U n i v e r z i t e t u N i u

E l e k t r o n s k i f a k u l t e t












Dr Dragan Deni, Goran Miljkovi




TELEMETRIJA

- skripta -





















Ni, 2008.
1
Dr Dragan Deni, Goran Miljkovi

TELEMETRI J A



Izdava: Elektronski fakultet u Niu
P. fah 73, 18000 Ni
http://www.elfak.ni.ac.yu







Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr Zoran H. Peri
Tehniki urednik: Goran Miljkovi








Pretampavanje ili umnoavanje ove skripte nije dozvoljeno bez pismene dozvole izdavaa.







Tira: ___ primeraka

tampa: _______ , Ni















2
SADRAJ:

1. OSNOVI TELEMETRIJE 5
1.1 Uvod 5
1.2 Komunikacioni kanali 9
1.2.1 Prenosne linije 9
1.2.2 Radio frekventni prenos 11
1.2.3 Komunikacija optikim vlaknom 12
1.2.3.1 Optika vlakna 12
1.2.3.2 Izvori i detektori 14
1.2.3.3 Komunikacioni sistemi sa optikim vlaknima 15
1.3 Telemetrija osnovnog opsega 16
1.3.1 Telemetrija osnovnog opsega bazirana na amplitudi 16
1.3.1.1 Telemetrija osnovnog opsega bazirana na naponu 16
1.3.1.2 Telemetrija osnovnog opsega bazirana na struji 16
1.3.1.3 Telemetrija osnovnog opsega bazirana na poziciji 17
1.3.2 Telemetrija osnovnog opsega bazirana na frekvenciji 17
1.4 Viekanalna telemetrija 17
1.4.1 Multipleksiranje sa frekvencijskom raspodelom kanala 18
1.4.1.1 Modulacija amplitude pomonog nosioca 19
1.4.1.2 Frekventna modulacija pomonog nosioca 20
1.4.1.3 Delta modulacija 21
1.4.1.4 Telemetrijski standardi za frekventno multipleksiranje 22
1.4.2 Multipleksiranje sa vremenskom raspodelom kanala (TDM) 23
1.4.2.1 Analogne modulacije pomonog nosioca kod TDM-a 24
1.4.2.2 Telemetrijski standardi impulsno kodne modulacije 26
1.4.2.3 Poreenje PCM i FM-a 28
1.4.3 Multiplekseri 29
1.4.3.1 Analogni multiplekseri 29
1.4.3.2 Digitalni multiplekseri 34
1.4.3.3 Multipleksiranje kao izvor greaka 35
1.4.3.4 Vienivovsko multipleksiranje 36
1.5 Korienje UART-a pri prenosu digitalnog signala 41
1.6 Modemi 42
1.7 Interfejs standardi 44
1.8 Kodovi za detekciju i korekciju greaka 50

2. DVOINI TRANSMITERI 52
2.1 Metode povezivanja mernih pretvaraa 52
2.1.1 Naini spajanja mernih pretvaraa sa prijemnikom signala 52
2.2 Tipovi izvora snage unutar dvoinog transmitera 56
2.3 Digitalni dvoini transmiteri 58
2.4 Prikaz nekih dvoinih transmitera i karakteristike 59
2.4.1 Dvoini izolovani transmiteri serije CB 60
2.4.1.1 CB 37 transmiter termoparova sa kompenzacijom (CJC) 61
2.4.1.2 CB 36 transmiter sa potenciometarskim ulazom 62
2.4.1.3 CB 47 transmiter sa kompenzacijom (CJC) i linearizacijom termoparova 64
2.5 XTR 101 integrisani dvoini transmiter 65

3. PRENOS MERNIH SIGNALA PUTEM ENERGETSKIH VODOVA 71
3.1 Istorijski pregled 71
3.2 Mree za distribuciju elektrine energije 71
3
3.3 Standardi 72
3.4 Uskopojasni PLC 73
3.5 irokopojasni PLC 77
3.6 PLC pristupne mree 77
3.6.1 Struktura PLC pristupnih mrea 77
3.6.2 Kune PLC mree 78
3.6.3 PLC mreni elementi 79
3.6.3.1 Osnovni mreni elementi 80
3.6.3.2 Repetitor 81
3.6.3.3 PLC kapija 82
3.6.4 Povezivanje sa bazinom mreom 83
3.7 Komunikacione tehnologije za PLC distribuirane mree 84
3.8 Topologija distribuiranih mrea 85
3.9 Upravljanje PLC pristupnim mreama 86
3.10 Srednje-naponski PLC 87
3.11 Specifini problemi performansi PLC a 88
3.11.1 Karakteristike PLC prenosnog kanala 89
3.11.2 Elektromagnetna kompatabilnost 89
3.11.3 Uticaj smetnji i ogranienja brzine prenosa podataka 90
3.11.4 Realizacija irokopojasnih PLC sistema prenosa 91
3.11.5 Poboljanje performansi efikasnim MAC slojem 91
3.12 Saetak 92

4. LAN-BAZIRANI TELEMETRIJSKI SISTEMI 94
4.1 Eternet Hardver 94
3.1.1 Mrene kartice i RJ-45 konektor 96
4.2 Eternet protokol prenosa 97
4.3 Telemetrijski sistemi bazirani na Eternetu 99
4.3.1 Telemetrijski sistemi bazirani na Eternetu sa LAN/IEEE-488 konvertorima 99
4.3.2 Telemetrijski sistemi sa LAN interfejsom 101
4.4 Internet bazirani telemetrijski sistemi i sistemi sa ugraenim web serverima 101
4.4.1 AVR460 ugraeni web server 103

5. TELEMETRIJSKI SISTEMI BAZIRANI NA RADIO-MODEMIMA 104
5.1 Osnovi radio prenosa 104
5.2 Komponente radio veze 105
5.3 Radio spektar i raspodela frekvencije 107
5.4 Radio modemi 108
5.5 Modovi rada radio modema 110
5.6 Karakteristike radio modema 111
5.7 Radiomodemi i merni sistemi 112

6. TELEMETRIJSKI SISTEMI SA GSM BAZIRANIM PRENOSOM PODATAKA 114
6.1 GSM mrea mobilne telefonije 114
6.2 GSM-bazirani prenos podataka 116
6.2.1 Mobilne stanice 116
6.2.2 Servis kratkih poruka 118
6.2.3 Servis multimedijalnih poruka 119
6.2.4 Circuit Switched Data 119
6.2.5 High-Speed Circuit Switched Data 119
6.2.6 Uopteni paketni radio servis (GPRS) 120
6.2.7 EDGE prenos 122
4
6.2.8 AT komande 123
6.3 Distribuirani merni sistemi bazirani na GSM-u 125
6.3.1 Primer mernog sistema baziranog na GSM-u 126
6.4 Merni sistemi sa SMS prenosom podataka 127
6.5 Univerzalni sistem mobilnih telekomunikacija i prenosa mernih podataka 129
6.5.1 Opte karakteristike UMTS-a 129
6.5.2 Digitalni prenos podataka 130
6.5.3 Pozicioniranje mobilne stanice u UMTS-u 131

7. PRENOS PODATAKA INFRACRVENIM ZRAENJEM 133

8. PRIMENA BLUETOOTH-a U TELEMETRIJSKIM SISTEMIMA 138
8.1 Parametri bluetooth standarda 138
8.2 Dodeljivanje kanala prenosa po bluetooth standardu 140
8.3 Komunikacija 140
8.4 Aplikacije bluetooth-a 141
8.4.1 Telemetrijski sistem za merenje temperature klipa u motoru 141

9. AKUSTINA TELEMETRIJA 145
9.1 Opis telemetrijskog sistema 145
9.2 Akustini telemetrijski modemi 148
9.3 Aplikacije telemetrijskih sistema 150
9.3.1 NUWC modem odreenog opsega 151
9.3.2 MDR 151
9.3.3 SETI VTP 152
9.3.4 Podvodni akustiki ECG telemetrijski sistem baziran na mikrokontroleru 153

10. VIRTUELNA INSTRUMENTACIJA U TELEMETRIJSKIM SISTEMIMA 156
10.1 Funkcionalni model virtuelnog instrumenta 156
10.2 Kategorije virtuelnih instrumenata 159
10.3 Osnovne komponente virtuelnih instrumenata 161
10.3.1 Raunar i displej 161
10.3.2 Softver 162
10.3.3 Magistrale za povezivanje sa raunarom 163
10.3.4 Modularni hardver 164
10.4 Poreenje virtuelnog sa klasinim instrumentom 167

11. INDUSTRIJSKI TELEMETRIJSKI SISTEMI 169
11.1 Beini senzori i senzorske mree 169
11.2 Praktini primeri telemetrijskih sistema 169
11.2.1 Sistem beinog oitavanja udaljenog merenja 169
11.2.2 Telemetrijski sistem za metereoloka merenja 172
11.2.3 Dijagnoza kvarova i odravanje elektronske opreme preko Interneta 174
11.2.4 Beini sistem za merenje naprezanja 177
11.2.5 Merenje karakteristika gume toka automobila 179
11.2.6 Telemetrijski sistemi i Internet 180

LITERATURA 184




5
1. OSNOVI TELEMETRIJE

1.1 Uvod

Telemetrija je nauka koja se bavi prikupljanjem informacija na nekoj udaljenoj lokaciji i
njihovim prenosom do neke pogodne lokacije gde se one mogu snimati i analizirati. Telemetrija,
kao poseban vid komunikacionog sistema, se prevashodno bavi prenosom mernih informacija
(podataka). Kada se telemetrijski sistem koristi za kontrolu i sakupljanje podataka koristi se termin
supervizorska kontrola i akvizicija podataka. Telemetrijski sistem se moe realizovati razliitim
metodama: optikim, mehanikim, hidraulinim, elektrinim, itd.
Mehanike metode, pneumatske ili hidrauline, daju dobre rezultate na kratkim rastojanjima
i u sredinama koje imaju visoki nivo elektromagnetne interferencije i u onim situacijama gde je, iz
bezbedonosnih razloga, nemogue koristiti elektrine signale, kao na primer u eksplozivnim
sredinama. Pneumatski prenos [1], kao to je prikazano na slici 1.1, se znatno koristi u procesnoj
instrumentaciji i kontroli. Merena veliina (pritisak, nivo, temperatura, itd.) se konvertuje u
pneumatski pritisak, standardni opsezi signala su 20-100 kPa izmerenog pritiska i 20-180 kPa.
Vrednost donje granice opsega izmerenog pritiska obezbeuje ivu nulu za instrument, to
omoguava detekciju prekida linije, laku kalibraciju i proveru intrumenta, i obezbeuje poboljani
dinamiki odziv poto, kada imamo ventilaciju atmosferskim pritiskom, postoji jo uvek dovoljan
pokretaki pritisak od 20 kPa. Pneumatski signali mogu biti preneeni na razdaljinama do 300m u
plastinim i metalnim cevima prenika 6.25mm ili 9.5mm do pneumatskog indikatora, rikordera ili
kontrolera. Povratni signali za kontrolne svrhe se prenose od kontrolera do kontrolnog elementa
(kontrolni ventil). Razdaljina je ograniena brzinom odziva, koji je etiri puta sporiji sa dupliranjem
razdaljine.
Pneumatski insrumenti su samosigurni i mogu se koristiti u opasnim sredinama. Oni
obezbeuju zatitu od nestanka elektrine energije, poto sistemi koji imaju skladitenje vazduha ili
turbinske kompresore mogu nastaviti sa merenjem i kontrolom za vreme nestanka elektrine
energije. Pneumatski signali su takoe direktno povezani sa kontrolnim ventilima koji rade
pneumatski i stoga ne zahtevaju elektrino/pneumatske konvertore koje inae elektrini
telemetrijski sistemi zahtevaju, ali oni pak pate od oteanog povezivanja sa logerima podataka.
Pneumatski prenosni sistemi zahtevaju suvo, dobro regulisano snabdevanje vazduhom.
Kondenzovana vlaga u cevima pri temperaturama ispod nule ili mali vrsti zagaivai mogu da
blokiraju male prolaze u pneumatskim instrumentima i da uzrokuju gubitak tanosti i otkaz.

Slika 1.1 Pneumatski prenos
Optiki sistemi bazirani na optikom vlaknu imaju irok frekventni opseg i dobar imunitet
na um i interferenciju. Takoe, imamo telemetrijske sisteme bazirane na ultrazvuku, kapacitivnoj
ili induktivnoj sprezi, infracrvenom zraenju, mada se ove metode ne koriste esto. Ovde emo
prevashodno razmatrati telemetrijske sisteme bazirane na elektrinom signalu.
6
Prednosti elektrinih u odnosu na mehanike metode su:
praktino nema ogranienja u iznosu rastojanjaizmeu oblasti gde se vre merenja i oblasti
gde se obrauju rezultati,
ove se metode mogu lako adaptirati, nadograivati i inflitrirati u postojeim
infrastrukturama.
Razliite tehnike prenosa signala upotrebljavaju razliite delove elektromagnetnog spektra,
kao to je prikazano na slici 1.2.

