ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ

ВАСПИТАЧА У КИКИНДИ

ЖАРГОН МЛАДИХ
~СЕМИНАРСКИ РАД~

Област:Српски језик

Ментор: Кандидат:
Mр.Тамара Грујић Златка Пустајић

Кикинда,2008. годинa

УВОД

„Прво настаде ријеч, а затим жаргон“.

 Драгослав Андрић

У свакој култури постоји стандардизован језик који подлеже нормама и користи

се у књижевности,науци и другим сферама живота. Међутим, процесом дугогодишњег
заједничког зивота појединих група настаје и жаргон.
Жаргонизме најчешће креирају и употребљавају млади, који радо прихватају све што је
ново и страно и желе да створе своју културу и, бар говором, издвоје се и заштите од
света одраслих.
Жаргон младих би био један нашем времену прилагођен вид испољавања прастаре, чак
пре-логичке људске потребе за свакодневним поетским комуницирањем са људима и
светом.
Све више, жаргон младих представља важан, ако не и једини доказ да таква, урођена,
или прирођена, свакодневна потреба постоји..
Али, пошто и онако ништа није идентично ни са чим другим осим са самим собом,
жаргон младих би, ипак још по најбоље било дефинисати њим самим: то су вам форе,
фазони,смејалице,зезалице, спушталице,синђе,буве,фрцокле, све у свему - "oнo",
пребацујући тако тежиште значења на њен контекст, или водећи нас до значења
путевима звука својственог датој ствари.

ЖАРГОНИЗАМ-КОЛОКВИЈАЛНИ ЈЕЗИК

У структури језика уочавају се различити елементи. Један од тих елемената јесу речи.
Скуп речи једног језика назива се лексика (грч. lexis израз,реч ).
Лексика једног језика није прост, неорганизован збир лексема. На основу разноврсне
повезаности лексичких значења, речи једног језика могу се сврставати у мање или веће
скупине у којима се оне (речи) налазе у одређеним односимаТо груписање речи одређене
скупине могуће је вршити на основу различитих критеријума пре свега на основу
припадности одређеним сематичким пољима.
Термин сематичко поље у лингвистици се различито употребљава. Овим термином
означавају се, првo, значења групе речи која су повезана са одређеним, једним
фрагментом ванјезичке стварности. Речи сематичког поља уствари чине тематску
grupu.Сематичко поље има и друго значење, и то када се има у виду груписање речи на
основу њиховог најчешћег повезивања у говору.
Разумљиво је да се лексика сваког дана богати и развија. Број речи једног језика у
тесној је вези са друштвеним животом једног народа који се одређеним језиком
служи.Речи се различито разврставају по разлишитим групама:
1. Нологизми – речи које се у језику појављују као нове
2. Архаизми- речи које постепено застаревају, нестају из употребе
3 Туђице – речи страног,туђег порекла
4 Интернационализми – речи које се јављају у више језика, а потичи само из
једног
5. Варваризми, барбаризми – речи страног порекла ,неспадају у књижевни језик
6. Хипокористици и пејоративи- погрдне речи са негативним значењем
7. Жаргонизми-колоквијални језик којим се слузи одређена друштвена група
Постоје још и многе друге групе и поделе речи,али реши којима се бави овај рад су
жаргонизми.Жаргонизми су посебно занимљив слој колоквијално маркиране лексике.
Под заргоном (енглески термин је сленг)обично се подразумева специфична стилски
маркирана врста употребе језика,и то врста која се ограничава на одређене социјалне
групе(по правилу се сусреће жаргон младих,студентски жаргон,са могућом поделом –на
жаргоне појединих студената,појединих група младих и слично)Може се говорити и о
жаргону појединих професија (јекара,адвоката,професора...), с тим што понекад
професионализми прелазе у жаргон и обрнуто .

