Visoka kola strukovnih studija za menadment u saobraaju

Zavrni rad
Tema : Peaci Predmet: Saobraajni sistemi

Student: Maksimovi Marko 133-/09

Mentor dr Milorad Opsenica

Sadraj:

Sadraj:.................................................................................................................................2 1.UVOD................................................................................................................................3 2.FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA...............................................................5 2.1. ovek kao faktor bezbednosti...............................................................................6 2.2. Vozilo kao faktor bezbednosti...............................................................................7 2.3. Okolina kao faktor bezbednosti.............................................................................9 Kompleksni elemenat spoljnog sveta, u kome deluje veliki broj raznih faktora (inioca), koji su po svojoj prirodi, izvorima, domaaju i sadrini vrlo razliiti, grupisali smo u drutvene, tehnike i prirodne faktore. Radi se o faktorima koji su izvan samog oveka uesnika u saobraaju. To su oni mnogobrojni faktori (stanja, uslovi, elementi, pojave i okolnosti) koji doprinose nastanku saobraajnih nezgoda.Njihovo negativno dejstvo, izuzev jednog dela tehnikih faktora, vie spada u kategoriju uslovljenosti, a manje u kategoriju uzronosti. najee se radi o uslovima u koje je ovek stavljen tj. u kojima se nalazi, prema emu se odnosi i ravna dok koristi put. Oni sami po sebi najee ne izazivaju saobraane nezgode, ali zato stvaraju uslove, asistiraju, olakavaju, omoguavaju takvo dejstvo drugim faktorima. Oni najee nemaju neposredni uzroni karakter (izuzev tehnikih faktora) ve ga uslovljavaju u irem smislu rei. Ukategoriju uslova spadaju pre svega drutveni faktori, u velikoj meri prirodni faktori, kao i neki faktori vezani za put i vozilo. Oni ne izazivaju neposredno, ali stvaraju uslove za nastanak saobraane nezgode. Neki od ovih faktora mogu imati neposrednost i snagu uzroka saobraajne nezgode (lom ili kvar aktivnog elemenata bezbednosti vozila, pogreno postavljen saobraajni znak, nedostatci na putu, itd.).......................................................................................9 3. PRAVILNO I BEZBEDNO PONAANJE PEAKA.............................................10 4.OBAVEZE VOZAA PREMA PEACIMA.............................................................13 5.ODNOSI VOZAA I PEAKA...................................................................................16 6.PONAANJE PEAKA U URBANIM I RURALNIM SREDINAMA..................18 7. PEACI - DECA...........................................................................................................19 8.Zakonska regulativa.......................................................................................................24 9. Peaki prelazi...............................................................................................................27 10. ANKETA......................................................................................................................30 10.1. Rezultati ankete...................................................................................................31 11. ZAKLJUAK..............................................................................................................35 12. LITERATURA............................................................................................................36 13.Popis tabela, slika, grafikona i priloga.....................................................................37

1.UVOD
Jedna od kljunih odrednica drumskog saobraaja svake drave je i sigurnost u saobraaju. U svakoj je ljudskoj aktivnosti prisutan rizik, no daleko najvei je upravo u drumskom saobraaju, u kojem uestvuje praktino svaki ovek. Automobil i s njim povezane drutvene vrednosti simboli su tehnoloki razvijenih drutava, ali upotreba automobila i drugih vozila prouzrokuje nesree u saobraaju koje automobilski napredak ine dvosmislenim. Drumski saobraaj i sigurnost stoga zasluuju panju ne samo na tehniko-tehnolokoj, organizacijskoj i ekonomskoj osnovi, nego i na osnovi drutvene etike i individualnih vrednosti. Putevi i ulice nas povezuju s kuom, kolom, radnim mestom, igralitem, bioskopom, pozoritem, s prijateljima i roacima u gradu i u selu. Na ulicama i drumovima smo peaci, biciklisti, motoristi, putnici i vozai u svojim automobilima, autobusima i tramvajima. Svi smo uesnici u saobraaju. Uesnika u saobraaju ima danas tako mnogo da jedva prolaze jedni pored drugih, ponekad se i guraju, pa i ljute jedni na druge. Uvek u takvoj urbi brzina kretanja moe biti uzrokom opasnosti koje ugroavaju ljudske ivote. Peak je osoba koja uestvuje u saobraaju , a ne upravlja vozilom, niti se prevozi u vozilu ili na vozilu, osoba koja sopstvenom snagom gura ili vue runa kolica, zapreno vozilo ili motorno vozilo, deije prevozno sredstvo, bicikl ili prevozno sredstvo na sopstveni ili motorni pogon za osobe s invaliditetom ili starije osobe, ako se pritom kree brzinom ovejeg hoda, kao i osoba koja klizi klizaljkama, skijama ili sankama ili se vozi na roulam, skejt bordu i sl. 3

Peak je ravnopravan uesnik u saobraaju kao i vozilo.Najvei deo ukupnog saobraaja otpada na peake,pa su zato oni i najugroenija grupa uesnika u saobraaju. Najvee opasnosti im prete od strane vozaa motornih vozila sa kojima se susreu u zajednikom saobraajnom prostoru. Saobraajna sigurnost peaka na zajednikim saobraajnim povrinama je u najveoj meri zavisna od pravovremene i dovoljne obavetenosti vozaa motornih vozila i o meri potovanja regulacije saobraaja. Standardna saobraajna signalizacija esto nije dovoljna. Svake godine u saobraajnim nesreama pogine 1,2 miliona ljudi irom sveta, a 20-50 miliona bude povreeno. Ovo je jedan od vodeih uzroka smrtnih ishoda, a do njih najee dolazi zbog neprilagoene brzine, nekorienja sigurnosnih pojaseva i sedita za decu, vonje pod uticajem alkohola i opojnih sredstava, nenoenja kacige, itd.Posebnu rizinu grupu peaka predstavljaju deca i mladi. Deca i mladi se na svom svakodnevnom putu prema koli, odnosno iz kole susreu sa opasnostima zbog drugih uesnika u saobraaju. Najvee opasnosti im prete od strane vozaa motornih vozila sa kojima se susreu u zajednikom saobraajnom prostoru. Deca se u saobraaju, zbog specifinih linih i fiziolokih osobina, ponaaju drugaije od odraslih ljudi. Njihov vidni ugao je manji, sporije reaguju na brze promene u saobraaju, percepcija opasnosti i reakcija na opasnost bitno je smanjena zbog fizike i psihike nezrelosti. Zbog toga je potrebno posebnu panju posvetiti planiranju i opremanju puteva, koje svaki dan koriste deca i mladi. Te puteve je potrebno opremiti tako da postanu zanimljivi za decu i da pritom odravaju panju prilikom kretanja u saobraaju. Svojim vizuelnim izgledom trebaju biti privlani za decu, istovremeno upozoravati vozae motornih vozila da voze opreznije po saobraajnim povrinama gde je poveana koncentracija dece peaka. U poslednjoj deceniji belezi se nagli porast broja automobila na nasim ulicama sto izaziva veliku guzvu i kolaps u saobracaju, to dovodi do nervoze svih ucesnika u saobracaju, a posledica su veliki broj saobracajnih nesreca, i to sve vise njih sa smrtnim ishodom. U posebno ne povoljnom polozaju su pesaci, kao najugrozenija kategorija ucesnika. Guzve na pesackim prelazima, cesto na postovanje saobracajnih propisa u pravu prvenstva pesaka, sve to utice da pesaci kao slabiji trpe jace koji nikako ili pak retko ispostuju pesaka. Pogotovo su kriticni pesacki prelazi preko vecih raskrsnicaa i bulevara, gde se neretko desava da aplsolutno niko od vozaca ne stane da propusti pesaka, gde su pesaci prepusteni sami sebi i na sopstvenu odgovornost 4

traze povoljnu priliku kako bi presli pesacki prelaz koji je vidno obelezen, ali koji se ne postuje. Kao posledica toga svakodnevno se mogu cuti vesti o nesrecama, gde je veoma veliki broj onaj u kojima su pesaci zrtve.