Slika 1.2 Elektromagnetni spektar
Skoro sve situacije u oblasti instrumentacije i merenja su kandidati za korienje
telemetrijske veze. Takoe, telemetrija se iroko koristi u vasionskim aplikacijama i to kako za
daljinsko merenje razliitih fizikih promenljivih, tako i za daljinsko upravljanje pomou aktuatora.
U veini aplikacija ovog tipa, kao to je i primer vasionske telemetrije, veoma je vano da se
projektuju telemetrijski sistemi koji bi potronju energije sveli na minimum. Neka mobilna vozila,
kao to su vozovi, takoe koriste telemetrijske sisteme, ili beine ili uz korienje postojeih
energetskih vodova za prenos podataka do centralne stanice i za prijem komandi. U medicini
telemetrija poveava pacijentima kvalitet ivota i njihovu mobilnost, poto pacijenti ne moraju da
budu prikaeni za merni sistem radi monitoringa. Neke medicinske aplikacije su bazirane na
implantaciji senzora u pacijentu i prenoenju podataka, koji e se dalje analizirati i obraivati, ili
pomou radio kanala ili pomou adaptiranih telefonskih linija. Optiki senzori i komunikacije sa
optikim vlaknom se koriste u industriji za merenje u okolinama gde nije poeljno imati elektrine
signale, kao to su eksplozivne sredine. Projektant telemetrijskog sistema mora imati na umu uslove
u kojima e sistem raditi. Obino je poeljno da telemetrijski sistemi rade u irokom temperaturnom
opsegu bez estog podeavanja i kalibracije. Sa razvojem razliitih telemetrijskih sistema potrebno
je odrati kompatibilnost prenosa, prijema i opreme za obradu signala u svim opsezima. Zbog toga
je Ekipa sektora za odbranu i razvoj (Department of Defense Research and Development Squad)
formirala Komitet za voene projektile (Guided Missiles Committee), koji je obrazovao Radnu
grupu za telemetriju. Ona je kasnije postala IRIG grupa (Inter-Range Instrumentation Group) koja
je razvila standarde za telemetriju. Danas, IRIG standard 106-96 je primarni standard telemetrije
koji se koristi u celom svetu i od strane vlada i u industriji.
Zavisno od tipa kanala prenosa koji koriste, elektrine telemetrijske metode se dele na dve
velike grupe i to one bazirane na ianom prenosu signala i one druge bazirane na beinom
prenosu signala. iana telemetrija je tehniki najjednostavnije reenje. Ogranienja iane
telemetrije su mala irina opsega i relativno mala brzina prenosa koju moe da podri. Sa druge
strane ona esto moe da koristi ve postojeu infrastrukturu npr. primena energetskih vodova.
Beina telemetrija je kompleksnija od iane telemetrije, ali uprkos tome ona je u irokoj upotrebi
poto moe da prenosi informacije na vee udaljenosti; stoga, koristi se u onim aplikacijama u
kojima merna zona nije normalno dostupna. Imavee brzine prenosa i ima dovoljno kapaciteta za
prenos vie kanala.
7
Na slici 1.3 data je uoptena blok ema telemetrijskog sistema [2]. On se sastoji iz:
pretvaraa koji konvertujefiziku promenljivu koja se meri u elektrini signal koji se lako
moe dalje obraivati;
kola za kondicioniranje, koja slue da pojaaju signal niskog nivoa iz pretvaraa, ogranie
njegovu irinu opsega i adaptiraju nivoe impedanse;
kolo za obradu signala koje ponekad moe biti integrisano u prethodnim kolima;
oscilator za generisanje nosioca iji e signal biti modulisan izlaznim signalomrazliitih
pretvaraa koji je prethodno obraen i adaptiran;
kolo za kodiranje, koje moe biti digitalni enkoder, analogni modulator ili digitalni
modulator, koje prilagoava signal karakteristikama kanala prenosa, koji je ica ili antena;
radio predajnik, kod beine telemetrije, modulisan kompozitnim signalom;
impedansni linijski adapter, u sluaju ianog prenosa, da prilagodi karakteristinu
impedansu linije sa izlaznom impedansom kola povezanih na adapter; i
kod beine komunikacije, emisiona antena.
Prijemnik sadri sline module. Kod beine telemetrije, ovi moduli su: prijemna antena dizajnirana
za maksimalnu efikasnost u korienom RF opsegu, radio prijemnik sa demodulatorom
kompatibilnim sa modulatorom i demodulaciona kola za svaki od emitovanih kanala. Za ianu
telemetriju antena i radio prijemnik su zamenjeni modulom koji pojaava signal i prilagoava
linijsku impedansu ulaznoj impedansi kola koje sledi.

Slika 1.3 Uoptena blok ema telemetrijskog sistema

Slika 1.4 Telemetrijski sistem
U literaturi se moe sresti malo drugaije predstavljanje telemetrijskog sistema, kao na slici
1.4. Kondicioniranje signala u obliku pojaanja i filtriranja normalizuje izlaze razliitih pretvaraa i
ograniava njihove irine opsega na one raspoloive komunikacionim kanalom. Sistemi za prenos
podataka mogu da koriste napon, struju, poziciju, impuls ili frekvenciju za prenoenje analognih ili
digitalnih podataka. Direktni prenos analognih signala u formi napona, struje ili pozicije zahteva
8
fiziku konekciju izmeu dve take u vidu dveju ili vie ica. Multipleksiranje bilo na vremenskoj
ili frekventnoj osnovi omoguava prenos vie od jednog signala preko istog kanala. U impulsnom
radu podaci su kodirani po amplitudi, trajanju ili poziciji impulsa ili u digitalnom obliku. Prenos
moe biti u vidu signala osnovnog opsega ili kao amplitudna, frekventna ili fazna modulacija
nosioca.
Pri prenosu digitalnih signala informacioni kapacitet kanala je ogranien raspoloivom
irinom opsega, nivoom snage i prisustvom uma u kanalu. enon-Hartlijeva teorema tvrdi da je
informacioni kapacitet, C, u bitovima po sekundi (bps) za kanal koji ima irinu opsega B Hz i
aditivni Gausovski beli um ogranienog opsega dat sa
) 1 ( log *
2
N
S
B C + =
gde je S usrednjena snaga signala na izlazu kanala, a N je snaga uma na izlazu kanala.
Ovaj kapacitet predstavlja gornju granicu na kojoj podaci mogu biti pouzdano preneti preko
pojedinanog kanala. Uopteno, poto kanal nema idealno pojaanje i faznu karakteristiku
zahtevanu teoremomi takoe zato to nee biti praktian za konstruisanje pogodnog kodiranja i
dekodiranja neophodnog da bi se pribliio idealnom, kapacitet kanala je znaajno ispod teorijskog
ogranienja.
Ogranienje irine opsega kanala takoe utie na porast ogranienja bitske brzine pri
digitalnom prenosu podataka zbog intersimbolske interferencije (ISI), pri emu odziv kanala na
jedan digitalni signal smeta odzivu na sledei. Impulsni odziv kanala koji ima ogranienu irinu
opsega od B Hz je prikazan na slici 1.5(a). Odziv ima nule odvojene za 1/2B s. Stoga kada je drugi
impuls preneen preko kanala u trenutku 1/2B s kasnije nee biti ISI od prvog impulsa. Ovo je
prikazano na slici 1.5(b). Maksimalna brzina prenosa podataka za kanal kod koga se ISI ne javlja je
stoga 2B bps. Ovo je poznato kao Nikvistova brzina. Slika 1.5(c) pokazuje efekat prenosa podataka
na brzinama veim od Nikvistove brzine.

Slika 1.5 (a) Impulsni odziv kanala ogranienog opsega; (b) impulsni odzivi zakanjeni za 1/2B s; (c)
impulsni odzivi zakanjeni za manje od 1/2B s.
Primer telemetrijskog sistema za testiranje leta rakete je prikazan na slici 1.6 [3]. Ako je
sistem impulsno modulisani TDM, analogni podaci senzora se odmeravaju i konvertuju u binarne
9
digitalne rei, koje moduliu nosioc a zatim se emituju. Posle putovanja u prostoru, RF signal se
prihvata u zemaljskom prijemniku, a binarne rei se izdvajaju iz nosioca i alju sinhronizatoru bita i
frejma. Izdvojene rei iz individualnih senzora se onda raspodeljuju dekomutatorom i spremne su za
obradu. Tipino, rei podataka su oznaene pomou identifikacionerei i stavljaju se na magistralu.
Kompozitna re zatim ide ka odreenom perifernom ureaju preko magistrale.
Ako je FDM sistem, analogni podaci iz svakog senzora moduliu podnosioc, a podnosioci
moduliu nosioc koji se emituje. Modulisani nosioc se prihvata antenom i alje prijemniku, koji
vadi podnosioce iz nosioca i alje ih demultiplekseru, koji odvaja podnosioce i izdvaja analogni
signal iz svakog podnosioca. Analogni signali koji predstavljaju podatke senzora su sada spremni za
snimanje i obradu.

Slika 1.6 Primer telemetrijskog sistema za testiranje rakete

1.2 Komunikacioni kanali

1.2.1 Prenosni vodovi

Prenosni vodovi [1] se koriste za voenje elektromagnetnih talasa i u instrumentaciji oni
obino uzimaju formu upredene parice, koaksijalnog kabla ili telefonske linije. Primarne konstante
takvih vodovaizraene preko njihove otpornosti, curee provodnosti, induktivnosti i kapacitivnosti
su distribuirane kao na slici 1.7. Na niskim frekvencijama, uopteno ispod 100kHz, vod srednje
duine moe biti predstavljen kolom prikazanim na slici 1.8, gde je R
L
otpornost ice i C
L
je
kapacitivnost voda. Vod se stoga ponaa kao nisko-propusni filter. Frekventni odziv se moe
proiriti optereenjem voda sa pravilno postavljenim induktivnostima.
10

Slika 1.7 Distribuirane primarnekonstante prenosnog voda

Slika 1.8 Nisko frekventna aproksimacija za prenosni vod
Prenosni vodovi su okarakterisani sa tri sekundarne konstante. One su karakteristina
impedansa, Z
0
; slabljenje, , po jedinici duine voda kojeje obino izraeno u dB/jedinici duine; i
fazni pomeraj, , koji se meri u radijanima/jedinica duine. Vrednosti Z
0
, , su povezane sa
primarnim konstantama vodapomou izraza:
O
|
|
.
|

\
|
+
+
=
C j G
L j R
Z
e
e
0

( )( ) { } ( ) ( ) | |
2 / 1
2
2 / 1
2 2 2 2 2 2
5 . 0 68 . 8 LC RG C G L R e e e o + + + = dB/jedinica duine
( )( ) { } ( ) ( ) | |
2 / 1
2
2 / 1
2 2 2 2
5 . 0 LC RG C G L R e e e | + + = radijani/jedinica duine
gde je R otpornost po jedinici duine, G je curea provodnost po jedinici duine, C je kapacitivnost
po jedinici duine i L je induktivnost po jedinici duine.
Neophodno je da zavrimo prenosne vodove sa njihovomkarakteristinom impedansom
kako bi se izbegla refleksija ili eho signala. Amplituda refleksije za vod karakteristie impedanse Z
0

zavren impedansom Z
T
se meri na osnovu koeficijentarefleksije, , datog sa:

0
0
Z Z
Z Z
T
T
+

=
Upredene parice su, kao to samo ime kae, dva upredena meusobno izolovana
provodnika. Provodnici su obino bakarni ili aluminijumski, a plastika se esto koristi kao
izolacioni materijal. Upredanje smanjuje efekat induktivno spregnute interferencije. Tipine
vrednosti primarnih konstanti za bakarnu upredenu paricu prenika 22 su R = 100/km, L = 1
mH/km, G =10
-5
S/km i C =0.05 F/km. Na visokim frekvencijama karakteristina impedansa
linije je priblino 140 . Tipine vrednosti slabljenja upredene parice su 3.4 dB/km na 100 kHz, 14
dB/km na 1 MHz i 39 dB/km na 10 MHz. Ogranienje korienja upredenih parica na visokim
frekvencijama pri priblino 1 MHz se javlja ne toliko kao posledica slabljenja ve zbog
presluavanja prouzrokovanog kapacitivnim spezanjemizmeu susednih upredenih parica u kablu.
Koaksijalni kablovi koji se koriste za prenos podataka na viim frekvencijama se sastoje od
centralnog provodnika okruenog dielektrinim materijalom koji moe biti bilo polietilen bilo
vazduh. Konstrukcija ovakvog kabla je prikazana na slici 1.9. Spoljanji provodnik je vrsti ili
opleteni plat oko dielektrika. U sluaju da je vazduh dielektrik centralni provodnik je poduprt sa
polietilenskim podmetaima smetenim uniformno du linije. Spoljanji provodnik je obino
pokriven izolacionom kouljicom. Gubitak na visokim frekvencijama u koaksijalnom kablu je usled
skin efekta, koji uzrokuje da struja u centralnom provodniku tee blizu njegove povrine i stoga
poveava otpornost provodnika. Ovakvi kablovi imaju karakteristinu impedansu izmeu 50 i 75 .
11
Tipino slabljenje u koaksijalnom kablu prenika 0.61 cm je 8 dB/100 m na 100 MHz i 25 dB/100m
na 1 GHz.

Slika 1.9 Koaksijalni kabl
Meumesni telefonski kablovi koji spajaju korisnike sadre sveanj upredenih provodnih
parica. Provodnici su izolovani papirom ili polietilenom, upredanje se koristi da bi se smanjilo
presluavanje izmeu susednih provodnikih parova. Sveanj upredenih kablova je oklopljen
plastikom, acelom kablu je data mehanika snaga povezivanjemsa elinom icom ili trakom koja
je i sama oklopljena plastikom. Na audio frekvencijama impedansa kabla je okarakterisana njenom
kapacitivnou i otpornou. Ovo dovodi do slabljenja koje je frekvencijski zavisno i takoe izaziva
distorziju kanjenja faze, poto se signali razliitih frekvencija ne prenose kablom istom brzinom.
Prema tome impuls preneen kablom daje signal koji nije samo oslabljen (vano u glasovnoj i
analognoj komunikaciji), ve koji je takoe i fazno oteen (vano pri prenosu digitalnog signala).
Stepen distorzije faznog kanjenja se meri grupnim kanjenjem d/d. irina opsega telefonskog
kabla je ograniena na niskim frekvencijama korienjem a.c. pojaavaa u repetitorskim stanicama
koji se koriste za pojaavanje signala du linije. Optereenje se koristi za poboljanje amplitudskog
odziva linije na visokim frekvencijama. Ono je u obliku koncentrisane induktivnosti koja popravlja
karakteristiku slabljenja linije. Vod i dalje unosi znaajnu distorziju faznog kanjenja i znaajno
slabljenje na visokim frekvencijama. Frekventni opseg telefonske linije koji se moe iskoristiti je
izmeu 300 Hz i 3 kHz. Slika 1.10 pokazuje tipine distorzije amplitude i faze ili grupnog kanjenja
koje se odnosena 800 Hz za tipino zakupljene linije i linije na kojoj je primenjena ekvalizacija ili
kondicioniranje.

Slika 1.10 Pojaanje i distorzija kanjenja na telefonskimlinijama
Da bi pouzdano preneli digitalnu informaciju, prenosna oprema mora da se suoi sa
gubicima prenosa koji mogu biti oko 30 dB; ogranienom irinom opsega uzrokovanom gubicima
pri prenosu koji variraju sa frekvencijom; varijacijama grupnog kanjenja sa frekvencijom; eho
uzrokovan neslaganjem impedanse i hibridnim presluavanjem i umom koji moe biti ili Gausov
ili impulsni um uzrokovan impulsima biranja, komutacionomopremom ili udaromgroma. Stoga,
moe se videti da priroda telefonskih linija uzrokuje posebne probleme pri prenosu digitalnih
podataka. Ureaji poznati kao modemi (MOdulatori/DEModulatori) se koriste za prenos digitalnih
podataka preko telefonskih linija.

