TAKA i PRAVA Najpre emo se upoznati sa osnovnim formulama i njihovom primenom. 1.

Rastojanje izmeu dve take Ako su nam date take A( x1 , y1 ) i B ( x2 , y2 ) , onda rastojanje izmeu njih raunamo po formuli

d ( A, B) = ( x2 x1 ) 2 + ( y2 y1 )2
Primer1. Odrediti duine stranica trougla ija su temena A(1,1) , B(4,1) i C(1,5)
C(1,5)

d(A,C)

d(B,C)

A(1,1)

d(A,B)

B(4,1)

Da vas ne zbuni, nema veze da li ete obeleiti d(A,B) ili d ( A, B ) = ( x2 x1 ) 2 + ( y2 y1 ) 2 d ( A, B ) = (4 1)2 + (1 1)2 = 9 + 0 = 3 d ( A, C ) = (1 1) 2 + (5 1) 2 = 0 + 16 = 4 d ( B, C ) = (1 4)2 + (5 1) 2 = 9 + 16 = 5 2. Deljenje dui u datoj razmeri

d(B,A) jer je reenje isto.

M ( x , y ) unutranja taka dui AB, gde je A( x1 , y1 ) i B ( x2 , y2 ) i ako je data razmera AM AM : MB = to jest ( = ) , u kojoj taka M deli du AB , onda se koordinate take M raunaju po MB obrascima
M ( x , y ) x = x1 + x2 1+ i y = y1 + y2 1+

Ako je taka

M ( x , y ) A( x1 , y1 ) B( x 2 , y 2 )
1

3. Sredina dui
Ako je taka M ( xs , ys ) sredina dui AB ( A( x1 , y1 ) i B ( x2 , y2 ) ) onda se njene koordinate raunaju po formuli

M ( xs , ys ) xs =

x1 + x2 2

i ys =

y1 + y2 2

M ( xs , ys ) A( x1 , y1 ) Primer 2. Izvesti formule za koordinate teita trougla! Da se podsetimo, teite se nalazi u preseku teinih dui i teite deli teinu du u odnosu 2 : 1. C ( x3 , y3 ) B( x2 , y2 )

A *( x*, y*)

A( x1, y1 )

B ( x2 , y2 )

Najpre emo nai koordinate take A *( x*, y*) kao sredinu dui BC.
A *( x*, y*) x* = x2 + x3 2 i y* = y2 + y3 2
C ( x3 , y3 )
x2 + x3 y +y , 2 3) 2 2

A *(
T ( xT , yT )
2

A( x1 , y1 )

B ( x2 , y2 )

Dalje emo iskoristiti formulu za deljenje dui u datoj razmeri , gde je AT : TA* = 2 : 1 = 2 x1 + 2( T ( xT , yT ) xT = x2 + x3 ) x +x +x 2 = 1 2 3 1+ 2 3 y1 + 2( i yT = y2 + y3 ) y + y2 + y3 2 = 1 1+ 2 3

4. Povrina trougla preko koordinata temena

Neka su A( x1 , y1 ) , B ( x2 , y2 ) i C ( x3 , y3 ) temena datog trougla ABC odreena pomou naznaenih koordinata u odnosu na pravougli koordinatni sistem xOy, tada je povrina trougla data obrascem

P =

1 x1 ( y2 y3 ) + x2 ( y3 y1 ) + x3 ( y1 y2 ) 2

moe i preko determinante( naravno, ko je upoznat sa njihovim izraunavanjem)

x1 1 P = x2 2 x3

y1 1 y2 1 y3 1

Apsolutna vrednost je tu da nam obezbedi da reenje ne bude negativno, jer povrina ne moe biti negativan broj.

Primer 3.