2.FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA

Bezbednost u saobraaju je nauna disciplina koja izuava meuzavisnost saobraajnog i drugih procesa u drutvu sa jedne, i tetnih posledica saobraaja, sa druge strane. Izuava i pokuava otkriti zakonitosti nastanka tetnih posledica saobraaja, u cilju optimizacije saobraajnog procesa i smanjivanja tetnih posledica. Bezbednost saobraaja pripada saobraajnoj nauci. Bezbednost saobraaja nije nezavisna, niti izolovana nauna disciplina, ni u pogledu predmeta izuavanja, ni u pogledu metoda istraivanja. Ona se uveliko oslanja na dostignua i znanja prirodnih, tehnikih i drutvenih nauka. Bezbednost saobraaja je posebno povezana sa drugim naunim disciplinama koje pripadaju saobraajnoj nauci. Ona uveliko koristi dostignua ostalih naunih disciplina saobraajne nauke: organizacije saobraaja, integralnog transporta,. saobraajne logistike, regulisanja saobraaja, saobraajne psihologije, saobraajnog prava itd.Na saobraaj kao celinu deluju etiri osnovna faktora, iz ega proizilazi da na bezbednost u drumskom saobraaju deluju etiri osnovna elementa: ovek, vozilo, put i okolina. Postoje razliita miljenja o tome u kom procentu uestvuje faktor ovek, vozilo, put ili okolina na dogaanje saobraajnih nezgoda, a to se zasniva na zvaninim ili nezvaninim statistikim podacima. Postoje direktni i indirektni uesnici u saobraajnim nezgodama: vozai i peaci, a u indirektne ubrajamo projektante puteva, oni koji odravaju vozila i puteve, konstruktore vozila i druge. Dosadanja ispitivanja pokazala su da na korisnike puta bilo kao vozae ili peake otpada vei deo saobraajnih 5

nezgoda.Zbog saobraaja.

toga

je

ovek

osnovna

komponenta

dananjeg

modernog

2.1. OVEK KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI

Podrazumjeva se da je ovjek vaan i presudan faktor u saobraaju, ne samo kao voza ili neki drugi uesnik u saobraaju, ve i kao strateg, kreator i graditelj puteva, akter njihovih odravanja, kao konstruktor vozila i njihovih odravanja (popravki), presudni faktor donoenja zakona o efikasnosti i bezbednosti saobraaja, regulie njihovu primenu i prilagoavanje potrebama efikasnijeg i bezbednijeg saobraaja, planira, postavlja i odrava znakove i oznake na putevima, obavlja lekarske preglede uesnika u saobraaju - vozaa, vri obuku i vaspitanje uesnika u saobraaju... U lancu faktora bezbednosti u saobraaju ovek je najjaa, odnosno najlomljivija karika. Treba napomenuti da je bezbedna vonja usko povezana s individualnou oveka. Postoje veoma velike razlike u ponaanju pojedinaca kada se nau u razliitim pozicijama,bilo vozaa ili peaka. Te razlike izraene su i izmeu pojedinih kategorija stanovnitva u pojedinim zemljama. Vano je rei i to da postoje i vrlo znatne razlike u pojedinim zemljama na osnovu stepena obrazovanja, zdravstvenog stanja, materijalnog stanja,starosne strukture, moralnih i emocionalnih osobina i slino. U prvom redu potrebno je razmotriti psihofizike osobine oveka a potom i ponaanje oveka u saobraajnoj nezgodi.Osnovna obiljeja psihofizikih osobina oveka odnose se na one elemente koji su manje poznati, a veoma su vani sa gledita bezbednosti u saobraaju. Sposobnost i funkcije koje dolaze do izraaja u upravljanju vozilom moemo podeliti:

a) funkcije ula b) psihomotorene sposobnosti c) sloene mentalne sposobnosti.

ovek bilo kao voza ili putnik u vozilu, bilo kao peak,uesnik je u saobraaju a samim tim i izloen odreenom stepenu i obliku opasnosti. Kada saobraajna nezgoda nastane zbog iskljuive krivice oveka ne znai da je ona nastala zbog jednog faktora, jer je moda na unutranje izvore ponaanja tog oveka delovalo vie faktora istovremeno (umor, bolest, nedovoljno znanje i vetina, socijalni motiv, i dr.)

2.2. VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI

Bezbednost vozila ima tri osnovna aspekta. Prvo, da svojim aktivnim elementima ne poveava rizik odnosno ne doprinosi nastanku saobraajnih nezgoda drugo, da to manje ugroava subjektivne sposobnosti vozaa neophodne za ispravno reagovanje. Tree, da svojim pasivnim elementima spreava ili ublaava povrede kada doe do nezgode. Zvanine statistike tretiraju vozilo kao naivan faktor bezbednosti saobraaja iskazujui da zbog njegovih nedostataka nastaje 1-2,5% saobraajnih nezgoda sa nastradalim licima i da se kao pratei uzrok pojavljuju u jednom broju saobraajnih nezgoda. Vozilo utie na bezbednost saobraaja itavim svojim nizom konstruktivnih, proizvodnih i eksploatacionih parametara, koji imaju aktivan i pasivan karakter.Konstrukcijom i proizvodnjom vozilo dobija odreene elemente od kojih zavisi i bezbednost saobraaja.Ti elementi se u strunoj literaturi najee dele na aktivne i pasivne. Aktivni elementi bezbednosti vozila su oni zbog ijeg loma, kvara ili otkazivanja moe nastati saobraajna nezgoda. Pasivni elementi bezbednosti vozila su oni koji ne utiu na broj nezgoda nego na njihovu teinu, tj. smanjenje uinka sila koje deluju na putnike. V O Z I L O

AKTIVNI ELEMENTI

PASIVNI ELEMENTI

Stabilnost i upravljivost vozila Ureaj za upravljanje Ureaji za koenje Pneumatici Ureaji koji obezbeuju vidljivost Ergonomske karakteristike Veanje vozila Transmisija Elektrina instalacija

Karoserija vozila Sigurnosni pojasevi Vazduni jastuci Nasloni za glavu Unutranjost vozila Spoljni djelovi vozila