1.2.2 Radio frekventni prenos

Radio frekventni (rf) prenos se dosta koristi i u civilnoj i u vojnoj telemetriji i moe se vriti
na frekvencijama od 3Hz (to se odnosi na veoma niske frekvencije (VLF)) do 300GHz (to se
odnosi na ekstremno visoke frekvencije (EHF)). Prenos signala se vri prostiranjem talasa du linije
12
vidljivosti, difrakcijom talasa od zemlje ili povrina, jonosferskom refleksijom ili progresivnim
rasturanjem (rasejanjem). Prenos telemetrijskih ili signala podataka se obino vri kao amplitudna,
fazna ili frekventna modulacija nekog rf nosioca. Elementi rf telemetrijskog sistema su prikazani na
slici 1.11.

Slika 1.11 RF telemetrijski sistem
Dodela frekventnih opsega se vri shodno meunarodnom dogovoru Meunarodne
telekomunikacione unije za radio regulativu u enevi. Ove regulative su dogovorene 1959 i
revidirane 1979 (HMSO 1980). U Velikoj Britaniji Odeljenje za radio regulativu Ministarstva
trgovine odobrava opremu i izdaje licence za korisnike radio telemetrijskih linkova. U SAD-u,
Federalna komisija za komunikacije (FCC) slui istoj svrsi. U drugim zemljama, postoje analogne
kancelarije. Za telemetriju i telekontrolu opte namene i male snage postoje etiri opsega koja se
mogu koristiti. Oni su 0-185 kHz i 240-315 kHz, 173.2-173.35 MHz i 458.5-458.8 MHz. Za
privatne sisteme velike snage dodeljene frekvencije su u UHF opsegu 450-470 MHz.
Za medicinsku i bioloku telemetriju postojetri klase opreme. Klasa I su ureaji male snage
koji rade izmeu 300 kHz i 30 MHz potpuno smeteni unutar tela ljudi i ivotinja. Klasa II je
irokopojasna oprema koja radi u opsegu 104.6-105 MHz. Klasa III opreme je uskopojasna oprema
koja radi u istom frekvencijskom opsegu kao i oprema klase II.

1.2.3 Komunikacija optikim vlaknom

Sa stalnom tendencijom porasta, u sistemima za prenos podataka sve se vie koristeoptika
vlakna pri prenosu podataka. Kao prenosni medijum, kablovi sa optikim vlaknimapruaju sledee
prednosti:
1. Oni su imuni na elektromagnetne smetnje.
2. Podaci se mogu prenositi na mnogo viim frekvencijama i sa manjim gubicima nego kod
upredenih parica ili kod koaksijalnih kablova. Optika vlakna se mogu koristiti za
multipleksiranje velikog broja signala du jednog kabla sa velikim razdaljinama izmeu
repetitorskih stanica.
3. Oni mogu obezbediti poveanu sigurnost kada rade u opasnim sredinama.
4. Problem petlje uzemljenja moe biti smanjen.
5. Poto je signal ogranien u vlaknu totalnom internom refleksijom na spoju izmeu vlakna i
kouljice, linkovi realizovani optikim vlaknom obezbeuju visok stepen bezbednosti
podataka i malo presluavanjeizmeu vlakana.
6. Materijal za vlakna je manje hemijski osetljiv nego slini sistemi na bazi bakra, i vlakna
mogu imati mehanike osobine koje e omoguiti smanjene zahteve za odravanjem nego
kod ekvivalentne upredene parice ili koaksijalnog kabla.
7. Kabl sa optikim vlaknom moe ponuditi i prednosti u teini i veliini u odnosu na bakarne
sisteme.

1.2.3.1 Optika vlakna

Elementi samog optikog vlakna, kao to je prikazano na slici 1.12 su jezgro, kouljica i
spoljani omota. Materijal jezgra je ili plastika ili staklo. Kouljicaje od materijala iji je indeks
refleksije manji od indeksa refleksije jezgra. Totalna unutranja refleksija na spoju jezgro/kouljica
usmerava svetlo da putuje unutar jezgra. Vlakna sa plastinim jezgrom takoe imaju plastinu
kouljicu. Ovakva vlakna pokazuju velike gubitke, ali se iroko koriste za prenos na kratke
razdaljine. Viekomponentna stakla koja sadre nekoliko oksida se koriste za sve sem za vlakna sa
13
najmanjim gubicima, koja su obino napravljena od istog silicijuma. U vlaknima sa malim ili
srednjim gubicima stakleno jezgro je okrueno sa staklenom ili plastinom kouljicom. Spoljanji
omota je elastian, otporan na nagrizanje obino plastini materijal koji uveava mehaniku snagu
vlakna i obezbeuje mehaniku izolaciju od geometrijskih neregularnosti, distorzija ili hrapavosti
susednih povrina koje mogu inae uzrokovati gubitke usled rasejanja kada je vlakno ugraeno u
kablove ili podrano drugim strukturama.

Slika 1.12 Elementi optikog vlakna
Numeriki otvor (NA) vlakna je mera maksimalnog ugla jezgra kako bi se svetlosni zraci
reflektovali ka vlaknu totalnom unutranjom refleksijom.
Po Snelovom zakonu
( )
2
2
2
1
sin u = = NA
gde je
1
indeks refleksije materijala jezgra i
2
indeks refleksije materijala kouljice.
Vlakno ima NA u opsegu od 0.15-0.4, to odgovara ukupnim prijemnim uglovimaizmeu
16 i 46 stepeni. Vlakno sa veim NA vrednostima uopteno daje vee gubitke i manje irine opsega.
Propagacija svetlosti u vlaknu je opisana Maksvelovim jednainama, njihovo reenje daje
skup ogranienih elektromagnetnih talasa zvanih modovi vlakna. Samo diskretni broj modova se
moe prostirati vlaknom, odreen partikularnimreenjima Maksvelovih jednaina dobijenih kada
su primenjeni granini uslovi koji odgovaraju pojedinanom vlaknu. Slika 1.13 pokazuje
propagaciju kroz tri tipa vlakana. Viemodna vlakna veeg prenika jezgra su ili vlakna sa step
indeksom ili vlakna sa gradiranim indeksom. U vlaknu sa step indeksom postoji korak promene u
indeksu prelamanja na spoju jezgro/kouljica. Indeks prelamanja kod vlakna sa gradiranim
indeksom varira kroz jezgro vlakna. Monomodna vlakna imaju mali prenik jezgra, koji doputa da
svetlost putuje du samo jedne putanje u vlaknu.

Slika 1.13 Prostiranje du vlakana
Vei prenik jezgra viemodnog vlakna olakavadovoenje optike energije unutar vlakna i
olakava povezivanje slinih vlakana. Energija moe biti ubaena unutar ovakvog vlakna
korienjem LED dioda (dioda koje emituju svetlost), dok monomodna vlakna moraju biti
pobuena laserskom diodom.
Intermodalna disperzija se javlja u viemodnim vlaknima zato to svaki od modova u vlaknu
putuje neznatno razliitom brzinom. Optiki impuls ubaen unutar vlakna ima svoju energiju
distribuiranu izmeu svih svojih moguih modova i stoga kako on putuje dalje vlaknom disperzija
ima efekat u vidu irenja impulsa ka van. Disperzija stoga stvaraogranienja irine opsega vlakna.
14
To je specificirano u MHz*km. U vlaknima sa gradiranim indeksom efekat intermodalne disperzije
je smanjen od onoga kod vlakana sa step indeksom zato to gradiranje savija razliite mogue
svetlosne zrake du putanja nominalno jednakog kanjenja. Nema intermodalne disperzije u
monomodnomvlaknu i stoga se koriste za sisteme najveeg kapaciteta. Ogranienje irine opsega
vlakna sa step indeksom i sa plastinom zatitnom prevlakom je tipino 6-25 MHz*km. Upotrebom
vlakna sa gradiranim indeksom i sa plastinom zatitnom prevlakom moe se uveati do opsega od
200-400 MHz*km. Za monomodna vlakna ogranienje irine opsega je tipino 500-1500Mhz*km.
Slabljenje unutar vlakna, koje je mereno u dB/km, dolazi kao posledica absorpcije,
rasturanja i gubitaka izraene optike energije. Absorpcija je uzrokovana absorpcijom od atoma
neistoa u jezgru i absorpcijom od osnovnih konstitutivnih elemenata materijala jezgra. J edna
neistoa koja je posebno vana je OH (voda) jon i za materijale sa malo gubitaka to je kontrolisano
koncentracijom manjom od 1 ppb. Gubici rasturanja dolaze kao posledica mikroskopskih varijacija
u gustini materijala ili sastavu i za strukturne nepravilnosti ili defekte uvedene tokomproizvodnje.
Gubici zraenja dolaze svaki put kad se optiko vlakno prekomerno savije.
Slabljenje je funkcija optike duine talasa. Slika 1.14 pokazuje tipina slabljenja u odnosu
na karakteristiketalasne duine plastinog i monomodnog staklenog vlakna. Na 0.8 m slabljenje
plastinog vlakna je 350 dB/km, a kod staklenog vlakna priblino 1 dB/km. Minimalno slabljenje
staklenog vlakna je 0.2 dB/km na 1.55 m. Slika 1.15 pokazuje konstrukciju optikog kabla male i
srednje irine impulsa signala.

Slika 1.14 Karakteristike slabljenjaoptikih vlakana

Slika 1.15 Optiki kablovi sa malom i srednjomirinomimpulsa signala

1.2.3.2 Izvori i detektori

Izvori korieni za prenos optikim vlaknom su LED diode i poluprovodnike laserske
diode. LED diode su sposobne da poalju snagu izmeu 0.1 i 10 mW unutar vlakna. Takvi ureaji
imaju maksimum emitovane frekvencije u blizini infracrvenog podruja, tipino izmeu 0.8 i 1.0
m. Slika 1.16 pokazuje tipian spektralni izlaz LED diode. Ogranienja u brzinama prenosa pri
korienju LED dioda se javljaju kao posledica vremena porasta, tipino izmeu 2 i 10 ns, i
hromatske disperzije. Ovo se javlja poto indeks refleksije materijala jezgra varira sa optikom
talasnom duinomi stoga razliite spektralne komponente datog moda putuju razliitim brzinama.
Poluprovodnike laserske diode mogu obezbediti znaajno veu snagu, posebno sa
impulsima male irine, sa izlazima tipino u opsegu od 1 do 100 mW. Zato to se spreu sa
vlaknom efikasnije, one nude veu efikasnost prelaska elektrine u optiku energiju nego LED
diode. Laserske diode imaju znatno ui spektar u poreenju sa LED diodama, tipino 2 nm ili
15
manji, kao na slici 1.17. Hromatska disperzija je stoga manja za laserske diode, koje takoe imaju
krae vreme porasta, tipino 1 ns.

Slika 1.16 Spektralni izlaz LED diode Slika 1.17 Spektralni izlaz laserske diode
Za digitalni prenos ispod 50 Mbps LED dioda zahteva manje sloena drajverska kola nego
laserska dioda i ne zahteva termiku stabilizaciju ili stabilizaciju optike energije.
I p-i-n diode i lavinske fotodiode se koriste pri detekciji optikog signala u prijemniku. U
oblasti 0.8-0.9 m silicijum je glavni materijal koji se koristi u proizvodnji ovih ureaja. p-i-n dioda
imatipinu osetljivost od 0.65 A/W na 0.8 m. Lavinske fotodiode upotreljavaju lavinski efekat da
obezbede strujno pojaanje i stoga veu osetljivost detektora. Lavinsko pojaanje moe biti 100,
mada pojaanje stvara dodatni um. Osetljivost fotodetektora i prijemnog sistema je odreena
umom fotodetektora koji se javlja kao posledica statistike prirode proizvodnje fotoelektrona, kao i
zapreminske i povrinske struje, zajedno sa termikim umom u otporniku detektora i pojaavaa.
Za p-i-n diode termiki um otpornika i pojaavaa dominira, dok kod lavinske fotodiode um
detektora dominira.
Slika 1.18 prikazuje LED diodu i p-i-n diodni detektor za upotrebu u sistemima sa optikim
vlaknima.

Slika 1.18 LED dioda i p-i-n diodni detektor za upotrebu u sistemima sa optikimvlaknima

1.2.3.3 Komunikacioni sistemi sa optikim vlaknima


Slika 1.19 Komunikacioni sistem sa optikim vlaknom
Slika 1.19 pokazuje kompletan komunikacioni sistem sa optikim vlaknom. U dizajnu
ovakvog sistema neophodno je izraunati dodatne gubitke sistema usled raznih ometanja da bi
sistem radio korienjem minimalnog izlaznog fluksa predajnika i minimalne ulazne osetljivosti
prijemnika. Kao dodatak gubitaka u samom kablu, izvori gubitaka javljaju se na spojevima izmeu
predajnika i kabla, i kabla i prijemnika; na spojevima izmeu kablova; i u takama gde je kabl
spojen. Gubici na tim spojevima javljaju se kao posledica refleksija, razlika u preniku vlakna, NA,
i centriranja vlakna. Usmereni kapleri i zvezdaste spojnice takoe uveavaju gubitke.


16
1.3 Telemetrija osnovnog opsega

Telemetrija osnovnog opsega koristi ianu liniju za prenos signala od pretvaraa do
prijemnika posle njegovog procesiranja i kondicioniranja. Kratko e biti obraeni telemetrijski
sistemi bazirani na amplitudi i na frekvenciji.

1.3.1 Telemetrija osnovnog opsega bazirana na amplitudi

1.3.1.1 Telemetrija osnovnog opsega bazirana na naponu

Slika 1.20(a) pokazuje jednostavni telemetrijski sistem baziran na naponu. Signal iz
pretvaraa se pojaava, normalno na naponski nivo izmeu 1 i 15V, a zatim alje preko linije koja
sadri dve ice prijemniku. Podeavanjem donjeg kraja skale na 1V, ovaj sistem moe detektovati
kratke spojeve. Glavni problem ove konfiguracije je ogranienje razdaljine prenosa, koja zavisi od
otpornosti linije i ulazne otpornosti prijemnika. Takoe, ice formiraju petlju koja je veoma
osetljiva na intereferenciju od strane parazitnih signala.

