju ljudi na svakoj klupi koji dre vesla kroz jedan otvor za vesla ili vratnice. %233 Teoriki fond (tj. fond za spektakle) sada je bio

proiren na toliko sveanosti da je veliki deo graanstva skoro doveo do prosjakog tapa. "Atinska republika", kae Gloc, "postala je drutvo za uzajamnu pomo, koje je od jedne klase zahtevalo sredstva potrebna za pomo drugoj". Skuptina je predlog za bilo kakvo skretanje sredstava ovog fonda na korienje u druge svrhe smatrala kapitalnim zloinom. %234 Na koju se sumnjalo da je podstakla Pausaniju. %235 Na primer, Isokrat i veina pisaca posle njega smatrali su knjievnim grehom da se jedna re zavri, a druga pone samoglasnikom. %236 Tako nazvan jer se obraao /panegyris/, ili Generalnoj skuptini (/panagora/) Grka, na stotoj Olimpijadi. %237 Trasibul, Anit i drugi koji su ponovo uspostavili demokratiju 404. %238 Ciceron, Milton, Masijon, Deremi Tejlor i Edmund Berk formirali su svoj prozni stil na izbalansiranim kratkim reenicama i dugim reeninim sklopovima Isokrata. %239 Prosveeni diktator koji je grku kulturu doneo na Kipar, 410-387.

%240 Sada u Britanskom muzeju. %241 Rimska kopija u Vatikanu odgovara predstavi kipa na iskopanom knidskim novcu. %242 Neron ga je doneo u Rim, gde je nestao u velikom poaru 64. godine nae ere. Vatikanski "Kupidon entoelski" moda je njegova kopija. %243 Drugi umetnici, rekao je Lisip u reenici koja bi se dopala Maneu, pravili su ljude onakve kakvi jesu, dok ih je on pravio "kako su "izgledali"". %244 Ova divna glava, koja je iskoriena kao simbol i prva ilustracija ove knjige, ukradena je iz malog muzeja u Tegeji i posle devet godina potrage, u nekom ambaru u jednom selu Arkadije, naao ju je Aleksandar Filadelfos, kustos Narodnog muzeja u Atini. Subjekat i period su neizvesni; ali praksitelski stil izgleda da ga datira u etvrti vek. G. Filadelfos ga smatra "biserom Narodnog muzeja". %245 Grci su definisali konusne preseke kao figure elipsu, parabolu i hiperbolu dobijene presecanjem otrouglog, pravouglog i tupouglog konusa sa ravni vertikalno na osnovu. Moderna matematika dodaje krug i presek linija.

%246 Tetraedar (piramida), heksaedar (kocka), oktaedar, dodekaedar i ikosaedar konveksna tela okruena sa etiri, est, osam, dvanaest ili dvadeset pravilnih poligona. %247 Kraljevski putevi ili Kraljevi drumovi, to se obino odnosi na velike puteve Persijskog carstva. Ova pria vai i za Euklida i Ptolemeja /I/. %248 Jedan od njegovih omiljenih problema bio je da nae "zlatni presek" tj. da podeli du takom tako da se cela du prema veem delu odnosi kao vei deo prema manjem delu iste dui. %249 Sinodiki period nebeskog tela je vreme izmeu dve njegove sukcesivne konjunkcije sa Suncem, kako se vidi sa Zemlje; zodijaki period je vreme izmeu dve sukcesivne pojave nebeskog tela na istom delu neba koje je zamiljeno kao podeljeno u dvanaest znakova zodijaka. %250 Eudoksov broj dana za sinodiki period Saturna bio je 390, na je 378; za Jupiter 390, na 399; za Mars 260, na 780; za Merkur 110 (jedan rukopis kae 116), na 116; za Veneru 570, na 584. Zodijaki period koji je Eudoks dao za Saturn bio je 30 godina, na je 29 godina, 166 dana; za Jupiter 12 godina, na je 11 godina, 315 dana; za Mars dve godine, na je jedna godina, 322 dana; za Merkur i Veneru jedna godina, na