Tabela 1. Aktivni i pasivni elementi

U strukturi faktora bezbednosti put zauzima veoma znaajno mesto,jer put veoma irokom lepezom svojih elemenata utie na stanje bezbednosti saobraaja, odnosno nastanak saobraajnih nezgoda. Ovi elementi sami i u interakciji sa drugim faktorima ne utiu jednako, nego se razlikuju, izmeu ostalog i prema neposrednosti i snazi uticaja na nastajanje ovih pojava. Najvaniji naini uticaja puta na nastajanje saobraajnih nezgoda su: put znaajno utie na vozaa i vozilo i odreuje uslove pod kojim se saobraaj odvija i nastaju saobraajne nezgode; neki elementi puta (nedostaci i sl.) pojavljuju se kao neposredni uzroci saobraajnih nezgoda; neki elementi puta spadaju u kategoriju uslova jer oni asistiraju, pomau, olakavaju, odnosno stvaraju uslove da se opasnosti koju emituju drugi faktori lake konkretizuje u saobraajnu nezgodu; neki elementi puta ne utiu na nastajanje saobraajnih nezgoda nego na teinu posledica; od stanja puta donekle zavisi nain ispoljavanja subjektivnih i objektivnih faktora; put je, izmeu ostalog skup vih drugih faktora, odnosno propusta i nedostataka bez obzira da li se radi o propustu pojedinca (korisnika puta) ili o nedostacima u sistemu reagovanja drutva.

U svakoj fazi ivota puta od projektovanja, trasiranja, gradnje i eksploatacije (ureenje, opremanje i odravanje) moe doi do propusta, nedostataka i greaka koji se mogu nepovoljno odraziti na bezbednost saobraaja.

2.3. OKOLINA KAO FAKTOR BEZBEDNOSTI

Kompleksni elemenat spoljnog sveta, u kome deluje veliki broj raznih faktora (inioca), koji su po svojoj prirodi, izvorima, domaaju i sadrini vrlo razliiti, grupisali smo u drutvene, tehnike i prirodne faktore. Radi se o faktorima koji su izvan samog oveka uesnika u saobraaju. To su oni mnogobrojni faktori (stanja, uslovi, elementi, pojave i okolnosti) koji doprinose nastanku saobraajnih nezgoda.Njihovo negativno dejstvo, izuzev jednog dela tehnikih faktora, vie spada u kategoriju uslovljenosti, a manje u kategoriju uzronosti. najee se radi o uslovima u koje je ovek stavljen tj. u kojima se nalazi, prema emu se odnosi i ravna dok koristi put. Oni sami po sebi najee ne izazivaju saobraane nezgode, ali zato stvaraju uslove, asistiraju, olakavaju, omoguavaju takvo dejstvo drugim faktorima. Oni najee nemaju neposredni uzroni karakter (izuzev tehnikih faktora) ve ga uslovljavaju u irem smislu rei. Ukategoriju uslova spadaju pre svega drutveni faktori, u velikoj meri prirodni faktori, kao i neki faktori vezani za put i vozilo. Oni ne izazivaju neposredno, ali stvaraju uslove za nastanak saobraane nezgode. Neki od ovih faktora mogu imati neposrednost i snagu uzroka saobraajne nezgode (lom ili kvar aktivnog elemenata bezbednosti vozila, pogreno postavljen saobraajni znak, nedostatci na putu, itd.). Znaaj ovih faktora je posebno veliki zbog prirode odvijanja saobraajnog procesa. Naime, uesnici u saobraaju, posebno vozai motornih vozila, za sve vreme dok uestvuju u saobraaju praktino se nalaze u rizinoj-delikatnoj situaciji. Nekada je dovoljno da doe do izmene situacije ili uslova odvijanja saobraaja koje voza nije mogao na vreme sam predvideti pa da doe do nezgode. U takvim okolnostima voza nije najee u stanju da promeni tok dogaaja u eljenom pravcu, nego vozilo sledi neke neminovne zakone bez obzira na ljudsku svest.

Prema onome to se do danas zna, u okviru globalne kvantifikacije uzroka saobraajnih nezgoda, okolina (objektivni faktor) utiu doprinose u oko 35% saobraajnih nezgoda to ne znai da taj uticaj doprinos jedini uzrok nezgode (nekad uticaj objektivnog faktora doprinosi 10%, nekad 50%, a nekada 100% nastanku saobraajne nezgode). Rizik koji prati odvijanje saobraaja je proizvod objektivnog i subjektivnog rizikaopasnosti. Obektivni rizik povezan je sa objektivnim faktorima (okolina), a subjektivni rizik sa ovekom (najee kao korisnikom puta). Objektivni rizik proizvode objektivni faktori (uzroci nezgoda, izvori opasnosti) i radi se pre svega o: rizicima povezanim sa putem (ukljuujui i signalizaciju) rizicima povezanim sa vozilom rizisima povezanim sa prirodnim faktorima (klimatski i drugi uslovi) rizicima povezanim sa drutvenim uslovima (propustidrutva da stvore neophodne uslove za bezbedno odvijanje saobraaja rizicma povezanim sa neefikasnou institucija u ostvarivanju njihove funkcije u oblasti bezbednosti saobraaja

3. PRAVILNO I BEZBEDNO PONAANJE PEAKA

Peak ne sme, po pravilu, da se kree i zadrava na kolovozu. Ako se peak kree po kolovozu, mora to da ini to blie ivici kolovoza, i to veoma paljivo i na nain koji ne ometa ili ne spreava saobraaj vozila. Peak se sme kretati po kolovozu ako ne postoji trotoar ili druga povrina pogodna za kretanje peaka ili ako postoji trotoar a peaci ga ne mogu koristiti iz bilo kog razloga. Peaci su duni da se kreu jedan iza drugog ako bezbednost saobraaja to zahteva , a naroito u sluaju slabe preglednosti puta, smanjene vidljivosti ili jakog saobraaja vozila .

10

Ako se kolovozom kree vie organizovanih kolona peaka odstojanje izmeu pojedinih kolona mora biti najmanje 30 metara. Organizovana kolona peaka krece se desnom stranom (Slika 1.) .

Slika 1.Kretanje organizovanih kolona pjeaka Peak koji se kree po kolovozu van naselja duan je da se kree uz levu ivicu kolovoza u pravcu kretanja, a moe da se kree i uz desnu ivicu ako je takvo kretanje za njega sigurnije, (nepregledna krivina, usek, odron, provalija, itd.).

Slika 2.Kretanje pjeaka uz desnu ivicu Na putu koji ima trotoar ili drugu povrinu odreenu za kretanje peaka, odnosno povrinu pored kolovoza pogodnu za kretanje peaka, peak je duan da se kree po tim povrinama.

11

Slika 3.Kretanje pjeaka uz levu ivicu Peak koji gura runa kolica, bicikl, bicikl sa motorom ili motocikl, lica koja se kreu pomou pokretnih stolica za nemona lica, kao i organizovana kolona peaka, moraju da se kreu uz desnu ivicu kolovoza u pravcu kretanja. Peacima nije dozvoljeno kretanje na putevima rezervisanim za saobraaj motornih vozila i autoputevima.