Izraunati povrinu trougla ABC ako je A(-2,3) ; B(8,-2) i C( 3,8)

P = P P P P P

1 x1 ( y2 y3 ) + x2 ( y3 y1 ) + x3 ( y1 y2 ) 2 1 = 2(2 8) + 8(8 3) + 3(3 (2)) 2 1 = 2(10) + 8 5 + 3(3 + 2) 2 1 = 20 + 40 + 15 2 1 = 75 2 = 37,5

PRAVA
i) opti ( implicitni oblik) je ax + by + c = 0 ii)

eksplicitni oblik je

y = kx + n

Ovaj oblik nam je najbitniji jer se koristi u mnogim formulama. U njemu je :

k- koeficijent pravca ( k = tg , gde je ugao koji prava gradi sa pozitivnim smerom x ose) n - je odseak na y - osi
Kako prei iz opteg u eksplicitni oblik?

ax + by + c = 0 sve sa y ostavimo levo a ostale prebacimo desno by = ax c sad sve podelimo sa b a c y = x b b a c Odavde je k = i n= b b Primer 4.
Pravu 7x+3y + 23=0 prebaciti u eksplicitni oblik i nai k i n

7 x + 3 y + 23 = 0 sve sa y ostavimo levo a ostale prebacimo desno 3 y = 7 x 23 sad sve podelimo sa 3 7 23 y = x 3 3 7 23 Odavde je k = i n= 3 3
iii) x y + = 1 je segmentni oblik m n

m je odseak na x osi n je odseak na y osi

y

n O m

Primer 5. U jednaini px + ( p + 1) y 8 = 0 odrediti parametar p , tako da prava gradi dva puta vei odseak na apscisnoj osi nego na ordinatnoj osi. Prava gradi dva puta vei odseak na apscisnoj osi nego na ordinatnoj osi , znai Sredimo datu jednainu prave da bi iz nje mogli da proitamo m i n.

m = 2n

px + ( p + 1) y 8 = 0 px + ( p + 1) y = 8 sve podelimo sa 8 px ( p + 1) y + = 1 oslobodimo x i y 8 8 x y 8 i + = 1 odavde je m = 8 8 p p p +1

Sad ovo zamenimo u
m = 2n 8 8 = 2 p p +1 8 16 = p p +1 16 p = 8( p + 1) 16 p = 8 p + 8 16 p 8 p = 8 8p = 8 p =1 iv) x cos + y sin = p

n=

8 p +1

m = 2n

je normalni oblik jednaine prave

y

U ovoj jednaini je : p je normalno rastojanje od koordinatnog poetka (0,0) do nae prave

je ugao koji rastojanje p gradi sa pozitivnim smerom x ose

5

Formula za prelazak iz opteg u normalni oblik je :

ax + by + c = 0 ax + by + c a2 + b2 =0

ali pazimo, ispred korena uzimamo znak suprotan od znaka broja c .

Primer 6. Svedi jednainu 4x 3y +5 = 0 na normalni oblik.

= 0 ( minus ispred korena jer je c=5) 4 2 + 32 4x 3 y + 5 4x 3 y + 5 4 3 =0 = 0 x + y 1 = 0 a odavde je : 5 5 5 25 4 3 p=1, cos = , sin = 5 5

4x 3y + 5 = 0

4x 3y + 5

v) vi)

Prava kroz taku A( x1 , y1 ) sa koeficijentom pravca k je : Prava kroz take A( x1 , y1 ) i

Primeujete da je onda k = B ( x2 , y2 ) je :

y y1 = k ( x x1 ) y y1 = y2 y1 ( x x1 ) x2 x1

y2 y1 x2 x1

Kakav moe biti meusoban poloaj dve prave u ravni? 1) Mogu da se seku
Taku preseka nalazimo reavajui sistem od te dve jednaine ! Ako posmatramo prave y = k1 x + n1 i y = k2 x + n2 onda je ugao pod kojim se seku dat formulom:

tg =

k2 k1 1 + k1 k2

Ako se te dve prave seku pod pravim uglom, onda je k1 k2 = 1 ( uslov normalnosti)

2) Mogu da budu paralelne

Prave y = k1 x + n1 i y = k2 x + n2 su paralelne ako je k1 = k2 ( uslov paralelnosti)