1.3.1.2 Telemetrija osnovnog opsega bazirana na struji

Ogranienje razdaljine prenosa sistema baziranog na naponu zbog impedanse linije je reeno
korienjem strujnog signala umesto naponskog, kao to je pokazano na slici 1.20(b). Ovo zahteva
dodatni modul za konverziju od napona na struju posle kola za obradu signala. Na prijemnoj strani,
signal se detektuje merenjem napona na otporniku. Najee korieni sistem u industriji je petlja 4-
20mA. Ovo znai da se 0V prenosi kao 4mA, dok se najvea vrednost napona prenosi kao struja od
20mA. Prednost prenosa 4mA za 0V je laka detekcija otvorenog kola u petlji (0mA). Druge
standardne vrednosti struje su 0-5, 0-20, 10-50, 1-5 i 2-10mA. Takoe, padovi napona zbog otpora
ica ne utiu na prenoeni signal, to omoguuje korienje tanjih ica. Poto je ovo strujni mod,
parazitni naponi indukovani na liniji ne utiu na signal. Telemetrija bazirana na struji omoguuje
upotrebu uzemljenih ili plivajuih predajnika sa malim modifikacijama.

Slika 1.20 Razliite konfiguracije za telemetriju osnovnog opsega. Kod telemetrije
osnovnog opsega bazirane na naponu (a) informacija se prenosi kao varijacija naponskog
signala. Telemetrija osnovnog opsega bazirana na struji (b) se bazira na slanju strujnog
signala umesto naponskog signala da bi se neutralizovala degradacija signala usled
razdelnika napona koga ine ulazna impedansa prijemnika (Z
in
) i impedansa linije (Z
L
). Kod
telemetrije osnovnog opsega bazirane na frekvenciji (c), informacija se prenosi kao varijacija
frekvencije to ini ovaj sistem imunim na um i interferenciju koji utiu na amplitudu
prenoenog signala.



17
1.3.1.3 Telemetrija osnovnog opsega bazirana na poziciji

Telemetrija bazirana na prenosu pozicije prenosi analognu promenljivu reprodukcijom u
prijemniku pozicione informacije dostupne u predajniku. Takvi ureaji upotrebljavaju tehnike
nulovanja sa otpornim ili induktivnim elementima za ostvarivanje pozicione telemetrije. Slika 1.21
pokazuje induktivnu "sinhronizaciju".

Slika 1.21 Poziciona telemetrija koja koristi induktivnu "sinhronizaciju"
Naizmenino napajanje primenjeno u predajniku indukuje u tri statorska namotaja
elektromotorne sile, ije amplitude su zavisne od pozicije rotora predajnika. Ako je rotor prijemnika
usmeren u istom smeru kao i rotor predajnika onda e elektromotorna sila indukovana u statorskim
namotajima prijemnika biti ista onoj u statorskim namotajima predajnika. Tu stoga nee biti
rezultantnih krunih struja. Ako rotor prijemnika nije usmeren u istom smeru kao rotor predajnika
krune struje u statorskim namotajima bie takve da e generisati obrtni moment koji e pomeriti
rotor prijemnika u takvom smeru kako bi se pozicionirao kao rotor predajnika.

1.3.2 Telemetrija osnovnog opsega bazirana na frekvenciji

Poznato je da prenos na bazi frekvencije ima vei imunitet na um od prenosa na bazi
amplitude. Telemetrija na bazi frekvencije, prikazana na slici 1.20(c), koristi se u prisustvu
induktivnih ili kapacitivnih smetnji zbog njenog imuniteta na um. Takoe nudi mogunost
izolovanja prijemnika od predajnika. Signal na izlazu kondicionerskih kola modifikuje frekvenciju
telemetrijskog signala, normalno korienjem konvertora napona u frekvenciju. U prijemniku,
konvertor frekvencije u napon vri suprotnu funkciju. Specijalan sluaj telemetrije na bazi
frekvencije je impulsna telemetrija, kod koje modulacioni signal menja neke karakteristike niza
impulsa. Zbog njegove vanosti i iroke upotrebe, impulsna telemetrija e biti detaljnije obraena.
SENZOR 1
SENZOR 2
SENZOR 3
KOLO ZA
KONDICIONIRANJ E
1
KOLO ZA
KONDICIONIRANJ E
3
KOLO ZA
KONDICIONIRANJ E
2
MULTIPLEKSER
&
MODULATOR
KANAL
DEMULTIPLEKSER
&
DEMODULATOR
...
...
...

Slika 1.22 Kod telemetrije sa vie mernih kanala zajedniki kanal prenosa se koristi za prenos signala sa
razliitih mernih kanala korienjem razliitih ema deljenja kanala

1.4 Viekanalna telemetrija

Veina industrijskih procesa u kojima se koristi telemetrija zahteva merenje razliitih
fizikih promenjivih za kontrolisanje procesa, merenje samo jedne fizike promenljive na razliitim
lokacijama i normalno kombinacija obeju. U ovim viekanalnim merenjima, telemetrija osnovnog
opsega nije opcija, poto bi zahtevala izgradnju razliitog sistema za svaki kanal. Viekanalna
telemetrija se ostvaruje deljenjem zajednikog kanala za prenos kao to je prikazano na slici 1.22.
Deljenje kanala za prenos od strane svih mernih kanala je nazvano multipleksiranje. Postoje dve
18
osnovne tehnike multipleksiranja; FDM (Multipleksiranje sa frekvencijskom raspodelom kanala) i
TDM (Multipleksiranje sa vremenskom raspodelom kanala). Kod FDM tehnike, razliiti kanali su
dodeljeni razliitim spektralnim opsezima i kompozitni signal se prenosi preko komunikacionog
kanala. U TDM tehnici, informacije sa razliitih kanala se prenose sekvencijalno kroz
komunikacioni kanal.

1.4.1 Multipleksiranje sa frekvencijskom raspodelom kanala

U FDM-u, prikazanom na slici 1.23(a) svaki merni kanal modulie sinusoidni signal razliite
frekvencije. Ovi sinusni signali se nazivaju pomonim nosiocima. Svaki od modulisanih signala se
filtrira kroz nisko propusni filtar da bi se osiguralo da su granice irine opsega odraene. Posle faze
filtriranja, svi modulisani signali se dovode u blok za sumiranje, proizvodei ono to je poznato kao
signal osnovnog opsega. Signal osnovnog opsega ovde pokazuje da finalni nosilac nije jo
modulisan. Spektar signala osnovnog opsega je prikazan na slici 1.23(b) gde je mogue videti kako
je spektar signala svakog mernog kanala dodeljen sopstvenoj frekvenciji.

Slika 1.23 Razliiti kanali u jednom FDM sistemu (a) su raspodeljeni na razliitim
frekvencijama nosioca stvarajui kompozitni signal prikazan na slici (b) koji kasnije
modulie RF frekvenciju shodno korienom kanalu prenosa. Zatitni opsezi slue radi
izbegavanja intermodulacije i presluavanja
Ovaj kompozitni signal najzad modulie nosioc ija frekvencija zavisi od medija prenosa
koji se koristi. Signal se najzad dovodi u icu za prenos (slino TV - kablovskim sistemima) ili, jo
ee, u antenu u sluaju beinih telemetrijskih sistema. Kod beine telemetrije, frekvencija
nosioca se ne moe birati svojevoljno, ve se bira u skladu sa meunarodnim dogovorima o
korienju elektromagnetnog spektra. U SAD - u, Federalna komisija za komunikacije (FCC) je telo
koje regulie dodelu frekvenciju za njihovo namensko korienje. Tabela 1.1 je samo radi
informisanja i nije sveobuhvatni vodi za telemetrijske frekvencije. Da bi se nale dozvoljene
telemetrijske frekvencije za specifine aplikacije, maksimalno dozvoljena snaga i druga
ogranienja, italac treba da se konsultuje sa odgovarajuim FCC dokumentima. Dodeljivanje
opsega je proces koji je podloan promenama. Na primer, u oktobru 1997. FCC je dodelio neke od
opsega TV kanala za telemetriju pacijenatau bolnicama, sa ogranienom snagom. FCC objavljuje
sve promene koje utiu na frekventne opsege ili na druge tehnike karakteristike za telemetriju.
Na prijemnoj strani, demodulator nosioca detektuje i obnavlja kompozitni signal osnovnog
opsega. Sledei korak je da odvoji svaki pomoni nosioc, dovoenjem signala u banku paralelno
povezanih filtara propusnika opsega. Svaki kanal se dalje demodulie, obnavljanjem informacije iz
pretvaraa. Glavni praktini problem FDM sistema je presluavanje izmeu kanala. Presluavanje
se javlja zbog nelinearnosti elektronskih ureaja, koje se javlja kada signal jednog kanaladelimino
modulie drugi pomoni nosioc pored onog koji je dodeljen tom kanalu. Presluavanje takoe
19
nastaje kada se preklapa spektar dva susedna kanala. Da bi se izbegao ovaj efekat, pomoni nosioci
se trebaju izabrati tako da postoji razmak (zatitni opseg) izmeu spektara dvaju signala koji se
granie. Poveanjem zatitnog opsegamogunost presluavanja se smanjuje, ali se i efektivna irina
opsega takoe poveava. Efektivna irina opsega je jednaka zbiru irine opsega svih kanala plus
zbir svih zatitnih opsega.

Tabela 1.1 Frekventni opsezi dodeljeni za telemetriju
Frekventni
opseg, MHz
Koristi Zapaanja
72-76 Biotelemetrija Ureaji male snage: ogranieno takom 15 FCC pravila
88-108 Edukacioni etiri frekvencije u ovom opsegu: taka 90 FCC pravila
154 Industrijski Opseg TV kanala 7-13
174-216 Biotelemetrija Operacije male snage, ogranieno za bolnice
216-222 Vie njih BW<200kHz
450-470 Opti Telemetrija kao sekundarna osnova: ograniena na 2W RF
467 Industrijski Poslovni opseg: ogranien na 2W RF
458-468 Biotelemetrija Opseg TV kanala 21-29
512-566 Biotelemetrija Operacije male snage, ogranieno za bolnice
1427-1435 Fiksirani
Koristi se u zemaljskim mobilnim servisima (telemerenja i
telekomande)
1435-1535 Aeronautiki
2200-2290 Mobilni

Postoje tri alternativne metode za svaki od dva modulaciona procesa: modulacija signala
mernih kanala i modulacija kompozitnog signala. Ove metode su amplitudna modulacija (AM),
frekventna modulacija (FM) i fazna modulacija (PM). Uobiajene kombinacije su FM/FM, FM/PM
ili AM/FM.

1.4.1.1 Modulacija amplitude pomonog nosioca

U emi AM modulacije pomonog nosioca, amplituda signala odreenog pomonog nosioca
se menja prema vrednosti mernog kanala dodeljenog toj frekvenciji. Dobijeni AM signal je dat
pomou:
V(t) =A
c
[l+m(t)]cos(e
c
t)
gde je A
c
amplituda nosioca, m(t) signal koji se modulie i e
c
frekvencija nosioca.
Prednost ove vrste modulacije je jednostavnost kola koja obavljaju modulaciju i kola koja
obavljaju demodulaciju da bi se obnovio moduliui signal koji nosi eljenu informaciju. Procenat
modulacije oznaava procenat do kojeg je nosioc bio amplitudno modulisan. Pretpostavimo radi
jednostavnosti da je modulacioni signal sinusne frekvencije e
m
, kao to je:
m(t) =m cos(e
m
t)
procenat modulacije (P) se moe nai kao:
P=m 100(%)
Na najoptiji nain, procenat modulacije (P) se izraunava kao:
P/100% = {A
c(max)
- A
c(min)
}/2A
c

gde su A
c(max)
i A
c(min)
maksimalne i minimalne vrednosti koje postie nosioc signala.
Slika 1.24 pokazuje spektar amplitudno modulisanog signala pod pretpostavkom da je
modulacioni signal ogranienog opseganeperiodini signal konane energije. Slika takoe pokazuje
da se on sastoji od dva bona opsegakoji su simetrini u odnosu prema pomonom nosiocu. Slika
1.24 prikazuje glavne nedostatke AM ema. Najpre, irina opsega modulisanog kanala je dva puta
vea od irine opsega modulisanog signala, zbog toga to se pojavljuju dva slina bona opsega.
20
Ovo se odraava kroz neefikasno korienje spektra. Drugo, analiza snage za svaku od
komponenata na slici 1.24 pokazuje da se najmanje pedeset procenata emitovane snage koristi pri
prenoenju pomonog nosioca, koji je nezavisan od mernog signala, poto ne sadri nijednu
informaciju. Preostala snaga se deli izmeu dva bona opsega, to se odraava na maksimalnu
efikasnost koja je teoretski mogua da se postigne ispod 25 %. Trei glavni problem AM - a je
mogunost prekomerne modulacije koja se javlja kada je m>l. Kada se signal jednom prekomerno
modulie, nije mogue oporaviti modulisani signal pomou jednostavnih kola koja se iroko koriste
za AM telemetrijski prenos.
Ogranienja modulacije AM pomonog nosioca mogu se prevazii korienjem efikasnih
tehnika modulacije kao to su dvostruki boni opseg (DSB), jedan boni opseg (SSB) i kompatibilni
jedan boni opseg (CSSB), to su takoe razmatrane AM tehnike. Meutim, sloenost ovih
modulacionih sistema i cena povezana sa sistemima koje su u stanju da obnovesignale pomonih
nosioca modulisane na ovaj nain ine da se oni ne koriste u veini komercijalnih telemetrijskih
sistema. Veina sistema koji su na raspolaganju i koji koriste AM tehnike pomonog nosioca,
koriste tradicionalni AM koji je opisan ovde, jer njegova jednostavnost prevazilazi mogue
probleme njegovog korienja.