Slika 4.Znak Autoputa Peak je duan da preko kolovoza i biciklistike staze ili trake prelazi paljivo i najkraim putem, poto se pre stupanja na kolovoz uveri da to moe uiniti na bezbedan nain. Peak koji namerava da pree preko kolovoza na mestu na kome ne postoji obeleen peaki prelaz ne sme da stupi na kolovoz ako time ometa saobraaj vozila. Na putu koji ima obeleene peake prelaze ili posebno izgraene prelaze, odnosno prolaze za peake, peak je duan da se pri prelaenju puta kree tim prelazima, odnosno prolazima ko oni nisu od njega udaljeni vie od 100 m (slika 5.).

12

Slika 5.Prelazak peaka preko kolovoza van peakog prelaza Na obeleenom peakom prelazu na kome je saobraaj peaka regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima za peake, peak je duan da postupa prema tim znakovima (Slika 6.).

Slika 6.Prelazak peaka preko signalisanog peakog prelaza Na obeleenom peakom prelazu na kome saobraaj nije regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima ni znacima koje daje ovlaeno lice, peak je duan da pre stupanja na peaki prelaz obrati panju na udaljenost i brzinu vozila koja mu se pribliavaju. Ako je saobraaj vozila regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima za vozila ili znacima koje daje ovlaeno lice, peaci mogu da prelaze preko kolovoza samo dok je datim znakom dozvoljen prelaz preko kolovoza.

4.OBAVEZE VOZAA PREMA PEACIMA

Obaveza je vozaa da posveti panju peacima koji se nalaze na kolovozu ili na njega nailaze. Voza je duzan da u zavisnosti od potrebe smanji brzinu kretanja ili zaustavi svoje vozilo , a posebnu panju mora da posveti kretanju i ponaanju: 13

 dece ( lopta je izletela na put ,sigurno i dete tri za njom ), invalida ( potrebno im je vie vremena da predju kolovoz ) , starih i nemonih osoba, Voza ne sme vozilom da preseca : kolonu dece, vojnika, pogrebnu povorku i svaku drugu organizovanu povorku graana koja se kree po kolovozu. Kad prilazi obeleenom peakom prelazu, voza mora da vozi posebno paljivo i ako treba zaustavi vozilo ispred prelaza (Slika 7.).

Slika 7. Pravilno zaustavljanje vozila prilikom nailaska na peaki prelaz Na delu puta na kome se kreu deca ili su postavljeni saobraajni znakovi o ueu dece u saobraaju, voza je duan da vozi sa naroitom opreznou i takvom brzinom da moe vozilo zaustaviti u sluaju potrebe. Kada postoje dve ili vise saobraajne trake u jednom smeru i ako je voza vozila u desnoj saobacajnoj traci zaustavio svoje vozilo radi proputanja peaka , to mora uraditi i voza drugog vozila , jer nije dozvoljeno prolaziti i obilaziti zaustavljeno vozilo ispred peakog prelaza (Slika8.).

14

Slika 8.Prikaz zaustavljana vozila na peakom prelazu Voza koji skree na boni put, na ijem ulazu ne postoji obeleen peaki prelaz, duan je da skretanje izvri smanjenom brzinom i ne sme da ugrozi peake koji su ve stupili na kolovoz(slika 9.).

Slika 9.Skretanje vozila Ako je saobraaj na obeleenom peakom prelazu regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima ili znacima ovlaenog lica voza je duan da: zaustavi svoje vozilo ispred peakog prelaza kad mu je datim znakom zabranjen prolaz, ne ometa kretanje peaka koji su ve stupili na peaki prelaz i kad mu je datim znakom prolaz dozvoljen. skree smanjenom brzinom i propusti peake koji prelaze boni kolovoz, i kad je dozvoljen prolaz. Voza, ukoliko naidje na deo kolovoza koji je prekriven vodom ( bara ) mora da uspori kretanje i da polako prodje tu neravninu .Ukoliko bi velikom - baru , rizikuje da oteti vozilo jer nema brzinom proao kroz tu neravninu

15

predstavu kolika je dubina te neravnine i isprskae peaka i time ugroziti njegovu bezbednost, a voza ne sme da ugroava bezbednost peaka ni na koji nain.

5.ODNOSI VOZAA I PEAKA

Bezbedno uee peaka u saobraaju zavisi i od odnosa vozaa i peaka. U odnosima vozaa prema peacima i peaka prema vozaima postoje brojni neadekvatni, neprimereni i ugroavajui postupci. Osnovni problem na relaciji voza peak i peak voza je nedovoljna opta i saobraajna kultura koja se reflektuje u sloenim esto traumatskim, saobraajnim situacijama. To uzrokuje dvostruke kriterijume u ponaanju. Vozai esto protestvuju protiv peaka i optuuju ih za saobraajnu nekulturu zbog neuvaavanja pravila i propisa kretanja saobraajnicama. Meutim, u zamenjenim ulogama, kada voza postaje peak, optuuje vozae za saobraajnu nekulturu (za nepanju, za agresivnost, nekorektnost, nesolidarnost...). Zbog toga je potrebna samokontrola svih uesnika u saobraaju i otklanjanje dvostrukih kriterijuma u ponaanju. Bitno je da vozai znaju da je peak znatno osetljiviji, ugroeniji i inferiorniji. On je u kategoriji ranjivih uesnika u saobraaju, posebno deca, starije osobe, hendikepirane osobe... Ponekad i pravilno kretanje peaka neke vozae iritira i ljuti (prete im, vreaju i dobacuju pogredne rei) jer ih ograniavaju u njihovoj brzini i nainu vonje. Meutim, u drugoj poziciji kada ti isti vozai postanu peaci, tada se i bez razloga ljute na vozae jer im ugroavaju njihovo kretanje. Dakle, izvori ljutnje i saobraajne nekulture uesnika u saobraaju su u unutranjosti oveka, a ne samo u spoljanjoj sredini. Ipak treba istai da u saobraaju ima vie uesnika koji se uvijek ponaaju u skladu sa optom i saobraajnom kulturom jednako potujui i svoja i tua prava. Statistike pokazuju da u saobraaju vie stradaju starije osobe i deca koji predstavljaju ranjiviji deo uesnika u saobraaju. Analize uzroka nezgoda pokazuju da peaci esto nekontrolisano prelaze ulice esto se ponaaju nepredvidivo to obavezuje vozae da uvek oekuju iznenadne nekontrolisane postupke peaka. Starije osobe su esto zamiljene, dekoncentrisane, a deca sklona igri, neoprezu, tranju za loptom, nekontrolisanom 16

kretanju biciklom ili mopedima (stariji uzrasti maloletnici).Peak je inferiorniji u masi, brzini i vrstoi (slika10). U nonim uslovima, sa javnom rasvetom ili bez nje, uvek se krije opasnost da se naie i/ili udari u peaka. U nonim uslovima vonje nakratko treba dugim svetlima proveravati ima li na putu peaka, biciklista itd. Znaajno je nou prilagoditi brzinu nivou osvetljenja puta radi sigurnijeg pregleda puta.

