Hrana koja sniava holesterol

Kako smanjiti lo a poveati dobar holesterol? Da biste izbegli lekove i dodatke ishrani, potrebno je da u svoj jelovnik ukljuite to vie preporuenih namirnica: itarice, ribe i jabuke stvorie prirodnu ravnoteu poeljnih i nepoeljnih holesterola.

Holesterol je na loem glasu, ali valja imati na umu da naem telu ipak treba odreena doza holesterola. Supstanca nalik vosku putuje naim venama i pomae proizvodnji nekih hormona i vitamina D. Ali naa tela sama reguliu taj proces i proizvode tano onoliko holesterola koliko nam na dnevnoj bazi treba. Nae svakodnevne odluke o tome ta emo jesti doprinose rastu nivoa holesterola. Visoki holesterol vodi ka sranim oboljenjima. Kada se smatra da je holesterol previsok? Nekoliko je vanih pokazatelja: - ukupni holesterol - LDL ili 'tetni' holesterol on najvie doprinosi stvaranju naslaga u arterijama - HDL ili 'dobri' holesterol on isti arterije - trigliceridi vrsta masnoa u krvi Zdrav nivo holesterola je ispod 200 miligrama po decilitru krvi. LDL holesterol trebalo bi da bude ispod 100 mg, a poeljni HDL je iznad 60 mg. Optimalni nivo triglicerida je ispod 150 mg po decilitru. Ako je nivo holesterola visok, jedna od mogunosti su lekovi ili dodaci koji smanjuju holesterol. Drugo reenje su promene u stilu ivota: smanjivanje telesne teine, vebanje i promene u ishrani koje smanjuju prisutnost namirnica s vikom holesterola. Mnogo je namirnica koje su izrazito korisne. Ovas i jeam Ove itarice pune su vlakana, to odrava vau sitost due vreme i smanjuje potrebu da posegnete za uinom. Ali nije samo stvar u tome da vas vlakna odravaju vitkima. Topljiva vlakna, vrsta koje telo moe da svari, smanjuju nivo holesterola koji smo apsorbovali. Riba Nemasne ribe znatno smanjuju nivo holesterola. Kada jedete ribu, ne jedete meso, a ono je znaajan izvor LDL holesterola. Zatim, ribe kao to su losos, sardine i tuna imaju visoki procenat omega 3 masnih kiselina, koje smanjuju nivo triglicerida. Oraasti plodovi Rasprite ih po salati, dodajte ih ovsenim pahuljicama, grickajte ih kad ogladnite izmeu obroka. Kao to potvruju mnoge studije, svaki oraasti plod doprinee smanjenju ukupnog nivoa holesterola. Maslinovo ulje

Zamena zasienih masnoa koje nalazimo u margarinu za nezasiene u uljima svakako je dobra ideja i za obim vaeg struka i za vae srce. Na taj nain moete smanjiti holesterol, a korienje maslinovog ulja pri tom podie nivo dobrog HDL holesterola. Jabuke Jabuka prosene veliine sadri oko etiri grama vlakana koji smanjuju LDL ili oko 17 odsto poeljnog dnevnog unosa. Jedna jabuka dnevno moe vas potedeti odlaska kardiologu! Jagode Jagode obiluju pektinom, topljivim vlaknima koja mogu smanjiti LDL. Nedavna studija utvrdila je da obogaenje jelovnika jagodama ima isti uinak za zdravje srca kao da jedete itarice! Agrumi Svi agrumi obiluju pektinom narande, grejpfrut, limuni. A dodatna vlakna u vaoj prehrani smanjie krvni pritisak to je svakako dobro za vae srce. Graak i soiva Sjajan su izvor topljivih vlakana koja stvaraju osjeaj sitosti i mogu da smanje holesterol. Nedavna studija Univerziteta Arizona utvrdila je da ljudi koji jedu pola oljice grahorica dnevno za 24 sedmice smanjuju holesterol za osam posto. Soja Isto kao i sa ribom - ako jedete soju, jeete i manje mesa, to znai da ete smanjiti unos zasienih masnoa i holesterola. Soja je jedinstvena, budui da je odlian izvor proteina, a ipak ne sadri holesterol, kao namirnice ivotinjskog porekla. Ipak, nije tako moan eliminator holesterola kao to se donedavno mislilo. Studija iz 2010. ukazuje da uestalo konzumiranje soje moe smanjiti njegov nivo za umerenih osam do 10 posto. Crveno vino Verovatno znate da umerena konzumacija alkohola koristi vaem organizmu zato to povremena aica poveava nivo dobrog HDL holesterola. Crveno vino moe biti posebno korisno, jer je bogato antioksidansima, koji smanjuju nivo LDL holesterola. Avokado Kao i maslinovo ulje, avokado je bogat nezasienim masnoama koje sniavaju holesterol. Mononezasiene kiseline, koje su prisutne u ovom tropskom vou, smanjie razinu LDL i poveati prisustvo HDL holesterola ali samo u sluaju ako konzumacija avokada podrazumeva da ste odbacili nezdrave namirnice.

Kako smanjiti lo holesterol?

Bolesti krvnih sudova este su u dananje vreme, a jedan od uzroka bolesti srca i krvnih sudova moe biti povieni nivo holesterola u krvi. U krvi postoji LDL (takozvani lo holesterol), koji stvara naslage na arterijama, i HDL (takozvani dobar holesterol), koji odvodi LDL (masnoe) u jetru. U zdravom organizmu je nivo holesterola u krvi uravnoteen. Povoljno je za organizam kada je nivo HDL vei od nivoa LDL-a. Kada je nivo loeg holesterola povean, dolazi do poveanih naslaga na arterijama i oteenje krvnih sudova i stvara se mogunost zaepljenja krvnih sudova. Prevencija Umerenim fizikim aktivnostima, pravilnom ishranom, smanjenjem napetosti, pravilnim disanjem i boravkom na istom vazduhu moe se smanjiti nivo LDL-a i njegov lo uticaj na nae zdravlje. Ishrana Hranom se moe smanjiti tetno dejstvo holesterola na organizam tako to se snizi nivo loeg, a povea nivo dobrog holesterola. Antioksidansima iz hrane moe se smanjiti negativno dejstvo slobodnih radikala na krvne sudove. Pravilnom ishranom moe se znaajno uticati na smanjenje nivoa loeg holesterola u krvi. Od mesa preporuujemo: ribu, junetinu, govedinu, teletinu, kuvanu jagnjetinu i meso divljai. Mleni proizvodi korisni su u manjim koliinama: obrano mleko (sa manje masnoe), jogurt, posni sirevi, kravlje kiselo mleko, mlad sir. Ne treba koristiti u ishrani celo jaje, ve samo belance. Hleb i pecivo se preporuuju u manjim koliinama, 2-3 krike (ili dva-tri peciva) dnevno. Treba jesti crni hleb, ili hleb od integralnog (celovitog zrna) brana. Ukoliko se jede obrok od integralnog pirina ili testenina, ne treba jesti hleb. Ovsene pahuljice takoe treba koristiti u ishrani, a nutricionisti preporuuju i heljdu, jeam i soivo. Povre treba koristiti u svakodnevnoj ishrani, naroito ono koje sadri: flavonide, likopen, razgradiva vlakna i sumporna jedinjenja. Korisne su salate svih vrsta, paprika, argarepa, crni luk, beli luk, praziluk i paradajz, ali bez dodataka masnoe. Za kuvana jela treba koristiti mahunarke, spana i plavi patlidan. Od ulja je najbolje maslinovo ulje, ali se u manjim koliinama mogu koristiti i suncokretovo, kukuruzno ili ulje od soje. Svi zaini su dozvoljeni, ali ne sa previe soli. Pod zainima podrazumevamo sve biljne zaine, biber, kim, bosiljak, origano, umbir, cimet, karanfili, ali i sire i senf. Peurke povoljno deluju na regulisanje nivoa holesterola u krvi, naroito itaki peurke. Voe treba jesti svakoga dana u dva-tri obroka. Poeljno je jesti: jagode, borovnice, ribizle, kupine, maline, gloginje, mandarine, limun, kivi, grejpfrut, ljive, kruke, dunje, jabuke, trenje i vinje. Od slatkia se preporuuju dem i marmelada sa malo eera (kao za dijabetiare). Od napitaka se mogu koristit kafa i aj (bez eera), mineralna voda (negazirana) i sokovi bez eera i bez konzervansa. Poeljno je crno vino, ali samo jedna aa dnevno. ajevi bez eera mogu se piti, a interesantno je da se naroito preporuuje aj od ginka. Savet Nain leenje povienog nivoa loeg holesterola treba da preporui lekar, a ishranom i zdravim navikama leenje moemo uiniti efikasnijim. Svi strunjaci se slau u tome da nikad nije kasno poeti sa primenama mera za ouvanje krvnih sudova.

ta utie na poveanje loeg holesterola?

Ukoliko u organizmu nivo holesterola u krvi nije uravnoteen, to moe biti uzrok nastanka nekih bolesti srca i krvnih sudova. Nije povoljno za organizam da nivo HDL (takozvanog dobrog holesterola) bude nii od nivoa LDL-a (takozvanog loeg holesterola). ta ne treba raditi? Na nivo holesterola negativno utiu: puenje, alkoholizam, fizika neaktivnost, neredovna ishrana, prevelika napetost, prekomena teina, previe izlaganja hladnoi, infekcije, stres, psihofiziki zamor, hronini umor, hormonski poremeaji... ta ne treba jesti? Navodimo namirnice koje utiu na poveanje nivoa takozvanog loeg holesterola. Treba ih izbegavati u ishrani ili njihovo korienje treba svesti na najmanju meru: Beli hleb, pecivo od belog brana, lisnato testo, ips, smoki, slani tapii nisu preporuljivi, kao ni druga peciva u kojima preovladava belo brano. Jako, masno i zainjeno meso i mesni proizvodi moda najvie utiu na poveanje holesterola: svinjsko meso, slanina, masna govedina, iznutrice, preraevine od svinjskog mesa (suvo meso, unka, suva slanina, varci, kavurma, kobasice, salame, mesni narezak, patete...). Lekari savetuju da treba jesti belance, a ne umance. Od mlenih proizvoda treba izbegavati: punomasno mleko, ovje kiselo mleko, slatku pavlaku, kiselu pavlaku, punomasni sir, kakavalj, kajmak, maslac, margarin i lag. Od povra ne treba jesti u veim koliinama avokado, krompir i pirina, a pogotovu ovu hranu ne treba kombinovati sa hlebom. Svinjsku mast, loj i margarin ne treba koristiti za spremanje hrane niti kao masnou za dodatke hrani. Jake i slatke kolae treba izvbaciti iz jelovnika: torte, sitni kolai, tulumbe, baklave, keks, okolade, bombone, med, eer, sladoled, palainke, utipci... Za holesterol nisu poeljni (pogotovu u veim koliinama): orasi, lenici, bademi, suvo groe, kandirano voe, sueno voe, lubenica, kokosov orah, kompoti sa eerom, slatka i demovi sa eerom. Majonez kao zain ili preliv sadri dosta umanceta, pa se samim tim ne preporuuje za ishranu. Alkoholna pia i sokove sa dosta eera treba izbegavati: pivo, belo vino, sve vrste rakija (estoka pia), likeri, koka-kola, gazirani napici, kakao, kafa sa eerom, kokteli i slino. Preporuka Leenje povienog nivoa holesterola tipa LDL treba sprovoditi prema savetima lekara, a ovo to smo naveli moe samo pomoi u leenju. Medicinski strunjaci kau da nikad nije kasno poeti sa promenama u nainu ivota i promenama u ishrani kako bismo smanjili holesterol i ouvali srce i krvne sudove. Ishranom protiv povienog holesterola i triglicerida Veina nas zamilja holesterol kao vrstu masnoe, ali to je u stvari posebna vrsta alkohola koja se zove steroidni alkohol ili sterol. Pravilna ishrana je jedan od kljunih faktora za odravanje zdravog nivoa holesterola. Vitalan je za zdravlje svake elije u naem organizmu. Holesterol pomae jetri da svari masnou i zajedno sa proteinom i lecitinom deluje na transportu masti kroz nau krv. I seksualni hormoni ga sadre u svom sastavu, a vaan je i u odravanju vlanosti koe. Toliko je znaajan da ako ga nema dovoljno u hrani, jetra ga sama proizvodi. Normalno se holesterol uglavnom nalazi u elijama, a samo u maloj koliini u krvi. Kada njegov nivo u krvi poraste, postaje tetan po zdravlje, doprinosi nastanku arteroskleroze, stvaranju naslaga na krvnim sudovima, zaepljenju arterija i optereenju srca. Ali nije holesterol jedini uzronik zapuavanja arterija tetnim naslagama. Veliku ulogu u tome imaju i trigliceridi i ukupni lipoproteini. Trigliceridi su masti ili masni molekuli koji se formiraju u jetri iz masti koje jedemo. Kod ena koje su ee izloene visokim trigliceridima, nivo treba da bude neto nii nego kod mukaraca. Osobe ciji se nivo kree izmedu 250 i 500mg/100ml dvostruko su vie izloene opasnosti od sranih oboljenja u odnosu na one sa niskim trigliceridima.

Granice preporuenog nivoa holesterola i triglicerida su: Ukupan nivo holesterola: ispod 200mg/100ml (<5,2mmol/L) Dobar - HDL holesterol: iznad 35mg/100ml (1,0-1,54mmol/L) Lo LDL holesterol: ispod 130mg/100ml (<2,6 mmol/L) Trigliceridi: ispod 1,7mg/100ml (<1,7mmol/L) Lipoproteini se sastoje od masti i proteina, od narocitog su znaaja lipoproteini visoke gustine (HDL) i niske gustine (LDL). HDL imaju malo holesterola a mnogo fosfolipida i kardiolozi ih smatraju dobrim jer smanjuju krvni pritisak i ansu za bolest srca. LDL sadre velike koliine holesterola i imaju tendenciju da se privrste za zidove arterija i da stvaraju naslage. Prema tome suvie LDL poveava rizik ateroskleroze i opasnost od sranih oboljenja. Zato se nazivaju loim holesterolom. Poto se nivo triglicerida posle obroka sa masnom hranom podie i taj se nivo zadrava sledeih nekoliko sati, savetuje se da se 8 sati pre ispitivanja ne jede. Kako odravati masnoe u normali? Najvaniji pristup smanjenju holesterola je zdrava ishrana i stil ivota. Korienjem zdrave ishrane sa malo zasienih masnoa, a sa vie biljne hrane (zrnasta hrana, voe povre i mahunarke, umanjuje se opasnost od oboljenja srcea i krvnih sudova. Ali problem ipak postoji jer izbegavanje jaja, mesa, mleka i mlenih proizvoda ne mora uvek da koriguje visok nivo holesterola u krvi jer ovu supstancu telo samo proizvodi. Ono moe da odgovori na otru redukciju holesterola tako to e da proizvede vise svog. moe da proizvede i do 1500 mg holesterola dnevno, est puta vie od onoga to normalno pojedemo. Interesantno je napomenuti da neke etnike grupe kao sto su Masai u Africi i Eskimi imaju hranu bogatu holesterolom, a ipak imaju niske vrednosti serumskog holesterola, tako da moraju da se uzmu u obzir i drugi faktori. Neki od tih faktora su genetski, zatim nutricioni status, stres, vebe, kretanje, godine ivota. Ishrana Umesto da potpuno izbacite namirnice bogate holesterolom, dodajte vaoj ishrani vise vlakana.Za brzu eliminaciju holesterola iz tela dobar je pektin koji se nalazi u jabukama. Za to su dobre i cerealije kao sto su ovas, jeam, proso ili heljda. Dodavanje jabuke cerealijama samo poveava efekat eliminacije. Jo jedan interesantan podatak je da mala koliina polinezasienih masti moe da smanji holesterol u krvi za 510%.Posebno je dobra linoleinska kiselina, koja se nalazi u hladno ceenim uljima, ribi (ne ljuskarima, orasima, semenkama i buteru od kikirikija. Pomau i namirnice bogate vitaminom B6 (piridoksinom). Kako je to vitamin rastvorljiv u vodi i gibi se prilikom kuvanja, najbolje je ukljuiti u ishranu mnogo sirovog povra i voa. Naroito je vitaminom B6 bogato zeleno lisnato povre. Znaajni su i proizvodi od soje sojino mleko, kao i fermentisani proizvodi od soje bogati lecitinom kao sto su tofu (sojin sir) i tempeh (sojino meso). Za snienje holesterola u krvi do 30% preporuuju se dnevni unos sledeih namirnica: banane (1,5 osrednja); beli luk (2 ena ili 600 mg u kapsulama); pola glavice crnog luka ; gerla (3 inije kuvane); graak (pola cinije); jogurt (3 olje obranog) krompir inije kuvanog; kukuruz eerac (pola inije) maslinovo, suncokretovo i druga hladno ceena ulja; ovsene pahuljice; pasulj; salata; soja; argarepa (2-3 korena); ljive (5 plodova); vino (1 aa). Ribu treba jesti najmanje 2 puta nedeljno tj. 500g, radi Omega 3 masne kiseline ribljeg ulja. Mahunarke (pasulj, soivo) ovsene pahuljice, jabuke najmanje 7 porcija nedeljno, radi korisnih biljnih vlakana koja sniavaju holesterol. Najbolje je koristiti maslinovo i suncokretovo hladno ceeno ulje, a korisno je da se i meaju. Voe i sokove poeljno je konzumirati, ali ee svee voe nego sok, radi biljnih vlakana. Hleb i zrnaste proizvode koristiti umereno, tako sto ce se dati prednost proizvodima od celog zrna i proizvodima od raznog zrnevlja (integralni hleb, ovsene pahuljice, cerealije za doruak, testenine od integralnog brana). ta izbegavati Dijete sa veoma niskim unosom masti ispod 10% kalorija iz masti smanjuju nivo korisnog HDL holesterola. Mnogi ljudi zamenjuju namirnice bogate holesterolom onim vetakim, tipa margarina, majoneza, kremova, itd. Ali, ne postoje dokazi da ove namirnice spreavaju srane probleme, a sadre u sebi razne dodatke koji mogu biti predispozicija za pojavu kancera. Namirnice koje sadre rafinirani eer vode nezdravom nagomilavanju masti u jetri i tkivima. One smanjuju i nivo zdravih HDL i poveavaju nivo LDL. Rafinirane namirnice bi trebalo zameniti kompleksnim ugljenim hidratima- integralnim zrnima, voem i povrem.

Mnogi lekovi, ukljuujui steroide i kontraceptivna sredstva, mogu da poveaju holesterol i trigliceride i da unite hranjive sastojke potrebne za odraavanje normalnih nivoa. Suvine koliine proteina i kuvane hrane mogu takoe da unite hranjive sastojke koji kontroliu holesterol. I konano, jo jedan faktor koji die holesterol je stres, sto je jedan od razloga zbog kojeg je izbegavanje stresa toliko znaajno. Rezime Lekove za smanjenje holesterola treba izbegavati osim u sluajevima poremeaja hiperholesterinemije, jer neki od njih mogu biti toksini za jetru, a neki su i sa kancerogenim svojstvima. Vlakna, naroito pektin iz voa i alginati iz algi, pomau eliminisanju suvinog holesterola iz tela i male koliine polinezasienih masnih kiselina koje se nalaze u hladno ceenim (nerafiniranim) uljima mogu da snize masnoe. Izgleda da vebanje i kretanje pomau poveanju HDL i smanjenju LDL, iako moe da proe i po nekoliko meseci pre nego to doe do vidne promene. Dodaci koji su znaajni za kontrolu holesterola i koji dre nivo masnoa pod kontrolom su Niacin (vitamin B3), koji se nalazi u zelenom lisnatom povru, itnim klicama, pasulju, graku, lososu. Vitamin C koji je najbolji u kombinaciji sa bioflavonoidima. Kada se kombinuje sa lecitinom, pomae rastvaranju arterijskih naslaga. Vitamin E pomoi e poboljanju cirkulacije ka srcu. Vitamin B6 i metionin balansiraju nivo triglicerida i pomau normalizaciju holesterola. Studije su pokazale da su najbolji minerali za snienje holesterola hrom, kalcijum, magnezijum i cink. umbir, ekstrakt crvenog pirina, beli luk i gljiva shitake smanjuju holesterol i trigliceride koje proizvodi jetra. Osim toga, beli luk i razreuje krv, umanjujui tako anse za opasne krvne ugruke.

ta treba jesti kada su poveani holesterol i trigliceridi?

ta treba jesti kada su poveani holesterol i trigliceridi? The mean subject age within this study was tadalafil online tizanidine disease Interactions 20mg buy cialis. Significance about informing patients from the likelihood of life-threatening hypotension or hemodynamic compromise with concurrent usage of organic nitrates and nitrites in any form, including the recreational usage of inhaled nitrites &ldquo poppers&rdquo 20mg buy cialis. argaiv1067 Holesterol i trigliceridi predstavljaju dva oblika lipida(masti) Postoje dve vrste holesterola LDL "lo" i HDL "dobar" holesterol. Kada je nivo LDL holesterola visok, on poinje da se lepi za povrinu krvnih sudova, ubrzava aterosklerozu i smanjuje elastinost arterija. Zbog suenja arterija moe nastupiti infarkt ili modani udar. Pored holesterola na oteenje srca deluju i poveani trigliceridi. Proitajte kako smanjiti poveane holesterol i trigliceride ishranom.

VRSTA HRANE DOZVOLJENA HRANA obrano mleko,jogurt, kiselo mleko i mleni mleko,kefir, posni sirevi u proizvodi malim koliinama jaja belance

ZABRANJENA HRANA punomasno mleko, ovije mleko, pavlaka,lag, puter, kajmak, punomasni sirevi umance beli hleb, lisnato testo sa hleb,peciva, crni hleb,raeni, hleb od celog puterom i jajima, grickalice, testenina zrna, graham, proja, pirina smoki, peciva plava i bela riba, uretina i masna svinjetina, govedina, piletina, kuvana govedina, meso, riba, plodovi jagnjetina, patete, iznutrice, teletina i jagnjetina, divlja, mora kobasice, salame, varci, dimljena unka, pruta, pilei slanina, mesne konzerve narezak, urea prsa sve vrste kuvanog povra, bez povre masnoe, salate, soja i krompir u svim oblicima proizvodi od soje jabuke, kruke, narande, grodje, banane, smokve, limun, mandarine, dunje, voe urme, kandirano i sueno jagode,maline, kupine, voe, orasi, bademi, lenici borovnice.... maslinovo, sojino, kukuruzno, ulje i masti margarin, svinjska mast, loj suncokretovo ulje zaini svi zaini majonez, keap slatkii sa vetakim eer, med, marmelada, slatkii zasladjivaima, suvi kolai bez dem, torte, kolai, puding, masti sladoled, okolada aj i kafa bez eera, mineralna sva alkoholna pia, sokovi iz pia voda, prirodni sokovi bez tetrapaka, gazirani sokovi, eera kakao i okolada

Dijeta, ishrana koja smanjuje holesterol

Vaan za dobro funkcionisanje naeg organizma (proizvodnja odreenih hormona, unih kiselina), holesterol moe biti i poguban za arterije ako je njegov nivo u krvi povien. Taloei se na njihovim zidovima, on smanjuje prenik arterija sa opasnou da ih potpuno zatvori. I izazove infarkt ili druge vaskularne probleme. Zbog toga se nameu odreene mere ivotne higijene ukoliko se preu dve kljune cifre: 2-2,5 g/l za ukupni nivo holesterola i, naroito, 1,6 g/l za loi LDL holesterol. Nutricionisti objanjavaju da se uvek poinje sa promenom reima ishrane u trajanju od tri do est meseci. Uglavnom je to dovoljno da se nivo holesterola spusti za 10-15 odsto bez primene lekova. Nikako se ne preporuuje drakonska dijeta ve je neophodno da osoba naui zdravo da se hrani. Prioriteti Najpre iz ishrane treba izbaciti holesterol i loe, zasiene masti. Njihov viak doprinosi poveanju nivoa holesterola. Istovremeno, treba poveati unos dobrih masti ( nezasiene masne kiseline) koje ne samo to ne poveavaju holesterol, ve ga i smanjuju. Kako izabrati prave namirnice? Ukazaemo na one osnovne i pomoi vam u odabiru. Ne zaboravite, pravilna ishrana je klju zdravlja. Ulja Zbog optimalnog unosa dobrih masti, trebalo bi koristiti vie vrsti ulja za zainjavanje salata. Ulje iz repice ili peninih klica, kao i sojino i orahovo ulje, obezbeuju omega 3 masne kiseline, suncokretovo ulje ili ulje od kikirikija - omega 6, a maslinovo - mononezasiene masne kiseline. Za peenje ili kuvanje namirnica koristite suncokretovo ili maslinovo ulje, meavine ulja siromanih zasienim mastima ili pak kukuruzno ulje ili ulje od semenki groa za blago dinstanje. Ne zaboravite pri tom da su sva ulja masna, pa samim tim i kalorina. Njihova prekomerna upotreba dovodi do gojenja, faktora rizika za arterije. Mesa Koliina masti u mesu zavisi od ivotinje i odabranog komada. Jagnjetina: svi komadi su masni! Govedina: ne savetuju se rozbratna i unutranja strana buta, nicle su dozvoljene. Svinjetina: kotlet nikako, ali file i unka su nemasni. Teletina: svi komadi su prilino nemasni! Konjsko meso: veoma malo masno. ivinsko i meso divljai: uretina, piletina, zeetina ili meso divljai su idealna mesa u borbi protiv holesterola ako se pripremaju bez vika masnoe i jedu bez koice. Mleni proizvodi Pavlaka sadri veliku koliinu zasienih masnoa. Meki sirevi su manje masni od tvrdih. Jogurt, uzmite onaj sa to manjim procentom masti, kalcijum je uvek prisutan u istoj koliini. Riba Izaberite najpre masne ribe hladnih mora, bogate omega 3 kiselinama (skua, jegulja, haringa, losos) ili pak polumasne ribe (sardine, aran, inuni).

6 namirnica koje e smanjiti holesterol za tri meseca

19. 02. 2013. 12:02 | Komentara: 2 INDIRA FUNDUK | Foto: Shutterstock Visok nivo holesterola u krvi kljuni je faktor za razvoj sranih oboljenja, koja uzimaju tri puta vie ivota nego tumor dojke i dva puta vie od raka plua. Dobra vest je da je smanjenje holesterola najvanija stvar koju moete da uradite kako biste smanjili rizik po zdravlje. Da li je dovoljno samo promeniti ishranu ili je to mogue jedino uz upotrebu statina? Odgovor strunjaka glasi da je mogue znatno smanjiti nivo holesterola izmenama u ishrani. to je jo bolje, ne morate se odricati jaja ili okolade. Bitno je da kombinujete 6 vrsta namirnica i za tri meseca imaete 20 odsto manje holestertola.

ZDRAVA HRANA U pametnu hranu spada jogurt proaktiv, kao i ostali proizvodi koji sadre stanole i sterole. Ovi prirodni molekuli, koji se nalaze u biljkama, blokiraju apsorpciju holesterola iz namirnica, koji se potom izbacuje iz organizma. Dokaz: Studije su pokazale da biljni steroli smanjuju nivo holesterola za sedam do deset procenata za tri nedelje. Koliina: Potrebno je unositi 2 grama uz najobimniji obrok u toku dana, svakodnevno. Najbolji izvor je jogurt. Umesto toga moete pojesti est malih kaiica margarina obogaenog vitaminima kako bi se dobila ista koliina sterola, to daje 150 kalorija i 18 grama masti. Savet strunjaka: Uzimajte ih uz glavni obrok jer steroli smanjuju koliinu apsorbovanih masti. Gutljaj uz jutarnju kafu ili mrvice margarina tokom dana nee proizvesti isti efekat. VLAKNA Visoki sadraj vlaknastih materija kod pasulja i variva znai da se ne mogu lako svariti u crevima. Vlakna se vezuju za holesterol tako da se on izbacuje sa otpadnim materijama. Hleb bogat vlaknastim materijama treba uvesti u ishranu. Dokaz: Metaanalizom u 67 studija o vezi vlaknastih tvari i nivoa holesterola dolo se do zakljuka da konzumiranje veeh koliine vlakana pomae da se smanji lo LDL holesterol za malu ali znaajnu koliinu. Namirnice sa vlaknastom metrijom, kao to je pasulj, takoe utiu na to da organizam upija manje zasienih masnoa, to pomae u kontroli telesne teine i titi arterije od masnih naslaga. Koliina: Osamnaest grama dnevno. Oko pet grama dolazi iz proizvoda na bazi ovsa, a da dobijete ostatak potrebne koliine dovoljno je da uzmete pare tosta bogatog vlaknima i dve supene kaike pasulja. Voe i povre takoe e poveati unos vlaknastih tvari. Savet strunjaka: Nivo holesterola smanjiete i ako samo zamenite beli hleb grahamom. ORAASTI PLODOVI Veina oraastih plodova, ukljuujui badem, orah i kikiriki dobri su za smanjivanej holesterola. Treba izbegavati zasoljene varijante, posebno ako i inae imate povieni krvni pritisak. Jo uvek nije sasvim jasno kako ovi plodovi utiu na smanjenje holesterola, ali se moda radi o tome da sadri biljne sterole kao i monozasiene masti koje tite krvne sudove od oteenja. Pored toga, bogati su vlaknima i vitaminom E. Dokaz: Godine 2010. prilikom analize 25 studija izvrenih u SAD u vezi sa konzumiranjem oraastih plodova i nivoa masnoe u krvi dolo se do zakljuka da se svakodnevnim uzimanjem osam do deset plodova smanjuje nivo ukupnog holesterola za pet procenata, i da su ovi plodovi posebno korisni za one koji imaju visok nivo loeg LDL holesterola. Koliina: Izmeu 25 i 50 grama dnevno. Savet strunjaka: Oraasti plodovi zasiuju, tako da ne samo to smanuju holesterol, nego i smanjuju potrebu za stalnim grickanjem. Iako su, teorijski, vrlo kalorini, malo je verovatno da se iz njih iskoriava sva energija.

Koliko smem dnevno da pojedem? 1. Malu olju jogurta 2. 30 g oraastih plodova - oko 25 badema, na primer 3. Pare crnog hleba i 80 g pasulja 4. 90 g ovsa, zobena kaa, tri ovsena kolaa i dve krike ovsenog hleba 5. Dve supene kaike maslinovog ulja ili uljane repice - pri kuvanju 6. Dva sojina proizvoda - 125 ml sojinog pudinga, 70 g mlevene soje, jogurt od soje i au sojinog mleka super za poetak

SOJA Mleko od soje, sojini oraii i jogurt od soje pomau jetri u izbacivanju loeg LDL holesterola iz krvotoka. Soja moe sluiti i kao zamena za mlene proizvode i meso.

Dokaz: Postoje neki pokazatelji, ukljuujui i studiju iz 2011. godine, da sojini proteini pomau u skidanju ukupnog holesterola. Iako su efekti bili skromni, neki strunjaci kau da zbog toga to sojini proizvodi, kao, na primer tofu sir, esto mogu biti zamena za meso, ona smanjuje unos zasienih masti iz drugih izvora. Koliina: Eksperti preporuuju najmanje dve do tri porcije sojinih proizvoda dnevno. To je koliina od pola litre sojinog mleka ili jogurta. Moe doi do sniavanja holesterola za pet procenata, ali nauni dokazi za ovaj podatak su limitirani. Savet strunjaka: Ponite jednom porcijom dnevno i postepeno unosite soju u ishranu. ZDRAVA ULJA Maslinovo ulje i uljana repica, koji sadre uglavnog monozasiene masti, niti poveavaju niti smanjuju nivo holesterola. Ipak, pomau u jaanju zidova arterija, to znai da arterije ini otpornijim na delovanje holesterola. Ove masnoe se i lako preiavaju u organizmu. Dokaz: Studije pokazuju da zamenom zasienih masti, kao to su svinjska mast i puter ovim uljima za rezultat ima smanjenje nivoa holesterola. Ona pomau i u spreavanju da LDL izaziva upale u arterijama, to je kljuni faktor za kardiovaskularna oboljenja. Koliina: Dve supene kaike dnevno u spremanju obroka. Istraivanje iz 2002. godine pokazuje da konzumiranje ove koliine maslinovog ulja svakog dana smanjuje ukupni holesterol za osam procenata za est nedelja. Takoe, poznato je da je deviansko maslinovo ulje najbolje. Savet strunjaka: Za polinezasiene masti iz suncokretovog ulja smatralo se da su dobre kao i maslinovo ulje, ali u poslednje vreme se pokazalo da prevelika upotreba suncokretovog ulja izaziva oksidaciju, to znai poveanje naslaga na zidovima arterija. Ipak, zapamtite da su i polinezasiene masti jo uvek bolje od putera i svinjske masti. OVAS Ovas sadri sastojke koji se nazivaju beta glukanima, koji mu daju izgled kae. Beta glukani formiraju debeo elatinasti sloj u digestivnom traktu i vezuju holesterol u crevima, spreavajui time da organizam apsorbuje holesterol. Potom se holesterol zajedno sa nastalim elatinastim slojem izbacuje iz organizma. Dokaz: Analizom 12 istraivanja u kojima je uestvovalo vie od hiljadu ispitanika pokazale su da dodavanjem beta glukana svakodnevnoj ishrani preko ovsa i drugih cerealija smanjuje nivo holesterola za pet procenata za tri meseca. Koliina: Tri grama beta glukona dnevno. To je jednako manjoj iniji kae, tri krekera od ovsenog brana ili dva pareta ovsenog hleba. Ove koliine bi trebalo da omogue i dnevni unos vlakana od oko 5 grama. Savet strunjaka: Studije pokazuju da je beta glukan dobar za srce i da je ovas vrlo jestiv. Postoji ak i hleb sa dodatkom ovsenih mekinja. Bilo bi najbolje redovno uzimati tri porcije ovsa dnevno, kako bi se dobio potpuni efekat.

PITANJA I ODGOVORI 1. Ako je holesterol toliko lo, zato se nalazi u naem organizmu? - Holesterol je masna supstanca koju proizvodi jetra i koristi se za izgradnju zidova elija, uz pomo njega stvara se zatitna obloga oko nerava i slui u proizvodnji drugih hemikalija, kao to su hormoni. Holesterol se u organizmu nalazi u kombinaciji sa proteinima kako bi se formirali zattini slojevi oko siunih zrnaca masti apsorbovanih iz namirnica, koja se zovu lipoproteini. Svrha tog oblaganja jeste da dri masti zajedno, tako da u krvi ne bismo imali plutajue delie masti. Dva lipoproteina koja se obino mere jestu lipoprotein niske gustine (LDL) i onaj visoke gustine (HDL). LDL je poput velikih grudvi masnoa i proteina koji se kotrljaju du arterija i jedino jetra moe da ih izbaci iz organizma. Dok putuje, masnoa prolazi kroz zidove arterija i ulazi u njih. Taj proces, po imenu ateroskleroza, prouzrokuje suavanje zidova arterija tako da krv ne moe normalno da prolazi kroz njih, a usled toga nastaju ugruci krvi koji mogu da izazovu srani ili modani udar. HDL je poznat kao dobar holesterol. Mnogo je manji i skida naslage masnoa sa zidova arterija dok cirkulie kroz organizam. Zbog toga je vano znati koliki je nivo i jednog i drugog holesterola u krvi, budui da je upravo odnos izmeu njih bitan za postojanje rizika od oboljenja. ta uzrokuje porast nivoa masnoe? Masnoe zavise od genetskog naslea i naina ishrane. Na zapadu, mnogi ljudi imaju vei nivo holesterola nego oni iz zemalja gde je ishrana manje masna, kao to je, na primer, Japan. Konzumiranje hrane bogate zasienim masnoama, kao to su puter, kajmak, mesni proizvodi, kobasice i brza hrana, dovodi do povienog holesterola. Kako se meri holesterol? Ono to je bitno jeste odnos izmeu LDL i HDL. To se moe izmeriti obinom analizom krvi u domu zdravlja. Rezultat daje zapreminu holesterola a jedinica je milimol po litru krvi, ili mmol. Dobro je da LDL bude ispod 3 mmol, a granica ukupnog holesterola je 5 mmol. Ljudi kod kojih postoji poveani rizik od sranih oboljenja - oni sa visokim krvnim pritiskom, gojazni, starije osobe, ili sa porodinom istorijom ove bolesti, trebalo bi da imaju ukupan holesterol najvie 4 mmol, pri emu bi LDL trebalo da bude najvie 2 mmol. Ko ima vie od 8 mmol ukupnog holesterola spada u srednje di visoko rizinu grupu, u zavisnosti od starosti i pritiska. Rezultat od ak 5 ili 6 mmol kod nekih osoba moe biti suvie visoko, tanije, kod onih koji imaju i druge rizine faktore, kao to je, na primer, reumatski artritis. Koliko esto treba proveravati holesterol? Posle 40-te godine ivota, nivo holesterola trebalo bi kontrolisati svaih pet godina. Ako ste u porodici imali srana oboljenja ili povieni holesterol, trebalo bi odmah da krenete sa merenjem, i pre 40-te. Da li ako imam povien rezultat znai da u dobiti srani udar? Kardiovaskularne bolesti mogu dovesti do sranog ili modanog udara. to je osoba starija to je vei i rizik. Takoe, puenje, visok krvni pritisak, nasledna istorija i nekretanje poveavaju rizik. Kombinacija visokog holesterola sa ovim faktorima predstavlja zvono na uzbunu.

Da li u morati da uzimam statine? Ukoliko je va ukupni holesterol ispod 5 mmol, veina lekara e vam rei da promenite nain ishrane. Ako je dosta povien, moda e vam prepisati statine jer ovi lekovi smanjuju nivo za 20 do 40 procenata, to je znaajan pad. Lekari e prepisati statine svakom kod koga su 20 odsto uveane anse za nastanak kardiovaskularnog oboljenja u narednih 10 godina. Ali, u svakom sluaju savetovae promene u reimu ishrane. Koliko samo ishrana moe da pomogne? Ishrana moe da smanji nivo holesterola za 10 do 20 procenata, to znaajno smanjuje rizik od sranih oboljenja. Studije pokazuju da je kod prosene osobe mogue ostvariti smanjenje od 13 odsto. Za neke od nas, to je dovoljno. Koliko vremena treba da pone da deluje? Da biste smanjili holesterol za 20 procenata, morali biste da primenjuje sve zdrave navike u ishrani koje su gore pomenute, najmanje tokom tri meseca. Ukoliko ne vidite promene posle tri meseca, porazgovarajte sa doktorom. Kod nekih osoba, zdrava ishrana nema neki veliki efekat. Kad jednom smanjite holesterol, moraete vrsto da se drite pravila o zdravoj ishrani.

Hrana koja smanjuje holesterol

U jednom ranijem tekstu ve smo govorili o glavnim uzronicima poveanog holesterola alkohol, cigarete, manja fizika aktivnost, debljina u principu, sve loe ivotne navike. Znaajnu ulogu u regulisanju nivoa holesterola igra i naa ishrana. U tekstu koji sledi navodimo vam listu namirnica koje e vam pomoi da taj nivo drite pod kontrolom. Prema rezultatima jedne amerike studije, aka oraastih (indijski, brazilski, obian orah, lenik, badem..) plodova dnevno, smanjuje akoe, savetuje se i konzumiranje mahunarki (25 grama dnevno). Od voa, veoma efikasna u sniavanju holesterola je kruka, zatim jabuka, avokado (nije niskokalorian, ali je bogat dobrim mastima). Osim voa i povra, na vaem jelovniku bi se trebali nai i morski plodovi i riba i to bar dva puta nedeljno. Takoe, odlina za smanjivanje nivoa holesterola je i soja, a nezamenljiv i neizbean kao dodatak svakom obroku tu je i crni luk. Osim to je dobar za smanjenje holesterola, crni luk je dobar i za krvnu sliku.

Dijeta kod poveanog holesterola

Nutricionista prepisuje jelovnik u skladu sa individualnim potrebama organizma, pri emu se uzimaju u obzir: pol, visina, teina, uhranjenost (gojaznost), fizika aktivnost, udeo razliitih aktivnosti tokom dana proporcionalno, specifine potrebe starosne grupe kojoj osoba pripada, vrednosti izmerenih masti, LDL, HDL, holesterola, triglicerida, eera. Na ovom mestu su date neke opte preporuke, a individualne potrebe uslovljavaju specifian jelovnik za svaku osobu, koji izrauju nutricionisti.

Opte preporuke
Smanjiti unos zasienih masti ivotinjskog porekla, trebalo bi izbegavati maslac, pavlaku, punomasne sireve (40-50% masti), masno meso. Kao zamena mogu se upotrebljavati: mleko sa smanjenim procentom masti, sirevi sa malim procentom masti, krta mesa. Kod pripreme jela od mesa korisno je odstraniti mast pre mlevenja, seenja nicli, a najbolje je jesti piletinu i uretinu, ponekad junetinu, govedinu, a svinjetinu samo u retkim prilikama ili potpuno izbaciti. umance, iznutrice, masna svinjetina i preraevine od svinjetine sadre velike koliine holesterola, pa ih treba postepeno smanjivati, a po mogunosti na kraju i potpuno izbaciti iz ishrane. Takoe, bilo bi korisno hranu ne pripremati na ivotinjskim mastima, ve na biljnim uljima (maslinovo ulje). Za sve vrste namirnica vai da je zdravije koristiti kuvano i bareno, nego preno na dubokom ulju ili peeno. Uz mesne obroke treba jesti priloge od povra i salate, koje sadre biljna vlakna (kupus, zelena salata, karfiol, kelj, pasulj, graak). Masna morska riba sadri omega 3 masne kiseline, koje utiu na smanjenje "loeg" LDL holesterola. Rastvorljiva biljna vlakna vezuju masti iz hrane, pa se one manje usvoje u organizam. Pasulj je bogat vlaknima i siromaan mastima, a sadri i lecitin. Prema nekim istraivanjima jedan tanjir supe od pasulja dnevno je snizio ukupan holesterol za 19%, dok jedan en belog luka ili pola glavice crnog luka sniava ukupni holesterol 10-15%. Sve beli luk ispoljava najjai efekat na smanjenje holesterola u krvi, a stari narodni obiaj je da se slanina jede s belim lukom.

Integralni hlebovi, od celog zrna itarica, (penini, raeni) sadre vie dijetnih vlakana od belog hleba. Preporuke su unositi vie voa i povra, to se moe zapoeti uvoenjem uine u vidu jedne-dve voke, npr, jabuke, kruke. Ukoliko imate problema sa poveanim mastima u krvi ubacite u svoj jelovnik makar jednu jabuku dnevno i ve ste uinili neto dobro za sebe. Ili probajte s 2-3 kaiice jabukovog sireta razmuene u ai vode svako jutro. Dijetna vlakna iz ovsa su takoe korisna, jednu kaiku ovsenih pahuljica, potopite u mleko, sok, jogurt, ostavite da stoji 10-15 minuta i pojedite. Ovas sadri beta-glukane, koji sniavaju masti u krvi. Korisna navika za regulaciju holesterola je i oljica zelenog aja dnevno. Ako ste vernici, probajte da postite, to e biti viestruko korisno za va organizam. Post nije sluajno uveden u religije, on predstavlja odlian nain da se organizam proisti od nagomilanih toksinih materija. Mnogo posne hrane je kalorino (hleb, orasi, bademi, smokve), pa se u postu lako moe i ugojiti, to nije redak sluaj. Upotreba soje u ishrani ima mnogo povoljnih efekata na zdravlje, smatra se da izoflavonoidi iz soje i sojini proteini doprinose smanjenju nivoa holesterola. Sojin lecitin je koristan kod poveanih triglicerida, jer je odlian emulgator, koji olakava posao jetri. Tabela preporuenih i nepreporuenih namirnica

Vrste namirnica

Preporuena hrana Hleb od integralnog (celog

Hrana koju treba izbegavati

itarice

zrna ita, crni, raeni, ovseni Beli hleb, lisnato testo, preno hleb, pahuljice od itarica, integralni pirina) Punomasno mleko, pavlaka, topljeni i punomasni sirevi, kajmak umance Rakovi, lignje, hobotnica, riba prena u neodgovarajuem ulju, kavijar Svinjetina, mesne testo

Mleko i Obrano mleko i jogurt (do 1% proizvodi od masti), posni sirevi mleka

Jaja

Belance

Riba

Masna morska riba (losos, tuna, sardine)

Meso

Piletina, uretina, ponekad

junetina, govedina, jagnjetina

preraevine, patka, guska, koa peradi Maslac, ivotinjska mast, loj, tvrdi margarin Preno povre ili preliveno uljem, pomfrit

Masti

Maslinovo ulje, suncokretovo ulje Sve vrste povra, najbolje kuvano ili bareno Sono voe, citrusno voe,

Povre

Voe

grozdasto voe, konzervirano nezaeereno voe

Orasi, bademi, lenici, suvo groe, suve ljive, banane

Kolai i poslastice

Pudinzi, suvi kolai s malo masnoa, voni kolai

Sve poslastice spremane sa uljem ili margarinom, palainke, krofne Sokovi s dodatkom eera, gazirani bezalkoholni, okoladni napici

Napici

Voni sokovi bez eera, aj bez eera, kafa bez eera

Zaini

So, biber, senf, paprika, umbir

Majonez, keap

Ne treba oekivati da se navike u ishrani mogu promeniti preko noi, ve je potrebno postepeno uvoditi promene, usvajati nove recepte, nove naine pripreme poznatih jela (manje ulja, ne priti). Izreka kae Navika - jedna muka, odvika - sto muka. Ishrana je stvar navike i mada u jednom trenutku neto izgleda neprihvatljivo, vremenom se moe razviti navika upotrebe iz zdravstvenih razloga, a kad se ovlada receptima za pripremu ukusnih i zdravih jela, i ovakva jela i naini pripreme e postati rado prihvaeni i omiljeni. Uvedite jednu promenu, npr. jesti crni ili integralni hleb za jedan obrok dnevno, pa kad se prilagodite za par dana, uvedete ovaj hleb za dva obroka dnevno. Tako postepeno korigujete stare navike, neku moda neete uspeti da promenite iz prve, ali posle izvesnog vremena pokuajte ponovo promeniti tu tvrdoglavu naviku.

Mada nekima preporuke za ishranu za regulaciju holesterola izgledaju nezamislivo i kako kau nee da se hrane kao ptice, ipak treba da izaberu neke od njih koje im se ine prihvatljive i da to promene za poetak. To je najbolji nain da se uvere da je ishrana ipak stvar navike. Ukoliko ne moete u potpunosti da se odreknete nekih namirnica, uzimajte ih, ali se trudite da postepeno smanjujete koliinu. Ili se bar trudite da ne preterujete. Stare navike se teko i postepeno menjaju, a to je ovek stariji to je tee promeniti ukorenjene navike. Ipak, imajte na umu da ako ponete da primenjujete principe ishrane koji dovode do regulacije holesterola, Vaa deca e stei drugaije navike u mladosti, nego to ste ih Vi imali, pa kad dou u Vae godine, nee biti u prilici da od doktora uju Imate povean holesterol.

Hrana koja smanjuje rizike od kardiovaskularnih bolesti kontrola masti hranom i holesterol
Holesterol i kako hrana i pravilna ishrana regulie nivo holesterola u krvi Bolesti siromatva i obilja Nije potrebno biti naunik da bi se utvrdilo da je verovatnoa da emo umreti prilino stabilno bila na 100% ve izvesno vreme. Postoji samo jedna stvar koju moramo da uradimo u ivotu, a to je da umremo. esto sam sretao ljude koji koriste ovu injenicu kako bi opravdali svoju nezainteresovanost za informacije o zdravlju. Medjutim, moj pristup je drugaiji. Nikada nisam tragao za zdravljem nadajui se besmrtnosti. Dobro zdravlje je vano kako bi se u potpunosti uivalo u vremenu koje imamo. Radi se o tome da ovek bude to je mogue funkcionalniji tokom celokupnog ivota i o izbegavanju obogaljujuih, bolnih i dugakih bitaka sa bolestima. Postoji puno boljih naina da se umre, i da se ivi. Poto su u kineskom Atlasu raka navedene stope smrtnosti za vie od etiri desetine razliitih vrsta bolesti, imali smo retku priliku da prouavamo mnoge naine na koje ljudi umiru. Pitali smo se: da li odredjene bolesti tee da se grupiu u odredjenim oblastima zemlje? Na primer, da li se rak debelog creva javlja u istim regionima kao dijabetes? Ako bi se ovo pokazalo tanim, mogli bismo da pretpostavimo da su dijabetes i rak debelog creva (ili druge bolesti koje su se pojavljivale zajedno) delili zajednike uzroke. Ovi zakljuci bi mogli da sadre niz mogunosti, kreui se od geografskih i sredinskih do biolokih. Medjutim, poto sve bolesti predstavljaju bioloke procese (koji su poli po zlu) moemo da pretpostavimo da bez obzira na uzroke koji su opaeni, oni e na kraju delovati preko biolokih dogadjaja. Kada se bolesti navedu na nain koji omoguava da se svaka stopa bolesti uporedi sa svakom drugom stopom bolesti, pojavljuju se dve grupe bolesti: one koje se tipino javljaju u ekonomski razvijenijim oblastima (bolesti obilja) i one koje se tipino javljaju u ruralnim poljoprivrednim oblastima (bolesti siromatva) (grafikon 4.4).

Grafikon 4.4 pokazuje da svaka bolest, u obe liste, tei da se povee sa boleu iz sopstvene grupe, ali ne i sa boleu iz suprotne grupe. Region u ruralnoj Kini koji ima visoke stope upale plua, na primer, nee imati visoke stope raka dojke, ali e imati visoke stope parazitskih oboljenja. Bolest koja ubija veinu zapadnjaka, bolest sranih sudova, je ea u oblastima gde je ei i rak dojke. Usput, bolesti sranih sudova su relativno retke u mnogim zemljama u razvoju. Ovo nije zbog toga to ljudi umiru mladi, izbegavajui time bolesti zapada. Ova poredjenja predstavljaju stope standardizovane u odnosu na starost, to znai da se porede ljudi iste starosti. Ove dve grupe bolesti su obino oznaene kao bolesti obilja i bolesti siromatva. Kako populacija u razvoju nagomilava bogatstvo, ljudi menjaju svoje navike ishrane, naina ivota i sanitarne sisteme. Kako se bogatstvo gomila, sve vie ljudi umire od bolesti bogatih u odnosu na bolesti siromanih. Poto su ove bolesti obilja tako tesno povezane sa navikama ishrane, bolesti obilja bi se mogle bolje nazvati bolesti ekstravagantne ishrane. Najvei broj ljudi u Sjedinjenim Dravama i drugim zapadnim zemljama umire od bolesti obilja. Zbog ovoga, ove bolesti se esto oznaavaju kao zapadnjake bolesti. Neki ruralni okruzi su imali manji broj sluajeva bolesti obilja dok su drugi okruzi imali daleko vie ovih bolesti. Kljuno pitanje Kineskog istraivanja je bilo sledee: da li je ovo bilo zbog razlika u navikama ishrane? . Holesterol u krvi i bolesti Poredili smo pojavu zapadnjakih bolesti u svakom okrugu sa ishranom i navikama ivota i, na nae iznenadjenje, ustanovili smo da je jedna od najjaih naznaka zapadnjakih bolesti bio nivo holesterola u krvi. . Holesterol u vaoj hrani u vaoj krvi Postoje dve osnovne kategorije holesterola. Holesterol iz ishrane je prisutan u hrani koju jedemo. On je sastojak hrane, kao i eer, masti, proteini, vitamini i minerali. Ovaj holesterol se nalazi samo u namirnicama ivotinjskog porekla i predstavlja onaj koji nalazimo na etiketama hrane. Koliina holesterola iz ishrane koju unosite nije neto to va doktor moe da zna kada proverava va nivo holesterola. Doktor ne moe da izmeri holesterol iz ishrane nita vie nego to moe da izmeri koliko ste virli ili pileih krilca pojeli. Umesto toga, doktor meri koliinu holesterola prisutnog u vaoj krvi. Drugi tip holesterola, holesterol u krvi, se proizvodi u jetri. Holesterol iz krvi i holesterol iz hrane, iako hemijski identini, ne predstavljaju istu stvar. Slina situacija se javlja i sa mastima. Masti iz hrane su stvari koje jedemo: mast sa vaeg pomfrita, na primer. Telesne masti, sa druge strane, su supstance koje proizvodi nae telo i veoma se razlikuju od masti koju ujutru maete na va hleb (maslac ili margarin). Masti i holesterol iz hrane se ne moraju obavezno pretvoriti u telesnu mast i holesterol iz krvi. Nain na koji telo proizvodi telesne masti i krvni holesterol je veoma sloen, ukljuujui na stotine razliitih hemijskih reakcija i desetine sastojaka. Zbog ove sloenosti, efekti masti i holesterola iz ishrane na zdravlje mogu veoma da se razlikuju od zdravstvenih efekata povienog holesterola u krvi (ono to va doktor meri) ili vika telesne masti. Kako se nivo holesterola u ruralnoj Kini poveavao u odredjenim okruzima, pojava zapadnjakih bolesti je takodje rasla. Ono to je bilo toliko iznenadjujue je da su kineski nivoi bili daleko nii od onih koje smo oekivali. Prosean nivo holesterola u krvi je iznosio samo 127 mg/dl, to je skoro 100 poena manje u odnosu na ameriki prosek (215 mg/dl)!12 Neki okruzi su imali prosean nivo i od svega 94 mg/dl. Za dve grupe od oko 25 ena iz unutranjeg dela Kine, prosean holesterol u krvi je bio na iznenadjujue niskom nivou od 80 mg/dl.

Ako znate svoj nivo holesterola, shvatiete koliko su ove vrednosti zaista niske. U SAD, na opseg iznosi oko 170290 mg/dl. Nae niske vrednosti su blizu visokih vrednosti za ruralnu Kinu. Zaista, u SAD je vladao mit da moe doi do zdravstvenih problema ako je nivo holesterola manji od 150 mg/dl. Ako bismo tako razmiljali, oko 85% Kineza iz ruralnih krajeva bi imalo problema. Medjutim, istina je sasvim drugaija. Nie stope holesterola su povezane sa niim stopama sranih oboljenja, raka i drugih zapadnjakih bolesti, ak i pri daleko niim nivoima od onih koji se na zapadu smatraju bezbednim. Na poetku Kineskog istraivanja, niko nije mogao, niti hteo, da predvidi da e se pojaviti odnos izmedju holesterola i stope bilo koje bolesti. Kakvo nas je iznenadjenje ekalo! Pri smanjenju nivoa holesterola u krvi sa 170 mg/dl na 90 mg/dl, rak jetre, rektuma, debelog creva, plua mukaraca,I plua ena, dojke, leukemija kod dece, leukemija kod odraslih, rak mozga kod dece, mozga kod odraslih,stomaka i jednjaka (grla) se smanjivao. Kao to moete da vidite, ovo je povea lista. Veina Amerikanaca zna da ako imate povien holesterol, treba da brinete o srcu, ali ne znaju da biste trebalo da brinete i o raku. Postoji nekoliko vrsta holesterola u krvi, ukljuujui LDL i HDL holesterol. LDL je lo, a HDL dobar tip holesterola. U Kineskom istraivanju vii nivoi loeg HDL holesterola su takodje bili povezani sa zapadnjakim bolestima. Imajte na umu da su ove bolesti, po zapadnjakim standardima, bile relativno retke i da su nivoi holesterola u krvi bili prilino niski po standardima zapada. Nai nalazi su uverljivo pokazali da su mnogi Kinezi bili u povoljnijem poloaju pri niim nivoima holesterola, ak i ispod 170 mg/dl. Zamislite sada zemlju u kojoj su stanovnici imali daleko vii nivo holesterola u odnosu na kineski prosek. Mogli biste da oekujete da bi ove relativno retke bolesti, kao to su bolesti srca i neki tipovi raka, preovladavale, a moda bile i vodee ubice! Naravno, upravo je ovo sluaj na Zapadu. Kao primer, u vreme naeg istraivanja, stopa smrtnosti od bolesti sranih sudova bila je sedamnaest puta vea medju amerikim mukarcima u odnosu na kineske mukarce iz ruralnih sredina. Amerika stopa smrtnosti od raka dojke je bila pet puta vea u odnosu na stopu ruralne Kine. Jo upeatljivije su bile izuzetno niske stope bolesti sranih sudova (CHD) u jugoistonim kineskim provincijama Seuan i Kuejou. Tokom trogodinjeg perioda posmatranja (1973-1975), ni jedna osoba mladja od 64 godine nije umrla od CHD-a, izmedju 246.000 mukaraca iz Kuejou okruga i 181.000 ena iz Seuana! Nakon to su objavljeni ovi podaci o niskom holesterolu, saznao sam od tri veoma istaknuta istraivaa i lekara u polju sranih oboljenja, dr Bil Kastelija (Bill Castelli), dr Bil Robertsa (Bill Roberts) i dr Keldvel Eselstajna mladjeg (Caldwell Esselstyn, Jr), da tokom svojih dugih karijera nikada nisu videli smrtan sluaj od sranih bolesti medju svojim pacijentima koji su imali nivo holesterola u krvi manji od 150 mg/dl. Dr Kasteli je dugo vremena bio direktor uvenog Fremingemskog istraivanja srca pri NIH-u; dr Eselstajn je bio istaknuti hirurg na Klivlendskoj klinici koji je izvrio istaknuto istraivanje o preokretanju sranih bolesti (5. poglavlje); dr Roberts je dugo vremena bio urednik prestinog medicinskog asopisa Cardiology. . Holesterol u krvi i ishrana Jasno je da nivo holesterola u krvi predstavlja znaajan indikator rizika od bolesti. Veliko pitanje je: kako e hrana uticati na holesterol u krvi? Ukratko, ivotinjske namirnice su povezane sa poveanim nivoom holesterola u krvi (grafikon 4.5). Bez izuzetaka, hranljive materije iz biljnih namirnica su bile povezane sa smanjenjem nivoa holesterola u krvi.

Ove veze izmedju bolesti i nivoa holesterola u krvi su bile upeatljive, jer su po amerikim standardima nivo holesterola u krvi i unos ivotinjskih namirnica bili tako niski. U ruralnoj Kini, unos ivotinj skih proteina (za istu osobu) je u proseku iznosio samo 7,1 g/dan, dok je ameriki prosek bio itavih 70 g/dan. Da bi bilo jasnije, 7 grama ivotinjskih proteina se nalazi u oko tri pilea krilca iz Mekdonaldsa. Oekivalo bi se da kada je unos ivotinjskih proteina i nivo holesterola u krvi tako nizak kao u ruralnoj Kini, da ne bi bilo novih veza sa zapadnjakim bolestima. Medjutim, pogreili smo. ak su i ove male koliine ivotinjskih namirnica u ruralnoj Kini poveavale rizik od zapadnjakih bolesti. Prouavali smo efekte ishrane na razliite tipove holesterola u krvi. Primeeni su isti dramatini efekti. Unos ivotinjskih proteina kod mukaraca je bio povezan sa poveanim nivoom loeg holesterola u krvi, dok je unos biljnih proteina bio povezan sa smanjenjem nivoa ovog istog holesterola. Udjite u skoro bilo koju lekarsku ordinaciju i upitajte koji faktori ishrane utiu na nivo holesterola u krvi i oni e vam najverovatnije spomenuti zasiene masne kiseline i holesterol iz ishrane. Poslednjih decenija neko bi mogao da spomene i efekat soje ili mekinja sa puno vlakana na snienje holesterola, ali e malo njih rei da ivotinjski proteini imaju bilo ta sa nivoom holesterola u krvi. Oduvek je bilo tako. Dok sam bio na plaenom odsustvu sa Oksforda, prisustvovao sam predavanjima za studente medicine o ishrani i uzrocima sranih bolesti koja je drao istaknuti profesor medicine. On je dugo priao o tetnim efektima zasienih masnih kiselina i unosa holesterola na bolesti sranih sudova kao da su to bili jedini faktori ishrane koji su bili znaajni. Nije eleo da prizna da je unos ivotinjskih proteina imao bilo kakve veze sa nivoom holesterola u krvi, iako su dokazi u to vreme uinili sasvim jasnim da su ivotinjski proteini bili snanije vezani sa nivoom holesterola u krvi od zasienih masnih kiselina i holesterola iz hrane. Kao i mnogi drugi, njegova slepa vera u status kvo ga je uinila nespremnim da bude otvorenog uma. Kako su nalazi pristizali, poeo sam da otkrivam da otvorenost uma nije predstavljala luksuz, ve potrebu.

4 vrste namirnica za smanjivanje holesterola

Dijeta moe igrati vanu ulogu u smanjivanju nivoa holesterola u organizmu. Navodimo 4 vrste namirnica koje mogu smanjiti nivo holesterola i time zatiti vae srce.

1. Ovsene pahuljice, ovsene mekinje i hrana bogata vlaknima

Ovsene pahuljice. Ovsene pahuljice i ovsene mekinje, sadre rastvorljiva vlakna koja se u organizmu ne vare, ali koja poseduju veliku sposobnost upijanja hranljive kae u stomaku. Tako se dobar deo holesterola unet hranom vezuje za vlakna i kasnije izbacuje iz organizma zbog nesvarljivosti vlakana. Na taj nain vlakna smanjuju apsorpciju holesterola u organizmu. Time se smanjuje unos holesterola u krvotok i sniava koncentracija loeg LDL holesterola u organizmu. Konzumiranje od 5 do 10 ili vie grama rastvorljivih vlakana dnevno, smanjuje ukupan i lo LDL holesterol. Jedna i po aa (~3 dl) obezbeuje oko 6 grama vlakana. Ako uz to uzmete i voe, kao npr. banane, dodaete otprilike jo 4 grama vlakana. Rastvorljiva vlakna se nalaze i u jemu, pasulju, jabukama, krukama i ljivama.

2. Riba i omega-3 masne kiseline

Konzumiranje ribe je vrlo preporuljivo jer riba sadri visok nivo omega-3 masnih kiselina, koje povoljno utiu na krvni pritisak i smanjuju rizik od infarkta i stvaranja krvnog ugruka ili tromba. Doktori savetuju da na meniju barem dva puta nedeljno bude servirana riba. Najveu koncentraciju omega-3 masnih kiselina sadre sledee vrste riba:

Skua, Rena pastrmka, Haringa, Sardina, Tuna, Losos.

Ukoliko ne volite ribu, omega-3 masne kiseline se mogu nai i u hrani kao to su ulje od semena lana i kanola ulje.

Biljka kanola. Kanola je ratarska kultura ije se semenke koriste za proizvodnju jestivog ulja. Nastala je u Kanadi ranih 1970-ih. Re "kanola" je u stvari skraenica od Canadian oil, low acid. Kanola ulje sadri visoku koncentraciju nezasienih masnih kiselina te je izuzetno korisno u smanjivanju nivoa holesterola i rizika od sranih oboljenja. Kanola ulje sadri:

Omega-3 nezasiene masne kiseline koje tite od artritisa, upala kao i sranih i modanih udara, Omega-6 nezasiene masne kiseline koje su hranljive za mozak, pospeuju rast i razvoj dece, Velike koliine prostih nezasienih masnih kiselina, koje smanjuju nivo loeg LDL holesterola, Male koliine zasienih masnih kiselina koje poveavaju nivo loeg LDL holesterola.