„ГОВОР МЛАДИХ“

Изрази у језику младих често потичу из следећих области:тело,сексуалност и насиље и

врло често имају негативно значење.Постоје и речи и изрази у језику младих који
долазе из hip-hop културе.Англицизми,интернет и čet жаргон,као и сажети језик sms-
порука у великој мери карактеришу језик младих.
Постоји говор младих пропраћен такође мимиком и гестовима као саставним делом
њихове комуникације.Те су карактеристике типичне за младе који желе бити
упадљиви,пуни хумора,смеха и ироније те тиме привлачити на себе пажњу својих
вршњака и, коначно,бити другчији од одраслих.Тајни језик,како га поједини лингвисти
називају,карактеристичан је по
досетљивости,критичности,сатиричности,ироничности,креативности и оригиналности.
Што се тиче граматичких карактеристика које се појављују у школским
новинама,видимо да граматика употребљена у у школским новинама одговара норми
стандардног језика.Ипак има и одступања, али их онда најчешће морамо приписати
норми свакидашњег изражавња.Дакле можемо рећи да,писмена варијанта говора
младих у школским новинама не познаје ни синтаксичке, ни морфолошке особитости,а
свако одступање има функцију креативности и упадљивости..
Постоји замена језика и то је други начин изумирања језика,када нестанак једног језика
није условљен биолошки него социолошки...Ако се не замењују из
унутрашњих(лингвистичких)разлога,језици подлежу замени по диктату
спољних(друштвених)околности.Ово се по правилу дешава тако што мале и угрожене
заједнице прихватају доминантни језик околине ради опстанка.

СВРХА ЖАРГОНА
Сврха жаргона је трострука:олакшана комуникација,укључивање и
искључивање.Понекад граница између колоквијалног говора и жагона није сасвим
јасна:
Усвакој струци постоји типична терминологија која олакшава комуникацију,поготово
онда када је време битно(нпр.за време,операције,сваки инструмент има своје име,и
хирург неце рећи асистенту“Додај онај тамо инструмент“,него ће увек рећи који тачно
инструмент треба),и у медицини и у правној струци латински језик нестаје и код назива
и за фразе.
Они који познају терминилогију када дођу у нову околину лакше се уклопе јер знају о
чему се прича-укључивање.
Они који не познају тррминологију искључени су-били кратко или дуго у дотичном
друштву.
Млади жаргоном олакшавају свој начин комуникације,где не треба да се служе
различитим стручним изразима и књижевним језиком,већ сами стварају свој говор
помоћу којег им је лакше успоставити комуникацију..
Постоји још једна функција жаргона, a то је да се жаргон може појавити и у стварању
комичног ефекта(нпр,зноји се као балав пуж) вивљив је и у говорној карактеризацији
младих јер јер одређени жаргони којима се млади служе постају њихови заштитни
знакови,а према томе се могу закључити неке друге особине(припадност одређеном
друштвеном слоју,одређеним квартом.одређеним уверењима),могу се препознати и
жаргони који су најчешће са метафоричком употребом(нпр.мачка као животиња у
књижевном говору,а као девојка у функцији жаргона),жаргони страног порекла где су
најзаступљенији англизми(нпр.frend као пријатељ што потиче од енглеске речи friend
што уствари значи пријатељ). Примери фразема и лексема се налазе у функцији
жаргона,такође и одређени вулгаризми.

ЈЕЗИК УЛИЦЕ - “ТАЈНИ ЈЕЗИК“

УПОТРЕБА И ПРИМЕРИ

Жаргон или чаршијски језик представља једну од посебних одлика људи који
живе у градовима,али и у околним насељима. Међутим,то је првенствено језик
који користе људи који су мало ближе граду или који живе у граду.

Често се тај жаргон(чаршијски језик) употребљавао код одређених скупина

људи. Најчешће су то били трговци,па се може рећи да се жаргон увелико
употребљавао у време османске и аустроугарске владавине Босном и
Херцеговином. Како сама реч чаршијски каже, означава скупину оних тема о
којима је причала чаршија.То је језик старих људи. Одређене скупине људи
жаргон употребљавају да би друге критиковали, похваљивали и разговарали о
њиховом животу. То што су они причали између себе,често је остало и међу
њима.
Дакле, људи су жаргон употребљавали у различите сврхе, па се зато жаргон и
другачије зове „тајни језик“ .

Такође,то је и језик укућана. Тачније, то је један од разговора између укућана, у

којем они расправљају о посебним темама које се њих тичу. Уопште, жаргон
као тајни језик представља који сви употребљавају али можда неки људи не би
желели да остали знају да га они употребљавају. То је језик који код свих људи
представља посебну одлику. Жаргон се код људи стално развија. Људи су увек
причали о нечему што је важно, што је актуелно. Зато је жагрон код неких
људи посебан и тајан.