je jedna godina. %251 Oni koji isputaju filozofiju iz svog obrazovanja, rekao je Aristip, "su kao prosioci Penelope; oni... smatraju da je lake osvojiti sluavke nego oeniti gospodaricu". %252 To nije bio prvi univerzitet: pitagorejska kola u Krotonu, jo davne 520. godine nudila je raznovrsne kurseve ujedinjenoj sholastikoj zajednici; a Isokratova kola prethodila je Akademiji za osam godina. %253 Izvesni pasusi kod Aristotela navode na drugaije razumevanje Platona osobito kod teorije "ideja" od onoga koje dobijamo iz dijaloga. %254 Trideset i est dijaloga ne mogu se datirati ili autoritativno klasificirati. Moemo ih proizvoljno podeliti u (1) ranu grupu uglavom "Apologija", "Kriton", "Lisid", "Ijon", "Harmid", "Kratil", "Eutifron" i "Eutidem"; (2) srednja grupa uglavnom "Gorgija", "Protagora", "Fedon", "Gozba", "Fedar" i "Drava"; i (3) kasnija grupa uglavnom "Parmenid", "Teetet", "Sofist", "Dravnik", "Fileb", "Timej" i "Zakoni". Prva grupa verovatno je napisana pre nego to je navrio trideset i etiri godine, druga pre etrdesete, trea posle ezdesete, a vreme izmeu bilo je posveeno Akademiji. %255

U kasnijim godinama Platon je pokuao da dokae pitagorejski stav da su sve ideje matematike forme. %256 Upor. Karela: "Za moderne naunike, kao i za Platona, ideje su jedina realnost."Upor. Spinozu: "Ja ne razumem, pod nizom uzroka i stvarnih entiteta, niz pojedinanih promenljivih stvari ve niz fiksnih i venih stvari. Jer bilo bi nemogue za ljudsku slabost da sledi niz pojedinanih promenljivih stvari, ne zato to njihov broj prevazilazi svako brojanje, ve zato to... postojanje pojedinanih stvari nema veze sa njihovom sutinom i nije vena istina." (Da bi trigonometrija mogla da bude istinita, nije potrebno da postoji bilo koji posebni trougao.) "Meutim, nema potrebe da razumemo niz individualnih promenljivih stvari, jer njihova sutina... moe se nai samo u venim stvarima, i iz zakona upisanih u te stvari kao njihovi istinski zakoni, prema kojima su sve individualne stvari napravljene i organizovane."Obratite panju da su Heraklit i Parmenid u Platonovoj teoriji ideja izmireni: Heraklit je u pravu i kretanje je istinito, u svetu ula; Parmenid je u pravu i nepromenljivo jedinstvo je istinito, u svetu ideja. %257 Kolika je bila zatitna boja ove hindu-pitagorejskoorfike doktrine o besmrtnosti teko je rei. Platon je predstavlja polualjivo, kao da je samo koristan mit, poetska pomo pristojnosti. %258 Odnosno, Platon zakljuuje da je prirodna etika neadekvatna.