3. Orah, badem i ostalo kotiavo voe

Orah. Orah, badem i ostalo kotiavo voe smanjuju nivo holesterola u krvi. Orah je naroito bogat poli-nezasienim masnim kiselinama koje odravaju krvne ile u zdravom stanju. Konzumiranjem dnevno otprilike jedne ake (~ 40 grama) kotiavog voa, kao to su orah, badem, lenik, kikiriki, hikori orah, pistao znaajno se smanjuje rizik od sranih oboljenja. Samo nemojte posoljavati ili eeriti vae voe. Svo kotiavo voe je bogato kalorijama, tako da je jedna aka dnevno sasvim dovoljna.

4. Maslinovo ulje

Maslinovo ulje.

Maslinovo ulje sadri moan miks antioksidanata koji smanjuju lo LDL holesterol, a pri tom ne smanjuju dobar HDL holesterol. Preporuuje se da se dnevno u organizam unesu dve kaike (~ 20 grama) maslinovog ulja. Kako bi se maslinovo ulje upotrebljavalo u dijeti, mogue je koristiti ga u pripremi povra, dodati ga u marinadu ili meati sa siretom u salati. Takoe, mogue ga je koristiti i u pripremi mesa. Maslinovo ulje je bogato kalorijama te ga ne treba konzumirati u veim koliinama. Ako se u ishrani koristi ekstra deviansko maslinovo ulje (extra-vergine), tada su efekti na smanjenje nivoa loeg LDL holesterola u organizmu jo vei. Deviansko maslinovo ulje oznaava maslinovo ulje koje je manje obraeno te stoga sadri vie antioksidanata koji su zdravi za srce. Imajte u vidu da su "laka" maslinova ulja obino vie obraena od devianskih i da su svetlije boje, ali da nemaju manje masti i kalorija.

Neophodne promene u ishrani

Da bi se ostvario pozitivan uinak gore pomenutih namirnica na smanjivanje nivoa holesterola, neophodno je promeniti i neke navike u ishrani i ivotnom stilu. Pre svega, trebalo bi smanjiti unos zasienih masti i trans masti. Zasiene masti kojih ima u mesu, masnim mlenim proizvodima i nekim uljima, poviavaju nivo ukupnog holesterola. Trans masti koje se nalaze u margarinu, kupovnim kolaima, krekerima i slinim grickalicama, naroito nepovoljno utiu na nivo holesterola u organizmu tako to poviavaju nivo loeg LDL holesterola, a sniavaju nivo dobrog HDL holesterola.

Lo holesterol ili LDL holesterol

Koliina loeg LDL holesterola u krvi
mg/dl <100 mmol/l <2,6 Tumaenje rezultata Poeljan nivo loeg LDL holesterola, predstavlja smanjen rizik za pojavu sranih oboljenja Skoro pa poeljan nivo loeg LDL holesterola

100 do 12 9 130 do 15 9 160 do 18 9 >200

2,6 do 3, 3 3,3 do 4, 1 4,1 do 4, 9 >4,9

Granica visokog nivoa loeg LDL holesterola

Visok nivo loeg LDL holesterola

Veoma visok nivo loeg LDL holesterola, predstavlja visok rizik za pojavu

sranih oboljenja

ta je to lo LDL holesterol?
Holesterol se u krvi prenosi pomou jedinjenja koja se nazivaju lipoproteinima. Lipoproteini male gustine se skraeno nazivaju LDL (engl. Low Density Lipoprotein), a holesterol koji se njima prenosi, LDL holesterol ili lo holesterol. Kada je nivo LDL holesterola povien, LDL poinje da se lepi za unutranju povrinu krvnih sudova, ime ih suava i smanjuje njihovu elastinost. Ova pojava se zove ateroskleroza. Suavanjem arterija poveava se ansa da doe do sranog ili modanog udara . Zbog ovog razloga se LDL holesterol naziva loim. Ovaj naziv dovodi do zabune jer je holesterol koji se prenosi pomou LDL isti kao i holesterol koji se prenosi pomou HDL (lipoproteina velike gustine, engl. High Density Lipoprotein). Holesterol sam po sebi nije lo, ve nain na koji se holesterol prenosi i njegova koliina izazivaju tetne posledice. Kod zdravih osoba, oko 70% holesterola u krvi se prenosi putem LDL.

Kako smanjiti lo LDL holesterol?

Dijetom i ivotnim stilom. Veliku panju treba posvetiti pravilnoj ishrani:

Unositi vie mahunarki kao to su pasulj, soivo i soja. Sojin protein znatno sniava LDL, a nalazi se u zrnu soje, sojinim pahuljicama, sojinom mleku i tofuu, ali ne i u sojasosu i sojinom ulju.

Uzimati beli luk. Dva do tri ena belog luka dnevno moe da smanji holesterol za deset posto. U ishrani koristiti maslinovo ulje jer ono sniava lo LDL, a poviava dobar HDL holesterol. Za razliku od njega suncokretovo, kukuruzno i sojino ulje sniavaju i dobar HDL holesterol.

Orasi i bademi su bogati mononezasienim mastima, koje smanjuju lo LDL holesterol. Orahe ne treba unositi u velikim koliinama jer su dosta kalorini (100 g oraha daje 650 kkal) to moe da dovede do porasta telesne teine. Nekoliko oraha dnevno je sasvim dovoljno.

Avokado je bogat istom vrstom mononezasienih masti kao badem i maslinovo ulje. Uzimati jagode, limun, kivi, papriku, paradajz i drugo voe i povre koje sadri dosta C vitamina jer je vitamin C, kao i E i beta karoten, antioksidantni vitamin, koji unitava slobodne radikale koji ine LDL holesterol toksinim i opasnim.

Jabuka, dunja i argarepa sadre dosta pektina koji sniava lo LDL, a poviava dobar HDL holesterol. Konzumirati grejpfrut jer on ne samo da sniava nivo holesterola, ve i smanjuje masne naslage na zidovima arterija. Prednost treba dati samom plodu (mesu) grejpfruta, a ne soku od grejpfruta jer on ne sadri korisna vlakna.

Uzimati ovsene mekinje i pahuljice. Naroito izbegavati zasiene masne kiseline ivotinjskog porekla, koje se nalaze u punomasnom mleku, siru, masnoi iz mesa (junee i svinjsko meso, koica ivine) .

Paziti na jaja, kavijar, digericu i mozak jer su bogati holesterolom. Piti zeleni aj. Poveati fiziku aktivnost. Prestati sa puenjem. Smanjiti gojaznost.

Kada se govori o visokom riziku povienih vrednosti holesterola, zapravo se misli na visok nivo loeg LDL holesterola i nizak nivo dobrog HDL holesterola. Iako koliina ukupnog holesterola (zbir koliina loeg LDL i dobrog HDL holesterola) moe biti i ispod 200 mg/dl, to ne znai da je time smanjen rizik od sranih oboljenja jer je bitno imati zdrav odnos koliina loeg LDL i dobrog HDL holesterola. Treba teiti to manjim vrednostima loeg LDL holesterola, a to veim vrednostima dobrog HDL holesterola. Holesterol sam po sebi nije lo jer poseduje vanu i korisnu ulogu u naem organizmu (izgradnja elijskih membrana i nekoliko osnovnih hormona) te se ne treba odricati hrane koja poseduje holesterol. Treba samo voditi rauna u kojoj koliini se ona unosi i biti umeren u ishrani. Nedostatak holesterola u organizmu moe da ima za posledicu oteenje jetre, smanjenje pamenja i koncentracije.

Dobar holesterol ili HDL holesterol

Koliina dobrog HDL holesterola u krvi
mg/dl mmol/l Tumaenje rezultata Nizak nivo dobrog HDL holesterola, povean rizik za srana oboljenja <40 za mukarce <1,03 , <50 za ene 4059 1,03 1,55 >1,55

Srednji nivo dobrog HDL holesterola

>60

Visok nivo dobrog HDL holesterola, poeljna koliina dobrog holesterola radi spreavanja sranih oboljenja

ta je to dobar HDL holesterol?

Holesterol se u krvi prenosi pomou jedinjenja koja se nazivaju lipoproteinima. Lipoproteini velike gustine se skraeno nazivaju HDL (engl. High Density Lipoprotein), a holesterol koji se njima prenosi, HDL holesterol ili dobar holesterol. Pretpostavlja se da HDL uklanja holesterol iz zidova arterija i vraa ga nazad u jetru radi njegove prerade, to je glavni razlog zato se holesterol prenoen sa HDL naziva dobar holesterol. Uklanjanjem holesterola sa zidova krvnih sudova, spreava se ateroskleroza i time se smanjuje rizik od pojave sranog ili modanog udara.

Kod zdravih osoba, oko 30% holesterola u krvi se prenosi putem HDL. Mukarci imaju nii nivo HDL-a u svom organizmu od ena. Takoe, ateroskleroza je ea kod mukaraca nego kod ena. Studije su pokazale da se za fiksni nivo loeg LDL holesterola (holesterol koji se prenosi lipoproteinima niske gustine, engl. Low Density Lipoprotein) rizik sranih oboljenja poveava ak 10 puta kako se nivo dobrog HDL holesterola smanjuje. Sa druge strane, za dati nivo HDL-a rizik sranih oboljenja se poveava 3 puta kako se LDL poveava. ak i ljudi sa niskim nivoom loeg LDL holesterola, su donekle izloeni riziku sranih oboljenja ako im je nizak nivo dobrog HDL holesterola.

Kako poveati dobar HDL holesterol?

Izvesne promene u ishrani i ivotnom stilu mogu imati pozitivne efekte na poveanje nivoa HDL-a:

Unositi vie maslinovog ulja. Unositi vie Omega 3 ribljeg ulja, Izbegavati unoenje Omega 6 ribljeg ulja, jer Omega 6 smanjuje ukupan nivo holesterola, tj. smanjuje istovremeno i lo LDL i dobar HDL holesterol (Omega 6 se nalazi i u orasima). Izbegavati unoenje suncokretovog, kukuruznog i sojinog ulja, jer ona takoe smanjuju dobar HDL holesterol. Izbegavati unoenja zasienih masnih kiselina. Jedna aa alkohola dnevno ili manje, poveava nivo HDL-a, dodue vie kod ena, nego kod mukaraca. HDL prenosi holesterol nazad do jetre, a poznato je da holesterol ima zatitni efekat na membrane elija. Pretpostavlja se da se ovako manifestuje potreba jetre da se zatiti od tetnog uticaja alkohola.

Jabuka, dunja i argarepa sadre dosta pektina koji poviava dobar HDL, a sniava lo LDL holesterol. Poveati fiziku aktivnost. Prestati sa puenjem. Smanjiti gojaznost.

NAUNA PREVARA NAZVANA POVIENI HOLESTEROL"

Pie: Ivona ivkovi Opasnost od povienog holesterola ve godinama unazad jo jedna je o velikih smicalica koja je nala mesto u konvencionalnoj alopatskoj medicini, a naunu teoriju su razradili plaeni naunici farmaceutske i prehrambene industrije. TA JE HOLESTEROL I EMU SLUI? Steroli imaju veoma znaajnu ulogu kao gradivni blokovi u formiranju strukture elijske opne. I to im je samo jedna od uloga. Uestvuju jo u stvaranju vitamina D, steroida i polnih hormona. I ljudi i ivotinje i biljke , a svi ovi organizmi su sainjeni od elija, stvaraju ovakve supstance odnosno molekule sterola. Biljni steroli i stanoli nalaze se u malim koliinama u mnogim itariicama - povru, vou, mahunama, orasima i smenu. Kod sisara se prizvodi i holestreol i to uglavnom u jetri, ali se moe sintetisati i u nadbubrenim lezdama, u zidovima creva. ak 80 posto mozga sainjeno je od holesterola. Holesterol je u velikom delu ugraen u membrane u modanim neuronima. On je nerastvorljiv u vodi i praktino dri vodu u mozgu uoblienu u modanoj formi. Ali ima i znaajnije funkcije.

U vodi koja je specifine molekularne forme uskladitena je energija. Zahvaljujui holesterolu odrava se elastinost svake elijske opne. Posebno je vana elastinost opne crvenih krvnih zrnaca. Ve smo videli da supstancu pre-sterol iz koje e se tek formirati holesterol u krvnoj eliji, odreene laboratorijski fabrikovane mikoplazme, mogu isisati pre nego sto ona postene holesterol i tako onemogue crvenim krvnim zrncima da ga stvore i odravaju se u elastinoj krofnastoj formi. Ako nisu elastina krvna zrnca ne mogu gipko da se provuku kroz veoma uzane najsitnije kapilare u organizmu. I neke elije e tako ostati uskraene za kiseonik. One onda propadaju i odumiru. To je sluaj i sa nastankom multiple skleroze kao bolesti za koju se, navodno, ne zna kako nastaje. Neki tvrde da tako nastaje. Holesterol je tako sutinski vana i sve prisutna supstanca u organizmu sisara. I sve se to zna i u konvencionalnoj medicini. Dakle, neobino je rei da neto iz ega smo sastavljeni je opasno po zdravlje ako se unosi sa hranom (!) Hiljadama godina su ljudi jeli svinjsku mast i nita im nije falilo. Da li su ljudi nekada krae iveli, kao to to esto iznose zagovonici alopatske medicine? Pogledajmo samo ovih nekoliko poznatih likova i koliki im je bio ivotni vek: Dositej Obradovic 69 godina, Sokrat (pre Nove ere) 71, Platon 76, Leonardo Davini (u 15. veku) 67, Mikelandjelo 88, Tolstoj 82, Arsenije arnojevic 73, Vuk Karadic 76, Branislav Nui 74, Sveti Sava 62, car Konstantin 65. Danas je prosek ivota kod civilizovanog oveka 76. Moete se kladiti da svi oni o holesterolu nisu znali nita, a ni krvni pritisak nisu merili svakog jutra kako bi znali koju tabletu da uzmu tog dana. Pa preivee sve do Sudnjeg dana. Danas su ljudi opsednuti odravanjem svog zdravlja, gutaju se gomile medikamenata, ali Sudnji dan je i danas ono to odreuje ivotni vek. Na alost, zbog sumanutih teorija koje se plasiraju alopatskim praktiairma, mnogi su do Sudnjeg dana stigli preicom. PSEUDONAUNA TEORIJA O DVA HOLESTEROLA

Pogledajmo sada ta kae dananja nauna teorija (koju je u medicinske udbenike ubacio farmakobiznis) o dva holesterola: dobrom i loem . Poto je holesterol (koji je lipid) neratsvorljiv u vodi, on se u organizmu transportuje tako to se vezuje za proteine i formira se ono to se naziva lipoproteini. Oni se prema svojoj gustini dele na lipoproteine veoma male gustine (VLDL), male gustine (LDL) i velike gustine (HDL). Poto se viak holesterola prirodno izbacuje iz organizma preko ui, neke molekule e u prepoznati i izbaciti ih (u jednom sloenom elektrobiohemijskom procesu), a neke nee i oni e ostati da se taloe u organizmu. Ono to organizam (tj. receptori elija) ne prepoznaju kao nepotreban i lo holesterol absorbovae verujui da je to dobar holestreol . I tako e se taj lo taloiti na krvnim sudovima i tu moe blokirati prolaz kiseoniku i to se naziva arterioskleoza. A to utie da srani mii i njegove elije vremenom mogu propasti. I takva oteenja izazivaju ono to medicina naziva srani infarkt. Taj lo holesterol koji se absorbuje, a ne bi trebalo je LDL holesterol , odnosno lipoprotein male gustine. Uzroke za to ova teorija vidi u masnim kiselinama koje se unose sa hranom (treina holesterola se unosi sa hranom) dok problem sa masnim kiselinama koje su loe , a nastaju u samom organizmu, nastaje zbog faktora koji se nazivaju "faktori naslea", "nepravilan rad hormona" ili nekih drugih organa (koji proizvode lo holesterol, a to je na primer jetra). I to je teorija koja se ui u medicinskim kolama i o emu se gradivo utvrdjuje na skupim strunim simpozijumima na atraktivnim svetskim lokacijama gde mnogi lekari nikada u ivotu ne bi ni putovali da im to ne plaa farmaceutski biznis. Zato je vano, ue se lekari, da ljudi kod kojih se nataloi ovaj lo holesterol u organizmu moraju da piju medikamente za njegovo smanjenje, koji zapravo spreavaju sintezu holesterola. Napravljeni su i testovi koji mere koliinu ovih lipoproteina u krvi i utvreni podnoljivi nivoi.

Naravno, farmakobiznis je odmah napravio itavu paletu hemikalija i one se nazivaju statinima. Najpopularniji su Lipitor i Zokor.

Pregledom neeljenih efekata ovih statina , koje proizvoai navode (dijareja ili konstipacija, munina i povraanje, glavobolja , dremljivost i vrtoglaica, slabost miia i bolovi u miiima i sl), svaki laik moe shvatiti da su u pitanju isti simptomi trovanja organizma. Samo lekari ovo ne vide. Na alost itava alopatska

medicina i nije nita drugo do obino trovanje organizma u manjoj ili veoj meri. Ali, strah od loeg holesterola je jei kod pacijenata, a ljubav prema putovanjima na simpozijume i drutvena pozicija koju ima "dr" jaa je kod lekara. Pa, ko preivi

Ali, postoje stvari koje se u medicinskim kolama ne ue. KAKO PRODATI BILJNA ULJA Tako ni lekarima ni pacijentima verovatno nije poznato kako su nakon Prvog svetskog rata ameriki proizvodjai biljnog ulja bili u velikim finansijskim tekoama. Poznato je da svi kapitalisti imaju osnovnu poslovnu filozofiju koja kae da se trite, ako ga nema, mora stvoriti. A njihovo glavno trite je bilo u prodaji osnovne sirovine za pravljenje uljanih boja, firnajza i gita. Jer, da se ne mea sa uljem sve ovo bi, kada se izloi kiseoniku, brzo oksidisalo i ovrslo i izgubilo neophodna svojstva. Biljna ulja, odnosno steroli u njima, to su spreavala. Upravo zbog toga, ta biljna ulja nisu bila dobra za ljudsku ishranu jer bi se taloila na krvnim sudovima i spreavala protok kiseonika. teta za biznis. Ali, mogli su ta ulja da prodaju pomeana u stonoj hrani pojedinim farmerima koji su gajili svinje. Tek da vide kako deluju. I veoma brzo farmeri su otkrili da se njihove svinje hranjene ovakvom smeom sa biljnim uljima veoma brzo ugoje. Praktino su svinje bile spremne za klanje mnogo bre , pa je to farmerima bilo veoma profitabilno, posebno to je ovakva hrana bila deleko jeftinihja. injenica da su svinje jele i nisu odmah ugibale, bila je pozitivan znak. Sa druge strane, naunici koje su angaovali ovi uljari znali su da je svinja kao sisar veoma slina oveku, pa su odmah poeli da rade na tome da smisle priu da i u ljudsku ishranu to vie ubace ova svoja ulja. Da su svinje vremenom sve vie razvijale ono to se naziva arterioskleroza i da su im se stvarali masni tumori, zatakano je. Svinje su brzo slali na klanje, pre nego razviju tumore i razbole se i time je problem bio delimino reen.

Tako je u ljudsku ishranu stigao biljni margarin. I to uz veliku reklamu. Ali, i pored velike reklame novog prozvoda- biljnog margarina - ljudi nisu bili ba oduevljeni, pa su radije i dalje jeli ivotinjsku mast, a ukus butera im je bio drai od ukusa margarina. Trgovaki kartel je onda smislio da proizvoae butera natera da buter ponu da centrifugiraju umesto da ga kao do tada samo mukaju. Tako je buter postao masa bez ukusa i izgubio je i svoju utu boju. Tada su marketinki strunjaci poeli da reklamiraju margarin koji se gotovo uopte ne razlikuje od butera, a jeftiniji je. Ali, kupci su i dalje bili skeptini. Konano su trgovci smislili pakleni plan. Platili su koruptivne naunike da smisle teroriju po kojoj su biljne masti zdravije od ivotinjskih. Tako su iz naunih krugova plasirane tri najvee naune lai: 1.Zasiene masti su loe za ljudski metabolozam pa se zato moraju koristiti nesasiena biljna ulja. 2. Nezasiena biljna ulja su dobra za zdravlje. 3.Holesterol je lo za zdravlje jer izaziva arteriosklerozu i moe biti uzronik sranog udara, pa je potrebno preventivno delovati "pravom ishranom". Ideja za ovu naunu la sa holesterolom verovatno je nastala jednim pogrenim naunim zakljukom, donesenim nakon eksperimenta koji su 1913. obavila dva ruska naunika dr. N. Anikov i S. alatov. Oni su hranili svoje eksperimentalne zeeve istim kristalnim holesterolom, a zeevi su zbog toga dobili arteriosklerozu. Tako su zakljuili da je u stvari poveani holesterol uzronik arterioskleroze. Ali, ini se da su naunici zaboravili da kristal holesterola predstavlja neprirodnu supstancu i ona je poznata kao oksi-holesterol. Istu greku zakljuivanju pravili su i mnogi drugi naunici. U svakom sluaju poela je ubrzo preko amerikih medija i popularnih medicinskih revija nevidjeno jaka kampanja u borbi za zdravu ishranu. ta jesti? Buter ili margarin? Evo ta vam i danas savetuje doktorka Marta Grogen ispred uvene klinike Mejo.

Margarin se pravi od biljnih ulja i ne sadri holesterol. Margarin ima visok nivo dobrih masti poli-nezasienih i mono-nezasienih, za razliku od butera. Ove vrste masti pomau smanjenju lipoproteina male gustoe ili loeg holesterola kada se on uzima umesto zasienih masti. Buter, sa druge strane, nainjen je od ivotinjske masti, i on sadri holesterol i visoke nivoe zasienih masti. Doktorka dalje jo malo elaborira teoriju kako bi velika medicinska nauka bila kompleksnija za laike i usmerila ih jo preciznije u to kako da naine svoj zdrav jelovnik (naravno tako da profit uberu kompanije koje proizvode biljna ulja). Ali nisu i svi margarini napravljeni na isti nain, pa neki mogu biti loiji nego buter. Solidniji (tvrdji) margarin ima vie trans masti pa tako margarini u stiku imaju vie trans masti nego oni u tubi. Kao zasiene masti, trans masti poveavaju holesterol u krvi i uveavaju rizik od sranog udara. Pored toga, trans masti mogu smanjiti visoko-gust lipoprotein (HDL) ili takozvani dobar holesterol. Doktorka Mejo klinike onda savetuje itaoce da su Benecol i Promise Activ preparati sada jo vie ojaani sterolima i stanolima, koji pomau da se smanji lo holesterol. Za one koji ne mogu da se odreknu ukusa butera, doktorka Grogen preporuuje da onda radije uzmu tueni buter koji je svetle boje (takorei bez boje). Da podsetimo da je prirodni buter koji se dobija od krava koje pasu mladu sonu travu ute boje. Ali, prehrambena industrija i farmakobiznis zato imaju svoje lekare koji lepo priaju i lepo piu za novine, jer poznato je da mnogi ljudi veruju samo onomo to kau lekari. Bez obzira koliko te strune tvrdnje nemaju veze sa logikom. Zato se danas steroli i stanoli stavljaju u sve vei broj namirnica, pa ih pored margarina ima u soku od pomorande, u raznim prereevinama od itarica itd. I Amerika agencija za hranu i lekove, FDA, ovo odobrava i preporuuje. Naravno iza ove dravne agencije stoje moni privatni poslovni karteli. Naravno, gradjanima se savetuje da obavezno provere kakav im je nivo holesterola u krvi, jer ako je povien,

moe doi do sranih oboljenja, pa zato lekari bre bolje propisuju i farmaceutske tvorevine koje spreavaju stvaranje holesterola u organizmu i oni se nazivaju - statini. Ima ih vie tipova (simvastatin, fluvastatin, atorvastain, pravavstatin itd.). Zahvaljjui brinim medijima i popularnim medicinskim revijama nametnuli su se kao obvezna terapija milionaima ljudi u svetu. U SAD oko 15 miliona ljudi uzima statine, a u svetu oko 25. Godinja zarada na statinima u svetu je oko 20 milijardi dolara. Samo popularni Lipitor (statin koji proizvodi Fajzer) zaradjuje 9 milijardi dolara godinje. Ali, verovali ili ne broj sranih i drugih kardiovaskularnih oboljenja se nije smanjio. Ljudi i dalje imaju srane infarkte, logove, kancere Podaci iz Srbije ukazuju da dve treine infarkta miokarda nastaje kod osoba sa normalnim novoom holesterola. to je jo gore, smanjivanje nivoa holesterola statinima ima svoje teke posledice. Dakle, da vidimo malo i drugu teoriju o holesterolima onu koju mone privatne klinike i korporativni biznis, koji je iza njih, ne prihvataju. SLINI MOLEKULI VARAJU ELIJSKE RECEPTORE Biljni steroli i stanoli deluju tako to su njihovi molekuli veoma slini nolekulima humanog holesterola, pa kada oni putuju kroz probavni sistem i stignu na mesto gde bi stigao prirodni holesterol (kada ga proizvede jetra ili mozak) receptori za apsorpciju tih lipida nisu u stanju da ih razlikuju od prirodnog holestreola koji stvara jetra ili mozak i oni ulaze u krvotok. Ali, poto to ipak nisu pravi molekuli elije ih ne mogu koristiti pa ih odbacuju i oni tako zavravaju kao otpadni produkt. Ve smo rekli koliko je holesterol vaan i da se delom unosi sa hranom. Ali, kod pripreme hrane koja sadri holesterol on oksidie i to se dogaa ve na temperaturi od 100 stepeni C. Procenjuje se da u ovakvom termikom pocesu oko 30 posto holesterola oksidie i pretvara se u oksi-holesterol . Kroz tu oksidaciju molekuli holesterola gube atome ili dobijaju nove koji potiu od molekula koji nalikuju prirodnom holesterolu, ali to nisu. Umesto priodnog holesterola nastaju npr. 7 keto-holesterol, 7 beta holesterol, 6 beta-epoksiholesterol, 6 alfa-epoksiholesterol itd. Oko 6 posto ovih oksi-holesterola telo absorbuje. Oksi-holesteroli nastaju i u prirodnom procesu rada une kiseline (poznatoj lananoj reakciji transporta elektrona), ali ovi oksi-holesteroli absorbuju se u naem telu samo do nivoa kako bi se odrao idealni nivo holesterola u itavom organizmu. Dakle, organizam zna koja mu je koliina oksi-holesterola podnoljiva. Viak se prirodnim putem zaustavlja tako to se njegova dalja sinteza spreava. Oksi-holesteroli u preraenoj hrani su najvie ti preoblieni molekuli koji po svom obliku lie na prirodni holesterol, ali to u stvari nisu. I njih telo ne prepoznaje kao to prepoznaje prirodni uni oksi-holesterol. Kombinovanjem ovog prirodno stvorenog oksi-holesterola i neprirodnog oksi-holestrola iz termiki obraene hrane, oksi-holesterol se poveava u organizmu zato to ovaj neprirodni oksi-holesterol ne moe da se transformie u unu kiselinu kao to to moe prirodni. Jednostavno inhibicija njegove sinteze se ne odvija. Tako je prirodno odravanje optimalnog nivoa holesterola poremeeno. To za posledicu ima nagomilavanje holesterola u organizmu i to, logino, mnogo vie se nagomilava onaj izoblienih i oteenih molekula koji se taloi na unutranjim zidovima krvnih sudova i stvara poznatu arteriosklerozu. Ali, ukupno sniavanje nivoa holesterola, to se ini medikamentima, ispada kao kada bi ste sekli umu da je ne bi zahvatio poar. Jer, svi ti medikamenti opasno sniavaju ukupan nivo holesterola koji je od vitalnog znaaja za rad elija. Podsetimo ovde i na tvrdnju Dr. Rata da je taloenje ovih masnih naslaga na zidovima krvnih sudova povezano i sa nedostakom C vitamina. A C vitaminski proces se unitava na visokim temperaturama. Jedini nain da se sprei oteeni oksi-holesterol da se taloi u organizmu je da se smanji unos samo ovih oteenih molekula, a ne svog holesterola. Hrana koja sadri najvie oteenih oksi-holesterola je ona hrana bogata holesterolom, a koja je podgrevana ili zamrzavana vie puta. To su proizvodi koji sadre jaja, posebno suena jaja, sir i mleko u prahu i mesni proizvodi. I naravno zamrzavano testo. Sirovo jaje i sirova riba sadre ist holesterol (pod uslovom da su ivotinje hranjene svojom prirodnom hranom, na primer kljucanjem zrnevlja) a ne

termiki i hemijski obraenom hranom o otpacima iz takvih procesa. A znamo ime se danas hrane ivotinje na farmama koje nikada ne vide ni sunce, ni travu. Zato je vano konzumirati dovoljno istog holesterola iz sirovog jajeta, a ono se moe dodati vonim ejkovima i ne treba mutiti umance. Vitamin C, E i Beta karotin (tj. ovi vitaminski procesi) spreavaju oksidaciju holesterola u organizmu.

RAZORNI EFEKTI STATINA O tome da sniavanje ukupnog nivoa holesterola statinima moe dovesti do oteenja kognitivnih modanih funkcija upozorio je dr Robert Dej Rouven 2007. u svom radu Neurobiologija starenja. S obzirom da su modani neuroni uglavnom membrane, a one su praktino sainjene od holesterola, nedostatak holesterola moe otetiti njihovu funkciju. I to se upravo i dogaa - starenjem. Dr Rouven na osnovu svojih ispitivanja utvrdio da sniavanje nivoa holesterola statinima i te kako slabi, ne samo funkcije pamenja, ve smanjuje i brzinu rada mozga u obradi podataka. Zapravo, tek 2001. otkriveno je da oko 90 posto elija u mozgu su u stvari glija elije. To nisu nervne elije kroz koje modane elije komuniciraju, pa su one uvek smatrane nekom vrstom kojetarije. U stvari kojetarija je i dalje nauno uverenje da se u mozgu moe razviti tumor, a zapravo se umnoavaju samo ove glija elije. Te glija elije su na uas medicinara koji su naueni da je holesterol opasna stvar, sainjene upravo od holesterola. I one pomou tog holesterola imaju sposobnost da stvaraju specifine molekule (nazvane apolipoprotein E) pomou kojih formiraju sinapse i pomou njih vorne spojeve preko kojih (kao preko zajednikog "potanskog sandueta") razmenjuju poruke.

Kada su tim nervnim elijama u laboratoriji naunici dodali holesterol, one su poele da stvaraju sinapse kao lude. Statini inhibiraju enzime u jetri prilikom proizvodnje holesterola, ali isti enzim uestvuje i u stvaranju holesterola koji je neophodan mozgu pa je i stvaranje ovih sinapsi onda redukovano. I mozak se time slabi u mnogim svojim funkcijama. to se tie neeljenih efekata statina koji nisu navedeni od strane proizvojaa ovog leka tu spada i smanjena proizvodnja Q10 enzima, zatim razaranje miinog tkiva, a to je najvei tos oni uopte ne usporavaju arteriosklerozu (radi ijeg spreavanja ih lekari propisuju). ak se podie i koncentracija Lp seruma to zapravo poveava mogunost sranog udara i za 70 posto. Poveava se i rizik od nastanka katarakta i sutinski se potiskuje rad itavog nervnog sistema. Zato dr Rouven upozorava: Ne smeju vas prevariti sputanjem holesterola ispod 170 (mg/dl) pomou statina. U stvari ako imate zaista visok holesterol iznad 270, i tada treba biti oprezan sa uzimanjem statina.

Hranom protiv visokog holesterola

Vrlo esto od osoba kojima je utvren povien nivo masnoe u krvi ujemo negodivanje po principu: Moj deda je itavog ivota jeo slaninu i umro je od starosti. Nije imao problema sa srcem... Poznato je i u naem narodu da se slanina jede s belim lukom a upravo sastojci belog luka dokazano umanjuju nivo masnoe u krvi. Pored belog luka i druge namirnice poput pasulja i ovsenih mekinja imaju pozitivni efekat na nivo masnoe tj. sniavaju je a ove namirnice su bile nezaobilazna hrana naih predaka. Prvi korak u borbi protiv povienog holesterola je adekvatna ishrana. to su vrednosti holesterola vie to se promenom reima ishrane postiu bolji rezultati. Mnoge namirnice povoljno deluju na regulisanje holesterola ali sva hrana nema podjednako dejstvo kod svih ljudi. Svako mora sam da utvrdi koja hrana najbolje deluje na njega. Najbolje je da se kombinuju male koliine velikog broja razliitih namirnica za koje se zna da povoljno utiu na regulaciju nivoa holesterola. Cilj ishrane je da se smanji nivo loeg holesterola a nivo dobrog povea. U ishrani mora da bude zastupljena hrana bogata antioksidansima kako bi se kompenzovao tetan uticaj slobodnih radikala na elije. Mahunarke su najraireniji, najjeftiniji i najbezbedniji prirodni lek protiv holesterola. Efikasne su sve vrste mahunarki beli, braon, areni pasulj, soivo i soja. Sojin protein koji znatno sniava LDL se nalazi u zrnu soje, sojinim pahuljicama, sojinom mleku i tofuu, ali ga nema u soja sosu i sojinom ulju. Beli luk ,sniava holesterol, to su dokazale brojne studije. U belom luku je pronaeno est sastojaka za koje se smatra da sniavaju holesterol, koei njegovo stvaranje u jetri. Tri ena belog luka dnevno moe da smanji holesterol za deset posto. Beli luk sirov, baren ili mariniran moe poboljati nivo holesterola, ali je u prahu bezvredan. Maslinovo ulje (olive oil) deluje mono na vie naina. Sniava LDL, poviava HDL, poboljava odnos LDL/HDL i spreava odsidaciju LDL. Za razliku od njega suncokretovo, kukuruzno i sojino ulje sniavaju i dobri holesterol. Da bi se spreilo zaepljenje arterija treba u ishrani dati prednost maslinovom ulju. Maslinovom ulju slino dejtvo pokazuje i avokado. Jabuka, dunja i argarepa sadre dosta pektina koji sniava LDL, poviava koristan HDL holesterol. Interesantno je da su u nekim studijama jabuke pokazale bolje dejstvo kod ena. Grejpfrut (grapefruit) sadri galakturonsku kiselinu i moe ne samo da snizi nivo holesterola ve i da smanji ve formiran plak u zidu arterija. Sok od grejpfruta ne sadri korisna vlakna, pa je potrebno da se jede pulpa (meso) ploda. Prilikom uzimanja grejpfruta budite obazrivi ukoliko ste na terapiji nekim lekovima. Grejpfrut ima uticaja na enzimski sistem jetre pa tako moe uticati na dejstvo lekova koji se putem jetre metaboliu. aa dve vina dnevno povoljno deluje na holesterol. Ipak ga veina lekara ne preporuuje za leenje sranih bolesti, stresa i snienje holesterola, pogotovu ako postoji porodina predispozicija za alkoholizam. Ovsene mekinje ne deluju podjednako kod svih osoba. Primeeno je da bolje deluje kod starijih nego mlaih ena. Ovas znatno smanjuje LDL, kada je on povien, ali na normalni ne deluje. Postoji mogunost da ovsene pahuljice, koje se kupuju u trgovinama imaju promenljivu koliinu beta glukana odgovornog za snienje holesterola. Ovsene mekinje su idealne za osobe koje ele da smraju a da pri tom ne dre rigorozne dijete. Oseaj gladi je najvea prepreka za osobe koje ele da smraju. Ovsene mekinje imaju sposobnost da svoj obim uveaju 20-40 puta, tako uzimanje jedne supene kaike ovih mekinja uz obrok, omoguie da pojedete manje ostale hrane. Pored toga ovsene mekinje upijaju i lo holesterol koji se dalje eliminie iz organizma. Jagode, limun, kivi, paprika, paradajz i drugo voe i povre koje sadri dosta vitamina C su posebno znaajni u borbi protiv holesterola. Vitamin C i E, beta karoten su antioksidantni vitamini, koji unitavaju slobodne radikale koji bi inae uinili LDL holesterol toksinim i opasnim. Orasi i bademi su bogati mononezasienim mastima, poznatim po svom dejstvu na snienje holesterola i spreavanje oksidacije LDL. Orasi su dosta kalorini (100 g oraha daje 650 kkal) pa vei unos moe da dovede do porasa telesne teine. Sasvim je dovoljno da se pojede nekoliko oraha dnevno kao zamena za druge izvore energije.

Kako smanjiti holesterol?!

Najnovija studija raena u Kanadi mogla bi potencijalno da spasi milione ljudskih ivota. Istraivanje je pokazalo da konzumiranjem odreenih vrsta hrane, ljudi mogu znaajno da umanje svoj holesterol i poboljaju anse za izbegavanje sranih oboljenja ili modanog udara. Ono to je poznato kao zapadna ishrana naglaava meso i zasienu hranu, ali u dananje vreme postoji pokret za zdraviju ishranu. Njega podravaju lekari, zdravstveni zvaninici, koji ohrabruju kolsku decu da vie vebaju i jedu vie voa i povra. Pravilna ishrana i redovne fizike aktivnosti su najvanije za odravanje zdravih nivoa holesterola. Inae, holesterol je vrsta masnih naslaga. On pomae u izgradnji i odravanju elija. Ali postoje razliite vrsta holesterola. Vrsta pod nazivom HDL promovie zdravlje srca, dok ona druga pod nazivom LDL, doprinosi sranim oboljenjima. Uobiajeni savet je da se umanji unoenje ivotinjskih masti, odnosno masti koje su u vrstom stanju na sobnoj temperaturi. Te masti su izvor LDL holesterola. Ali, takoe je poznato da odreene vrste hrane pomau u sniavanju loeg holesterola. Povre kao to su bamija i patlidan, sve to to je nekako sluzavo. Te vrste povra uklanjaju holesterol iz organizma, navodi Dejvid Denkins iz bolnice Sent Majkl u Torontu. Kanadski lekar Dejvid Denkins proiuavajo je osobe koje su se pridravale niskokalorine ishrane u kojoj je ukljuena i navedena vrsta hrane. On je eleo da istrai da li su njihovi nivoi holesterola nii nego kod osoba koje samo konzumiraju niskokalorinu hranu. Boni Vud bila je u prvoj grupi. Promena je bila neto kao poveanje koliine vlaknastih namirnica u mojoj ishrani. U studiji je uestvovalo 300 mukaraca i ena. Svi su uzimali lekove za smanjenje holesterola. Oni koji su pratili pojaanu dijetu takoe su uzimali hranu za koju je poznato da umanjuje lo holesterol - jabuke, groe, jagode, odreene itarice i povre, kotuniavo voe, maslinovo ulje ili ulje kanole, pasulj i soja i njihove preraevine. est meseci kasnije, istraivai su proverili rezultate. Oni koji su konzumirali hranu koja smanjuje holesterol imali su za 13 do 14 odsto manji nivo loeg holesterola. Oni koji su pratili samo niskokalorinu ishranu imali su smanjenje od samo 3 odsto. Doktor Denkins kae da bi rezultati trebalo da ohrabre osobe koje imaju visok holesterol. Oni mogu da promene nivo sopstvenog loeg holesterola time to e prei na dobru ishranu, kae dr Denkins. Vie bih volela da smanjujem holesterol programom ishrane, nego da uzimam lekove za to, slae se Boni. Istraivai su takoe istakli da je jo jedan pozitivan efekat te dodatno niskokalorine ishrane bio da su uesnici u studiji takoe smanjili nivo krvnog pritiska. Studija je objavljena u asopisu Amerikog medicinskog udruenja.

Hrana koja smanjuje holesterol

U jednom ranijem tekstu ve smo govorili o glavnim uzronicima poveanog holesterola alkohol, cigarete, manja fizika aktivnost, debljina u principu, sve loe ivotne navike. Znaajnu ulogu u regulisanju nivoa holesterola igra i naa ishrana. U tekstu koji sledi navodimo vam listu namirnica koje e vam pomoi da taj nivo drite pod kontrolom. Prema rezultatima jedne amerike studije, aka oraastih (indijski, brazilski, obian orah, lenik, badem..) plodova dnevno, smanjuje akoe, savetuje se i konzumiranje mahunarki (25 grama dnevno). Od voa, veoma efikasna u sniavanju holesterola je kruka, zatim jabuka, avokado (nije niskokalorian, ali je bogat dobrim mastima). Osim voa i povra, na vaem jelovniku bi se trebali nai i morski plodovi i riba i to bar dva puta nedeljno. Takoe, odlina za smanjivanje nivoa holesterola je i soja, a nezamenljiv i neizbean kao dodatak svakom obroku tu je i crni luk. Osim to je dobar za smanjenje holesterola, crni luk je dobar i za krvnu sliku.

Leenje povienog holesterola

Visoki nivoi holesterola i lipida mogu znaajno da poveaju rizik od nastanka bola u grudima, sranog napada i loga. Na sreu, postoji veliki broj tretmana. Nivoi lipida gotovo uvek mogu da se snize kombinacijom dijete, smanjenja telesne teine, vebanja i lekova. Kako nivo lipida opada, tako opada i rizik od koronarne bolesti srca (KBS), kao i rizik od sranog udara. Nije kasno ni ako KBS ve postoji; tretman za snienje lipida moe da spasi ivot. U posebnom tekstu objaenjno je ta su lipidi, kako utiu na zdravlje i koji nivoi se preporuuju. Ovde emo se baviti preporuenim tretmanima, moguim tretmanskim opcijama i rizicima, koristima i efikasnosti svakog tretmana. KOME JE POTREBAN TRETMAN ZA VISOKI HOLESTEROL? Odluka o zapoinjanju tretmana visokog holesterola se donosi na osnovu pojedinanog sluaja. Lekari razmatraju trenutne nivoe lipida, prisustvo KBS i druge faktore rizika za KBS. Osobe sa KBS Nekoliko velikih ispitivanja je pokazalo da je agresivno sniavanje lipida korisno za osobe sa KBS. Ciljni LDL holesterol manji od 70 do 80 mg/dL (1.81 do 2.07 mmol/Lse preporuuje osobama obolelim od KBS vie faktora rizika (npr. osobe sa dijabetesom ili puai). Neki lekari tretiraju sve visokorizine pacijente statinom bez obzira na nivo LDL-a. Osobe koje su imale srani napad (infarkt miokarda ili IM) se tretiraju lekovima za sniavanje holesterola jo dok su u bolnici i savetuje im se promena naina ivota bez obzira na nivo LDL-a. Ciljni LDL holesterol manji od 100 mg/dL (2.59 mmol/L) se preporuuje osobama koje imaju KBS, ali ne i druge faktore rizika.. Promene ivotnog stila i lekovi se preporuuju kada je LDL holesterol vii od 100 mg/dL (2.59 mmol/L). Ove opte preporuke se modifikuju u sluaju drugih faktora. Osobe bez KBS Osobe koje nemaju istoriju KBS takoe imaju koristi od terapije sniavanja lipida, iako u tom sluaju tretman nije agresivan kao kod osoba sa KBS. Uputstva nacionalnog programa edukacije o holesterolu Sjedinjenih Amerikih Drava daje sledee preporuke: Ciljni LDL holesterol manji od 130 mg/dL (3.36 mmol/L) se preporuuje osobama sa dva ili vie faktora rizika za KBS i 10-godinjim rizikom od KBS izmeu 10 i 20 procenata. 10-godinji rizik se rauna posebno za ene i posebno za mukarce. Promene ivotnog stila I lekovi se generalno preporuuju kada je LDL holesterol vii od 130 mg/dL (3.36 mmol/L). Ciljni LDL holesterol manji od 130 mg/dL (3.36 mmol/L) se preporuuje pacijentima sa dva ili vie faktora rizika za KBS i 10-godinjim rizikom od KBS manjim od 10 procenata. 10-godinji rizik se rauna posebno za ene i posebno za mukarce. Promnene ivotnog stila se generalno preporuuju kada je LDL holesterol vii od 130 mg/dL, iako se lekovi obino ne preporuuju ako nivo nije vii od 160 mg/dL (4.14 mmol/L). Ciljni LDL holesterol manji od 160 mg/dL (4.14 mmol/L) se preporuuje pacijentima sa nijednim do jednim rizikom za KBS. Promene ivotnog stila se obino preporuuju ako je nivo LDL holesterola vii od 160 mg/dL, iako se lekovi ne preporuuju ako nivo nije vii od 190 mg/dL (4.91 mmol/L). Drugi eksperti daju alternativne preporuke ukljuujui i globalne pristupe terapiji bazirane na rizikuDruge specijalne grupe Hipertrigliceridemija Visoki trigliceridi se generalno ne smatraju podjednako rizinim za KBS kao LDL holesterol. Meutim, lekari obino preporuuju tretman osobama kod kojih je nivo triglicerida povien ako:: Imaju vrlo visoke nivoe (>500 mg/dL ili 5.65 mmol/L) Imaju i visoki LDL holesterol ili nizak HDL holesterol Imaju porodinu istoriju KBS Imaju druge faktore rizika za KBS Dijabetes melitus Osobe sa dijabetesom (tip 1 ili 2) imaju veliki rizik od nastanka bolesti srca. Zbog toga im se preporuuje nivo LDL holesterola manji od 100 mg/dL (2.59 mmol/L). Starije osobe Odluku o tretmanu visokog nivoa holesterola kod starijih osoba zavisi od individualne hronoloke starosti (starost u godinama) i fizioloke starosti (zdravlje, fizika kondicija). Osoba sa ogranienim vekom i

postojeom bolesti verovatno nije dobar kandidat za tretman lekovima. Sa druge strane, inae zdravoj starijoj osobi ne treba porei terapiju samo zbog starosti. Generalno, ciljevi koje smo ve naveli vae i za starije. TRETMANSKE OPCIJE ZA VISOKI HOLESTEROL Lipidni nivoi mogu da se smanje promenama ivotnog stila, lekovima, ili kombinacijom ta dva pristupa. U nekim sluajevima lekar e preporuiti ispitivanje ivotnog stila pre nego to preporui promene ili lekove. Promene ivotnog stila Svi pacijenti sa visokim LDL holesterolom treba da pokuaju da promene navike, naroito da redukuju ukupne i zasiene mesti, da smanje telesnu teinu (ako je osoba gojazna ili debela), da ponu sa aerobnim vebama i unosom biljnih stanola/sterola. Prednosti takvih promena ivotnog stila mogu da se pokau ve za 6 do 12 meseci. Ipak, uspeh u sniavanju nivoa lipida promenom naina ivota varira, a lekar moe da odlui o upotrebi leka pre isteka gore navedenog vremenskog perioda. Lekovi Postoje mnogi lekovi koji se koriste za sniavanje LDL holesterola i triglicerida, ali samo nekoliko poviava HDL holesterol. Svaka kategorija lekova utie na specifini lipid i nain dejstva je drugaiji kao i efikasnost i trokovi. Va lekar e Vam preporuiti lek ili kombinaciju lekova u zavisnosti od nivoa lipida u krvi i drugih individualnih faktora. Statini Statini su najjai lekovi za sniavanje LDL holesterola i najefikasniji su u prevenciji koronarne bolesti srca, sranog udara, loga i smrti. Statini su lovastatin, pravastatin, simvastatin, fluvastatin, atorvastatin i rozuvastatin. Ti lekovi smanjuju sintezu holesterola u telu i mogu da redukuju nivoe LDL-a i za 20 do 60 procenata. Pored toga, statini sniavaju i trigliceride i blago poveavaju HDL holesterol. Statini imaju manje nuspojava od drugih lekova koji sniavaju holesterol. Kada uzimate statine vano je da strogo potujete uputstvo o doziranju; neki su efikasniji kada se uzimaju pre spavanja, dok druge treba uzimati sa obrokom. Pored toga, neke namirnice kao to su grejpfrut i sok od grejpfruta mogu da poveaju rizik od nuspojava statina. Veina proizvoaa osobama koje uzimaju lovastatin, simvastatin ili atorvastatin preporuuje da ne uzimaju vie od polovine grejpfruta ili dvesta mililitara soka od grejpfruta dnevno. Ezetimib Ezetimib (Zetia) umanjuje sposobnost tela da apsorbuje holesterol iz hrane, a smanjuje i proizvodnju holesterola u telu. Sniava LDL kada se koristi samostalno. Kada se uzima bez drugih lekova ima vrlo malo nuspojava. Meutim, nema studija koje pokazuju bolje ishode kod pacijenata koji su uzimali ezemtimib bilo kao jedini lek ili u kombinaciji sa drugim lekovima za sniavanje holesterola. Pre nego to se ezemtimib preporui kao prva terapija za tretman visokog holsterola neophodno je sprovesti dodatna istraivanja. Inaktivatori une kiseline Inaktivatori une kiseline su holestiramin, kolestipol i kolesevelam. Ti lekovi vezuju (kombinuju se) unu kiselnu u crevima i redukuju koliinu holesterola koja se apsorbuje iz hrane. Inaktivatori une kiseline mogu da se preporue za tretman blago o umereno povienih nivoa LDL holesterola. Meutim, nuspojave mogu da budu naporne i mogu da obuhvataju muninu, nadimanje, greve i oteenje jetre. Uzimanje psilijuma (suplementa vlakana kao to je Metamucil) ponekad moe da umanji te nuspojave. Inaktivatori une kiseline mogu da interaguju sa nekim lekovima kao to su digoksin (Lanoxin) i varfarin (Coumadin), a mogu i da utiu na apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima (kao to su vitamini A, D, K i E). Uzimanje tih lekova u razliito vreme tokom dana moe da rei te probleme. Nikotinska kiselina (Niacin) Nikotinska kiselina je vitamin dostupan u obliku koji se odmah oslobaa, koji se oslobaa neto kasnije ili dosta kasnije. Sniava nivoe i holesterola i triglicerida. Nikotinska kiselina moe da se preporui osobama sa povienim nivoima holesterola i nekim vrstama nasledne hiperlipidemije. Nuspojave Nikotinska kiselina ima nekoliko moguih nuspojava kako to su crvenilo, svrab, munina i otupelost i bridenje. Taj lek takoe moe da oteti jetru; Pacijenti koji ga koriste moraju redovno da prate funkciju jetre. Upotreba nikotinske kiseline sa hranom i aspirina (325 do 650 mg) 30 minuta pre toga moe da smanju nuspojave. Nuspojave mogu da se poboljaju nakon 7 do 10 dana. Formulacija koja se odmah oslobaa najee izaziva nuspojave, ali je takoe i efikasnije u sniavanju nivoa holesterola i manja je verovatnoa da e otetiti jetru u odnosu na druge formulacije gde je oslobaanje odloeno. Formulacije gde se nikotinska kiselina oslobaa neto kasnije ili dosta kasnije imaju manje nuspojava i obino se uzimaju nou uz uinu. Nikotinska kiselina kod nekih osoba moe da dovede i do drugih nuspojava kao to su insulinska rezistencija koja kod dijabetiara moe da povisi nivo eera u krvi. Moe da povea nivo urine kiseline kod osoba sa gihtom i ne

preporuuje se toj grupi pacijenata. Nikotinska kiselina moe i da uzrokuje nizak krvni pritisak kod osoba koje uzimaju vazodilatorne lekove kao to je nitroglicerin, a ponekad moe da pogora anginu pektoris (bol u grudima). Fibrati Fibratni lekovi (gemfibrozil, fenofibrat i fenofibrina kiselina) mogu da snize nivo triglicerida i HDL holesterola. Fibrati se preporuuju osobama sa povienim nivoima triglicerida i hiperlipidemijom. Fibrati su povezani sa miinom toksinou (koja uzrokuje bol u miiima ili slabost), naroito kada ih koriste osobe sa insuficijencijom bubrega ili kada se koriste u kombinaciji sa statinom. Fenofibrat/fenofibrina kiselina Fenofibrate (Tricor, Triglide, Trilipex) ree interaguju sa statinima i gemfibrozila i bezbedniji su za osobe koje koriste oba leka. Nutritivni suplementi Riblje ulje Riblje ulje kao to je ulje ringlica i tune sadri dve vrlo znaajne masne kiseline - DHA i EPA. Ishrana koja obuhvata jedan do dva obroka ribljeg ulja nedeljno moe da redukuje nivoe triglicerida i redukuje rizik od smrti usled koronarne bolesti srca. Smatra se da suplementi ribljeg ulja imaju isto dejstvo. 1 gram suplementa ribljeg ulja dnevno moe da se preporui u sluaju da ne jedete dovoljno ribe. Protein soje Protein soje sadri izoflavine koji deluju poput estrogena. Ishrana bogata soja proteinima moe malo da snizi nivo ukupnog holesterola, LDL holesterola i triglicerida i da povea nivo HDL holesterola. Meutim, normalni protein ne treba da se zameni suplementima soja proteina ili izoflavona u naporu da se snize nivoi lipida. Namirnice i proizvodi od soje (jaja, rofu, puter, edamer, neki soja burgeri.) imaju najvie pozitivnih efekata na lipide i kardiovaskularno zdravlje jer imaju vrlo malo zasienih i dosta nezasienih masti. Beli luk Veliko ispitivanje belog luka je dokazalo da nije efikasan u sniavanju holesterola. U toj studiji uesnici sa povienim nivoom LDL-a su uzimali jedan od nekoliko vrsta ekstrakta belog luka (sirov, u prahu ili zreo) ili placebo (neaktivna pilula) est dana nedeljno tokom est meseci. Na kraju studije, LDL nivoi se nisu popravili u grupi pacijenata koja je uzimala beli luk u poreenju sa grupom koja se uzimala placebo. Ne preporuujemo beli luk kao tretman za snienje holesterola. Biljni stanoli i steroli Biljni stanoli i steroli mogu da deluju blokiranjem apsorpcije holesterola u crevima. Prirodno se nalaze u nekom vou, povru, biljnim uljima, orasima, semenju i mahunarkama. Nalaze se i u komercijalnim proizvodima kao to su margarin (Promise Active i Benecol), sok od narande (Minute Maid Premium Heart Wise), pirinano mleko (Rice Dream Heart Wise), kao i u obliku dijetarnih suplemenata (Benecol SoftGels i Cholest-Off). Margarini kotaju pet puta vie od obinih. Uprkos sniavanju nivoa holesterola nema studija koje pokazuju redukovani rizik od koronarne bolesti srca kod osoba koje konzumiraju suplemente biljnih stanola i sterola. Postoje neki dokazi da ti suplementi mogu zapravo da poveaju rizik. PRIDRAVANJE TRETMANA Tretman visokog holesterola i/ili triglicerida je doivotan. Iako lekovi mogu naglo da snize nivoe, obino je potrebno 6 do 12 meseci da uticaj promene ivotnog stila bude primetan. Jednom kada imate efikasan plan i primetite prednosti vrlo je vano da ga se i pridravate. Odustajanje od tretmana obino dovodi do ponovnog porasta nivoa lipida. Veina ljudi koji prestanu sa tretmanom ali se na nuspojave. Meutim, danas postoji veliki broj lekova, to bi trebalo veini ljudi da omogui pronalazak odgovarajueg tretmana. Razgovarajte sa lekarom ako odreen lek ne deluje; on ili ona e preporuiti alternative koje su kompatibilne sa Vaim ivotnim stilom i verovanjima.

Ishranom protiv povienog holesterola i triglicerida

Veina nas zamilja holesterol kao vrstu masnoe, ali to je u stvari posebna vrsta alkohola koja se zove steroidni alkohol ili sterol. Pravilna ishrana je jedan od kljunih faktora za odravanje zdravog nivou holesterola. Vitalan je za zdravlje svake elije u naem organizmu. Holesterol pomae jetri da svari masnou i zajedno sa proteinom i lecitinom deluje na transportu masti kroz nau krv. I seksualni hormoni ga sadre u svom sastavu, a vaan je i u odravanju vlanosti koe. Toliko je znaajan da ako ga nema dovoljno u hrani, jetra ga sama proizvodi. Normalno se holesterol uglavnom nalazi u elijama, a samo u maloj koliini u krvi. Kada njegov nivo u krvi poraste, postaje tetan po zdravlje, doprinosi nastanku arteroskleroze, stvaranju naslaga na krvnim sudovima, zaepljenju arterija i optereenju srca. Ali nije holesterol jedini uzronik zapuavanja arterija tetnim naslagama. Veliku ulogu u tome imaju i trigliceridi i ukupni lipoproteini. Trigliceridi su masti ili masni molekuli koji se formiraju u jetri iz masti koje jedemo. Kod ena koje su ee izloene visokim trigliceridima, nivo treba da bude neto nii nego kod mukaraca. Osobe ciji se nivo kree izmedu 250 i 500mg/100ml dvostruko su vie izloene opasnosti od sranih oboljenja u odnosu na one sa niskim trigliceridima. Granice preporuenog nivoa holesterola i triglicerida su: Ukupan nivo holesterola: ispod 200mg/100ml (<5,2mmol/L) Dobar - HDL holesterol: iznad 35mg/100ml (1,0-1,54mmol/L) Lo LDL holesterol: ispod 130mg/100ml (<2,6 mmol/L) Trigliceridi: ispod 1,7mg/100ml (<1,7mmol/L) Lipoproteini se sastoje od masti i proteina, od narocitog su znaaja lipoproteini visoke gustine (HDL) i niske gustine (LDL). HDL imaju malo holesterola a mnogo fosfolipida i kardiolozi ih smatraju dobrim jer smanjuju krvni pritisak i ansu za bolest srca. LDL sadre velike koliine holesterola i imaju tendenciju da se privrste za zidove arterija i da stvaraju naslage. Prema tome suvie LDL poveava rizik ateroskleroze i opasnost od sranih oboljenja. Zato se nazivaju loim holesterolom. Poto se nivo triglicerida posle obroka sa masnom hranom podie i taj se nivo zadrava sledeih nekoliko sati, savetuje se da se 8 sati pre ispitivanja ne jede. Kako odravati masnoe u normali? Najvaniji pristup smanjenju holesterola je zdrava ishrana i stil ivota. Korienjem zdrave ishrane sa malo zasienih masnoa, a sa vie biljne hrane (zrnasta hrana, voe povre i mahunarke, umanjuje se opasnost od oboljenja srcea i krvnih sudova. Ali problem ipak postoji jer izbegavanje jaja, mesa, mleka i mlenih proizvoda ne mora uvek da koriguje visok nivo holesterola u krvi jer ovu supstancu telo samo proizvodi. Ono moe da odgovori na otru redukciju holesterola tako to e da proizvede vise svog. moe da proizvede i do 1500 mg holesterola dnevno, est puta vie od onoga to normalno pojedemo. Interesantno je napomenuti da neke etnike grupe kao sto su Masai u Africi i Eskimi imaju hranu bogatu holesterolom, a ipak imaju niske vrednosti serumskog holesterola, tako da moraju da se uzmu u obzir i drugi faktori. Neki od tih faktora su genetski, zatim nutricioni status, stres, vebe, kretanje, godine ivota. Ishrana Umesto da potpuno izbacite namirnice bogate holesterolom, dodajte vaoj ishrani vise vlakana.Za brzu eliminaciju holesterola iz tela dobar je pektin koji se nalazi u jabukama. Za to su dobre i cerealije kao sto su ovas, jeam, proso ili heljda. Dodavanje jabuke cerealijama samo poveava efekat eliminacije. Jo jedan interesantan podatak je da mala koliina polinezasienih masti moe da smanji holesterol u krvi za 510%.Posebno je dobra linoleinska kiselina, koja se nalazi u hladno ceenim uljima, ribi (ne ljuskarima, orasima, semenkama i buteru od kikirikija. Pomau i namirnice bogate vitaminom B6 (piridoksinom). Kako je to vitamin rastvorljiv u vodi i gibi se prilikom kuvanja, najbolje je ukljuiti u ishranu mnogo sirovog povra i voa. Naroito

je vitaminom B6 bogato zeleno lisnato povre. Znaajni su i proizvodi od soje sojino mleko, kao i fermentisani proizvodi od soje bogati lecitinom kao sto su tofu (sojin sir) i tempeh (sojino meso). Za snienje holesterola u krvi do 30% preporuuju se dnevni unos sledeih namirnica: banane (1,5 osrednja); beli luk (2 ena ili 600 mg u kapsulama); pola glavice crnog luka ; gerla (3 inije kuvane); graak (pola cinije); jogurt (3 olje obranog) krompir inije kuvanog; kukuruz eerac (pola inije) maslinovo, suncokretovo i druga hladno ceena ulja; ovsene pahuljice; pasulj; salata; soja; argarepa (2-3 korena); ljive (5 plodova); vino (1 aa). Ribu treba jesti najmanje 2 puta nedeljno tj. 500g, radi Omega 3 masne kiseline ribljeg ulja. Mahunarke (pasulj, soivo) ovsene pahuljice, jabuke najmanje 7 porcija nedeljno, radi korisnih biljnih vlakana koja sniavaju holesterol. Najbolje je koristiti maslinovo i suncokretovo hladno ceeno ulje, a korisno je da se i meaju. Voe i sokove poeljno je konzumirati, ali ee svee voe nego sok, radi biljnih vlakana. Hleb i zrnaste proizvode koristiti umereno, tako sto ce se dati prednost proizvodima od celog zrna i proizvodima od raznog zrnevlja (integralni hleb, ovsene pahuljice, cerealije za doruak, testenine od integralnog brana). ta izbegavati Dijete sa veoma niskim unosom masti ispod 10% kalorija iz masti smanjuju nivo korisnog HDL holesterola. Mnogi ljudi zamenjuju namirnice bogate holesterolom onim vetakim, tipa margarina, majoneza, kremova, itd. Ali, ne postoje dokazi da ove namirnice spreavaju srane probleme, a sadre u sebi razne dodatke koji mogu biti predispozicija za pojavu kancera. Namirnice koje sadre rafinirani eer vode nezdravom nagomilavanju masti u jetri i tkivima. One smanjuju i nivo zdravih HDL i poveavaju nivo LDL. Rafinirane namirnice bi trebalo zameniti kompleksnim ugljenim hidratima- integralnim zrnima, voem i povrem. Mnogi lekovi, ukljuujui steroide i kontraceptivna sredstva, mogu da poveaju holesterol i trigliceride i da unite hranjive sastojke potrebne za odraavanje normalnih nivoa. Suvine koliine proteina i kuvane hrane mogu takoe da unite hranjive sastojke koji kontroliu holesterol. I konano, jo jedan faktor koji die holesterol je stres, sto je jedan od razloga zbog kojeg je izbegavanje stresa toliko znaajno. Rezime Lekove za smanjenje holesterola treba izbegavati osim u sluajevima poremeaja hiperholesterinemije, jer neki od njih mogu biti toksini za jetru, a neki su i sa kancerogenim svojstvima. Vlakna, naroito pektin iz voa i alginati iz algi, pomau eliminisanju suvinog holesterola iz tela i male koliine polinezasienih masnih kiselina koje se nalaze u hladno ceenim (nerafiniranim) uljima mogu da snize masnoe. Izgleda da vebanje i kretanje pomau poveanju HDL i smanjenju LDL, iako moe da proe i po nekoliko meseci pre nego to doe do vidne promene. Dodaci koji su znaajni za kontrolu holesterola i koji dre nivo masnoa pod kontrolom su Niacin (vitamin B3), koji se nalazi u zelenom lisnatom povru, itnim klicama, pasulju, graku, lososu. Vitamin C koji je najbolji u kombinaciji sa bioflavonoidima. Kada se kombinuje sa lecitinom, pomae rastvaranju arterijskih naslaga. Vitamin E pomoi e poboljanju cirkulacije ka srcu. Vitamin B6 i metionin balansiraju nivo triglicerida i pomau normalizaciju holesterola. Studije su pokazale da su najbolji minerali za snienje holesterola hrom, kalcijum, magnezijum i cink. umbir, ekstrakt crvenog pirina, beli luk i gljiva shitake smanjuju holesterol i trigliceride koje proizvodi jetra. Osim toga, beli luk i razreuje krv, umanjujui tako anse za opasne krvne ugruke.