. Slika 10. Inferiornost peaka u odnosu na vozilo

Imajui u vidu nepredvidivo ponaanje ranjivih uesnika u saobraaju, posebno dece i maloletnika, vozai treba da voze tako da se mogu zaustaviti pred svakom preprekom.Peaci se esto ne koriste podvonjacima niti nadvonjacima to je uslovljeno nedovoljnom saobraajnom edukacijom ili pak promaajima u projektovanju peakih prolaza i prelaza koji ne zadovoljavaju njihove osnovne potrebe (kupovina novina, hrane, cigareta... ili puta do kole, posla i sl.). Peake prelaze treba prilagoditi peacima svih slojeva (uzrasta, pola, obrazovanja, kulture). Jedan peak je ljutito izjavio posle upozorenja policajca za

17

nepropisno prelaenje ulice : Neka nacrtaju peaki prelaz ulice tamo gde meni treba. Pravilnim reenjima o gradnji, ureenju i oznaavanju peakih prelaza i prolaza preko puta i drugim prateim sadrajima (oznaka, upozorenja ...), peaka i saobraajna kultura bi se bre sticala i podizala po potrebi na vii nivo.

6.PONAANJE PEAKA U URBANIM I RURALNIM SREDINAMA

Postoji razlika u ugroenosti peaka u gradskim u odnosu na seoske sredine, a u povezanosti sa starou. Na slici 23 prikazan je broj poginulih osoba prema polu i uzrastu u gradskim i/ili seoskim saobraajnim uslovima.

Starosno doba 0-4 god. 5-14 god. 15-24 god. 25-44 god. 45-64 god.

GRAD 7% 13% 5% 10.5% 28.5%

SELO 11% 14.5% 4.5% 16% 14% 18

65-

36%

40%

Slika 11, tabela 2 . Poginuli peaci prema polu i starosnoj strukturi u gradskim i seoskim saobraajnim uslovima. Ima peakih prelaza preko kojih prelazi vei broj peaka koji usporavaju saobraaj motornih vozila. Ponekad ni saobraajni propisi ne mogu racionalno reiti te zastoje i ugroavanje peaka. Samo saobraajna kultura i vozaa i peaka moe reiti zastoje na obostrano zadovoljstvo i bezbednost peaka. I peaci ne treba da se iskljuivo koriste pravom prelaza pojedinano nego u grupama pri emu e olakati prolaz vozila i olakati zastoje. Na putevima izvan naselja, nasuprot pravilima i obavezama kretanja peaka levom stranom, peaci se kreu van pravila i desnom i levom stranom, prelaze puteve nekontrolisano to znaajno doprinosi ugroenosti i peaka ali i vozaa. oteavaju kretanje vozila, njihova mimoilaenja, direktno se izlau opasnostima , Kretanjem levo stranom peak je u objektivnoj poziciji da prati kretanje vozila i da uoi eventualnu opasnosti i efikasno reaguje. U toj poziciji (kreui se levom stranom) peak i voza su u meusobnoj interakciji i razmeni informacija i poruka (posmatranjem, signalizacijom, neverebalnom i/ili verbalnom komunikacijom). U toj poziciji peak vidi vozilo, voza vidi peaka, meusobno

uspostavljaju kominikacije i uoavaju doivljavanja i reagovanja ime su svi uesnici u saobraaju bezbedniji.

7. PEACI - DECA

Posebno ugroenu grupu uesnika u saobraaju, predstavljaju deca, pogotovo uzimajui u obzir da se oni u saobraaju, najee pojavljuju i kao ranjivi uesnici u saobraaju (peaci i biciklisti). Na osnovu uoenih tipinih situacija u kojima najee stradaju deca u saobraaju, definisana su i tipna 19

reenja koja bi trebalo primenjivati kako bi se smanjijo broj i teina posledica saobraajnih nezgoda sa decom. Tipina situacija 1. Dolazak peaka ka vozilu sa leve strane, neometana preglednost (ukupno 156 sluajeva, tj.23,21% od ukupnog broja saobraajnih nezgoda).

Slika 12. Nailazak dece vozilu sa leve strane,van obeleenog peakog prelaza Kao mera za spreavanje prelaska kolovoza od strane dece, sa leve strane van obeleenog peakog prelaza najee su u primeni razne varijacije zatitnih ograda koje se mogu postavljati samo s jedne strane ili sa obe strane kolovoza.

Tipina situacija 2 . Dolazak peaka vozilu sa desne strane, neometana preglednost (ukupno 231 sluajeva, tj. 34.38% od ukupnog broja saobraajnih nezgoda). Kao i u prethodnom sluaju i u ovom su prisutne dve varijacije: Dolazak peaka vozilu sa desne strane, van obeleenog peakog prelaza, i Dolazak peaka vozilu sa desne strane, na neobeleenom peakom prelazu.

Navedene situacije spadaju u najee situacije u kojima stradaju deca u saobraaju u Republici Srpskoj. Za ove situacije kad je u pitanju prevencija nezgoda vai sve navedeno kao za tipsku situaciju 1.

20

Tipina situacija 3 . saobraajnih nezgoda).

Dolazak

peaka

vozilu

sa

leve

strane,

iza

zaustavljenog autobusa (ukupno 43 sluajeva, tj. 6.40 % od ukupnog broja

Ova situacija obuhvata sluaj: Dolazak peaka vozilu sa leve strane iza zaustavljenog autobusa van obeleenog peakog prelaza, i Dolazak peaka vozilu sa leve strane,iza zaustavljenog autobusa, na obeleenom peakom prelazu.

Slika 13. Nailazak peaka vozilu sa leve strane, iza zaustavljenog vozila

Uoene situacije su dobro poznate i moe se rei adekvatno reene u praksi, mada i pored toga ima nezgoda sa decom. Od velikog znaaja za reavanje odnosno predupreivanje ovakvih nezgoda je lociranje stajalita javnog prevoza. Pozitivne rezultate daje i postavljanje svetlosne signalizacije (semafora). Dejstva vezana za onemoguavanje peaka da prelaze kolovoz neposredno iza autobusa, ogledaju se u postavljanju peakih prelaza u blizini stajalita, ili ako su peaki tokovi intenzivni na izgradnji podzemnih ili nadzemnih prolaza.

Tipina situacija 4. Dolazak peaka vozilu sa desne strane, ispred zaustavljenog autobusa (ukupno 54 sluajeva, ili 8.03 % od ukupnog broja saobraajnih nezgoda). Ovaj sluaj obuhvata: 1. Dolazak peaka vozilu sa desne strane, iza zaustavljenog autobusa, van obeleenog peakog prelaza. 21

2 Dolazak peaka vozilu sa desne strane, iza zaustavljenog autobusa, na obeleenom peakom prelazu. Kao i u prethodnoj tipinoj situaciji i u ovim sluajevima su este saobraajne nezgode kao i osnovna tipska reenja.

Tipina situacija 5 . Dolazak peaka vozilu sa leve strane izmeu parkiranih vozila (ukupno 60 sluajeva, ili. 8,93 % od ukupnog broja saobraajnih nezgoda). U okviru ove situacije prisutne su dve podvarijante: 1. Dolazak peaka vozilu sa leve strane, izmeu parkiranih vozila, van obeleenog peakog prelaza; 2. Dolazak peaka vozilu sa leve strane, izmeu parkiranih vozila, na obeleenom peakom prelazu.