Slika 1.24 Dobijeni spektar posle amplitudske modulacije signala pod (a). Rezultujui spektar duplira
potrebnu irinu opsega, dok je samo 0.25 od ukupne snage iskorieno za prenoenje eljene informacije

1.4.1.2 Frekventna modulacija pomonog nosioca

FM (ili PM) je daleko najee koriena modulacija pomonog nosioca u FDM
telemetrijskim sistemima. Ove ugaone modulacije su nelinearne, nasuprot AM-u. Ugaona
modulacija se moe izraziti kao:
( ) ( ) | | t t A t V
c
| e + = cos
gde je |(t) moduliui signal, tj. signal iz pretvaraa posle kondicioniranja. Tada je mogue da se
izrauna vrednost trenutne frekvencije kao:
( ) | | ( ) t dt d t t dt d F
c c
| t e | e t + = + = / 2 / / 2 / 1
Ova jednaina pokazuje kako se modulie signal V(t) po frekvenciji. Mogu se analizirati dva
parametra koji se izvode iz prethodne jednaine: frekventna devijacija i indeks modulacije.
Frekventna devijacija (f
m
) je maksimalno odstupanje trenutne frekvencije od frekvencije nosioca.
Indeks modulacije (|) je maksimalno fazno pomeranje. Sledee jednaine pokazuju kako su ovi
parametri u vezi. Vrednost trenutne frekvencije (f) je:
( ) ( ) t f f t F
m m c m m c
e | e t |e t e cos cos 2 / 2 / + = + =
Maksimalna frekventna devijacija Af je data sa:

m
f f | = A

Zato, moe se napisati jednaina za frekventno modulisani signal kao:
( ) ( ) | | t f f t A t V
m m c
e e sin / cos A + =
21
Prethodna jednaina pokazuje da trenutna frekvencija lei u opsegu f
c
Af. Meutim, ne
znai da sve komponente spektra lee u ovom opsegu. Spektar jednog ugaono modulisanog signala
ne moe se napisati kao jednostavna jednaina. U najjednostavnijim sluajevima, kada je
modulacioni signal sinusni signal, praktino pravilo kae da irina opsega FM signala je dva puta
vea od zbira maksimalne frekventne devijacije i moduliue frekvencije. Poto modulacione
signale obino formiraju merni sistemi, irina opsega zavisi od indeksa modulacije; tj. poto je
irina opsega dodeljena za svaki kanal ograniena, indeks modulacije e takoe bili ogranien.

1.4.1.3 Delta modulacija

Delta modulacija (slika 1.25), koja moe da se klasifikuje kao kombinacija digitalnih i
analognih tehnika, je metoda prenosa promena analognog signala. Ona je varijacija servo metode
A/D konverzije u kojoj drugi obostrani broja na prijemniku prati broja predajnika. Preneeni
signal se sastoji od pozitivnih impulsa za brojanje navie i negativnih impulsa za brojanje nanie.
Poto je maksimalna brzina promene ograniena na jedan najmanje vaan bit po periodi takta,
vreme odziva (brzina odziva) je ogranieno. To najvie odgovara analognim signalima koji
zahtevaju visoku tanost prenosa, ali se ne menjaju brzo u vremenu.

Slika 1.25 Blok dijagrammetode delta modulacije
U praksi se moe javiti neko pomeranje (odstupanje) centralne frekvencije predajnika ili
prijemnika, tako da se nula DC izlaza pomera slino. Visoko frekventni telemetrijski sistemi su
najosetljiviji na drift poto je devijacija frekvencije relativno uzana i zato to dostupna kola FM
detektora visoke frekvencije (preko 1 MHz) imaju sistematsku greku DC izlaza koja nije
konstantna. Ovi problemi su mnogo manje ozbiljniji kod niih frekencija (ispod 10 do 100kHz) i
zato u ovom opsegu telemetrijski sistemi malog drifta sa DC odzivom mogu biti realizovani bez
potekoa. Za primene gde DC signal mora da bude preneen preko visoko frekventne veze (a
digitalna tehnika je neodgovarajua) esto se koristi dualna modulacija (FM-FM) (slika 1.26). U
ovom sluaju FM signal sa niskom centralnom frekvencijom, na primer, f
0
= 2.0 kHz sa
odstupanjem od 0.4 kHz, modulie signal visoke frekvencije, na primer, f = 100 MHz sa
odstupanjem od 0.2 MHz. Izlaz visokofrekventnog FM detektora (centralne frekvencije f
0
) je
jedan AC signal audio frekvencije (1.6 do 2.4 kHz u ovom primeru); DC nivo je nevaan. Onda se
ovaj signal alje u niskofrekventni detektor (centralne frekvencije f
0
=2.0 kHz) za zahtevani DC
izlaz. Iako se ovo ini sloenim, ovu tehniku je zapravo mnogo lake implementirati sa takvim
standardnim ureajima kao to je PLL nego jedan FM detektor koji ima drift koji se teko
kontrolie. Opis FM telemetrijskih sistema moe stoga biti podeljen na dva dela, visokofrekventni
FM predajnik i prijemnik za AC signale i niskofrekventni FM modulator i demodulator za DC (i
niskofrekventne AC) signale.

Slika 1.26 Blok dijagramFM/FM telemetrijskog sistema
J ednostavan visokofrekventni telemetrijski sistem za kratka rastojanja (10 do 100 m) je lako
sastavljen od iroko dostupnih komponenata (slika 1.27). Koristi kolpicov oscilator sa modulatorom
22
na bazi naponski kontrolisanog kondenzatora koji se podeava na standardni FM radio. Standardni
FM radio prijemnik demodulie visoko frekvencijski signal u audio signal. Ako se zahteva
konverzija u analogni signal, druga demodulacija (FM ili impulsno irinska) se moe koristiti.

Slika 1.27 J ednostavni 100-MHz sistem: kolpicov predajnik i FM prijemnik
Sa razvojem digitalne tehnologije uoeni su neki nedostaci analogne tehnologije u telemetriji i ire.
Glavni nedostatak kod primene analogne tehnike je povean uticaj smetnji na korisne signale i
njihovo teko otklanjanje, dok je kod digitalnih uticaj smetnji znatno manje izraen i lake se
otklanja.

1.4.1.4 Telemetrijski standardi za frekventno multipleksiranje

IRIG Standard 106-96 se najee koristi za vojnu i komercijalnu telemetriju, akviziciju
podataka, sisteme za snimanje. Tu se prepoznaju dve vrste formata za FM u FDM sistemima:
modulacija proporcijalne irine opsega (PBW) i modulacija konstantne irine opsega (CBW). On
takoe omoguava kombinaciju PBW i CBW kanala. Kod PBW, irina opsega za kanal je
proporcionalna frekvenciji pomonog nosioca. Ovaj standard prepoznaje tri klase odstupanja
pomonog nosioca: 7.5, 15 i 30%. Postoje 25 PBW kanala sa frekventnim odstupanjem od 7.5%
oznaenih od 1 - 25. Najnii kanal ima centralnu frekvenciju od 400 Hz, to znai da je nie-
frekventno odstupanje 370 Hz, a vie-frekventno odstupanje 430 Hz. Najvii kanal (kanal 25) ima
centralnu frekvenciju od 560 MHz (odstupanje od 518 MHz do 602 MHz). Centralne frekvencije su
odabrane tako da je odnos izmeu gornje granice odstupanja za dati kanal i donje granice
odstupanja za sledei kanal oko 1.2. Postoje 12 PBW kanala sa frekventnom devijacijom od 15%,
oznaenih kao A,B,...L. Centralna frekvencija za najnii kanal je 22 MHz (odstupanje od 18.7 MHz
do 25.3 MHz), dok je centralna frekvencija za najvii kanal 560 MHz (odstupanje od 476 MHz do
644 MHz), dok je odnos centralnih frekvencija susednih kanala oko 1.3. Postoje takoe 12 PBW
kanala za frekventnu devijaciju od 30%, oznaenih sa AA, BB, ... do LL. Centralna frekvencija za
ove kanale je ista kao i za devijaciju 15%.

Tabela 1.2 Karakteristikekanala konstantne irine opsega (CBW) za FDM
Oznaka
kanala
Devijacija
frekvencije,
kHz
Centralna
frekvencija
najnieg
kanala, kHz
Centralna
frekvencija
navieg
kanala, kHz
Broj
kanala
Odvajanje
izmeu
kanala, kHz
A 2 8 176 22 8
B 4 16 352 22 16
C 8 32 704 22 32
D 16 64 1408 22 64
E 32 128 2816 22 128
F 64 256 3840 15 256
G 128 512 3584 7 512
H 256 1024 3072 4 1024
CBW kanali dre irinu opsega konstantnom i nezavisnom od nosioca frekvencije. Postoje
osam moguih maksimalnih frekventnih odstupanja pomonog nosioca obeleenim sa A (za
23
odstupanje od 2 KHz) do H (za odstupanje od 256 KHz). Frekvencija odstupanja se udvostruuje od
jedne grupe do sledee. Postoje dvadeset i dva kanala ija je centralna frekvencija u opsegu od 8 -
176 KHz. Odvajanje izmeu susednih kanala je konstantno od 8 KHz. Tabela 1.2 pokazuje zbirne
karakteristike CBW kanala.
IRIG Standard 106-96 daje u svom dodatku kriterijume za korienje FDM standarda. On se
fokusira na ogranienja, veinom zavisnih od korienog hardvera i na trgovini performansi kao to
je tanost podataka za irinu opsega podataka koja se moe zahtevati pri izgradnji sistema. Stepen
devijacije pomonog nosioca odreuje SNR za jedan kanal. SNR varira tri - polovine snage odnosa
devijacije pomonog nosioca. S druge strane, broj kanala pomonog nosioca koji se moe iskoristiti
istovremeno na modulisanom RF nosiocu je ogranien irinom opsega kanala RF nosioca kao i
posmatranjem SNR - a. Kada je data ograniena irina opsega RF poto je dodato vie kanala u
FDM sistemu neophodno je smanjiti stepen devijacije za svaki kanal to smanjuje SNR za svaki
kanal. Tada je veoma vano da se izrauna prihvatljiv kompromis izmeu broja kanala pomonih
nosioca i prihvatljivih vrednosti SNR. Opta jednaina koja moe da se koristi za procenu
performansi termikog uma FM / FM kanala je sledea:
(S/N)
d
=(S/N)
c
(3/4)
l/2
(Bc/F
ud
)(f
dc
/f
S
)(f
ds
/F
ud
)
gde (S/N)
d
predstavlja SNR na izlazu diskriminatora, (S/N)
c
predstavlja SNR prijemnika, B
c
je
irina opsega meufrekvencije prijemnika, F
ud
je izlazni filter diskriminatora pomonog nosioca (za
-3 dB), fg je centralna frekvencija pomonog nosioca, f
dc
je vrna devijacija za posmatrani pomoni
nosioc i f
ds
je vrna devijacija pomonog nosioca.
Shodno Standardu, FM/FM kompozitni FDM signal koji je upotrebljen za modulaciju RF
nosioca moe biti CBW, PBW ili kombinacija oba formata, sa jedinim ogranienjem da zatitni
opsezi izmeu kanala upotrebljeni u miksovanom formatu su jednaki ili vei od zatitnih opsega za
iste kanale u nemiksovanom formatu.

1.4.2 Multipleksiranje sa vremenskom raspodelom kanala (TDM)

TDM je tehnika prenosa koja deli vreme na razliite slotove i dodeljuje po jedan slot
svakom mernom kanalu. U TDM - u cela irina opsega prenosa je u potpunosti dodeljena svakom
mernom kanalu u toku odreenog vremenskog intervala. Poto se signali iz mernih kanala filtriraju
niskofrekventnim filtrom, oni se sekvencijalno odabiraju pomou digitalnog prekidaa koji odabira
sve merne kanale u toku periode T koje odgovara Nikvistovom kriterijumu. Slika 1.28(a) prikazuje
osnovnu blok emu jednog TDM sistema. Izlaz odabiraa je povorka AM impulsa koja sadri
pojedinane uzorke za kanale periodino frejmovane, kao to je prikazano na slici 1.28(b).
Konano, kompozitni signal modulie RF nosilac. Set uzoraka sa svakog od ulaznih kanala se zove
frejm. Za M mernih kanala, periodaizmeu dva uzastopna impulsa je T
s
/M=l/Mf
s
, gde je T
s
perioda
odabiranja. Vremenski period izmeu dva uzorka iz istog kanala je T
s
. Na prijemnom kraju,
razdvajanjem digitalnih signala na razliite kanale pomou sinhronizovanog demultipleksera i
niskofrekventnim filtriranjem, mogue je povratiti prvobitni signal za svaki merni kanal.
TDM sistemi imaju prednosti u odnosu na FDM sisteme. Prvo FDM zahteva modulatore i
demodulatore pomonog nosioca za svaki kanal, a kod TDM-a se zahteva samo jedan multiplekser i
demultiplekser. Drugo, TDM signali su otporni na izvore greaka koji proizvode meanje signala
kod FDM - a: neidealno filtriranje i unakrsna modulacija usled nelinearnosti. Kod TDM - a
razdvajanje izmeu kanala zavisi od sistema za odabiranje. Meutim, poto je u praksi nemogue
proizvesti idealno pravougaone impulse, njihova vremena porasta i opadanja su razliita od nule.
Zbog toga je neophodno obezbediti zatitno vreme izmeu impulsa, slino zatitnom opsegu kod
FDM sistema. Presluavanje (meanje signala) kod TDM - a se moe lako proraunati ako se
pretpostavi da slabljenje impulsa eksponencijalno zavisi od vremenske konstante t:
t=1/2t|
gde je | =3dB, irina opsega kanala. Presluavanje izmeu kanala (k) moe se aproksimirati
pomou:
k=-54.5T
g
(dB)
24
gde je T
g
minimalna vremenska odvojenost izmeu kanala koja se zove zatitno vreme.
esta pojava kod mernih sistema se javlja kada M signala koje treba meriti imaju veoma
razliite brzine. Brzina odabiranja kanala je odreena najbrim signalom, pa je prema tome
potreban multiplekser sa M ulaza sposoban da radi sa signalima koji su na toj frekvenciji
odabiranja. Zgodno reenje je dovoenje nekoliko sporih signala u jedan multiplekser, a onda
kombinovanje njegovog izlaza sa brzim signalom u drugom multiplekseru.

Slika 1.28 TDM sistemi (a) su bazirani na sekvencijalnom odmeravanju M razliitih kanala
pri frekvenciji odmeravanja f
S
i slanju informacija za svaki kanal sekvencijalno (b). Kod
TDM, sinhronizacija izmeu predajnika i prijemnika je kritina za rekonstrukciju
odmeravanog signala. LPF je niskopropusni filter.

Slika 1.29 Razliite analogne modulacione eme koriene kod TDM. Varijacije amplitude
signala x(t) se prenose kao varijacije amplitude impulsa (PAM), promene vremena trajanja
impulsa (PDM) ili promene relativne pozicije impulsa (PPM). U svim sluajevima, nivo 0 se
prenosi impulsom ija amplituda (A
0
), trajanje (t
0
) ili relativna pozicija (t
0
) je razliita od 0.