%259 Najvanije od postojeih rasprava mogu se poreati u est poglavlja: /I/ Logika: "Kategorije", "O tumaenju", "Analitika prva", "Analitika druga", "Topika","O varljivim dokazima". /II/ Nauka: 1. Prirodna nauka: "Fizika", "Mehanika", "O nebu", "Meteorologija". 2. Biologija: "Prouavanje ivotinja", "O delovima ivotinja", "O hodu ivotinja", "O kretanju ivotinja", "O reprodukciji ivotinja". 3. Psihologija: "O dui", "Mali eseji o prirodi". /III/ Metafizika. /IV/ Estetika: "Retorika", "O pesnikoj umetnosti". /V/ Etika: "Nikomahova etika", "Eudemova etika". /VI/ Politika: "Politika", "Ustav Atine". %260 Npr. u spisu "O reprodukciji ivotinja" (/iv/.6./I/) on govori o ponovnom izrastanju oiju koje su eksperimentalno izvaene mladim pticama; i on odbacuje teoriju da desni testis proizvodi muko, a levi ensko potomstvo, pokazujui da je ovek ije je desni testis bio uklonjen nastavio da raa decu oba pola. %261 Upuivanja u "Prouavanja ivotinja" ukazuju da je Aristotel pripremio knjigu anatomskih skica i da su neke od njih bile reprodukovane na zidovima Likeja; njegov tekst koristi slova, na moderan nain, da uputi na razliite organe ili take na crteima. %262

Aristotel nije pravio razliku izmeu jajnika i materice; ali njegov opis nije bio bitno poboljan sve do Stensena 1669. %263 Od /echo/, imam /telos/, svoj cilj ili svrhu /en/, unutra. %264 Bio je zavaran neosetljivou modanog tkiva na direktni nadraaj. %265 "Dua", dodaje Aristotel u iznenaujue idealistikom "aparte", "je na izvestan nain sve postojee stvari; jer sve stvari su ili opaaji ili misli". Poto se poklonio Berkliju, Aristotel se klanja i Hjumu: "Um je jedan i trajni u smislu u kome je i proces miljenja; a miljenje je identino sa mislima koje su njegovi delovi." %266 Druge interpretacije Aristotelovih kontradiktornih izjava o ovom pitanju su mogua. Tekst je po /Cambridge Ancient History/, /VI/, 345; Grot, /Aristotle/, /II/, 233; i Rode, /Psyche/, 493. %267 Osnovni aspekt svega, kod Aristotela kao i kod Platona, je "forma" (/eidos/), a ne materija koja se formira; materija nije "stvarno bie" ve negativna i pasivna potencijalnost koja poprima odreenu egzistenciju samo kada je forma aktivira i odredi. %268

etiri uzroka, kae Aristotel, izazivaju svaku promenu: materijalni (materija od koje je bie sastavljeno), eficijentni ili pokretaki (faktor ili njegov in), formalni (priroda stvari) i finalni (cilj). On daje udan primer: "ta je materijalni uzrok oveka? Menstruacija." (tj. pribavljanje jajeta). "ta je eficijentni uzrok? Seme." (tj. in oplodnje). "ta je formalni uzrok? Priroda." (ukljuenih faktora). "ta je formalni uzrok? Cilj u nameri." %269 "Nikomahova etika" (tako nazvana jer ju je izdao Aristotelov sin Nikomah) i "Politika" bile su prvobitno jedna knjiga. Naslove u obliku mnoine /ta ethika/ i /ta politika/ grki izdavai su koristili da bi sugerisali bavljenje raznim moralnim i politikim problemima i ovi oblici zadrani su u ovim reima usvojenim u engleskom jeziku. %270 Ostala je samo jedna od ovih studija /Athenaion/ /Politeia/, pronaena 1891. To je izvrsna ustavna istorija Atine. %271 ak i ropstvo je zakonito, misli Aristotel: kao to je pravo da um treba da vlada telom, tako je pravedno da oni koji se istiu po inteligenciji vladaju onima koji se istiu samo po snazi. %272 Dinokrat je zadovoljio Aleksandra predlogom da isklee planinu Atos est hiljada stopa visine u kip Aleksandra koji stoji do struka u moru, dri grad u jednoj ruci a luku u drugoj. Projekat nije nikada