Holesterol - pravilna ishrana

U dananje vrijeme nepravilna ishrana je jedan od glavnih uzroka poveanja holesterola u naem organizmu: - drastino poveanje upotrebe hrane ivotinjskog porijekla pune holesterola a veliko smanjenje upotrebe hrane biljnog porijekla koja ne sadri holesterol - Upotreba slatkia (kolaa, torti, sladoleda, palainki) - Upotreba velike koliine alkohola, gaziranih pia - Upotreba punomasnog mlijeka, sireva, kajmaka - Stres, depresija - Nedostatak fizike aktivnosti (vjebanje, svakodnevna brza etnja) - Neselektivna upotreba lijekova - Puenje (remeti odnos HDL i LDL) - U posebnim, jedino rijetkim sluajevima genetika. Konzumiranje navedenog nepravilnog naina ishrane i nezdravog naina ivota dovodi do veoma opasnih poslijedica na na organizam i drastino poveanje stepena mortaliteta: - Ateroskleroza - Srana oboljenja - Modanog udara - Zakrenje krvnih sudova - Utie negativno na opte stanje organizma i naih tjelesnih funkcija Savremena ishrana za razliku od zdrave ishrane, ostavlja negativne posledice na nae zdravlje i poveava stopu smrtnosti nezavisno od starosne dobi. Za razliku od dananje ishrane prelazak na zdravu ishranu ne samo to moe da zaustavi negativne posledice na nae zdravlje i tjelesne funkcije naeg organizma, ona moe da popravi pogorano stanje i omogui nam zdravi i ispunjen ivot. Pravilna ishrana i prirodni dodaci ishrani Bez obzira da li su nam poremeene sve vrijednosti holesterola ili samo neke od njih, popravljanje povienih vrijednosti zahtjeva na prvom mjestu prelazak na pravilan nain ishrane i ukljuivanje tjelesnih aktivnosti-vjebi. Za ostvarivanje uspjeha kod tretiranja ovih zdravstvenih problema potrebno je vsvakoj osobi prilagoditi prirodnu terapiju u zavisnosti od okolnosti u kojima ivi i radi. Nezavisno koje emo prirodne dodatke u ishrani ukljuivati, prelazak na zdravu ishranu je neophodan. Potrebno je izbaciti iz ishrane: - Bijeli hleb i peciva - Drastino smanjiti ili izbaciti iz ishrane hranu ivotinjskog proijekla (meso, kobasice, prenu hranu) - Slatkie i grickalice (kolai, torte, sladolede, palainke, zainjene grickalice) - Punomasno mlijeko - Alkohol i gazirana pia - Nikotin (po mogunosti potpuno izbaciti ili drastino smanjiti) Umjesto ove ishrane koristiti: - Integralni hleb i peciva (integralno raano, penino, ovseno brano) - Ako se oso ba ne odrekne potpuno mesa, moe se koristiti divlja riba iz istog mora, nemasno meso (kuvano ili dinstano) i to jednom sedmino. - Svo povre (salate, pite sa integralnim korama, kuvano povre) - Jogurt 0% masnoe, bez holesterola - Mladi obrani sir - Prirodni sokovi bez konzervansa i aditiva - Hladno cijeena ulja bez holesterola (bundevino, laneno, susamovo, ulje kukuruznih klica) - to vie bijelog i crnog luka u ishrani - Koristiti umjesto vinskog i alkoholnog, organsko sire od divljih jabuka Uz navedeni nain ishrane neophodno je ukljuiti fiziku aktivnost. Da li e to biti vjebanje ili svakodnevna brza etnja zavisi od uzrasta i starosne dobi. Potrebno je ukljuiti fiziku aktivnost u trajanju minimum pola sata.

Da bi se povieni holesterol vratio u poeljne granice i samim tim popravilo zdravlje, mogu pomoi prirodni dodaci ishrani. Oni mogu uspjeno zameniti lijekove protiv holesterola. Poeljno je prije upotrebe ljekova prvo ukljuiti pravilnu ishranu, vjebanje i prirodne dodatke ishrani i pratiti efekte ove terapije. U veini sluajeva (90 %) navedena terapija daje efekat. Postoje rijetki sluajevi u kojima se poklopi genetika sa nepravilnim nainom ishrane, pa je pored navedene terapije potrebno ukljuiti i lijek.

Med sniava holesterol i trigliceride !

Sadraj holesterola i triglicerida (masti, ulja) u krvi usko je povezan s nainom ivota, prehranom, te nedostatkom rekreacije i ivota u prirodi uopte. Bavljenje pelarstvom je zapravo borba protiv ovih neistoa krvi, jer gotovo ni jedan pelar ne poznaje bolesti i tegobe koje su uzrono povezane s povienim holesterolom i trigliceridima. Svi oni koji nemaju mogunosti bavljenja ovim asnim poslom, preostaje leenje medom i belim lukom koji su odlian prirodni lek protiv holesterolemije i dijabetesa. O holesterolu je napisan veliki broj tekstova i izneseno mnogo razliitih stavova i miljenja, ali osataje i dalje nedoumica u pogledu njegove uloge i porekla u naem organizmu (naroito krvi). Naunici, doktori, mediji, proizvoai hrane poruuju: Jedite namirnice bez holesterola, koristite (nae) ulje umesto masti itd. Ali, epidemija sranih bolesti i holesteromanija se nastavljaju! Dalje, lekovi za snienje holesterola drugi su po izdanim receptima kod nas! Da li je to potrebno?!

Reenje ovih muka u rukama je pelara! Uzimanje namirnica s holesterolom nikako ne znai da e se poveati njegov sadraj u krvi. Najbolje su to pokazala istraivanja dr. Framingha, obavljena jo 1970. godine pod pokroviteljstvom Senata SAD-a. Istraivanje je dokazalo da su osobe ( mukarci su uzimali 702 g, a ene 492 g holestelola na dan) imali isti sadraj ukupnog holesterola u krvi kao i kontrolna skupina; tj. mukarci 240, a ene 230 mg/ dl krvi! Ovo istraivanje dokazuje da se holesterol ne resorbuje u probavnom sistemu oveka!! Zato? Naim metabolizmom, kao i ivotom uopte, upravlja genomska (ukupna) inteligencija koja ne dozvoljava nepotrebno rasipanje energije (inteligencije). Naime, za razgradnje holesterola , kao velike molkule koju ne mogu upiti crevne resice i transportovati je u krv, organizam mora sintetizovati preko 200 enzima kojih, naravno, nema u zalihi. A, to je neracionalno i potpuno nepotrebno jer se razgradnjom holesterola dobiva samo energija. Hemijski gledano, isti holesterol je steroidni ugljendioksid koji se biosintetizuje od aktivirane molekule ocatne kiseline, zapravo od acetil-CoA. Naravno, u naem organizmu nije u istoj formi ve je vezan na masti lipide i proteine. Kada govorimo o holesterolu mislimo na gliko-lipo-proteinski kompleks, kojeg proizvodi naa jetra; oko 3 grama dnevno. Dakle, holesterol je proizvod naeg metabilizma, nema ga u biljnim namirnicama. Kao to znamo, ovek je najpre bio biljojed, a tek kasnije mesojed i omnivor (svejed). Zato je u naem genomu i ostala zapisana sposobnost njegove sinteze. Dalje, njegovom sintezom organizam se i bori protiv preteranog uzimanja hrane (energije), posebno u velikim obrocima, jer je velik deo suvine energije (kalorija) sadran u holesterolu. Namirnice bogate holesterolom su: mozak, jetra, jaja, mleko i dr.; od jela to su: krvavice, suvo meso, varci. Svi znamo da je mleko zdrava namirnica, a sadri, u 2 deca, oko 30 mg holesterola, gotovo kao i kokoje jaje. Valja zapamtiti ni jedna namirnica biljnog porekla ne sadri holesterol ! Svaku namirnicu koju uzimamo previe poveava sadraj holesterola u krvi!

Za razumevanje loih uinaka holesterola, vano je razlikovati tipove holesterola od triglicerida. Naime, analizom krvi odreujemo: ukupni holesterol ( Total Ch.-TCh); holesterol niske gustine ( LDL-Low Density Lipprotein); holesterol visoke gustine(HDL High Density Lipoprotein); trigliceride ( Tgly Triglycerides) ili ukupne masnoe. Za poveani sadraj holesterola u krvi, odluujuu ulogu ima preterano uzimanje hrane i njena mala potronja, tj. ivot bez sportskih aktivnosti, ali i umnog rada; lo izbor namirnica (manjak vitamina, sveeg povra i voa; uroena sklonost dijabetesu i koronarnim bolestima; puenje; stresne situacije; visok krvni pritisak itd. (Mozak moe potroiti do 30% ukupne energije, ako se koristi)! Vrlo je vaan odnos izmeu LDL-a (nazvan jo i lo holesterol) i HDL-a. LDL transportuje mastiateroskleroznih promena problema. Nasuprot LDL-u, HDL vee na sebe viak holesterola i odvodi ga u jetru ( unu kesicu). (trigliceride) kroz krvne sudove, pa ih zato moe i taloiti na oteena mesta arterija stvarajui tzv. plakove naslage koje su uzrok poznatih Dijeta i smanjenje teine (telesne mase) je svakako neophodno pri viku holesterola i triglicerida.Valja izbegavati masnu hranu, a jesti vie voa i povra (belog luka), semenke, hleb i pecivo od celih itarica integralni hleb i peciva; jesti vie morske i rene ribe itd. Rekreacija i umerena sportska aktivnost, nezaobilazni su pri skidanju suvinog sala, triglicerida i holesterola u krvi. Naime, kiseonik je najvei njihov potroa odnosno neprijatelj. Prema NCEP-u preporuena, minimalna, rekreacija je 20-minutna etnja svaki drugi dan ili svakodnevno penjanje stepenicama na etvrti sprat. Naravno, svaki oblik rekreacije mora biti odobren i pod nadzorom lekara. Uzimanje meda ima pozitivnu ulogu u regulisanju sinteze holesterola. Ustanovljeno je da osobe tree ivotne dobi imaju proseno 245 mg/ dl krvi ( 6,35 mMol/ l), tj. iznad granine vrednosti za ukupni holesterol, a osobe iste dobi, koje dnevno uzimaju do 100 g meda, oko 195 mg/ dl ( 5 mMol/l krvi). Zakljuak : Razumnost u jelu i piu, fizika i umna aktivnost, ivot na istom i sveem vazduhu (a to je radno mesto pelara), svakodnevno uzimanje meda i ostalih pelinjih proizvoda i nema bojazni od holesterola i triglicerida.

hrana koja smanjuje holesterol

Kako nam voe i povre mogu spasiti ivot
Ukoliko elite zdrave ivotne i prehrambene navike, voe i povre mora bite deo vae ishrane. Ono nam moe smanjiti holesterol i rizik od nastanka dijabetesa. Proitajte kako nam to zaista voe i povre poboljava zdravlje. Ukoliko vam unapreenje mentalnog zdravlja i stabilizacija eera u krvi nisu dovoljno dobri argumenti da ponete jesti to vie voa i povra, mi vam donosimo jo. 1. Smanjuje holesterol za neverovatnih 23 odsto

Svima nam je poznata izreka da nas jedna jabuka dnevno dri podalje od lekara. Istraivanja su pokazala da jedna jabuka dnevno smanjuje rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Istraivanje srovedeno na dravnom univerzitetu na Floridi pokazalo je da konzumiranje jedne jabuke dnevno kroz 6 meseci moe sniziti holesterol za neverovatnih 23 odsto.

2. 4-7 porcija dnevno za bolje raspoloenje Jedno britansko istraivanje je pokazalo da mentalno zdravlje i raspoloenje ljudi raste sa brojem dnevnih porcija voa i povra koje unose. Dokazano je da su ljudi raspoloeniji, mirniji i sreniji ukoliko su tokom dana jeli vie voa i povra nego obino. 3. Smanjuje rizik od modanog udara za 55 odsto Antioksidant likopen, koji se nalazi u paradajzu i koji je zasluan za njegovu crvenu boju, snaan je borac za zdravlje. Istraivanje koje je trajalo punih 12 godina obuhvatalo je preko 1000 mukaraca izmeu 46 i 65 godina starosti, a pokazalo je da su oni sa najviim nivoom likopena u organizmu imali ak za 55 odsto manje anse od modanog udara. Kuvani paradajz takoe sadri nutrijente koji unitavaju elije raka prostate.

4. Zeleni za gubitak kilograma Zeleni deluje udotvorno na nivo eera u krvi, bilo da je zbog visoke koncentracije antioksidanata, zdravih vlakana koji nas zasiuju, ili zbog injenice da je meso mnogo zdravije ako se jede uz zeleni. Istraivanja su pokazala da samo pola porcije zelenia vie moe smanjiti rizik od nastanka dijabetesa za 2-14 odsto. Sve dobrobiti zelenia poinju jo u majinom stomaku i zato se trudnicama preporuuje to vie spanaa, zelene salate, kelja, blitve, ratike 5. Lepa koa za 5 nedelja Samo jedna porcija sveeg voa i povra vie nego obino, za samo 6 nedelja obezbedie vam zdraviju, sjajniju i svilenkastiju kou, a sve to zahvaljujui beta karotenu i likopenu.

Zeleni najzdravija zdrava hrana!

Bilo da ih koristite za ejkove ili za salate, zeleno lisnato povre, popularnije zvano zeleni je zdrava hrana, koju nikako ne bi trebalo da izostavite iz svoje ishrane. Donosimo vam 6 razloga zato bi trebalo da ponete jesti zeleni. Zelena zdrava hrana Produava mladost Kao to igra glavnu ulogu u zgruavanju krvi, vitamin K je jedan od bitnijh faktora kad je u pitanju usporavanje procesa starenja, a vitaminom K je veoma bogato zeleno lisnato povre. Istraivanja su pokazala da vitamin K pomae pri spreavanju kardiovaskularnih bolesti, krhkih kostiju kalcifikacije bubrega i arterija. Samo jedna olja sveeg zelenia moe vam obezbediti preporuenu dnevnu dozu vitamina K. olja kelja e vam obezbediti ak 6, a sveeg maslaa ak 5 puta vie. Sniava holesterol Kelj vam moe pomoi da snizite holesterol, a evo i kako. Jetra koristi holesterol da napravi unu kiselinu, koja pomae u sagorevanju masti. Kad se une kiseline vezuju za vlakna zelenog povra one se lue iz organizma, pa jetra mora da proizvodi vie ui, a samim tim i troi vie holesterola. Poboljava vid

Sav zeleni, a posebno kelj, maslaak i blitva su veoma bogat izvor karotenoida, luteina i zeksantina, koji pomau pri filtriranju jake svetlosti pa nam time uvaju vid. Lutein i zeksantin smanjuju negativne efekte izazvane odsjajem, smanjuju rizik od nastanka katarakte i poboljavaju dalekovidnost. Podie energiju Samo jedna olja endivije dnevno osigurava nam dnevne potrebe vitamina B5, koji pomae ugljikohidratima da se pretvore u glukozu koja na na organizam deluje kao gorivo koje nam proizvodi energiju. Vitamn B je rastvorljiv u vodi to znai da se ne zadrava u telu pa ga morate unositi svakodnevno. Poboljava zdravlje kostiju Zdrava hrana obino nije preterano ukusna, ali pomalo gorkast ukus veine zelenia je znak da poseduju velike koliine kalcijuma. Malo je verovatno da ete uspeti nadomestiti dnevnu dozu kalcijuma od 1000 mg samo uz pomo zelenia, ali vam mogu pomoi da taj cilj postignete. Spreava rak debelog creva Ova zdrava hrana, ukljuujui i brokoli i kupus preventivno deluje na pojavu raka debelog creva, pokazala su istraivanja. Nadamo se da je ovih 6 novih razloga dovoljno da ponete koristiti zeleni u svojoj ishrani.

Zdrava hrana koja jaa srce

Ova zdrava hrana o kojoj emo vam danas pisati, ako ve nije, to pre treba da postane redovna u vaim jelima, jer e vam pomoi da poboljate zdravlje srca i krvnih sudova. Pa krenimo redom. Jogurt, o njemu se manje-vie sve zna, ali najnovija istraivanja pokazuju da je jogurt sjajan u borbi protiv bolesti desni, a poznato je da bolesti desni mogu da vode do bolesti srca i krvnih sudova. Istraivanje, koje je sprovedeno u Japanu nad vie od 1000 odraslih ljudi pokazalo je da su oni koji su uzimali vee koliine jogurta i pia na bazi jogurta imali zdravije desni. Strunjaci veruju da zdravi probiotici mogu spreiti rast nezdravih bakterija u ustma. Zato je jogurt apsolutno zdrava hrana. Groice, Istraivanja koja su sprovedena, pokazala su da groe prilikom suenja ne gubi svoja antioksidativna svojstva kao i da su groice veoma dobre u spreavanju nastanka upala u telu kao i za poboljanje zdravlja desni. Grickajte groice umesto nezdravih industrijskih grickalica, punih masti i kalorija. One e vam pomoi da odrite i srce i desni zdravima. Celovite itarice, i za njih znamo da su zdrava hrana. Ali, jeste li znali da antioksidanti, fitoestrogeni i fitosteroli, koji se nalaze u celovitim iitaricama deluju zatitniki prema organizmu i tite ga od bolesti kardiovaskularnog sistema? Vlakna, koja se nalaze u celovitim zrnima takoe smanjuju rizik od sranih obolenja, to su potvrdila i nauna istraivanja. Vie ne morate razmiljati ta ete jesti za doruak. Mahunarke, redovno konzumiranje mahunarki je veoma dobro za vae srce i ne morate ih jesti u velikim koliinama da biste imali koristi od njih. Istraivanja su pokazala da samo pola olje kuvanih mahunarki dnevno moe da pomogne pri regulaciji krvnog pritiska. Mahunarke sadre mnoge sastojke, koji tite srce, kao to su flavonoidi. Losos je apsolutno zdrava hrana zbog sjajnih omega 3 masnih kiselina koje su veoma dobre za zdravlje srca i kardiovaskularnog sistema tako da ga ni mi danas neemo zaobii. Ako budete jeli lososa samo dva puta sedmino smanjiete rizik od sranih obolenja za celih 30%! Koliko je to sjajno? Zdrava hrana za srce grickalice, voe i okolada Oraasti plodovi su prave male riznice vitamina, prepuni su zdravim mononezasienim mastima, a imaju veoma male koliine onih nezdravih zasienih masti. Istraivanja su pokazala da oni koji redovno jedu oraaste plodove 24 puta nedeljno manje obolevaju od sranih bolesti. okolada, oko ove nmairnice se esto lome koplja, ponekad je svrstavaju u nezdravu ponekad u zdravu hranu. ta je istina? Najskorija istraivanja su pokazala da uivanje u kvalitetnoj tamnoj okoladi moe pozitivno da deluje na krv, pa automatski i na ceo kardiovaskularni sistem. Neka istraivanja su takoe pokazala da kakao moe pomoi pri sniavanju holesterola u krvi.

Paradajz je odlian izvor vitamina C, A, vlakana i potasijuma. Prepun je likopena, koji zajedno sa drugim vitaminima i mineralima spreava razne bolesti. Jedna je od retkih namirnica, koja sva svoja lekovita svojstva otputa pri termikoj obradi, posebno kad su u pitanju ona dobra za srce i krvne sudove. Bobiasto voe je zdrava hrana koju mogu jesti svi, gotovo da nemaju nikakvih tetnih supstanci, spadaju meu najbolje prirodne antioskidante, podiu nivo dobrog holesterola, smanjuju visoki krvni pritisak. Osam nedelja svakodnevno jedite manje od jedne olje bobiastog voa i gotovo trajno ete poboljati stanje svog kardiovaskularnog sistema. Kokice u sebi kriju polifenole, antioksidante koji su povezani sa poboljanjem zdravlja srca. Kokice sadre ak tri puta vie polifenola nego pasulj koji vai sa povre sa najveom koliinom polifenola. Slobodno uzmite velike kokice kad idete u bioskop, ali one neslane, bez maslaca.

Patlidan smanjuje lo holesterol

Pravilnom ishranom moemo da umanjimo nivo holesterola i smanjimo rizik od sranih oboljenja ili modanog udara. Na listi "dobrih" namirnica prvi je patlidan. Nova studija raena u Kanadi mogla bi da spase milione ljudskih ivota, jer je istraivanje pokazalo da konzumiranjem odreenih namirnica ljudi mogu znaajno da umanje nivo holesterola i poboljaju anse za izbegavanje sranih oboljenja ili modanog udara. Naroito su korisni plavi patlidan, jabuke, groe, jagode, kotunjavo voe, maslinovo ulje, pasulj i soja. Sluzavo povre, poput patlidana, uklanja holesterol iz organizma navodi Dejvid Denkins iz bolnice Sent Majkl u Torontu. U pomenutoj studiji je uestvovalo 300 mukaraca i ena i svi su uzimali lekove za smanjenje holesterola. est meseci kasnije istraivai su proverili rezultate i pokazalo se da su oni koji su konzumirali hranu koja smanjuje holesterol imali za 13 do 14 odsto manji nivo loeg holesterola od onih koji su se samo pridravali niskokalorine ishrane.

Jednostavni naini da smanjite nivo holesterola u krvi

Promenite svoj nain ishrane i nain ivota, kako biste smanjili holesterol i rizik od sranih oboljenja. ak i ako vam lekar prepie lek za holesterol, i dalje ete morati da promenite svoj nain ishrane i budete aktivni. Slede jednostavni saveti koji vam mogu pomoi da drite nivo holesterola pod kontrolom. Dobar i lo holesterol Vaem telu treba mala koliina holesterola da bi ispravno funkcionisao. Ali, ako imate previe zasienih masti i holesterola u ishrani oba podignu nivo loeg holesterola. Lo holesterol moe izazvati gomilanje naslaga u arterijama, to dovodi do bolesti srca. Dobar holesterol, s druge strane, pomae da lo holesterol nestane. Ako elite da smanjite lo holesterol i poveate dobar holesterol, ponite od ishr ane. Kontrola porcija Jedna porcija mesa ili ribe treba da stane na dlan vae ruke. Jedna po rcija sveeg voa je veliine pesnice. I porcije kuvanog povra, pirina, testenine treba da stanu u aku. Jedite hranu zdravu za srce Od pet do devet porcija voa i povra dnevno smanjuju nivo loeg holesterola. Antioksidansi u ovim namirnicama vrlo su korisni. Takoe, kada jedemo vie voa i povra, jedemo manje masne hrane. U svakom sluaju, na ovaj nain ete smanjiti krvni pritisak i odravati zdravu teinu. Hrana obogaena biljnim sterolima, kao to su neki margarini, jogurt, i neke druge namirnice, takoe mogu da pomognu u smanje nju nivoa loeg holesterola. Morska hrana Jedite ribu dva puta nedeljno. Zato? Ribe imaju malo zasienih masti i mnogo zdravih omega 3 masnih kiselina. Omega-3 masne kiseline smanjuju nivo trigilcerida (vrsta masti u krvi). Oni takoe mogu da smanje nivo holesterola, usporavajui rast naslaga u arterijama. Jedite ribe kao to su losos, tunjevina, pastrmka i sardina. Ali nemojte ih priti u dubokom ulju, jer ete umanjiti njihovo pozitivno dejstvo na zdravlje. Zaponite dan uz integralne itarice inija ovsene kae ili integralnih itarica imaju pozitivno dejstvo na zdravlje koje traje preko celog dana.Vlakna i sloeni ugljeni hidrati u celom zrnu pomoi e da se oseate siti due, tako da ete manje padati u iskuenje da se prejedete za ruak. Integralne itarice takoe pomau u smanjenju loeg holesterola i mogu biti vaan deo vae strategije mravljenja. Druge vrste itarica koje treba konzumirati su divlji pirina, kokice, smei pirina, jeam. Koristite integralno brano. Oraasti plodovi Ako osetite potrebu za uinom, aka oraastih plodova je ukusan izbor,a pomae i u sniavanju holesterola. Oraasti plodovi imaju puno mononezasienih masti, to sniava nivo loeg holesterola, a nivoi dobrog holesterola ostaju isti. Nekoliko studija pokazuju da ljudi koji jedu oko 30 grama oraha dnevno imaju nii rizik od sranih oboljenja. Oraasti plodovi imaju puno masti i kalorija, tako da pojedite samo nekoliko. Naravno, ne smeju biti pokriveni eerom ili okoladom. Nezasiene masti Svima nama treba malo masti u ishrani oko 25% do 35% od svakodnevnog unosa kalorija. Ali pitanje je samo koja vrsta masti? Nezasiene masti poput onih u ulju repice, maslinovom ulju i ulju afranike smanjuju nivo loeg holesterola u krvi i mogu da pomogne u podizanju nivoa dobrog holesterola. Zasiene masti poput onih u maslacu i palminom ulju i trans masti podiu nivo loeg holesterola. ak i dobre masti imaju kalorija, tako da ih jedite umereno. Vie pasulja, manje krompira Ugljeni hidrati su nam potrebni jer nam daju energiju, ali neki su zdraviji za vae telo nego drugi. Integralne itarice, kao to su smei pirina ili kinoa, integralne testenine, i pasulj imaju vie vlakana i manje podiu nivo eera. Oni pomau smanjenje nivoa holesterola i due vas ine sitim. Drugi ugljeni hidrati, kao to su oni koji se

nalaze u belom hlebu, belom krompiru, belom pirinu i pecivima, poveavaju nivo eera u krvi bre, to ini da oseate glad ranije, a mogu i da poveaju rizik od prejedanja. Kreite se! ak 30 minuta fizike aktivnosti pet dana u nedelji (20 minuta tri puta nedeljno za energino vebanje, kao to je tranje) mogu da pomognu u smanjuju loeg holesterola i podizanju nivoa dobrog holesterola to vie vebate, to bolje. Vebanjem se odrava idealna telesna teina, i smanjuje rizik od zaepljenja arterija. Ne morate vebati 30 minuta bez prestanka moete ovo vreme podeliti na 3 dela, po 10 minuta. etajte Ako ne volite da vebate, dovoljno je da idete u etnju. To je lako i zdravo, i sve to je potrebno je dobar par patika. Aerobne ili kardio vebe kao to su hodanje smanjuju rizik od modanog udara i sranih bolesti, pomau vam da izgubite na teini, i odrite kosti jakim. Ako ste poetnik, probajte 10 minuta hoda i postepeno poveavajte vreme. Bilo koja vrsta kardiovaskularnih aktivnosti se rauna batovans tvo, ples, ili penjanje stepenicama umesto korienja lifta. ak i kuni poslovi mogu da se kvalifikuju kao veba sve dok su dovoljno intenzivni da vam srce ubrzano lupa. ta da radite kada idete u restorane? Restoranska hrana moe da bude puna zasienih masti, kalorija i soli, a porcije prevelike. Nemojte naruivati prenu hranu. Izaberite kuvanu hranu, peenu, kuvanu na pari, peenu na aru. Potraite skrivene zamke Paljivo pogledajte deklaraciju na pakovanju namirnica. Proverite veliinu porcije. Ako na nekom proizvodu pie da je od celog zrna, pogledajte sve sastojke. Meu sastojcima prvo treba da pie integralno brano. Hrana sa 0 grama holesterola i dalje mo e da podigne nivo loeg holesterola. Pogledajte da li proizvod sadri zasiene masti, jer one diu nivo loeg holesterola. Ne nervirajte se Hronini stres moe da povea krvni pritisak, i povea rizik od arteroskleroze, koja se javlja kada se naslage nakupljaju u arterijama. I istraivanja pokazuju da kod nekih ljudi, stres moe direktno poveati nivo holesterola. Smanjite nivo stresa vebama relaksacije, meditacije, ili biofidbekom ( Biofidbek je proces uenja kontrole nad sopstvenim psihofiziolokim funkcijama uz pomo povratnih informacija o tim funkcijama koje se dobijaju putem savremene elektronske tehnologije. To je proces uenja posebnih vetina uma i tela). Usredsredite se na disanje i diite duboko. To je najjednostavnija tehnika za borbu protiv stresa. Mravljenje Smanjenje telesne mase je jedna od najboljih stvari koje moete uiniti u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti. Biti gojaznan poveava rizik od visokog holesterola, visokog krvnog pritiska, i dijabetesa tipa 2. Ove bolesti utiu na sluzokou arterija, t o osobe koje boluju od njih ini vie sklonim arterosklerozi. Gubitak teine pogotovo sala na stomaku, koje je povezano sa otvrdnjavanjem arterija pomae poveanje dobrog holesterola i smanjenje loeg holesterola. Pratite savete lekara Kontrolisanje holesterola je doivotan proces.Redovno idite kod lekara na kontrole. Sledite preporuke lekara o ishrani, vebanju, i lekovima. Tako ete smanjiti nivo holesterola i odravati svoje srce jakim.

Odaari krvnih sudova

Hoelsterol je neophodan za normalne funkcije organizma jer ulazi u sastav svih tkiva, vaan je sastojak elijskih opni, a bez njega nema sinteze raznih hormona, vitamina D i mnogih drugih za organizam vanih materija. Kroz krv ga prenose belanevine razliite gustine i upravo od vrste belanevina koje ga prenose zavisi njegovo dejstvo na zidove krvnih sudova. Belanevine visoke gustine (HDL) nisu problematine, ali zato probleme stvaraju vee koliine belanevina niske gustine (LDL) kada se holesterol taloi na zidovima krvnih sudova to dovodi do smanjenja otvora krvnih sudova i smanjenja njihove elastinosti. Rairene promene na krvnim sudovima oteavaju dotok krvi u organe to je uzrok mnogih tegoba koje mogu da imaju i ozbiljne posledice. Dakle, holesterol je neophodan za normalne funkcije organizma, ali poviene vrednosti (LDL) i smanjene vrednosti (HDL) holesterola uzrok su ozbiljnih poremeaja pa ga treba kontrolisati i odstupanja otklanjati redukcijom ishrane. IZBOR BILJNE HRANE Ispitujui uzroke pojave povienih vrednosti (LDL) i smanjenja (HDL) holesterola naunici su utvrdili da je hrana bitan faktor poremeaja vrednosti holesterola. Saglasno reenom teko je popraviti vrednosti holesterola ako se bitno ne promeni nain ishrane. Istraujui promene u ishrani naunici su stigli do navika naih predaka i utvrdili da su u njihovoj ishrani preovladavale namirnice biljnog porekla. Kada je utvrena hemisjka struktura fitosterola sastojaka biljnih elija. Njima po svojoj funkciji i hemijskoj strukturi je slian holesterol koji je predominantni sterol u ivotinjskim tkivima pa i kod oveka. KARKTERISTIKE FITOSTEROLA Preskooemo hemijske karakteristike fitosterola i zadrati se samo na imenima dve karakteristine grupe fitosterola. Fitosteroli: predstvaljaju zajedniki naziv za sastojke koji potiu iz biljaka i nalaze se u njima u obliku sterola ili stanola; Biljni steroli ili stanoli: su karakteristina biljna jedinjenja (fitohemikalije) koja se dodaju hrani ili suplementima; Estri biljnih sterola ili stanola: su specifina jedinjenja koja imaju sposobnost da vezuju za sebe masne kiseline. Esterifikacija (hemijska reakcija) se dogaa u crevima ili u industrijskom procesu. Esterifikovani fitosteroli se dodaju nekim prehrambenim industrijskim proizvodima kao to su margarin ili majonezi. Dokazano je da vee koliine fitosterola unete kroz biljnu hranu mogu da smanje koncentracije (LDL) holesterola u serumu. Fitosteroli u crevima istiskuju holesterol i spreavaju njegovu apsorpciju. Upotreba 1.5-1.8 g/dnevno jednog od biljnih fitosterola smanjuju apsorpciju holesterola za 30-40%. Vee koliine (2.2 g/dnevno) fitosterola smanjuju apsorpciju holesterola za 60%. Meutim koliine unetog fitosterola ne mogu neogranieno da se poveavaju jer laboratorijska istraivanja ukazuju da prekomerne koliine fitosterola mogu da izazovu promene na membranama crvenih krvnih zrnaca. Ove promene se i dalje istrauju. Do promene na membranama crvenih krvnih zrnaca sigurno ne dovode koliine fitosterola unete hranom. HRANA BOGATA FITOSTEROLIMA Kao to je ve reeno istraivanja su pokazala da su nai preci preteno hranili namirnicama biljnog porekla, pa su kroz hranu unosili i znatne koliine fitosterola. Danas se perporuene koliine fitosterola kreu od 150-450 mg/dnevno u zavisnosti od navika u ishrani. Vegetarijanci a posebno vegani u svakodnevnoj ishrani unose znatno vee koliine fitosterola nego to to ini ostalo stanovnitvo. Fitosteroli se nalaze u svim namirnicama biljnog porekla, ali se u veim koliinama nalaze u nerafinisanom biljnom ulju, orasima, semenkama, celom zrnu ita i mahunarkama. Iz podataka koje navodimao moe se dobro planirati dnevna ishrana sa zadovoljavajuom koliinom fitosterola. Penine klice - u olje (50-60g) sadre 190-200 mg Susamovo ulje 1 kaika (15g) sadri 120mg Ulje itarica 1 kaika (15g) sadri 100mg Kikiriki manja oljica (30g) sadri 60mg Badem manja oljica (30g) sadri 40mg

Prokelj 1 olja (80g) sadri 35mg Maslinovo ulje 1 kaika (15g) sadi 25mg HRANA OBOGAENA FITOSTEROLIMA Prehrambena industrija razvija svoje programe i usklauje ponudu pratei nauna istraivanja, pa se danas u prometu mogu nai mnoge namirnice obogaene fitosterolima, odnosno u mastima rastvornim njihovim estrima. Negativne efekte trans-masnih kiselina proizvoai se trude da poprave pa se na tritu moe nai margarin sa dodatkom estara fitosterola. Meutim i pored dodatka fitosterola margarin ne preporuujemo za upoterbu u ishrani. Podseamo da se prisutne trans-masne kiseline iz margarina (hidrogenizovana masnoa) vezuju u organizmu na ista mesta na kojima se vezuju i omega-3 kiseline i tako ometaju njihovo dejstvo. Edukacija stanovnitva razvijenih zemalja i vanost prisustva fitosterola u svakodnevnoj ishrani svakako su jedan od razloga to se sada ve mnogim prehrambenim proizvodima dodaju fitosteroli (majonez, mleko, jogurt, sir, meso, crna okolada, oran us). U prometu se u mnogim zemljama nalaze i suplementi sa doziranim koliinama fitosterola. Bezbednost ovakvih proizvoda se jo ispituje. Za sada je utvreno da mogu ometati resorpciju vitamina rastvorljivih u mastima (A,D,E,K karotenoida). Takoe se ne prporuuje kombinacija suplemenata fitosterola i lekova protiv povienog holesterola (statina) jer mogu da inhibiraju njihovo dejstvo. Zbog nedovoljno klinikih istraivanja ne preporuuje se upotreba suplemenata tokom trudnoe i dojenja. Naa preporuka je da se fitosteroli unose pre svega kroz raznovrsnu ishranu. To je svakako najprirodniji i najbezbedniji oblik upotrebe. Izdvajanje i esterifikovanje fitosterola je tehnoloki postupak, koji ne samo da nepotrebno poskupljuje cenu hrane, ve nije sigurno da li se u tehnolokom postupku obezbeuje oblik koji organizam najbolje koristi. Ipak injenica je da se najvei deo holesterola sintetie u organizmu pa je nekada malo tee redukovati nivo holesterola samo hranom. SPASONOSNO BILJE Meu biljkama koje su dugo koriene kao tradicionalni fitoterapijski preparati, a danas su njeni sastojci ispitani a meu njima i prisutni fitosteroli. Re je o artioki: *Cynara scolimus L.- Artioka - (Fam. Asteraceae) Od fitosterola u artioki je otkriven taradasterol ije otkrie je potvrdilo opravdanost upotrebe artioke za snienje koncentracije (LDL) holesterola. Nain upotrebe: Ako nije drugaije propisano: dnevno upotrebiti 6g suvih usitnjenih listova ili iz sveih listova isceenog soka ili drugih odgovarajuih galenskih preparata za internu upotrebu. List: 2g tri puta na dan. Suvi ekstrakt 12:1(Nj/Nj): 0.5g - jednom dnevno. Teni ekstrakt 1:1 (g/ml): 2ml - tri puta na dan. Tinktura 1:5 (g/ml) : 6ml - tri puta na dan. *Avena sativa L. Zob,Ovas -(Fam.Poaceae) Zob u obliku kae moe biti deo svakodnevne ishrane jer pored fitosterola zob sadri i vlakna topiva u vodi koja smanjuju apsorpciju unih kiselina. Vlakna takoe dobro bubre pa uz zune kiseline, koje se izbacuju podstiu peristaltiku debelog creva i obezbeuju urednu stolicu. Veoma je ukusan aj sainjen od zobi koji se kao prijatan napitak moe piti redovno. Preporuuje se osobama sa povienim vrednostima holesterola, kao i onima koji imaju neurednu stolicu. Osobama sa osetljivom sluzokoom eluca takoe e prijati. *Malus domestica L. Jabuka -(Fam.Rosaceae) Jabuka zbog prisustva pektina i (polifenola) tanina ini kompletnijom svakodnevnu ishranu. Pektin sa vodom bubri i doprinosi smanjenju resorpcije unih kiselina pa tako pomae sniavanju nivoa (LDL) holesterola i triglicerida u krvi. Pomae regulaciji, odnosno normalizaciji rada creva i otklanja tegobe izazvane nadutou i neredovnom stolicom.

Laka i korisna veera se moe pripremiti od kuvanog celog zrna ita i narendane jabuke sa malo seckanih oraha. Moe se kombinovati i sa zobenom kaom i tako spajati visokovredne namirnice koje e biti i ukusne i doprineti svakodnevnoj raznovrsnoj ishrani kojom e se obezbediti dovoljne koliine fitosterola. Na kraju podseanje na biljne izvore fitosterola: soja, pomoranda, kajsija, brokoli, pistai, lenik, semenke suncokreta, seme maka, sezamovo seme i ulje, karnfili, afran, miroija, borove iglice, seme bundeve. Bar jednom nedeljno spremite neku mahunarku, itarice neka budu redovni sastojak nekog obroka. Obroke zainite raznovrsnim zainima i dodajte salate bogate vlaknima. Slatkie zamenite voem. Sve neka bude u vie malih obroka. Verujemo da nee biti problema ni sa varenjem, ali ni sa urednom stolicom koja je svojevrsni pokazatelj zdravlja, a vrednosti holesterola bie u granicama normale. Napitci neka budu od svee ceenog voa ili mirisni ajevi.

Masnoa u krvi (holesterol)

Mnotvo ljudi u savremenom svetu bori se sa povienim masnoama u krvi. Ova tegoba nije bila prisutna u znaajnijoj meri kod prethodnih narataja, pa je povezujemo sa nainom ivota i prehrane te genetskim sklonostima. Izvori masti Za ljude u osnovi postoje dva izvora masti: masti kao sastavni deo prehrane i masti koje se stvaraju u ljudskom organizmu, odnosno u jetri. Masti imaju gradivnu i energetsku ulogu, a razlikujemo trigliceride i holesterol. Trigliceridi su pohranjeni u masnom tkivu i jetri i slue organizmu kao toplotni izolator i glavni izvor energije. Visok nivo triglicerida odgovoran je za nastanak sranoilnih bolesti i razvoj akutnog pankreatitisa. Holesterol je deo elijske stijenke, proizvodi se u jetri i slui za proizvodnju polnih hormona, ovojnice nervnih elija, vitamina D. Prema teoriji dr Ratha, holesterol ima funkciju popravljanja oteenja na krvnim sudovima usled delovanja slobodnih radikala, bakterija, itd. Koliko je previe? Studije pokazuju da je smrtnost od sranoilnih bolesti najmanja ukoliko je nivo ukupnog holesterola izmeu 4,60 i 6,20 mmol/L Meutim, vano je znati da, prilikom odreivanja rizika, treba uzeti u obzir i odnos LDL-a i HDL-a koji se moe izraunati tako da se LDL podeli sa HDL-om. Taj odnos za ene ne sme biti vei od 3,5 a za mukarce od 4,5. Optimalan odnos je izmeu 2 i 3. ta i kako utie na holesterol? Nije toliko bitna koliina holesterola u namirnicama, jer se veina telesnog holesterola ionako proizvodi u jetri, ve koliina zasienih masnoa koje optereuju rad jetre pa su tako na vrhu liste nepoeljnih namirnica koa i masno tkivo ivotinja, kravlje mleko, vrhnje i punomasni sirevi, crveno meso, margarin, lisnato testo, grickalice te prena i pohovana hrana. Namirnice koje utiu na smanjenje LDL holesterola su maslinovo i laneno ulje, povre, citrusi, plava riba, mahunarke te ostale namirnice bogate vlaknima kao to je kaktus nopal (Nopalin). Vrlo su korisni beli luk, crni luk, jabuke, zob, kozje mleko, mladi sirevi, jogurt, sme pirina, radi, rukola, krastavci itd. Znaaj redovnih obroka i stolice Vrlo je vano osigurati redovnu stolicu, jer se viak holesterola u jetri pretvara u une kiseline i konano otklanja iz tela putem stolice. Ovde mogu pomoi proizvodi kao to su Nopalin i Yucca. Vano je jesti u slino vreme, jer time omoguavamo ee pranjenje unjaka te omoguavanje jetri da prihvati to vie holesterola iz krvi na dalju preradu u kojoj se uz pomo C vitamina dobija una kiselina koja se prazni u creva gde pomae u razgradnji velikih molekula masti. Savreno, zar ne? Jetra je klju uspeha Obnovljena jetra sposobna je odigrati svoju nadzornu i delatnu ulogu u metabolizmu holesterola te je to prvi korak koji moramo preduzeti ukoliko smo suoeni sa povienim masnoama. Zato je vano unositi kombinaciju prirodnih hranjivih materija koje pomau u procesima neutralizacije i uklanjanja otrova u jetri te podstiu njenu obnovu. Kombinacija aminokiselina, kolina, biljnih materija i esencijalnih masnih kiselina osigurava uinkovitu pomo jetri, bilo da se radi o regulaciji metabolizma masti ili ispravljanju oteenja izazvanih nekim bolestima.

U boj, u boj - za dobar holesterol svoj! TrimeX Trimex je tena formula koja pomae odrati jetru u punoj snazi. Delovanje sastojaka Trimexa usmereno je na rad jetre, ali i izravno na metabolizam masnoa budui da sadri hidroksicitrat iz biljke Garcinia cambogia. Odlika je ove materije da zaustavlja tvorbu holesterola i masnih kiselina iz ugljikohidrata. Radu jetre doprinosi i iscrpina zelenog aja te nezasiene masne kiseline iz ulja nourka. Trimex sadri i materije antioksidativnog delovanja te hrom i vanadij za nadzor apetita. Kada jetra dostigne punu snagu delovanja dolazi do odgovarajueg luenja ui, pa se mast iz obroka uspenije raspruje i razgrauje enzimima bez opasnosti njezinog taloenja. TrimeX e pomoi regeneraciji jetre koja je kljuni organ u reavanju problema sa masnoama. Preporuujemo uzeti 1. supenu kaiku u ai vode par sati nakon poslednjeg obroka ili pre spavanja. Cholestone Cholestone sadri ulje semenki lana koje su izvor omega 3, jabuni pektin koji upija masti i pospeuje rad debelog creva, C i E vitamin koji tite od oksidacije i zajedno sa enjakom pomau predtvorbu holesterola u une kiseline, te hrom i lecitin koji pomau sagorevanje i rasprivanje velikih molekula masti radi njihove bolje razgradnje. Preporuujemo uzeti 3 tablete (npr. 3x1) dnevno, posle ili uz obrok. Nopalin Nopalin je biljka sa najniim glikemijskim indeksom, a sadri isti dehidrirani kaktus nopal koji u dodiru s tekuinom u vaim crevima bubri te na sebe vee masnoe i toksine. Vlakna nopala vezae na sebe viak holesterola i masti iz hrane te ih izbaciti iz tela. Takoe, e omoguiti bolje ienje creva, jer je jako vano da se i nadalje odrava zdrava i neoptereena jetra te da se to manje otrovnih i tetnih materijai upije u na krvotok i dospe u jetru. Nopalin preporuujemo uzimati nekoliko puta dnevno po 3 tablete uz dosta tekuine (npr dve ae vode) pre ili izmeu obroka. Ostali dobri izvori topivih vlakana su suve ljive, jeam, grah, patlidan i paroge. Lecitin Lecitin je masna materija koju treba svaka elija naeg tela. Lecitin je za razgradnju masnoa u crevima, a posebno je koristan u sluaju povienog nivoa LDL holesterola te poremeenog odnosa LDLa i HDLa. Za uspostavljanje ove ravnotee bitno je svojstvo lecitina da poveava radnu uinkovitost jetre i kapacitet vezanja vika holesterola iz krvi. Lecitin smanjuje izglede za nastajanje unih kamenaca, poveava iskorienje vitamina topivih u mastima. Pridonosi zdravlju srca i dobroj cirkulaciji, regulaciji pritiska. Kako brzo i prirodno smanjiti holesterol Visok holesterol je zdravstveni problem za mnoge ljude. Mogue je smanjiti holesterol brzo, prema lanku Davida Freemena 11 Tips to cut your Cholesterol Fast , jednostavnom promenom naina ivota i moda primenom nekih lekova. Brzo smanjite holesterol bez primene lekova Postoji pet vrsta hrane koja vam mogu pomoi ukoliko elite da snizite holesterol. Prema Robinu Robertsu u tekstu pod nazivom 5 Ways to lower cholesterol ovakva ishrana moe da smanji holesterol u krvi za itavih 30%. Unoenje hrane bogate vlaknima poput povra, voa i itarica bogatih rastvorljivim vlaknima poput plavog patlidana ili ovsene kae snizava holesterol. Ovaj tip hrane smanjije zapaljenja i pomae regulaciju insulina i eera u krvi. U ovom tekstu se takoe navodi da je soja izvrsna zamena za meso jer je izvrstan izvor proteina, vlakana kao i drugih hranljivih sastojaka. Vebanjem do nieg holesterola Mnoga istraivanja dola su do podatka da redovnim vebanjem moete podii nivo dobrog holesterola za ak 10%. Trening ne mora biti intenzivan, ali mora biti redovan, da bi se postigli rezultati dovoljno je, na primer, etati 45 minuta svakog dana. Dakle nije bitno za koji ete se fiziku aktivnost odluiti, ali bitno je da je ona redovna. Neki eksperti predlai

svakodnevno vebanje odnosno 7 dana u nedelji, dok drugi smatraju da je biti aktivan 5 dana u nedelji sasvim dovoljno. Izbegavanjem zasienih masti do smanjenja holesterola Do skora je bilo raireno verovanje da konzumiranje previe jaja ili druge hrane bogate holesterolom utie na njegov rast, meutim sada je jasno da ishrana bogata holesterolom nije glavni krivac. Na primer jaja ne diu nivo holesterola koliko se ranije verovalo. Naravno ljudi ne treba da jedu tuce jaja dnevno! Najbolje je da se smanji unos zasienih masnoa, ali je daleko bitnije da se povea unos zdrave hrane! Mediteranska ishrana je pomogla mnogim ljudima da smanje nivo holesterola u krvi. O ovom tipu ishrane napisano je dosta tekstova. Hrana koja je takoe dobra za sniavanje holesterola u krvi je kotuniavo voe, pogotovu orasi i badem. Meutim, ova hrana je jako kalorina, stoga treba se ograniiti na aku dnevno.

Kako brzo i prirodno smanjiti holesterol

Visok holesterol je zdravstveni problem za mnoge ljude. Mogue je smanjiti holesterol brzo, prema lanku Davida Freemena 11 Tips to cut your Cholesterol Fast , jednostavnom promenom naina ivota i moda primenom nekih lekova. Brzo smanjite holesterol bez primene lekova Postoji pet vrsta hrane koja vam mogu pomoi ukoliko elite da snizite holesterol. Prema Robinu Robertsu u tekstu pod nazivom 5 Ways to lower cholesterol ovakva ishrana moe da smanji holesterol u krvi za itavih 30%. Unoenje hrane bogate vlaknima poput povra, voa i itarica bogatih rastvorljivim vlaknima poput plavog patlidana ili ovsene kae snizava holesterol. Ovaj tip hrane smanjije zapaljenja i pomae regulaciju insulina i eera u krvi. U ovom tekstu se takoe navodi da je soja izvrsna zamena za meso jer je izvrstan izvor proteina, vlakana kao i drugih hranljivih sastojaka. Vebanjem do nieg holesterola Mnoga istraivanja dola su do podatka da redovnim vebanjem moete podii nivo dobrog holesterola za ak 10%. Trening ne mora biti intenzivan, ali mora biti redovan, da bi se postigli rezultati dovoljno je, na primer, etati 45 minuta svakog dana. Dakle nije bitno za koji ete se fiziku aktivnost odluiti, ali bitno je da je ona redovna. Neki eksperti predlai svakodnevno vebanje odnosno 7 dana u nedelji, dok drugi smatraju da je biti aktivan 5 dana u nedelji sasvim dovoljno. Izbegavanjem zasienih masti do smanjenja holesterola Do skora je bilo raireno verovanje da konzumiranje previe jaja ili druge hrane bogate holesterolom utie na njegov rast, meutim sada je jasno da ishrana bogata holesterolom nije glavni krivac. Na primer jaja ne diu nivo holesterola koliko se ranije verovalo. Naravno ljudi ne treba da jedu tuce jaja dnevno! Najbolje je da se smanji unos zasienih masnoa, ali je daleko bitnije da se povea unos zdrave hrane! Mediteranska ishrana je pomogla mnogim ljudima da smanje nivo holesterola u krvi. O ovom tipu ishrane napisano je dosta tekstova. Hrana koja je takoe dobra za sniavanje holesterola u krvi je kotuniavo voe, pogotovu orasi i badem. Meutim, ova hrana je jako kalorina, stoga treba se ograniiti na aku dnevno. Riblje ulje za smanjenje holesterola Riba i riblje ulje imaju jak i pozitivan uticaj na holesterol i trigliceride. Suplementi ribljeg ulja poput Omega3 Natural Fish Oil se smatraju sigurnim, meutim pre svake upotrebe treba se posavetovati sa lekarom. Preporuuje se da u svoj jelovnik uvrstite ribu dva do tri puta nedeljno. Losos je odlian izbor jer sadri velike koliine omega3 masnih kiselina. Zeleni aj i smanjenje holesterola u krvi Prema mnogima zeleni aj je zdrava alternativa zaslaenim piima i gaziranim sokovima. Istraivanja sprovedena na ivotinjama i ljudima ukazala su na potencijal zelenog aja da smanji holesterol. Na jednom manjem istraivanju ljudi koji su izimali kapsule koje su sadrale ekstrakt zelenog aja poput Mega Protect 4Life iskusili su

smanjenje od 4,5%. Konzumiranje zelenog aja takoe pomae ljudima da smanje svoju kilau i ubrzaju metabolizam. Medikamenti za brzo smanjenje holesterola Promene u nainu ivota su bitne za svakoga ko ima problema sa povienim holesterolom, meutim ljudi koji imaju kardiovaskularnih problema mogu da imaju potrebu za uzimanjem lekova za smanjenje holesterola, naravno pre svake upotrebe medikamenata posavetujte se sa svojim lekarom. Pravilna ishrana je najbolji nain da smanjite masnou u krvi. Evo pet najboljih namirnica. 1. Jabuke. Nova istraivanja su pokazala da ako redovno jedete jabuke ili pijete sok od jabuka moete ak za 38 odsto da smanjite takozvani lo holesterol LDL. 2. Orasi. Francuzi su poznati po tome da vole da grickaju orahe, a naunici su nedavno otkrili da ljubitelji oraha imaju najvei procenat zatitnog HDL holesterola. 3. Pasulj. Bogat je vlaknastim materijama i za est nedelja moe za est odsto da smanji holesterol. 4. Beli luk. Istraivanja pokazuju da dnevna doza od pet miligrama belog luka u tabletama smanjuje holesterol za 11 odsto. Jedan en poboljava cirkulaciju. 5. Ovsene pahuljice. Bogate su vlaknastim materijama. Na ovu listu bih jos dodala zeleni caj, laneno seme i druge namirnice koje sadrze dosta omega 3 kiselina, narandze i articoke. I ostalo povrce i voce u svakodnevnoj ishrani pomaze da holesterol bude izbalansiran. Slatkise treba potpuno izbaciti ako je holesterol visok jer su bas oni cesto razlog tome kod ljudi koji ne jedu masnu hranu. Posto ja imam povisen nivo holesterola i triglicerida u krvi(stvar genetike),pouzdano znam da sam vecom konzumacijom belog luka i jabuka,uspela da ublazim njihovu koncentraciju u krvi...i dalje vodim racuna o tome,redovno ih kontrolisem vadjenjem krvi i koristim u ishrani vec navedene namirnice...fantasticne su zaista za resavanje ovog problema...zato,topla preporuka svima koji pate od iste tegobe kao i ja... Kopriva je medju najboljima (ako ne i najbolja) za skidanje holesterola, najbolje da se bere svjeza i pravi caj koji se pije oko 40 dana. drugarica moje mame pila i nema vise problema sa njim uopste, ja nisam mogla da vjerujem Kapi od articoke su dobre, ali i pistaci. Naime, saka pistacija dnevno moze drasticno smanjiti nivo holesterola. Kvasac takodje, ko voli da ga gricka, a ko ne moze, ima ga u granulama u svakoj prodavnici zdrave hrane Naravno mesavina mleca, meda, polena i propolisa je idealna za sve. Za skidanje holesterola je dobar med i cimet, tacnije napitak koji se napravi na sledeci nacin: dve velike kasike meda i tri male kasike cimeta pomesati sa dve solje caja. Pije se dva do tri puta dnevno Caj od djumbira je dobar za holesterol U prokuvanu vodu staviti malo svezeg djumbira i popiti dok je vruc Jedna solja dnevno je dovoljna Na preporuku nutricioniste koji kaze da je jabukovo sirce odlicno za snizavanje nivoa holesterola i triglicerida u krvi,pocela sam sa sledecom kurom...naime dva meseca kontinuirano(dakle svaki dan) treba na prazan zeludac uzimati jednu supenu kasiku jabukovog sirceta razmucenog u jednom decilitru vode...to vec pijem petnaestak dana i videcemo rezultate nakon kontrolne analize krvi...nadam se boljitku... Evo recepta kojim je moja mama snizila nivo holesterola i triglicerida: U 1 l rizlinga se stavi 5 vecih grancica ruzmarina, to stoji 25 dana u frizideru. Pije se svaki dan jedna kafena soljica. U prodavnici zdrave hrane kupi mleveni roga. Ujutru, na gladan stomak, popijes mukalicu od 1 olje jogurta (nekog sa malim procentom mlene masti) i dve ravne kaike mlevenog rogaa. Kada potroi jedno pakovanje, napravi pauzu od 10-ak dana, pa ponovi. Posle 2 meseca proveri holesterol... Lecitin kapsule su u kombinaciji sa zdravom ishranom odlicne. Nisu medikament, biljne su - na bazi soje. Piju se po prilozenom uputstvu (u zavisnosti od toga, kolika je koncentracija potrebnog sastojka). Na pr: ima ih koje se piju 3x dnevno, ali i onih koje se mogu piti 1x na dan. Znam ja nesto o tome, naime, moja mama ima problem sa holesterolom i trigliceridima.Doktor joj je preorucio da svako jutro pre dorucka pomesa niskokaloricni jogurt i mesavinu susama, psenicnih klica i lanenog semena, pri

cemu je naglasio da laneno seme obavezno samelje - nesto u vezi omotaca semena, nas organizam ne moze da svari omotac, a omotac je valjda najvazniji u celoj prici.Meni je nekako logicno da se seme samelje, jer ako se pojede celo, samo ce ''protrcati'' kroz creva. Zaboravili ste da spomenete grejfrut, on je odlican kao lek u borbi protiv masnoca u krvi, ali nikako ga ne koristite ukoliko pijete ''pravi'' lek za snizenje holesterola, umanjuje dejstvo leka. Ja nemam holesterol,ali svako jutro jedem laneno seme potopljeno u jogurtu,nemam gde da ga sameljem,tako da ga potopim u jogurt i sacekam 40 minuta otprilike,cisto da omeksa,a onda ga grickam Evo spiska (prekucano sa spiska koji je dobila moja mama od doktora): 1. Hleb i peciva dozvoljeno: crni, polubeli, hleb sa celim zrnima, graham, zobene pahuljice i druge zitarice.Najvise 2 kriske dnevno.Uz obroke ne jesti hleb ako obrok sadrzi neljusteni pirinac ili testeninu.Testetinu i neljusteni prininac jesti najvise 2 do 3 puta nedeljno. zabranjeno: beli hleb i peciva, lisnato testo, masleno testo, cips, smoki, stapici, krompirovo testo pripremljeno na bilo koji nacin 2. Meso dozvoljeno: meso zivine bez kozice, osim patke i guske, riba, junetina, govedina, teletina, kuvana jagnjetina, divljac, sardine iz ulja (ocedjene), belance zabranjeno: svinjsko meso, masnija govedina, sve iznutrice i sve preradjene od mesa, zumance 3. Mleko i mlecni proizvodi dozvoljeno:obrano mleko, jogurt, kiselo kravlje mleko, posni sirevi, sve u malim kolicinama zabranjeno: punomasno mleko, ovcije kiselo mleko, pavlaka, punomasni sirevi, kajmak, maslac, margarin, slag 4. Povrce dozvoljeno: sve vrste povrca, pripremljeno bez masnoca, sve salate zabranjeno: avokado, krompir 5. Voce dozvoljeno: jabuke, visnje, kruske, sljive, grejfrut, limun, mandarine, maline, kupine, jagode, ribizle, borovnice zabranjeno: orasi, bademi, lesnici, urme, suvo grozdje, banane, dinje, lubenice, suseno i kandirano voce, kokosov orah, sve vrste kompota i slatkog tropskog voca 6. Slatkisi sve je zabranjeno 7. Masnoce dozvoljeno: biljna ulja (od suncokreta, soje i kukuruznih klica), maslinovo ulje zabranjeno: svinjska mast, loj, maslac, margarin 8. Pica dozvoljeno: kafa i caj bez secera, mineralna voda, sokovi bez secera zabranjeno: svi sokovi sa secerom, sva alkoholna pica, koka kola i slicni napitci, kao i napitci sa dodatkom cokolade, kakao

9. Zacini dozvoljeno: so, biber, senf, origano, sirce, kim, timijan i ostale zacinske biljke zabranjeno: majonez Neko se setio za nas lenje da pravi mleveni lan, golicu, susam i ovsene mekinje i da to stavi u teglicu pod nazivom anti-holesterol, ima da se kupi u prodavnicama zdrave hrane, kosta oko 140 dinara teglica, ima sa ukusom kokosa i cimeta, i ukusno je, ja utrpam jos ovsenih mekinja posto su mi bitne, a stavljala sam ga cak i u supu (onaj sa kokosom) pa onda ispadne egoztican ukus

Osnovno o holesterolu
Dokazano je da unoenje zasienih masnoa iz hrane ima 4 puta veu sposobnost da podigne nivo holesterola u krvi nego unoenje hrane koja sadri sam holesterol. Zasiene masnoe ivotinjskog porekla, koje se nalaze u mesu i mlenim proizvodima (puter, punomasno mleko i njegovi proizvodi) su glavni i osnovni faktor podizanja nivoa holesterola u krvi. Holesterol spada u grupu lipida (masti) pored triglicerida (neutralnih masti), fosfolipida i nekih manje vanih. Holesterol je po hemijskom satavu jednovalentni, nezasienim sekundarni alkohol. Po izgledu je to masna, ukasta supstanca slina vosku. U hrani se nalazi u masnoama iz mesa, mleka, umanceta i u svim iznutricama krvi, mozgu, ikri, itd. Postoje dve glavne komponente: LDL lipoprotein male gustine, koji se naziva i lo holesterol HDL lipoprotein velike gustine, koji se naziva dobar holesterol. Egzogenim holesterolom naziva se sav holesterol koji se unosi putem hrane Endogeni holesterol organizam stvara od unetih masnoa u jetri i ostalim elijama. Od ukupnih masnoa koje se unose, zasiene masnoe treba da budu zastupljene sa 10%. U zasiene masnoe ne spadaju maslinovo ulje, bademi i orasi koji sadre mononezasiene masti, jer je dokazano da korienje maslinovog ulja u salatama sniava nivo loeg holesterola, poboljava odnos dobrog i loeg holesterola i spreava toksinu oksidaciju loeg holesterola. Unoenje hrane koja ve sadri holesterol (jaja na primer) samo neznatno poveava nivo holesterola, jer jetra tada smanjuje stvaranje endogenog holesterola. Vanije je da hrana sadri manje ivotinjskih masnoa nego holesterola. Ne treba sasvim izbaciti masti Konzumiranje samo masti koje sadre izriito nezasiene masne kiseline (ulja) smanjuje koncentraciju holesterola u krvi, ali to nije dobro, jer se onda sniava nivo i dobrog i loeg holesterola, to onda utie tetno na

organizam. Trreba nai pravu meru I odravati ukupni holesterol u granicama. HDL, ili dobar holesterol treba da bude to vii, jer on ima sposobnost da prodire LDL, lo holesterol i transportuje ga u jetru gde se on razgrauje. Antioksidansi tite krvne sudove Slobodni radikali (kiseonik sa elektronom manje) u dodiru sa LDL, loim holesterolom, oksidiu taj holesterol, i takav oksidisani LDL postaje kodljiv za krvne sudove. Glavni problem je izmenjeni LDL holesterol, ili lo holesterol, a ne njegova koliina. Antioksidansi su supstance koje vre detokdikaciju tako oksidisanog loeg holesterola, pa on postaje nekodljiv. Zato ishrana treba da bude takva da se povea nivo HDL i da sadri to vie antioksidanasa koji neutraliu kodljivi LDL, loi holesterol. ta jesti da odrimo holesterol u normalnim granicama i zatitimo krvne sudove: Mahunarke - soju, pasulj, soivo, suvi graak, naut Ovas konzumirati 50 grama svako jutro, po mogunosti u obliku ovsenih mekinja Beli luk 2-3 ena sniava ukupni nivo holesterola, a poveava nivo HDL ili korisnog holesterola Crni luk pola glavice dnevno poveava nivo HDL, dobrog holesterola Orasi, bademi, avokado sadre mononezasiene kiseline koje smanjuju ukupni holesterol i spreavaju oksidaciju loeg. Ove masnoe moraju biti uklopljene u druge masnoe koje se unose, a ne samo da se dodaju kao grickalice. Jabuke 2-3 dnevno argarepa, prokelj i pakanat sadre antiholesterolemina vlakna Svo voe i povre bogato vitaminom C Penine klice sadre vitamin E, koji je antioksidans Riba bogata omega 3 masnim kiselinama i koenzimom Q 10 (sardine, skue) ta izbegavati, jer kodi:

Masnoe koje lako oksidiu, posebno namirnice koje imaju veliku koliinu Omega 6 masnih kiselina, a to su kukuruzno, suncokretovo i afranovo ulje Kafu poviava holesterol. Ako se kafa profiltrira, onda ne utie na poveanje holesterola Proverite ukupno zdravlje Povien holesterol se javlja i kod nekih drugih oboljenja - bolesti titne lezde, eerne bolesti i nekih bolesti bubrega. U tom sluaju treba leiti osnovna oboljenja OPREZ! U ishrani se mora unositi dovoljno i zasienih i nezasienih masti, jer ako konzumiramo samo nezasiene masti, ili sprovodimo rigorozne dijete, to moe dovesti do pada nivoa ukupnog holesterola. Nizak holestarol (ispod 4,1) je opasan. Tada dolazi do promena na elijskoj opni zidova krvnih sudova u mozgu (dolazi do mogunosti krvarenja), smanjuje se luenje serotonina, javljaju se depresija i agresivnost. Koje masti kode, koje lee

Jedino ulja koja sniavaju i ukupni holesterol i LDL (loi holesterol) a ne utiu na HDL (korisni holesterol) jesu korisna po organizam. To su: mononezasiene kiseline iz maslinovog ulja, badema, lenika i oraha. Prelazak sa konzumiranja masnoa ivotinjskog porekla na konzumiranje uobiajenih biljnih ulja (npr. suncokretovog, kukuruznog, afranovog) utie na sniavanje holesterola, ali uz sniavanje ukupnog holesterola sniava i HDL (korisni holesterol), to je tetno po organizam. Jedino ulja koja sniavaju i ukupni holesterol i LDL (loi holesterol) a ne utiu na HDL (korisni holesterol) jesu korisna po organizam. To su: mononezasiene kiseline iz maslinovog ulja, badema, lenika i oraha. Masti su jedan od tri glavna sastojka hrane koju unosimo (pored belanevina i ugljenih hidrata). One su izvori energije, nosioci vitamina A, D, E i K, nosioci viih masnih kiselina - linolne, linolenske i arahidonske (iji nedostatak dovodi do promena na koi, sluzokoi i zastoja u rastu), neophodne su za izgradnju steroidnih hormona i vitamina D3, vezane su za alfa i beta proteine (lipoproteine) i imaju vanu ulogu u imunoj reakciji antigenantitelo, slue za sintezu endogenog holesterola, glicerida, fosfolipida i imaju gradivnu ulogu (u izgradnji elijske opne, rastu, sekreciji lojnih lezda i mlenih lezda) Uticaj masti na zdravlje Novija istraivanja priznaju da vrsta masti koja se unosi u organizam ima veliki uticaj na celokupno zdravlje. Od osetljive ravnotee masnih kiselina iz masti unutar elije zavisi sklonost elije da podstakne ili sprei neka oboljenja. Utvreno je da na zgruavanje krvi i sve vrste zapaljenja znatno utiu supstance sline hormonima prostaglandini, tromboesani i leukotrijeni; zajedniko ime im je eikozanoidi. Takoe je utvreno da njih stvaraju masti iz hrane. Vrsta i koliina unetih masnih kiselina odreuje vrstu i koliinu proizvedenih eikozanoida i preko njih direktno utiu na razvoj razliitih oboljenja. U poslednje vreme se kae: Kakve masnoe jedete, takvi ste.