Многе жаргонизме данашња омладина преузела је од припадника старијих

генерација, као нпр. : бубатор-особа која учи напамет, дрмнути-украсти, ђозле-
наочаре...У свакодневном говору су се већ усталили жаргонизми којима се
означавају блиски сродници. Тако ћемо и ми за родитеље радије рећи да су
старци, брата ћемо углавном звати буразом, а сестру швецом.

Лепо је и занимљиво што за неке појмове имамо у употреби и по два

жаргонизма. Тако ће наши драги родитељи бити не само старци него и
маторци; нећемо водити рачуна да ли је ту frend(битно је само да га заиста
имамо(пријатељ)). Његово друштво ће нам највише пријати кад идемо
табанице, тј. пешке. Уколико не поштујемо закон,стижу момци у
плавом,пајкани или штрумфови.Ако затреба, иде се у ћузу или ћорку,није важно,
јер значење је исто(затвор).

Кад пожелимо да се вратимо лепшим темама,употребљавамо деминутиве,као

нпр. компиш. Да би нам неки људи, предмети или појаве били дражи или
подношљивији,зваћемо их жаргонски чова уместо човек, профа уместо
професор, матиш уместо математика, кец уместо јединица. Хипокористике
имамо и за аутомобиле,па ће бити да смо угледали бенџамина а не BMW или
мечку а не мерцедес. Често ћемо ѕа лепе и згодне девојке и момке користити
појмове из животињског света.Тако ће похвално за њу звучати жаргонизми риба
или мачка,а за њега мачак или мачор.Уколико му се због нечега дивимо,
сматраћемо га царем или, можда, џеком (ако има доста новца).

Нису баш пожељни,али се мора признати да нам жаргонизми пежоративног

значења нимало нису страни. Тако ћемо особу за коју мислимо да прича
глупости звати пролупом, а ако почне да нас нервира превише постаће деген.
Уколико је у прилици да нам досађује,зваћемо је давежом. Сви радо избегавамо
смрадове јер они се брзо љуте и имају лош рејтинг у друштву.Ако баш морамо
да их трпимо,скренућемо им пажњу да превише чекићају, тј. причају.Не треба
да нас збуњује овај жаргонизам, као ни жаргонизми гајба (стан), буква (кнјига),
гром (згодан момак). Иако ове речи имају идентичан облик као речи у
књижевном језику,овде имају потпуно другачије значење које није и не мора
бити у вези са оригиналном речју. Тако ни закувати нема никакве везе са
кухињом него са свађом,а до ње веома често долази када се особе заракијају, тј.
попију превише алкохола.

Највећи број жаргонизама настаје као последица замене слогова у речи:

дороговићемо се (договорићемо се), испилон (ипсилон), мојне (немој), тикепа
(патике), фонтеле (телефон).

Већина наведених жаргонизама припада домаћем слоју речи,али су чести и

жаргонизми страног порекла у свакодневној комуникацији.Тако смо од припадника
старијих генерација преузели турцизме сиктер (кафа), јаран (пријатељ).Осим Турака,на
нас су значајно утицали и Немци,па смо од њих позајмили
речи:сентиш(осећајан),стартовати(startenкренути),фрапирати(необичан,чудан),хаос(
das- chaos (неред,збрка) ,шмугнути (кријумчарити), цугати (гутљај), фешта
(празник,свечаност). Иако, не пречесто, у свакодневном говору налазимо у употреби и
жаргонизме италијанског порекла (нпр. ђир-круг,копирати-разумети). Ипак су
најуобичајенији и најчешћи у употреби англицизми јер деца већ у најранијем узрасту
уче енглески језик.Зато није чудно када чујемо жаргонизме:дринкати, кулирати, кис,
екстра, мјуза, парти, фрик него те исте речи на матерњем језику: пити, игнорисати,
пољубац, музика, забава, чудак.

