Popa, Vasko: Zapisi o poeziji Tajna pesme (1966) Pitaju te ta znai tvoja pesma.

Zato ne pitaju drvo jabuke, ta znai njen plod jabuka? Da ume da govori, drvo jabuke bi im, po svoj prilici, odgovorilo: Zagrizite u jabuku pa ete videti ta znai! Kako da izvue znaenja iz svoje pesme? Kako da svoju pesmu iscedi, ili da je istuca ili da je prekuva, pa da poslui one koji te pitaju sokom pesme ili pesmom u prahu ili pesmom u hranljivim dugmadima? Ti bi mogao, onako ale radi, da ispeva pesmu o svojoj pesmi. Jadna bi to pesma bila! To bi bilo isto kao kada bi drvo jabuke od svoga stabla, od grana i lia sklepalo jednu jabuku. Mnogo bi se time neko okoristio! Ne dokazuje li to da ti, upravo kao i drvo jabuke, nisi pozvan da govori o svome vou, da ti uopte ne lii na svoju pesmu. Lie samo tvoje pesme izmeu sebe, lie jedna na drugu, i onda im se kao zajedniki imenitelj ili neko porodino ime, nadeva tvoje ime. Uostalom, ta znai jabuka? Zato ti niko ne odgovara? Tvoja pesma znai tajnu koja se negde u tebi zaela i tamo sazrevala, i kada je sazrela, ti si je u slogovima svoga jezika izgovorio. Da si znao ta znai ta tajna, ne bi se ti toliko trudio pomaui joj da se porodi na suncu, meu ljudima i meu oblacima. I na drugima je, ne na tebi, da odgovore na pitanje da li se tajna moe saznati, da li se moe osvojiti ili joj se moe samo podlei, da li se moe otvoriti ili se moe samo pristati da se u njoj bude njen zatvorenik? Gleda za svojom pesmom koja ti je odletela iz ruke, uti, odmara se malo, ili bar misli da se odmara, i puta nju, svoju pesmu, da sama odgovora na sva pitanja, puta je da sama bude svoj sopstveni odgovor. Ti jedino moe da govori o svojoj pesmi kao italac, jer si ti prvi italac svoje pesme. Ali to nikako ne znai da si ti i najmerodavniji i najbolji italac. Meu onima koji te pitaju ta znai tvoja pesma, ima svakako mnogo umnijih, iskusnijih i nepristrasnijih italaca nego to si ti. Pesnikova mutavost (1966) Pitaju te kako si stvorio pesmu. Zato ne pitaju kamen kako je stvorio kamiak ili pticu kako je izlegla ptie ili enu kako je rodila dete? Kamen ne ume (recimo) sa njima da govori, jezik ptica ne razumeju (ili su ga zaboravili), a ena e im ispriati svoju ljubav, put ljubavi, okolnosti ljubavne, i nee im nita, u stvari, umeti da kae to bi predstavljalo kakav-takav odgovor na njihovo pitanje. Ili su ve uli neku

majku koja im je ispriala kako je svome detetu stvorila glavu, kako mu je birala pamet i boju oiju u udahnula mu duu? Ne veruje. Ne bi to umela, ali zbog toga ne bi prestala da tvrdi da je ona rodila svoje dete, a ne neko drugi. Tako ni ti ne ume da odgovori kako si svoju pesmu napisao. Ti stoji pred tim pitanjem isto tako skamenjen, glave sakrivene pod pazuh (jer krila nema), pogleda materinski zbunjenog, stoji isto tako bespomoan, mucav i mutav kao ili kao maltene i kamen i ptica i ena. I ako bi ovaj traeni odgovor bio cena kojom bi morao da plati svaku svoju pesmu, verovatno bi prestao da pie. Ti e im ispriati obred koji ti, obino, vri portvovano i zaneseno, i koji te dovodi do pesme. Ispriae im, u stvari, svoje ponaanje koje prethodi nastanku pesme, dakle, spoljni vid pesnikog obreda, jedini kojeg si ti svestan. O onom drugom, tajanstvenom vidu obreda koji se krunie zaetkom pesme i koji se vri u tebi, nee im, ako si iskren, prozboriti ni rei. Jer o tome, kao ni oni koji te pitaju, pojma nema. Tvoja uloga u stvaranju pesme uloga je posrednika: ti posreduje da se pesma, koja se u tebi stvara, iznese na svetlost dana, osposobljena da se na toj svetlosti odri, i da dalje sama, bez tvoje pomoi, ivi i dela. A to nije ni mali ni lak posao, samo to se o njemu nema bog zna to rei: posao kao i svaki drugi posao u kome je onaj glavni, presudni deo, u posleniku samom, ali bez njegovog znanja o tome, ve izvren.