Slika 14. Dolazak peaka vozilu sa leve strane, izmeu parkiranih vozila, van obeleenog peakog prelaza

Navedene situacije spadaju u najtee u smislu definisanja tipskih reenja, jer je u njima veoma izraen sukob interesa (nedostatak parking mesta u gradu). Osnovni nosioci prevencije ovakvih saobraajnih nezgoda sa decom nalaze se u okviru sistemskih, preventivnih mera i to prvenstveno u obrazovanju dece za bezbedno uee u saobraaju. Osnov za prevenciju saobraajnuh nezgoda sa decom kada nije dozvoljeno parkiranje vozila lei u otrijoj kaznenoj politici ka vozaima koji parkiraju vozila ugroavajui na taj nain decu peake. 22

Tipina situacija 6. Dolazak peaka vozilu sa desne strane, izmeu parkiranih vozila (ukupno 78 sluajeva, ili 11.61% odukupnog broja saobraajnih nezgoda). Prisutna su dva sluaja: 1. Dolazak peaka vozilu sa desne strane, izmeu parkiranih vozila, van obeleenog peakog prelaza; 2. Dolazak peaka vozilu sa desne strane, izmeu parkiranih vozila, na obeleenom peakom prelazu. Kao i u prethodnom sluaju uoene situacije su veoma sloene za prevenciju, a osnovni pravci delovanja navedeni su u prethodnom sluaju. Tipina situacija 7. Kretanje peaka du ivice kolovoza (ukupno sluajeva ili 1.2%, od ukupnog broja saobraajnih nezgoda) I ovaj sluaj ima dve podvarijante: 1.Kretanje peaka du leve ivice kolovoza 2.Kretanje peaka du desne ivice kolovoza 8

Slika 15. Kretanje peaka du leve ivice kolovoza Ove situacije su karakteristine za prigradske optine i sve one situacije kada su peaci prinueni (najee usled zakrenosti trotoara vozilima) da se kreu kolovozom. Ukoliko postoje vei tokovi dece peaka i ako geometrija ulice to dozvoljava, potrebna je izgradnja peakih staza, ili bar obeleavanje povrine namenjene za kretanje peaka po kolovozu. Pravci prevencije za ovu situaciju usmereni su ka boljem uoavanju dece peaka, kako u dnevnim tako i u nonim uslovima odvijanja saobraaja. U ovom sluaju centralno mesto zauzima upotreba reflektujuih materija,kojim bi se oznaavala deca peaci. 23

8.Zakonska regulativa
Ako prostor, okolina, ambijent, okruenje nije adaptirano i prilagoeno , ovek je u saobraaju izloen velikom objektivnom riziku, pa e se ee taj rizik konkretizovati u saobraajne nezgode. Za sve vreme dok je na putu, pored ostalog, ovek mora i da uoava, otkriva, procenjuje i svojim ponaanjem odgovara na objektivni rizik. Treba imati u vidu da objektivni i subjektivni faktori deluju jedinstveno kao celina. Poboljanjem spoljnih uslova moe se smanjiti rizik, meutim moe se desiti da taj rizik nadomjesti subjektivni faktor (ovek) svojim ponaanjem u novim uslovima (kompenzaciona ponaanja), tako da frekvencija nezgoda ostane ista. Bez obzira na to neophodno je nastojati da se poboljanjem spoljnih uslova smanji objektivni rizik, a kroz priprmu oveka (saobraajna zrelost, mjenjanje ponaanja i dr.) smanjivati subjektivne rizik. Na taj nain e se stvoriti bezbednija sredina za korisnike puta. Peaci koji ugroavaju bezbednost mogu da zarade kaznu i do 30.000 dinara! Zabranjeno prianje mobilnim i sluanje muzike na zebriPeaci koji budu krili novi zakon o bezbednosti u saobraaju mogli bi da budu kanjeni i sa 30.000 dinara. Za vreme prelaenja kolovoza morali bi da se uzdre od upotrebe mobilnog telefona i ne smeju da koristi slualice audio ureaja na oba uha!. Peaci smeju da prelaze kolovoz samo preko obeleenog peakog prelaza, ili na udaljenosti veoj od 100 metara od najblie zebre. U suprotnom, bie kanjeni sa 5.000 dinara, a ako vode dete, sa ak 6.000 do 20.000 dinara! Peak je u prekraju ako makar i jedan centimetar prelazi van .Na peakom prelazu prvenstvo prolaza ima peak, a van prelaza vozilo. Kretanje peaka autoputem od 10. decembra bie strogo kanjavano. Prekriocu e biti izreeno od 6.000 do 20.000 dinara, a ako vodi dete, od 15.000 do 30.000. Voza mora da propusti peaka koji pokazuje nameru da pree peaki prelaz, stupa ili je ve stupio na zebru. U suprotnom kazna je 6.000-20.000 plus tri kaznena poena. Ako je peak dete ili invalid, sledi otrija sankcija od 15.000 do 30.000 dinara, est bodova i oduzimanje dozvole od dva do 12 meseci!

24

Voza ne mora da stane na prelazu samo ako je peak daleko, ili ukoliko je oigledno da ne moe da stigne do kolovozne trake kojom ide auto. Takoe, peak koji prelazi kolovoz i pri tom razgovara mobilnim telefonom ili koristi slualice na oba uha bie kanjen sa 3.000 dinara . Ako je prinuen da se kree kolovozom, peak se po pravilu kree blie levoj ivici kolovoza. Izuzetak ovog pravila je situacija u kojoj je peak ugroen, na primer ako se pored puta nalazi provalija, opasna krivina Novi zakon kanjava peake koji svojim ponaanjem neposredno ugroavaju bezbednost saobraaja. - Na primer, ako se tetura idui kolovozom, lei na putu, regulie saobraaj policajac moe da ga alkotestira i privede u stanicu na trenjenje. Ukoliko odbije alko-test, bie kanjen sa 15.000-30.000 dinara. Prilikom kretanja nou i u uslovima smanjene vidljivosti: 1) Peak koji se kree po kolovozu van naselja mora biti osvetljen ili oznaen svetleim ili svetlo odbojnim predmetom (trepue svetlo za bicikl, svetloodbojni prsluk, svetloodbojni markeri i sl.) kazna 3.000; ako vodi dete, 5.000 dinara. 2) Peaci koji se kreu po kolovozu u organizovanoj koloni duni su da nose svetloodbojni prsluk kazna 3.000; ako je kolona dece, 6-20.000. dinara. Prela enje na crveno ili van zebre:5.000 dinara (sa detetom 6.000-20.000) Kretanje Mobilni Kretanje autoputem: ili nou bez 6.000-20.000; fluorescentnog sa detetom na 3.000, 15.000 zebri: sa detetom 30.000 3.000 5.000 sluanje muzike prsluka:

Ako pijani peak ometa saobraaj, policajac moe da ga privede na trenjenje Kretanje peaka autoputem je strogo kanjivo.