Kako utiu razne masti Za razvoj eikozanoida su najznaajnije dve vrste masnih kiselina. 1. masne kiseline omega 3 kojih najvie ima u morskim organizmima, ali i u nekim kopnenim biljkama i 2. masne kiseline omega 6, kojih ima u uljima kopnenih biljaka (kukuruzno, suncokretovo i afranovo ulje) i u telu ivotinja koje se hrane ovim biljkama. Unos omega 6 kiselina dovodi u organizmu do njihove promene u arahidonsku kiselinu, a ona stvara supstancu koja ima snano infalamatorno dejstvo (podstie upale) ili izaziva lepljivost krvi i suavanje krvnih sudova, snienje imuniteta i pojavu raka. Masti iz morske hrane omega 3 se pretvaraju u supstance koje deluju suprotno: protiv slepljivanja trombocita (krvnih ploica), ire krvne sudove i smanjuju zapaljenja i oteenja elija (pojavu raka). Poto ishranu ine meavine masti omega 3 i omega 6, jasno je da e zdravo stanje organizma zavisiti od vrste hrane i koliine pojedinih vrsta kiselina koje e prevagnuti. Borba izmeu ovih kiselina odvija se neprekidno, iz dana u dan. Ishod te borbe je oseaj zdravlja. Uloga masnih kiselina Neutralne masti trigliceridi iz hrane razlau se u organizmu na glicerol i masne kiseline. Postoje dve vrste masnih kiselina 1. Zasiene masne kiseline (estri palmitinske i stearinske kiseline i gliceroli) su ivotinjskog porekla (masno mesto, puter i veina sireva) i u vrstom su stanju. 2. Nezasiene masne kiseline to su masti biljnog porekla i estri oleinske kiseline, kao i estri linolne i linolenske kiseline (iz lana, konoplje, klica itarica, iz kikirikija), estri arahidonske kiseline i masti iz kotunjavog voa i maslina Ove kiseline se dele na a) mononezasiene kisline b) polinezasiene: omega 3 i omega 6 Omega 3 se nalazi u ribama severnih mora (skua, sardela, haringa losos)i u biljkama: orasima, lanenom semenu, semenu konoplje, repice, i u bademu. Ulja iz biljaka imaju 1/5 sposobnosti u odnosu na one iz riba, jer su kratkolanana i da bi ih organizam iskoristio, mora da ih pretvori u dugolanana. Omega 6 masne kiseline nalaze se u svim uljima koja obino koristimo za ishranu. ta je vano za normalizaciju masnoa u krvi Kod terapije hiperholesterolenemije vano je da se ukupni holesterol smanjuje, a HDL (dobar holesterol) poveava. Cilj treba da bude poveanje HDL, koji onda neutralie LDL (loi). U tome veliku ulogu igra dovoljan unos omega 3 nezasienih masnih kiselina.

U leenje hiperlipoproteinemije (poviene koliine masnoa u krvi) tri stvari igraju kljunu ulogu: 1. Dijetetski reim 2. Fizika aktivnost i regulisanje telesne teine ovo je imperativ 3. Lekovi se uzimaju samo ako je neophodno, ako ne bolje ih je izbegavati Dijetetski reim podrazumeva smanjenje ukupnog unosa masti na 25-30 posto energetskog unosa. Vano: Ako se unos masti smanji ispod ovog procenta, onda e se kalorije nadoknaivati iz ugljenih hidrata, pa e organizam stvarati endogene trigliceride. Od najvee je vanosti voditi rauna o unosu koliine hrane i pia, jer se sav viak pretvara u masnoe i deponuje u vidu masti u masnom tkivu. Zato nije preporuljivo koristiti ni alkohol ni grickalice. Vano: Prilikom termike obrade, dogotrajno ili ponovljeno korienje masnoa dovodi do oksidacije mononezasienih masnih kiselina, one se pretvaraju u zasiene i stvaraju se lipidni peroksidi koji su vrlo tetni, jer su izvor slobodnih radikala Kakvih sve masti ima u hrani Najea vrsta masti u hrani su neutralne masti trigliceridi. Hemijski oni imaju glicerolsko jezgro i tri masne kiseline. Neutralnih masti ima u hrani i ivotinjskog i biljnog porekla. Pored neutralnih masti, u hrani ima u manjim koliinama fosfolipida, holesterola i holesterolskih estara. Holesterol po hemijskom sastavu nema sve elemente masti, ali ima neka fizika i hemijska svojstva masti: nastaje iz masti i metabolizam mu je slian metabolizmu masti, pa se sa stanovnita ishrane smatra mau.

Jedite pikantno: Ljuta hrana titi srce, smanjuje holesterol i visok krvni pritisak [Zdra
Svi ljudi koji uivaju u dobro zainjenoj, odnosno ljutoj hrani ine sebi i svom zdravlju ogromnu uslugu, a da toga nisu ni svjesni. Naime, naunici su dokazali da kapsaicin, hemijski spoj koji daje ljutinu feferonima, iliju i drugim ljutim papriicama, smanjuje nivo holesterola u krvi te sniava visoki pritisak. Kinesko istraivanje provedeno je na nain da su laboratorijski mievi podijeljeni u dvije grupe, kontrolnu i eksperimentalnu. Iako su obje grupe konzumirale hranu punu holesterola, samo je eksperimentalna grupa glodavaca dobivala kapsaicin. Bolja cirkulacija krvi Rezultati su pokazali da ljuta supstanca smanjuje nivo loeg holesterola tako to sprjeava njegovu akumulaciju, ubrzava proces razgradnje izluivanja iz organizma. Kapsaicin, takoer, blokira gen koji uzrokuje kontrakciju krvnih ila i na taj nain one postaju prohodnije to automatski rezultira boljom cirkulacijom. Ovo je prvo istraivanje koje dokazuje da kapsaicin pozitivno djeluje na niz faktora koji su krucijalni za zdravlje srca i krvnih ila, rekao je dr. Zhen-Yu Chen, profesor na Kineskom Univerzitetu u Hong Kongu i autor istraivanja. Slobodno navalite

Zato, ako volite ljutu hranu i navikli ste na nju slobodno navalite. Ali, ako ste osjetljiviji tip naunici preporuaju umjereno doziranje koje odgovara vaem ukusu.

Tri meseca bez masnoa

Viak holesterola u krvi zahteva obaveznu promenu naina ishrane. Ako dijeta ne pomogne razmatra se uvoenje terapije POVIENE masnoe u krvi, pre svega holesterol, jedan je od vodeih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Ipak, pre nego to osudimo holesterol, treba znati i da je njegova uloga u funcionisanju organizma nezamenljiva. Ali samo ako je u granicama dozvoljenih vrednosti Holesterol ne dolazi samo iz hrane. Hranom unosimo manji deo holesterola, dok je jetra organ u kome se proizvodi njegov vei deo. Uloga holesterola u organizmu je posebno vana za funkcionisanje centralnog nervnog sistema i polazna je osnova za izgradnju mnogih hormona. - S obzirom na to da je holesterol masnoa, pa nije topljiv u krvi, on se u organizmu nalazi u obliku posebnih estica koje se zovu lipoproteini - kae profesor dr Branko Jakovljevi, specijalista higijene i ishrane u Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu. - Posebno su vani lipoproteini male gustine (LDL), i velike gustine(HDL). Prvi imaju ulogu da prenose holesterol kroz krv do tkiva. Problem nastaje kada se pojavi viak LDL-a u krvi. Taj viak se posle oksidacije nakuplja na zidovima krvnih sudova uzrokujui aterosklerozu (zadebljanje krvnih sudova), koja je podloga za log i infarkt srca. Zato se LDL esto naziva i loim holesterolom. DIGERICA NAJBOGATIJA Namirnice koje su bogate holesterolom su: umance, mozak, digerica, sirevi polutvrdi i tvrdi, meso, piletina, teletina, svinjetina, punomasna pavlaka. Naruena ravnotea oba holesterola u krvi ne izaziva nikakve simptome, a ne moe se otkriti ni nakon osnovnog pretraivanja krvi, odnosno kroz itanje rezultata ukupnog holesterola. - Da bi se to utvrdilo potrebno je odrediti i frakcije holesterola da bi se videlo da li je njihov odnos u organizmu optimalan. Jer, to vie HDL-a, a manje LDL-a, to je vea garancija zdravlja. Inae, poeljne vrednosti holesterola su izuzetno niske, ak nerealne, pa je kod starijih ljudi posebno, teko postii optimalne vrednosti - objanjava dr Jakovljevi. Nemaju samo buce problem sa loim holesterolom. Uzrok povienih vrednosti holesterola u krvi moe da bude poremeaj metabolizma. Kada on nije dobro usklaen, stvara se vie onog loeg holesterola, koji se u tom sluaju vrlo teko moe smanjiti ak i dijetom ili posebnim reimom ishrane. - Poremeaji metabolizma su nasledni, pa onda nije ni udo to se povien holesterol moe javiti i kod mlaih osoba, i vrlo esto mravih, ili onih sa idealnom telesnom teinom - kae dr Jakovljevi. BEZ SIMPTOMA POTO povieni holesterol ne pokazuje nikakve simptome, potrebno je preventivno svakih pet godina uraditi pretrage holesterola i triglicerida u krvi, poev jo od 20. godine. Da bi se izbegle lane vrednosti rezultata, potrebno je 12 sati pre vaenja krvi gladovati, odnosno piti samo vodu. Pacijentima se propisuje posebna dijetoterapija u cilju smanjenja unosa holesterola hranom. Savetuje se da poseban reim ishrane traje najmanje tri meseca pre nego to se razmotre i druge metoda leenja. Preporueni dnevni unos holesterola putem hrane je 300 miligrama.

Poto holesterola nema u namirnicama biljnog porekla, one se i preporuuju u ishrani. Namirnice koje mogu da smanje vrednosti loeg, a poveaju vrednosti dobrog holesterola su ovas, jeam, crni i beli luk, mahunarke, jabuke, i sva hrana bogata dijetalnim vlaknima i omega 3 masnim kiselinama. - Budui da je povien holesterol kod osoba sa metabolikim poremeajima teko korigovati, efekti dijetoterapije mogu da budu ogranieni. Tada se prelazi na farmakoloku terapiju uz koju se i dalje mora primenjivati poseban reim ishrane - objanjava prof. Jakovljevi.

Kako brzo smanjiti holesterol

Povien holesterol jedan je od najveih zdravstvenih problema dananjice, ali nije nereiv. Strunjaci smatraju da se promenom ishrane moete reiti vika holesterola. Pogledajte kojim namirnicima moete da normalizujete nivo holesterola u krvi za tri meseca. Pametna hrana U pametnu hranu ulaze biljni steroli, koji se nalaze u biljkama. To su karakteristina biljna jedinjenja koja se dodaju hrani ili suplementima. Nalaze se u nerafiniranim biljnim uljima, oraastim plodovima, itaricama, semenkama, ali i u jogurtima. Trebalo bi da se konzumira barem gram dnevno da bi dali rezultate. Vlakna Biljnim vlaknima se takoe moe smanjiti nivo holesterola. Ima ih, na primer, u pasulju, kai, peninim mekinjama. Vlakna su veoma vana jer pomau uklanjanju tetnih materija iz naeg organizma. Kotunjavo voe Da biste se reili holesterola, potrebno je da jedete kotunjavo voe, bilo orahe, badem, lenik ili kikiriki. Meutim, izbegavajte slano kotunjavo voe, posebno ako imate visok pritisak. Kotunjavo voe sadri mononezasiene masti koji tite krvne ile od oteenja. Takoe su bogati vlaknima i vitaminom E. Soja Istraivanja pokazuju da soja i njeni proizvodi znaajno smanjuju nivo holesterola u krvi. Tajna je u biljnim proteinima koji su veoma zdravi te ljudskom organizmu donose niz blagodeti, ukljuujui i smanjenje kolesterola. Za konkretne i vidljive rezultate soju je potrebno redovno konzumirati. Strunjaci kau da ete pozitivne rezultate primetiti ve nakon dve nedelje konzumiranja soje. Zdrava ulja Maslinovo ulje, na primer, sadri mononezasiene masti, to znai da niti poveava, niti smanjuje nivo holesterola u krvi. Istraivanja pokazuju da zamena zasienih masti poput svinjske i maslaca zdravim uljima rezultira smanjenjem holesterola. Zob Zob sadri kombinacije beta glukana, sloenih ugljenih huidrata koji vezuju za sebe holesterol i tako spreavaju njegovu apsorpciju. Holesterol se tada izluuje kao otpad. Idealnu zatitu pruie vam redovna konzumacija zoba, i to najbolje u obliku doruka od kae od zoba svakog jutra.

KAKO SMANJITI HOLESTEROL?

Amerikanci vole da kau kako holesterol slomi vie srca nego kraljica bala na maturskom plesu. Moda je stvarno tako, ali treba znati da holesterol nije sto odsto lo momak. Uostalom, organizam ga koristi za obavljanje raznih funkcija, ukljuujui sintezu hormona. Telo, meutim, proizvede samo onoliko koliko mu treba. Nevolje poinju kad mi pripomognemo holesterolom iz hrane. Ostatak prie je poznat. Viak holesterola lepi se du arterijskih zidova i zaas zapui arteriju i otea protok krvi, uzrokujui anginozni bol, infarkt ili modani udar. Zbog loih osobina taj holesterol zovemo loi. to ga je manje, za vas je bolje. HDL je dobri ili korisni holesterol koji ispira zidove arterija i uklanja tetni LDL. to ga je vie, za vas je bolje. Za skidanje visokog holesterola presudan je nain ishrane. Dva najvea no-no su ivotinjski proizvodi (meso, jaja, mlene preraevine) koji sadre holesterol i namirnice pune zasienih masti. Danas se, sreom, za zdravlje moe uiniti mnogo vie nego to je puka eliminacija faktora rizika. Neumorni istraivai iz godine u godinu otkrivaju sposobnost pojedinih namirnica da LDL i HDL dovedu u red. Presudnu ulogu igraju antioksidanti, a najbolji prirodni izvori su voe i povre, pogotovo ako je bogato vitaminom C i beta karotenom kao avokado ili jagode. Izbor onog to najbre normalizuje vrednosti masti u krvi laki je nego to mislite. Evo nekoliko kljunih stvari koje e naterati holesterol da radi za vas. Nar - "melem za arterije" Kineska tradicija slavi ga hiljadama godina kao voe dugovenosti, a i savremena medicina mu priznaje blagotvorne osobine. Nar deluje preventivno na bolesti kao to su arterioskleroza i ateroskleroza, titi od infekcija i zaustavlja dejstvo slobodnih radikala. Njegova rubin-crvena zrna pravi su eliksir mladosti. Najvaniji aktivni sastojak potie iz elagine kiseline, prirodnog biljnog polifenola s jakim antioksidantnim dejstvom. Jedna aa soka od nara dnevno spreava stvaranje masnih naslaga (plaka) u krvnim sudovima, potvrdile su brojne studije. U nedostatku sveeg voa, pribegava se dijetetskim suplementima na bazi nara. Artioka - "vredna istaica" Prema studiji objavljenoj u naunom asopisu urnal za ishranu, artioka sadri supstancu inulin koja je u stanju da smanji nivo holesterola. Jedite je sirovu, pripremljenu kao salatu ili kuvanu bar dva puta nedeljno. Ili popijte aj od artioke: stavi se aka lia u litar vrele vode i ostavi da stoji 10 minuta. Kineska gljivica - "prijateljica srca" Visoki krvni pritisak, trigliceridi i holesterol na Istoku nemaju poviene vrednosti kao na Zapadu. Razliku ne odreuju samo razliiti stilovi ivota ve i jedan sastojak koji se dobija iz pirina. Re je o crvenoj gljivici Monascus purpureus koja smanjuje sintezu holesterola, a Azijati je koriste za pravljenje likera, sireta, vina, zaina, sosova, kobasica i drugih namirnica. U Japanu se taj ekstrakt koristi za regulisanje arterijskog pritiska, smanjenje loeg i poveanje dobrog holesterola . Posle decenija testiranja na hiljadama pacijenata, i naunici sa Zapada potvrdili su vrednost crvene gljivice pirina i odobrili komercijalnu prodaju suplementa za kontrolu triglicerida i holesterola. Crvena loza/crno groe - "saveznici vena" Odavno je poznato da se sastojak koji obara holesterol nalazi gotovo u svim proizvodima koji sadre ljusku crnog groa, uljuujui crno vino. Najnovija istraivanja potvrdila su sposobnost blagorodne biljke da titi vene i kapilare i sprei taloenje masnih naslaga u arterijama. Najaktivnije supstance u crvenoj lozi su antocijanozidi, moni antioksidanti koji diu vrednost i borovnici. Obezbeujete ih kad jedete groe, pijete sok od ovog voa, uivate u ai (samo jednoj!) crnog vina ili uzimate neki od preparata na bazi groa iz biljne apoteke.

Plava riba - "tit za kardiovaskularni sistem" Zdrav kao riba! Ova narodna mudrost danas ima i vrstu naunu podlogu. Ako elite da spreite loi holesterol da vam zakri krvne sudove, uvrstite vie ribe u jelovnik, kae njujorki kardiolog dr Pol Hopkins. Riba sadri manje zasienih masti od crvenog ili ivinskog mesa, pa je idealna za ouvanje linije i smanjenje holesterola. Ovo se prvenstveno odnosi na lososa i losos-pastrmku, ali i jevtinu, svima dostupnu plavu ribu: sadri polinezasiene masne kiseline omega-3 koje razreuju krv, obaraju holesterol i smanjuju rizik od sranih bolesti. Omegu-3 dobijamo i iz oraha, uljane repice i jaja (koja, meutim, sadre i zasiene masti, tetne za arterije). Beli luk - "upija masti" Vampiri nisu jedina stvar koja se tera belim lukom: heroj trpeze znaajno smnanjuje i ukupni holesterol! Proglaen za kralja aromatinih biljaka zbog brojnih lekovitih osobine, koristi se vekovima u tradicionalnoj i narodnoj medicini (sigurno ste mnogo puta uli reenicu: Ja ne pijem lekove, ja jedem beli luk). Naunici su u meuvremenu dokazali da jedan en dnevno, najbolje u obroku (testenini, salati), smanjuje nivo holesterola u krvi za 10 procenata. Prija nam saznanje da neto tako jednostavno kao to je dodavanje belog luka u jelo smanjuje holesterol i spreava sranu bolest, kae dr Stiven Varavski, profesor medicine na Njujorkom univerzitetu. Aktivni sastojak biljke je alicin. Budui da posle uzimanja leka dah nije naroito prijatan, mnogi ga radije gutaju u obliku bezmirisnih tableta ili kapsula, 2 puta po 1 dnevno, uz obrok. A sirovi crni luk jedan je od najboljih tretmana za poveanje dragocenog dobrog holesterola. Kod osoba sa sranim tegobama ili visokim holesterolom, od pola glavice sirovog crnog luka dnevno HDL je u proseku rastao za 30 procenata, otkrili su istraivai sa Harvarda. S kuvanjem se ta mo, naalost, gubi. Soja - "svestrani pomaga" Tofu (sir od soje), klice, sojino mleko i derivati: sve su to namirnice koje se uspeno bore s holesterolom. Zatitna vrednost soje vea je kad se jede sirova: ovo su potvrdile brojne studije raene na najpoznatijim univerzitetima. Popiti svakog dana 3,4 dcl nekog napitka na bazi soje ili pojesti 57 grama tofua ili druge vrste sirove soje znai spustiti nivo loeg (LDL) holesterola za 8-9 procenata. Soja, naime, aktivira proteine jetre zaduene za razgradnju masti i, posebno, holesterola. Radi boljeg delovanja, ukupnu preporuenu koliinu treba uzeti u vie porcija, a ne sve zajedno. Pasulj - "arobni kontrolor" Kao to mnoge namirnice poveavaju loi holesterol (i zato ih izbegavamo!), ima i onih koje ga unitavaju, pokazuju studije. olja kuvanog pasulja dnevno (podeljena u dve porcije) najee skida loi holesterol za 20 procenata, a rezultat se moe oekivati ve posle 3-4 nedelje. Ista doza poveava i dobri HDL holesterol, dodue ne tom brzinom. Siromaan mastima i bogat rastvorljivim vlaknima, pasulj udesno dri holesterol pod kontrolom, a sve vrste su podjednako efikasne. Trik je u tome da na stolu mora biti svakodnevno, zato pustite mati na volju. Dodajte malo crvenog pasulja u lazanju. Probajte izgnjeene leblebije kao namaz za sendvi. Ubacite koje zrno tamnog pasulja u orbu ili, jo bolje, u salatu. Kotunjavi plodovi - "i aka je dovoljna" Kotunjavo voe smanjuje visoki LDL holesterol, a kad je vrednost normalna, odrava je na tom nivou, kae dr Din Spiler, istraiva i autor knjige Hranom do boljeg zdravlja. U studiji koju je vodio, kod osoba koje su ishranu obogatile bademom loi holesterol pao je posle tri nedelje za 14 procenata. Kontrolori u bademu su vlakna i mononezasiene masti. Isti faktori deluju i u leniku, orahu, pistaima i pinjolama. Jedite ih za uinu i aka je dovoljna da pokrene antiholesterolsku akciju. Budui da su masni, brzo zasite, a ako ne ograniite koliinu, upropastie vam liniju, napominje dr Spiler. Jabuka i grejpfrut - "zamotuljci pektina" Pektin je vrsta rastvorljivog vlakna, a najvie ga ima u citrusima i jabukama. Istraivaki tim s Univerziteta Floride otkrio je da osobe koje pojedu najmanje jednu inijicu iseckanog grejpfruta dnevno za dva meseca smanje svoj holesterol za vie od 7 odsto. Spektakularne rezultate dobili su i francuski naunici kad su grupi zdravih sredovenih mukaraca i ena mesec dana, pored uobiajene ishrane, davali i po dve-tri jabuke dnevno. Namirnice bogate pektinom obaraju loi holesterol u istom procentu kao najbolji lekovi kojima danas raspolaemo, kae ef

tima dr Dems Serda. I pektin je, kao veina vanih sastojaka, dostupan u tabletama. argarepa - "gricni me" Omiljeno jelo Duka Dugouka prava je blagodet za arterije, utoliko pre to i argarepa (sirova, kuvana, smrznuta, rendana, svaka) sadri veliku dozu pektina koji je smrt za holesterol. Dogaa se da ljudi smanje visoki holesterol za 10 do 20 procenata, a ne rade nita osim to svakog dana pojedu dve argarepe, kae profesor Leroj Krizi sa njujorkog Kornel univerziteta. Prirodni lekovi Visoki holesterol dobro reaguje na dodatke ishrani i promenjeni nain ivota. Napominjemo da je ovo samo preporuka amerikih strunjaka. Nikad ne uzimajte suplemente bez konsultacije s izabranim lekarom! Suplementi Kalcijum: 500-1.000 mg dnevno (starije ene: 1.500 do 2.000 mg). Koenzim Q10: 60 mg, 1 do 3 puta dnevno. Glutation: 50 mg, 1 do 3 puta dnevno. L-Karnitin: 50-500 mg dnevno. Magnezijum: 250-500 mg dnevno. Vitamin A: 5.00010.000 IU dnevno. Vitamin C: 500-1.000 mg dnevno. Vitamin D: 200-800 IU dnevno. Vitamin E: 400-500 IU dnevno. Vitamin K: 100 mcg dnevno. Trave Kajen: prema priloenom uputstvu. Beli luk: 500 mg dnevno. Ekstrakt zelenog aja: 100 mg, 2 puta dnevno. Probajte da jedete vie ribe, umskog voa, maslinovog ulja, namirnica bogatih vlaknima, integralnih itarica, sojinih proizvoda i jogurta. Izbegavajte Lekove za smanjenje holesterola. Prenu i pohovanu hranu. Trans masti i hidrogenizovana ulja.

Trigliceridi
Koliina triglicerida u krvi
Osobe sa povienim nivoom triglicerida imaju uvean rizik od kardiovaskularnih bolesti. mg/dl <150 150 do 19 9 200 do 49 9 mmol/l <1,69 1,7 do 2,25 Tumaenje rezultata Normalan nivo, mali rizik Povean nivo

2,26 do 5,6 5

Visok nivo, visok rizik

ta su to trigliceridi?
Trigliceridi su vrsta lipida odnosno masti. Preciznije, trigliceridi predstavljaju lanac masnih kiselina visoke energije koji obezbeuju veliki deo energije potreban za normalno funkcionisanje elija.

Primer triglicerida: levi deo - glicerol, desni deo od vrha prema dnu: palmitinska kiselina, oleinska kiselina, alfa-linolna kiselina, kemijska formula: C55H98O6. Trigliceridi su glavni sastojak ivotinjskih i biljnih masti i ulja . Hemijski, trigliceridi su estri glicerola i masnih kiselina. Dobili su ime po tome to se tri masne kiseline veu na tri hidroksilne skupine glicerola. Masti su jedinjenja sa zasienim masnim kiselinama (palmitinska, stearinska) te su zato pri sobnoj temperaturi u vrstom ili poluvrstom agregatnom stanju, a ulja jedinjenja sa nezasienim masnim kiselinama (oleinska, linolna, linolenska) pa su zato pri sobnoj temperaturi u tekuem agregatnom stanju. Maslac je tipian primer istih triglicerida. Trigliceridi se unose u organizam ishranom, ali je organizam sposoban i sam da ih proizvede od vika ugljenih-hidrata (eera) unetih hranom.

Veza izmeu triglicerida i holesterola

Trigliceridi i holesterol su dve vrste lipida (masti). Primeeno je da je visok nivo triglicerida u organizmu praen visokim nivoom loeg LDL holesterola, a niskim nivoom dobrog HDL holesterola, iako to ne mora biti pravilo. Ova povezanost je naroito izraena kod starijih ena.

Kod ena pre menopauze nivo dobrog HDL holesterola je obino vii nego kod mukaraca. Dobar HDL holesterol uklanja lo LDL holesterol sa zidova krvnih sudova smanjujui time rizik od sranog i modanog udara. Kod veine ena nakon menopauze dolazi do snienja dobrog HDL holesterola, a povienja loeg LDL holesterola to poveava rizik od bolesti srca (npr. ateroskleroza, infarkt) i modanog udara . Trigliceridi i holesterol su sastavni deo masti ivotinjskog porekla, to znai da se u organizam unose konzumiranjem mesa, mlenih proizvoda, jaja i drugih ivotinjskih proizvoda . Holesterol se za razliku od triglicerida, ne javlja u mastima biljnog porekla.

Uzroci povienih triglicerida

Najei uzroci su:

Nedostatak fizike aktivnosti, Gojaznost, Preskakanje obroka pa onda konzumiranje koliinski obilnih obroka , Unos masne hrane, Prekomerni unos ugljenih-hidrata (eera) jer se od vika eera u organizmu stvaraju trigliceridi, Puenje.

Hrana sa visokim nivoom triglicerida

Da bi se smanjila koliina triglicerida neophodno je smanjiti unos:

Masne hrane (masno meso, varci, slanina, mesne konzerve, pateta), Prene hrane, Fast Food hrane (i slane i slatke), Peciva, testenina, pica, Belog brana, Grickalica (kreker, ips, smoki, kokice), Maslaca (putera), margarina, Punomasnog mleka, jogurta, sira, pavlake, eera (ist eer, bombone, kolai, demovi), Zaslaenih sokova, gaziranih pia, Alkohola (u manjim i umerenim koliinama nije tetan).

Hrana sa niskim nivoom triglicerida

U ishranu treba ubaciti sledee vrste hrane:

Voe (ovde se ne misli na zaeerene vone sokove), Povre (naroito mahunarke), Integralne itarice (od celog zrna). Dorukovati npr. ovsene (zobene) pahuljice, ovsene mekinje, ili proizvode od nekih drugih integralnih itarica kao to su proso, ra, jeam, heljda,

Beli luk (1-2 ena dnevno), Nemasno krto mesa, ivinsko meso bez koice (jer je koica veoma masna), Plava i bela morska riba i riblje ulje (kao i ostali morski plodovi: koljke, ostrige, rakovi), Mleni proizvodi sa niskim nivoom masti, Maslinovo, sojino, kukuruzno, suncokretovo ulje

Ostale mere za smanjenje nivoa triglicerida

Vie manjih obroka (od 3 do 6), Redovna fizika aktivnost (minimum 3km dnevno), Smanjiti gojaznost, Prestati sa puenjem.

Trigliceridi:Koji simptomi ukazuju da su povieni

Ukoliko preteramo sa mastima, viak se deponuje u masnom tkivu i slui kao energetski izvor kada gladujemo Vrednost triglicerida moe da skoi i nezavisno od holesterola, uglavnom kao posledica neadekvatne ishrane Pie: docent dr Katarina Lali, naelnik Odeljenja za lipidske poremeaje Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS TRIGLICERIDI se sastoje od glicerola i masnih kiselina, najveim delom unose se hranom, a slue kao energetsko gorivo za obavljanje osnovnih ivotnih funkcija. Kada trigliceridi uu u organizam sa hranom, poinju da se razgrauju ve u tankom crevu, a kasnije u jetri do masnih kiselina koje sagorevaju i daju energiju svim elijama za rad. Ukoliko preteramo sa mastima, viak se deponuje u masnom tkivu i slui kao energetski izvor kada gladujemo. Zbog toga je glavna posledica preteranog unosa triglicerida hranom gojaznost, ali i masna jetra to se lako otkriva ultrazvunim pregledom stomaka. Ali, i ugljeni hidrati se razgrauju do masnih kiselina i koriste kao energija. Stoga, ako uzimamo viak ugljenih hidrata i oni se kao masne kiseline deponuju u masnom tkivu, pa je jasno zato se lako ugojimo ako je unos hrane vei nego to su potrebe organizma. Tako osnovni izvor triglicerida predstavljaju ne samo hranom unete masti, ve i ugljeni hidrati kojih najvie ima u proizvodima od brana, na primer, a proizvodi iz pekara su dobar primer kako se u krvi lako mogu nai trigliceridi ako u ishrani koristimo takozvanu brzu hranu. Veliki izvor povienih triglicerida predstavlja i alkohol. GREKE U ENZIMIMA UZROK povienih triglicerida, kao i holesterola, ne mora uvek da bude samo loa ishrana, fizika neaktivnost, gojaznost, neke bolesti kao to su dijabetes, bolesti titaste lezde ili uzimanje nekih lekova. Razlog su nekada i genetski uslovljene greke metabolizma. Za metabolisanje triglicerida i holesterola, to je veoma sloen proces, neophodno je precizno funkcionisanje brojnih enzima, koji su esto i zajedniki, pa greke u nekom od njih mogu dovesti do takozvanih kombinovanih hiperlipoproteinemija gde dominiraju povieni i trigliceridi i holesterol. Vrednost triglicerida moe da skoi i nezavisno od holesterola, uglavnom kao posledica neadekvatne ishrane bogate mastima. Visoke vrednosti triglicerida mogu da se odraze promenama na koi trupa i ekstremiteta, najee u predelu lakta i kolena gde mogu da se uoe crvenkasto-ute naslage koje lie na slivene bubuljice. Detaljnim pregledom oka mogu se uoiti i promene na onom dnu, a nekima moe da se javi i crvenilo lica. U uzorcima krvi za analizu, pacijentima sa povienim trigliceridima krv postaje mlena, bela to odmah ukazuje na viak masti u krvi. Trigliceridi se u krvi pojavljuju vrlo brzo nakon uzimanja masne hrane (ve posle dva sata), a zadravaju i do 12 sati, zbog ega je neophodno da se analiza radi nate, posle dvanaestoasovnog gladovanja.

Poeljan nivo triglicerida u krvi je do 1,7 mmol/l. Vrednosti iznad 5 mmol/l nose povean rizik za nastanak opasne upale guterae, oboljenje koje zahteva hitno leenje, esto i operaciju i koje u tekim oblicima moe biti i smrtonosno. Rizik od pankreatitisa raste kada su trigliceridi iznad 5,6 mmol/l i takva stanja moraju odmah da se lee. Takoe, stanja povienih triglicerida nose i rizik od ateroskleroze, posebno ako su udrueni i sa povienim holesterolom. Leenje prvenstveno podrazumeva korigovanje ishrane (dijeta) i uvoenje fizike aktivnosti uz redukciju telesne teine, posebno redukcija masnog tkiva u predelu struka. Obim struka mukaraca treba da bude do 94 cm, a ena do 80 cm. Ako se dijetetskim reimom ne postignu eljene vrednosti preporuuju se lekovi (fibrati, niacin, omega kiseline). Ne tako retko, pacijenti mogu imati istovremeno povien i holesterol i trigliceride to leenje ini kompleksnijim i zahteva primenu kombinovane terapije.

Crnim biberom protiv masnoa u krvi

U asopisu "Journal of Agricultural and Food Chemistry" objavljeno je zato je crni biber dobar protiv masnoa Crni biber LONDON - U asopisu "Journal of Agricultural and Food Chemistry" objavljeno je zato je crni biber dobar protiv masnoa. Naime, naunici ukazuju na piperin, sastojak koji crnom biberu daje karakteristian okus, prenosi portal Vitamin. Piperin takoe blokira stvaranje novih masnih elija, a istraivanja su potvrdila da piperin sniava nivo masnoa u krvi. Crni biber se vekovima koristi u tradicionalnoj istonjakoj medicini u leenju stomanih poremeaja, leenju bolova i upala.

Biber: Lekovit, ukusan i aromatian

Olakava varenje, smanjuje nadutost i muninu, deluje stimulativno na krvotok, a pomae i kod upale grla Postoje etiri vrste bibera - crni, beli, crveni i zeleni IAKO JE POREKLOM iz tropskih delova Indije i jugoistone Azije, biber (Piper nigrum) je odomaen na naim prostorima, a bez mlevenog ili bibera u zrnu nezamisliva je bilo koja kuhinja. Prema statistikama to je najvie korien zain u svetu, upotrebljava se za sve vrste marinada, kuvanu ribu, mesna jela i za pripremu kobasica. Mleveni biber univerzalan je zain za supe, sosove, variva, salate... Osim to jelima daje pikantnost, biber je i izuzetno lekovit. Poveava apetit to je naroito vano za ljude iscrpljene boleu, delotvoran je kao diuretik, smanjuje nadutost i muninu... Pojaava luenje eludanih sokova, ime se olakava varenje, naroito teke hrane. Istovremeno, deluje stimulativno i na krvotok. Takoe, grickanje bibera odstranjuje neprijatan dah. Nekada je sluio i kao lek za regulisanje rada organa za varenje, protiv visoke temperature, upale grla i sinusa, kijavice. Obloge od bibera pomeane sa ivotinjskom mau stavljane su na bolna mesto uzrokovana reumom ili udarcem. Biber je i izuzetan afrodizijak. Zanimljivo je da povijua koja raa biber moe da doivi starost i do 60 godina, s tim to tek u sedmoj ili osmoj godini postie pun rod. Zavisno od faze zrelosti, bobice su zelene, crvene ili ute. Postoje etiri vrste bibera - crni, beli, crveni i zeleni. Prva dva potiu od iste biljke, a crni nastaje od obranih zelenih bobica koje prilikom suenja postaju crnosmee i naborane. Za dobijanje belog bibera ubiraju se crvene, gotovo zrele bobice, koje se zatim kvase da bi mogla da se skine opna, a tek potom sue. U prodaji moe da se nae i crni oguljeni biber, poznat kao svetli biber. Crni biber je reskiji od belog, ali zato oba miriu vrlo aromatino. Ukus im je ljuto otar, a potie od alkaloida piperina, kojeg, u zavisnosti od vrste, ima od 5 do 10%.

Miris bibera potie od karakteristinog eterinog ulja. Osim ovih sastojaka, biber sadri i skrob, smole i masna ulja. Zeleni biber konzervisan u slanoj vodi, posebno prijatne arome, upotrebljava se za sve vrste mesa i pikante sireve. Ima ga u mnogobrojnim meanim zainima za ribu, kieljenom kupusu, zainima za kobasice, u kariju. Sve u friideru moe da se odri od osam do deset dana u manjim koliinama. Crvene biber bobice su veoma aromatine i ljute. Miris je karakteristian, neto izmeu mirisa bibera i limuna. U poslednje vreme veliku popularnost doivljava biber sa Jamajke iji miris predstavlja meavinu bibera, muskata, cimeta i karanfilia. Crni biber bi mogao doprineti uspenijem leenju, za sada neizleive kone bolesti vitiligo, tvrdi tim istraivaa sa londonskog Kraljevskog koleda. Vitiligo, od koje boluje 1% svetske populacije, predstavlja bolest koja se manifestuje gubitkom pigmentacije koe. U laboratorijskim uslovima strunjaci su pokazali da piperin, sastojak koji daje aromu crnom biberu, zajedno sa sintetikim derivatima podstie pigmentaciju koe obolelih. Piperin je posebno efikasan u kombinaciji sa fototerapijom. Utvreno je takoe, da primena piperina i drugih sastojaka bez fototerapije podstie pigmentaciju, tako da koa za est nedelja dobija svetlo smeu boju. Unitavajui melanin vitiligo kou praktino izlae ultraljubiastom zraenju, a samim tim poveava rizik za pojavu karcinoma koe. Za posebno rizinu grupu smatraju se osobe tamnijeg tena, kod kojih je bolest prisutna. PREPORUKA Biber je najbolje mleti neposredno pred upotrebu, jer jednom samleven brzo gubi aromu. Najbolje je da se melje u malim runim mlinovima, koji u potpunosti uvaju upravo aromu i ljutinu. I to meavinu sve etiri vrste. ORBA SA BIBEROM Sastojci: Dva krompira, dve argarepe, glavica crnog luka, jedna tikvica, 200 do 300 grama belog mesa ili teletine, dva mala topljena sira, vegeta, biber, so. Priprema: Povre i meso oistiti, oprati i isei na komade. Sve zajedno preliti vodom, i staviti da se kuva. Sa vodom ne treba preterivati da orba ne bi bila retka. Kada je skuvano, sastojke iz erpe izvaditi i izmiksati sa dva mala topljena sira, a vodu sauvati. Ponovo u istu vodu vratiti izmiksane sastojke i saekati da prokuva. Na kraju zainiti sa vegetom, solju, biberom, i po elji pavlakom pomeanom sa jajetom. SEUANSKI BIBER CVET Osim dobro poznate etiri vrste bibera, Kinezi imaju i svoju autohtonu, poznatu kao seuanski biber. Sa poznatim vrstama je slian po ljutini, ali se u svemu drugom razlikuje. Njegov plod je tvrd i vrlo gorak zbog ega se baca, a kao zain koristi se samo omota. Omota se odvaja tako to se plod u celini blago zagreva, kratko pri ili dobro osui. Omota se tada otvara poput cveta, zbog ega ga Kinezi i zovu pinyin ili biber cvet. Kao zain uglavnom se dodaje na samom kraju spremanja jela. Zanimljiv je jer pomae uklanjanju celulita, boljke koja mui vie od 90% ena. Naime, francuski naunici su otkrili da sastojak seuanskog bibera ksantoksilin spreava stvaranje zrelih masnih elija adipocita, glavnih "graditelja" celulita. Za njih je ovo bilo potpuno neoekivano otkrie, jer su odranije znali da je re o plodu za koji je potvreno da poseduje antimikrobno i druga svojstva, inae karakteristina za biber.

Namirnice koje tope celulit

Nije potrebno da drite dijete, izgladnjujete se, ve je bitno da u jelovnik uvrstite prave namirnice PRAVILNOM ishranom moete znatno da ublaite celulit, a u kombinaciji sa fizikom aktivnou i da ga potpuno eliminiete. Nije potrebno da drite dijete, izgladnjujete se jer i mrave devojke imaju ovaj problem, ve je bitno da u jelovnik uvrstite prave namirnice. Izbegavajte mesne preraevine i namirnice koje sadre visok procenat masti i soli. Ako ne moete bez crvenog mesa, izbegavajte da ga prite, ve ga kuvajte ili grilujte na rotilju. Svakodnevno jedite ribu i morske plodove. Jaja jedite tvrdo kuvana, nikako kao kajganu ili na oko, koji se pripremaju na ulju. Izbegavajte slane i kalorine sireve kao to je feta, umesto nje i kakavalja jedite mladi sir od kozjeg i kravljeg mleka. Povre konzumirajte u sveem stanju ili ga kratko pripremite na pari, jer dugim kuvanjem gubi dragocene sastojke. Salate zainjavajte sveim zainskim biljkama (bosiljkom, perunom, nanom, miroijom, ruzmarinom...), maslinovim uljem i limunovim sokom umesto sireta. Zaboravite na lag, slatku pavlaku i poslastice koje su bazirane na njima, jedite vone salate za desert, poslastice sa medom, sutlija, griz... Potpuno izbacite kupovne sokove iz upotrebe, gazirane i negazirane. to ee pijte napitke od svee ceenog voa i povra koji su zdravi i bogati vonim eerima, mineralima i vitaminima. Protiv celulita se naroito preporuuje celer, argarepa i paradajz. Jedite svaki dan u priblino isto vreme, obedujte sporije i dobro savaite svaki zalogaj.

Senf uvar zdravlja

Senfu se najee dodaje miroija, bosiljak, estragan, nana, zeleni biber i ren UKUSNI pikantni senf dobija se mlevenjem semenki crne i bele slaice uz dodatak vinskog sireta, eera i zaina. Semenke se umoe u sok od groa, vino, sire ili vodu, a zatim melju u kau. Senfu se najee dodaje miroija, bosiljak, estragan, nana, zeleni biber i ren. Biljka slaica je vrlo lekovita, ameriki naunici su otkrili da smanjuje broj malignih elija, posebno onih u digestivnom traktu. Obiluje mineralom selenom, podie imunitet, spreava napade astme, ublaava tegobe kod artritisa. Sadri i magnezijum koji uva kardiovaskularni sistem, smanjuje migrenu i spreava infarkt. U tradicionalnoj medicini slaica se koristila za poboljanje apetita i probave, a to svojstvo ima i senf koji smanjuje eludane tegobe uzrokovane preteranim jelom. Ipak, previe ljutog senfa moe da iritira sluzokou creva ako je osetljiva.

Budite vitki kao Japanci

Iz ishrane tokom ovog reima trebalo bi izbaciti proste ugljene hidrate, masnoe i sve izvore soli

AKO neko eli brzo da smra, japanska dijeta mu nee biti prvi izbor. Ali ako je namera da ishrana postane dobro izbalansirana i da se dugorono menjaju navike uz dugotrajnije odravanje teine, onda je ova dijeta pravi izbor. Japanci su poznati kao nacija sa veoma malim procentom osoba sa vikom kilograma, uprkos trendu da razvijene zemlje imaju najvie problema sa gojaznima. Oni uglavnom jedu niskokalorinu hranu, koja ima manje ugljenih hidrata i masti od uobiajene zapadne ishrane. Ova dijeta dri se minimum 13 dana, a maksimalno 13 nedelja. U tom periodu je potrebno iz ishrane izbaciti proste ugljene hidrate (eer, konditorski proizvodi, alkohol) i sve izvore soli (kako so kao zain, tako i skrivenu so koja je u gotovo svim industrijskim proizvodima). Predlog jelovnika za 13 dana: Dan 1: Doruak: crna kafa bez eera. Ruak: kupus salata sa malo biljnog ulja, dva tvrdo kuvana jaja, aa soka od paradajza. Veera: 200 g ribe - kuvane, peene ili pripremljene na pari sa malo ulja. Dan 2: Doruak: crna kafa bez eera i malo pare integralnog hleba. Ruak: 200 g ribe - kuvane, peene ili pripremljene na pari sa malo biljnog ulja, kupus salata sa malo biljnog ulja. Veera: kuvana govedina i teletina (100 g, bez soli), i aa mleka ili jogurta sa niskim sadrajem masti. Dan 3: Doruak: crna kafa bez eera i malo pare integralnog hleba. Ruak: barena tikvica i /ili plavi patlidan (bez ogranienja) sa malo biljnog ulja. Veera: dva kuvana jaja, kuvana govedina i teletina (200 g, bez soli) i kupus salata sa malo ulja. Dan 4: Doruak: srednja sirova argarepa i sok od jednog limuna. Ruak: riba (200 g) kuvana, peena ili barena sa biljnim uljem, aa soka od paradajza. Veera: 200 grama voa (raznih vrsta, po elji). Dan 5: Doruak: srednja sirova argarepa i sok od jednog limuna (moe se razrediti sok od limuna sa vodom i popiti). Ruak: 400 grama ribe - kuvane, pripremljene na pari ili peene sa biljnim uljem, aa soka od paradajza. Veera: 200 g voa (voe po elji). Dan 6: Doruak: crna kafa bez eera. Ruak: kuvano pilee meso (400 grama, bez soli), kupus i argarepa, salata sa malo biljnog ulja. Veera: dva kuvana jaja, jedna srednja sirova argarepa sa malo biljnog ulja.

Dan 7: Doruak: zeleni aj (bez ogranienja). Ruak: kuvana govedina i teletina (200 g, bez soli). Veera: Ponovite bilo koji od prethodnih dana (ne raunajui dan 3): Dan 8: Doruak: crna kafa bez eera. Ruak: kuvano pilee meso (500 g, bez soli), kupus i argarepa salata sa biljnim uljem. Veera: dva kuvana jaja, jedna srednja sirova argarepa sa malo biljnog ulja. Dan 9: Doruak: jedna srednja sirova argarepa i sok od jednog limuna (moete razrediti sok od limuna sa vodom i popiti). Ruak: 200 g ribe - kuvane, peene ili pripremljene na pari sa malo biljnog ulja, i aa soka od paradajza. Veera: 200 g voa (koje god elite). Dan 10: Doruak: crna kafa bez eera. Ruak: jedno kuvano jaje, tri argarepe srednje veliine sa malo biljnog ulja. Veera: 200 g voa (koje god elite). Dan 11: Doruak: crna kafa bez eera i malo raanog hleba. Ruak: barene tikvice i /ili plavi patlidan (bez ogranienja) sa malo biljnog ulja. Veera: dva kuvana jaja, kuvana govedina ili teletina (200 g, bez soli), svea kupus salata sa malo biljnog ulja. Dan 12: Doruak: crna kafa bez eera i malo raanog hleba. Ruak: 200 g ribe - kuvane, peene ili pripremljene na pari sa malo biljnog ulja, svea kupus salata sa malo biljnog ulja. Veera: kuvana govedina ili teletina (100 g, bez soli), aa mleka ili jogurta sa niskim sadrajem masti. Dan 13: Doruak: crna kafa bez eera. Ruak: dva kuvana jaja, salata od sveeg kupusa sa biljnim uljem, aa soka od paradajza. Veera: 200 g ribe - kuvane, peene ili pripremljene na pari sa malo biljnog ulja. Pored toga, poeljno je piti negaziranu obinu vodu. PREDNOSTI I MANE Prednosti japanske ishrane: Ova dijeta iako solidno izbalansirana, moe da da brze rezultate, naroito kod osoba koje imaju vei viak kilograma. Ipak, zbog ogranienja u nekim namirnicama, potrebno je uzimati multivitaminske dodatke - pogotovo ako nastavite sa dijetom posle 13 dana (meni treba slediti po istom redosledu). Mane japanske dijete: Ako dijetu sledite svih 13 nedelja moe da doe do nedostatka odreenih hranljivih materija u organizmu. Zato je najbolje da se, ako elite da nastavite sa ovim reimom ishrane i posle 13 dana dijete, najpre konsultujete sa svojim lekarom. Takoe, nekih namirnica ima previe, poput kuvanih jaja, pa osobe koje imaju problem s holesterolom ne bi smele da se uputaju u ovakvu ishranu bez saveta lekara.

Paprika olakava disanje

Redovno konzumiranje paprike pomae u leenju bolesti srca, osteoartritisa, bronhijalne astme, katarakte, a prua i odreenu zatitu od raka

PAPRIKA je ukusan prirodni lek za mnoge bolesti, jer je bogata vitaminima A, C i beta-karotenom. Osim toga, sadri malo masti i kalorija, pa je savrena namirnica za one koji ele da oslabe. Sniavanjem triglicerida, paprika ubrzava metabolizam to pomae u sagorevanju kalorija i odravanju holesterola pod kontrolom. Vitamini A i C, snani antioksidansi, takoe pomau u borbi protiv slobodnih radikala, odgovornih za oteenja nerava i krvnih sudova. Redovno konzumiranje paprike pomae u leenju bolesti srca, osteoartritisa, bronhijalne astme, katarakte, a prua i odreenu zatitu od raka. Kapsacin u paprici blokira prenos bola od koe do kimene modine to pomae u leenju neuralgija, bola povezanog sa herpes zosterom i postoperativnih amputacijskih trauma. Vitamin C iz paprike stimulie bela krvna zrnca u borbi protiv infekcija i jaa imunitet, a u kombinaciji sa flavonoidom spreava disajne probleme.

Dijeta: Brza priprema za bikini

Skrasdejl dijeta - modifikovana proteinska dijeta tokom koje je dozvoljeno uzimati i ugljene hidrate ZA one koji ele da smraju brzo, a nisu u stanju da se podvrgavaju napornim i monotonim dijetama poput Atkinsove, mogue reenje je Skrasdejl dijeta. Ovaj nain ishrane je modifikacija proteinske dijete, u kojoj je, za razliku od drugih proteinskih naina ishrane, dozvoljeno uzimati i ugljene hidrate. Ovaj reim osmislio je ameriki kardiolog Herman Tarnouver iz Skarsdejla, kako bi pomogao pacijentima kojima je gojaznost ugrozila zdravlje srca. Ovakva ishrana omoguava da se brzo i jednostavno istopi viak kilograma, a da telo ne ostane uskraeno za neophodne hranljive namirnice. Ipak, kako se u ishrani ne koriste sve hranljive materije, posle jedne ture ove dijete, koja traje dve nedelje, neophodno je napraviti makar mesec dana pauze. Tokom ovog perioda se unose sve namirnice, ali u umerenim koliinama, a dijeta se posle toga moe ponoviti. Iako je niskokalorian, uz ovaj reim ishrane nema gladovanja, jer obiluje visokohranljivim namirnicama. Proteinske namirnice - meso i mleni proizvodi dugo dre sitost, a voe i povre obezbeuju telu neophodne vitamine i minerale. Da biste se oslobodili suvinih kilograma, neophodno je da se strogo pridravate sledeih pravila: * Jedite samo onu hranu koja je navedena u jelovniku. Namirnice koje vam se ne dopadaju moete da izostavite, ali ne moete da ih menjate drugim namirnicama, niti da poveavate ukupnu koliinu. * Ako za odreenu namirnicu nije naznaena koliina, moe da se jede neogranieno. * Izmeu obroka smeju da se uzimaju samo sirova argarepa i celer. * Alkoholna pia su zabranjena. * Svakog dana je obavezno popiti bar osam aa vode ili nezaslaenog aja. Dozvoljena je i kafa bez eera, kao i dijetalna pia, ali treba voditi rauna da se u tom sluaju uzme vie tenosti.

* Za pripremu salata mogu da se koriste samo limun i sire. Ulje, majonez i sline masne namirnice su strogo zabranjene. Svo zainsko bilje je dozvoljeno u neogranienim koliinama, a so treba koristiti minimalno. * Povre se priprema bez putera, margarina ili drugih masnoa, a treba izbegavati i skrobne namirnice - kukuruz, graak, krompir, soivo. * Meso mora da bude nemasno, sa piletine i uretine treba skinuti koicu. Mesne obroke pripremati bez dodatnih masnoa. * Najvanije je jesti polako. Kada se oseti sitost, ak i malo pre toga (mozgu treba malo due da prepozna sitost), treba prestati s jelom, bez obzira na to da li je pojedena sva predviena koliina. PRIMER JELOVNIKA Predlog jelovnika je za sedam dana. U drugom krugu moe da se ponovi isti jelovnik, ili da se unesu male modifikacije, tako to e odreene namirnice biti zamenjene namirnicama iz iste grupe. Doruak: uvek isti - kafa ili aj bez eera ili pola grejpfruta. 1. dan Ruak: nemasna teletina, junetina, piletina ili riba peena u rerni, salata od paradajza, kafa ili aj. Veera: peena ili kuvana riba, paradajz, zelena salata, grejpfrut ili dinja. 2. dan Ruak: vona salata od raznih vrsta voa, bez eera, kafa Veera: pljeskavica od nemasnog mlevenog mesa peena bez masti, kuvano ili dinstano povre. 3. dan Ruak: salata od tunjevine, svee povre, grejpfrut ili dinja Veera: dva nemasna svinjska kotleta, meana zelena salata, kafa 4. dan Ruak: dva jaja pripremljena bez masnoe, svei nemasni sir, barena mlada boranija ili salata od paradajza, 1 integralni tost, kafa Veera: piletina na grilu ili barena, bez koice, spana, kafa 5. dan Ruak: Nekoliko kriki tvrdog sira sa to manje masnoe, spana, jedan integralni tost Veera: peena riba, kuvano povre ili zelena salata, jedan integralni tost 6. dan Ruak: vona salata, kafa Veera: peena piletina bez koice, parajz i zelena salata, grejpfrut ili dinja, kafa 7. dan Ruak: kuvani kupus, brokoli ili karfiol, grejpfrut ili dinja, hladna ili topla piletina bez koice, paradajz, argarepa Veera: nemasna govedina, teletina ili junetina, meana salata, kafa.