izveden. %273 Lukijan daje antiki pogled u jednom od svojih "Razgovora mrtvaca": ""Filip": Ti ne moe porei da si moj sin, Aleksandre; da si bio Amonov sin ne bi umro. "Aleksandar": Znao sam sve vreme da si ti moj otac. Iskaz proroanstva prihvatio sam samo zato to sam mislio da je to dobra politika... Kad su varvari pomislili da imaju posla sa bogom, napustili su borbu; to je njihovo osvajanje olakalo." %274 O Kalistenovoj krivici i smrti ima konfliktnih pria. Ostavio je tri glavna dela: "Heleniku istoriju Grke od 387. do 337"; "Istoriju Svetog rata", i "Istoriju Aleksandra". %275 Svaki od njih, uverava nas Arijan, primao je pored svoje plate jedan talent to se nastavilo sve dok nije stigao kui. %276 Damokle, koga je Demetrije svuda traio i koga je na kraju skoro uhvatio, ubio se bacivi se u kazan sa kljualom vodom. Ne smemo pogreno da sudimo o Atinjanima zbog ovakvog jednog primera vrline. %277 Ne Bren koji je izvrio invaziju Italije 390. p.n.e. %278 Nemamo galsku verziju ovih zbivanja, niti neki

"varvarski" prikaz grke invazije u Aziju, Italiju ili Siciliju. %279 Na sledeim stranama, uzimajui u obzir porast cena u helenistikom dobu, talent e se raunati kao 3.000 dolara u Sjedinjenim Dravama 1939. %280 Moda je odraavala i pomogla helenistiku deifikaciju kraljeva. %281 Moda zato to je ovo drugo vodilo ka ograniavanju porodice, kao u modernoj Francuskoj. %282 Grki talent je teio pedeset i osam funti trgovake mere. %283 Na tom mestu profesor Leroj Voterman iskopao je 1931. tablice koje pokazuju da je jedan od najbogatijih graana Seleukije izbegavao plaanje poreza dvadeset i pet godina. %284 Obino, ali nesigurno interpretirano kao "eki". %285 Godinjica ovog ponovnog Posveenja (Hanuka) jo se slavi u skoro svakom jevrejskom domu. %286 Ptolemej Filadelf je sarkofag uklonio iz Aleksandrije.

Ptolemej /Cocces/ je zlato istopio za svoje potrebe i izloio posmrtne ostatke Aleksandra u sanduku od stakla. %287 Vidi dalje Poglavlje /XXVII/. %288 Sostrat iz Knida projektovao ga je za Ptolemeja /II/ po ceni od osam stotina talenata (oko 2.400.000 dolara). Uzdizao se u nekoliko ispusta do visine od etiri stotine stopa; bio je prekriven belim mermerom i ukraen skulpturama u mermeru i bronzi; iznad kupole sa stubovima, koja je sadrala svetlo, dizala se statua Posejdona od dvadeset i jedne stope. Plamen je dolazio od upaljenog smolastog drveta i bio je vidljiv, verovatno uz pomo konveksnih metalnih ogledala, na daljini od trideset i osam milja. Graevina je dovrena 279. p.n.e. i unitena u trinaestom veku n.e. Ostrvo Faros, na kojem je stajao, sada je aleksandrijski kvart Raset-Tin; mesto svetionika prekrilo je more. %289 Od stare Aleksandrije ouvano je samo nekoliko katakombi i stubova. NJeni ostaci lee direktno ispod sadanje prestonice, zbog ega bi iskopavanje bilo skupo; verovatno su potonuli ispod nivoa vode, a delove starog grada prekrio je i Mediteran. %290 Aleksandrija je 1927. imala 570.000 stanovnika. %291 Pria se bazirala na pismu koje je navodno napisao neki Aristej u prvom veku nove ere. Hodi iz Oksforda