1.4.2.1 Analogne modulacije pomonog nosioca kod TDM-a

Kod analogne modulacije pomonih nosilaca signal koji se javlja posle multipleksiranja i
procesa odabiranja modulie povorku impulsa. Najee koriene metode za analognu modulaciju
pomonih nosilaca su impulsna amplitudna modulacija (PAM), impulsno - irinska modulacija
(PDM) i impulsno poloajna modulacija (PPM). Slika 1.29 pokazuje ove tri eme modulacije, gde
25
su impulsi prikazani pravougaono zbog jednostavnosti. Kod analogne modulacije, parametar koji se
modulie (amplituda, trajanje) se menja proporcionalno amplitudi odabranog signala. Meutim, kod
PAM i PDM vrednosti imaju odreeni ofset tako da i kada je vrednost uzorka nula, amplituda
impulsa ili irina impulsa su razliite od nule. Razlog za postojanje ovog ofseta je da se brzina
povorke impulsa odri stalnom, to je veoma vano za svrhe sinhronizacije. Najee karakteristike
razliitih ema analogne modulacije impulsa kod TDM su: 1) spektar modulisanog signala sa
velikim sadrajem niskih frekvencija, naroito bliskih frekvenciji odabiranja; 2) potreba da se
izbegne preklapanje izmeu uzastopnih impulsa da bi se sauvali parametri modulacije; i 3)
mogunost rekonstrukcije originalnih uzoraka iz modulisanih signala pomou niskofrekventnog
filtriranja nakon demultipleksiranja. Smanjenje uma zavisi od irine opsega modulisanog signala i
predstavlja osnovni kriterijum pri projektovanju.

Impulsna amplitudna modulacija (PAM)

PAM talasni oblici se sastoje od unipolarnih, nepravougaonih impulsa ije su amplitude
proporcionalne vrednostima uzoraka. Indeks modulacije se moe odrediti korienjem slinog
kriterijuma kao kod analogne AM. Slino, kod PAM indeks modulacije je ogranien na vrednosti
manjoj od 1.

Impulsno - irinska modulacija (PDM)

PDM se sastoji od unipolarnih, pravougaonih impulsa ija trajanja ili irine zavise od
vrednosti uzoraka. Period izmeu centara dva uzastopna impulsa je konstantan. Analiza
rezultujueg spektra pokazuje da je mogue rekonstruisati uzorke pomou niskofrekventnog
filtriranja.

Impulsno - poloajna modulacija (PPM)

PPM je usko povezana sa PDM modulacijom s obzirom da se PPM moe generisati iz PDM
- a. Kod PPM informacija je sadrana na vremenskim lokacijama impulsa pre nego u samim
impulsima. Zato je mogue prenositi veoma uske impulse da bi se smanjila potrebna energija; ovo
smanjenje potrebne energije za prenos je najvanija prednost PPM-a.

Slika 1.30 Blok dijagramosnovnog PCM linka u telemetriji

Impulsno kodna modulacija (PCM) za TDM

Sve prethodno analizirane eme modulacije pomonih nosilaca u telemetrijskim sistemima
se baziraju na analognom signalu koji modulie ili analogni nosilac ili povorku impulsa. PCM je
drugaija: to je digitalna modulacija kod koje je merni signal predstavljen pomou grupe kodiranih
digitalnih impulsa. Dve varijacije PCM - a koje se takoe esto koriste su delta modulacija (DM) i
diferencijalna impulsno - kodna modulacija (DPCM). Kod ema analogne modulacije, modulacioni
signal iz mernog pretvaraa moe uzeti bilo koju vrednost unutar granica. Ako um izmeni
moduliui signal nemogue je odrediti njegovu pravu vrednost. Umesto toga, ukoliko nisu
dozvoljene sve vrednosti u moduliuem signalu i ako je razmak izmeu dozvoljenih nivoa vei od
oekivanih vrednosti uma, onda je mogue odluiti koje su vrednosti bile poslate preko predajnika.
Ova otpornost na umini PCM sisteme jednom od prioritetnih alternativa u telemetriji. Slika 1.30
prikazuje osnovne elemente PCM telemetrijskog sistema. PCM enkoder (ili PCM komutator)
konvertuje ulazne podatke u serijski format podataka pogodan za prenos linijama pomou beinih
26
tehnika. Na prijemnom kraju, PCM dekoder (ili PCM dekomutator) konvertuje serijske podatke
ponovo u pojedinane izlazne signale podataka. PCM sistemi prenose podatke kao serijski niz
digitalnih rei. PCM enkoder odabira ulazne podatke i ubacuje rei podataka u PCM frejm. Reima
se dodeljuju specifine lokacije u PCM frejmu tako da dekoder moe da regenerie uzorke podataka
koji odgovaraju svakom ulaznom signalu. Najjednostavniji PCM frejm se sastoji od frejma
sinhronizacione rei praenog nizom rei podataka. Frejm se kontinualno ponavlja da bi se
obezbedili novi uzorci podataka kako se ulazni podaci menjaju. Sinhronizacioni frejmomoguava
PCM dekoderu da lako locira poetak svakog frejma.

1.4.2.2 Telemetrijski standardi impulsno kodne modulacije

IRIG standard 106-96 takoe definie karakteristike PCM (Impulsno-kodna modulacija)
prenosa za svrhe telemetrije, a naroito, strukturu povorke impulsa i karakteristike projektovanja
(dizajna) sistema. PCM formati se dele u dve klase za potrebe Standarda: klasu I i klasu II.
J ednostavniji tipovi su klase I, dok su mnogo kompleksniji tipovi klase II. Neke od karakteristika
sistema klase II su, izmeu ostalog, brzine prenosa 5 Mbit/s, duine rei 16 bita i vie,
fragmentirane rei, neravnomerno rasporeena podkomutacija, promene formata, formati oznaenih
podataka, asinhroni prenos podataka i stapanje (spajanje) razliitih tipova formata, izmeu ostalog.
Tabela 1.3 daje kratki pregled relevantnih PCM specifikacija.

Tabela 1.3 Pregled najrelevantnijih PCM specifikacija u skladu sa IRIG 106-96 standardom
Specifikacija Klasa I Klasa II
Podrani format klase
Klasa I (jednostavni formati)
podrana u svim opsezima
Klasa II (kompleksni formati) zahteva
konkurentnost ukljuenih opsega
Primarno predstavljanje
bitova (PCM kodovi)
NRZ-L, NRZ-M, NRZ-S,
RNRZ-L, Bi|-L, Bi|-M,
Bi|-S
Isto kao klasa I
Bitska brzina 10 bps do 5 Mbps 10 bps do >5 Mbps
Tanost i stabilnost
bitske brzine
0.1% Ista kao klasa I
Diter bita 0.1 bit Isti kao klasa I
Numerisanje bitova MSB =broj bita 1 Isto kao klasa I
Duina rei 4 do 16 bita 4 do 64 bita
Fragmentisane rei Nije dozvoljeno
Do 8 segmenata svaka; svi segmenti u
istom niem frejmu
Duina nieg frejma
<8192 bita ili <1024 rei
(obuhvata sinhronizaciju)
<16,384 bita (obuhvata sinhronizaciju)
Duina glavnog frejma <256 niih frejmova Ista kao klasa I
Numerisanje niih
frejmova
Prvi nii frejm u svakom
glavnom frejmu ima broj 1
Isto kao klasa I
Promena formata Nije dozvoljena
Struktura frejma je specificirana sa
reju identifikacija formata frejma
(FFI) u svakom niem frejmu

IRIG standardi raspoznaju sledee PCM kodove, prikazane na slici 1.31: NRZ L (bez
vraanja na nulu - nivo), NRZ M (bez vraanja na nulu oznaka), NRZ S (bez vraanja na nulu
prostor), Bi| - L (bifazni nivo), Bi| - M (bifazni oznaka) i Bi| - S (bifazni prostor).
Standard takoe preporuuje da prenoeni niz bitova bude kontinualan i sadri dovoljno prelaza da
bi se osigurala akvizicija bitova i kontinualna bitska sinhronizacija. Brzine prenosa treba da budu
27
najmanje 10 bita/s. Ako je brzina prenosa iznad 5 Mbit/s, PCM sistem se klasifikuje kao klasa II.
to se tie formata rei, Standard definie fiksni format koji se ne menja u toku prenosa to se
odnosi na strukturu frejma, poloaj ili duinu rei, komutacionu sekvencu, interval odabiranja ili
listu merenja. Pojedinane rei mogu da imaju duine koje variraju od 4 bita do ne vie od 16 bitova
u klasi I i ne vie od 64 bita u klasi II. Fragmentisane rei, definisane kao podeljene u ne vie od
osam segmenata i postavljene na razliitim lokacijama unutar sporednog frejma, nisu dozvoljene u
klasi I. Svi segmenti rei korieni za formiranje rei podataka su vezani za granice jednog nieg
frejma. Struktura frejma dozvoljena standardima za PCM telemetriju specificira da su podaci
formatirani unutar fiksnih duina frejma i da sadre fiksni broj bit intervala jednakog trajanja. Nii
frejm je definisan kao struktura podataka u vremenskoj sekvenci od poetka sinhronizacionog polja
nieg frejma do poetka sledeeg sinhronizacionog polja. Duina nieg frejma je broj bit intervala
od poetka sinhronizacionog polja frejma do poetka sledeeg sinhronizacionog polja. Maksimalna
duina nieg frejma nee prei 8192 bita niti 1024 rei u klasi I i nee prei 16384 bita u klasi II.
Nii frejmovi se sastoje od sinhronizacionog polja, rei podataka i od sinhronizacionih rei
podfrejma ako se one koriste. Standard dozvoljava upotrebu rei razliitih duina ako su one
multipleksirane u jedan nii frejm. Slika 1.32 prikazuje grafiko predstavljanje PCM frejm
strukture. Glavni frejmovi sadre odreeni broj niih frejmova, od kojih se zahteva da sadre jedan
uzorak od svakog parametra u formatu. Njihova duina se definie kao duina nieg frejma
pomnoena brojem niih frejmova koje sadri glavni frejm. Maksimalni broj niih frejmova po
glavnom frejmu je ogranien na 256.

Slika 1.31 Razliiti PCM kodovi. Svi nii nivoi kod NRZ koriste vrednost razliitu od nule.
Kod bifaznih kodova informacija je smetena u prelazima, a ne u nivoima. Kod NRZ-L, 1 je
predstavljena najviimnivoom, dok je 0 predstavljena niimnivoom. Kod NRZ-M, 1 je
predstavljena promenom nivoa, dok je 0 predstavljena nepromenom nivoa. Kod NRZ-S, 1 je
predstavljena nepromenom nivoa, dok je0 predstavljena promenom nivoa. Kod Bi|-L, 1 je
predstavljena prelazom na nii nivo, dok je 0 predstavljena prelazom na vii nivo. Kod Bi|-
M, 1 je predstavljena nepromenomnivoa na poetku bitskog perioda, dok je 0 predstavljena
promenom nivoa na poetku bitskog perioda. Kod Bi|-S, 1 je predstavljena promenom
nivoa na poetku bitskog perioda, dok je 0 predstavljena nepromenomnivoa na poetku
bitskog perioda.
Dodatak C u IRIG Standardu 106-96 daje preporuke za maksimalnu efikasnost prenosa kod PCM
telemetrije. irina opsega meurekvencije (IF) za prijemnike PCM telemetrijskih podataka treba biti
tako izabrana da je 90 do 99% snage preneenog spektra unutar 3-dB irine opsega prijemnika.
Meufrekvencija (IF) takoe utie na verovatnou bitske greke (BEP) prema sledeoj jednaini za
NRZ - L PCM/FM:
) (
5 . 0
SNR k
e BEP =
gde je: SNR - odnos signal/um,
k ~ - 0.7 za IF irinu opsega jednaku bitskoj brzini
28
k ~ - 0.65 za IF irinu opsega jednaku 1.2 puta bitska brzina
k ~ - 0.55 za IF irinu opsega jednaku 1.5 puta bitska brzina
Druge tehnike kodiranja podataka i modulacije imaju razliite zavisnosti BEP od SNR
performansi, ali u svakom sluaju i one e imati sline tenje.

Slika 1.32 Struktura PCM frejma. Maksimalna duina nieg frejma je 8192 bita ili 512 za
klasu I i 16384 bita za klasu II. Glavni frejm sadri N Z rei, gde je Z broj rei u
maksimalnom podfrejmu, a N je broj rei u niem frejmu. Bez obzira na svoju duinu,
sinhronizacija nieg frejma se posmatra kao jedna re. W jepozicija rei u niemfrejmu,
dok je S pozicija rei u podfrejmu.
Standard takoe specificira preporueni ablon sinhronizacionog polja frejma za optu
primenu kod PCM telemetrije. Postoje razliite duine za sinhronizacione ablone, ali je u svima
njima 111 prva sekvenca bita koja se prenosi. abloni za duine 16 do 30 su izabrani da bi se
minimizirala verovatnoa pogrene sinhronizacije du itavog dela preklapanja ablona prilikom
sinhronizacije frejma zemaljske stanice. Spektralna gustina (S) za NRZ i Bi| kodove je:
NRZ kodovi ( ) ( ) fT fT S t t / ] [sin
2
=
Bifazni kodovi ( ) | | ( )
4 4
2 / / 2 / sin fT fT S t t =
Proraun spektralnih gustina dozvoljava odreivanje BEP za prethodne tipove kodova tako
to se pretpostavi idealna bit sinhronizacija. Ovi prorauni pokazuju da se za isti SNR, najnii BEP
postie za NRZ - L i Bi kodove, a zatim slede NRZ - M, NRZ - S i BIF - M, BIF - S i konano za
sluajne NRZ - L kodove (RNRZ - L).
Telemetrijski podaci se najee snimaju na magnetnu traku zbog daljih analiza. Kada se
snimaju podaci vano je osigurati da magnetofon obezbeuje dovoljan frekventni odziv (osetljivost
na frekvenciju) da bi sauvao i reprodukovao PCM signal. Korisna pravila za proraun maksimalnih
brzina prenosa za razliite PCM kodove specificiraju da je za NRZ i RNRZ kodove maksimalna
bitska brzina 1.4 puta frekventni odziv magnetofona dok je za sve bifazne kodove maksimalna
brzina 0.7 puta odziv magnetofona. Da bi se ograniila irina opsega prenosa koji stvara PCM, jer je
to digitalni signal sa otrim prelazima, signal se obino proputa kroz predmodulacioni filter pre
nego to se dovede na ulaz predajnika. Granina uestanost filtra moe se izraunati kao 0.7 puta
PCM bitska brzina za NRZ i RNRZ kodove i 1.4 puta PCM bitska brzina za sve bifazne kodove.