Povre: Zdravo, a skida i kilograme

Za mesec dana ishrane bazirane na povru moete da smrate etiri kilograma. Ova dijeta se preporuuje svima koji imaju problema sa probavom SALATE su bogate vlaknima koja olakavaju rad creva, a izuzetno su korisna i u dijetama za mravljenje jer usporavaju apsorpciju eera, ime omoguavaju organizmu njihovo postupno iskoriavanje. Osim toga, salate su dragocen izvor vitamina (A, C, E) i minerala, posebno kalijuma, koji spreava zadravanje vode, kao i bakra, cinka i selena. Sprovodei dijetu sa salatom, dnevno ete uneti oko 1.300 kalorija, tako da za mesec dana moete da smrate etiri kilograma. Najvei deo obroka u ovoj dijeti ini povre (55-60 odsto). Prednost treba dati sirovom povru, jer se kuvanjem unitavaju vitamini i minerali. Jelovnik moete prilagoditi svojim navikama, tj. moete odabrati salatu koja vam se najvie svia, ali vano je kombinovati to vie vrsta povra. Moete menjati i vrste mesa i ribe. Pritom bi prednost uvek trebalo da date nemasnom mesu, pazei da nipoto ne prekoraite preporuenu koliinu od 150 grama, dva puta nedeljno. Pri izboru hleba, odluite se za integralni - tako ete drati pod nadzorom unos ugljenih hidrata, poboljati probavu i podstai funkciju creva. Koristite morsku so jer sadri manje natrijuma, a poznato je da natrijum zadrava tenost. Ako elite, moete koristiti sire (vinsko ili jabukovo), ili ga zamenite sokom od limuna. Ova dijeta traje etiri nedelje, a preporuuje se svima koji imaju problema sa probavom, zadravanjem tenosti i koji imaju suvu kou bez sjaja. PONEDELjAK Doruak: 2,5 dl delimino obranog mleka sa 3 kaike muslija Uina: 1 aa soka od agruma Ruak: salata od mahunarki, 40 grama integralnog hleba, 200 grama voa Veera: predjelo od sirovog povra u sosu (zelena salata, argarepa, celer), 150 g ribe peene u foliji i zainjene sosom od nane, salata od endivije, 200 g voa UTORAK Doruak: 2,5 dl delimino obranog mleka, 3 krike integralnog tosta Uina: 200 g voa Ruak: salata s paprikama, 200 gr voa Veera: predjelo od meanog sirovog povra (zelena salata, argarepa, celer), 50 g integralnog pirina kuvanog i zainjenog sa 2 paradajza, 75 g kuvanog povra za rusku salatu (argarepa, graak, krompir), 1 kaikom kukuruza iz konzerve, maslinovim uljem i 200 g voa SREDA Doruak: 1 nemasni jogurt sa 3 kaike muslija Uina: 1 aa soka od agruma Ruak: 100 g nemasnog mlevenog mesa, 200 g krompira, 1 jaje, 70 g integralne testenine zainjene sveim paradajzom i naseckanom rukolom, 200 g voa Veera: meana salata od crvenog radia, paradajza i krastavaca, 50 g spanaa kuvanog na pari, 200 g voa ETVRTAK Doruak: 2,5 dl delimino obranog mleka, 4 krike integralnog tosta Uina: 200 g voa Ruak: 100 g nemasnog mlevenog mesa, 200 g krompira, 1 jaje, 40 g integralnog hleba, 200 g voa Veera: 50 g integralnog hleba, junea nicla na aru, zapeeno povre (patlidan, tikvice i crveni radi), cikorija PETAK

Doruak: 1 nemasni jogurt sa 3 kaike muslija Uina: 1 aa soka od agruma Ruak: pirina s crvenim radiem, 200 g voa Veera: meana salata od endivije, zelenog radia i paradajza, 150 g peene ribe, zapeeni patlidani SUBOTA Doruak: 2,5 dl delimino obranog mleka, 3 krike integralnog tosta Uina: 200 g voa Ruak: 100 g graka skuvanog u slanoj vodi i zainjenog kaiicom tartar sosa, 1 krastavac, 200 g voa Veera: sirovo povre, supa od povra sa 30 g mahunarki i 30 g testenine ili pirina, 200 g voa NEDELjA Doruak: 1 nemasni jogurt, 3 krike integralnog tosta Uina: 1 aa soka od agruma Ruak: 30 g integralne testenine zainjene umakom od paradajza i 50 g graka, 50 g unke ili prute, 200 g vone salate od sezonskog voa Veera: zelena salata, 2 tvrdo kuvana jajeta, kuvano povre (spana, karfiol), 200 g voa

Dijeta: Oistite organizam od otrova

Efekti restriktivnog naina ishrane esto izostaju zbog nagomilanih toksina. Detoks terapija je namenjena onima koji imaju este padove energije tokom dana AKO vam dijeta ne ide ba najbolje, probajte neto to vam nee doneti brzi gubitak kilograma, ali e pomoi da se oslobodite nagomilane tenosti i toksina i vaga e pokazivati manje. Pritom, stvorie se uslovi da pravilnom ishranom smrate. Ukoliko nemate sreenu ishranu i ne hidrirate se dobro, u vaem telu se nalaze toksini, koji negativno utiu na zdravlje i vitkost. Ova detoks terapija je namenjena pre svega onima koji se oseaju slabo u odreenim delovima dana, imaju este energetske uspone i padove, esto su gladni iako redovno jedu. Detoksikacija se sprovodi povremeno, ne treba da traje vie od jednog dana, i najbolje je ponavljati je u odreenim, ne estim vremenskim intervalima. Hrana koja se konzumira su tenosti iz povra i voa, zaini, aj i voda. Kalorijski unos je nizak, ali se ne osea glad, jer nema naglih skokova eera u krvi. Sledeeg dana se osobe obino oseaju pomalo slabo (naroito ako su navikle da se obilnije hrane), ali nekoliko dana kasnije dolazi do navale energije. Potrebne namirnice: - 2 limuna - ist zeleni aj (bez aroma i ukusa) - aj od kamilice - 2 krastavca - aka kelja - Pola ake mente - 2 ake peruna - 1 zelena jabuka - Kokos (kokosov orah ili 150 g sirovog badema za spravljanje bademovog mleka) - Miks zelene salate - zelenia - Zrno konoplje (manje od 50 g) - 100 g jagoda

- 25 g brazilskog oraha - 1 avokado - Hladno ceeno maslinovo ulje - Jabukovo sire - Med - 50 g bundevinog semena - 100 g spanaa - 50 g tamnog bobiastog voa (borovnice, umsko voe, kupine) - 1 kruka Svaka od ovih namirnica ima svoju ulogu, pa je potrebno da se pridravate spiska, da ne biste umanjili efekat ienja. Jednodnevni proces detoksikacije: Nakon ustajanja: (7:00 - 8:30) - Popiti pola litre vode (lagano) sa isceenim 1 limunom uz 1 kaiicu meda. - Potom popiti zeleni aj. Napraviti ga sa vodom koja nije prokljuala (80, 90 stepeni Celzijusa), i drati kesicu do 2 minuta Doruak: (8:00 - 9:30) - 1 krastavac - aka kelja - aka peruna - Pola ake mente - Napraviti us od ovih namirnica u ejkeru a potom dodajte sok od jednog limuna Prva uina: (10:30 - 12:00) - 1 zelena jabuka uz 100-150 ml kokosove vode (nalazi se unutar kokosa) ili 100-150 ml bademovog mleka Ruak: (13:00 - 15:00) - Miks zelenia i zelene salate, 100 g - 4 kaiice zrna konoplje - Pola avokada - 50 g jagoda - Pola krastavca - aka peruna Izmeati sve u iniji a potom dodati preliv od 2 kaike maslinovog ulja, 2 kaike jabukovog sireta, pola isceenog limuna i kaiicom meda Druga uina: (16:30 - 18:00) - 30 g bundevinog semena (grickati) uz 100-150 ml kokosove vode ili 100-150 ml bademovog mleka - aj (njega praviti sa kljualom vodom, kesica da odstoji 3 do 5 minuta) NAPOMENA: on ne sadri kafein pa nee minirati spavanje

Veera: (19:00 - 21:00) - 100 g spanaa - 50 g tamnog bobiastog voa (idealno ako moete borovnice da naete) - Kruka iseena na komadie - 50 g miksa zelenia/zelene salate - 25 g brazilskog oraha Napraviti us od ovih namirnica u ejkeru i dodati 2 kaiice jabukovog sireta Pred spavanje: (21:00 - 22:00) - aj od kamilice (napraviti sa kljualom vodom, kesica da stoji 3-5 minuta) uz 1 kaiicu meda, i pola isceenog limuna. ZABRANjENO Tokom ienja organizma je zabranjeno: - piti sokove (gazirane, negazirane, ceene) - piti kafu - puiti - jesti ili unositi namirnice koje nisu navedene u programu VODA POMAE Najvaniju ulogu u ienju organizma ima dovoljna hidratacija. Najmanje dve ae vode pre doruka, dve pre ruka i dve pred veeru pomoi e organizmu da se znatno bolje izbori sa toksinima. Iako su metode detoksikacije veoma popularne, prema miljenju lekara detoksikacija, ipak, treba da bude umeren i dugotrajan proces. Jer, sve loe to unosimo u organizam, nai organi prerade i izbace preko bubrega, jetre, stolice i koe. Viak toksina se ugrauje u tkiva i elije, a prirodni ciklus regeneracije elija tela traje oko godinu dana.

arobna aa soka od paradajza

Kako paradajz moe da pojaa efekte dijetalne ishrane i pomogne mravljenju. Ovaj napitak ima svega 50 kalorija, kao i malena kocka sira ili pola krike hleba Paradajz ubrzava topljenje masti AKO pripadate grupi onih koji su isprobali mnogo dijeta i nijednom niste bili zadovoljni, moda je vreme da isprobate novi recept amerikih naunika - arobni sastojak, aa soka od paradajza! Bilo da pijete sok koji sami napravili ili koristite kupovni (pripazite na nivo natrijuma u njemu) itav organizam e imati koristi. Obezbediete svom telu optimalnu koliinu vitamina i minerala kojima je paradajz bogat, a istraivanja su pokazala i da ovo povre utie na sniavanje holesterola i krvnog pritiska. Sok od paradajza u kombinaciji s laganom dijetom daje odline rezultate u skidanju suvinih kilograma i topljenju tvrdokornih masnih naslaga. Zaustavlja glad olja soka od paradajza ima svega 50 kalorija. Istu kalorijsku vrednost ima i malena kocka sira ili pola pareta hleba. Tajna je tome to ovaj napitak, ak i u maloj koliini, obezbeuje organizmu neophodne nutrijente, zbog ega se gubi oseaj gladi i smanjuje se potreba za unosom kalorija. Jedna studija je pokazala da ukoliko popijete au ovog soka pre obroka, u toku dana ete uneti itavih 136 kalorija manje

Ubrzava topljenje masti Osobe koje piju sok od paradajza unose duplo vie vitamina C od onih koji se samo pridravaju ishrane sa redukovanim kalorijskim unosom. Ovaj vitamin omoguava telu da proizvode aminokiselinu koja je od presudnog znaaja za topljenje masti. Istraivanje je pokazalo da osobe koje ne unose dovoljne koliine vitamina C tope za 11 odsto manje masti, dok oni koji ga unose u pojaanoj meri skidaju i do 30 procenata vie sala. isti organizam Pored vitamina C, sok od paradajza sadri dosta drugih vitamina i minerala a ima i antioksidantno i antiseptiko dejstvo. Zahvaljujui likopenu, koji postie dobre rezultate u neutralisanju slobodnih radikala, odlian je ista organizma. Takoe, poznato je da paradajz poveava i izluivanje vode iz organizma i regulie varenje, to je veoma vano kada elite da oslabite. Paradajz dijeta se sastoji od tri glavna obroka i jedne uine. Zajedno s aom soka od paradajza, dnevna kalorijska vrednost iznosi oko 1300 kcal. Za svaki obrok izaberite jednu od ponudenih kombinacija. PARADAJZ DIJETA JELOVNIK Doruak letnji ejk (izblendirati olju jogurta lajt i olju bobiastog voa), 2 crna tosta, 2 kaike dema za dijabetiare 2 poirana jaja, 2 krike nemasnog sira, manja zemika od integralnog brana, 3/4 olje dinje 50 g galeta od integralnog brana, kaika putera od kikirikija, 1/2 iseckane banane, olja nemasnog mleka. NAPOMENA: svakog dana pre ruka popiti au soka od paradajza! Ruak 1/2 konzerve tunjevine u sopstvenom soku, 2 kaike lajt majoneza, 1/2 olje zelene salate i paradajza, 1 pare integralnog hleba, 10 bebi argarepa, 1 olja nemasnog jogurta,1/2 olje jagoda olja voa, 1/2 olje niskokalorinog belog sira, 8 integralnih krekera 60 g uretine, krika nemasnog sira, zelena salata, kaika lajt majoneza,1/2 integralne kifle, 2 olje meane salate, 2 kaike nemasnog krem sira, kaika badema, 2 kaike nemasnog preliva za salatu Veera lagana pljeskavica (75 g mesa, krika nemasnog sira, 2 kaike senfa, zelena salata, paradajz, integralna zemika, 1 olja grilovanog povra, kaika maslinovog ulja 110 g grilovanog lososa ili tofua pripremljenog sa po jednom kaikom sojinog sosa i maslinovog ulja, 1 olja integralne paste sa jednom oljom barenog brokolija, i kaikom nemasnog dresinga 75 g grilovanih pileih prsa, 1/4 olje leblebija, 3 olje meane salate, 2 kaike laganog dresinga i integralna kifla Uina 1/2 mafina od integralnog brana, 2 kaike putera od kikirikija, kesica oraha (do 100 kalorija), krika svee dinje 30 g nemasnog sira, 3 integralna krekera 110 g lajt pudinga

Brzo mravljenje uz peurke

"M-Plan", nova dijeta popularna meu svetskim zvezdama. Dve nedelje za glavni obrok treba jesti jelo u kojem preovlauju peurke. Skidaju se suvini kilogrami sa zadnjice, butina, stomaka i nadlaktica, dok grudi, navodno, ne gube na obimu POSLEDNJE "oruje" svetskih zvezda koje ele brzo da izgube kilograme, a da istovremeno zadre veliinu grudi, jesu peurke. Na njima je zasnovana dijeta "M-Plan" (m je od poetnog slova rei mushroom to znai peurka), koja je postala popularna zbog toga to uz nju ene uspevaju da skinu suvine kilograme sa zadnjice, butina, stomaka i nadlaktica, dok im poprsje, ukoliko je bujno, ne gubi nita od svojih mera i oblina. Osnovni princip dijete je zamena jednog glavnog obroka, ruka ili veere, sa jelom na bazi peuraka. I tako tokom 14 dana. Nutricionistkinja anet Dekson objanjava: "Ishrana bogata vlaknima iz peuraka pospeuje varenje i dugo vam daje oseaj sitosti, zbog ega nemate potrebu da esto poseete za hranom. Peurke su veoma bogate proteinima, a uz to i niskokalorine, to je veoma vana injenica za sve koji odluuju da izgube poneki kilogram. Mit je da je struk poslednje mesto na telu gde ene gube kilograme. Re je o pogrenom uverenju. Zapravo, uz zadnjicu, bokove i nadlaktice, to je jedan od delova tela koje najvie pokreemo". Peurke nisu zaslune samo za gubitak teine. One mogu da nam pomognu i da izgledamo bolje, jer su bogate B vitaminima, gvoem i cinkom, dakle svim onim to je potrebno da naa koa, kosa i nokti budu jaki, zdravi i sjajni. Tako su i peurke, pored mnogih dijeta zasnovanih na jednoj, kljunoj namirnici (krompiru, kupusu i slino), dobile znaajno mesto u dijetama koje za cilj imaju mravljenje u to kraem roku. Upravo zbog te injenice da se zahvaljujui njima brzo mravi, peurke su postale popularne meu svetskim zvezdama. Izmeu ostalih, na taj nain, brzopotezno mrave Keli Ozborn, pop pevaica Keti Peti... Postavlja se pitanje koliko je ovakav nain ishrane zaista delotvoran? Ukoliko je suditi prema reima nutricionista, potrebno je samo da imate jedan obrok prepun peuraka, ali ne i sa milion dodataka uz njih. "Nema sumnje u to da su peurke izvor hranljivih materija", istie anet Dekson, a u to ne sumnja ni Lusi Vinhem-Rid, amerika nutricionistkinja i strunjak za fitnes. Ipak, ona izraava sumnje u to da ishrana zasnovana na peurkama moe da zadri neije seksi obline. "Peurke jesu niskokalorine i stoga mogu da pomognu pri mravljenju, a nisu ni skupe, to znai da dijetu moe da primenjuje svako ko to poeli. Ali, netano je da su one zaslune za gubitak masnih naslaga sa svih kritinih mesta na telu osim sa grudi. Posavetovala bih ene da uopte ne oekuju da e se to dogoditi. To bi stvarno bilo previe. injenica je da svi mi, ako jedemo zdravo, izbalansirano i redovno vebamo, moemo da izgubimo suvine kilograme. Bilo bi preterano oekivati vie od toga." U svakom sluaju, verovali ili ne da peurke imaju mo da nas ulepaju i stanje tamo gde nam ba to treba, a pritom su izuzetno zdrave, ukusne i dostupne, treba znati da je ovo vreme, do kraja juna, najidealnije za branje peuraka. Naime u ovom periodu ima najvie vrsta jestivih peuraka, a najmanje ih je otrovnih, za razliku od jesenje berbe kada je i izbor manji i vie ih je otrovnijih, odnosno nejestivih. OMLET SA PEURKAMA I SPANAEM Potrebno je: 50 g spanaa, 5 peuraka iseenih na listove, pola crnog luka srednje veliine iseenog na kockice, 250 g belanaca, suvi zain, ulje, so i biber po ukusu. Na srednjoj temperaturi, na ulju prvo proprite luk dok ne omeka, dodajte peurke, spana, suvi zain, zainite solju i biberom. Sklonite s ringle. U drugom tiganju zagrejte ulje, dodajte suvi zain, preko stavite belanca i dobro promeajte. Prebacite belanca u erpu sa peurkama i pecite dok omlet ne bude skoro potpuno gotov, a onda na jednu stranu omleta sipajte kaiku suvog zaina, preko prebacite polovinu omleta. Garnirajte mladim lukom ili sveim biljkama po izboru i servirajte.

Jela i pia sa krastavcem

Pohovani kolutii. Zakuska sa piletinom. Osveavajui zeleni sok. Egzotina salata

Dobro je kombinovati krastavac sa mlenim proizovidma Stari narodi su na visokim temperaturama pili sok od krastvca jer je pun vode i hranljivih sastojaka. Ukusno povre u velikoj meri bilo je zastupljeno u ishrani, nezi i u leenju, u Vavilonu, starom Egiptu i Kini, antikoj Grkoj i Rimu. Voda je osnovni sastojak krastavca, zbog ega dobro isti organizam, pomae kod problema sa bubrezima i unom kesom, regulie krvni pritisak. U narodnoj medicini koristi se kod opekotina, iritacija i upala. Dobro ga je kombinovati sa mlenim proizovidma, posebno jogurtom i kefirom, kao i belim lukom, miroijom i nanom, jer onda nije teak za eludac. Od njega se prave hladne orbe, ali i tople zakuske i osveavajui sokovi i salate. 100 grama sveeg krastavca sadri: 12 kalorija, 96,73 g vode, 1 g belanevina, 2,16 g ugljenih hidrata, 0,16 g masti, 0,73 g celuloze, 1,38 g eera, 3,20 mg vitamina C, 7,20 mkg vitamina K, 14 mkg vitamina B9, 14 mg kalcijuma, 0,22 mg gvoa, 12,78 mg magnezijuma, 217,06 mg fosfora, 136 mg kalijuma, 0,03 g natrijuma, 0,17 mg cinka.

Pohovani kolutii Potrebno je: 3 krastavca, jedno jaje, 2 kaike prezli, 4 kaike ulja, pola glavice crnog luka i en belog luka. Krastavce oljutite i ostavite da odstoje kratko u vruoj vodi, zatim ih ocedite i isecite na kolutove. Jaje umutite sa prezlama i dodajte to sitnije iseckan crni i beli luk. U tiganju dobro zagrejte ulje, pa ih uvaljajte u poh od prezli i luka, prite nekoliko sekundi sa svake strane i izvadite na papirni ubrus da se ocedi viak ulja. Servirajte kao toplo predjelo ili dodatak sveoj salati od povra. Zakuska sa piletinom

Potrebno je: 200 g piletine bez kostiju, 4 dua krastavca, jedno jaje, 3 ena belog luka, 2 kaike soja sosa, biber po ukusu i ulje za prenje. U gril tiganju ispecite piletinu iseenu na komade. Za to vreme operite i oljutite krastavce, isecite ih na deblje kolutove, pa na polovine, kaiicom odstranite semenke. Beli luk oistite i isecite ga krupnije i nekoliko sekundi prite u drugom tiganju na vrelom ulju, zatim dodajte krastavac, promeajte, nalijte soja sos i pobiberite. Na sredini tiganja razbijte jaje i sve zajedno pomeajte da se sastojci sjedine. Ukoliko je potrebno dodajte jo jednu kaiku soja sosa ili so. Grilovane komade piletine ubacite u tiganj sa krastavcima, promeajte nekoliko puta i sklonite s ringle. Servirajte toplo.

Osveavajui zeleni sok Za 2 osobe potrebno je: jedan krastavac, 100 g oienog spanaa, kaiica limuna, 1/4 limuna bez kore i aka svee nane. Spana dobro operite, krastavac oljutite i isecite na manje komade. Sve stavite u blender, pa dodajte limun i nanu. Umutite u sok, ukrasite krikama limuna i servirajte kao osveavajui, zdravi koktel.

Egzotina salata Potrebno je: 2 krastavca, 4 struka mladog luka, 50 g pinjola ili badema, kaika korijandera, kaika svee nane, kaika susamovog semena, 3 kaike vinskog sireta, kaika eera, en belog luka i kaika ljute paprike po elji. Krastavac operite, oljutite i isecite na kolutove, a kolutove na polovine. Stavite ga u posudu za salatu, dodajte sitno iseckan beli luk, korijander, nanu, seme susama i pinjole, odnosno bademe koje ste prethodno isekli na pola i kratko ispekli u tiganju bez ulja. Promeajte i pripremite preliv tako to ete u manjoj posudi da pomeate vinsko sire, eer, sitno iseckan beli luk i ljutu papriku, pa time prelijte salatu i opet promeajte. Pre serviranja ohladite dobro u friideru.

ito skida kilograme

Dijeta - cerealije pomau mravljenju i poboljavaju opte zdravstveno stanje organizma. Ovom dijetom se popunjavaju rezerve vitamina, ureuje probava i isti ten

Integralne itarice znaajno smanjuju telesnu masnou INTEGRALNE itarice ne samo da povoljno utiu na zdravlje, ve i tanje struk. Istraivanja raena sa ciljem da utvrde vezu izmeu dijetnih vlakana iz razliitih namirnica i telesne masnoe kod odraslih pokazala su da redovno serviranje bar jednog obroka koji sadri integralne itarice znaajno smanjuje telesnu masnou nakupljenu oko struka (koja je najopasnija po zdravlje), a nekoliko obroka integralnih itarica dnevno, uz uravnoteen kalorijski unos, dovodi do smanjenja kilae. Dijeta sa integralnim itaricama obnavlja i podstie aktivnost probavnog trakta, hrani telo vitaminima, mineralima celulozom i bioaktivnim supstancama. Izmeu obroka moete piti mineralnu negaziranu vodu, zeleni aj i svee ceene sokove. Kada zavrite dijetu, jedite manje mesa neko vreme. Osim gubitka kilograma, poboljaete opte zdravstveno stanje, akne e nestati, a probava e biti bolja. Napomena: Iskljuite so, eer i alkohol dok ste na dijeti! * Dan penice CELO zrno penice je bogato vitaminima B1, B2, B3, E, folnom kiselinom, kalijumom, fosforom, cinkom bakrom, gvoem magnezijumom i dijetnim vlaknima. Pomae kod dijabetesa, odrava normalnu telesnu teinu, sniava pritisak i nivo holesterola. Dnevna porcija: 180 g penice celog zrna, dodati 3/4 litra kljuale prokuvane vode i kuvati 20 minuta na tihoj vatri. Doruak: itarica + zamena za eer + 1 dl toplog mleka Ruak: 1 olja orbe od povra + 1 struk mladog crnog luka + itarica Veera: itarica + 1,25 dl jogurta + zamena za eer + cimet * Dan ovsa

OVAS je bogat vitaminom E, cinkom, selenom, bakrom, manganom i magnezijumom. Ovsena kaa je dobar izvor proteina. Smanjuje lo holesterol i ima antikancerogena svojstva. Pomae kod opstipacije, sindroma iritabilnog creva i hemoroida. Dnevna porcija: 180 g ovsenih pahuljica, preliti sa 3/4 l kljuale vode i kuvati 10 minuta na laganoj vatri.

Doruak: itarica + zamena za eer + 1 dl toplog mleka Ruak: 1 olja orbe od povra + itarica + beli luk i perun Veera: itarica + zamena za eer + 90 gr mladog sira + 1 velika kaika kakaoa * Dan integralnog pirina PIRINA je bogat vitaminima B grupe i smanjuje rizik od raka debelog creva, sniava nivo holesterola i pomae kod bolesti nastalih usled nedostatka manjka dijetnih vlakana (hemoroidi, dijabetes, hronini zatvor i varikozne vene). Dnevna porcija: 150 g integralnog pirina, u to dodati kljualu vodu i ostaviti na laganoj vatri 35 minuta. Oljutiti 450 g jabuka, iseckati na sitne komade, dodati malo vode i pariti ih 10 minuta. Pomeati pirina, jabuke i sok od limuna, cimet i zamenu za eer. Podeliti na 3 porcije i jesti po jednu porciju za doruak, ruak i veeru. * Dan jema ZRNA jema su bogata proteinima, kalijumom i kalcijumom. Jeam jaa pankreas, regulie rad stomaka, jaa creva, krv, koristan je za unu kesu i nerve.

Dnevna porcija: 180 g oljutenog jema (gerla), dodati 3/4 litra kljuale vode i kuvati 10 minuta na laganoj vatri. Doruak: itarica + zamena za eer + 1 dl toplog mleka Ruak: 1 olja orbe od povra + itarica + 1 struk mladog crnog luka + 1 paprika Veera: itarica + zamena za eer + 1/2 ae soka od pomorande + 2 kaike jogurta * Dan heljde DNEVNA porcija: 180 g oljutene heljde, u to dodati 3/4 lit kljuale vode i kuvati 10 minuta na laganoj vatri. Doruak: itarica + zamena za eer + 1 dl toplog mleka Ruak: 1 olja orbe od povra + itarica + zaini Veera: itarica + zamena za eer + 1 aa jogurta * Dan kombinovanih itarica DNEVNA porcija: 60 g zrna penice, 60 g oljutene heljde i 60 g ovsenih pahuljica. Dodati 3/4 litra kljuale vode i ostaviti 20 minuta na laganoj vatri. Doruak: itarica + zamena za eer + 1 dl toplog mleka Ruak: 1 olja orbe od povra + itarica + beli luk + 3 kaike paradajz sosa (zagrejte sve zajedno ) Veera: itarica + zamena za eer + sok od limuna + cimet + 1 rendana jabuka

Dijeta za ravan stomak

Ova dijeta je namenjena enama koje ele da smraju u struku i gornjem delu tela. Za nedelju dana moe da se izgubi jedan do dva kilograma Ova dijeta je namenjena enama koje ele da smraju u struku i gornjem delu tela NAGLAEN struk je bio adut mnogih lepotica sa filmskog platna, poput Sofije Loren, Merilin Monro, Briit Bardo, ali danas se malo koja ena moe pohvaliti time, bez obzira na to da li je mrava ili ima viak kilograma. Naslage masnog tkiva u stomanom pojasu uzrokuje nepravilna ishrana i vieasovno sedenje koje slabi trbune miie. Da biste "izvajali" struk i sauvali dobro zdravlje, trebalo bi da vie hodate i vebate, kao i da izbegavate namirnice koje se taloe na stomaku, kao to su suvomesnati proizvodi, masni sirevi, slatkii, slane grickalice, testa... Ova dijeta je namenjena enama koje ele da smraju u struku i gornjem delu tela. Dnevni meni sadri oko 1.300 kalorija, a za nedelju dana moe da se izgubi jedan do dva kilograma. Vano je da se u ishrani koriste nerafinisana biljna ulja (maslinovo, suncokretovo, od semena groa, soje, palmino...) kao i zainske biljke, kao to su svei perun, miroija, bosiljak, origano... Osim glavnih obroka, svakoga dana bi trebalo da se uina dva puta, prepodnevna uina je najbolje da bude voe po elji ili aa svee ceenog soka od voa i povra. Popodne popijte olju jogurta ili pojedite aku maslina ili oraastog voa. Ponedeljak Doruak: olja kafe i inija integralnih itarica sa sveim voem Ruak: 100 g pageta u paradajz sosu, 200 g salate od meanog povra (rendani celer, zelena slata, paradajz). Veera: 100 g belog pileeg mesa sa rotilja, 250 g kuvanog povra (tikvice, spana, blitva), krika integralnog hleba. Utorak Doruak: olja zelenog aja, 150 g svee ceenog soka od argarepe, olja nemasnog jogurta, krika integralnog hleba. Ruak: 200 g kupus salate, 70 g testenina sa povrem. Veera: porcija supe od povra, 80 g kuvane govedine, 2 barena krompira. Sreda Doruak: olja kafe, 1 kuvano jaje i tost. Ruak: 100 g barenog pirina, 100 g grilovanog povra, 150 g barenog spanaa, krika integralnog hleba. Veera: 100 g teleeg peenja zainjenog sokom od limuna, 200 g kuvane blitve i komad tosta. etvrtak Doruak: olja zelenog aja, porcija itarica sa sveim voem i jogurtom. Ruak: 100 g testenina pomeanih sa 50 g tikvica proprenih u tiganju sa glavicom crnog luka, 200 g salate od kuvane argarepe i krompira. Veera: kajgana od 2 jajeta, 100 g barenog spanaa i 200 g barenog povra po elji, krika integralnog hleba. Petak Doruak: olja kafe, 3 krike integralnog hleba namazanog buterom i medom ili marmeladom. Ruak: 100 g pageta sa plodovima mora, 250 g salate sa paradajzom i krastavcem, zainjene origanom.

Veera: 200 g grilovane ribe, 200 g kuvanog povra (kukuruza, argarepe, krompira), krika integralnog hleba. Subota Doruak: olja zelenog aja, porcija itarica sa sveim voem. Ruak: 200 g testenina u paradajz sosu i 200 g salate od sveeg povra po izboru. Veera: orba od povra, 150 g tunjevine, 150 g kuvanog spanaa, krika integralnog hleba. Nedelja Doruak: olja zelenog aja i 3 tosta sa medom. Ruak: 100 g pageta sa grilovanim tikvicama i lukom, 200 g sveeg povra. Veera: 150 g teleeg mesa sa rotilja zainjenog ruzmarinom, 200 g pirea od krompira.

Dijeta: Zeleno za tanji struk

Bogata dijetalnim vlaknima koja ubrzavaju probavu i dodatno reguliu holesterol Najvanije namirnice takozvane zelene dijete su povre, voe, itarice, krompir, nemasni sir i mleko IAKO niste vegetarijanac, neki principi laktovegetarijanske ishrane u jelovniku imae pozitivan efekat ne samo na kilograme, ve i na zdravlje. Zelena dijeta je bogata dijetalnim vlaknima koja ubrzavaju probavu i dodatno reguliu holesterol. Najvanije namirnice takozvane zelene dijete su povre, voe, itarice, krompir, nemasni sir i mleko. Mahunarke poput pasulja, graka, soiva i soje se retko jedu, a tokom perioda dijete meso, jaja i riba su zabranjeni. Ovo je i velika mana dijete, jer smanjen unos proteina moe da ima negativne posledice po zdravlje. Doruak: Dan se najbolje zapoinje voem, odnosno svee ceenim sokom ili vonom salatom. Vona salata je odlian izbor i za meuobrok, a do podneva ne bi trebalo da unosite druge vrste hrane. Trudite se da tokom dijete jedete dovoljno itarica, naroito jema, prosa, kukuruza, heljde. itarice nam donose najvie energije u ovoj dijeti, kao i krompir koji je poeljan. Krompir se uvek jede kuvan, kao salata ili varivo. Ruak: Glavni obrok u danu najbolje je zapoeti sokom od sveeg povra. Uz ruak treba posluiti krompir ili neke itarice. Za pripremu koristite samo vodu, dakle bez ulja ili bilo kakvih drugih masnoa. Svaki dan uz ruak posluite salatu od raznovrsnog povra - krastavci, kupus, zelena salata, argarepa, paradajz, rukola. Veera: Zapoinje se takoe povrem, dobar izbor je sok od sveeg povra. Obavezno je da svaki dan jedete dosta sveeg voa. Najvie se preporuuju maline, kupine, borovnice, ribizle, trenje, vinje, jabuke, kruke, marelice, lubenice, dinje, ananas, narande, limun, mandarina, kivi, groe. Voe treba jesti svee, ili kao isceeni sok, ali bez dodatka eera. Najbolje je jesti sezonsko voe i ono iz podneblja, ali se moe dodati i egzotino. Banane treba jesti umereno, jer su kalorine i sadre dosta ugljenih hidrata. Voe se jede kao samostalan obrok, ali izmeu voke i drugog obroka treba da proe bar pola sata. Isto vai i za mleko i mlene proizvode, koje ne treba jesti u sklopu drugog obroka. PRIMER JELOVNIKA Natate: jedna aa svee isceenog vonog soka Doruak: vona salata sa pola kaiice meda Ruak: jedna aa soka od paradajza, krem orba od argarepe sa komadima tikvice i integralnim pirinem, krika tosta sa namazom od sveeg sira, salata od sveeg kupusa Meuobrok: jedan jogurt Veera: jedna aa soka od argarepe, opska salata.

Priprema savrene testenine

Uvek koristite vie vode nego to mislite da je potrebno, stavite 10 do 12 grama krupne soli, sir uvek dodajte tek na kraju...

Pre nego to sipate skuvanu testeninu na tanjir, tanjir treba da zagrejete KADA je re o kulinarstvu, moda najvie nedoumica imamo kada treba da spremamo testeninu. Koliko soli da stavimo? U koliko vode da je kuvamo? Kada da dodamo maslinovo ulje? Evo odgovora na neke od najeih dilema. Uvek koristite vie vode nego to mislite da je potrebno! Na sto grama testenine, ulijte litar vode. Moda vam to zvui kao previe tenosti, ali testenina sadri mnogo skroba i, ako je kuvate u premalo tenosti, bie slepljena. U litar vode stavite 10 do 12 grama krupne soli, i to tek kada voda prokljua. Pojedini kulinarski majstori smatraju da voda za pripremu pageta treba da bude slana kao morska voda. Pre nego to sipate skuvanu testeninu na tanjir, tanjir treba da zagrejete. Najbolje je da ga ugrejete pod mlazom vrele vode. Sir uvek dodajte tek na kraju. Vano je da testeninu prvo prelijete sosom, da ga ona upije, pa tek onda preko pospite parmezan. Nemojte dodavati maslinovo ulje u vodu. Uprkos uverenju da dodavanjem ulja u kljualu vodu spreavamo testeninu da se zalepi, to nije tano. Ulje e samo plutati po povrini vode. Dodue, tokom pripreme pojedinih vrsta testenine, na primer taljatela i pageta, moete da dodate u vodu malo maslinovog ulja. Ali kada je re o onima koje ete posle da zapeete, kao to su na primer lazanje, nije preporuljivo dodavati ulje. Ne pridravajte se striktno uputstva za pripremu koje pronaete na pakovanju. Ako elite pastu spremljenu "al dente", onu koja nije prekuvana niti previe mekana, tokom pripreme proveravajte koliko se skuvala. Sauvajte malo tenosti u kojoj se testenina kuvala. Dovoljno je oko pola olje. Ta tenost puna skroba moe da popravi konzistentnost sosa za pastu koji je postao, na primer, previe gust. Nemojte da tresete skuvanu pastu kako bi se osuila. Malo vode u njoj je poeljno, jer e preliv bolje "lei" na testeninu. Osim toga, ako ste ikada ostavljali u friider pagete koje niste pojeli za ruak, onda znate ta se dogaa kada se pasta osui: pagete se, recimo, zalepe jedna za drugu i pretvore u zamreno klupko. Stoga, pastu samo sipajte u cediljku i dajte joj pola minuta da se prirodno ocedi, a ako urite, samo je dvaput neno protresite. To joj nee koditi. Ne ispirajte je! Ne samo da ete je ohladiti ako je budete ispirali, to nikako ne elite, ve ete sa nje ukloniti skrob koji pomae sosu, odnosno prelivu, da se fino prilepi uz testo. Uz odreene vrste testenine idu i odreene vrste preliva. pageti idu iz lagani preliv kako to je pesto ili uz maslinovo ulje i beli luk. Deblje testenine, kao to su taljatele, bolje se slau sa neto "teim" sosom, po mogustvu onim u kojem ima mlevenog mesa, ili sa nekim kremastim. Uz vee cevaste oblike koji imaju rebrastu strukturu (takvi su, recimo, rigatoni) idu veoma gusti sosovi, koji e se uvui u ipljine. A manji cevasti oblici ("pene") najukusniji su uz lagani paradajz sos.

ta smete da jedete uvee

Ako uvee ne moete bez hrane, neka va poslednji obrok bude najmanjer tri sata pre odlaska na poinak

Ako uvee ne moete bez hrane, neka va poslednji obrok bude najmanje tri sata pre odlaska na poinak Ako elite da se oslobodite suvinih kilograma, ne bi trebalo da jedete u kasnim veernjim satima. Telo ne koristi istu koliinu energije danju i nou, pa se viak hrane pretvara u masne naslage. Ako uvee ne moete bez hrane, neka va poslednji obrok bude najmanjer tri sata pre odlaska na poinak i odluite se za namirnice bogate vlaknima koje nee koditi vaoj liniji ili snu. Tunjevina je idealan veernji obrok, jer je niskokalorina, bogata proteinima i sadri mali procenat eera. Osim to e utoliti glad, med e vam omoguiti i kvalitetniji san. Sve sir sadri kazein, protein koji vaem telu i dok duboko spavate obezbeuje dovoljno energije. Ako vam se jede meso, odluite se za uretinu jer ona sadri amino-kiselinu triptofan koja usporava proces probave.

Dijeta: Vitki bez mnogo odricanja

Ograniavanjem kalorija na 1.100 do 1.300 dnevno, moe da se skine nekoliko kilograma SUTINA svake arobne dijete je ista - moramo da smanjimo unos hrane i ukupan broj kalorija. I strunjaci se slau da za eliminaciju suvinih masnih naslaga postoji samo jedan metod, manji unos kalorija. Ako imate samo nekoliko suvinih kilograma, ne morate se podvrgavati ni rigoroznoj, ni dugotrajnoj dijeti, dovoljno je samo da malo modifikujete ishranu. Ova dijeta sadri 1.100 do 1.300 kalorija dnevno i ne preporuuje se deci, adolescentima ni mukarcima (jer je njima potreban drugaiji kalorijski unos). Potrebno je da budete potpuno zdravi pre zapoinjanja ove, kao i bilo koje druge dijete, i da se konsultujete sa lekarom. Ponedeljak Doruak: sok od 2 pomorande, obrani jogurt, 3 kaike muslija Uina: inijica kuvanog integralnog pirina Ruak: 180 grama lista ili druge bele ribe peene bez masnoe, 150 grama obarenih mahuna, integralno pecivo Uina: 1 jabuka Veera: 70 grama makarona s umakom od paradajza i 1 tvrdo kuvano jaje Utorak Doruak: sok od 1 pomorande, aj od preslice i integralni hleb

Uina: 1 jabuka Ruak: salata od paradajz pirea i 100 grama mocarele s bosiljkom i maslinovim uljem, jedno sojino pecivo Uina: 1 jogurt Veera: 70 grama integralnih pageta s kuvanim povrem zainjenih umakom od paradajza s alfijom LAGANI UMACI U INDUSTRIJSKIM umacima najee se krije mnogo kalorija. Uz salate i zeleno povre pripremite ukusne umake koji vas nee ugojiti, a znaajno e poboljati ukus obroka. Umak s jogurtom: sok od 1 limuna, obrani jogurt, senf, so i biber. Ruiasti umak: sok od grejpfruta, kravlji sir od obranog mleka, senf, pire od paradajza. Umak od paradajza: usitnjeni paradajz, beli luk, perun, so i biber. Umak od mladog luka: kravlji sir od obranog mleka, narezani mladi luk, so i biber. Umak s karijem: kravlji sir od obranog mleka, kari, limun i so. Sreda Doruak: 1 jogurt sa 3 kaike zobenih pahuljica i 1 aa pomorandinog soka Uina: 2 kivija Ruak: 200 grama oslia pripremljenog u tiganju bez masnoe, kuvano povre i krika integralnog hleba Uina: 1 banana Veera: 60 grama integralne testenine sa 100 grama mahuna i meanom salatom etvrtak Doruak: aj od preslice, 1 jabuka i integralni tost sa niskokalorinom marmeladom Uina: 1 jogurt Ruak: 200 grama kuvanih mahunarki i kuvana argarepa, 100 grama morskih raia pripremljenih u tiganju bez masnoe i integralno pecivo Uina: 1 jabuka Veera: 50 grama integralnog pirina s 30 grama goveeg mesa, 150 grama narendane argarepe i pola integralnog peciva Petak Doruak: 1 aa obranog mleka s 3 kaike itnih pahuljica Uina: 1 kruka Ruak: 150 grama zelene salate s jednim tvrdo kuvanim jajetom, pola jabuke, 4 oraha i krika integralnog hleba, lagani umak Uina: 1 jogurt Veera: gusta supa od povra sa 40 grama testenine i 30 grama sveeg sira Subota Doruak: sok od 1 argarepe, 2 krike integralnog tosta sa niskokalorinom marmeladom Uina: 1 banana Ruak: 150 grama pileih grudi peenih bez ulja, zelena salata Uina: 1 obrani voni jogurt Veera: 50 grama kuvanog pirina sa 150 grama tikvica i 1 krika integralnog hleba Nedelja Doruak: aj od preslice, 1 pomoranda i 5 integralnih keksia

Uina: 1 jogurt Ruak: varivo od soiva s blitvom i argarepom Uina: sok od argarepe i limuna Veera: omlet od 1 jajeta sa 60 grama integralnog pirina i 100 grama spanaa, jedno sojino pecivo

Dobar jelovnik, zatita od upala

Optimalna ishrana, po dr Vejlu, ima znaajnu ulogu u prevenciji zapaljenskih procesa. Dnevno se unosi od 2.000 do 3.000 kalorija Stres, otrovi iz okoline, fizika aktivnost i ishrana imaju znaajnu ulogu u pojavi upalnih stanja u organizmu DIJETA PROTIV UPALA nije klasina ni kratkorona dijeta, jer ne utie na mravljenje, ve je napravljena da bi se postiglo optimalno mentalno i fiziko zdravlje. Ali, pridravanje pravila ishrane, koja je osmislio dr Endrju Vejl, lekar s Harvarda i pionir integrativne medicine, donosi i postizanje optimalne telesne teine, primerene grai i ivotnom dobu. Po njegovoj teoriji, hronina upala uzrokuje hronine bolesti. Stres, otrovi iz okoline, fizika aktivnost i ishrana imaju znaajnu ulogu u pojavi upalnih stanja u organizmu. Protivupalna dijeta se bazira na unosu od 2.000 do 3.000 kalorija, u zavisnosti od pola, grae, ivotne dobi i stepena aktivnosti. Prema dr Vejlu, ugljeni hidrati treba da osiguraju 40-50 odsto, masti 30, a proteini 20-30 procenata ukupne energije. Osnovne smernice za ovu ishranu su: - dosta voa i povra (celog spektra boja) - minimizovati unos zasienih i trans masti - unositi omega-3 masne kiseline putem ribe, oraastih plodova i eventualno dodataka prehrani - rafinirane ugljene hidrate (testenina, beli pirina) zameniti celim itaricama. - glavno ulje u prehrani je maslinovo, a suncokretovo i meavinu biljnih ulja izbegavati - prednost imaju biljni proteini i proteini iz ivinskog mesa, crveno meso i mlene proizvode treba izbaciti iz prehrane - rafinirane i procesirane proizvode maksimalno ograniiti - koristiti to vie zaina (umbir, kari i drugi zaini deluju protivupalno) - moe se jesti tamna okolada (min. 70 odsto kakaa). Jedna od smernica doktora Vejla je i unos 40 g prehrambenih vlakana, to je mogue postii samo ako se na tanjiru nae mnogo voa (naroito bobiastog), povra (pasulja posebno) i celih itarica. S obzirom na to da je unos mlenih proizvoda u protivupalnoj dijeti minimalan, potrebno je da se kalcijum nadoknadi ishranom bogatom sardinama s kostima, zelenim lisnatim povrem, brokolijem, tofuom, semenkama susama, sojinim mlekom. Dr Vejl savetuje i dodatke ishrani, da bi se osigurao dovoljan unos vitamina C, E i selena. Preporuuje i dodatni unos karotenoida, koenzima 10, alfa-lipoine kiseline, a enama kalcijum. Prednosti dijete Protivupalna dijeta je slina mediteranskoj, za koju je poznato da ima povoljan uticaj na zdravlje. Re je o nainu ivota, a ne pomodnoj dijeti koja moe dovesti do dugotrajnog gubitka suvinih kilograma. Program je uravnoteen i nema odricanja. Ishranu ini obilje nutritivno vrednih namirnica, a izbegavaju se preraeni i industrijski proizvodi, u skladu s nutricionistikim preporukama. Negativne strane dijete Dijeta nije pogodna za one koji vole da se striktno pridravaju odreenih koliina i namirnica. ini se i da je spisak dodataka ishrani predugaak, pa mnogi zaziru od tolikog uzimanja suplemenata. Prema preporukama protivupalne dijete, potrebno je jesti dosta vlakana, to moe da izazove nadutost i probleme sa probavom.

Primer jelovnika DORUAK: musli od zobenih pahuljica sa sojinim mlekom, suvim groem, orasima i borovnicama UINA: jabuka RUAK: integralno pecivo (posuto semenkama susama) sa uretinom na aru, zelenom salatom i paradajzom UINA: oraasti plodovi i suvo voe VEERA: losos ili tuna na maslinovom ulju, integralni pirina s povrem, sezonska salata. Kasnije moete pojesti voe po elji

Napitak od sveeg povra

Paradajz prelijte kljualom vodom, saekajte minut-dva, ohladite pod mlazom hladne vode...

Potrebno je - za 8 osoba: 4 paradajza, 3 crvene paprike, 0,4 dl vode, 0,4 dl sireta "balsamiko", 1,5 kaika maslinovog ulja, 6 granica bosiljka, 2 ena belog luka, vea glavica crnog luka, 200 g struganog parmezana, so i biber. Paradajz prelijte kljualom vodom, saekajte minut-dva, ohladite pod mlazom hladne vode, oljutite i zajedno sa oienom paprikom isecite na kockice. Preruite u au za tapni mikser, dodajte oieni beli luk, kolutie crnog luka, listie bosiljka (6 listia sauvajte za kasnije), ulje, sire "balsamiko", vodu, so i biber i sve zajedno izmiksajte. Dobijenu gustu masu sipajte u staklene ae, pospite struganim parmezanom i do serviranja uvajte u friideru.

Aroma Italije
Taljatele sa plodovima mora. Punjena testenina u sosu. Kaneloni sa spanaem i sirom

Taljatele sa plodovima mora Taljatele sa plodovima mora Za 4 osobe: 500 g taljatela, 500 g veih kozica, 1 kg neoienih koljki, 150 g mesnate slanine (paneta), 250 ml Meggle pavlake za kuvanje, 10 eri paradajza, 50 g Meggle maslaca, so i biber. Taljatele skuvajte u slanoj vodi, procedite, poprskajte uljem i promeajte da se ne zalepe, pa ih ostavite na stranu. Kozice i koljke kratko prokuvajte u malo neposoljene vode (jer su koljke ve slane od mora), procedite i ostavite da se ohlade, a proceenu vodu sauvajte. Nekoliko kozica i koljki moete ostaviti neoiene za ukraavanje, ostale oistite. Panetu isecite na krae tanke nite, pa je proprite u tiganju, bez dodatka masnoe, na laganoj vatri.

Dodajte prepolovljen eri paradajz, Meggle pavlaku za kuvanje, kozice i koljke. Posolite i pobiberite, po ukusu. U drugoj posudi rastopite Meggle maslac, dodajte malo vode u kojoj su se kuvale kozice i koljke, u koliini dovoljnoj da u njoj moete zagrejati prethodno skuvane taljatele. Dodajte pripremljen sos od morskih plodova, pa lagano promeajte. Dodajte i neoiene kozice i koljke. Kuvajte jo par minuta. Posluite toplo i, po elji, pospite narendanim parmezanom.

Punjena testenina u sosu Za 4 osobe - za testeninu: 250 g brana, 1 jaje, 1 kaika ulja i so. Za fil: 300 g mlevenog ureeg mesa, granica majine duice, 2 ena belog luka, 1 jaje, so i biber. Za sos: 250 ml Meggle pavlake za kuvanje i granica majine duice. U brano dodati so, jaje i ulje. Zamesiti testo i ostaviti pokriveno pola sata. Majinu duicu oprati, prosuiti i skinuti listie. U meso dodati zdrobljeni beli luk, majinu duicu, so, biber i jaje. Oblikovati male kuglice. Odlealo testo tanko razvui i isei na kvadrate 4x4 cm. Na sredinu svakog staviti kuglicu mesa, presaviti po dijagonali i viljukom vrsto pritisnuti krajeve, da se zalepe. Veu koliinu posoljene vode, staviti da provri, pa kuvati po nekoliko komada napunjene testenine, desetak minuta. Kuvano reati u iniju. Meggle pavlaku za kuvanje i majinu duicu staviti da provri, pa preliti preko kuvane testenine.

Kaneloni sa spanaem i sirom Za 4 osobe: 12 kanelona, 1 jaje, 200 g sira rikota, 200 g Meggle sveeg sira, 120 g spanaa, 200 ml Meggle pavlake za kuvanje, 150 g parmezana, 2 ena belog luka, 2 kaike maslinovog ulja, so i biber. Kanelone staviti u posoljenu vodu koja vri i kuvati 2 minuta, tek toliko da malo upiju tenosti i zatim ih izvaditi. Listove spanaa bez granica, dobro oprati pod mlazom vode i sitno iseckati. U iniju razbiti jaje, posoliti, zainiti solju i biberom, umutiti, pa dodati Meggle sve sir, sir rikota, polovinu rendanog parmezana, zdrobljeni beli luk, iseckane listove spanaa, pa sve zajedno izmeati. Dobijenom smesom puniti kanelone i slagati ih jedan pored

drugog, u maslinovim uljem nauljenu vatrostalnu posudu. U iniji pomeati Meggle pavlaku za kuvanje sa preostalim rendanim parmezanom i time premazati kanelone. Pei 35 minuta na 1800 C.

Riblje ulje titi mozak od brze hrane

Tako to stimulie oblast u mozgu koja je zaduena za kontrolu ishrane, uenje i pamenje

Riblje ulje STRUNJACI sa Univerziteta u Liverpulu doli su do saznanja da ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama moe da zaustavi negativne uticaje brze hrane, tako to stimulie oblast u mozgu koja je zaduena za kontrolu ishrane, uenje i pamenje. Istraivanje je trajalo nekoliko decenija i otkriveno je da ishrana koja obiluje mastima moe da utie na mozak i da poremeti neurogenezu, odnosno proces koji stvara nove nervne elije. Preterano konzumiranje rafinisanog eera i zasienih masti kojih ima u brzoj hrani, dovodi do gojaznosti, ometa metabolizam, a utie i na mentalne procese. Ove promene mogue je videti u strukturi mozga i mogunosti stvaranja novih nervnih elija, to potencijalno povezuje gojaznost sa neurodegenerativnim bolestima. Omega-3 masne kiseline mogu da obrnu ili zaustave ove uticaje. Istraivanje je pokazalo da ishrana u kojoj preovlauju masti zaustavlja luenje hormona koji tite neurone i stimuliu njihov rast, a da omega-3 masne kiseline vraaju luenje hormona u normalno stanje i podstiu rast nervnih elija. Stoga, konzumirajte riblje ulje kako biste zaustavili negativan uticaj brze hrane na mozak.

Riblje ulje za zdravu psihu

Naunici se nadaju da je pronaena alternativa za opasne antipsihotike lekove, koji mogu imati ozbiljne nuspojave Britanski strunjaci tvrde da ukoliko svakodnevno konzumiramo riblje ulje znatno smanjujemo rizik da "zaradimo" mentalna oboljenja izazvana razliitim psihozama. Tokom tri meseca pratili su kako riblje ulje kao dodatak u ishrani deluje na organizam i doli do saznanja da je toliko delotvorno da moe ak za etvrtinu da smanji rizik obolevanja od izofrenije. Veliki plus ribljeg ulja su omega-3 kiseline, koje su dobre ne samo za srce nego i mozak. Naunici koji su radili na ovoj studiji kau da je re o revolucionarnom otkriu, jer to znai da postoji nada da je pronaena alternativa za opasne antipsihotike lekove koji mogu imati ozbiljne nuspojave. Lekari iz Austrije, Australije i vajcarske testirali su 81 osobu, koje su imale predispozicije da obole od razliitih psihoza - bilo da postoji istorija mentalnih oboljenja u njihovoj porodici ili sami ve imaju blage simptome psihoze. Tokom 12 sedmica polovina je u ishrani imala riblje ulje, dok su ostali uzimali obinu tabletu. Posle dve godine praenja njihovog mentalnog stanja, ispostavilo se da se dvoje ljudi razboleleo u onoj grupi koja je uzimala riblje ulje, a ak 11 u drugoj. Zahvaljujui ovim rezultatima, naunici su odluili da nastave istraivanje kako bi ustanovili da li omega-3 masne kiseline mogu potpuno zameniti antipsihotike lekove.

Preporuke, saveti, otkrica

04. maj 2009. 12:00 | Komentara: 0 Riblje ulje moe da smanji simptome kod astme izazvane fizikim naporom, tvrde britanski naunici. Preparati koji u sebi imaju kombinaciju vitamina E i mineral selen, pomau u spreavanju nastanka karcinoma prostate. Riblje ulje protiv astme Riblje ulje moe da smanji simptome kod astme izazvane fizikim naporom, tvrde britanski naunici. Sprovedeno istraivanje pokazalo je da riblje ulje smanjuje suenje disajnih puteva, pa samim tim i potrebu za uzimanjem lekova. Tronedeljnim istraivanjem obuhvaeno je 16 odraslih pacijenata koji su se rekreativno bavili sportom. Za to vreme njihovoj dijeti je dodavano riblje ulje, a konani rezultati pokazali su da je njihova funkcija nakon vebanja poboljana za 64 odsto, a da je upotreba inhalacionih lekova smanjena za 31 procenat. Ovo je izuzetno vano ako se zna da kod ak 80 odsto obolelih od astme fiziki napor izaziva tegobe. Zanimljivo je da sline tegobe osea i deset odsto populacije koja ne boluje od astme. Vitamin E, kapsaicin i selen tite mukarca Preparati koji u sebi imaju kombinaciju vitamina E i mineral selen, pomau u spreavanju nastanka karcinoma prostate, tvrde naunici Centra za istraivanje raka Fred Hainson u Sijetlu. Sem toga, selen delimino neutralie i tetno dejstvo kancerogenih materija iz duvana, to je posebno vano za mukarce puae. Bilo bi najbolje da se mukarci u potpunosti odreknu cigareta, poruuju iz Centra u Sijetlu, a ukoliko to nije mogue, trebalo bi kombinovane preparate vitamina E i selena ukljuiti u ishranu. Posebno je vano da se u organizam unose zajedno, jer odvojeno ne pokazuju zavidnu efikasnost, pokazala su istraivanja. S druge strane, i ljuta papriica pokazala je svoju antikancerogenu mo u borbi protiv karcinoma prostate, tvrde ameriki naunici. Posle obavljenih testiranja oni naglaavaju da kapsaicin, kljuni sastojak ljute papriice, podstie odumiranje ak 80 odsto elija raka prostate, i time dovodi do smanjenja tumora. Istovremeno, upozoravaju da sa konzumiranjem papriica ne treba preterivati, jer mogu da dovedu do ozbiljnih problema na elucu.

Zeleni, voe i jaja otklanjaju umor

Manjak vitamina moe da izazove mnogobrojne tegobe: od nervoze do bolova

ZBOG nedostatka raznovrsne ishrane, pre svega povra i voa, mnogi su iz zimskog perioda izali sa nedostatkom odreenih vitamina i minerala. A, im jednog vitamina u organizmu nema dovoljno, dolazi do poremeaja funkcije organa ili itavog sistema organa. Slabost i malaksalost, hronini umor, krti nokti, suva koa, este prehlade, bolovi u miiima, pa ak i napetost, nervoza i gubitak pamenja povezani su sa deficitom odreenih vitamina ili minerala. Zbog toga bi sezonske namirnice sa pijanih tezgi trebalo iskoristiti i nadoknaditi vitamine i minerale koji telu vraaju vitalnost, a organima omoguavaju da rade punom parom. Jelena Jovanovi, nutricionista iz Preventivnog centra Doma zdravlja Stari grad, objanjava koliko su vani odreeni vitamini u obavljanju funkcija svih delova tela. Poto je vano da se sa unoenjem vitamina ne pretera, potrebno je da se zna i koja doza ovih vanih sastojaka dnevno sme da se uzima. - Zdrav, dobro izbalansiran jelovnik je onaj koji svakodnevno sadri minerale, vitamine i druge nutritivno hranljive sastojke kao to su proteini, ugljeni hidrati i masti - kae Jovanovieva.

Vitamin A Preporuena doza je 500-600 nanograma na dan. Gruba, suva i nadraena koa, gubitak apetita, est umor, slaba kosa bez sjaja, lomljivi nokti, pojava peruti, koa sklona aknama, sve su to upozoravajui znaci nedostatka vitamina A. Njegov deficit najee se ogleda u promenama na oima. Oni koji imaju ove probleme treba da piju mleko, jedu umance, argarepu, kajsije ili med. Vitamin D Preporuena doza je 5-10 ng dnevno. Kod manjka vitamina D najpre e se primetiti promene na kotanom tkivu. Zdravlje kostiju zavisi od ovog vitamina, jer kosti bez njega postaju slabe, savijaju se i lome. Malaksalost, slabost, pojaano znojenje, takoe mogu da budu simptomi manjka ovog vitamina. Istovremeno, ovaj vitamin titi od malignih oboljenja, a nalazi se u ribama: haringi, lososu, tuni. Vitamin E Preporuena doza je 10 mg na dan. Deficit vitamina E ne pokazuje se toliko vidljivim spoljnim znacima, ali su simptomi uoljivi u krvnoj slici, pa je tako pokazatelj nedostatka vitamina E manja koliina crvenih krvnih zrnaca. Nalazi se u uljima, orasima, semenkama. Vitamin C Preporuena doza je 500 mg na dan, a za puae 1.000 mg dnevno. Sklonost infekcijama, izraene vene, modrice, sklonost krvarenju znakovi su nedostatka vitamina C u organizmu. Manjak se moe javiti pri poveanim fizikim i psihikim naporima, za vreme trudnoe i dojenja i kod infekcija. Ovaj vitamin je vaan jer podstie rad imunog sistema u borbi sa virusnim infekcijama i bakterijama. Paprika, kupus i citrusno voe bogati su prirodni izvori vitamina C. Vitamin B2 Deficit vitamina B2 vidljiv je u uglovima usana, oko kojih se uestalo javljaju rane i oteenja koe. Kada ga nema dovoljno u organizmu, dolazi do iritacije oiju koje se naroito ispoljavaju smetnjama na svetlu. Oi su umorne i osetljive na svetlost. Javljaju se, takoe, tekoe u zarastanju rana, alergijske reakcije i upalne promene na koi. Ovaj vitamin se nalazi u mlenim proizvodima, ribi i jajima. Vitamin B6 Preporuena doza je od 1,5 do 2 mg na dan. Nedostatak vitamina B6 se javlja kod dijabetiara, starijih osoba, trudnica i dojilja. Manjak B6 vitamina je povezan sa oboljenjima bubrega, grevima u rukama i nogama, javljaju se upale koe, razdraljivost, nesanica i anemija. To je vitamin koji regulie promene raspoloenja, PMS i brojne mentalne poremeaje, a uestvuje u metabolizmu proteina. Nalazi se u piletini, ribi, lenicima, kikirikiju. Vitamin B9 ili folna kiselina Preporuena doza je 150-200 ng dnevno. Vana je za sintezu DNK. Deficitarnost se javlja kod trudnica, ena koje uzimaju kontracepciju i osoba sa probavnim tegobama. Uestvuje u sintezi hemoglobina i sazrevanju eritrocita, pa u ishranu valja ubaciti zrnevlje, orah i zeleno povre. Gvoe Preporuena doza je 10-30 mg dnevno. Uestvuje u izgradnji hemoglobina i mioglobina u miiima. Nalazi se u crvenom mesu, soivu, jajima, suvom vou. Kalcijum

Preporuena doza je 800-1.200 mg na dan. U mleku, jogurtu, konzerviranoj ribi i brokoliju ima ovog minerala koji je odgovoran u prevenciji rahitisa, osteoporoze i hipertenzije. Bakar Preporuena doza je 1,5-3 ng dnevno. Vaan je u stvaranju eritrocita a izvori su mu morski plodovi, kivi, kakao prah. Magnezijum Preporuena doza je 280-375 mg na dan. Uestvuje u izgradnji kostiju miia, nervnog sistema, a bogati izvori ovog minerala su banana, okolada, lenici, orasi. Mangan Preporuena doza je 2 mg dnevno. Kao snano antioksidativno sredstvo mangan se nalazi u jajima, ananasu i integralnim itaricama. Kalijum Preporuena doza je 1.100-2.000 mg dnevno. Ko ima problema sa krvnim sudovima trebalo bi svaki dan da jede banane, paradajz, avokado ili losos.

Dijeta: Isperite telo i smrajte

Traje etiri nedelje, tokom kojih se kombinuje specifina ishrana i umereno vebanje

POSLE nekoliko meseci teke i obilne ishrane, na organizam vapi za prolenim ienjem. Iako telo moe i samo da se oslobodi otrova, posle zimske ishrane treba mu malo pomoi da se organi isperu, ali i da se reimo nekoliko kilograma vika. Ova dijeta traje etiri nedelje, tokom kojih se kombinuje specifina ishrana i umereno vebanje. Ovaj program je individualan, u zavisnosti od stanja organizma i potreba osobe, a predlozi koje dajemo samo su smernica kako bi detoksikacija trebalo da izgleda. ienje se obino sprovodi u etiri faze: ienje bubrega i creva, zatim ienje limfnog sistema, ienje jetre i une kese (ovo doprinosi smanjenju masnih naslaga), i ienje plua, krvi i koe. Tokom celog programa poinje se ujutru s mlakom limunadom, a do podneva se preporuuje samo voe i svei voni sokovi. Za ruak je obavezna velika salata u kojoj dominira zeleno lisnato povre. Slino vai i za veeru, koja treba da sadri ili zeleno lisnato povre kao salatu, ili blago obareno povre.

Preporuuje se dosta vode, kao i ajeva, a poeljno je ishrani dodati suplemente - multivitamine i minerale, po potrebi i digestivne enzime. ZABRANjENA HRANA: kafa, alkohol, eer, brano, preraena hrana, prena hrana, so, meso i mleni proizvodi. Organski dobijena jaja su jedini ivotinjski proizvod koji je dozvoljen, i to najvie tri nedeljno. Slatkii su zabranjeni, a ako imate veliku elju za slatkim moete je zadovoljiti manjom koliinom suvog ili kotunjavog voa. PREPORUENA HRANA: bademi, jabuke, artioke, banane, repa, borovnice, kupus, argarepa, celer, vinje, luk (beli i crni), grejpfrut, kelj, limun, maslinovo ulje, maline, alge (suve i svee), spana... PREPORUKE ZA VEBANjE: Preporuuje se svakodnevno umereno vebanje koje ukljuuje skakanje i kretanje. Idealno je skakanje na mini trambulini, a razlog je jednostavan - ova veba dramatino podstie kretanje limfe i ienje organizma. Od velike koristi je i brzo hodanje 30 minuta pet dana nedeljno. ZATO DRATI OVU DIJETU: Ova detoksikaciona dijeta zagovara unos raznovrsne integralne hrane, pogotovo sveeg voa i povra, i oslobaa telo nagomilanih toksina. Takoe, pomae u uklanjanju celulita, i ukazuje na neophodnost smanjenja stresa. Uspeno vraa energiju, koa postaje sjajnija, oslabiete nekoliko kilograma vika. LOE STRANE DIJETE: Detoksikaciona dijeta je veoma restriktivna u izboru namirnica, i to moe da bude problem. U poetku primene esto se oseti umor kao posledica promene u ishrani i uklanjanja kafe, ivotinjskih produkata i eera iz ishrane (naroito je kritina prva nedelja). Kod nekih osoba doe do promene u varenju, jer je veina hrane u ovoj dijeti bogata dijetnim vlaknima. Ne preporuuje se due od mesec dana hraniti se ovako, jer je organizmu potrebna i hrana bogata proteinima. PRIMER JELOVNIKA Prvi dan Po ustajanju: - Sok od pola limuna sa mlakom vodom - Lake jutarnje vebe - 1 kaiica pektina razmuenog u kaiicu vode ili nezaslaenog soka Doruak - Kaa od sezonskog voa sa jednom bananom - Prepodnevna uina - Svee jagodiasto voe Ruak - Velika zelena salata sa paradajzom, crvenom paprikom, klicama alfa-alfa (ili peninim klicama), narendanom argarepom i kaiicom maslinovog ulja - Pareni krompirii zapeeni u rerni Popodnevna uina

- tapii od celera - Lako popareni bademi - 6-7 komada (skinuta opna) Veera - Velika meana salata - Supa od sezonskog povra i integralnog pirina - Veernja uina - Pomoranda i neko suvo voe Drugi dan Doruak - 20 plodova umskog voa - 1 jabuka - 1 kruka - Jogurt - aica badema Voe moete jesti zasebno ili napraviti voni jogurt od svih sastojaka. Meuobrok Popijte limunadu, pa posle 10 minuta pojedite bananu i aku semenki suncokreta ili bundeve. Ruak Ruak pripremite od bilo kojeg mahunastog povra. Skuvajte ga i zainite ili isceenim limunom ili sa malo ekstradevianskog maslinovog ulja. Porcija nije ograniena, ali bitno je da ne preterate. Meuobrok Salata od krastavaca, paradajza, rukole, zelene salate, s maslinovim uljem. Uzmite i aku lenika ili nekog suenog voa. Veera Jaja ili riba na aru, s tim da uz to moete jesti koliko elite povra i kojeg elite (argarepa, brokoli, spana) kuvano i bez zaina.

Supe od povra iste organizam

Najbolji istai organizma su supe od koprive, celera, argarepe, brokolija, jabuke, crne rotkve ili spanaa

Supa od povra PRE nego to odete na odmor, bilo bi dobro da oistite organizam od tetnih materija nakupljenih tokom hladnih meseci i jake hrane. Laganom detoksikacijom ne samo da ete se osloboditi masnih naslaga, ve ete i poboljati imunitet. Najbolji istai organizma su supe od koprive, celera, argarepe, brokolija, jabuke, crne rotkve ili spanaa sa dodatkom sveih zainskih biljaka, luka, ali i junog voa i brusnice. Jednostavno se pripremaju, moete i da pomeate nekoliko vrsta povra i voa, a nutricionisti preporuuju da konzumirate 2,5 dl supe posle svakog jela, ne pre. Povre moete da izblanirate, a potom umutite u blenderu i tako dobijete krem supu. Bistre domae supe se brzo i lako vare i efikasno iste organizam. Bistru supu od povra napraviete tako to ete da kratko skuvate razne namirnice (najdue se kuvaju argarepa i celer, zato ih isecite na kockice), a potom procedite i zainite aromatinim biljkama, solju i biberom. Osim supe, i itarice su odlini istai masnih naslaga, dovoljno je da jednom dnevno, najbolje ujutru, pojedite ovsene itarice sa nemasnim jogurtom.

Mediteranska dijeta
Jedite manje crvenog mesa i mlenih proizvoda, ali umanjite i konzumiranje soli i eera

Dijeta podrazumeva da jedete manje crvenog mesa i mlenih proizvod

KAKO nam se pribliava letnji period, to sve vie tragamo za nainima kako da budemo to vitkiji i spremniji za ulazak u bikini, odnosno izlazak na plau. Moda e neki od vas najzad isprobati mediteransku dijetu, nain ishrane kojeg je osmislio dr Don Pirs. Zasnovan je na navikama u ishrani koje imaju ljudi sa Mediterana, a podrazumeva konzumiranje voa, povra, celih zrna itarica i mahunarki koje uspevaju u ovom delu sveta. Dijeta podrazumeva da jedete manje crvenog mesa i mlenih proizvoda, ali i da konzumirate manje soli i eera. Na taj nain ne samo da se kilaa dri pod kontrolom, ve i celokupno zdravlje. Zdravo srce: Ovaj nain ishrane obiluje zdravim mastima, kao to su maslinovo ulje i omega-3 masne kiseline kojih ima u ribi, pa e drati pod kontrolom krvni pritisak, a i znatno smanjiti rizik od nastanka sranih bolesti. Prevencija protiv kancera: Zeleno lisnato povre (brokoli i spana) i mahunarke (leblebije i soivo), poznati su kao hrana koja je odlina u borbi protiv kancera, jer je bogata antioksidansima. Vie testosterona: Prema studiji koju je obavio dr Pirs, kod mukaraca koji konzumiraju vie hrane bogate omega3 masnim kiselinama, zabaleen je porast nivoa testosterona. Osim toga, na prostatu pozitivno deluje i zeleno lisnato povre. Gubitak kilograma: Tipini mediteranski obroci obiluju zdravim namirnicama, naroito povrem, kae dr Pirs. Porast broja gojaznih osoba velikim delom je i posledica toga to sve vie, umesto svee, jedemo preraenu hranu. Hronine bolesti: Statistiki podaci pokazuju da hronine bolesti, kao to su kardiovaskularne, dijabetes i Alchajmerova, menje pogaaju osobe koje primenjuju mediteranski nain ishrane.