dokazao je 1684. da je pismo lano. %292 Apokrifi (dosl. skriveni spisi) Starog zaveta su one knjige koje su bile iskljuene iz jevrejskog kanona Starog zaveta kao nenadahnute, ali koje su ukljuene u rimokatoliku /Vulgatu/ tj. prevod sv. Jeronima hebrejskih i grkih tekstova "Biblije" na latinski. Glavni apokrifi Starog zaveta su Knjiga Propovednikova, Ezra /I/ i /II/ i Prva i Druga knjiga o Makabejcima. Apokaliptine knjige (tj. otkrovenja) su one koje tvrde da sadre proroka boanska otkrovenja; takvi spisi poeli su da se javljuju oko 250. p.n.e. i nastavili i u hrianskoj eri. Neke apokalipse, kao Knjiga Enoha, smatraju se apokrifnim i nekanonskim; druge, kao Knjiga otkrovenja, smatraju se kanonskim. %293 Vergilije ju je kopirao u formi, ponekad u sadrini, ponekad stih za stihom, u "Eneidi". %294 Dobila je ime po vojvodi od Portlanda, koji ju je doneo u Rim. Sada se nalazi u Britanskom muzeju. %295 Ovaj mozaik, kao i "Ahil i Briseida", nalazi se u Nacionalnom muzeju u Napulju. %296 Kip slobode ima visinu od sto pedeset i jedne stope od osnove do buktinje. %297 Ostao je tamo gde je pao sve do 653. n.e. kada su

Saraceni materijal prodali. Da bi se uklonio, bilo je potrebno devet stotina kamila. %298 Restaurirana ruka u Vatikanu delo je Berninija, dobro uraena u detaljima, ali pogubna po centripetalno jedinstvo kompozicije. Vinkelmanu se grupa toliko dopala da je Lesing bio pobuen da napie knjigu estetske kritike povodom nje i o njoj. %299 Kod "Demetre" u Britanskom muzeju u Londonu. %300 Original je izgubljen. Rimska kopija u mermeru iz treeg veka n.e. naena je u esnaestom veku u Karakalinim termama, Mikelanelo ju je popravio, bila je neko vreme smetena u Palati Farneze, a sada je u Nacionalnom muzeju u Napulju. %301 U /Museo delle Terme/ u Rimu. %302 U Nacionalnom muzeju u Napulju. %303 U Kapitolskom muzeju u Rimu i u Galeriji Ufici u Firenci. %304 Tako nazvana po paviljonu u Vatikanu gde je statua prvobitno bila postavljena. %305

U Nacionalnom muzeju u Napulju. %306 Bila je ranije opisana kao posveta koju je podigao Demetrije Poliorket 305. u spomen svoje pobede nad Ptolemejom /I/ kod kiparske Salamine 306; ali novije rasprave tee da je poveu sa bitkom kod Kosa (oko 258), u kojoj su flote Makedonije, Seleukije i Rodosa potukle Ptolemeja /II/. %307 Obojica u Vatikanu. %308 U Dravnom muzeju u Berlinu. %309 "U grkoj umetnosti nema linog karaktera apstraktnih ideja mladosti i starosti, snage i brzine, vrline i poroka da; ali individualnosti ne." Raskin je mislio samo na grku umetnost petog i etvrtog veka, ba kao to su Vinkelman i Lesing poznavali uglavnom umetnost helenistikog doba. %310 Ovi papirusi nisu stariji od Aleksandrije; ali poto koriste primitivnu "digamu" (esto slovo prvobitnog grkog alfabeta, prim. prev.) za obeleavanje 6, postoji verovatnoa da je alfabetski nain beleenja vremenski prethodio helenistikom dobu. %311 Knjige /I/ i /II/ daju rezime Pitagorinog rada na geometriji; Knjiga /III/, rad Hipokrata sa Hiosa; Knjiga /V/, Eudoksa; Knjige /IV/, /VI/, /XI/ i /XII/ rad