1.4.2.3 Poreenje PCM i FM-a

Kad god se podaci prenose iz jedne take u drugu, pitanje je koji od dva koristiti: analogni
(FM) ili digitalni (PCM) prenosni sistem. Starija instalaciona oprema moe postati meta za
modernizaciju, u tom sluaju konverzija iz FM u PCM moe dati znaajna unapreenja performansi
i smanjenje trokova. Ne postoji formula za poreenje ove dve tehnike zato to postoji mnogo
aspekata za poreenje. Ipak ih je mogue razlikovati po njihovim glavnim osobinama.
J edna od glavnih razlika je zahtevana tanost sistema. Ako podatak mora biti taan vie od
1%, obino se bira PCM.
29
Ako je ukljuen veliki broj kanala PCM takoe ima prednost, uglavnom u broju kanala.
J edan FM sistem od nekoliko stotina kanala moe biti dosta veliki. Ipak jedan od promenljivih
faktora moe biti frekvencija podataka koja e biti odreena. Visoka frekvencija kanala podataka
zahteva vilji period uzorkovanja. U ekstremnim sluajevima, nekoliko takvih kanala mogu
apsorbovati ceo kapacitet PCM sistema koji u drugom ureenju moe uzorkovati mnogo vie niih
brzina ili srednje- brzinskih kanala. Rukovanje sa vie kanala sa promenljivim podacima, npr.
konstantna granina irina FM sistema je mogu odgovor.
PCM ima prednost nad FM-om kada je nia snaga signala, a imamo um u prenosnom linku.
Ovo je zbog toga to prijemna oprema moe detektovati postojanje ili nepostojanje visine ili oblika
impulsa. Kada je snaga signala dovoljno niska, nivo odluke je ist od uma, dodatna snaga signala
poveava "marginu sigurnosti" sa malo uticaja na kvalitet signala.
Zato to PCM metod predstavlja analogni signal u digitalnom obliku, to je dobro
prilagoenje za direktan rad sa digitalnom procesnomopremom.
ak i tada signal moe biti dobijen vremenskim multipleksom, a prenoen je frekventnom
modulacijom. Npr. razmatrajmo "PAM/FM sistem. Ovo znai da je PAM izlaz komutatora
iskorien da frekventno modulie direktno predajnik. Jedan primer je "PAM/FM/FM" sistem. Ovo
znai da PAM signal modulie jedan FM nii nosioc. Obino se signal koristi da frekventno
modulie predajnik. Rezultujui sistem je "hibridni" koji kombinuje vremensko i frekventno
multipleksiranje.

1.4.3 Multiplekseri
1.4.3.1 Analogni multiplekseri

Analogni multiplekser omoguava izbor kanala i prenos analognih signala od mernih
sistema do kola za digitalnu konverziju, pri emu se dobija na utedi u broju primenjenih kablova i
kolima za obradu mernog signala.
Uproena blok ema multipleksera prikazana je na slici 1.33. Kao to je prikazano na slici
1.33 kontrolna logika predstavlja jedan dekoder adresa pri emu to moe biti elektronski blok ili
blok za automatsko upravljanje prekidaima. Na ovaj nain timing (vremenski) ulaz omoguava rad
sa kontrolnim vremenskim signalima ime se vri automatsko upravljanje prekidaima. Prekidai se
u ovom nainu rada mogu ukljuivati redom od 1 do n, a mogue je i zadavanje posebne sekvence
prema kojoj e se vriti ukljuivanje prekidaa. Na osnovu ovog razlikuju se sledei naini rada
multipleksera: sekvencijalno, sa sluajnim pristupom i runo. Kod sekvencijalnog naina rada
multipleksera na ulazu u kontrolnu logiku imamo sekvencu koja nam kae kada koji prekida moe
biti ukljuen. Sekvenca predstavlja neki vremenski signal koji se ponavlja u vremenu, a moe biti i
obian broja koji broji od 1 do n. Multiplekser mora imati logiku koja obezbeuje ukljuivanje
prekidaa. Nain rada sa sluajnim pristupom podrazumeva da svaki kanal ima svoju adresu i ako je
nain rada sa sluajnim pristupom imamo adresno upravljanje prekidaima, to govori da postoji
odreeni program za to. Poslednji reim rada multipleksera podrazumeva da se ukljuivanje
prekidaa vri runo, pri emu se kontrolor nalazi u dispeerskom centru (kontrolna soba) i
ukljuivanje odreenih mernih kanala se vri preko dostupnih prekidaa. Na slici 1.33 kolo za
pobudu ine drajveri.
ANALOGNI
PREKIDA^I
POBUDNA
KOLA
KONTROLNA
LOGIKA
1
IZLAZ
TIMING
ULAZ SA SLU^AJ NIM
PRISTUPOM
1
1
n
n
n
.
.
.
. . .

Slika 1.33 Uproena blok ema multipleksera
30
Prema nivou prenoenih multipleksiranih signala, razlikuju se multiplekseri niskog (do 1V) i
visokog nivoa (preko 1V). Multiplekseri niskog nivoa prenose signale vrednosti napona u opsegu
od 0 do 1V i neto su manje tanosti, dok muliplekseri visokog nivoa rade sa signalima reda preko
10V i odlikuju se znatno veom tanou reda 0,1%. Nedostatak ovog tipa multipleksera je
neophodnost primene pojaavaa neposredno ispred multipleksera, za svaki kanal ponaosob.
Unutar multipleksera mogu da se koriste nekoliko razliitih vrsti prekidaa. Prva reenja
analognog multipleksera bila su zasnovana na korienju mehanikih prekidaa, najee rid relea
(reed relay), pri emu je ovaj tip prekidaa zadrao svoju primenu i u savremenim sistemima kod
kojih se ne zahteva velika brzina odabiranja (do 100 Hz) i kod kojih se trae velike izolacione
otpornosti. Konkretno za rid-relejne prekidae tipine vrednosti otpornosti prekidaa u otvorenom
stanju su reda 10
12
O, dok su u zatvorenom stanju ove otpornosti reda 10150mO.
Brzine prenosa multipleksera koji koriste ovu vrstu prekidaa kreu se u opsegu od 200-500
kanala/sec. Frekvencije kojima se upravlja radom ovih prekidaa su reda do 500Hz. Loa strana
ovih prekidaa je postojanje uma koji traje 50S nakon zatvaranja prekidaa. Moe se zakljuiti da
multiplekseri sa relejima unose manju greku nego multiplekseri sa poluprovodnikim prekidaima,
posebno za sluaj analognih signala vrlo malih nivoa. Meutim, ako se uzmu u obzir zahtevane
brzine prenosa i drugi funkcionalni zahtevi, kod savremenih akvizicionih sistema releji su u velikoj
meri ustupili mesto poluprovodnikim prekidaima.
Najee korieni prekidaki elementi u realizaciji savremenih analognih multiplekserskih
kola su tranzistori sa efektom polja koji se prave u tehnologiji CMOS ili J FET. Bipolarni tranzistori
se sve manje primenjuju u realizaciji prekidaa kod multipleksera zbog problema vezanih za ofset.
Ono ime se odlikuju prekidai sa J FET tranzistorima jeste velika robusnost, dok su brzine
prekidanja priblino iste brzini rada CMOS prekidaa. Zahvaljujui odlinim prekidakim
karakteristikama i irokom opsegu napona koji se prekida, a moe ii do vrednosti napona napajanja
kola, u realizaciji analognih multipleksera najvie se koriste CMOS prekidai. Paralelnim
povezivanjem tranzistora p i n kanala ostvarena je stabilna vrednost otpornosti ukljuenog
prekidaa reda 100O. Povezivanjem CMOS analognog prekidaa na stepen za razdvajanje koji ima
visoku ulaznu impedansu, eliminie se greka u prenosu signala.
Danas najvie korieni analogni multiplekseri su CMOS prekidaka kola, ija je struktura
prikazana na slici 1.34. CMOS drajver kontrolie gejtove paralelno povezanih P-kanalnog i N-
kanalnog MOSFET-a. Oba prekidaa se zajedno ukljuuju u paralelnoj vezi dajui relativno istu
otpornost ukljuivanja za zahtevani analogni ulazni naponski opseg. Brzina ukljuivanja prekidaa
je stotinak kHz. Otpornosti ovog tipa prekidaa u otvorenom stanju su manje nego kod relejnih
prekidaa i reda se oko 10
9
O, dok se otpornost zatvorenog prekidaa kree u opsegu od 50 do
100O, i menja se pod uticajem promene spoljanje temperature, to je vrlo loa osobina ovih
prekidaa. Nedostatak ovih prekidaa, posebno pri viim temperaturama, je i pojava parazitnih
struja curenja reda nA.
ULAZ
N P
IZLAZ
IO
DEKODER

Slika 1.34 Analogno CMOS prekidako kolo
Na slici 1.35 je prikazan CMOS transmisioni (prenosni) gejt. Napon signala (ulazni i
izlazni) mora biti izmeu V
DD
i V
SS
sa primenjenim 4016 gejtom. Ako je V
SS
uzemljen, signali uvek
moraju biti pozitivni. To je uobiajeni sluaj kod digitalnih signala. Ako analogni signali oba
polariteta treba da se prekinu, neophodan je dvostruki izvor za napajanje, na primer V
DD
=+5V i
31
V
SS
=-5V. Kontrolni signali takoe moraju biti izmeu V
DD
i V
SS
za 4016 gejt, a nezgodno je to su
obino digitalni signali pozitivni (od 0 do V
DD
). U tom sluaju se zahtevaju posebni interfejs
drajveri (slika 1.36). Meutim, kod mnogih drugih analognih prekidaa (AH0014) ne zahteva se
primena ovog tipa drajvera.
100 - 600O
a) b)
Ulazi
Izlaz
Kontrolna linija
v
1
v
v
v
1
4
3

v
c
(1)
v
2
V
0
v
0
+V
DD
-V
SS
v
c
(2)
v
3
v
c
(3)
v
4
v
c
(4)
R
on

Slika 1.35 Prenosni gejtovi: (a) etvorokanalni CMOS gejtovi (b) ekvivalentna kola
22kO
10kO
39kO
Analogni ulaz Analogni izlaz
(Kontrolni ulaz,
TTL level)
v
0
v
i
V
DD
V
SS
( ) -V
S
V
S
-
V
S
+
-5V
-
( V ) +
S
+5V
+1V
0
+
v
c
v
c
'
4016 or 4066
1
4
3302
1
4

Slika 1.36 Dvostruko napajajui CMOS 4016 prekida sa drajverom na logikom nivou
U tabeli 1.4 date su osnovne karakteristike tri tipa prekidaa koji se najee koriste za
realizaciju multipleksera.

Tabela 1.4 Karakteristike prekidaa kod multipleksera
Karakteristike prekidaa kod multipleksera
Tip prekidaa Otpornost zatvorenog
prekidaa
Slabljenje otvorenog
prekidaa
Brzina
CMOS 100O 70dB 1MHz
J FET 50O 70dB 1MHz
Rid rele 0,1O 90dB 250Hz
Analogni multiplekseri su kola koja vre podelu vremena A/D konvertora zavisno od broja
razliitih analognih kanala. Kako je A/D konvertor u mnogim sluajevima najskuplja komponenta u
akvizicionom sistemu podataka, multipleksiranje analognih ulaza do ulaza A/D konvertora je jedan
ekonomian pristup. Kao to je prikazano na slici 1.37, jedan analogni multiplekser se sastoji od
32
grupe paralelno vezanih elektronskih prekidaa vezanih za zajedniku izlaznu liniju. U odreenom
trenutku ukljuen je samo jedan prekida. Popularne konfiguracije prekidaa ukljuuju 4, 8 i 16
kanala koji su povezani u jednostruku (single-ended) ili dvostruku (diferencijalnu) konfiguraciju.
Multiplekser takoe sadri kolo drajver-dekoder koje dekodira ulaznu binarnu re i
prosleuje je na odgovarajui prekida. Ovo kolo je povezano pomou standardnih TTL ulaza i
upravlja prekidaima multipleksera pogodnom kontrolom napona. Za osmokanalni analogni
multiplekser koji je prikazan na slici 1.37 upotrebljeno je one-of-eight dekodersko kolo.
+
-
A
1
A
2
A
3
R
s
R
IN
POJ AAVA
ENABLE
DRAJ VER
DEKODER
U
L
A
Z
N
I

K
A
N
A
L
I
ADRESE KANALA
V
s
1
2
3
4
5
6
7
8
A
1
A
2
A
3
ULAZ KANAL
x
0
0
0
0
1
1
1
1
x
0
0
1
1
0
0
1
1
x
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
1
1
1
1
1
1
1
NONE
1
2
3
4
5
6
7
8

Slika 1.37 Kolo analognog multipleksera
Kao to je ve reeno, osnovna prednost u primeni multipleksera je uteda u broju kablova
pri prenosu signala na vee daljine. Analogni multiplekser sastoji se od vie analognih prekidaa
koji se sekvencijalno ukljuuju pomou binarnog dvolinijskog ili etvorolinijskog brojaa i
dekodera, kao to je prikazano na slici 1.38. Kompozitni (zajedniki) signal se prenosi du linija, pri
emu se mogu koristiti signal pojaavai i linijski drajveri. Za sluaj najee primenjivanih
bidirekcionih prekidaa, kolo demultipleksera na prijemnoj strani identino je sa predajnim kolom
multipleksera. Kondenzatori zadravaju napon za vreme izmeu semplovanja (uzorkovanja). Ovaj
metod je identian kao onaj primenjeni u track-and-hold kolu. Izlaz prati pojedine ulazne signale
u stepwise formi (slika 1.39).
v
v
v
v
1
2
3
4
v'
v'
v'
v'
1
2
3
4
vL
Binarni
broja
Linija podataka
Clock ( ) f
1
CK
CK
1
2
3
4
A B
C
Linija podataka
4
2 u 4 linijski
dekoder
2 u 4 linijski
dekoder
3 2 1 4 3 2 1
+
-
+
+
-
-
+
-
+
-
+
-

Slika 1.38 etvorokanalni multiplekser i demultiplekser
Brzina semplovanja (uzorkovanja) signala mora biti uporediva sa brzinom promene signala.
Saglasno Nyquist-ovoj teoremi o semplovanju (uzorkovanju), frekvencija semplovanja
(uzorkovanja) f
S
mora biti najmanje dvostruko vea od frekvencije signala. Potrebno je samo
neznatno da bude vea od frekvencije signala ako su na izlazu primenjeni sharp-cut-off
Butterworth filtri vieg reda. Meutim, sa primenjenim jednostavnim kapacitivnim filtrom, f
S
mora
biti za jedan ili dva reda veliine vee od osnovne frekvencije semplovanog signala.
33
Sinhronizacija prenosa, odnosno rada multipleksera na predaji i demultipleksera na prijemu
moe najjednostavnije biti izvedena povezivanjem pojedinanih dekodera (selektora podataka) na
isti binarni broja, kao to je prikazano na slici 1.38. Dodatne linije mogu biti izbegnute
korienjem posebnih clock-ova sa skoro identinim frekvencijama f
S
i f
S
na predajnoj i prijemnoj
strani. U ovom primeru postoji mali stepen u multipleksiranju zbog toga to je broj linija koje teku
od strane multipleksera (od predajnika) do strane demultipleksera (do prijemnika) samo umanjen od
4 na 3. Sa veim brojem kanala zahteva se znaajnija uteda u linijama, ali da bi to bilo izvodljivo
poeljno je izvriti redukciju linija za odabiranje podataka.
Multiplekseri primenjeni u akvizicionim sistemima imaju i dodatnu ulogu utede u broju
elektronskih kola, obzirom da omoguavaju primenu samo jednog A/D konvertora za vie mernih
kanala, a u sluaju mikroprocesorskih sistema i zajedniku obradu signala sa vie mernih kanala.
1 2 3 4
v
1 2
v v
3
v
4
v
s
1
v
s
2
v
s
3
v
s
4
v'
1
v'
2
v'
3
v'
4
v
L

Slika 1.39 Oblika signalakod etvorokanalnog multipleksera i demultipleksera
Kod analognog multipleksera moe biti primenjen prekida sa tzv. leteim
kondenzatorom. Ovo kolo predstavljeno kao jednostruki kanal na slici 1.40, ima diferencijalne
ulaze i obino se koristi sa visokim common-mode naponima. Kondenzator se najpre vezuje za
diferencijalni analogni ulaz, puni do vrednosti ulaznog napona i onda prebacuje do diferencijalnog
izlaza koji ide do visoke ulazne impedanse instrumentacionog pojaavaa. Diferencijalni signal se
zahvaljujui tome prenosi do ulaza pojaavaa bez prisustva common-mode napona i onda se
nadalje procesira do A/D konverzije.