АНГЛОСРПСКИ

Англосрпски или срблиш је језик који настаје претераним коришћењем енглеских речи
код српских говорника.Реч срблиш је спој српске основе СРБ- и задњег дела енглеске
речи engLIŠ,што је назив за енглески језик.Назив англосрпски сковали су новосадски
англисти. Срблиш се користи кад људи покушавају свој језик да учине званичнијим и
узвишенијим , па користе доста страних речи. Такође га говоре неки Срби у
иностранству, који српски језик мешају са језиком средине.
У срблишу код Срба у дијаспори постоје ткве речи као што је чикетина,што је
посрбљена енглеска реч chicken (пиле), којој је додат задњи део српске речи пилетина,
те је тако настао спој српске и енглеске речи са истим значењем,који звучи као
исправна српска реч,иако то није. Срби у дијаспори често ненамерно користе срблиш,
за разлику од људи који срблиш користе у свакодневној комуникацији. Ти људи користе
ради стручнијег и ученијег утиска о њима, или ради забаве(пишући српски енглеским
алфабетом). У англоспрпском код људи који српски користе у свакодневној
комуникацији, користи се знатно више страних речи него што је то потребно, али не
стварају се морфолошки и сематички немогући спојеви,нпр. Едукациони центар
Електротехничког факултета створен је са цилјем да пружи квалитетну едукацију
кроз низ основних и специјализованих курсева. Уместо едукације може се употребити
српска реч образовање, која има исто значење и смисао реченице не би се нимало
променио, али едукација, пошто је страна реч, звучи стручније и званичније.
Под срблишем неки сматрају и српски језик писан енглеским алфабетом, тако што се
српска слова, ћ и ђ, на пример, замењују диграмима тј,ту,dј,dу,kj,ky,gj или gy, и
слично.Тако би,рецимо,реченица: „Какво је то чудо,Кузејевићу? “, написана на овај
начин изгледала овако: „Kakwo ye to chudo Qzelyewityu? “. Овај начин писања често се
користи на форумима, интернету и у SMS порукама на мобилним телефонима, ради
егзотичнијег и занимљивијег изгледа текста.

ШАТРОВАЧКИ ГОВОР

Шатровачки говор је жаргон у српском, хрватском, бошњачком и македонском језику.

Распрострањеност шатровачког у овим регионима је неравномерна. Највише се
користи у већим урбаним центрима-Београду, Сарајеву и Загребу. Широко је
распрострањен и у свакодневној употреби у неформалном говору, поготово међу
младим људима, али и међу онима који желе да остану млади. Име „шатровачки“
долази од ромског „шатра“ што је дакле у почетку означавало ромске речи које су ушле
у српски језик. Свака генереација има“свој“ шатровачки језик.
Нове речи у шатровачком се стварају пермутовањем слогова. На пример, реч пиво
постаје вопи. Нова реч има исто значење као и оригинална. Неке речи се чешће користе
у шатровачкој верзији од других, али не постоји правило.
Шатровачки говор је веома коришћен у затворским заједницама где је потребно да се
размењују информавије које се тешко могу разумети од стране формалног затворског
система. У том случају обично се додаје још један слог између пермутованих слогова
који отежавају препознавање конкретне речи-поруке.
Примери шатровачких реченица:
Брате,нећу да играм фудбал.
Тебра,ћуне да играм дбалфу.
Пази брате, мурија!
Зипа тебра, ријаму!
Примери шатровачких речи:

кежва-жваке Шоми-Миша(мушко име или

мојне-немој надимак)
тебра-брате Киза-Зоки(надимак мушког имена
ганци-циган Зоран)
љаксе-сељак Ћофи-Фића(надимак мушког имена
зипа-пази Филип)
тенкре-кретен Рема-Маре(надимак мушког имена
Тарми Рићми-Митар Мирић(фолк Марко)
певач) Фисте-Стефи(надимак мушког имена
вугла-глава Стефан)
вутра-трава лимте мо-молим те
вопи-пиво жива-важи
воздра-здраво лећа-ћале(отац,тата)
конза-закон
Шоне-Неша
 УТРОВАЧКИ ГОВОР
Утровачки је сленг који је постао популаран крајем 90-их у Београду, али никад није
постао толико раширен и прихваћен као шатровачки.
Уобичајене речи се на утровачки преводе тако што се уместо првог слога у речи ставља
слово У. Често се, ради лакшег разумевања додаје реч ЗА, затим избачени слог спојен
са слогом ЊЕ.
Пример :

Ментол-унтол(за мење)
Палим-улим(за пање)
Уобичајено је да се ЗА избаци и да се две преостале речи споје у једну.
Примери:
дувај-увајдуње
жандар-ундаржање

ВУЛГАРНОСТ

Вулгарност је чинити покрете, гестове,изговарати речи које се не уклапају у опште