Svee i kuvano povre

Kuvanjem namirnice postaju meke i lake za varenje, dok toplota razgrauje zidove biljnih elija pa se iz njih oslobaaju antioksidansi i vitamini POTO se u poslednje vreme mnogo govori i pie o tome kako je konzumiranje sirovog povra mnogo zdravije od kuvanog, moda bi ipak trebalo istai da najnovija istraivanja pokazuju i drugu stranu medalje, odnosno da odreene vrlo vane sastojke ljudski organizam moe bolje da apsorbuje iz kuvanog nego iz sirovog povra. Sem toga, kuvanjem namirnice postaju meke i lake za varenje, dok toplota razgrauje zidove biljnih elija pa se iz njih oslobaaju antioksidansi i vitamini. Istina, visoke temperature tokom kuvanja mogu smanjiti koliinu vitamina i antioksidanasa koje povre sadri, ali ne u onoj meri u kojoj se to do sada verovalo. Naime, ako se povre kuva kratko, ne vie od 10 minuta, i to na pari, taj gubitak se znaajno smanjuje. Ipak, dok naunici i nutricionisti, bilo da su pobornici sveeg ili kuvanog povra, u potpunosti ne usaglase svoje stavove, najsigurnija opcija je da u ishranu ubacite i sirovo i kuvano povre, jer je i u jednoj i u drugoj varijanti ono zaista zdravo i treba ga konzumirati svakodnevno. Da bi vam bilo lake da se opredelite, nudimo vam tablicu energetskih i nutritivnih vrednosti 100 g dve najee koriene povrtne namirnice: Sve spana: masti - 0,39 g, vlakna - 2,20 g, vitamin C - 28,10 mg, vitamin B6 - 0,20 mg Kuvani spana: masti - 0,26 g, vlakna - 2,40 g, vitamin C - 9,80 mg, vitamin B6 - 0,24 mg Svea argarepa: masti - 0,24 g, vlakna - 2,80 g, vitamin C - 5,90 mg, vitamin B6 - 0,14 mg, A i B karotin 11762 mcg Kuvana argarepa: masti - 0,18 g, vlakna - 3,00 g, vitamin C - 3,60 mg, vitamin B6 - 0,23 mg, A i B karotin 12108 mcg.

Specijaliteti
Baget sa aromatinim biljem. Zapeena riba. Topli prilog od kupusa. Jagnjetina sa sirom i spanaem. Gurmanska salata

Jagnjetina sa sirom i spanaem Jagnjetina sa sirom i spanaem Za 4 osobe: jagnjei but bez koske, 300 g spanaa, 100 g parmezana, 200 g fete, jedno jaje, 50 g badema, oraha ili lenika, 2 kaike ulja, 3,5 dl belog vina, 2 argarepe, koren pakanata, dva-tri paradajza, nekoliko granica ruzmarina, so, biber i ulje. Spana operite, oistite i kratko proprite u zagrejanom teflonskom tiganju bez masnoe. Sir izgnjeite, pomeajte sa seckanim orasima, perunom, posolite, pobiberite i snano promeajte. Jagnjei but iz kojeg je izvaena kost rairite na radnoj povrini i premaite pripremljenom meavinom, pa urolajte, uveite kanapom, poloite u vei tiganj sa zagrejanim uljem i prite da porumeni sa svih strana. Preni jagnjei rolat preruite zajedno sa uljem u kojem se prio u pleh, prelijte vinom, dodajte oienu argarepu i pakanat iseene na kolutie i pecite dva sata u rerni zagrejanoj na 180 stepeni. S vremena na vreme prelijte sokom koje je peenje pustilo. Pred kraj peenja dodajte paradajz iseen na krike, prelijte ga sosom od peenja i sve zajedno pecite jo pet minuta. Baget sa aromatinim biljem

Za 4 osobe: 500 g integralnog brana, 2 kaike oienih semenki suncokreta, kaika suvog kvasca, 3 kaike sveeg seckanog aromatinog bilja po elji (bosiljak, majina duica, ruzmarin, perun...), kaika soli i 3 dl mlake vode. U veoj posudi pomeajte brano, grubo samlevene semenke suncokreta, so, seckano aromatino bilje i kvasac. Sipajte vodu i mesite vrhovima prstiju desetak minuta, pa prekrijte vlanom kuhinjskom krpom i ostavite da odstoji 60 minuta na sobnoj temperaturi. Nadolo testo premesite, preruite na branom posutu radnu povrinu i zamesite dva hlepia oblika francuskog bageta. Ponovo prekrijte vlanom krpom i ostavite da odstoji jo 60 minuta. Nadole bagete poprskajte vodom i otrim noem koso zasecite na nekoliko mesta, poloite ih u pleh obloen papirom za peenje i pecite 25 minuta u rerni zagrejanoj na 185 stepeni. Peene bagete ohladite, isecite na deblje krike i servirajte sa salatom i sirom.

Zapeena riba

Za 4 osobe - za ribu: tuka od 600 g, 2 kaike strugane limunove kore, kaika brana, glavica luka, 60 g putera, dve-tri kaike povrtnog bujona iz kocke, 1,5 dl belog vina, 1,5 dl neutralne pavlake, 3 umanca, veza peruna so i biber. Za pire: 100 g mlevenih lenika, 800 g krompira, 2,5 dl mleka, 50 g putera i so. Oienu i opranu ribu uvaljajte u struganu limunovu koru, pa u brano i isprite na pola koliine vrelog putera. Prenu ribu poreajte u podmazanu vatrostalnu posudu i poklopite. Na ostatku otopljenog putera kratko isprite seckani luk. Kada se luk zacakli smanjite temperaturu, dodajte ranije pripremljen povrtni bujon iz kocke, pavlaku i vino, snano promeajte i kada tenost prokljua kuvajte 5 minuta. Sklonite s ringle, posolite, pobiberite, saekajte da se sos malo ohladi, dodajte seckani perun i prethodno umuena umanca i sve sjedinite. Krompir skuvajte u ljusci, ocedite, oljutite, izgnjeite, dodajte mlevene lenike, puter i mleko i snano meajte da dobijete gladak pire. Uz pomo kolaarskog fieka pire istisnite u vatrostalnu posudu oko ribe, odozgo sipajte pripremljeni sos i pecite 15 minuta u rerni zagrejanoj na 180 stepeni. Zapeenu ribu i krompir ukrasite sveim povrem i servirajte toplo. Topli prilog od kupusa

Za 4 osobe: glavica sveeg kupusa, 2 dl kisele pavlake, 1 dl milerama, 100 g mlevenih oraha, 200 g struganog kakavalja, veza peruna, po pola kaiice karija i ljute papriice u prahu, so, biber i malo maslinovog ulja. Kupus oistite, isecite na vee krike, poloite u evir, njega stavite preko lonca sa kljualom vodom, poklopite i kuvajte na pari da omeka. Kuvani kupus ohladite. Posebno pomeajte kiselu pavlaku i mileram, dodajte kakavalj i mlevene orahe i meajte da dobijete kremastu masu. Posolite, pobiberite, dodajte na vrh kaiice ljute paprike u prahu i pola kaiice karija u prahu i promeajte. Ohlaeni kupus preruite u maslinovim uljem podmazanu vatrostalnu iniju, prelijte pripremljenim sosom, odozgo sipajte nekoliko kapi maslinovog ulja i pecite 15 minuta u rerni zagrejanoj na 180 stepeni. Ukrasite seckanim perunom i servirajte kao topli prilog uz peenja ili ribu.

Gurmanska salata Za 4 osobe - za salatu: 350 g ostataka od teleeg peenja, vea glavica luka, konzerva sardina od oko 200 g i kaika seckanog peruna. Za salatni preliv: 5 kaika soka od paradajza, 2 kaike sireta, kaika senfa, pola kaiice eera, 4 kaike ulja i kaika seckanog peruna. Meso isecite na trake i pomeajte sa usitnjenim, oceenim sardinama. Dodajte luk, iseen na kolutie i seckani perun i sve promeajte. Posebno pomeajte paradajz sok, sire, senf i ulje. Dodajte eer i seckani perun, dobro izmeajte, sipajte preko salate, jo jednom promeajte i do serviranja uvajte u friideru.

Losos, sardine i plava riba ubrzavaju vijuge

Preobilan obrok uspavljuje. Za bolju koncentraciju i pamenje vani su redovni obroci i pravilna ishrana NA koncentraciju i pamenje utiu stres, visoka spoljna temperatura, poviena telesna temperatura, obilan obrok ili jaka glad, neke bolesti, neispavanost, neprovetrenost prostorije, duvanski dim, nedovoljano vode... Meutim, za mentalne funkcije je vana i pravilna ishrana. U zavisnosti od toga ta ste pojeli, mozak moe da radi bre ili sporije. Na primer losos, sardine i plava riba ubrzavaju vijuge, a preobilan obrok ih uspavljuje. Mozak se hrani glukozom, a da bi se odrao stalan nivo ove materije u krvi, potrebni su redovni obroci sa meuobrocima od sveeg voa ili povra. - Izbegavanje jutarnjeg obroka slabi pamenje i sposobnost koncentracije, dok kvalitetan doruak od itarica, pahuljica sa voem ili mlekom ili neto jai obrok od jaja, unke, integralnog hleba i prirodnog soka od voa poboljava koncentraciju - objanjava primarijus dr Branka Konstantinovi Birovljev, specijalista za ishranu Zavoda za zdravstvenu zatitu studenata, konsultant Kalivita internenal za suplementaciju ishrane. - Da bi mozak optimalno funkcionisao pomau ugljeni hidrati koji se sporo razlau (sloeni ugljeni hidrati), jer obezbeuju postepeno oslobaanje eera u krvi. To nisu tzv. prosti eeri (saharoza-stoni eer, slatkii i drugo), ve mahunarke (graak, pasulj, boranija, soivo), suvo i svee voe, integralne itarice, povre, jezgrasti plodovi. ALKOHOL I CIGARETE - NE ALKOHOL treba izbegavati jer negativno utie na mo aktivne koncentracije i fokusiranja. Preporuuje se uzimanje dovoljno vode, najmanje est do osam aa dnevno. Ako je neko fiziki aktivan, ili je visoka spoljna temperatura, koliinu tenosti treba poveati. Puenje smanjuje koliinu kiseonika koji dospeva do mozga. Ove namirnice treba da budu to raznovrsnije, a svakoga dana treba imati tri glavna obroka i dve uine. Pravilnim rasporedom obroka na svaka tri ili etiri sata obezbeuje se stalni optimalni nivo eera u krvi i spreava njegov pad, to obezbeuje najbolje funkcionisanje mozga. Za uinu je najbolje jesti voe, ili prirodni sok od voa, povre (argarepu) ili salatu, moe i sok od povra, kotunjavo voe ili itarice (ito, bonita, kae od itarica). - Glavni obrok treba da bude kombinacija proteina (mrava nemasna mesa ili riba), sloenih ugljenih hidrata (povre u bojama semafora, grilovano ili bareno), salata od sveeg povra i nezasienih masti (kvalitetna hladno ceena ulja od maslina, kotica groa, bundeve i druga) - naglaava dr Birovljev. - Semenke suncokreta ili bundeve mogu da se pospu u manjim koliinama preko barenog povra, ali u tom sluaju ne treba dodavati ulje. Za ruak moe da se jede i kuvano jelo od mahunarki sa salatom i manjom koliinom integralnog peciva. Supe i orbe su idealne jer obezbeuju organizmu tenost i minerale i pripremaju eludac da lake svari hranu.

Za veeru moe tunjevina, skua ili druga riba, sir i povre, testenina ili pirina sa povrem, proja sa jogurtom ili sirom. BRZI HOD ZA BOLJE PAMENJE KAFA, aj i kakao su napici koji sadre stimulirajue supstance. Meutim, ako se pretera sa njima, imaju suprotan efekat, deluju sedativno. Moe ak da se oseti umor posle vie kafa jer iscrpljuju rad srca izazivajui povean broj otkucaja u minutu. Preporuuju se plivanje, joga, stoni tenis, parterna gimnastika, sobni bicikl. I svakodnevni brzi hod od 30 minuta ubrzava puls i stimulie krvotok, to doprinosi boljem pamenju. - Uoi dogaaja koji zahtevaju dobru koncentraciju ne treba jesti mnogo, ili uzimati velike koliine mesa i masnu kalorinu hranu, ve se preporuuju lagani kombinovani obrok od itarica, povra, voa i meda, uz prirodno ceen sok ili posni jogurt - savetuje naa sagovornica. - Mogu da se koriste ivinska mesa ili riba spremani bez masnoe ili na malo masnoe, sa povrem. Raznovrsna svea biljna hrana ima veliku hranljivu vrednost koju umanjuju transport, neadekvatno skladitenje, (dugo) kuvanje, peenje ili prenje. Takoe, konzervansi koji se dodaju hrani da bi se due odrala sveom i da lepo izgleda tetno deluje na nae elije. Kuvano povre nema ukus, tako da mu se dodaju so, eer, zaini, masti, maslac. Najbolje je povre jesti to vie sirovo u salatama ili grilovano ili ga samo blanirati da ostane hrskavo. - Preraena hrana, kao to su grickalice koje su slane i masne ili previe slatke sa vetakim bojama i pojaivaima ukusa, dovodi do stvaranja tetnih kiseoninih slobodnih radikala koji mogu da otete modane elije i tako mogu da ugroze pamenje - upozorava dr Branka Konstantinovi Birovljev. - Ona zakiseljava krv, biohemijske reakcije se sporije odvijaju, a tetni produkti optereuju organizam. Riba je hrana za mozak, jer je kvalitetan izvor omega-3 masnih kiselina, neophodnih za razvoj i funkcionisanje centralnog nervnog sistema. Ishrana bogata ovim dragocenim materijama umanjuje rizik od demencije i modanog udara, a igra i veliku ulogu u poboljanju pamenja.

Povre: Zdravo, a skida i kilograme

Za mesec dana ishrane bazirane na povru moete da smrate etiri kilograma. Ova dijeta se preporuuje svima koji imaju problema sa probavom SALATE su bogate vlaknima koja olakavaju rad creva, a izuzetno su korisna i u dijetama za mravljenje jer usporavaju apsorpciju eera, ime omoguavaju organizmu njihovo postupno iskoriavanje. Osim toga, salate su dragocen izvor vitamina (A, C, E) i minerala, posebno kalijuma, koji spreava zadravanje vode, kao i bakra, cinka i selena. Sprovodei dijetu sa salatom, dnevno ete uneti oko 1.300 kalorija, tako da za mesec dana moete da smrate etiri kilograma. Najvei deo obroka u ovoj dijeti ini povre (55-60 odsto). Prednost treba dati sirovom povru, jer se kuvanjem unitavaju vitamini i minerali. Jelovnik moete prilagoditi svojim navikama, tj. moete odabrati salatu koja vam se najvie svia, ali vano je kombinovati to vie vrsta povra. Moete menjati i vrste mesa i ribe. Pritom bi prednost uvek trebalo da date nemasnom mesu, pazei da nipoto ne prekoraite preporuenu koliinu od 150 grama, dva puta nedeljno. Pri izboru hleba, odluite se za integralni - tako ete drati pod nadzorom unos ugljenih hidrata, poboljati probavu i podstai funkciju creva. Koristite morsku so jer sadri manje natrijuma, a poznato je da natrijum zadrava tenost. Ako elite, moete koristiti sire (vinsko ili jabukovo), ili ga zamenite sokom od limuna.

Ova dijeta traje etiri nedelje, a preporuuje se svima koji imaju problema sa probavom, zadravanjem tenosti i koji imaju suvu kou bez sjaja.

PONEDELjAK Doruak: 2,5 dl delimino obranog mleka sa 3 kaike muslija Uina: 1 aa soka od agruma Ruak: salata od mahunarki, 40 grama integralnog hleba, 200 grama voa Veera: predjelo od sirovog povra u sosu (zelena salata, argarepa, celer), 150 g ribe peene u foliji i zainjene sosom od nane, salata od endivije, 200 g voa UTORAK Doruak: 2,5 dl delimino obranog mleka, 3 krike integralnog tosta Uina: 200 g voa Ruak: salata s paprikama, 200 gr voa Veera: predjelo od meanog sirovog povra (zelena salata, argarepa, celer), 50 g integralnog pirina kuvanog i zainjenog sa 2 paradajza, 75 g kuvanog povra za rusku salatu (argarepa, graak, krompir), 1 kaikom kukuruza iz konzerve, maslinovim uljem i 200 g voa SREDA Doruak: 1 nemasni jogurt sa 3 kaike muslija Uina: 1 aa soka od agruma Ruak: 100 g nemasnog mlevenog mesa, 200 g krompira, 1 jaje, 70 g integralne testenine zainjene sveim paradajzom i naseckanom rukolom, 200 g voa Veera: meana salata od crvenog radia, paradajza i krastavaca, 50 g spanaa kuvanog na pari, 200 g voa ETVRTAK Doruak: 2,5 dl delimino obranog mleka, 4 krike integralnog tosta Uina: 200 g voa Ruak: 100 g nemasnog mlevenog mesa, 200 g krompira, 1 jaje, 40 g integralnog hleba, 200 g voa Veera: 50 g integralnog hleba, junea nicla na aru, zapeeno povre (patlidan, tikvice i crveni radi), cikorija PETAK Doruak: 1 nemasni jogurt sa 3 kaike muslija Uina: 1 aa soka od agruma Ruak: pirina s crvenim radiem, 200 g voa Veera: meana salata od endivije, zelenog radia i paradajza, 150 g peene ribe, zapeeni patlidani SUBOTA Doruak: 2,5 dl delimino obranog mleka, 3 krike integralnog tosta Uina: 200 g voa Ruak: 100 g graka skuvanog u slanoj vodi i zainjenog kaiicom tartar sosa, 1 krastavac, 200 g voa Veera: sirovo povre, supa od povra sa 30 g mahunarki i 30 g testenine ili pirina, 200 g voa NEDELjA Doruak: 1 nemasni jogurt, 3 krike integralnog tosta Uina: 1 aa soka od agruma Ruak: 30 g integralne testenine zainjene umakom od paradajza i 50 g graka, 50 g unke ili prute, 200 g vone salate od sezonskog voa Veera: zelena salata, 2 tvrdo kuvana jajeta, kuvano povre (spana, karfiol), 200 g voa

Kombinacije koje treba izbegavati

Neke namirnice su kao stvorene jedna za drugu, dok odreene kombinacije mogu da dovedu do zdravstvenih problema Neke namirnice su kao stvorene jedna za drugu, dok odreene kombinacije mogu da dovedu do zdravstvenih problema, pa ih treba izbegavati. Kada je najbolje jesti voe, a ta nikako ne ide uz jaja i mleko? * Meso i krompir - Ovu veoma popularnu kombinaciju trebalo bi da izbegavate, jer se proteini vare u elucu, a skrob u tankom crevu, zbog ega kombinacija mesa i krompira znatno usporava metabolizam. * Mleko i bilo to drugo - Mleko je kompletan obrok i uz njega ne treba nita drugo jesti. Ali, kaiica meda i aa mleka je dozvoljena, ak i preporuljiva kombinacija protiv mikroba. * Kafa i jaja - Ovo je izuzetno loa kombinacija, jer polifenoli iz kafe smanjuju apsorpciju gvoa iz jaja i nivo kalcijuma u kostima. * Zeleno povre bez skroba i mlene proizvode - Sastojci zelenog lisnatog povra koje ne sadri skrob mogu da blokiraju apsorpciju kalcijuma iz mleka. Zato, umesto s mlekom, spana kombinujte s belim mesom i ribom. * Voe i bilo to drugo - Voe je izvrstan izvor vitamina i antioksidanata, ali sadri i kiseline koje dovode do fermentacije u elucu, to moe da uspori varenje druge hrane. Osim toga, da biste izbegli nadimanje, voe jedite na prazan eludac.

Dijetetska jela
Bareno ili napareno povre je najzdravije, jer se takvim nainom pripreme zadravaju sve hranjive materije SVEE namirnice predstavljaju osnov dijetetske ishrane. Voe, povre, mleni proizvodi, meso, sve je to dozvoljeno, ali u ogranienim koliinama i uz poseban nain pripreme. Raznovrsna ishrana klju je dobrog funkcionisanja organizma. Kada pripremate hranu potrudite se da kada god moete izbegnete prenje na ulju ili, ako je to ba neophodno, onda koristite maslinovo ili suncokretovo ulje. Bareno ili napareno povre je najzdravije, jer se takvim nainom pripreme zadravaju sve hranjive materije. U sluaju da ste pobornik intenzivnijeg ukusa hrane, preporuujemo da umesto soli kao zain koristite perun, kim, ren, ruzmarin, bosiljak... Najtei korak ka novom, drugaijem nainu ishrane su stare navike, a to podrazumeva kasne veere i izbegavanje doruka, to na due staze nikako nije dobro. Okrenite list i vrlo brzo ete osetiti promene nabolje, ne samo kada se pogledate u ogledalu ve i kada je re o vaem raspoloenju. Dopunite u utorak svoju kolekciju "Porodinih kuvara" dvadeset i drugim po redu, posveenom dijetetskim jelima. A, kao i prethodnih nedelja, obradovaemo vas i sa deset poklon-kupona za utedu. Smanjite raun u prodavnici, a uveajte kuni budet.

PILEA PAELjA Potrebno je: 500-600 g pileih prsa, bez kostiju, kaika maslinovog ili obinog ulja, srednja glavica crnog luka, 1-2 ena zdrobljenog belog luka, 2,5 dl nemasne pilee supe, olja nekuvanog pirina (duguljastog), kaiica origana, 1/2 kaiice aleve paprike, 1/4 kaiice soli, 1/4 kaiice bibera, 1/8 kaiice afrana, 3,5 dl kuvanog paradajza, 1 srednja crvena paprika (neljuta), 3/4 olje smrznutog graka, 1/2 limuna. Priprema: Skinuti koicu sa piletine i isei je na komade veliine zalogaja. Na vrelom ulju propriti piletinu. Kad promeni boju izvaditi je, a u tom ulju propriti luk da bude mekan, ali paziti da ne pregori. Dodati beli luk, jo malo propriti i skloniti sa grejne ploe. Dodati supu, nekuvan pirina, origano, alevu papriku, so, biber i afran. Vratiti na vatru, pustiti da prokuva, smanjiti temperaturu, poklopiti i dinstati oko 15 minuta. Potom dodati paradajz, iseckanu sveu papriku i graak. Dodati piletinu, poklopiti i dinstati dok pirina ne smeka. Smesu premestiti u kalup za peenje, na nekoliko mesta staviti krike limuna i zapei u zagrejanoj rerni na 220, dok se na povrini ne uhvati zlatno-rumena korica, oko 5-6 minuta. Sluiti toplo.

Kako da dijeta bude uspena?

Strunjaci tvrde da je put do vitke linije lak i jednostavan - dijetu odreuje lekar, dijete su individualne, kofein i gazirani sokovi su zabranjeni... AKO vam ne polazi za rukom da se reite suvinih kilograma, verovatno pravite neke greke kada drite dijetu. Strunjaci tvrde da je put do vitke linije lak i jednostavan. Dijetu odreuje lekar Dijetu mora da preporui nutricionista, koji e tano odrediti ta, kada i koliko treba da jedete. Dijete su individualne Ishrana mora da zadovolji energetske potrebe tela, pa se i va dijetalni reim ishrane odreuje u zavisnosti od toga koliko kalorija dnevno troite. Osobe koje dugo sede troe 1.300 kalorija dnevno, one koji se bave umnim radom od 1.300 do 2.800 kalorija, koje rade srednje teke poslove od 2.800 do 3.200 kalorija, one koji obavljaju teke fizike aktivnosti vie od 3.200, dok vrhunski sportisti potroe i do 6.000 kalorija na dan. Kofein i gazirani sokovi su zabranjeni Koka-kola, us i ledeni aj spadaju u visokokalorine napitke, dok kafa nema mnogo kalorija, ali dodaci (eer, mleko i lag) znatno poveavaju njenu energetsku vrednost. Izbegavajte grickalice Ne zaboravite kalorije koje unesete kroz razne grickalice, kikiriki, ips... Uraunajte ih u dnevni iznos kalorija. Oprez sa alkoholom Visokokalorina pia, pivo, vino i estoka pia, najee konzumiramo tokom vikenda. Ako ne uspevate da se liite ove loe navike, moete da se iskupite sa dva do tri treninga nedeljno. Ritam spavanja Ukoliko leete posle ponoi, morate da uzmete jo jedan obrok oko 24 sata jer se serotonin, hormon zadovoljstva, lui u periodu od 22 do dva sata ujutru. Najbolje je da tada pojedete male koliine voa kako ne biste upali u hiperglikemiju (povien eer u krvi) i probudili se umorni. Fizika aktivnost

etajte se najmanje 30 do 40 minuta dnevno. Ovo vai i za najtee srane bolesnike. Redovna ishrana Na svaka tri do etiri sata treba uzimati po jedan obrok. Doruak treba da bude oko osam asova ujutru, uina oko 11, ruak oko 14 asova, zatim oko 17 popodnevna uina i veera oko 20 sati. Ako leete kasno, moete da pojedete laganiji obrok i posle 20 asova. Podrka drugih Podrka u dijeti veoma je vana. Okruite se pozitivnim ljudima koji e na va trud gledati kao na uspeh i koji e vas pohvaliti svaki put kada vas vide da ne odustajate od svog cilja. Jedite polako Vano je da jedete polako i da uivate u svakom zalogaju, jer u suprotnom, oseaj gladi javie se brzo posle obroka.

Dijeta: Zaponite dan svee ceenim sokom

Ovaj reim ishrane zasniva se na namirnicama bogatim vlaknima i ubrzava metabolizam Dijeta sa vlaknima je uravnoteena, a to znai da su dobro usklaeni svi prehrambeni sastojci ISHRANA bez vlakana usporava rad creva, a kad su creva i probava tromi, usporava se sve, pa tako i proces mravljenja. Namirnice koje su bogate vlaknima uglavnom imaju malo masnoa i kalorija i ne debljaju. Netopiva vlakna na sebe vezuju vodu pa u crevu nabubre i tako olakavaju izbacivanje stolice i time viak kalorija i toksina. Osim toga vezuju ugljene hidrate i masti pa ih time usporavaju, to znai da se tako sporije resorbuju u krv, a viak se izbacuje stolicom. Istovremeno, dovode do redukcije unesenih kalorija i smanjenja nivoa holesterola u krvi. Ova dijeta korisna je za sve koji ele zdravo da smraju, ali i one koje mui opstipacija. Dijeta ima pet obroka i u skladu je s preporukama nutricionista. Ono to je bitno u ovoj dijeti jeste - uzimanje tenosti. Dijeta sa vlaknima je uravnoteena, a to znai da su dobro usklaeni svi prehrambeni sastojci. Osim mesa i ribe, na jelovniku su umerene koliine mleka i mlenih proizvoda i jaja, to dopunjuje potrebe za visoko vrednim belanevinama, vitaminima i mineralima. NE PRESKAITE OBROKE Pazite, pri slaganju jelovnika, da meso ne bude i za ruak i za veeru! Prema ovoj dijeti ne preporuuje se meso dva puta u istom danu. Isto vai i za jaja. Za pripremu hrane koristite to manje masti, a za salate koristite maslinovo ulje. Ne preskaite nijedan obrok. Svi su vani jer creva moraju stalno biti zaposlena. Pijte mnogo vode, dozvoljena je i aa vina na dan. Ugljeni hidrati su takoe zastupljeni, i to preteno oni bogati biljnim vlaknima: sve vrste hleba punog zrna, integralni pirina i testenina, kao i mekinje koje su takoe bogate biljnim vlaknima. U dijeti ima mnogo povra, sirovog i kuvanog, peninih klica, muslija, sveeg voa, kompota i lanenih semenki - a sve to pridonosi radu probave i mravljenju. Pre nego to krenete na dijetu pripremite telo za dijetu ienjem od toksina.

PLAN IENJA: Ujutro (natate): aa svee pripremljenog soka od voa ili povra Doruak: oljica muslija sa sokom od grejpfruta Meuobrok: mali tanjir salate od pomorande i banane Ruak: svee ceeni voni sok, tanjir sirove salate po izboru, eventualno 50 do 100 gr kuvanog krompira. Meuobrok: oljica aja i krika raenog hleba Veera: aa jogurta s mekinjama i lanenim semenkama, 1 do 2 tanke krike integralnog hleba sa itaricama, jedna jabuka Plan dijete DORUAK Varijanta 1: oljica kafe s malo nemasnog mleka i smeim eerom, 2 tanke krike integralnog hleba sa lajt sirnim namazom, Varijanta 2: oljica vonog aja s limunovim sokom, graham pecivo s tankim slojem marmelade Varijanta 3: oljica nemasnog jogurta sa kaiicom lanenih semenki, aka badema ili lenika, voka po izboru Varijanta 4: aa svee pripremljenog soka od povra, 2 tanke krike integralnog hleba sa semenkama, 80 gr sveeg kravljeg sira Varijanta 5: kajgana od jednog veeg ili 2 sitnija jaja, krika integralnog hleba, oljica nezaslaenog aja Varijanta 6: musli ili integralni kornfleks sa 200 ml nemasnog mleka ili jogurta, jedan grejpfrut Varijanta 7: vona salata od voa po izboru, krika integralnog hleba sa sirnim namazom. MEUOBROK Varijanta 1: aa kiselog mleka, tanka krika crnog hleba, jedan mali paradajz Varijanta 2: aa soka od argarepe sa semenkama lana, krika dvopeka s namazom od povra Varijanta 3: aa jogurta, pare integralnog hleba sa semenkama, jabuka Varijanta 4: mali tanjir salate od kupusa, krika tosta Varijanta 5: mala inija vone salate s peninim klicama Varijanta 6: aa milkejka - 200 ml mleka s bananama, jabukama, pomorandama Varijanta 7: 50 g suvog voa i aka oraastog voa po izboru RUAK Varijanta 1: mali tanjir kuvane blitve sa 100 gr kuvanog krompira, 150 gr peene ribe po izboru, jabuka Varijanta 2: aa soka od pomorande, 100 gr peene piletine (belo meso ili karabatak), pola oljice kuvanog integralnog pirina, salata od meanog sezonskog povra Varijanta 3: tanjir supe od povra, 100 g nemasne teletine (kuvane ili peene), 150 g kuvanog brokolija, zelena salata Varijanta 4: tanjir paradajz orbe, 150 g krompira peenog u kori, 150 g kuvanog graka, 1 pomoranda ili grejpfrut Varijanta 5: 100 g pileih prsa, 80 g integralne testenine sa sosom od paradajza i malo parmezana, salata po izboru Varijanta 6: 100 g teletine, 80 g integralnog pirina, 150 gr dinstanog meanog povra, nekoliko ljiva ili jedna jabuka Varijanta 7: varivo od mahunarki i povra sa 50 g jema ili integralne testenine, voe po izboru MEUOBROK

Varijanta 1: aa soka od paradajza, pare integralnog dvopeka Varijanta 2: oljica kafe, banana Varijanta 3: aa jogurta sa naseckanim bademima Varijanta 4: mala oljica muslija s vonim sokom Varijanta 5: mala oljica sirovih klica s voem po izboru Varijanta 6: oljica nezaslaenog aja, salata od jedne argarepe srednje veliine, pomoranda Varijanta 7: oljica mleka ili jogurta s mekinjama i semenkama lana VEERA Varijanta 1: tanjir meane salate, kuvano jaje, tanka krika integralnog hleba s lajt sirnim namazom Varijanta 2: vei odrezak od soje ili povra (150-200 g), aa kiselog mleka, jabuka Varijanta 3: 1/4 peenog pileta sa zelenom salatom, aa soka od meanog povra Varijanta 4: tanjir supe od povra, 2 pareta pice sa meanim povrem i malo sira Varijanta 5: manja inija salate od tunjevine, integralne testenine i meanog povra, sok od svee isceenog voa Varijanta 6: 1 porcija lazanja od tikvica (ili povra po izboru), jabuka Varijanta 7: omiljeno jelo po izboru

Dijeta: Otopite salo sa stomaka i butina

Ovaj reim ishrane je prilino rigorozan, ali se efekti vide ve posle prve dve nedelje SA kritinih delova tela: butina, stomaka, struka, uz sav trud, dijete i vebanje vikovi se najtee skidaju. Ako niste zadovoljne debljinom svojih butina, obimom svog struka ili kukova pokuajte sa ovom dijetom, ali ne zaboravite da vebate! Autorka ove dijete, En Luiz Ditlmen, akcenat stavlja na ienje jetre. Poto se mnoge tetne materije taloe u ovom organu, to smanjuje njegovu mo razlaganja masnoa, to mu je i jedna od osnovnih funkcija. Postoji vie razloga zato jetra ne radi kako treba, a najei su: unos hrane bogate loim masnoama, alergije, preterano luenje insulina, zloupotreba alkohola i lekova, esta izloenost stresu. Sve ovo za posledicu ima taloenje masnih naslaga i poveanje telesne teine. Ono to je dobro kod dijetalnog plana dr Ditlmen je to to istovremeno ubrzava mravljenje i uspeno kontrolie luenje hormona. Dijeta ima dve faze, prva traje dve nedelje i za to vreme se vide najbolji efekti. Nakon toga dijeta se ne prekida ve se nastavlja sa posebnim reimom tokom koga se kilogrami sporije skidaju sve dok se ne postigne eljena teina. Istraivanja su pokazala da ova dijeta ubrzava metabolizam, podie nivo energije, regulie promene raspoloenja i reava problem nesanice. NITA BEZ VEBANJA Kad je re o vebanju, dr Ditlmen se dri principa manje je vie. Sve dok se pridravate ovog dijetalnog plana ne preporuuju se intenzivni treninzi. Naporna fizika aktivnost bi mogla da ugrozi zdravlje i da, zbog neuravnoteenog odnosa unetih i potroenih kalorija, uspori proces topljenja masti. Svaki trening zapoinje se vebama za zagrevanje u trajanju od pet minuta. Zatim, sledi preskakanje konopca (pet minuta), a posle toga najvie 20 minuta brzog hoda. I, na kraju, odvojite pet minuta za vebe za oputanje. PRVA FAZA - brzo topljenje sala Najbolji nain da ponete detoksikaciju jetre jeste da iz ishrane izbacite namirnice koje tetno deluju na nju: mleni proizvodi, itarice, hleb, zobene pahuljice, skrobno povre, masna hrana, kofein, gazirani napici, alkohol, vetaki zasladivai, eer, sire i svi prelivi za jela. Dozvoljeno vam je da jedete jaja, posno meso (junetina, piletina i uretina), ribu, brokoli, kelj, sok od brusnice, a za pripremu jela koristiti iskljuivo laneno ulje.

Zvui restriktivno, ali efekat je zapanjujui. Za samo dve nedelje ovaj niskokalorini jelovnik e vam pomoi da se brzo oslobodite vika kilograma. Istraivanja su pokazala da su osobe koje su se pridravale ove dijete uspele da se oslobode celulita i smanje obim struka za ak 20 centimetara. DRUGA FAZA - nastavak mravljenja Reim ishrane koji sledi je manje restriktivan, ali i dalje vam ne dozvoljava da uivate u grenim namirnicama. eer i alkohol su i dalje zabranjeni, ali zato moete povremeno da pojedete pare ili dva crnog hleba, manju koliinu namirnica koje sadre ugljene hidrate, kao i mlene proizvode. Sutina jelovnika je da se ne meaju voda i povre, da svaki obrok ima makar jednu proteinsku namirnicu, kao i da se mleni proizvodi ne kombinuju sa mesom. Postoji jo jedno pravilo, a to je da se tokom obroka ne pije voda. Uz ovakav reim ishrane ete nastaviti da mravite, ali ne tako brzo kao u prve dve nedelje. JELOVNIK ZA PRVE DVE NEDELjE Pre doruka: aa tople vode s limunovim sokom Doruak: kajgana od 2 jajeta sa spanaem, zelenom paprikom, lukom i perunom, aa nezaslaenog soka od brusnice Uina 1: 1/2 veeg grejpfruta i 20 minuta pre ruka: aa nezaslaenog soka od brusnice Ruak: 100 g lososa zainjenog limunom i belim lukom, barene pargle, meana salata: zelena salata, brokoli i krastavac, zainjena 1 kaikom ulja od semena lana Uina 2: 2 ae nezaslaenog soka od brusnice Uina u 16 asova: 1 jabuka i 20 minuta pre veere: aa nezaslaenog soka od brusnice Veera: 100 g peenog juneeg kotleta s malo cimeta, orba od kelja, peene tikvice s karanfiliem zainjene 1 kaikom ulja od semena lana NAKON DVE NEDELjE: Pre doruka: aa tople vode s limunovim sokom Doruak: koktel od ceenog povra, kajgana od 2 jajeta sa 60 grama ureih prsa Uina 1: 1/2 olje iseckane kruke (mogu i dinja, breskva, jabuka), 1/2 olje rikota sira, i 20 minuta pre ruka: aa nezaslaenog soka od brusnice Ruak: tanjir orbe od povra bez testenine, 1/2 olje integralnog pirina, salata od celera i ljubiastog luka zainjena 1 kaikom ulja od susama, jabukovim siretom, umbirom Uina 2: 2 ae nezaslaenog soka od brusnice Uina u 16 asova: 1 jabuka, 30 g mocarele i 20 minuta pre veere: aa nezaslaenog soka od brusnice Veera: 120 g kuvane ribe zainjene limunom, umbirom i biberom, barene pargle, 1 manji bareni krompir preliven sa 1/2 kaiice ulja od semena lana

Ishrana za bolesnu jetru

Potrebno je dovoljano kalorija i pravilan unos hranjivih materija. Umereno slano i nemasno. Najvie kalorija treba obezbediti iz ugljenih hidrata, kao to su itarice, voe, povre i med Meu osnovnim preporukama za ishranu pacijenata sa bolesnom jetrom je i ta da hrana uvek mora da bude svee pripremljena BOLESTI JETRE, najvee lezde u ljudskom organizmu koja ima kljunu ulogu u metabolizmu hrane i u procesu detoksikacije, nisu retke ni bezazlene, jer zbog nespecifinih simptoma ostaju dugo neprepoznate. Jedna od

vanijih terapeutskih metoda je dijetoterapija. Neophodno je koristiti hranu koja nee dodatno da optereti bolesnu jetru. Na taj nain e se pomoi da se njene funkcije odre na zadovoljavajuem nivou. Pravilan odnos osnovnih hranljivih materija u svakodnevnoj ishrani nije lek ve samo pomo da se poremeene jetrene funkcije odre barem na minimalnom potrebnom nivou. U suprotnom razvie se brojni poremeaji kao to su nagomilavanje tenosti u trbunoj duplji i potkonom tkivu (otok potkolenice), poremeaji svesti, sklonost ka krvarenju, smanjen rad bubrega, poremeaj hormona i posledini poremeaj seksualnih funkcija (impotencija) i jo mnogi drugi. Hrana ne lei ali upotreba neadekvatne hrane i napitaka moe znatno da pogora osnovnu bolest jetre. Osobama sa akutnim i sa hroninim bolestima jetre aposolutno su zabranjena: bilo kakva alkoholna pia ukljuujui i pivo, vetaka bezalkoholna pia, hrana prena u ulju ili masti, hrana iz konzerve kao i namirnice koje sadre konzervanse, razni narodni lekovi, a pre svega trave i ajevi. ZA IZBEGAVANJE OSOBE koje imaju tzv. Vilsonovu bolest moraju da izbegavaju hranu koja sadri dosta bakra: digerica, rakovi, koljke, lignje, hobotnice, graak, peurke, okaoladu. Osobe koje imaju tzv. hemohromatozu moraju da izbegavaju hranu koja sadri dosta gvoa: digerica, bobiavo i umsko voe, kotunjavo voe, spana, koprivu i slino. - Sa napicima kao to su kakao i kafa treba biti umeren - savetuje profesor dr Branko Brmboli. - Meu osnovnim preporukama za ishranu pacijenata sa bolesnom jetrom je i ta da hrana uvek mora da bude svee pripremljena, ne sme da se jede dok je vrua, i mora da bude dobro usitnjena i savakana - objanjava profesor dr Branko Brmboli, naelnik Odeljenja hepatitisa 1, Klinike za infektivne bolesti Klinikog centra Srbije. Pacijentima je dozvoljeno do 0,5 g soli dnevno. Hranu ne treba soliti tokom pripreme, ve minimalnu koliinu treba dodati tek kada se hrana servira. Namirnice koje se serviraju mogu da se pripremaju kuvanjem ili barenjem, dinstanjem, peenjem u rerni sa ili bez folije, na rotilju, ranju ili u pekarskoj pei. Zabranjeno je prenje u ulju ili masti, kao i presna mesa (tartar biftek, sui i slino), a treba izbegavati ili samo u minimalnim koliinama koristiti ljute zaine kao to su biber, senf, ili ili paprika. - Od zaina dozvoljeni su celer, limun, kim, origano,lorber, vlaac, domai neslani keap, vanila, cimet - kae dr Brmboli. - Od namirnica dozvoljene su sve vrste ivinskog mesa, jagnjetina, ovetina, jaretina, teletina, govedina, divlja, konjetina, domae zanatske virle, bela i plava morska riba. U umerenim koliinama (oko 100 do 200 g dnevno i ne u jednom obroku) mogu da se uzimaju i mleko, jogurt, kiselo mleko, mladi sir. Zeleno svetlo ovi pacijneti imaju i za sve vrste voa, sveeg ili obraenog (slatka, demovi, kompoti), a kotunjavo voe kao to su bademi, lenici, orasi treba uzimati umereno. Dijeta odobrava i sve vrste sveeg i termiki obraenog povra ukljuujui i u jelu kuvane ili dinstane, nemasna i kisela testa od svih vrsta brana, i pirina. Pored obine, moe da se uzima i gazirana voda, blagi ajevi u ogranienim koliinama, kao i bistri ili mutni prirodni sokovi. Takoe, na jelovnik mogu da se uvrste i do dva kuvana jaja dnevno, margarin, maslinovo, suncokretovo, kukuruzno i bundevino ulje, kao prelivi za salatu ili u kuvanom jelu, ili kao preliv za mesa, ali posle termike obrade. Od grickalica mogu da se jedu neslani kikiriki i slatkii koji ne sadre dosta butera i jaja. - Zabranjena su masna mesa (svinjsko), slanina, varci, suhomesnati proizvodi ukljuujui i industrijske, kao to su salama, parizeri, kobasice, safalade - istie na sagovornik. - Na listi nepoeljnih su i masni stari prevreli sirevi (beli i uti), pavlaka, mileram, kajmak, maslac-puter. Ne preporuuju se ni presan beli i crni luk (mladi i stari), zimnica (kisela paprika i krastavci, ajvar, pinur i sl.), kao ni peciva, masna testa (bureci i razne druge pite), testa sa puno praka za pecivo, zelene i crne masline - upozorava profesor Brmboli. DNEVNO DO 60 GRAMA MASTI Za sve bolesti jetre zajednike su sledee preporuke: najvie kalorija treba obezbediti iz ugljenih hidrata, kao to su itarice, voe, povre i med dobar izvor belanevina su nemasna mesa, posni svei sir, obrano mleko, jaja i riba koliinu masti treba ograniiti na 40-60 g dnevno, a najbolje su biljne masnoe, na primer maslinovo ulje

povre i voe moe da se jede sirovo ili kuvano, a salata moe da se priprema sa nekoliko kapi maslinovog ulja i limunovim sokom hranu treba soliti umereno, a u sluaju pojave edema i nagomilavanja tenosti u trbunoj upljini propisuje se neslana dijeta. ne preporuuje se pripremanje jela sa zaprkom, rotilja, prenje i prelivanje jela toplom, kuvanom ili prenom masnoom hranu treba uzimati u eim, manjim obrocima, 4-5 puta dnevno (doruak, uina, ruak, uina, veera) puenje nije dozvoljeno alkohol je strogo zabranjen.

Vitki i u srednjim godinama

Preporuuje se puno sveeg voa i povra, soje i namirnica bogatih kalcijumom ISTRAIVANJA pokazuju da se prosena ena ugoji od jednog do tri kilograma za vreme menopauze, ali kod jednog broja ena koje ulaze u srednje doba, ovaj skok u kilai je znatno vei. Glavni uzronik debljanja u menopauzi je usporavanje metabolizma, to je posledica starenja. Jer, kako starimo, naem telu je potrebno vie vremena da sagori kalorije. Uz ovu dijetu sa puno sveeg voa i povra, soje i namirnica bogate kalcijumom, uspeno ete se izboriti sa vikom kilograma i spreiete gojenje. PRVI DAN DORUAK: 2 integralne zemike, aa acidofilnog jogurta UINA: jabuka RUAK: bistra pilea supa, pilei batak na aru, zelena salata prelivena balzamiko siretom UINA: limunada sa malo meda VEERA: pare pite sa sojinim ljuspicama, aj od nane sa medom DRUGI DAN DORUAK: brusketa sa belim lukom i maslinovim uljem, aa sojinog jogurta UINA: 2 kivija RUAK: bistra junea supa, pare bifteka na aru grilovano povre UINA: 2 kugle sladoleda po elji VEERA: preni paradajz, pare crnog hleba, aj od lipe sa medom TREI DAN DORUAK: kornfleks sa oljom sojinog mleka, sezonsko voe UINA: svee ceeni sok od paradajza sa granicom svee nane RUAK: punjena paprika sa sojinim ljuspicama, krika raanog hleba UINA: kruka ili jabuka VEERA: mus od limuna, aj od rastavia sa medom

ETVRTI DAN DORUAK: pare mladog nemasnog sira, pola paradajza i krastavca (moe i zelena salata), krika prepeenog raanog hleba UINA: svee ceena pomoranda RUAK: rioto sa grakom, paradajz salata UINA: jedna voka VEERA: salata sa uretinom i ananasom, aj od majine duice sa medom PETI DAN DORUAK: kifla premazana puterom, tanki reanj unke UINA: 3 ljive RUAK: boranija sa junetinom, krika crnog hleba UINA: svee ceeni sok od grejpfruta VEERA: pare vone pite, aj od kamilice sa medom ESTI DAN DORUAK: kaamak sa oljom sojinog mleka UINA: voni jogurt RUAK: pastrmka na aru, malo peenog krompira, salata od crvenog luka sa balzamiko siretom UINA: jedna pomoranda VEERA: tost sendvi sa unkom, aj od brusnice sa medom SEDMI DAN DORUAK: pare pite od mladog sira, aa malomasnog jogurta UINA: vona salata od kivija i jabuke RUAK: palainke sa povrem, ceena limunada sa malo meda UINA: jedna banana VEERA: salata od paprika, krika crnog hleba, aj od hibiskusa sa medom Pita sa sojinim ljuspicama Potrebno je:500 gr tankih kora, 300 gr sojinih ljuspica, 500 gr praziluka, 3 kaiice zaina Ce, 300 ml vode, biber, 40 ml ulja, jedna kaiica origana, 200 gr keapa. PRIPREMA: Ukljuiti rernu na 220C. Praziluk isei na kolutie i propriti na vrelom ulju, dok ne omeka. Sojine ljuspice potopiti u 300 ml vrele vode da malo omekaju. Dodati propren praziluk, promeati pa dodati keap, zain Ce, origano i biber. Dobro promeati. U podmazan pleh staviti dve kore, poprskati meavinom vode i ulja, pa ravnomerno rasporediti jedan deo fila. Preko fila staviti jednu koru, opet je premazati, staviti jo jednu koru, premazati, pa nafilovati. Ponavljati postupak dok ne utroite materijal. Poslednju koru premazati i pitu pei u rerni 35- 40 minuta.

Jela sa ampinjonima
U utorak u "Novostima" poklon porodini kuvar - na 24 strane u boji, pronai ete 60 recepata za brzu i jednostavnu pripremu najukusnijih jela sa ampinjonim ampinjoni sadre hranljive i lekovite sastojke, a pritom imaju malo kalorija zbog ega se esto koriste u borbi protiv gojaznosti i u raznim dijetama. Bogati su biljnim vlaknima, raznim vitaminima, gvoem, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom i selenom. Deluju kao antioksidanti i preporuuju se u ishrani kod osoba koje boluju od astme, anemije, za jaanje nervnog sistema, problemima sa krvnim sudovima i pritiskom... ampinjoni se u ishrani koriste svei i termiki obraeni, najee skuvani, preni, peeni ili marinirani. Odlini su kao dodatak mnogim jelima, supama, orbama, uz povre i meso, ali i kao glavno jelo na tanjiru. Peurke se zbog svog lepog ukusa, iroke primene i hranljivih sastojaka preporuuju za ishranu dece jer jaaju imunitet. U azijskim zemljama ve hiljadama godina se koriste kako u ishrani tako i u medicini, a oduvek su smatrani i hranom bogova. U utorak u poklon-dodatku, na 24 strane u boji, pronai ete 60 recepata za brzu i jednostavnu pripremu najukusnijih jela sa ampinjonima. Dopunite svoju kolekciju "Porodinih kuvara" devetnaestim po redu.

TOPLA SALATA OD AMPINjONA I KROMPIRA Potrebno je:500 g krompira, 250 g naseckanih ampinjona, crvena paprika iseena na komade, crveni luk iseen na krike, 2 neoljutena ena belog luka, 45 g pinjola, 30 ml maslinovog ulja, sok od jednog limuna, kaiica senfa, prstohvat eera, 95 g listova mlade salate, so i mleveni crni biber. Priprema: Oguljen i na manje ujednaene komade naseen krompir staviti u uljem namazan pleh za peenje. Pei u zagrejanoj rerni na 200 S oko 10 minuta. Dodati naseckane peurke, papriku i crveni luk. Zainiti pinjolima i belim lukom. Po potrebi uliti ulja, zainiti biberom i solju. Nastaviti sa peenjem 15-20 minuta, dok krompir i ampinjoni ne budu mekani. Izvaditi enove belog luka, istisnuti ih iz opne i staviti u manju iniju. Uliti preostalo ulje, sok limuna, umeati senf i eer. Izraditi kompaktnu smesu, preliti peurke krompirom i dobro izmeati. Po ukusu zainiti solju i biberom. Posluiti toplo na listovima zelene salate.

Nova snaga iz zelenia

Proleno ienje od materija nagomilanih tokom zime budi organizam i jaa zdravlje SA POJAVOM sveeg, mladog povra na zelenim pijacama, menja se jelovnik, ali i dnevni ritam. im otopli, i dani postanu dui, vie se kreemo. Prolee je doba kada mnogi pokuavaju da uine neto dobro za zdravlje i promenom naina ishrane zapoinju takozvano veliko proleno ienje organizma. - Naem organizmu je neophodna raznovrsna, dobro izbalansirana ishrana tokom itave godine - kae dr Jelena Gudelj Raki, specijalista higijene, magistar ishrane Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut.

- Redovni obroci, pravilan izbor namirnica u ishrani i odgovarajui nain njihove pripreme, uz svakodnevnu umerenu, pravilno doziranu fiziku aktivnost unapredie zdravlje svakoga. Promena naina ishrane u prolee je veoma korisna za zdravlje jer u ishranu uvodimo sezonsko povre i voe bogato mineralim i vitaminim potrebnim za optimalno funkcionisanje organizma. Da ienje organizma nije samo hir, nego realna potreba organizma, potvruju i strunjaci koji objanjavaju da je zimska ishrana siromana sveim povrem, pre svega zelenim lisnatim namirnicama. Osim toga, ne treba zaboraviti na pravilo o ravnomernom uzimanju hrane tokom dana jer to obezbeuje lake i potpunije varenje hrane. Na taj nain organizmu dajemo ansu da iskoristi sve potrebne hranljive sastojke i dopuni rezerve vitamina i minerala. - Doruak ne mora da bude obilan - savetuje dr Gudelj Raki. KLICE ZA VARENJE Dok ne krene sezona sveeg voa i povra, hranu moemo da obogatimo klicama penice, soje, soiva. U peninim klicama nalaze se enzimi, identini kao oni u ljudskom organizmu (zasluni za varenje), pa se korienjem ovih klica pospeuje i ubrzava varenje. One utiu na imunitet, ali i podstiu ienje organizma, ubrzavaju peristaltiku creva i pospeuju izbacivanje otpadnih materija iz organizma. - Za dobar poetak dana treba popiti olju biljnog aja umesto kafe, uzeti nekoliko kaika muslija sa jogurtom ili pare integralnog hleba sa malo posnog sira ili kaiicom meda. Ako je radni dan dug, i ruak je tek u kasnim popodnevnim satima, obavezno treba uvesti jednu do dve manje uine na poslu: voe, salata ili sendvi sa tunjevinom i salatom mogu biti dobar izbor. Ruak je najbolje poeti supom od povra, a uz povre servirati ribu ili piletinu na aru. Veera mora da bude lagana, najmanje dva sata pre odlaska na spavanje. To moe da bude olja jogurta, inija salate ili barenog povra prelivenog sa malo ulja. Raznovrsna ishrana sa obiljem sveeg povra i voa je prvi korak u prolenom ienju organizma, a neophodno je da se obrati panja i na odgovarajui unos vode, pre svega biljnih ajeva. Alkohol, bezalkoholna gazirana pia i kafa se ne preporuuju. - Promena naina ishrane uvek podrazumeva i odreeni period prilagoavanja organizma, a zavisno od naina ishrane u prethodnom periodu i organizam e razliito reagovati na promenu - upozorava naa sagovornica. - Pored oseaja umora, moe se javiti pojaano znojenje intenzivnijeg mirisa, promene u pranjenju creva (ee pranjenje creva, obilnija stolica), ali vano je naglasiti da su ove promene kratkotrajne i prolazne. MED SVAKO JUTRO Dan moe da se pone i kaiicom meda razmuenog u ai mlake vode. Ovaj napitak odmah daje mozgu neophodan eer i energiju, umanjuje potrebu za hranom, prepun je korisnih enzima, a mlaka voda podstie rad creva i izbacivanje otpadnih materija. Za doruak moe da se uzme i svee sezonsko voe i povre. Voe se uvek uzima pre obroka, jer jedino tako mogu da se iskoriste njegove hranljive materije. Kome je teko da pre ruka pojede neko voe, moe da uzme salatu, postie se isti efekat. Savet za sve one koji prvi put ele da proiste organizam s prolea je da ne ine nagle preokrete u ishrani, nego da polako, korak po korak smanjuju koliinu hrane, menjaju namirnice koje koriste, kao i nain njihove pripreme. HRANA IZ TEGLE Priprema: uzeti hemijski netretirano seme soje, penice, suncokreta, soiva, nauta ili lucerke i dobro ga oprati. Teglu sa irokim otvorom do polovine napuniti semenom i na vrhu pokriti i vezati gazom. Uliti vodu da pokrije seme. Nakon osam do 12 sati iscediti vodu. U zavisnosti od temperture i vrste, seme klija od jednog do tri dana. Vlanost semena odrava se ispiranjem vodom dva i vie puta dnevno. Teglu treba drati blizu izvora suneve svetlosti kako bi klice bile zelene i bogatije vitaminima. Kada dostignu duinu od jednog do pet centimetara, mogu da se koriste za pripremu jela

Stie superpovre
Povre treba najvie konzumirati ba tokom prolea jer tada ono sadri najvie korisnih vitamina i minerala

Povre treba najvie konzumirati tokom prolea jer tada ono sadri najvie korisnih vitamina i minerala MADA SE po vremenskim uslovima to ne primeuje, ali prolee je ipak stiglo, a sa njim je na pijacama i u supermarketima sve bogatiji izbor prvog povra, bogatog vitaminom K, gvoem i hranjivim supstancama koje smanjuju rizik od pojave hroninih bolesti. Iako se veina tog povra sada moe kupiti tokom cele godine, zahvaljujui masovnom gajenju u plastenicima, povre treba najvie konzumirati ba tokom prolea jer tada ono sadri najvie korisnih vitamina i minerala. Bob: olja boba sadri 13 grama proteina, a ova biljka je i bogat izvor vlakana i gvoa. Istraivanja su takoe pokazala da bob na prirodan nain smanjuje nivo holesterola u krvi. Zelena salata: Prolena zelena salata ne samo da je boljeg ukusa, ve je tada i i najzdravija jer obiluje antioksidansima, dijetalnim vlaknima, vitaminima K i C i folnom kiselinom. Mladi luk: Bogat je izvor kvercetina, antioksidansa sa dejstvom antihistaminika koji ublaava sezonske alergije, regulie krvni pritisak i smanjuje rizik od sranih oboljenja. Spana: Prolee je najbolje doba godine za konzumiranje spanaa jer tada sadri najvie vitamina C i folne kiseline koji jaaju imunoloki sistem i ublaavaju simptome alergija. Takoe, proleni spana je bogat izvor betaina koji poboljava izdrljivost tokom fizikog napora. Uz to spana sadri dve fitohemijske supstance, lutein i zeaksantin, koje smanjuju oteenje oiju izazvano starenjem. Rotkvice i brokoli: Ukoliko elite da smanjite rizik od pojave kancera, u prolee to ee jedite rotkvice sa brokolijem. Naime, rotkvice sadre enzime koji podstiu apsorpciju antikancerogenih supstanci koje sadri brokoli. Rukola: Savren je dodatak salatama i odlian prilog jelima od mesa. Bogat je izvor magnezijuma, minerala neophodnog za jaanje kostiju, imunolokog sistema i miia. Graak: Prolee je pravo vreme da jedete sve graak jer samo jedna olja graka sadri propisanu dnevnu dozu vitamina C. Osim toga, graak je bogat tijaminom, odnosno vitaminom B1, koji popravlja raspoloenje i ublaava simptome depresije.

jela od piletine
U utorak u Novostima poklon Porodini kuvar. Pronai ete 60 recepata za brzu i jednostavnu pripremu najukusnijih jela od piletine PILEE MESO zbog svoje visoke prehrambene i dijetalne vrednosti u piramidi pravilne ishrane zauzima znaajno mesto. Lako se vari, sadri optimalni sadraj belanevina, ali je i veoma ukusno. Zbog niskog sadraja masti i holesterola nalazi se u svim jelovnicima zdrave ishrane. Niskokalorino pilee meso, zbog velike koliine proteina, neophodno je za obnavljanje tkiva, pravilno funkcionisanje miia i izbacivanje toksinih materija iz organizma.

Pilee meso preporuuje se deci, starijim osobama, ali i osobama koje su izloene fizikom naporu ili vebama, jer obezbeuje sve neophodne sastojke za pravilan razvoj, pozitivno utie na smanjenje krvnog pritiska i poboljava funkcionisanje itavog organizma. Prema preporukama zdravstvenih organizacija, pilee meso, uz ribu, spada u one vrste mesa koje treba esto konzumirati. Izuzetno je jednostavno za spremanje. Svaki deo pileta moete da pripremite na vie naina. U Porodinom kuvaru u utorak, osamnaestom po redu, na 24 strane u boji, pronai ete 60 recepata za brzu i jednostavnu pripremu najukusnijih jela od piletine.

PILETINA SA PAPRIKOM Potrebno je:1 pile, 2 zelene paprike, 2 ute paprike, 2 paradajza, 2 glavice crnog luka, kaika brana, 1 dl belog vina, kaiica aleve paprike, ulje, biber, so. Priprema: Papriku oprati, oistiti i isei na kolutove. Paradajz oljutiti i iseckati, crni luk isei to sitnije, meso oprati, isei na manje komade i posoliti i pobiberiti po ukusu. Zagrejati ulje i ispriti meso da promeni boju, dodati iseckan crni luk i alevu papriku, sve zajedno dinstati desetak minuta. Zatim uliti vino i dinstati dvadesetak minuta. Dodati iseckan paradajz, papriku i nastaviti sa dinstanjem dok meso ne omeka. Pred kraj kuvanja dodati brano razmueno u malo vode i kuvati jo 5 minuta da se sos zgusne.

Dijeta: I lepi i mraviji

Petodnevni reim ishrane sa agrumima pomoi e vam da brzo i lako doterate liniju. Vitamin C stimulie izbacivanje toksina i proizvodnju kolagena, vanog za kou Petodnevna dijeta sa agrumima pomoi e vam da to postignete brzo i lako AKO STE tokom zime nabacili koji kilogram vie pa vam je prolena odea postala tesna, pravo je vreme da telo oslobodite vika masnih naslaga. Petodnevna dijeta sa agrumima pomoi e vam da to postignete brzo i lako. Osim to jaa imunitet i ubrzava razgradnju masti, vitamin C stimulie izbacivanje toksina, podstie mikrocirkulaciju i proizvodnju kolagena, pa sami tim pozitivno utie i na lepotu.

Mnogobrojna istraivanja su pokazala da miris agruma pozitivno utie na raspoloenje. Ako jelovnik obogatimo pomorandama, limunom, grejpom i mandarinama, biemo na viestrukom dobitku. Bogato vitaminom C i antioksidansima, citrusnom kiselinom i flavonoidima, ovo voe istovremeno pospeuje metabolizam, jaa odbrambeni sistem i stimulie oputanje. Tokom ove dijete dozvoljen je unos 1.300 kalorija dnevno. Svakog dana DORUAK - kafa bez eera - 125 gr nemasnog jogurta - dva dvopeka sa dve kaiice dema od agruma - 150 gr svee ceenog soka od pomorande UINA - 100 gr klemantina Zain - etiri kaiice (20 gr) hladnoceenog maslinovog ulja Hleb - 50 gr integralnog hleba uz svaki obrok Prvi dan RUAK - 60 gr barenih testenina zainjenih sa 100 gr dinstanih paprika - 60 gr prute bez slanine - salata od 100 gr grejpa i 200 gr komoraa VEERA - 100 gr krem supe od praziluka i krompira - tvrdo kuvano jaje - 200 gr pomorande posluene sa 100 gr mladog kravljeg sira i posute cimetom Drugi dan RUAK - 150 gr svinjske bele vealice sa limunom - 250 gr salate od paradajza, rendanog kupusa i argarepe - 200 gr pomorande VEERA - 80 gr barenog integralnog pirina - 200 gr salate od lignji, 50 gr rendanog celera i 50 gr nara, preliveno sokom od grejpa Trei dan RUAK - 70 gr barenih testenina sa 200 gr barenog brokolija - 100 gr kriki grejpa sa 50 gr prute (posluite kao rolnice) VEERA

- porcija kuvanog soiva - salata od 100 gr barene pargle i 20 gr parmezana - meana salata od 100 gr crvenog grejpa i 100 gr klementina etvrti dan RUAK - 150 gr teletine dinstane u soku od pomorande i zainjene rendanom pomorandinom korom - 200 gr krompira peenog u rerni (u ljusci) - 50 gr zelene salate VEERA - 80 gr barenog pirina - 50 gr dimljenog lososa (koji je prethodno mariniran u soku od limuna i zainjen biberom i anisom) - 100 gr mandarina Peti dan RUAK - 200 gr supe od povra i 30 gr barenog pirina - 50 gr endivija zelene salate (reckaste) - 100 gr pastrmke pripremljene na pari (ili na grilu) - 50 gr barenog krompira - 50 gr pomorande VEERA - 50 gr barenih pageta zainjenih sa 100 gr paradajz sosa - 100 gr pileeg belog mesa peenog u rerni - 100 ml soka od svee ceene mandarine sa kuglom sladoleda od vanile MANDARINE UVEE, LIMUN POSLE OBROKA Mandarine treba jesti uvee jer stimuliu oputanje i miran san. Bogate su jedinjenjima broma, koja imaju sedativno dejstvo, a budui da sadre sasvim malo natrijuma (1 mg u 100 gr) preporuuju se onima koji pate od povienog pritiska. Sadre i fitinsku kiselinu, koja spreava razvoj tumora, tako to smanjuje stvaranje kancerogenih nitrozamina. Pomorande su bogate vitaminom C, karotenima i flavonoidima, a u crvenoj varijanti i antocijanima, antioksidansima, koji jaaju imunitet. Idealne su protiv prehlade. Korisne su i u sluaju iscrpljenosti: kada se oseate umorno, pojedite nekoliko kriki narande koje ste prethodno posolili i zainili maslinovim uljem. Limun je odlian posle prejedanja. Da biste pospeili probavu, popijte napitak pripremljen od limunove kore i soka (etvrtinu limuna sa korom ubacite u 100 ml kipue vode i kuvajte pet minuta, saekajte da se malo ohladi, procedite i popijte). Klementina ublaava nadimanje i podstie izbacivanje otrova. Stvorena je ukrtanjem mandarine i pomorande, sadri manje eera i nema semenke. Stimulie rad bubrega, a kora i beliasta mrea kojom su obloene krike sadre flavonoide, koji stimuliu cirkulaciju. Grejpfrut smanjuje apetit, podstie metabolizam. Smanjuje apsorpciju hrane i poveava proizvodnju adrenalina koji pak stimulie sagorevanje kalorija i istovremeno smanjuje apetit. Bogat je antioksidansima iz grupe flavonoida, koji, udrueni sa vitaminom C, doprinose elastinosti zidova krvnih sudova, spreavajui pojavu proirenih vena.