Primer 7. Data su temena trougla A(-5,-2), B(7,6), C(5,4). Odrediti: a) jednainu stranice AB b) jednainu visine hc c) ugao kod temena A

a) Upotrebiemo formulu za jednainu prave kroz dve take( A i B)

C(5,4)

A(-5,2)

B(7,6)

y y1 =

y2 y1 ( x x1 ) x2 x1

y (2) =

6 (2) ( x (5)) 7 (5) 6+2 y+2= ( x + 5) 7+5 8 y + 2 = ( x + 5) 12 2 y + 2 = ( x + 5) 3 2 2 y = x + 5 2 3 3 2 10 6 y = x+ 3 3 2 2 4 y = x+ 3 3

b)
C(5,4)

hc

A(-5,2)

B(7,6)

Jednainu visine hc emo nai kao jednainu prave kroz jednu taku C( 5,4) a njen koeficijent pravca mora da zadovoljava uslov normalnosti sa pravom AB. Koeficijent pravca prave AB : y= 2 4 x+ 3 3 je k1 = 2 . Naa prava je normalna na AB, pa je : 3

k2 = k2 =

1 k1

y y1 = k ( x x1 ) 3 y 4 = ( x 5) 2 3 15 y = x+ +4 2 2 3 23 y = x+ 2 2

1 2 3 3 k2 = 2

c) Ugao kod temena A je ustvari ugao izmeu pravih AB i AC. im nam trae neki ugao koristimo obrazac

tg =

k2 k1 1 + k1 k2

C(5,4)

A(-5,2) B(7,6)

2 . 3 Ne moramo traiti celu jednainu prave AC ve samo njen koeficijent pravca. Iz prave AB ve imamo koeficijent pravca k1 = A(-5,-2), C(5,4) menjamo u k = y2 y1 x2 x1

k2 = k2 =

y2 y1 x2 x1

4 (2) 5 (5) 6 k2 = 10 3 k2 = 5
8

tg =

k2 k1 1 + k1 k2

3 2 tg = 5 3 3 2 1+ 5 3 1 tg = 15 6 1+ 15 1 tg = 15 21 15 1 tg = 21 1 = arctg 21

Pramen pravih

Ako su A1 x + B1 y + C1 = 0 i A2 x + B2 y + C2 = 0 jednaine dveju pravih koje se seku u taki O, tada je : A1 x + B1 y + C1 + ( A2 x + B2 y + C2 ) = 0 jednaina pramena pravih sa centrom u taki O.

A2 x + B2 y + C2 = 0

A1 x + B1 y + C1 = 0

Znai, da bi opisali pramen pravih , potrebne su nam dve prave iz tog pramena.

Odstojanje take A( x1 , y1 ) od prave ax + by + c = 0 dato je formulom:

d= ax + by + c a2 + b2

Primer 8.

U pramenu pravih

2 x + y + 4 + ( x 2 y 3) = 0 odrediti pravu ije odstojanje od take P(2,-3) iznosi

10 .

Najpre prepakujemo jednainu pramena:

2 x + y + 4 + ( x 2 y 3) = 0 2 x + y + 4 + x 2 y 3 = 0 (2 + ) x + (1 2 ) y + 4 3 = 0 Odavde moemo videti da je a = 2 + , b = 1 2 upakujemo one uz x, pa uz y, pa slobodne ...

Sad uzimamo formulu za rastojanje take od prave d= ax + by + c a2 + b2 (2 + ) 2 + (1 2 ) (3) + 4 3 (2 + ) 2 + (1 2 ) 2 4 + 2 3 + 6 + 4 3 4 + 4 + 2 + 1 4 + 4 2 5 + 5 5 2 + 5

d=

10 = 10 =

1 = 1
Odavde sredjivanjem dobijamo dva reenja:

2 =

9 10

Kad ova reenja vratimo u pramen 2 x + y + 4 + ( x 2 y 3) = 0 dobijamo traene prave:

3x y + 1 = 0 11x + 28 y +67 = 0

10

11