норме понашања у датом друштву.
Нпр. подригивање за време јела у Јапану се сматра комплиментом за домаћицу. Ући у
лифт у Кини и не скинути наочаре сматра се веома неваспитаним. Држати ноге на
столу је у Америци знак интимностии пријатељства са особом која улази у канцеларију.
Ићи без чадора у Ирану за жену је незамисливо.
Вулгарност је и жеља да неког увредимо,повредимо. Тада се користе речи које имају,
код нас, сексуалну конотацију или се помињу животиње о којима имамо најгоре
мишљење.
Вулгарност је, такође, срдита немоћ.
Вулгарност је и недостатак кутлуре, општег образовања.Вулгарност је често и скроман
речник па се користе поштапалице. Дневни пример поштапалице је реч значи, брате,
овај или чак нека псовка.
Вулгарности су у порасту у друштвима после ратова и великих криза. Тада долази до
поремећаја вредности и у први план избијају особе које свој имиџ,богатство и
„уметност“ граде на кичу. Они су диктатори понашања које велика већина прихвата или
томе тежи. У томе их здушно подржава пре свега жута штампа.
БЕОГАДСКИ СЛЕНГ
Када је у питању Београд, најпре нам на памет падне жаргон младих.
У овом граду је остао мали број оних који говоре чистим београдским језиком и они се
могу препознатипо упечатљивим шушкавим сибилантима. Њихова динамика говора,
њихов вокабулар и посебно дуго 'О' и 'У' који се узлазно заврћу, дају им шмек који се
тешко имитира. Избеглице су људи који су,хтели то или не, дошли у Београд и
приморани су да опонашају овдачњи сленг ради боље адаптације. Они на тај начин
уносе и одлике свог изговорног говора, и тако долази до мутације базног језика. Млади,
рођени у Београду, због потребе за разликовањем, свесно мењају свој сленг и стварају
нову мешавину.
Домаћа и инострана популарна музика има пресудан значај у тој модификацији. Нови
београдски филмови, као што су „Муње“ или „Ране“, који пропагирају слободнију
форму и језик, под утицајем тренутне друштвене ситуације, дају до знања да овдашњи
младићи и девојке говоре другачије.

Београдски сленг је, као и све остало,еволуирао па је тако друг прерастао у ортака, а
сада је готово неизоставно брат. Раније су нас сви гњавили, онда гушили и давили, а
данас редовно смарају.
Beogradski sleng je, kao i sve ostalo, evoluirao pa je tako drug prerastao u ortaka, a sada je
gotovo neizostavno brat. Ranije su vas svi gnjavili, onda gušili i davili, a danas redovno
smaraju. Reči koje je sedamdesetih rodio vreli beogradski asfalt ustalile su se i pravo na njih
više ne polažu samo mladi.
Жаргон, иако има дугу историју, тек сада доживљава процват и знак је распознавања
Београђана, Новосађана, Кикинђана....где год да се затекну!

ЗАКЉУЧАК
 Жаргон не може да се чује у академским круговима књижевних преводилаца,
нити у позориштима...Жаргон је нека врста језика у језику, тајног кода који је познат
само одређеним групама сродних душа, у добру или злу, за ову прилику сасвим је
свеједно. Наш језик, временом, постаје презасићен жаргонизмима. Неке од њих ћемо
тешко моћи и протумачити. И, без обзира на то колико се њиховом употребом угрожава
лепота књижевног језика, они свакодневни говор обогаћују новим и необичним
нијансама значења.

САДРЖАЈ

• УВОД
 • ЖАРГОНИЗАМ-КОЛОКВИЈАЛНИ ЈЕЗИК
• ГОВОР МЛАДИХ
• СВРХА ЖАРГОНА
• ЈЕЗИК УЛИЦЕ - „ТАЈНИ ЈЕЗИК“ УПОТРЕБА И ПРИМЕРИ
• АНГЛОСРПСКИ
• ШАТРОВАЧКИ ГОВОР
• УТРОВАЧКИ ГОВОР
• ВУЛГАРНОСТ
• БЕОГРАДСКИ СЛЕНГ
• ЗАКЉУЧАК
• ЛИТЕРАТУРА

ЛИТЕРАТУРА

• Андрић, Драгослав „Речник жаргона“ ЈРЈ Земун, Земун, 2005

• Бугарски, Ранко „Жаргон“ , Библиотека ХХ век, 2006
• Клајн, Иван „Велики речник страних речи и израза“ , Прометеј Нови Сад, 2007
• Интернет