Posna jela i specijaliteti od ribe

"Veernje novosti" u utorak poklanjaju itaocima zbirku recepata sa ukusnim posnim specijalitetima i jelima od ribljeg mesa HRIANSKI vernici poinju u utorak post koji traje do Vaskrsa, a ove godine se slavi u nedelju 5. maja. Posna kuhinja se uglavnom sastoji od ribljih specijaliteta, orba i salata od sveeg povra, izbor je veliki iako mnogima deluje da e bez mesa ostati gladni. Suzdravanje od masnoa proiava organizam, regulie krvni pritisak i holesterol, a tokom prolenog posta veliki je izbor sveeg povra, naroito zelenog koje je bogato gvoem i vitaminom C. Sve vrste ribe su zdrave, bogate su selenom, kao i omega 3 i omega 6 masnim kiselinama koje podiu imunitet i pozitivno utiu na zdravlje. "Veernje novosti" u utorak poklanjaju itaocima zbirku recepata sa ukusnim posnim specijalitetima i jelima od ribljeg mesa. Zahvaljujui "Porodinom kuvaru - posna i riblja jela" obogatiete svoje kulinarsko umee originalnim receptima za pripremu ukusnih zalogaja. Uz poklon-dodatak na 24 strane u boji, koji sadri ak 60 recepata, nauiete i kako da pripremate renu i morsku ribu na razliite naine, kao i mnoga posna jela i naravno poslastice.

FAIRANE NICLE OD SOMOVINE Potrebno je:1 kg somovine, 1 veza zeleni, 2 glavice crnog luka, 4 ena belog luka, 1 list lovora, 1 limun, korica, 2 pareta sredine hleba, 1 veza peruna, 5-7 kaika brana, ulje za prenje, biber u zrnu i so po ukusu. Priprema: Skuvajte somovinu u bujonu od zeleni, 1 glavice luka, 2 ena belog luka, lista lovora, kore od limuna, soli i 3 zrna bibera. Kuvanu ribu zatim odvojite od kostiju i sameljite u maini za meso, zajedno sa sredinama hleba koje ste natopili u vodi i dobro ocedili. Samlevenoj masi dodajte sitno iseckan i izdinstan luk, dva sitno iseckana ili izgnjeena ena belog luka, iseckane listove peruna, so i biber. Sve dobro umeajte da se sastojci sjedine i zamesite kao testo, nanesite malo ulja na dlanove i oblikujte pljeskavice. Zatim pljeskavice dobro uvaljajte u brano i prite na vrelom ulju. Izvadite ih na salvetu da upije suvinu masnou i posluite dok su tople. Bujon od kuvanja ribe moete da upotrebite za pripremanje supe ili ukusnog sosa.

Zimski eliksiri zdravlja

Ribizla i pomoranda jaaju imunitet, zeleni aj i pomoranda obnavljaju energiju, limun, med i kupinasto voe iste organizam, ananas i krastavac za vitku liniju...

Kivi i jabuke protiv umora TELO STALNO reaguje na este promene vremena ili navalu virusa, koja sada dostie vrhunac. Zato ne treba ekati da kijavica ili temperatura nagoveste da vam je imunitet oslabio, ve treba konzumirati vitaminske napitke koji jaaju i osveavaju organizam. Najsnaniji eliksiri zdravlja i vitalnosti nalaze se u sveem vou i povru. Sokovi od svee ceenog voa i povra ne samo da su ukusni ve daju energiju, iste telo od toksina i pomau u ouvanju vitke linije. Redovnom konzumacijom sveih napitaka od pomorande, grejpfruta, mandarine, jabuke, kivija, ananasa, ali i krastavca, blitve, umbira, moete da unesete ak 99 odsto njihove hranljive vrednosti. Pomoranda, mandarina i limun, najomiljenije zimske voke, blagotvorno deluju i na proces varenja, naroito ako je ono usporeno zbog ishrane bazirane na namirnicama koje ne sadre dovoljno vlakana. * Kivi i jabuke protiv umora - Prirodni voni eer najbolji je lek protiv umora koji nas sustie tokom radnog dana. Kivi je bogat vitaminom C i enzimima, a pektin iz jabuke smanjuje rizik od raka. etiri kivija i etiri male jabuke pojedite tokom dana, ili ih, ukoliko imate uslova, iscedite u sokovniku i odmah popijte. * Blitva i mandarina za vreme "onih" dana - Ovo je pravi enski napitak, naroito za vreme ciklusa. U sokovniku iscedite dve vee oiene i iseckane pomorande i 100 g sveeg spanaa, ili 100 g iseckane blitve, komad umbira i pola kafene kaiice iseckanog ruzmarina. Blitva i spana bogati su gvoem, mandarina vitaminom C, umbir je odlian antioksidans, ruzmarin povoljno deluje na metabolizam i u, a takoe podstie bolji krvotok prema mozgu, poboljava koncentraciju i lei glavobolju. Napitak se pije samo preko dana jer razbuuje. * Grejpfrut i limun podstiu metabolizam - U sokovniku iscedite supenu kaiku sveeg ipka u zrnu, dva oiena grejpfruta i pola oienog i iseckanog limuna, pa sok odmah popijte. * Limun i med iste organizam - U sok od isceene pomorande dodajte kaiku soka od limuna, kaiku meda i odmah popijte. * Zeleni aj s medom obnavlja energiju - Punu kafenu kaiicu zelenog aja prelijte sa etvrt litre kljuale vode, ostavite da odstoji tri minuta i procedite. U prohlaen aj dodajte kaiicu meda, a ovako pripremljen napitak moe se piti i hladan. * Ananas i krastavac za vitku liniju - Ukoliko ste na dijeti probajte ovaj ukusan napitak koji zaustavlja apetit. Specijalni enzimi i proteini u ananasu blokiraju apetit, dok e se krastavac pobrinuti za oseaj sitosti bez gojenja. Pola ananasa i pola krastavca oistite, iseckajte na komadie i iscedite u sokovniku, dodajte malo seckane svee miroije i odmah popijte.

* Surutka isti organizam Surutka je idealna za dijete ili ienje organizma, jer se sastoji od 98 odsto vode i ne sadri masti, a 2 dl ima samo 48 kalorija. Mikserom izmeajte oko 1,5 l surutke sa nekim zamrznutim bobiastim voem i pijte tokom dana. Osim toga, dobro je da tokom dana popijete i est aa vode ili nezaslaenog biljnog aja. * Ribizla jaa imunitet - Ovo voe bogato je vitaminima A, B i C i proteinima zbog ega se smatra pravim izvorom snage. U mikser stavite 180 ml hladnog mleka i 100 g crnih ribizli, pa dodajte svee jaje i 60 ml vode. Zainite sa kaikom meda, malo rendane kore od pomorande i pola kaiice pivskog kvasca. Mutite dok ne postane penasto i odmah popijte. * Limunada - Osim to osveava, limunada povoljno utie na zdravlje. Limun je bogat vitaminom C, odlinim saveznikom u borbi protiv prehlade i kalijumom koji stimulie rad mozga i regulie krvni pritisak. Limunada poveava uestalost mokrenja zbog ega se toksini manje zadravaju u organizmu, zatim pomae jetri da proizvede u, to je neophodno za probavu, a takoe spreava i opstipaciju. Limun podstie eliminaciju tetnih materija iz krvi to koi daje lep, zdrav i blistav izgled. Izbegavajte da koristite vetake zaslaivae a ukoliko volite slatko pie, u limunadu dodajte malo meda. Limun sadri pektin, sastojak odlian za suzbijanje apetita. Strunjaci su ustanovili da dijeta koja poinje ispijanjem mlake limunade pola sata pre doruka, dovodi do sigurnog gubitka kilograma. Nezaslaena limunada moe da ublai bol i upalu desni. Jedini nedostatak je to limunska kiselina unitava gle, pa je bolje da se malo razblai. KUVANO VINO SA VOEM Osim to lepo greje u hladnim zimskim danima, kuvano vino dobro se slae i sa zimskim voem. Svee jabuke i kruke u kombinaciji sa suvim smokvama i kajsijama kuvaju se u zainjenom, mirisnom vinu sve dok ne omekaju.

Za aromatini kompot za dve osobe potrebno je: 1,5 dl crvenog vina, 1,5 dl sveeg soka od pomorande, 1,5 supena kaika meda, tapi cimeta, 2 karanfilia, 1 kruka (oljutena, bez semenki i preseena na pola), 4 suve smokve, 12 suvih kajsija i 1 jabuka oiena i iseena na krike. Priprema: Vino sipajte u posudu pa dodajte sok od pomorande, med i zaine. Smesu zagrejte, smanjite temperaturu i prokuvajte jedan minut. Zatim u posudu dodajte kruke, smokve i kajsije, pa kuvajte oko 20 minuta uz povremeno meanje. Dodajte jabuke i kuvajte jo desetak minuta, dok ne omekaju. Kuvano voe rasporedite u dve inijice, procedite vino i jo malo ga kuvajte da postane gusto, pa prelijte voe.

Dijeta sa bananom
Ako se opredelite za ovu dijetu zabranjeno vam je konzumiranje alkohola, sladoleda i deserta posle veere OVU brzu i, kako njen tvorac kae, najjednostavniju dijetu osmislio je Japanac Hitoi Vatanabe. I zaista, na prvi pogled njegova ideja je vrlo jednostavna. On predlae da svako jutro prvo pojedete jednu bananu i popijete au obine vode zagrejane na sobnoj temperaturi, dok se tokom dana ne morate uzdravati i moete pojesti uobiajenu uinu, ruak i veeru. Meutim, ako se opredelite za ovu dijetu zabranjeno vam je konzumiranje alkohola, sladoleda i deserta posle veere, dok bi uz svaki obrok trebalo da pijete samo vodu, uvek zagrejanu na sobnoj temperaturi. Iako je ova dijeta za kratko vreme stekla ogromnu popularnost, nutricionisti irom sveta istiu da ona nije udotvorna. Istina, banana i voda za doruak pomau ubrzavanju metabolizma i takav obrok zaista je niskokalorian. Naime, u zavisnosti od vrste, banana sadri od 72 do 135 kalorija, od 10 do 20 grama eera, ali i svega dva do etiri grama celuloze, to ipak nije dovoljno, jer ve sat, dva nakon ovakvog doruka koji se sastoji iskljuivo od ugljenih hidrata, oseamo glad, tvrde naunici. Po njima, ni ideja da za ruak, veeru ili uinu jedete to god elite, nije pravi recept za gubljenje kilograma, tim pre to Hitoi Vatanabe ne insistira na pojaanoj fizikoj aktivnosti tokom pridravanja njegovom nainu ishrane.

S druge strane, veina nutricionista istie da ukoliko elite da smrate morate biti fiziki aktivni, kao i da morate da kontroliete kako unos kalorija u organizam, tako i njihovo sagorevanje. Stoga je daleko zdravije da umesto da ujutro pojedete samo bananu, sebi pripremite ukusan i nutricionistiki vredan frape od svega 150 kalorija koji e vas due drati sitim. Izmiksajte bananu sa nekoliko kockica leda i oljom jogurta i na taj nain ete u organizam, pored korisnih vlakana, uneti i 12 grama proteina, pa ete due biti siti.

Dijeta: Bez slatkia do vitkog struka

Jelovnik napravite na bazi sveeg voa i povra, mlenih proizvoda, ribe i belog mesa Ova dijeta namenjena je enama koje ele da smraju u struku i gornjem delu tela DA BISTE oblikovali struk i ujedno sauvali dobro zdravlje, morate da ponete da izbegavate hranu koja je ukusna, ali pre svega opasna, kao to su suvomesnati proizvodi, masni sirevi, slatkii, slane grickalice, testenina. Ova dijeta namenjena je enama koje ele da smraju u struku i gornjem delu tela. Dnevni meni sadri oko 1.300 kalorija, a za nedelju dana moe da se skine od jednog do dva kilograma.

Jelovnik napravite na bazi sveeg voa i povra, mlenih proizvoda sa niskim procentom masti, ribe i belog mesa, integralnih itarica. Kao zain koristiti biljna ulja (od maslina, kukuruza, suncokreta ili soje), najvie tri kaiice aromatine trave dnevno. Soliti minimalno, i piti najmanje dva litra vode dnevno, najbolje mineralne, negazirane. PONEDELjAK Doruak: oljica jogurta i 3 keksa od integralnih itarica Ruak: 70 g pageta u sosu od paradajza, 200 g salate od meanog povra Veera: 100 g belog pileeg mesa sa rotilja, 250 g kuvanog povra (tikvice, spana, blitva), krika integralnog hleba. UTORAK Doruak: oljica zelenog aja, 150 g svee ceenog soka od argarepe, oljica nemasnog jogurta, krika integralnog hleba Ruak: 200 g zelene ili kupus salate, 70 g testenine sa povrem Veera: manja porcija supe od povra, 80 g kuvane unke, 2 kuvana krompira SREDA Doruak: oljica kafe, 2 integralna keksa Ruak: 100 g kuvanog pirina, 100 g povra na aru, 150 g kuvanog spanaa, krika integralnog hleba Veera: 100 g teleeg peenja zainjenog sokom od limuna, 200 g kuvane blitve, 3 integralna krekera ETVRTAK Doruak: oljica kafe od jema, oljica nemasnog mleka sa 2 kaike muslija Ruak: 80 g testenina pomeanih sa 50 g tikvica proprenih u tiganju sa glavicom crvenog luka, 200 g salate od kuvanih krompira i argarepe Veera: omlet od 2 jajeta, 100 g kuvanog spanaa i 200 g kuvanog povra po elji, jedna krika integralnog hleba PETAK Doruak: oljica zelenog aja, 4 integralna keksa Ruak: 80 g pageta sa koljkama, 250 g zelene salate sa paradajzom zainjene origanom Veera: 200 g ribe sa rotilja, 200 g meanog kuvanog povra (argarepa, krompir i tikvice), krika integralnog hleba SUBOTA Doruak: oljica kafe od jema sa malo mleka, 2 krike dvopeka sa medom Ruak: 100 g testenina u sosu od paradajza, 200 g zelene salate Veera: supa od povra, 150 g tunjevine iz konzerve i 150 g kuvanog spanaa NEDELjA Doruak: oljica aja i 3 keksa od integralnih itarica Ruak: 100 g pageta sa peenim plavim patlidanom, 200 g sveeg povra (paradajz, argarepa i zelena salata) Veera: 150 g teleeg mesa sa rotilja zainjenog ruzmarinom, 200 g pirea od krompira i 3 ljive. Uina uvek ista Svakog dana za uinu jesti: Pre podne: porcija vone salate (po elji kombinujte kivi, pomorande, grejpfrut, maline, ananas), ili 2 krekera od integralnih itarica, ili jabuka, ili aa svee ceenog soka od pomorande ili grejpfruta Popodne: oljica nemasnog jogurta ili aa soka od paradajza, ili porcija vone salate od kruaka i malina, ili 2 integralna keksa, ili 100 g ananasa.

Limun dijeta otklanja umor

Da biste izbegli simptome prolenog umora, neophodno je da telo proistite od toksina i teke hrane DA biste posle viemesenog boravka u zatvorenim prostorijama vratili snagu organizmu i izbegli simptome prolenog umora, neophodno je da telo proistite od toksina i teke hrane. To moete da uradite na potpuno prirodan nain, uz pomo limunove dijete. ienje traje samo jedan dan nedeljno, a podrazumeva povean unos limunovog soka, vode, ali i voa, oraastih plodova, semenki, povra (graak, pasulj, boranija). Cilj dijete nije da smrate, iako ete izgubiti i do jednog kilograma, ve da telu obezbedite najbolje hranljive materije i tako u njega ubrizgate energiju. Preporuuje se da dijetu drite subotom ili nedeljom, jer ete moi da se posvetiti pripremi jela i da ispratite razmake izmeu zdravih obroka i meuobroka. Osnova dijete je svee pripremljena limunada. Iscedite jedan limun, dodajte 300 ml vode, tapi cimeta koji e limunadi dati slatkou i prstohvat ilija ili feferona u prahu (zagrejae telo i ubrzati eliminaciju toksina). Sve dobro promeajte. Limunadu nemojte da konzumirate hladnu, jer e izazvati nadutost. Prvu au popijte rano ujutru, im ustanete. Kada je re o obrocima, za doruak pojedite po 20 plodova umskog voa, jabuku, kruku, aku badema i jogurt. U vreme prve uine ponovo popijte au limunade, a posle deset minuta pojedite bananu i aku semenki suncokreta ili bundeve. Za ruak skuvajte povre, zainite sa malo maslinovog ulja i limunovim sokom, za drugu uinu popijte treu au limunade, a desetak minuta kasnije pojedite krastavac ili zelenu salatu, aku lenika ili nekog suenog voa. Poslednji dnevni obrok trebalo bi da se sastoji od ribe na aru i kuvanog nezainjenog povra. To mogu da budu argarepa, spana, brokoli... U sluaju da niste ljubitelj ribe, onda umesto nje jedite soju. Na kraju dana, dva sata pre odlaska na spavanje, priredite sebi oputajuu kupku sa eterinim uljima.

Jela sa suvim ljivama

Teletina u sosu od vina. Gurmanske njoke. Podvarak na nemaki nain. okoladne kugle SUVE LJIVE jednako su popularne kao i svee, kako za jelo tako i za pripremanje ukusnih specijaliteta. Osueno voe moe da se uva dugo, a da stajanje ne utie na hranljivu vrednost. U suvoj ljivi su blagotvorni sastojci viestruko koncentrisani, a energetska vrednost se poveava za sedam puta u odnosu na svee plodove. Zato se posebno preporuuju deci i sportistima. ljiva u sveem stanju sadri ak 87,2 odsto vode, a suenjem se vlanost smanjuje na 30 odsto, zbog ega plod izgleda smeurano i tamno. Ukupna koliina ugljenih hidrata, odnosno eera zato sa 11,5 odsto u sveem stanju poraste do neverovatnih 63,5, a osim to je plod sladak, daje i znatno vie energije. Glukoza sa 5 procenata skoi suenjem na 25,5, a fruktoza sa 3 na 12,5. Osim toga, suve ljive su odlian izvor celuloze, pa se posebno preporuuje osobama koje imaju problema sa varenjem i opstipacijom, jer pospeuje pranjenje creva. U kulinarstvu se koristi za pripremu poslastica, pudinga, torti, ali i preliva za meso. Stavlja se u salate, orbe, naroito se preporuuje u masnim jelima, jer njena kiselina apsorbuje masti.

Teletina u sosu od vina Za 4 osobe potrebno je: 600 g teletine od buta, 100 g suvih ljiva bez kotica, 2 glavice crnog luka, 30 g putera, 2 kaiice ulja, 80 g celera, 2 argarepe, 1,5 dl crnog vina, 1 veza perunovog lista, 2 kaiice suvih zaina i biber po ukusu. Telee nicle izlupajte ekiem i pospite suvim zainima, a zatim isprite na meavini putera i ulja, na grilu ili u tiganju sa nelepljivom podlogom. Dodajte slaninu iseckanu na kockice i kratko proprite. Zatim dodajte seckani luk, rendanu argarepu i koren celera, kao i sitno iseckane suve ljive. Sipajte vino i na niskoj temperaturi dinstajte. Teletinu stavite na topao tanjir, a povre i ljive iz tiganja meajte dok ne dobijete sos, pa prelijte preko mesa. Na kraju dodajte seckani perun. Na isti nain moete da pripremite svinjetinu ili govedinu.

Gurmanske njoke Potrebno je: 600 g mlevenog mesa po izboru, 1 kg njoka, 0,5 l gustog soka od paradajza, 15 suvih ljiva, kaiica meda, struk praziluka, glavica crvenog luka, 2 kaike dimljenog kakavalja, so i biber po ukusu. Praziluk i crveni luk sitno iseckajte i dinstajte na umerenoj temperaturi zajedno sa sitno seckanim suvim ljivama. Kada luk omeka dodajte mleveno meso i prite, pa pred kraj sipajte sok od paradajza, med, so i biber po ukusu. Skuvajte njoke, procedite ih i umeajte u sos sa mesom u tiganju. Krkajte nekoliko minuta da se masa ujednai, a zatim dodajte rendani dimljeni kakavalj, promeajte i servirajte dok je toplo.

Podvarak na nemaki nain Potrebno je: 1 kg kiselog kupusa ribanca, 200 g suvih ljiva, 2 glavice crvenog luka, 5 enova belog luka, 2 dl suncokretovog ulja, 3 lista lovora, so i biber u zrnu po ukusu. Crveni i beli luk sitno iseckajte i prite na ulju na umerenoj temperaturi u velikom tiganju ili erpi, dok luk ne omeka. Zatim dodajte oprane cele suve ljive (bez kotica), listove lovora, biber u zrnu, prite nekoliko minuta uz stalno meanje. Kupus ocedite, ukoliko je previe slan operite, stavite ga u tiganj sa ljivama i lukom i prite 10 minuta, sve vreme meajui. Podvarak sipajte u vatrostalnu posudu ili dublji pleh, nalijte oko 4 dl vode i pecite 60 minuta u rerni na 180 stepeni. Kao prilog servirajte peeni ili pire krompir.

okoladne kugle Potrebno je: 8 suvih ljiva, 2 kaike konjaka ili ruma, 2 kaike oljutenih i krupno iseckanih lenika, 125 ml slatke pavlake, 185 g crne okolade, 30 g putera i kakao u prahu po elji. Suve ljive stavite u plitku posudu, prelijte ih konjakom i ostavite da odstoje dva sata. Za to vreme u tiganju kratko ispecite lenik da dobije svetlobraon nijansu. U drugoj posudi zagrejte pavlaku dok ne provri, dodajte krupno iseckanu okoladu, promeajte, sklonite s ringle, poklopite i ostavite nekoliko minuta da se okolada sasvim istopi. Zatim je promeajte da se smesa ujednai, dodajte puter i polako meajte da se zgusne. ljive izvadite iz konjaka, a konjak sipajte u smesu sa pavlakom i okoladom. Dodajte u smesu i lenik i sitno iseene ljive, dobro promeajte i ostavite da se ohladi i postane vra. Sipajte je na kolaarski papir ujednaeno da se bre ohladi, a zatim dlanovima oblikujte male kugle koje moete po elji da uvaljate u kakao prah, ali i mlevene lenike, bademe, pistae, orahe... Kugle servirajte kad se potpuno ohlade, uz kafu ili aj.

Anti trigliceridi - limun i celer

evo jednog narodnog recepta za sniavanje masnoa u organizmu, kau da je dobar i za ienje organizma nakon obilnih obroka.... Sastojci 400g celera (korijen) 1 kg limuna 2 l vode Priprema Teina: Jednostavno

1 /slika/446568/ Limun oprati i narezati na tanke ploke.Vodu staviti u veliki lonac i u nju dodati limun.

2 /slika/446569/ Celer naribati i dodati u vodu s limunom. Kuhati 20 minuta na jakoj varti i ostaviti da se ohladi (preko noi ili 6 sati).

3 /slika/446571/ Ocijediti kroz sitno cjedilo.

4 /slika/446572/ Sipati u boce i piti 1 dl prije jela (3 puta na dan). Moe se razrijediti sa mineralnom vodom (1 dl limun-celera i 1 dl vode). uvati na hladnom dok se pije! 5 Kau da treba piti oko 2 mjeseca pa onda provjeriti krvnu sliku! Posluivanje Kau da pomae u izbacivanju masnoe iz krvi, pa ja idem probati, rezultate u javiti, ako je netko radio slino molim miljenje! maki15 ima dobar komntar koji prebacujem u opis posluivanja - pa tko hoe moe i ovako - "poznato je da limun gubi vitamine kada se grije preko 60C. Ja sam prvo iscjedila sok od limuna i ostavila ga sa strane a koru koja je ostala kuhala sam sa celerom. Kada se sve ohladilo i kada sam sve procjedila tada sam dodala sok od limuna. Mislim da je ovako bolje jer tako limun ne gubi svoju vrijednost." - kae maki15 Poto me pitaju kakva dijeta - evo prepiska od doktora: Plan prehrane za osobe s poveanim masnoama u krvi itarice, kruh i pecivo kruh od cjelovitog zrna itarica, crni ili raeno kruh. Sve intergralne itarice i proizvodi od njih, jeam, zob, ra, ria - max. dvije krike kruha na dan Mlijeko i mlijeni proizvodi obrano mlijeko, jogurt, svjei sir, kiselo mlijeko - svi nemasni fermentirani proizvodi u manjim koliinama Juhe bistre juhe od mesa(ne masnog) i/ili povra, riblje juhe Riba i plodovi mora sva plava i bijela riba (posebno morska - s rotilja ili kuhana ili peena u minimum masnoe) Meso i mesni proizvodi piletina i puretina (bez koe), teletina, janjetina i bjeljanjak Povre sve osim krobnih: krumpir, grah, graak, slanutak, kukuruz kuhano ili pirjano na malo masnoe Voe jabuke, vinje, narane, grejp, mandarine, jagode, maline, kupine, ribiz, borovnice, limun Napitci kava ili aj s umjetnim sladilom, voni sokovi koji ne sadre eer Zaini sol, zainsko bilje, ocat, u umjerenim koliinama NE: origano i cimet

Povieni trigliceridi
Roen sam 1956. godine i muko sam. Imam poveane vrednosti triglicerida 3,5 do 4. Ukupna masnoa je u granicama. Pijem atorvastatin ali bez rezultata. Kako da smanjim trigleciride? Koje lekove i kojim ajevima ili hranom? Masnoa iz hrane se hidrolizuje u tankom crevu, apsorbuje i resintetie u elijama crevne sluzokoe, ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju tj. stie do jetre. Viak se deponuje u obliku masnih naslaga. Normalne vrednosti su 0,46-2,28 mmol/L. Povien je nivo kod poveanog unosa hranom, oteenja funkcija jetre, hroninog alkoholizma, eerne bolesti, nefrotskog sindroma, hipotireoze, opstrukcije unih puteva, uzimanja nekih lekova npr. kontraceptiva, i to je za savremenog oveka veoma vano istai, stres. Ono to Vam savetujem, mada niste naveli da li bolujete od neke bolesti,kojim se poslom bavite, je u svakom sluaju promena dosadanjeg naina ivota, tj.higijensko-dijetetski rezim ishrane, promena ivotnog stila, u smislu poveane fizike aktivnosti. Smanjen unos zasienih masnih kiselina, povean unos nezasienih (riba - losos, skua, piletina, uretina). Vano je iskljuiti prenje i pohovanje namirnica.

Ne treba koristiti zasiene (vidljive) masti kao to su puter, kajmak, sirevi, kakavalj, namazi... Kotunjavo voe nam obezbeuje nezasiene masne kiseline. Susamovo ulje je preporuljivo, ali samo jedna kaiica dnevno. Jedna kaiica bilo kog ulja dnevno je dovoljna. Mukarci imaju neto brzi metabolizam od ena pa im je dozvoljen neto vei energetski unos. Kod dece i omladine u toku rasta i razvoja je potreban vei energetski unos i dovoljno vitamina i minerala da bi se obezbedio optimalan rast i razvoj. U odraslom ivotnom dobu, pol, uzrast, zdravstveno stanje, vrsta posla, rekreacija - sve to utie na izbor vrste i koliine hrane. Posle 60. organizmu sigurno nisu potrebne koliine hrane kao u mladosti. Veoma je vano kako jedemo. Hranu treba dobro savakati jer proces varenja poinje jo u ustima. Greimo kada jedemo u hodu, na brzinu, dok priamo telefonom ili gledamo TV. Tada obino nismo svesni koliko jedemo pa pojedemo vie nego to nam je potrebno a nemamo oseaj sitosti. U svakodnevnoj ishrani treba da su zastupljene sve vrste namirnica. Raznovrsnost je jedno od osnovnih naela pravilne ishrane. Pogreno je iskljuivati pojedine namirnice, npr. itarice. One su neophodne, pre svega u vidu hleba od celog zrna. ito moe da se ukljui kao slatki. Potrebno je iskljuiti peciva, lisnata testa, pite, pogaice...

Jednom reju, peciva koja sadre zasiene masnoe loa su po zdravlje i liniju. Grei se i kada osnovu ishrane ine mleko, mleni proizvodi i meso a male koliine voa i povra. Uprkos novim trendovima i agresivnim reklamama gazirana pia nam nisu neophodna i tetna su po zdravlje ako se neumereno konzumiraju. Ceeni sokovi su korisni zbog svog sadraja vitamina i minerala, ali u umerenoj koliini. Za organizam je korisno uneti jednu au ceenog soka od voa i povra. Osnovni napitak neophodan naem telu je voda. Korisni su i biljni ajevi jer imaju odreena lekovita svojstva. Za pravilnu i dobro izbalansiranu ishranu bitan je nain pripremanja hrane. Poeljno je namirnice koristiti u sirovom stanju ili ih pripremati kuvanjem u vodi ili na pari, peenjem na grilu, teflon tiganju ili u rerni na masnoj hartiji bez dodavanja ulja. Na naem tritu postoji veliki broj tzv. dijetetskih suplemenata kojima dodatno moete uticati na regulaciju triglicerida i holesterola. Ja bih Vam preporuila preparat Cholestone novosadske firme Calivita, koji u sebi sadrzi iskljuivo prirodne komponente i to: laneno ulje, jabuni pektin, lecitin..

Povieni trigliceridi - snizite ih hranom

Svi se plae holesterola. Meutim, postoji drugi tip masnoa u krvi, trigliceridi, koji mogu biti opasniji nego to se mislilo. Novi podaci pokazuju da visok nivo triglicerida (triglycerides) u krvi moe dovesti do infarkta miokarda, naroito kod ena starijih od pedeset godina i mukaraca koji imaju lo odnos LDL/HDL holesterola. Jedna finska studija je nala da mukarci sa loim holesterolskim odnosom i trigliceridima preko 2.3mmola/l imaju etiri puta vei rizik za srani infarkt. Kad je holesterolski odnos normalan tetan uticaj triglicerida nije naroito veliki. Problem je u tome to nizak nivo HDL holesterola (koji utie na lo holesterolski odnos) i visok nivo triglicerida idu zajedno. Lek se nalazi u moru Najbolja terapija hranom protiv visokih trihlicerida dobijena je iz mora. Brojne studije su pokazale da riblje ulje znaajno sniava trigliceride. U jednoj studiji Univerziteta medicinskih nauka u Oregonu jedna dnevna doza ribljeg ulja je sniavala trigliceride za 50 procenata. Koriena koliina ribljeg ulja ekvivalent je korienja 200 grama lososa, skue ili sardine dnevno. U pitanju je masna morska riba iz hladnih mora. Brojne studije su pokazale blagotvoran uticaj masne morske ribe na prevenciju sranih bolesti. Meutim, ima podataka da i druga hrana iz mora ima izvanredan uticaj na spreavanje pojave i leenje bolesti srca i krvnih sudova. Jedno istraivanje na Univerzitetu Vaington je pratilo mukarce koji su jeli plodove mora umesto svojih uobiajenih belanevina u obliku mesa, jaja, mleka i sira. Plodove mora su jeli dva puta dnevno tokom tri nedelje. koljke su oborile trigliceride za 61%, ostrige (oyster) za 51%, a rakovi za 23%. Nije potrebno da se u duem vremenskom periodu svakodnevno jedu morske ribe ili plodovi mora. Sasvim je dovoljno da se usvoji drugaiji nain ishrane, koji e se sastojati u unoenju morske ribe ili plodova mora tri puta nedeljno. Rizik oboljevanja od infarkta, loga i drugih kardiovaskularnih bolesti je upadljivo manji posle godinu do dve ovakvog naina ishrane. Moni beli luk Redovno konzumiranje belog luka (garlic, allium sativum) utie na snienje nivoa triglicerida. On takoe, popravlja odnos LDL/HDL holesterola tj. odnos loeg i dobrog holesterola. U jednoj studiji en belog luka dnevno je sniavao trigliceride za oko 13%, a u drugoj za 25%. Do snienja triglicerida belim lukom dolazi ako se on koristi svakodnevno u duem vremenskom periodu. To nije lek koji ete koristiti nedelju dana i izleiti se. Treba ga jesti stalno i to to se due jede efekat je vei. Nije potrebno da se jede dnevno vie od dva do tri ena. Ne zaboravite mahunarke Mahunarke trebate, takoe, jesti ako imate poviene trigliceride.U jednoj studiji pola olje mahunarki dnevno je sniavalo trigliceride za 17%. Dijeta sa malo masnoa takoe sniava trigliceride. Meutim, nju ne moemo

preporuiti zato to nema efekat i na holesterol. Prevencija sranih bolesti je uslovljena uticajem i holesterola i triglicerida, pa zato u ishrani trebamo voditi rauna da unosimo one namirnice koje su dobre za obe vrste masnoa. Namirnice koje poveavaju trigliceride Postoje namirnice koje provereno poveavaju trigliceride. To su rafinisani eer, belo brano, voni sokovi, sueno voe i preterano konzumiranje alkohola. Jedna do dve aice alkoholnog pia dnevno ne poveava trigliceride.

Anti trigliceridi - Celer i limun

Dijeta kod povienih triglicerida

- MLEKO I MLENI PROIZVODI: *Doputeno* : obrano mleko, jogurt, svei kravlji sir, kiselo kravlje mleko *ZABRANJENO* : maslac, punomasno mleko, pavlaka, kajmak, punomasni sirevi, tuena slatka pavlaka. - MESO I MESNE PRERAEVINE: *Doputeno* : meso ivine (bez koice), riba, posebno plava morska, junetina, govedina, teletina, kuvana jagnjetina, divlja, sardine iz ulja (oceene), jaja (1-3 nedeljno), a belanca i vie *ZABRANJENO* : masno, posebno svinjsko meso, masnija govedina, sve iznutrice, mozak, patete, sve preraevine od svinjskog mesa (slanina, varci, kobasica, unka i slino) - POVRE : *Doputeno* : svei i kiseli kupus, kelj, blitva, karfiol, keleraba, tikvice, graak, spana, boranija, bob, praziluk, crveni i beli luk, cvekla, paradajz, paprika, krastavci, zelena salata, argarepa *ZABRANJENO* : krompir, pirina i testeninu jedite najvie 2-3 puta nedeljno u manjim koliinama; tada uz obroke ne jedite hleb - VOE : *Doputeno* : jabuke, vinje, kruke, ljive, pomorande, mandarine, jagode, maline, kupine, grejp, limun, borovnice, ribizle *ZABRANJENO* : orasi, lenici, bademi, groe, suvo groe, banane, dinje, lubenice, smokve, sueno i kandirano voe, kokosov orah, trenje, sve vrste kompota sa eerom, slatko tropsko voe - PIA : *Doputeno* : crna kafa, aj sa vetakim zaslaivaem ili bez eera, mineralna voda, svi voni sokovi kojima je naznaeno da su bez eera *ZABRANJENO* : svi sokovi sa dodatkom eera, sva alkoholna pia: vino, pivo, estoka pia, likeri; koka kola i slini napici, kakao i okolada - HEB I PECIVO : *Doputeno* : crni hleb, hleb sa celim zrnima, graham, ali najvie 2 krike dnevno ili 2 manja peciva; ako obrok sadri krompir, pirina ili testeninu, ne jedite hleb *ZABRANJENO* : beli hleb i pecivo, lisnato testo, ips, smoki, tapii, krompirovo testo na bilo koji nain

- SLATKII : *Doputeno* : marmelada za dijabetiare u manjim koliinama *ZABRANJENO* : kolai bilo koje vrste, torte, keks, okolada, bombone bilo koje vrste,med i eer u bilo kom obliku, sladoled, palainke, utipci itd. - ZAINI : *Doputeno* : so, biber, senf, sire, origano, bosiljak, kim, timijan i sve ostale zainske biljke *ZABRANJENO* : -

Smanjite trigliceride!
Najei uzrok povienih triglicerida (masnoa u krvi) su nedostatak fizike aktivnosti, prekomerna telesna teina, puenje i konzumiranje koliinski velikih obroka.

Dobra vest je to su trigliceridi jedan od najjednostavnih zdravstvenih problema koji su reivi iskljuivo ishranom. Ako elite da smanjite njihov nivo u krvi, nuno je smanjiti unos eera i skroba, odnosno rafiniranih proizvoda od itarica. Iz ishrane treba izbaciti: - alkohol: pivo, vino, estoka pia - zasiene masnoe: ivotinjske masnoe (mast, maslac), sva prena hrana, punomasno mleko, sir, pavlaku, masno meso, brzu hranu - trans masnoe: hidrogenizoave biljne masti (margarin, prena hrana, kolai, torte) - eer: koncentrisani izvori eera - konzumni eer, med, marmelada, dem, bombone, deserti uopte - pia: voni sokovi, gazirana pia, sportski napici, sva zaslaena pia - skrob i skrobna hrana: peciva, testenine, pirina, krompir (ova hrana se moe jesti, ali u malim porcijama, poeljno je koristiti integralne oblike namirnica) U ishranu treba ukljuiti: - voe: svee voe (ne i kupovni voni sokovi) - povre: dnevno se preporuuje konzumiranje tri ili vie porcija sveeg ili smrznutog povra - hleb i itarice: izabrati itarice od celog zrna - integralni hleb, nezaeerene cerealije za doruak, zobena kaa, proso, jeam ili heljda - proteini: nemasno krto meso, meso ivine bez koe, jaja i belance, pasulj, graak, soivo, oraasti plodovi, nisko masni sojini proizvodi; ribu treba konzumirati najmanje dvaput nedeljno - mleni proizvodi: koristiti mleko sa 1 odsto mene masti, jogurte sa manje masnoa, vone jogurte bez masnoa, sojin sir - masnoe: 1 kaiku maslinovog ulja dnevno

Ostale mere: - raspored obroka: 3-6 manjih obroka, svaki obrok treba da ima najmanje dve grupe hrane, redovna fizika aktivnost: aerobne aktivnosti (vonja bicikla, plivanje, hodanje) najmanje 30 minuta, 5 dana nedeljno, smanjiti teinu, kontrolirati nivo glukoze u krvi ako imate dijabetes i osmah ostaviti cigarete!

Koliine u krvi
Nivo triglicerida u krvi moe da varira, ali je normalan nivo oko 150 mg/dL. Od 150 do 199 mg/dl je granino visok procenat, a od 200 do 499 mg/dl povien. Sve iznad 500 mg/dl smatra se veoma visokim i rizinim nivoom triglicerida.

Zdravstveni rizici
Veina osoba sa visokim trigliceridima nije svesna svog stanja budui da nema nikakvih znaajnih simptoma koje bi mogli da se prepoznaju. Smatra se da su povieni trigliceridi ak i opasniji nego to se ranije mislilo. Nivo triglicerida doktori uvek analiziraju zajedno sa holesterolom (ukupni HDL i LDL), iako je on posebni faktor rizika za pojavu infarkta miokarda, naroito kod ena starijih od pedeset godina i mukaraca koji imaju lo odnos LDL/HDL holesterola. Nije poznato na koji nain, ali trigliceridi mogu pridoneti stvrdnjavanju arterija i zadebljanju zidova, ime raste rizik od sranog udara i bolesti srca. Visok nivo triglicerida povezan je sa dijabetesom i stvaranjem krvnih ugruaka.

Evo to je meni pomoglo: 30 enjeva enjaka (ne glavica) i 5 dobro pranih limuna zajedno sa korom se samelju. Na to se doda 1 litra vode i savi na pe. Ne smije zakuhati, samo da se pone dizati. Kada se ohladi ocijedi se, stavi u tamnu bocu i u friider. Pije se jednom dnevno, prije ili poslije jela, mala aica (0,3) 21 dan. Nako 8 dana pauze ponovi se kura od 21 dan. Kau da osim na masnoe djeluje i na zubno meso te podmlaivanje i ienje cijelog organizma. Zahvaljujui limunu nije gadno za piti. Vrijedi pokuati. Meni je pomoglo
Poviseni trigliceridi i holesterol (los) jesu vrlo alarmantni, jer svakodnevno nas upozoravaju na opasnosti od kardiovaskularnih oboljenja i infarkta. Koliko ja znam najbolja je preventiva u nacinu ishrane, gde se prednost daje tzv. mediteranskoj kuhinji. Posebno riba (narocito plava - morska), maslinovo ulje, povrce, voce. Treba izbegavati namirnice sa zasicenim masnim kiselinama: puter, punomasni sir, pavlaka i masno meso. Beli luk je takodje dobar za krvne sudove i rad jetre i zuci. Pored toga treba izbegavati cigarete i alkohol, vise se kretati (setnja ili vezbe). Medjutim, posto ti vec imas povisen holesterol i trigliceride, najbolje je da se obratis lekaru, a u medjuvremenu menjaj nacin zivota i ishrane. Holesterol, trigliceridi, visok krvni pritisak i puenje su ubistvena kombinacija, u pravom smislu rei. Kao i kod dijabetesa i kod poremeaja holesterola i triglicerida potrebno je utvrditi tip. Ja ve godinama ivim sa uveanim trigliceridima i sa slinim simptomima kao to ih ti ima. Naalost, ti simptomi ukazuju na problem s cirkulacijom posebno u glavi. Drugim reima nastavi li ovako ne gine ti infarkt ili modani udar. Kod mene npr. je holesterol neto malo povean ali su trigliceridi haos od 7 do 18 (verovatno e biti onih koji e posumnjati u ovo ali zaista je istina). Ovaj moj tip nema veze za masnoama u hrani vie ima sa eerom, ugljenim hidatima...

Dakle te dijete to si dobio nita ti ne vrede dok se ne utvrdi tano koji tip poremeaja ima. Potrebno je da ode kod endrokrinologa. Treba da se utvrdi da li ima ili ne, nekih problema sa recimo jetrom, da li je ovaj poremeaj genetski, ili je u pitanju samo ishrana. Idealno je ako moe da ishranom regulie masnou u krvi. Ja nisam uspeo, tako da sam prinuen da koristim lekove koji su izuzetno tetni za jetru i generalno vie tete nego to koriste... A u mom sluaju ne daju skoro nikakve rezultate. Takoe, batali lekare opte prakse i neke bezvezne specijaliste, posebno kada su trigliceridi u pitanju, trai prave experte jer su trigliceridi poprilino neispitana oblast. Upravo zato i imaju (lekari) dijagnozu "Metaboliki sindrom X". Plati koliko treba ali se ozbiljno pregledaj. Trigliceridi ti direktno imaju veze sa ugljenim hidratima. Ja sam imao trigliceride pomalo povisene, a posle jedno par meseci Etkinsove dijete (nista ugljeni hidrati, samo meso, masti i povrce koje nema puno skroba) rezultati su mi bili OK (bar sto se tice triglicerida). Ti verovatno volis slatkise i grickalice ili pijes zasecerena "osvezavajuca pica". Najvaznije za oslobadjanje od frustracije zvane holesterol je promena zivotnih navika, shvatiti da ako neke namirnice drasticno smanjimo ili eliminisemo iz ishrane necemo umreti od gladi! Licno sam ja sebi postavio neka "sveta" pravila: - svinjetinu sam gotovo potpuno izbacio iz ishrane, osim u situacijama kad se nema kud, a i tad samo cisto meso, bez masti (uopste, masti zivotinjskog porekla treba svesti na minimum, osim ako je morska, pogotovo plava, riba u pitanju. - ne konzumiram iznutrice u bilo kom obliku - koza zivine nikako - zumance samo ako je sastavni deo neke namirnice u neznatnoj kolicini - drasticno redukovani slatkisi - samo torte bez zumanaca i margarina - povrce u svakom obliku - maltene svakodnevna konzumacija crnog i belog luka - koriscenje jabukovog sirceta umesto obicnog industrijskog - med ne konzumiram;propolis, mlec - to je vec druga stvar - ljuta hrana, obavezno, kad god se to moze i ko god moze - nikako svakodnevno konzumiranje mesa ukoliko nije upitanju riba (uvek pre morska nego recna;ako je recna najbolje pastrmka,tolstolobik) - sto vise umerene fizicke aktivnosti (brzo hodanje, kao da negde zurite dovoljno je i proseku 45 min. dnevno) - stalno imati na umu 4 "bela zla": so, secer, belo brasno, mast - osetno smanjiti unos testenina - hleb je namirnica koja se ne koristi uz svaki obrok - beli hleb maksimalno izbaciti iz ishrane (postoji ovseno, razeno brasno,...) - casa-dve kvalitetnog crnog vina ponekad, bez kombinovanja sa drugim alkoholnim picima (ja preferiram "VRANAC", procorde, ako moze) - moj prijatelj (lekar) mi je rekao i sto vise seksa (!!!); to se uglavnom radi nocu, a jetra najvise nocu proizvodi holesterol - spadam u umerene pusace (pola kutije) dok se ne desi situacija da se drustvo zapije, kad ode preko kutije k'o dobar dan; valja i popiti ponekad, ali umereno i ne zestoka pica Da ne smaram bas previse. Verujem da ce ovo sto sam napisao biti nekome od pomoci. Prvo se mora shvatiti istina i poenta. A, istina je da se nista pozitivno nece dogoditi dok mi sami ne promenimo maksimalno lose zivotne navike nabolje. Poenta je da ce nam tek tada biti lakse i bolje. Na kraju sledi shvatanje da se jede da bi se zivelo, a ne zivi se da bi se jelo. Ima iskustva sa:

1. Boen preparatima - 5 godina korienja, 5 kilograma "zaraenih" za 5 godina... ali ne kg po kg... veina u poslednje 2 godine, ak sam prve godine smrao 1 kg... krvnu sliku nisam kontrolisao, pritisak 135/85... reklo bi se normalno... ena nije mogla dugo da koristi... samo par puta i odmah je morala da "tri" tamo gde i car ide peke... Onda sam odustao od Boen preparata... dve-tri tablete sa 1/2 l vode do 1 l vode... i preao na 2. Chitosan - ja sam mogao da ga pijem... koristio samo jedno pakovanje, zaradio jo 1 kg... ena nije mogla da pije, bilo joj je muka od ukusa plastike a i same arome kapsule, kada se rastopi... Igrom sluaja, ena je srela taksistu, koji je posle par meseci doao u knjigovodstvenu agenciju u kojoj ona radi. Zaprepastila se, kako se "osuio" i kako je "propao". Ni traga od one ljudine od 100 i kusur kila, koji je zaklanjao cela vrata. Kada ga je pitala, ta je sa njim, rekao je da se radi o "Hrani" sa kojom se postiu odlini rezultati i da doemo na "degustaciju" u "Delfin", restoran u Zrenjaninu... Doli smo, tamo su nas upoznali sa konceptom "elijske ishrane", predstavili nauni tim "Hermalife"-a (www.herbalife.com odabrati hrvatski...). Voa strunog tima je dr Louis Ignaro, dobitnik Nobelove nagrade 1998 godine za koncept "elijske hrane" u oblasti "kardiologia", tj. bolesti srca i leenje hranom. U timu radi tim najveih svetskih nutricionistikih strunjaka, koji spremaju najizbalansiraniju hranu istog biljnog (i par preparata ivotinjskog) porekla, pretoene u prijatne ukuse. Namenjeni da elijski obnove ceo organizam i oiste od masnoa, eera, holesterola... bukvalno da je normalizuju i oiste 100%. (na www.start-wellness.com ima na engleskom prestavljen svaki proizvod, ima i forum sa savetima...) Preparati (hrana) je relativno skupa, ali kada se stavi na papir, koliko se pojede za mesec dana, koliko ti traje ta hrana, jo si i u dobitku. A santimetri i kilogrami samo nestaju... Posle nepunih mesec dana, uz odlinu kondiciju, viak energije, oslobodio sam se 12 kilograma i par konfekcijskih brojeva... Pozamio sam od brata neto pantalona, jer svoje vie nisam mogao nositi, delovalo je, kao da sam ukrao... Reio sam da postanem i distributer, najvie zbog lanskog popusta od 25%. Sada svi u kui koristimo tu "hranu". ena i erka da smraju na zdrav i siguran nain a sin da "dobije na kilai" po proverenom Herbalife receptu. Poto nisam reklamirao nita, samo sam napisao osnovno da bih pretstavio firmu i proizvode, nadam se da e ova poruka proi... Moji rezultati su oigledni, a oigledni su i rezultati svih mojih "konzumenata". Oni su zadovoljni i ne ale novac koji su dali za te proizvode. Ostalo u saznati kad bude vreme da narue sledee pakovanje "hrane". U stalnom sam kontaktu sa njima, savetujem ih i pomaem im da postignu to bolji rezultat, jer je to moja obaveze kao "ovlaenog distibutera". Pogotovu kod onih sa operisanim srcem (Sava) i onih sa povienim eerom (Jelena)... Link o voi nutricionistikog tima dr Louisu Ignaru: http://www.ucla.edu/about/nobelwinners/ignarro.html (nauno potkrepljen odgovor... tj. argumentovano...) mada su to i prethodni linkovi, mada e to moderator shvatiti kao reklamu, ali sve je to opis delovanja, naunog koncepta i korisnost, kao i bilo koji link za legalan softver ili bilo ta to je legalno, a pogotovu ako je namenjeno ZDRAVLJU a ne zabavi...

Od narodne medicine: 1. 3 kg limuna sa korom samleti, 2 kg cvekle sa korom samleti, sve pomesati, da odstoji preko noci i ujutro procediti, sipati u tamne flase i staviti u frizider! Piti casicu od rakije pred dorucak, rucak i veceru (ja sam pio kad

god mi padne na pamet)! Nije lose i moze da se pije! 2. Kilogram meda, pola kg rendanog celera i pola kg rendanog rena zamesati i sipati u tegle. Uzimati po jednu supenu kasiku svako jutro na gladan stomak ( odvratno je, jedino resenje je progutati bez zadrzavanja u ustima, ja sam jedino tako uspevao)! 3. Nije recept ali ja sam uzimao i sirce od divlje jabuke, takodje kad god se setim, 2-3 puta dnevno po jedan-dva gutljaja.
Holesterol se nalazi u svim namirnicama ivotinjskog porekla. Smanjenjem, to veim, unosa mesa, mleka i jaja, i poveanjem unosa voa i povra, smanjujete holesterol koji unosite ishranom. I, jo da dodam, izbacivanje svih trans masnoa je nuno, takodje, jer jako poveavaju nivo holesterola u krvi. Sve to sadri margarin, hidrogenizovanu biljnu mast, "biljnu mast" ili "ovrsnutu biljnu mast" (kakav nain da se nazove hemijski dobijena masnoa) izbacite, okolade, keks, biskviti, kolai i torte, sve to moe imati margarin u sebi, i najee ima. Konsultujte sirovinski sastav na pakovanju pre nego to kupite. Trigliceridi (a i holesterol) se smanjuju konzumacijom plave ribe (sardina, skusa i losos), zatim ovsenih pahuljica (mogu i mekinje jos bolje) i forsiranjem vitamina niacina B3 u mega dozama. Naravno i lekovi pomazu. Vise se moze procitati u knjizi "Smanjenje holesterola za osam nedelja" u izdanju Nolita, autor je Robert E. Kowalski

Povieni trigliceridi i holesterol ne moraju da idu zajedno

Ko ima poveane trigliceride u krvi, ne mora da ima i povean holesterol. Njihovi metabolizmi nisu isti, ali se ipak, vrlo esto "sreu" zajedno. Jer, na njihovo poveanje utie uglavnom pogrena ishrana, bogata ugljenim hidratima i zasienim masnim kiselinama. A, udrueni, tetno utiu na krvne sudove, i izazivaju kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti. Pojedini genetski poremeaji metabolizma masti su, prema reima dr Branka Jakovljevia, profesora sa Instituta za higijenu i ishranu Medicinskog fakulteta, takoe praeni istovremenim poveanjem triglicerida i holesterola: - Hronina bubrena insuficijencija, Kuingov sindrom, eerna bolest, smanjena funkcija titne lezde, akutni hepatitis, sistemski lupus, kao i neki lekovi (beta-blokatori, estrogeni, kortikosteroidi) mogu da poveaju vrednosti triglicerida u krvi. Statistike pokazuju da su poviene vrednosti triglicerida i holesterola u krvi, odnosno hiperlipoproteinemije, najei metaboliki poremeaji u populaciji. Procenjuje se da u razvijenim zemljama ak do jedne treine stanovnitva ima neki oblik poremeaja metabolizma masti. U deijem uzrastu belei se uestalost ak do 10 odsto. - Poveane vrednosti triglicerida su snaan faktor rizika za nastanak ateroskleroze, ishemijske bolesti srca i drugih kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti - objanjava prof. Jakovljevi. - Osobe sa povienim vrednostima triglicerida treba da se pridravaju preporuka za pravilnu ishranu uz redovnu fiziku aktivnost i obavezno prekidanje uzimanja alkohola. Od velike koristi je i prestanak puenja. Pravilna ishrana kod osoba sa hipertrigliceridemijom podrazumeva, pre svega, smanjivanje unosa hrane koja je bogata eerima i ugljenim hidratima (slatkii, hleb, testenine, proizvodi iz pekare). - Treba smanjiti uzimanje zasienih masti, svinjskog, jagnjeeg, goveeg masnog mesa i mlenih proizvoda sa visokim sadrajem masti. Stariji od 20 godina, trebalo bi da proveravaju nivo triglicerida najmanje jednom u pet godina. A, oboleli od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti i dijabetiari, analize moraju da rade najmanje na godinu dana.

Masti u ishrani: trigliceridi i masne kiseline

Lipidi imaju razliite nivoe zasienja, to je termin koji se odnosi na broj dvostrukih veza u lancu atoma ugljenika ponovo prigrabite udbenik hemije za esti razred i setite se kovalentnih veza. Masne kiseline bez dvostrukih veza su zasiene, one sa jednom dvostrukom vezom su mononezasiene, a one sa vie dvostrukih veza nazivamo polinezasienim masnim kiselinama. Jednostruke veze su jae i manje hemijski reaktivne od dvostrukih veza - to je vei broj dvostrukih veza, to masna kiselina ima vie mogunosti da reaguje sa svojim hemijskim okruenjem. Upravo zbog ove razliite sposobnosti hemijske reaktivnosti, broj dvostrukih veza vaan je faktor u ljudskoj ishrani. Zasiene masne kiseline preovlauju u mastima ivotinjskog porekla, palminom i kokosovom ulju. Mononezasiene masti su najprisutnije u maslinovom ulju i kanolinom ulju, ali su takoe prisutne i u mastima ivotinjskog porekla. Polinezasiene masti su najprisutnije u biljnim uljima (uz izuzetak maslinovog ulja koje je vie od 75% mononezasieno). U kontekstu preporuenog unosa masti (ispod 30% od ukupnih kalorija), mono- i polinezasiene masti treba da sainjavaju veinu konzumiranih masti preporuka je da unos bude iznad 75% ukupnih masti. Zasiene masti su povezane sa poveanim rizikom od hiperholesterolemije, stanja poveane koncentracija holesterola u krvi, tako da njihov unos treba svesti na minimum kad god je to mogue. To se najlake postie smanjenjem konzumiranja ivotinjskih masti, okoladnih slatkia (koji esto sadre visok nivo zasienih tropskih ulja), pohovane hrane i mlenih proizvoda sa visokim postotkom masti. Glicerol: sastojak za hiperhidraciju Veina konzumiranih masti su trigliceridi, koji sadre tri molekula masnih kiselina i jedan molekul glicerola. Masti se u organizmu deponuju u obliku triglicerida, koje proizvodimo kada se ishranom unese prekomerna koliina energije. Trigliceridi se deponuju u adipoznom (masnom) tkivu, gde se nalaze grupisane masne elije i unutar miinih elija. Oba depoa masti su na raspolaganju kao izvor energije kada je to potrebno. Kada masti sagorevaju kao izvor energije, deponovani trigliceridi se preuzimaju iz masnog ili miinog tkiva, a svaki molekul masti se razlae na svoje sastavne masne kiseline i molekul glicerola. Nakon toga, svaka masna kiselina se dalje razlae na dve ugljenine jedinice radi stvaranja ATP-a, u cilju proizvodnje metabolike toplote i energije za rad miia. Glicerol je jedinstven oblik lipida ija razgradnja podsea na sagorevanje ugljenih hidrata pre nego masti, a takoe efikasno zadrava vodu. Pojedini sportisti koji se bave disciplinama izdrljivosti smatraju da im unos glicerola pomae da zadre vie vode (fenomen poznat kao hiperhidracija ili superhidacija) nego da konzumiraju samu vodu. U ekstremno toplom i vlanom okruenju, gubitak vode e izvesno biti vei od sposobnosti sportiste da nadoknadi tenost, tako da bi zapoinjanje takmienja u hiperhidriranom stanju moglo da donese izvesne prednosti. U istraivanjima izvedenim na teniserima i triatloncima, kod sportista koji su konzumirali glicerol pre takmienja utvreni su pojedini zatitni efekti hiperhidratacije, posebno kada su vebali na visokim temperaturama. Pored problema koji upotreba glicerola nosi sa sobom (u pojedinim situacijama smatra se doping sredstvom) stanje superhidriranosti e verovatno naneti izvesan stepen nelagodnosti na koju se treba naviknuti. Sportisti koji konzumiraju tenosti koje sadre glicerol esto opisuju oseaj zadravanja dodatne vode u telu kao oseaj teine ili krutosti. Ipak, ostaju pri tvrdnji da je to kako se oni oseaju na kraju trke vanije od toga kako se oseaju na poetku, tako da je dodavanje glicerola u tenosti koje se konzumiraju pre takmienja postalo standardni protokol za neke sportiste. Esencijalne masne kiseline Pod esencijalnim masnim kiselinama podrazumevaju se linolna (omega-6) i linoleinska (omega-3) masna kiselina koje su neophodne za metabolike procese, a ljudski organizam ih ne moe sintetisati. Klasifikacija omega-X znai da ove masne kiseline, koje su polinezasiene, imaju poslednju dvostruku vezu na izabranom (treem ili estom) ugljenikovom atomu. Linolna kiselina je esencijalni deo elijske lipidne membrane i potrebna je za normalno zdravlje koe; linoleinska kiselina je neophodna za funkciju i razvoj nervnog sistema. Obe masne kiseline se lako dobijaju iz biljnog ulja (npr. kukuruzovog, suncokretovog, kanolinog) i iz ulja riba dubokih mora. Ulja iz riblje jetre koja su bogata omega-3 kiselinama nedavno su zaokupila dosta panje. Pokazalo se da ta ulja smanjuju sposobnost koagulacije crvenih krvnih elija, ime se smanjuje ansa da se formira neeljeni krvni ugruak (tromb). Ovo smanjuje rizik od sranog udara, koji najee biva izazvan formiranjem ugruka u jednoj od glavnih sranih (koronarnih) arterija. Ulja od riba hladnih dubokih mora glavni su izvor dve omega-3 masne kiseline eikosapentaenoine kiseline (EPA) i dokosaheksaenoine kiseline (DHA). ak i konzumiranje riba hladnih dubokih mora (losos, albakor tuna, atlantska haringa) samo jednom nedeljno dovoljno je da znatno smanji rizik od sranog udara i modanog udara. Uprkos ovim otkriima, preteran unos ovih ribljih ulja moe izazvati odreene

poremeaje, ukljuujui poveanje oksidativnih elijskih oteenja. Najbolja praksa je da se unos ribe uvede kao redovan deo nedeljnog plana ishrane, tako da dopunski unos omega-3 masnih kiselina postane nepotreban.

Trigliceridi tihi ubica

Masnoa u krvi, nazvana i tihi ubica, moe da napravi velike tegobe, a u najgorem sluaju moe doi do infarkta i modanog udara. Zbog toga je veoma vana preventiva, koja se odnosi na pravilnu i zdravu ishranu, fiziku aktivnost i redovnu kontrolu krvi. Trigliceridi su vrsta lipida, odnosno masti. Predstavljaju lanac masnih kiselina visoke energije i obezbeuju veliki deo energije potreban za normalno funkcionisanje elija. Trigliceridi su glavni sastojak ivotinjskih i biljnih masti i ulja, a dobili su ime po tome to se tri masne kiseline veu na tri hidroksilne grupe glicerola. Organizam je sposoban i sam da proizvede trigliceride od vika ugljenih hidrata (eera) unetih hranom. Kad je re o kombinaciji povienih i triglicerida i holesterola, primeeno je da je visok nivo triglicerida u organizmu praen visokim nivoom loeg LDL holesterola, a niskim nivoom dobrog HDL holesterola, ali to ne mora biti pravilo. Ova povezanost je naroito izraena kod starijih ena. Dobar HDL holesterol uklanja lo LDL holesterol sa zidova krvnih sudova smanjujui time rizik od sranog i modanog udara. Kod veine ena nakon menopauze dolazi do snienja dobrog HDL holesterola, a povienja loeg LDL holesterola, to poveava rizik od bolesti srca i modanog udara. Trigliceridi i holesterol su sastavni deo masti ivotinjskog porekla, to znai da se u organizam unose konzumiranjem mesa, mlenih proizvoda, jaja i drugih ivotinjskih proizvoda. Holesterol se za razliku od triglicerida, ne javlja u mastima biljnog porekla. Najei uzroci povienih triglicerida su: nedostatak fizike aktivnosti, gojaznost, preskakanje obroka pa onda konzumiranje koliinski obilnih obroka, unos masne hrane, prekomerni unos ugljenih hidrata (eera), puenje.