kasnijih pitagorejskih i atinskih geometriara. Knjige /VII-X/ bave se viom matematikom. %312 Ciceron je ovaj aparat video dva veka kasnije i divio se njegovoj kompleksnoj sinhronosti. "Kada je Gal pokrenuo okruglo telo", pie on, "bilo je stvarno tako da je Mesec na bronzanom ureaju bio uvek onoliko okreta iza Sunca koliko bi odgovaralo broju dana zaostajanja za njim na nebu. Tako se i pomraenje Sunca deavalo na okruglom telu kao to bi se deavalo na nebu." %313 Lukijan je na najraniji, i moda ne najpouzdaniji autoritet za priu kako je Arhimed upalio rimske brodove koncentriui suneve zrake na njih uz pomo velikih konkavnih ogledala. %314 Aristarh je ocenio da je zapremina Sunca tri stotine (a u stvari je preko milion) puta kolika je zapremina Zemlje procena koja nama izgleda niska, ali koja bi iznenadila Anaksagoru ili Epikura. On je izraunao prenik Meseca kao treinu prenika Zemlje to je greka od osam posto a nau udaljenost od Sunca da je dvadeset (ona je skoro etiri stotine) puta naa udaljenost od Meseca. "Kada je Sunce u potpunom pomraenju", glasi jedna propozicija, "Sunce i Mesec su obuhvaeni jednim i istim konusom, koji ima svoj vrh kod naeg oka". %315 Ako nije uzeto od njegovog vavilonskog prethodnika Kidinua.

%316 Ekvinociji (dosl., jednake noi) su ona dva dana u godini kada Sunce u svom godinjem prividnom kretanju prelazi ekvator ka severu (naa prolena, argentinska jesenja ravnodnevica) ili ka jugu (naa jesenja ravnodnevica), kada dan i no u jednom danu postaju jednaki. Ekvinocijalne take su one take na nebu u kojima ekvator nebeske sfere preseca ekliptiku. %317 Spajanje krvnih sinusa u "dura mater" ili spoljnjoj membrani mozga. %318 Svi datumi vezani za Zenona su sporni; izvori su kontradiktorni. Zeler zakljuuje da mu je godina roenja 350. a godina smrti 260. %319 Izuzev u nekim dodacima terminologiji, kao to je sama re "logika". Zenonov uenik Aristo uporedio je logiare sa ljudima koji jedu jastoge, koji trae mnogo truda za zalogaji mesa skrivenog u mnogo ljuske. %320 Tei nas saznanje da neki od stoika u ovom pogledu nisu bili ba sasvim sigurni. %321 Ratovi, rekao je Hrisip, su korisni korektiv za prekomernu naseljenost, a stenice nam ine uslugu jer nas spreavaju da previe spavamo. %322

Hrisip je predloio da se briga o mrtvim roacima ogranii na najjednostaviju i najmirniju sahranu; jo bi bolje bilo, mislio je, da se njihovo meso iskoristi kao hrana. %323 On je branio je ovaj stav tako elokventno, da se u Aleksandriji pojavio talas samoubistava i Ptolemej /II/ morao je da ga protera iz Egipta. %324 Italijanski arheolozi otkopali su 1929. u Butrintu (antikom Butrotu) mnogobrojne ostatke iz arhitekture i skulpture grke i rimske civilizacije, ukljuujui grko pozorite iz treeg veka p.n.e. %325 Najjai meu neprijateljima Rima u Italiji. %326 Ovo moemo proizvoljno datirati kao 325. n.e., kada je Konstantin osnovao Konstantinopolj i hrianska vizantijska civilizacija poela da zamenjuje "pagansku" grku kulturu u istonom Mediteranu. %327 Poveano znanje o egipatskoj i azijskoj civilizaciji primorava na iroku modifikaciju klasine hiperbole /Sir/ Henri Mejna: "Izuzev slepih sila prirode, nita ne pokree ovaj svet to po svom poreklu nije grko." %328 Kopernik je znao za Aristarhovu heliocentrinu hipotezu, jer on ju je pomenuo u odlomku koji je nestao iz kasnijih izdanja njegove knjige.

Obradio domatrios 2003. g. .