Zakon o bezbednosti kretanja peaka na putevima lan 93

Peak ne sme da se kree i zadrava na kolovozu, izuzev u sluajevima predvienim ovim zakonom, kao ni da iznenada stupi na kolovoz. 25

Ukoliko se peak kree po kolovozu na putu van naselja, mora da se kree to blie levoj ivici kolovoza u smeru kretanja, na nain kojim ne ometa ili ne spreava saobraaj vozila. Peak koji uestvuje u saobraaju u kolicima za osobe sa invaliditetom, ili se vozi na koturaljkama, skejtbordu i slino, ne sme da se pridrava za vozilo u pokretu. Na putu koji nema trotoar ili drugu povrinu namenjenu za kretanje peaka, peaci mogu koristiti za kretanje kolovoz u irini najvie do jednog metra, raunajui od ivice kolovoza. Kada se kreu kolovozom peaci su duni da se kreu jedan za drugim, osim lica koje vodi dete mlae od sedam godina starosti. Izuzetno od stava 2. ovog lana, peak moe da se kree uz desnu ivicu kolovoza samo kada je takvo kretanje za njega bezbednije (nepregledna krivina, provalija, usek, odron i sl.). Peak koji gura runa kolica, bicikl, bicikl sa motorom ili motocikl, osobe sa invaliditetom koje se kreu u invalidskim kolicima, moraju se kretati uz desnu ivicu kolovoza u smeru kretanja.

lan 98
Peak ne sme stupiti ni kretati se po kolovozu autoputa ili motoputa. Zabrana iz stava 1. ovog lana ne vai za: 1) policijskog slubenika tokom obavljanja slubene dunosti, 2) lice koja obavlja uviaj saobraajne nezgode ili uestvuje u uviaju, 3) radnika koji obavlja radove, 4) lice koje obavlja poslove na otklanjanju posledica saobraajne nezgode ili neispravnosti na vozilu i teretu, 5) lice koje prua hitnu medicinsku ili prvu pomo, 6) inspektora za puteve tokom obavljanja slubene dunosti kao i na radnike uprave puta, 7) vozaa vozila koje je prinudno zaustavljeno. Lica iz stava 2. ovog lana i mesta na kojima ona preduzimaju radnje moraju biti obeleena na nain da se omogui bezbednost svih uesnika u saobraaju. 26

lan 99
Ukoliko je saobraaj na peakom prelazu regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima ili znakovima policijskog slubenika, voza je duan da svoje vozilo zaustavi ispred peakog prelaza kada mu je datim znakom zabranjen prolaz, a ako mu je na takvom prelazu datim znakom dozvoljen prolaz, voza je duan da propusti peaka koji je ve stupio na peaki prelaz ili pokazuje nameru da e stupiti na peaki prelaz dok mu je svetlosnim saobraajnim znakom ili znakom policijskog slubenika prelaz bio dozvoljen. Ukoliko se peaki prelaz iz stava 1. ovog lana nalazi na ulazu na boni put, voza koji skree na taj put duan je da skretanje izvri na bezbedan nain i da propusti peaka koji je ve stupio ili stupa na peaki prelaz ili pokazuje nameru da e stupiti na peaki prelaz, a po potrebi, zaustavi svoje vozilo. Ukoliko na peakom prelazu saobraaj nije regulisan ureajima za davanje svetlosnih saobraajnih znakova niti znacima policijskih slubenika, voza je duan da prilagodi brzinu vozila tako da u svakoj situaciji koju vidi ili ima razloga da predvidi moe bezbedno da zaustavi vozilo ispred peakog prelaza i propusti peaka koji je ve stupio ili stupa na peaki prelaz ili pokazuje nameru da e stupiti na peaki prelaz. Voza koji skree na boni put na ijem ulazu ne postoji peaki prelaz duan je da propusti peake koji su ve stupili ili stupaju na kolovoz. Ukoliko su u sluaju iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog lana peaci deca, nemona lica, slepe osobe koje se kreu uz upotrebu belog tapa i/ili psa vodia, osobe sa invaliditetom koje se kreu u invalidskim kolicima, ili za kretanje koriste druga ortotiko protetika pomagala, voza je obavezan da zaustavi vozilo i da ih propusti. Voza ne sme vozilom da preseca organizovanu kolonu peaka koja se kree po kolovozu.

9. Peaki prelazi

27

Peaki prelaz na ulici je povrina namenjena kretanju peaka preko kolovoza. Po pravilu, na putevima se ne projektuju peaki prelazi a njihovo projektovanje je zabranjeno na autoputevima. Na prolazima dvotranih puteva, posebno kroz manja naselja, projektuju se peaki prelazi ali se oni moraju dodatno osvetliti i markirati. irina peakog prelaza zavisi od veliine peakih tokova i irine kolovoza odnosno broja traka na njemu. Najmanja irina iznosi 3, 0 m a najvea moe da bude 8, 0 m Za projektovanje dobro postavljenog peakog prelaza znaajno je poznavanje ponaanja peaka na ulicama. Peaci gotovo po pravilu prelaze ulicu najkraim putem i putanjom koja odstupa od projektantskih pravila. Peaki prelazi se moraju postaviti i kada nije ispunjen uslov veliine peakog toka. U takvim situacijama primenjuje se samo kriterijum irine kolovoza, pa e njegova irina biti: za kolovoz sa dve trake 3, 0 m, za kolovoz sa 3 i 4 trake 4, 0 m, za kolovoz sa 5 traka 5, 0 m i vie; Na delovima ulica gde je iz nekog razloga predviena brzina vozila vea od 60 km/h, uvek obeleava peaki prelaz irine 5,0 m. Na ulicama je uobiajeno, osim ukoliko se ne mora postupiti po kriterijumima veliine peakih tokova, da se projektuju peaki prelazi irine 4,0 m. Iako ovakav pristup nije sasvim po prikazanim pravilima javlja se u praksi dosta esto. U naseljima se obino koriste peaki prelazi sa rasterom punih i praznih polja irine 0,5 m. Peaki prelaz se postavlja tako da je uvek uvuen za najmanje 0,5 m u odnosu na tangentu na ivice kolovoza u frontu ulice. Puna polja peakog prelaza uvek se projektuju paralelno sa osom kolovoza. Raster punih i praznih polja treba prilagoditi tako da od ivice kolovoza do prvog punog polja prostor od 0,2 do 0,4 m (slika 25) ostaje nepopunjen. Ovo je pravilo nastalo zbog ugradnje oznaka korienjem metalnih ili drvenih ablona. abloni zauzimaju odreeni prostor i zbog toga se oznake peakog prelaza nikada ne projektuju potpuno priljubljene uz ivicu kolovoza ili ivinjak.