Hrana sa visokim nivoom triglicerida

Masna hrana Suhomesnati proizvodi Prena hrana Brza hrana (i slatka i slana) Peciva, testenina, pica Belo brano Grickalice (kreker, ips, smoki, kokice) Maslac, margarin Punomasno: mleko, sir, jogurt, pavlaka Proizvodi u kojima ima eera Zaslaeni sokovi, gazirana pia, Alkohola (u manjim i umerenim koliinama nije tetan).

Hrana sa niskim nivoom triglicerida

Voe Povre (naroito mahunarke) Integralne itarice od celog zrna Beli luk Nemasno krto meso ivinsko meso bez koice

Plava i bela morska riba i riblje ulje Mleni proizvodi sa niskim nivoom masti Maslinovo, sojino, kukuruzno, suncokretovo ulje

Lek protiv holesterola i triglicerida

1. recept: Drenjine Jedan kilogram drenjina preliti sa jednim litrom rakije komovice, ostaviti da odstoji 40 dana, zatim procediti. Svakoga jutra na prazan stomak popiti po jednu malu aicu od rakije. 2. recept: Crni luk Svako vee pre spavanja u 1,5 dl vode potopiti jednu manju glavicu crnog luka koji treba prethodno zasei kako bi mogao da u vodi ispusti sok, jo je bolje prepoloviti ga na pola. Sutradan ujutru luk izvaditi i baciti, a vodu u kojoj je stajao popiti, takoe, na prazan stomak. Ovako postupati svakoga dana, a leenje traje 40 dana. 3. recept Limun i jogurt Priprema Iscediti limun u au jogurta i popiti ujutro pre doruka. Treba piti 2 do 3 nedelje da bi rezultat bio postignut. 4. recept Susam i jogurt Priprema Uvee u au jogurta (1,8dcl) nasuti izvinu kafenu kaiicu semena susama. Dobro promeati i odloiti u fridier. Ujuto to popiti pre doruka. Ovo je neophodno konzumirati svakodnevno, jer im prestanete za dan-dva holesterol e se vratiti. 5. recept Preporuka Da eliminiete lo holesterol iz svog organizma ne morate se muiti pripremom iz predhodnih recepata. Neophodno je samo da prilikom konzumitanja mesa i ribe prethodno na njih iscedite malo limuna. Dakle, tajna je u limunovom soku. Naravno, njegovo dejstvo eliminie lo holesterol, ali ne i trigliceride. Njihovo leenje je zahtevnije; pomae limun, ali su neophodni i drugi sastojci. Interesantna je injenica da u restoranima kad naruite porciju ribe, koja znatno manje ima holesterola, serviraju i krike limuna, ali ne i uz porciju sa rotilja, ili peenja 6. recept protiv masnoa u krvi U veu staklenu teglu ubaciti 1kg limuna iseen na tanke kolutove,dodati 1kg meda i 1L domae rakije (lozovaa je najbolja). Sve to poklopiti sa gazom i ostaviti na sunano mesto 3 sedmice. Prve 2 sedmice smeu promeati 1-2 puta dnevno, treu sedmicu ne dirati samo sunati,zatim procediti,dobije se 1,8 L veoma ukusnog napitka koji se uzima po 1 aica svako jutro na prazan stomak. Ovo je najbolje praviti leti kada je sunce najjae. 7. recept Tibetanski recept Beli luk i limun Priprema: 300 grama belog luka i 1 kilogram limuna sa korom, sitno samleti. Sve sipati u 1,5 litara vode u emajlirani lonac. Staviti na tednjak i strogo paziti da im izbije prvi klju vode, skinuti sa tednjaka. Ostaviti da se prohladi. Nakon toga ovako pripravljen lek sipati u staklene boce i uvati u hladnjaku. Lek uzimati na prazan stomak svakoga jutra i to 0.5 dl, najmanje 25, a najdue 40 dana. Posle toga obavezno napraviti pauzu od 10 dana a onda ponoviti postupak do poboljanja zdravstvenog stanja. Nakon toga prestati sa upotrebom leka. Napomena: Strogo se pridravati dnevne doze leka i pauze od 10 dana izmeu dve kure. Nakon izleenja ne treba uzimati lek ve samo ako doe do pogoranja zdravstvenog stanja. Lekovita svojstva jema: Smanjuje holesterol, jaa organizam, protiv starenja, avitaminoze, gojaznosti, neurastenije, bolesti krvnih sudova, greva u nogama, reume, iijasa, bolesti eluca i grla.

Roga (Ceratonia siliqua) je zimzeleno drvo ili bun iz porodice bobova (Fabaceae), poreklom iz Mediterana. Karakteristina vrsta sveze Oleo-Ceratonion Br.-Bl. Gaji se od davnina, a cenjena je zbog svojih plodova. Podnosi zimske temperature, kao i argumi, do - 6 . Poznata je joi pod nazivom hleb Svetog Jovana, jer se, po predanju, Jovan Krstitelj njime hranio dok je iveo u pustinji. Roga se preporuuje kod poveane koliine masti u krvi (holesterol i trigliceridi). Na prazan stomak, ujutru, kaiku mlevenog rogaa lagano topiti u ustima, onda progutati. Roga kupi suvinu masnou i izbacuje je kroz stolicu. Prirodnom ishranom protiv povienog holesterola i triglicerida Granice preporucenog nivoa holesterola i triglicerida su: Ukupni novo holesterola ispod 200mg/1ooml <5,2mmmol/L Dobri - HDL holesteroliznad 35mg/100ml 1,0-1,54mmol/L Los LDLholesterol ispod 130mg/100ml <2,6mmol/L Trigliceridi ispod 1,7mg/100ml <1,7mmol/L Vecina nas zamislja holesterol kao vrstu masnoce, ali to je u stvari posebna vrsta alkohola koja se zove steroidni alkohol ili sterol.Vitalan je za zdravlje svake celije u nasem organizmu.On pomaze jetri da svari masnocu i zajedno sa proteinom i lecitinom deluje na transportu masti kroz nasu krv.I seksualni hormone ga sadrze u svom sastavu, a vazan je i u odrzavanju vlaznosti koze.Toliko je znacajan da ako ga nema dovoljno u hrani, jetra ga sama proizvodi. Normalno se holesterola uglavnom nalazi u celijama, a samo u maloj kolicini u krvi Kada njegov nivo u krvi poraste, postaje stetan po zdravlje, doprinosi nastanku arteroskleroze, stvaranju naslaga na krvnim sudovima, zacepljenju arterija i opterecenju srca. Ali nije holesterol jedini uzrocnik zapusavanja arterija stetnim naslagama.Veliku ulogu u tome imaju i trigliceridi i ukupni lipoproteini. Trigliceridi su masti ili masni molekuli koji se formiraju u jetri iz masti koje jedemo .Kod zena koje su cesce izlozene visokim trigliceridima, nivo treba da bude nesto nizi nego kod muskaraca. Osobe ciji se nivo krece izmedu 250 i 500mg/100ml dvostruko su vis eizlozene opasnosti od srcanih oboljenja u odnosu na one sa niskim trigliceridima. Lipoproteini se sastoje od masti i proteina, od narocitofg su znacaja lipoproteini visoke gustine (HDL) i niske gistine ( LDL) HDL imaju malo holesterola a mnogo fosfolipida i kardiolozi ih smatraju DOBRIMjer smanjuju krvni pritisak i sansu za bolest srca. LDL sadrze velike kolicine holesterola i imaju tendenciju da se pricvrste za zidove arterija i da stvaraju naslage. Prema tome suvise LDL povecava rizik ateroskleroze i opasnost od srcanih oboljenja.Zato se nazivaju LOSIMholesterolom. Posto se nivo triglicerida posle obroka sa masnom hranom podize i taj se nivo zadrzava sledecih nekoliko sati, savetuje se da se 8 sati pre ispitivanja ne jede. KAKO ODRZAVATI MASNOCE U NORMALI? Najvazniji pristup smanjenju holesterola je zdrava ishrana i stil zivota. Koriscenjem zdrave ishrane sa malo zasicenih masnoca ,a sa vise biljne hrane (zrnasta hrana, voce povrce i mahunarke, umanjuje se opasnost od oboljenja srcea i krvnih sudova.Ali problem ipak postoji jer izbegavanje jaja, mesa,mleka i mlecnih proizvoda ne mora uvek da koriguje visok nivo holesterola u krvi jer ovu supstancu telo samo proizvodi.Ono moze da odgovori na ostru redukciju holesterola tako sto ce da proizvede vise svog.moze da proizvede i do 1500mg holesterola dnevno, sest puta vise od onoga sto normalno pojedemo. Interesantno je napomenuti da neke etnicke grupe kao sto su Masai u Africi i Eskimi imaju hranu bogatu holesterolom, a ipak imaju niske vrednosti serumskog holesterola, tako da moraju da se uzmu u obzir i drugi faktori.neki od tih faktora su genetski, zatim nutricioni status, stres, vezbe, kretanje, godine zivota. ISHRANA Umesto da potpuno izbacite namirnice bogate holesterolom, dodajte vasoj ishrani vise vlakana.Za brzu eliminaciju holesterola iz tela dobar je pectin koji se nalazi u jabukama. Za to su dobre i cerealije kao sto su ovas, jecam, proso ili heljda.Dodavanje jabuke cerealijama samo povecava efekat eliminacije.

Jos jedan interesantan podatak je da mala kolicina polinezasicenih masti moze da smanji holesterol u krvi za 510%.Posebno je dobra Linoleinska kiselina, koja se nalazi u hladno cedenim uljima, ribi (ne ljuskarima, orasima, semenkama i buteru od kikirikija. Pomazu i namirnice bogate vitaminom B6 (piridoksinom).Kako je to vitamin rastvorljiv u vodi i gibi se priliko kuvanja, najbolje je ukljuciti u ishranu mnogo sirovog povrca i voca.Narocito je vitaminom B6 bogato zeleno lisanto povce. Znacajni su i proizvodi od soje sojino mleko, kao i fermentisani proizvodi od soje bogati lecitinom kao sto su tofu(sojin sir) i tempeh (sojino meso) Za snizenje holesterola u krvi do 30%preporucuju se sledece namirnice: -bananae (1,5 osrednja); beli luk (2 cena ili 600mg u kapsulama); pola glavice crnog luka ; gersla (3 cinije kuvane ); grasak (pola cinije)jogurt (3 solje obranog) krompir cinije kuvanog: kukuruz secerac(pola cinije ) maslinovo, suncokretovo i druga hladno cedena ulja ; ovsene pahuljice ; pasulj;salata; soja ;sargarepa (2-3 korena);sljive (5 plodova ); vino (1 casa) NAPOMENA: Dijete sa veoma niskim unosom masti ispod 10%kalorija iz masti smanjuju nivo korisnog HDL holesterola. Ribu treba imati najmanje 2puta nedeljno tj.500g, radi Omega -3 masne kiselin eribljeg ulja. Mahunarke (pasulj, socivo )ovsene pahuljice, jabuke najmanje 7 porcija nedeljno, radi korisnih biljnih vlakana koja snizavaju holesterol. Najbolje je koristiti maslinovo i suncokretovo hladno cedeno ulje, a korisno je da se i mesaju. Voce i sokove pozeljno je konzumirati, ali cesce sveze voce nego sok, radi biljnih vlakana. Hleb i zrnaste proizvode koristiti umereno, tako sto ce se dati prednost proizvodima od celog zrna i proizvodima od raznog zrnevlja (integralni hleb, ovsen pahuljice, cerealije za dorucak, testenine od integralnog brasna. STA IZBEGAVATI Mnogi ljudi zamenjujunamirnice bogate holesterolom onim vestackim, tipa margarina, majoneza, kremova, itd.Ali, ne postoje dokazi da ove namirnice sprecavaju srcane probleme, a sadrze u sebi razne dodatke koji mogu biti predispozicija za pojavu kancera. Namirnice koje sadrze rafinirani secer vode nezdravom nagomilavanju masti u jetri i tkivima.One smanjuju i nivo zdravih HDL i povecavaju nivo LDL. Rafinirane namirnice bi trebalo zameniti kompleksnim ugljenim hidratima- integralnim zrnima, vocem i povrcem. Mnogi lekovi, ukljucujuci steroide i kontraceptivna sredstva, mogu da povecaju holesterol i triglyceride i da uniste hranjive sastojke potrebne za odrazavanje normalnih nivoa.Suvisne kolicine proteina i kuvane hrane mogu takode dauniste hranjive sastolke koji kontrolisu holesterol. I konacno, jos jedan faktor koji dize holesterol je stres, sto je jedan od razloga zbog kojeg je izbegavanje stresa toliko znacajno. REZIME Lekove za smanjenj holesterola treba izbegavati osim u slucajevima poremecaja hiperholesterinemije.,jer neki od njih mogu biti toksicni za jetru,a neki su i sa kancerogenim svojstvima. Vlakna, narocito pectin iz voca i alginate iz algi, pomazu eliminisanju suvisnog holesterola iz tela.imale kolicine polinezasicenih masnih kiselina koje se nalaze u hladno cedenim(nerafiniranim )uljima mogu da snize masnoce. Izgleda da vezbanje i kretanje pomazu povecanju HDL i samnjenju LDL, iako moze dap rode i po nekoliko mwswci pre nego sto dode do viden promene. Dodaci koji su znacajni za kontrolu holesterola i koji drze nivo masnoca pod kontolom su NIACIN(vitamin B3),koji se nalazi u zelenom lisnatom povrcu, zitnim klicama, pasulju, grasku, lososu VITAMIN C koji je najbolji u kombinaciji sa bioflavonoidima.Kada se kombinuje sa lecitinom, pomaze rastvaranju arterijskih naslaga. VITAMIN E pomoci ce poboljsanju cirkulacije ka srcu. VITAMIN B6 i metionin balansiraju nivo triglicerida i pomazu normalizaciju holesterola. Studije su pokazale da su anjbolji minerali za snizenje holesterola hrom, kalcijum, magnezijum i cink. Dumbir, beli luk i gljiva shitace smanjuju holesterol i triglyceride koje proizvodi jetra.0sim toga, beli luk i razreduje krv, umanjujuci tako sanse za opasne krvne ugruske. Trigliceridi II-gi lek:

Jednostavan a bice Vam omiljen. Kupiti ili napraviti, svejedno, litar mekane rakije. Ali bas da bude blaga i nikako neka brlja vec sljiva. U flasu sa rakijom ubaciti bobice Arunije ili ti sibirske bobice, kako se kod nas jos nazivaju. Negde oko dve sake ovih bobica ubacite i ostavite da odstoji 7 dana. Posle nedelje pocnite sa konzumiranjem leka. Preporucuje se dnevna doza od dve ili tri casice, a prva jutarnja obavezno na prazan stomak. Pice ce Vam dobiti drugaciju boju i dobice neki smek. Meni se nije dopao, ali svima oko mene jeste. Posle nekih petnaest dana konzumiranja prekontrolisati nivo triglicerida. P.S. Inace ove narodne za trigliceride znam jer mi je blizak rodjak imao problem sa ovim. Lincura mu je sredila problem, a pio je i ovaj. Neke dugorocne efekte nije imao, ali trenutni rezultati isto su bili dobri. Medjutim morate znati da kod koriscenja ovih vrsta lekova podrazumeva se i pravilna ishrana, koju moj rodjak nije praktikovao i zato nije imao uvid u pun potencijal leka. Znaci u ovom slucaju nema prasetine.

Regulacija poveanog holesterola i triglicerida u krvi

Sadraj 1. ta je to LDL i HDL holesterol? 2. ta je to dobar holesterol? 3. ta je to lo holesterol? 4. Zato su poveane vrednosti holesterola tetne? 5. ta su trigliceridi? 6. ta moe izazvati povean holesterol? 7. ta je ateroskleroza, a ta ja aterosklerotski plak? 8. Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi? 9. Kako smanjiti holesterol u krvi?

ta je to LDL i HDL holesterol?

Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se pakuju u posebne paketie, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketii se sastoje od nosaa - proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketii nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein) je lipoprotein niske gustine, a HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato to su laki od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo vie proteina (nosaa) u svom sastavu, zato nije tetan, a ak je i dobar, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih isti.

ta je to dobar holesterol?
Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima sposobnost da skuplja masnou sa zidova krvnih sudova i na taj nain spreava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i suavanje krvnih sudova. Razvojem suenja krvnih sudova, poveava se krvni pritisak i poveavaju anse za zaepljenje krvnih sudova, ako doe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoe prenosi u jetru, gde se dalje obrauju, pa to vie ima ovog dobrog holesterola tim bolje, jer e manje biti slobodnog holesterola u krvi.

ta je to lo holesterol?
Lo holesterol ili LDL sadri u velikom procentu holesterol koji podlee oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketia se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka (naslaga na zidovima krvnih sudova koje suavaju prenik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povean dolazi do pojaanog stvaranja ovih naslaga, tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda poveava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno optereuje. Zato su poveane vrednosti holesterola tetne? Kada su vrednosti LDL loeg holesterola u krvi suvie visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova i ugrauje se u aterosklerotski plak, to dovodi do suenja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suvie suze krvni sudovi, oteano je snabdevanje krvlju, poveava se krvni pritisak. Ukoliko se otkine deo plaka, nastaje tromb, koji pone slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je ui od promera tromba, moe da ga zaepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Kada doe do ovog zaepljenja u srcu dolazi do infarkta sranog miia, a ako je u mozgu do modanog udara.

Rizik za razvoj sranih oboljenja poveavaju: puenje, dijabetes, povien krvni pritisak, nizak HDL, istorija sranih oboljenja u porodici, godine preko 45 za mukarce, preko 55 za ene.

ta su trigliceridi?
Poveani trigliceridi se obino ne javljaju sami, ve su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povien krvni pritisak. Obino kada su trigliceridi poveani, HDL dobar holesterol je smanjen. Poveani trigliceridi su faktor rizika za razvoj sranih oboljenja, a naroito ako je udruen sa drugim simptomima koji karakteriu metaboliki sindrom X. eeri koji se unose ishranom u organizmu se troe, a viak se pretvara u trigliceride i u tom obliku uva za periode gladi. Povean unos eera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa poveanim stvaranjem triglicerida.

ta moe izazvati povean holesterol?

Povean holesterol moe biti uzrokovan genetskim faktorom, loom ishranom, gojaznou, a faktori rizika su i slaba fizika aktivnost, godine, pol (ene pre menopauze imaju nii holesterol od mukaraca). Povien holesterol moe nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja, npr. dijabetes, hipotireoidizam, opstruktivne bolesti jetre, oteenja bubrega, lekovi (anaboliki steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).

ta je ateroskleroza, a ta ja aterosklerotski plak?

Suvian holesterol organizam ne moe iskoristiti pa se on zbog toga zadrava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastaje aterosklerotski plak. Pri tom dolazi do suenja krvnih sudova, a ovaj proces se deava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad doe do suenja sranih i modanih arterija. Ateroskleroza je pojava suenja u promeru krvnih sudova, koje se deava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Suavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i greva u potkolenicama prvenstveno pri hodu.

Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?

Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar e Vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poeljne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0mmol/l.

Kako smanjiti holesterol u krvi?

Holesterol u krvi moe biti povean kao posledica poveanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojaano stvara holesterol, to je uglavnom genetski predodreeno. Na smanjen unos putem ishrane moe da se utie, u takvim sluajevima mogue je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojaanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove. Trigliceridi i kardiovaskularna bolest Strunjaci ponovno definiraju optimalnu razinu triglicerida i naglaavaju potrebu za promjenama navika koje su potrebne za njihovo postizanje. I dok se rasprava o tome je li hipertrigliceridemija neovisni predskazatelj bolesti koronarnih arterija nastavlja, prosjene razine triglicerida u SAD-u rastu, kao i stope pretilosti i eerne bolesti. U novom znanstvenom priopenju, American Heart Association (Amerika udruga za srce - AHA) naglaava opseg problema i nudi preporuke lijeenja. Razine triglicerida izravno utjeu na metabolizam lipoproteina visoke i niske gustoe, a hipertrigliceridemija moe biti nasljedna ili steena (npr. kod bolesnika s hipotireozom, eernom bolesti ili bolesti bubrega). Autori predlau "praktini algoritam" za poetni probir mjerenjem triglicerida neovisno o jelu (ne natate). Ako su razine <2.26 mmol/l (to odgovara <1.69 mmol/l na uzorku natate), predlau da pacijenti nastave sa zdravom prehranom i zadre istu razinu aktivnosti.

Kod razina od 2.26 mmol/l preporuuju mjerenje razine lipoproteina natate, te predlau konkretne vrijednosti smanjivanja tjelesne teine i unosa ugljikohidrata, eera i masti. Takoer preporuuju poveanje fizike aktivnosti i unos omega-3 masnih kiselina zbog njihovih bitnih uinaka na poviene razine triglicerida. Pri najviim razinama triglicerida ili kod simptomatskih pacijenata, farmakoloka terapija moe biti korisna (npr. za sniavanje rizika od pankreatitisa kod pacijenata s razinom triglicerida >5.65 mmol/l). Kod svih razina triglicerida AHA preporuuje izbjegavanje konzumacije trans-nezasienih masnoa, koje podiu razine triglicerida i aterogenih estica lipida. Konano, smjernice odreuju razinu od <1.13 mmol/l kao optimalnu razinu triglicerida. "Ovo priopenje sumira naa saznanja o trigliceridima i o njihovom odnosu prema bolesti te daje smjernice za lijeenje mnogobrojnih pacijenata sa suboptimalnim razinama triglicerida", izjavila je dr. Kirsten E. Fleischmann, suradnika urednica asopisa "Journal Watch General Medicine". "Pacijente treba educirati da su promjene naina ivota u smislu zdrave prehrane, mravljenja i vjebi osnove lijeenja za veinu sluajeva hipertrigliceridemije, iako bi stroe definiranje optimalnih razina triglicerida moglo nehotino prouzroiti dodatno propisivanje lijekova", dodala je dr. Fleischmann. Dr. Allan S. Brett, glavni urednik asopisa "Journal Watch General Medicine", komentirao je ovo priopenje: "Autori ovog priopenja iz AHA-e priznaju da su dokazi koji ukazuju na razine triglicerida kao nezavisne predskazatelje kardiovaskularnih dogaaja (tj. nakon prilagodbe za druge frakcije lipida) i dalje sporni. Takoer priznaju nepostojanje uvjerljivih dokaza dobivenih pomou klinikih istraivanja, a koji bi podupirali terapiju lijekovima za sniavanje triglicerida, neovisno o terapiji za sniavanje razina LDL kolesterola ili terapiji statinima. Zapravo, uope se nije vidjela korist na nedavnom AIM-HIGH istraivanju. Stoga je ova izjava pomalo proturjena: ako lijekovi nisu indicirani (osim za sniavanje rizika od pankreatitisa kada su trigliceridi izuzetno povieni), te ako su promjene navika i naina ivota koje sniavaju razine triglicerida isplative i bez obzira na razinu triglicerida, zato bismo trebali pozorno pratiti razine triglicerida? Koliko mi je poznato, nema dokaza da su pacijenti koji prate svoje razine triglicerida vie motivirani za vjebanje, smanjenje tjelesne teine i prehranu koja je zdrava za srce u odnosu na pacijente koji primaju sline savjete bez praenja razina triglicerida. Intenzivnija usredotoenost na praenje razina triglicerida, te stroe definicije "optimalne" razine triglicerida, stoga se ine nepotrebnim i zastranjujuim".

Vebajte pre doruka, efikasnije je

Ako vebate pre doruka, bre ete gubiti masne naslage, a i nivoi triglicerida u krvi e se bre sputati. Istraivanje sprovedeno u Velikoj Britaniji polazalo je da se najbolji efekat postie vebanjem u ranim jutarnjim asovima, pre doruka. Ne samo da se tako efikasnije topi viak kilograma, ve se kod ljudi koji vebaju pre doruka nivo masnoa u krvi koje mogu da dovedu do ozbiljnih kardiovaskularnih problema bre sniava nego kod onih koji vebaju kasnije u toku dana. Kada priamo o mravljenju, zapravo na umu imamo topljenje masnih naslaga, kae dr Dejson Gil sa Univerziteta u Glazgovu. Iako je odavno poznat pozitivan uticaj vebanja na nae opte zdravstveno stanje, istraivai su odluili da se pozabave pitanjem da li je bolje vebati posle doruka ili na prazan stomak. Mukarci koji su uestvovali u eksperimentu podeljeni su u dve grupe. Prva grupa je po pola sata brzo hodala pre doruka, a druga nakon obroka. Ispostavilo se da su oni koji su vebali pre doruka sagorevali i do 33 odsto vie masti od onih koji su vebali nakon jela. Slino su pokazala i merenja nivoa triglicerida u krvi: bre su se dovodili u red ispitanici koji su vebali pre doruka. Istraivai kau da je stvar u tome to, ako nismo jeli pre fizike aktivnosti, telo energiju uzima iz sopstvenih rezervi masti, pie Dejli mejl. Ipak, savet da se veba pre obroka odnosi se na treninge koji nisu previe intenzivni, kao to je poluasovna etnja brim hodom na primer. Ali, ako nemate volje da se bavite fizikom aktivnou na prazan stomak, bez brige. Bilo koja vrsta vebi, u bilo koje vreme, bolja je za vae zdravlje nego da sedite i ne radite nita. Na poveanje triglicerida utie Alkohol na prvom mjestu jer spreava normalan rad jetre ( zamaena jetra ) zatim ishrana prena i masna mesa , patete, salame , suho mesnati proizvodi , zaeereni napitci ( Coca Cola & Co) inustrijski slatkii sa skrivenim mastima ( margarini i ostale hidrokrekovane masti ) keksovi itd...itd... majoneza Manjak kretanja itd..itd To je prvi stadij boleuge koja je izvjesna ukoliko se ne "popravi" slijedi u i kamenci u ui to opet utie na guterau jer je u u sklopu guterae a kada oboli guteraa onda se pojavi dijabetes ilitiga eerna bolest. Prema nekim istraivanjima kako na univerzitetima tako i kod alternativaca ukazuju na to da su za poviene vrijednosti masnoe u krvi ( zatim pojava eerne bolesti) kriva biljna ulja i masti kojih je sve vie u hrani kojoj jedemo. Pateta npr ima preko 30 % biljne masti, sir edamer gouda zatim kajmak s 20 % masti i sl. takoer imaju visok udio biljne masti preko 20 % salame naroito pilee, sadre dosta biljne masti jer je piletina i kad je tovljena unutra posna. A sve ove biljne masti su u stvari margarini vjetake hidrokrekovane masti. Kucaj paleo dijeta, vjerovatno ces naci dosta clanaka na nasem. Ovo ti nije nista previse komplikovano, mozda ce ti se svidjeti a mozda i nece. Pomoci ce ti 100% samo se regularno pridrzavaj, budi disciplinovan barem taj probni period radi nalaza. Uglavnom nije nista komplikovano unosis proteine i masti malte ne neograniceno, ugljikohidrate dosta manje a i ako ih unosis unosis ih iz voca i povrca. Otprilike: Proteini(govedina, junetina, teletina, piletina, puretina, svinjetina, janjetina, riba i jaja) Masti(maslinovo, kokosovo, orasasti plodovi i masti zivotnjskog porijekla) Ugljikohidrati(svo voce i povrce, izbjegavas tjesteninu, rizu, zitarice...) Sokovi, cokolada i ostali junk food zaboravi, kao sto trebas zaboraviti i ostalu obradjenu hranu. Ma hranis se uglavnom kako se hranio pracovjek sa hranom koja mu je bila dostupna tada(cokolada i cips a da to sve zalije kolom mu nije bio dostupno jel tako, spagete takodjer i sl. ) i na koju se nase tijelo naviklo i koja mu ne stvara probleme. Procitaj malo vise oko ovoga i probaj. Mozda ti se nece svidjeti sto moras izbaciti neku hranu koju volis ali

vremenom kada vidis kako se dobro osjecas bez nadimanja, plinova i ostalih tegoba plus sto ce ti ta ishrana popraviti krvnu sliku i nalaze, morat ce ti se svidjeti : , ,,,.. : - ,, , . - ,, ( ).. - , .. - . . : , ( ), (,,), ( ),200 . : 1% , , . , : - 30 5 . -. - . - . ,'''' ! . . ,, , ( ) . :, . Neni istai krvotoka I holesterol i trigliceridi su, tvrde lekari, masti bez kojih nema ivota. Holesterol je neohodan da se izgrade elijske membrane i proizvede nekoliko osnovnih hormona, dok trigliceridi obezbeuju energiju za rad elija. Obe masti se, uglavnom, dobijaju iz namirnica ivotinjskog porekla, apsorbuju se u crevima i krvotokom stiu do jetre. Ona ih prerauje i, potom, alje do svih delova tela. Ako je nivo LDL, odnosno "loeg" holesterola, previsok, poinje da se "lepi" za povrinu krvnih sudova, to podstie razvoj ateroskleroze, smanjuje elastinost arterija i moe da izazove srani ili modani udar. Kada je o trigliceridima re, utvreno je da viak umanjuje nivo dobrog ili HDL holesterola, to poveava rizik od bolesti srca. Dokazano je da viak masti u krvi moe da se svede na normalu pravilnom ishranom, lekovima, ali i ajevima. Predlaemo vam najdelotvornije biljne napitke. Resnik (Eupatorium cannabinum) Iako je rasprostranjena biljka (raste uz reke i potoke) retko se upotrebljava. Lekovite osobine imaju koren izvaen u prolee i nadzemni deo biljke ubran neposredno pre cvetanja. Obiluje etarskim uljem, smolom, kalijum nitratom, silicijumskom kiselinom i gorkim materijama, a koren, osim ovoga, sadri i inulin. Koristi se: * da snizi poviene vrednosti triglicerida i holesterola

* da pospei luenje ui * protiv povienog krvnog pritiska Trigliceride na normalu - 3 kaine iseckanog resnika (nadzemni deo biljke u cvetu) - 1/2 l vode Biljku uvee prelijte kljualom vodom i poklopite, ujutro procedite i pijte nezaslaen aj u tri doze, pola sata pre jela. SAVET PLUS: aj bi trebalo da se pije najmanje tri meseca. Troskot (Polygonum aviculare) Cveta od prolea do kasne jeseni, a lekovite osobine ima cela biljka u cvatu. Sadri vitamin C, heterozide, tanine, vosak, sluz i smole. Koristi se: * da snizi poviene vrednosti holesterola * da pospei rad organa za varenje Snizite holesterol - 3 kaike nadzemnog dela troskota - 3 kaike korena resnika - 3 kaike hajduice - 3 kaike pirevine Sa pola litra prokljuale vode prelijte 3 kaike meavine i poklopite. Posle osam sati procedite i pijte po olju aja tri puta dnevno, pola sata pre jela. Kukuruz (Zea mays) Osim vlakana i folne kiseline, koju sadri zrno, kukuruzna svila obiluje i vitaminom K3, saponozidima, taninima, etarskim uljem i salicilnom kiselinom. Koriste se: * da snize povien holesterol * protiv sranih bolesti * za bolju cirkulaciju Da krv prostruji * kaika osuene svile - 3 dl vode Kaiku kukuruzne svile dodajte u vrelu vodu i kuvajte tri minuta na tihoj vatri. Sklonite sa poreta, poklopite i prohlaen aj procedite. Pijte tri puta dnevno po olju nezaslaenog aja. iak (Arctium lappa) Lekovite osobine imaju koren, listovi i seme. Dvogodinje korenje sakuplja se u prolee i jesen, obiluje inulinom, sluzi, a sadri i etarsko ulje i gorke materije. Koristi se:

* da snizi povien holesterol * protiv upala * da pospei znojenje Protiv holesterola - kaika iseckanog korena ika - 3 kaike resnika - kaika kantariona - kaika hajduke trave Prelijte tri kaike meavine s pola litra kljuale vode, poklopite, ostavite preko noi, a ujutro procedite i popijte nezaslaen aj u tri doze, pola sata pre jela. Maslaak (Taraxacum officinale) Svi delovi biljke su gorki, a sadre i beo mleni sok koji obiluje lekovitim sastojcima. Koren sadri enzime, etarsko ulje, gorke supstance, smole, masne kiseline i mnogo inulina i eera. Koristi se: * da oisti krvi * protiv bolova u ui i jetri * da pojaa mokrenje Koren isti krv - 100 g korena maslaka - litar vode U vodu stavite koren maslaka i kuvajte u poklopljenom sudu 10 minuta na tihoj vatri. Pijte po au aja etiri puta dnevno, pola sata pre jela.

Poviene masnoe stvarni ili izmiljeni problem?

...Hiperlipidemije su znaajan rizik koronarne bolesti i treba ih lijeiti. Lijeenje se sastoji od promjene ivotnog stila u pogledu prehrambenih navika i tjelesne aktivnosti, te po potrebi uz primjenu medikamentne terapije. Dijeta za hiperlipidemiju nije nita drugo osim smjernica za zdravu prehranu u kojoj se iskljuuju masnoe ivotinjskog porijekla i namirnoce bogate kolesterolom...

Poviene masnoe
Iz sadraja: Openito o masnoama u krvi; Normalne vrijednosti, Uzroci poremeaja; Zato su vane? Dijagnoza; Kada ih treba kontrolirati? Treba li ih i kada lijeiti? Lijeenje; LDL ili loi kolesterol; Poeljni sastav hrane; Namirnice - preporueni unos; Lijeenje lijekovima; Statini; Anionske smole; Ezetimib; Dijetni dodaci; Pogled unaprijed; Smjernice za lijeenje hiperlipidemije; Povieni trigliceridi; HDL- zatitni kolesterol); Popis loih namirnica. Uvod Posljednjih se godina esto postavlja pitanje treba li lijeiti, odnosno sniavati poviene masnoe u krvi. U ovo nae vrijeme u kome svjedoimo svekolikoj krizi, krizi opeg povjerenja, povjerenja jednih u druge, u institucije, u struku, u sve, javljaju se teze kako su stajalita o lijeenju poremeenih masnoa u krvi, kao i veine kroninih nezaraznih bolesti, oblikovana prema interesu farmaceutske industrije. Kao: veina studija, ako ne i sve, na temelju kojih su definirana struna stajalita, sponzorirana su od strane te industrije, kojoj je primaran profit, pa ih kao takve treba odbaciti. Jednako tako, prema istim izvorima, veina strunih asopisa, knjiga, kao i strunih skupova, pod kontrolom je iste industrije, koja obre ogroman kapital, pa sve skupa treba uzeti s rezervom, ako ne i odbaciti.

Kako se u svemu tome postaviti? Mada navedeni prigovori nisu bez osnove, prihvatiti ih bez zadrke znailo bi napustiti sve ono to predstavlja oficijelnu medicinu medicinu zasnovanu na dokazima, a s jo veim rizikom i bez mogunosti provjere, prihvatiti alternativna stajalita pojedinaca ili drugih skupina, to ne moe biti ozbiljna opcija. Bez minimuma povjerenja u struku koja svoju utemeljenost na znastvnim principima mora stalno potvrivati i u institucije koje moraju imati nadzor i odgovornost nad ovim osjetljivim podrujem i uvati kako interese pojedinca tako i drutva u cjelini, racionalno funkcioniranje sustava zdravstvene zatite ne bi bilo mogue. Openito o masnoama u krvi Dok u tijelu pospremljeno masno tkivo predstavlja energijsku priuvu, masnoe u krvi ili lipidi - kolesterol, trigliceridi i slobodne masne kiseline slue u metabolikim procesima kao izvori energije. Ili se, ako trenutano nema potrebe za njima, ponovno uskladituju u masnom tkivu, miiima, jetri i drugim unutarnjim organima. Kolesterol i trigliceridi, najznaajniji od lipida, najveim dijelom, oko 80% stvaraju se u jetri, a manjim, oko 20%, dolaze iz probavnog sustava, odakle ih crijevna sluznica apsorbira iz hrane. Osnovna uloga triglicerida je uskladitenje energije u masnom tkivu i miiima, a kolesterola u izgradnji staninih membrana, steroidnih hormona, unih kiselina, signalnih molekula, vitamina D i niza drugih bitnih tvari. Kako su lipidi hidrofobni, znai netopivi u krvi, njihovo prenoenje strujom krvi se ostvaruje u vezi s proteinima s kojima ine kuglaste, u vodi topive estice zvane lipoproteine, s kojima mogu doprijeti i do posljednje stanice tijela. Ovisno o omjeru lipida i proteina u tom lipoproteinskom kompleksu, odnosno o njihovoj gustoi, oni se dijele na lipoproteine male gustoe (LDL low density lipoproteins) i na lipoproteine velike gustoe (HDL high densiti liporoteins), mada pored njih ima i nekoliko prijelaznih oblika. LDL estice prenose kolesterol iz jetre do perifernih stanica, a ako ih je previe, taloit e se na stijenkama krvnih ila i dovesti do stvaranja aterosklerotskih plakova i suenja. Stoga je uobiajeno da se o LDL u govori kao o loem kolesterolu. S druge strane HDL estice skupljaju kolesterol u krvi i transportiraju ga u jetru na pregradnju, to dovodi do njegova smanjenja u krvi, pa je zbog toga dobio atribut dobri kolesterol. Danas vie nema dvojbi da su visoke razine LDL-a i niske razine HDL kolesterola bitni imbenici rizika aterosklerotske bolesti srca. Poviene masnoe u krvi (hiperlipidemije, dislipidemije) Kolesterol i trigliceridi su normalni i korisni sastojci krvi. Meutim, ako njihove razine prelaze odreene granice, onda to predstavlja metabolike poremeaje koji vode prema aterosklerotskoj bolesti srca i krvnih ila, kao vodeem uzroku pobola i smrtnosti suvremenoga ovjeka. Postoji nekoliko podjele hiperlipidemija s obzirom na njihov nastanak, na vrstu lipida koji se pojavljuje i na njihovu gustou: s obzirom na vrstu lipida: ista ili izolirana hiperkolesterolemija - povean samo kolesterol ista ili izolirana hipertrigliceridemija - poveani samo trigliceridi, mijeana ili kombinirana hiperlipidemija - poveani i kolesterol i trigliceridi s obzirom na nastanak poremeaja: primarne hiperlipidemije uzrokovane genskim poremeajima koji dovode do prekomjernog stvaranja, ili poremeenog uklanjanja LDL kolesterola i triglicerida, odnosno do smanjenog stvaranja ili ubrzanog uklanjanja HDL kolesterola. Primarni poremeaji se najee vide u djejoj dobi i rijetko su odgovorni za hiperlipidemiju oraslih. sekundarne hiperlipidemije se odnose na veinu poremeaja koji se vide u odraslih osoba, a najvaniji uzroci su: sjedilaki nain ivota, pretjerani unos zasienih masnoa, kolesterola i transmasnih kiselina (vienezasiene masne kiseline kojima su dodani vodikovi atomi), zatim eerna bolest, zloporaba alkohola, smanjena funkcija titnjae, zatajivanje bubrega, neke bolesti jetre, i koritenje nekih lijekova tizidskih diuretika, beta blokatora, te hormona kortikosteroida, estrogena, progestagena. S obzirom na gustoi, odnosno na promjene u sadraju pojedinih lipida (tipizacija) Tip I IIa IIb Povieni lipoproteini kilomikroni LDL LDL i VLDL Povieni lipidi trigliceridi kolesterol trigl. i kolest.

III VLDL i ostaci kilo trigl. i kolest IV VLDL triglicerridi V kilomikr i VLDL trigl i kolesterol Klinika slika Poviene masnoe same po sebi ne izazivaju nikakve tegobe. Ne bole. Jednako kao ni povien eer, visok tlak, ili viak kilograma. Sve dok ne doe do oteenja krvnih ila, odnosno njihova suenja ili zaepljenja. Osobito sranih arterija, modanih ila i arterija udova. Stoga se ponekada dijagnosticiraju tek nakon preboljelog sranog infarkta ili amputacije stopala. Teki nasljedni poremeaji s visokim LDL kolesterolom mogu dovesti do stvaranja masnih naslaga na onim kapcima (ksantelazma) i ksantoma po tijelu, a visoke hipertrigliceridemije do napadaja upale guterae. Dijagnoza Dijagnoza hiperlipidemije postavlja se na temelju nalaza u krvi. Standardna rutinska obrada, tzv. lipidni profil ukljuuje odreivanje ukupnog kolesterola, triglicerida, HDL i LDL kolesterola. Vrijednosti ukupnog kolesterola mogu varirati iz dana u dan do 10%, a triglicerida i do 25%. Da bi te vrijednosti bile to tonije i stabilnije, pretraga se obino radi ujutro natate nakon prekononog gladovanja u trajanju oko 12 sati. Lipidi se takoer mijenjaju i tijekom akutnih upalnih bolesti trigliceridi rastu, a ukupni kolesterol pada, pa je dobro pretragu odgoditi do smirenja upale.

Normalne vrijednosti
Nema otre granice izmeu normanih i patolokih nalaza, jer se radi o kontinuumu varijabli, a pojam hiperlipidemije se povezuje s onom razinom lipida za koju je dokazana korist od lijeenja. U tom smislu normalne ili poeljne vrijednosti lipida su ukupni kolesterol ispod 5 mmol/l, LDL kolesterol ispod 3 mmol/l, trigliceridi ispod 1.7 mmol/l, HDL kolesterol iznad 1 mmol/l

Kada ih treba kontrolirati?

Lipidni bi profil trebalo odrediti u svih odraslih osoba od 20 godina i ponavljati svako 5 godina, uz procjenu svih drugih imbenika kardiovaskularnog rizika (dijabetes, puenje, hipertenzija, debljina, srani infarkt, ili angina pektoris u prvih roaka prije 55. godine (mukarci) i prije 65. godine (ene), stres). U sluaju prisutnosti navedenih imbenika rizika, potrebno je i ranije zapoeti s provjeromom lipidnog profila i ponavljati je svake godine. Lijeenje hiperlipidemija U stvarnosti, kada se sreemo s ovim poremeajem, redovito moramo potraiti odgovor na nekoliko pitanja: treba li uope lijeiti poviene masnoe, kada zapoeti lijeenje, koju vrstu terapije primijeniti, koje su ciljne vrijednosti lipida, kako esto raditi kontrole Stajalite je struke da je lijeenje potrebno svim osobama s koronarnom bolesti srca (sekundarna prevencija), kao i nekima bez znakova bolesti, ali s prisutnim imbenicima rizika od iste (primarna prevencija). LDL - kolesterol to nie Spoznaja da oko 90% bolesnika s aterosklerotskom bolesti ima neki od oblika hiperlipidemije i da terapijske mjere usmjerene na smanjivanje LDL kolesterola dovode do smanjenja rizika od koronarne smrti, do smanjenja potrebe za hitnim kardiolokim intervencijama i openito do smanjenja uestalosti koronarne bolesti, uklonila su sve dileme po tom pitanju. U donoenju odluke glede lijeenja hiperlipidemije danas se uglavnom sluimo smjernicama koje je donijeo ameriki Nacionalni program za edukaciju o kolesterolu (NCEP) (Adult Treatment Panel III - ATP III). Evo tih preporuka: Odrediti lipoproteine natate Ukupni kolesterol <5.17 poeljno 5.17 6.18 granino

>6.20 LDL kolesterol <2.558 2.58 3.33 3.33 4.11 4.13 4.88 >4.91 HDL kolesterol <1.03 >1.55 Trigliceridi <1.69 1.70 -2.25 2.26 5.64 >5.65

povieno optimalno gotovo optimalno granino povieno jako povieno nisko visoko poeljno granino ovieno jako povieno

Utvrditi nazonost koronarne bolesti ili ekvivalenta Ekvivalenti koronarne bolesti Druge aterosklerotske promjene eerna bolesti Dodatni imbenici rizika Utvrditi glavne imbenike rizika koronarne bolesti Puenje cigareta Visok krvni tlak > 140/90 mmHg Nizak HDL < 1.03 Koronarna bolest u prvih roaka(<55 godina za mukace i <65 godina za ene) Dob (mukarci>45, ene>55) Ako postoje 2 ili vie imbenika rizika bez koronarne bolesti ili ekvivalenata, procijeniti 10 godinji rizik pomou framingtonske tablice Uz navedene glavne imbenike rizika treba spomenuti i druge, koje takoer, treba uzeti u obzir pri izboru terapijskog pristupakao to su: debljina, sjedilaki nain ivota, stres, poveane razine homocisteina , protrombotikih i proupalnih faktora u krvi Prije poetka lijeenja potrebno je odrediti je li u pitanju primarni ili sekundarni oblik bolesti kako bi se ako je to mogue, provelo uzrono lijeenje. Ako se radi o hiperlipidemiji u okviru dijabetesa potrebna je dobra metabolika kontrola bolesti. Ili, ako se radi o poremeaju uz smanjenu funkciju titnjae valja provoditi nadomjesno hormonsko lijeenje itd. Pristup lijeenju hiperlipidemije ovisi o teini poremeaja i nazonosti drugih imbenika rizika i popratnih bolesti. Lijeenje mora biti to aktivnije to je bolesnik ugroeniji. Dok je za blae poremeaje i kod mlaih osoba dovoljna samo dijetna preinaka i tjelovjeba, za tee oblike i kod starijih (LDL preko 5.7 mmol/l, prisutni kliniki znaci koronarne bolesti i sl. ) bit e potrebno odmah uvesti medikamentnu terapiju. Lijeenje hiperlipidemije, bez obzira o kojem se obliku radi uvije poinje promjenom ivotnih navika u pogledu prehrane i tjelesne aktivnosti. Dijetne se mjere sastoje od smanjenog unosa zasienih ivotinjskih masti i kolesterola i poveanog unosa mononezasienih masti biljnog porijekla, sloenih ugljikohidrata i biljnih vlakana. Ukupna energetska vrijednost hrane procjenjuje se prema tjelesnoj masi i oekivanoj tjelesnoj aktivnosti s ciljem pribliavanja idealnoj tjelesnoj teini. Tjelesna aktivnost doprinosi sniavanju LDL kolesterola i odravanju poeljne tjelesne mase. U ove terapijske promjene ivotnog stila i navika spadaju takoer prestanak puenja,

odustajanje od konzumacije alkoholnih pia i sl. (Detaljnije o dijeti i tjelovjebi pogledati u tekstovima o dijabetesu i pretilosti). Nakon 2 -3 mjeseca provoenja ovih opih mjera provjerava se njihov uinak i ako on nije zadovoljavajui razmatra se potreba uvoenja lijekova za sniavanje razine lipida. Bolesnicima s visokim LDL kolesterolom ili sa visokim kardiovaskularnim rizikom odmah se od poetka uz ope mjere daje medikamntna terapija. Kada se postigne normalizacija vrijednosti, dalje se kontrole obino planiraju jedan do dva puta godinje.

Poeljni sastav nutrienata u dijeti za hiperlipidemiju

Namirnice ukupnih kalorija Preporueni unos

zasiene masti (*) <7% polinezasiene masti do 10% mononezasiene masti do 20% ukupna mast 25 35% ugljikohidrati(**) 50 60% biljna vlakna 20 -30 g/dan proteini oko 15% kolesterol <200 mg/dan ukupne kalorije(***) ravnotea unosa i potronje odravanje optimalne tjelesne mase (*) Trans masne kieline diu LDL kolesterol i treba ih uzimati to manje (**) Koristiti sloene ugljikohidrate iz rie, itarica, voa i povra (***) Planirati dnevno barem umjerenu tjelesnu aktivnost i potronjunajmanje 200 kcal/dan

Lijeenje lijekovima
Izbor farmakoterapije ovisi o vrsti i teini poremeaja. esto je udruena pojava povienih razina kolesterola i triglicerida. Ponekada je jedan lijek dovoljan za vie poremeaja, a ponekada, osobito kod teih sluajeva, za jedan e poremeaj biti potrebno vie lijekova. Uz sniavanje lipida, uz prestanak puenja, potrebna je dobra kontrola pridruenih bolesti koje su esto prisutne eerne bolesti i povienog tlaka, a onima s 10 godinjim rizikom od sranog infarkta ili smrti od koronarne bolesti preko 10% (to treba izitati iz posebnih tablica (framinghamskih), treba dati niske doze acetilsalicilne kiseline (Andol 100, Aspirin protect 100, Cardiopirin 100). Kako se iz ATP III tablica vidi, osobama s visokim LDL kolesterolom koje ve imaju koronarnu bolest (anginu pektoris, ili s upreboljele srani infarkt), ili imaju visoki rizik od koronarne bolesti (ili njenog ekvivalenta: dijabetes, aneurizma abdominalne aorte, suenja arterija nogu ili vratnih arterij), ili imaju dva ili vie imbenika rizika, treba od poetka, uz promjenu ivotnog stila i navika, preporuiti lijekove za snienje masnoa kada su vrijednoosti LDL-a iznad 2.58 mmol/l. Bolesnicima sa osobito izraenim rizikom, preporuju se jo nie ciljne vrijednosti LDL kolesterola ispod 1.81. S druge strane, osobama s niskim rizikom bit e dovoljne samo ope mjere, a lijekovi tek kad vrijednosti LDL-a prelaze 4.91 mmol/l. Za ove smjernice, koje se navode u relevantnoj strunoj literaturi i koje su openito prihvaene, istie se utemeljenost na rezultatima velikih klinikih studija i dokazima o smanjivanju smtrnosti pri provoenju terapijskih mjera kojima se postie kontrola lipida. Statini Lijekovi prvog izbora za sniavanje LDL kolesterola su statini. To je velika skupina lijekova koji blokiraju enzim kljuan u sintezi kolesterola. Uz smanjenje razine kolesterola za statine se navodi i njihovo protupalno i antiaterogeno djelovanje i kada hiperlipidemija nije prisutna. Mada je osnovno djelovanje statina jednako, na prateim tvornikim uputama uglavnom se istiu prednosti upravo njihova preparata, pa se izbor podjednako

temelji na osobinama bolesnika, razini kolesterola, kao i na sklonosti lijenika. Evo generikih naziva statina prisutnih na naem tritu: atorvastatin fluvastatin lovastatin pravastatin rosuvastatin simvastatin Pri koritenju statina ponekada se, mada rijetko javljaju i neeljeni uinci nuspojave, najee u vidu porasta jetrenih enzima i oteenja miinih stanica (miozitis ili rabdomioliza). Nuspojave su ee kod starijih bolesnika i pri istovremenom uzimanju vie lijekova, npr.zajedno sa fibratima lijekovima za smanjenje triglicerida, s nekim antibioticima i sl. Zbog toga je dobro prije ukljuivanja statina u terapiju, u bazine pretrage ukljuiti i jetrene enzime (AST, ALT), kao i kreatin kinazu - enzim miinih stanica (CK), a potom, nakon 2 3 mj., uz kontrolu uinka statina na lipide, provjeriti i mogue nuspojave. Anionske smole Anionske smole (kolesteramin i kolestipol) u probavnom traktu veu na sebe une kiseline i tako blokiraju njihovu resorpciju, to rezultira smanjenjem kolesterola u krvi. Smole se obino kombiniraju sa statinima. Nekodljive su, ali zbog estih nuspojava sa strane probavnog trakta (munina, grrevi u trbuhu, nadutost, zatvor) nemaju iroku primjenu. Smole su lijek izbora tamo gdje se ne mogu dati statini djeci i trudnicama. Ezetimib Noviji lijek koji takoer koi apsorpciju kolesterola iz crijeva, to smanjuje njegovu razinu u krvi. Najbolji je u kombinaciji sa statinima, ali se moe davati i sam kad su statini kontraindicirani. Dijetni dodaci Dijetni dodatci koji ukljuuju biljna vlakna doprinose smanjenoj resorpciji kolesterola. Openito je raireno ovjerenje o djelotvornosti enjaka, kao i oraha, ali se to u ozbiljnoj strunoj literaturi ne spominje. Za najtee sluajeve hiperlipidemije (LDL preko 7.75), koji ne odgovaraju na standardnu terapiju primjenjuju se posebne sloene procedure plazmafereza (vantjelesna izmjena plazme) ili posebni kirurki zahvati u probavnom traktu. Pogled unaprijed: podaci u literaturi govore o istraivanju novih mogunosti lijeenja hiperlipidemija, novih lijekova i postupaka, meu kojima cijepljenje i gensku terapiju, to je za sada prilino daleko od primjene u praksi. Smjernice za lijeenje hiperlipidemije (NCEP ATP III) Rizik Ope mjere LDL>2.58 LDL>3.36 LDL>3.36 LDL>4,13 Lijekovi LDL-cilj LDL>2.58 LDL:3.36 LDL >4.13 LDL 4.91 <2.58 3.36 3.36 <4.13

Visok (KB, ili 10.g. rizik>20% Umjereno visok >2 fakt.riz., 10g. rizik 10 20% Umjeren >2 fakt. riz. i10g <10% Nizak 0 1 faktor rizika

Povieni trigliceridi Ne zna se jesu li povieni trigliceridi sami po sebi rizini imbenik koronarne bolesti, ali su esto prisutni uz poremeaje koji pogoduju njenom nastanku. Zato je prihvaeno da je i njihovo sniavanje potrebno i korisno. Kao poeljna razina triglicerida smatra se ona ispod 1.7 mmol/l.

I u lijeenju ovoga poremeaja potrebne su ope dijetne mjere i tjelovjeba, odnosno promjene ivotnog stila i navika. U prehrani se ponajprije savjetuje izbjegavanje koncentriranih eera i alkoholnih pia. Navedene mjere trebale bi rezultirati mravljenjem. Poviena razina triglicerida redovita je pojava kod neregulirane eerne bolesti, pa je dobra kontrola iste preduvjet normalizacije triglicerida. Prepora se barem 3 4 puta tjedno obrok ribe bogate omega 3 masnim kiselinama i koritenje suplemenata s istom tvari. Ako sve ove mjere nisu dovoljne treba razmotriti potrebu medikamentne terapije. Lijekovi za sniavanje triglicerida su fibrati i nikotinska kiselina. Kada su poveani i kolesterol i trigliceridi statni mogu biti rjeenje za oba poremeaja. Pri vrlo visokim razinama triglicerida potrebno je odmah zapoeti s lijekovima, kako bi se smanjila opasnost nastanka upale guterae. HDL kolesterol (dobri ili zatitni kolesterol) To su estice lipoproteina ija je uloga prenoenje kolesterola iz perifernih tkiva i drugih lipoptoteina do mjesta gdje su potrebni i do jetre gdje se prerauju. Uinak mu je antiaterogen i smanjena razina u krvi sama za sebe poveava rizik nastanka koronarne bolesti. Sniavanjem LDL kolesterola i triglicerida obino se postie poboljanje HDL-a. Prema ATP III smjernicama poeljno bi bilo da su mu vrijednosti iznad 1.04 mmol/l Najee se zapaa nizak HDL uz nereguliranu eernu bolest i poviene trigliceride. Poboljanjem regulacije eera u krvi i triglicerida poveava se razina HDL-a. Nikotinska kiselina (nijacin) i fibrati su uinkoviti u poveanju HDL-a, ali je njihova primjena povezana s moguim nuspojavama, pa stoga najprije treba iscripiti sve osnovne mjere promjenu dijetnih navika uz tjelovjebi i regulaciju LDL-a i triglicerida. Zakljuno:Hiperlipidemije su znaajan rizik koronarne bolesti i treba ih lijeiti. Lijeenje se sastoji od promjene ivotnog stila u pogledu prehrambenih navika i tjelesne aktivnosti, te po potrebi uz primjenu medikamentne terapije prema ATP III smjernicama. Dijeta za hiperlipidemiju nije nita drugo osim smjernica za zdravu prehranu u kojoj se iskljuuju masnoe ivotinjskog porijekla i namirnoce bogate kolesterolom.

Popis namirnica koje treba iskljuiti iz prehrane

Mlijeko i mlijeni proizvodi: maslac, punomasno mlijeko, vrhnje, kajmak, punomasni sirevi, slatko vrhnje Meso i mesni proizvodi: masno, posebno svinjsko meso, masna govedina, patete, mesne konzerve, slanina, varci, kobasice, prut, umanjak od jaja, mozak, Povre: avokado, krumpir, slanutak, kukuruz, grah, graak (kod povienih triglicerida) Voe: groice, kokosov orah, orasi, bademi, ljenjaci, datulje, suhe smokve, ljive ( za kolesterol); groe, trenje, kruke, dinje, lubenicee, kandirano voe (za trigliceride) Kruh i peciva: lisnato tijesto, masleno tijesto, ips, smoki i sl., bijeli kruh, eer, slani tapii, krumpirovo tijesto Pie: kakao, okolada, koncentrirani voni sirupi, pivo, vino, estoka pia Slastice: kolai s kremom, okolada, sladoled, palainke, utipci i drugo tijesto preno u masnoi Zaini: majoneza

Masnoe u krvi tihi ubica

dijana Mar 5, 2012 Fitoterapija 6,476 views Nema komentara Print This Post Email This Post

Poremeaj metabolizma masti ne izaziva simptome, a moe da dovede do infarkta srca i modanog udara koji neretko imaju fatalan ishod. Redovna kontrola, adekvatna ishrana i biljna terapija, pomoi e da se bolest dri pod kontrolom

Poviene vrednosti holesterola i/ili triglicerida u krvi, kao i snien nivo HDL-a (dobrog holesterola) vodei su uzronik smrtnosti u svetu. Poremeaj metabolizma masti (hiperlipidemija) ranije je uglavnom bio povezan sa starou, dok se danas esto javlja i u mlaem dobu, pre svega kao posledica nezdravog naina ivota. Zato nastaje poremeaj metabolizma masti? Hiperlipidemija moe biti primarna i sekundarna. Primarna hiperlipidemija genetski je poremeaj i manifestuje se poveanim stvaranjem ili smanjenim razlaganjem triglicerida i LDL (loeg) holesterola kao i nepravilnim razlaganje HDL-a (korisnog holesterola). Sekundarna hiperlipidemija posledica su pojedinih bolesti (dijabetes, bubrena slabost, smanjena funkcija titne lezde, ciroza jetre), prekomerne upotrebe alkohola, masne, prene i industrijske hrane, namirnica bogatih zasienim mastima, eera, transmasnih kiselina (margarin). Pojedini lekovi (beta-blokatori, kortikosteroidi, kontraceptivne pilule i neki diuretici) i smanjena fizika aktivnost takoe poveavaju rizik od nastanka hiperlipidemije. Izostanak simptoma Poviena vrednost masnoa u krvi dugo ne izaziva simptome, zbog ega se smatra podmuklom boleu, a otkriva se rutinskom analizom ili kada uzme maha i izazove ozbiljnije posledice. Upravo iz tog razloga savetuje se redovna kontrola krvi, dva puta godinje, da bi se predupredila pojava tekih oboljenja. Posledice hiperlipidemije Ateroskleroza (zakreenje krvnih sudova) jedna je najeih i najteih posledica hiperlipidemije i glavni je uzronik angine pektoris, infarkta srca, modanog udara i bolesti perifernih arterija. Osim toga, visoke vrednosti triglicerida mogu dovesti do akutnog pankreatitisa, ozbiljnog i po ivot opasnog stanja. Poveanje LDL holesterola dovodi do stvaranja ksantoma (nakupina masti pod koom) na tetivama lakta, kolena i runog zgloba, dok se visoke vrednosti triglicerida manifestuuju ksantomima na trupu, leima, kolenima, akama i stopalima, koji neretko pucaju. Dijagnoza Poremeaj metabolizma masti dijagnostikuje se veoma jednostavno laboratorijskom analizom, kojom se utvruje nivo masnoa u krvi. Rutinska kontrola lipidnog statusa podrazumeva merenje vrednosti ukupnog holesterola, LDL-a, HDL-a i triglicerida. Ukupni holesterol smatra se povienim ukoliko je vei od 6,28 mmol/l, trigliceridi ne bi smeli da premae 2,28 mmol/l, dok LDL ne treba da bude vei od 4,11 mmol/l. Dobar holesterol (HDL) mora da bude vii od 1,03 mmol/l jer se u suprotnom poveava rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Prevencija i leenje Prevencija je od kljunog znaaja u sluaju povienog nivoa masnoa u krvi. Fizika aktivnost, umerena ishrana sa to manje zasienih masti i holesterola, izbegavanje stresa, alkohola i cigareta te odravanje optimalne telesne teine glavni su preduslovi za zdravlje srca i krvnih sudova.

Ukoliko je bolest ve dijagnostikovana, savetuje se korenita promena ivotnih navika, a lekar e moda prepisati i lekove iz grupe lipostatina koji spreavaju nakupljanje masti u krvi, dok se u sluaju hipertenzije uvode medikamenti za sniavanje pritiska. Ako je hiperlipidemiju uzrokovala neka druga bolest, potrebno je fokusirati se na njeno leenje. Znaaj ishrane Moderan nain ivota umnogome je promenio ovekov nain ishrane: obroci se uzimaju s nogu a jelovnik obiluje konzerviranim i masnim namirnicama, industrijskom i brzom hranom, proizvodima od belog brana i rafinisanog eera, sa vetakim dodacima. Kada se na to dodaju puenje i esta upotreba alkoholnih i gaziranih pia, sasvim je jasno zbog ega je dolo do znaajnog porasta mnogih oboljenja, pa i hiperlipidemije. Da bi se prevenirao ili leio ovaj poremeaj, iz ishrane bi trebalo izbaciti nezdrave namirnice, ukljuujui puter, margarin, masne sireve, mesne preraevine, preno i pohovano meso, i druge namirnice ivotinjskog porekla i ograniiti upotrebu jaja i soli. Jelovnik mora da se bazira na mahunarkama, ribi, vou, sveem i barenom povru, integralnim itaricama, proizvodima od integralnog brana, kotiavim plodovima, semenkama lana, susama i bundeve, hladno ceenom maslinovom ulju. Sir povremeno treba zameniti tofuom, fermentisanim proizvodom od soje koji je pogodan za pripremu namaza, sosova i kremova. Dokazano je da sirov crni luk poveava nivo dobrog holesterola, dok kuvanjem gubi to svojstvo. RECEPTI aj od maslaka:U litar vode staviti 100 g korena maslaka i kuvati 10 minuta. Piti po jednu olju vie puta dnevno. Vino od ruzmarina U dva litra crnog vina sipati 80 g suenih mladih izdanaka ruzmarina u cvetu. Drati u zatvorenoj flai 3-4 dana pa procediti. Piti po dve ae dnevno tokom 20 dana. Tinktura od belog luka i meda: samleti 200 g belog luka i preliti sa 2 dl 96-procentnog alkohola. Meavinu sipati u zatvorenu teglu i ostaviti da odstoji 10-12 dana, a zatim dodati 50 g meda i 30 ml propolisa. Ostaviti da stoji jo dva dana uz povremeno meanje. Uzimati 1-15 kapi sa malo mleka. Prvih pet dana poveavati broj kapi (za po tri kapi), a narednih pet dana smanjivati (po tri kapi svaki dan). Sok od limuna: Dve nedelje piti sok od sveeg limuna (poeti sa pola limuna, a zatim svakog dana poveavati dozu za jo pola limuna). Sok moe da se razblai sa malo vode. Nakon dve nedelje treba poeti sa smanjivanjem doze, takoe po pola limuna dnevno. Terapija limunovim sokom traje ukupno mesec dana. Meavina bilja Pomeati 3 kaike konopljue sa po jednom kaikom lista i cveta podubice i lista i cveta kiice. Kaiku meavine preliti sa pola litra vode, nakon kraeg vremena procediti i piti 2-3 puta dnevno. aj od artioke: Litrom hladne vode preliti 20 g suenih listova artioke i kuvati 10 minuta. Procediti i piti 3 olje dnevno.