28

Na prilazima raskrsnice sa jednom trakom, iz koje su dozvoljena skretanja desno ili ukoliko je desna saobraajna traka meovita, izmeu dva susedna peaka prelaza mora se obezbediti prostor od najmanje 5,0 m. Ovaj prostor je potreban da bi se prvo vozilo u toku, ukoliko u skretanju treba da propusti peake sklonilo, ne ometajui vozila koja se kreu pravo (slika 26). Na prilazima gde je desna traka iskljuivo rezervisana za skretanje udesno, ovaj razmak nije potrebno projektovati, jer vozilo nema potrebe da se sklanja sa pravca kretanja vozila iza sebe. Kao to je ve pomenuto, projektovanje peakih prelaza zahteva poznavanje ponaanja peaka i vozila u zoni raskrsnice odnosno mesta gde se peaki prelaz postavlja. esto se, na mestima gde postoji opasnost direktnog izlaska peaka na kolovoz koriste i usmeravajue ograde ili neke vrste prepreka koje e peake praktino primorati da pre izlaska na kolovoz osmotre vozila. Posebno je vano da se na direktnom izlazu iz kolskog dvorita na ivicu trotoara postave ograde koje e decu - peake naterati da se do peakog prelaza kreu okrenuti licem u susret vozilima (da bi ih uoili ali i bili vieni od strane vozaa). Na taj nain se deca - peaci spreavaju da direktno iz dvorita kole stupe na kolovoz (pa makar to bio i obeleen peaki prelaz) a prua im se mogunost da dobro uoe vozila koja se kreu njima u susret i da procene kada mogu bezbedno da stupe na kolovoz. Jo jedan sluaj zasluuje da mu se posveti panja. 29

To su peaki prelazi na raskrsnicama sa razdelnim ostrvima. Tu postoje dva pravila: peaki prelazi se postavljaju na pravcu peakih tokova, a mogu se postaviti upravno na ivicu kolovoza. Peaki prelaz moe da bude obeleen i dvema paralelenim linijama koje predstavljaju ivice peakog prelaza. One su irine od 0.3 - 0.5 m. Ovakva reenja se primenjuju najee u naseljima, gde nema mnogo vozila, ali na saobraajnicima sa niskim intezitetom saobraaja. U nekim zemljama, posebno u SAD, ovakav nain obeleevanja peakih prelaza uobiajen je i na saobraajnicama sa vrlo visokim intezitetom saobraaja. Osim toga, unutranja linija peakog prelaza je istovremeno i linija zaustavljanja, tako da je ovakvo reenje racionalno i projektantski jednostavno. Kod nas je ovakav nain projektovanja peakog prelaza ostavljen samo za manja naselja i neoptereene raskrsnice, ali se u praksi gotovo i ne koristi. Ideja o korienju linija za granice peakog prelaza, osim ostalog, zasniva se i na argumentu da se korienjem ovakvog reenja tedi na koliini materijala za ugradnju peakih prelaza i da se izbegavaju eventualno klizava mesta na kolovozu koja se javljaju gde se oznake peakog prelaza nalaze. Ova druga konstatacija ne bi trebalo da se uzima kao argument, jer se primenom kvalitetnih materijala, sa ugraenim abrazivima, ova negativna karakteristika uklanja. Inae, sedamdesetih godina kod nas je za peake prelaze opremljene svetlosnim signalima, koriena oznaka tipa "bordura" - slino sadanjim oznakama za prelaz biciklistike staze preko kolovoza, sa slinim argumentima. Danas preovladava stav da je "zebra" bolja oznaka i da vozaima nesumnjivo ukazuje na mogui konflikt sa peacima.

10. ANKETA
U cilju dobijanja kvalitetnih informacija izvreno je anketiranje 50 nasumice odabranih peaka u ulici Vece Koragina u Kruevcu, u vremenskom period od 12:00 do 13:00 ,dana 20.10.2012. godine. PROVERI SVOJE ZNANJE 1. Za svoje kretanje kao peak obvezno e koristiti: 30

a) b) c) 2.

kolovozom trotoarom biciklistiku stazu ili traku

Ako se kao peak kree putem izvan naselja, po pravilu kretae se: a) uz levu ivicu kolovoza b) uz desnu ivicu kolovoza Ako se sa svojim prijateljima kree putem izvan naselja, kretaete se: a) b) c) jedan pored drugog jedan iza drugog najvie po troje u jednom smeru

3.

4.

Na mestu gde nema obeleenog peakog prelaza ,put e kao peak,uvek prelaziti: a) b) najdaljim putem najkraim putem

5.

Kada prelazi put kao peak, obvezno e koristiti: a) b) c) obeleenu biciklistiku stazu obeleenu prometnu traku obeleeni peaki prelaz

10.1. REZULTATI ANKETE

1.Za svoje kretanje kao peak obvezno e koristit?

31

Grafikon 1. 2.Ako se kao peak kree putem izvan naselja, po pravilu kretae se:

3.Ako se sa svojim prijateljima kree putem izvan naselja, kretaete se:

32

4.Na mestu gde nema obeleenog peakog prelaza ,put e kao peak,uvek prelaziti?

5.Kada prelazi put kao peak, obvezno e koristiti?

33

34

11. ZAKLJUAK

Peaci predstavljaju najriziiniju grupu uesnika u saobraaju.U peake spadaju svi uesnici u saobraaju.Vozai kada izau iz vozila odmah postaju peaci ime peaci predstavljaju najbrojnije uesnike u saobraaju.Kad se pogleda njihova izloenost saobraajnim nezgodama dolazi se do zakljuka da su peaci grupa uesnika u saobraaju koji su najugroeniji.Kada se tome doda,da meu peake spadaju i grupe ljudi kao to su deca i starija lica,peaci postaju jo ugroeniji u saobraaju.Da bi se zatitila ova rizina grupa uesnika u saobraaju postoje propisi kojih se moraju pridravati ne samo peaci nego i ostali uesnici u saobraaju kao to su vozai atumobila,kamiona i dr.

35

12. LITERATURA
1. Vujani, M. i Lipovac, K.: Istraivanje Produite liniju ivota Veite pojas , Centar za istraivanje u bezbednosti saobraaja Beograd, Beograd, 1999. 2. Dr. A.Mili. (2007): Saobraajna Psihologija - Saobraajno tehniki fakultet Doboj. 3. Internet

36

13.Popis tabela, slika, grafikona i priloga

Slike:
Slika 1 .Kretanje organizovanih kolona peaka....................................................9 Slika 2 .Kretanje peaka uz desnu ivicu.............................................................10 Slika 3 .Kretanje peaka uz levu ivicu.................................................................10 Slika 4. Znak autoputa........................................................................................10 Slika 5 .Prelazak peaka preko kolovoza van peakog prelaza...........................11 Slika 6. Prelazak peaka preko signalizovanog peakog prelaza........................11 Slika 7 .Pravilno zaustavljanje vozila prilikom nailaska na peaki prelaz..........13 Slika 8 .Prikaz zaustavljana vozila na peakom prelazu.....................................14 Slika 9 .Skretanje vozila.....................................................................................14 Slika 10 . Inferiornost vozilo................................................16 peaka u odnosu na

Slika 11 . Poginuli peaci prema polu i starosnoj strukturi u gradskim i seoskim saobraajnim uslovima......................................................................................17 Slika 12 . Nailazak dece vozilu sa leve strane,van obeleenog peakog prelaza.19 Slika 13 . Nailazak peaka vozilu sa leve strane, iza zaustavljenog vozila............20 Slika 14 . Dolazak peaka vozilu sa leve strane, izmeu parkiranih vozila, van obeleenog peakog prelaza.............................................................................21 Slika 15 . Kretanje peaka du leve ivice kolovoza..............................................22

Tabele:
Tabela 1. Aktivni i pasivni elementi.....................................................................6 Tabela 2 . Poginuli peaci prema polu i starosnoj strukturi u gradskim i seoskim saobraajnim uslovima......................................................................................17

Prilog:
Prilog br 1.: Anketa...........................................................................................22 Prilog br 2.: Rezultati ankete.............................................................................23

37