34
C
v
s
v
common mode
R
G
IZLAZ
INSTRUMENTACIONI
POJ AAVA

Slika 1.40 Prekida multipleksera sa leteimkondenzatorom

1.4.3.2 Digitalni multiplekseri

esto je neophodno uzorkovati logika stanja razliitih promenljivih jedno nakon drugog i
proslediti ih do odgovarajueg izlaza. U takvim sluajevima koristi se multiplekser prikazan na slici
1.41. Zavisno od stanja n-bitnih adresnih ulaza za selekciju podataka, izlaz se spaja sa jednim od
ulaza.
0
1
2
N-1
N
ULAZA
S
S
E
n-bitna adresa

Slika 1.41 Digitalni multiplekser
Kolo prikazano na slici 1.42. konstruisano je tako da kada je enable ulaz na logikoj
jedinici, izlaz se vezuje sa ulazom iji indeks predstavlja binarni broj definisan preko dve
promenljive za odabir podataka E i F.
X
0
E
F
X
1
E
F
X
2
E
F
X
3
E
E
F
S
IZLAZ

Slika 1.42 Multiplekser sa etiri ulaza
Sa slike 1.42 moe se uoiti da vai sledee:

Enable =1 ) (
3 2 1 0
EF X F E X F E X EF X S + + + =
Enable =0 S =0.
35
Odavde se zakljuuje da je logiki proizvod promenljivih za odabir podataka logika
jedinica samo u sluaju ulaznepromenjive iji indeks odgovara odabranoj vrednosti.
Ako je, recimo F=1 i E=0, sledi da ) 1 0 1 1 0 0 0 1 (
3 2 1 0
+ + + = X X X X S .
J edna od primena digitalnih multipleksera je paralelno-serijska konverzija, iji su
funkcionalni blokovi prikazani na slici 1.43. U ovom primeru nakon to se 32-bitna re dovede u
paraleli na ulaze dva digitalna multipleksera, svaki od ovih ulaza se odabira u zavisnosti od stanja
binarnih brojakih izlaza: A B, C, D, E, E. Generator takta se koristi za inkrementiranje brojaa.
Na primer, 17-ti bit e se pojaviti na izlazu ako izlazi binarnog brojaa zadovoljavaju uslov: A=1,
B=C=D=0 i E=1.
B C D A
B C D A
Enable
E
S
S
1
2
E
-
IZLAZ
0
1
15
16
31
17
B C
CL
D A
BROJ A
E
-
E

Slika 1.43 Primer paralelno-serijske konverzije

1.4.3.3 Multipleksiranje kao izvor greaka

Izlazna impedansa analognog multipleksera koja je vrlo velike vrednosti mora biti dosta
dobro porediva sa otpornou ukljuivanja prekidaa i svakom otpornou serijskog izvora u cilju
odravanja velike tanosti prenosa. Greka prenosa se predstavlja kao procenat ulaznog napona.
Greke prenosa od 0.1% do 0.01% ili manje se zahtevaju u veini akvizicionih sistema podataka. To
se lako postie upotrebom operacionog pojaavaa sa tipinom ulaznom impedansom u opsegu od
10
8
do 10
12
O. Mnoga sample-hold S/H kola takoe imaju veoma veliku ulaznu impedansu.
Sledea bitna karakteristika analognog multipleksera je tkz. break-before-make
prekidanje. Postoji malo vreme kanjenja izmeu iskljuivanja prethodnog kanala i ukljuivanja
sledeeg kanala, koje dovodi do toga da dva susedna ulazna kanala nikada nee istovremeno biti
ukljuena.
Settling time je sledea bitna specifikacija analognih multipleksera. Vai ista definicija
koja se daje za pojaavae izuzev to se ovo vreme meri za vreme kada je kanal ukljuen.
Throughput rate je najvea brzina kojom multiplekser moe prekidati od kanala do kanala sa
izlaznim settling-om prema njegovoj specificiranoj tanosti. Cross talk je odnos izlaznog i
ulaznog napona, za sluaj da su svi kanali vezani paralelno i iskljueni. Ovaj odnos se generalno
izraava kao slabljenje signala od ulaza do izlaza izraeno u decibelima.
Ekvivalentna ema kola prekidaa analognog miltiplekserana prikazana je na slici 1.44.
Moe se uoiti da su problemi realnih prekidaa analognog multipleksera pojava struja curenja kao
posledica postojanja odreene otpornosti prekidaa u zatvorenom stanju R
OFF
i parazitnih
kapacitivnosti, koje mogu biti ulazne C
I
, izlazne C
O
i ulazno-izlazne C
IO
. Ti parametri se
specificiraju za zadate podatke i moraju biti razmatrani u toku analize predstavljenog kola. Struje
curenja koje se generalno izraavaju u pikoamperima (pA) na sobnoj temperaturi postaju
36
problematine jedino na visokim temperaturama. Postojanje parazitnih ulazno-izlaznih
kapacitivnosti C
IO
izaziva pojavu presluavanja izmeu signala susednih kanala multipleksera.
Co
CI
CIO
RS R
ON
VS R
L CL
R
OFF
Ulaz Izlaz

Slika 1.44 Ekvivalentno kolo prekidaa analognog multipleksera

1.4.3.4 Vienivovsko multipleksiranje

Analogni multiplekseri se koriste kod operacija na niskom nivou i kod operacija na visokom
nivoa. U multipleksiranju na visokom nivou koje je i najpopularniji tip, analogni signal se pojaava
od 1 do 10V u pojaavakom stepenu ispred multipleksera. Ovaj pristup ima prednost kada je u
pitanju redukovanje efekta uma na signalu za vreme trajanja analognog procesiranja. U
multipleksiranju na niskom nivou signal se pojaava tek nakon multipleksiranja. Zbog toga se mora
posvetiti velika panja ouvanju signala na niskom nivou do bloka multipleksera. Multiplekseri
niskog nivoa obino koriste dvoine diferencijalne prekidae sa zadatkom minimiziranja uma
pick-up. Rid releji zbog svoje nulte serijske otpornosti i nedostatka otrog prekidanja su
iskorieni u sistemima sa frekvencijskim multipleksom na niskom nivou. Oni se takoe mogu
upotrebiti i za visoke common-mode napone.
Obzirom da je za dananje potrebe akvizicije podataka u industrijskim procesima
neophodno mnogo vie kanala, nekoliko analognih multipleksera moe biti meusobno povezano
kako bi se poveao ukupan broj kanala. Postoje dva tradicionalna naina ekspanzije broja kanala.
Slika 1.45 prikazuje nain, odnosno jednonivovsko multipleksiranje, pri kome su M multipleksera
sa po N kanala povezani u jedan vor da bi se omoguilo multipleksiranje MxN kanala.
MULTIPLEKSER
N
ULAZ
MULTIPLEKSER
N
ULAZ
MULTIPLEKSER
N
ULAZ
IZLAZ

Slika 1.45 J ednonivovsko multipleksiranje
Druga mogunost je dvonivovsko multipleksiranje ija je strukturna blok ema prikazana na
slici 1.46, gde je M izlaza N kanalnog multipleksera povezano na M ulaza M-kanalnog
multipleksera. Ukupni broj kanala je tako n=MxN. Ovo drugo reenje ima nekoliko prednosti u
odnosu na prvo. Dok programiranje jednonivovskog multipleksiranja zahteva M-dekoder za odabir
jednog od M paralelnih multipleksera, dvostruko multipleksiranje to ne zahteva. ta vie, dvostruko
multipleksiranje prua dodatne prednosti u vidu smanjenja struje curenja u iskljuenom stanju,
smanjenja ofseta i parazitnih kapacitivnosti u iskljuenom stanju, i obezbeuje pouzdaniju
konfiguraciju u sluaju da kanal ispadne na kratko u ukljuenom stanju. Ako bi kanal ispao dok je u
ukljuenom stanju pri jednonivovskoj konfiguraciji, podaci ne bi mogli biti preuzeti ni sa jednog
37
kanala, dok bi u vienivovskoj konfiguraciji samo jedna grupa kanala ispala zbog konkretnog
uzroka. Vienivovsko multipleksiranje koristi se i u sluajevima kada je potrebno poveati brzinu
prekidanja.
MULTIPLEKSER
N
MULTIPLEKSER
M
ULAZ
MULTIPLEKSER
N
ULAZ
MULTIPLEKSER
N
ULAZ
IZLAZ

Slika 1.46 Vienivovsko multipleksiranje
U cilju realizacije velikog broja kanala za multipleksiranje, mogue je paralelno povezivanje
analognih multipleksera korienjem posebnog ulaza koji je sposoban da kontrolie svaku jedinicu.
Ovaj postupak naziva se jednostruko ili jednonivovsko multipleksiranje. Takoe, izlazi sa nekoliko
multipleksera mogu biti povezani na ulaze sledeih kako bi se poveao broj kanala. To je metoda
dvostrukog ili dvonivovskog multipleksiranja, iji je uproeni ematski prikaz dat na slici 1.47.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
FILTER
ADRESNI
DEKODER
FILTER
S
H
/
A
D
/ R
1
1
2
2
n
n

Slika 1.47 ematski prikaz metode dvonivovskog multipleksiranja
Ve je naglaeno da izlazna kapacitivnost prekidaa utie na brzinu rada multipleksera. Na
slici 1.44 koja predstavlja ekvivalentno kolo prekidaa analognog multipleksera C
I
, C
O
i C
IO

predstavljaju ulaznu, izlaznu i ulazno-izlaznu parazitnu kapacitivnost prekidaa, respektivno.
Odgovarajue struje curenja tih kapacitivnosti su I
I
, I
O
i I
IO
. R
S
je serijska otpornost prekidaa, a R
L

je otpornost sledeeg stepena ili prijemnika. Izlazna kapacitivnost prekidaa C
O
obino uzima
vrednost izmedu 50pF i 100pF. Na slici 1.48 je prikazan konkretan primer kada je samo jedan od
prekidaa zatvoren, a (n-1) prekidaa je otvoreno. Moe se uoiti da kod jednonivovskog
multipleksiranja vai da je ukupna izlazna struja curenja jednaka zbiru parazitnih struja curenja svih
otvorenih prekidaa, koje utiu u jedan zajedniki vor, odnosno:
( )
O O UK
I M N I n I 1 ) 1 ( = = .
Odgovarajua vrednost napona na izlazu dobija se mnoenjem ukupne izlazne struje sa otpornou
redne veze otpornika R
ON
i R
S
, odnosno:
) ( ) 1 (
S ON O
R R I M N e + = .


38
R
s
R
ON
R
L
I
0
1
I
0
2
I
0
n-1
.
.
.

Slika 1.48 Primer sa jednimzatvorenim i (n-1) otvorenimprekidaima
Prednost dvonivovskog multipleksiranja u odnosu na jednonivovsko multipleksiranje pored
ostalog je i znatno manja vrednost ukupne parazitne struje curenja na izlazu. Zapravo kod
dvonivovskog multipleksiranja se svaki merni kanal povezuje sa izlazom preko dva prekidaa. Pri
tome, izlaz svakog multipleksera prvog nivoa sa slike 1.47 povezan je na jedan prekida M-
kanalnog multipleksera drugog nivoa. Ovde se razlikuju dva sluaja. U prvom sluaju samo jedan
multiplekser prvog nivoa je povezan na zatvoreni prekida multipleksera drugog nivoa. Pri tome,
jedan prekida tog multipleksera drugog nivoa je sigurno u datom trenutku zatvoren, to obezbeuje
da se jedan merni kanal spaja na izlaz. Struja curenja koja potie od ovog dela kola multipleksera je
(N-1)I
O
. Izlazi ostalih M-1 multipleksera prvog nivoa su spojeni na ostale otvorene prekidae
multipleksera drugog nivoa. U ovom sluaju struju curenja definiu otpornosti R
OFF
prekidaa
multipleksera drugog nivoa koje su redno vezane na izlaze multipleksera prvog nivoa. To praktino
znai da na ukupnu struju curenja na izlazu utiu struje curenja N-1 otvorenog prekidaa jednog
multipleksera prvog nivoa i struje curenja M-1 otvorenih prekidaa multipleksera drugog nivoa,
odnosno vai da je:
0
) 2 ( ) 1 ( ) 1 ( I M N I M I N I
O O UK
+ = + = ,
to je oigledno znatno manja vrednost u odnosu na ukupnu struju curenja metode jednonivovskog
multipleksiranja.
Za jedan konkretan praktian primer vrednosti karakteristinih parametara su sledee:
R
S
=1kO, R
ON
=200O, R
L
=10MO, broj prekidaa je N=15, ulazna struja je 2nA i napon greke
iznosi 33.6V. Ako je na ulazu dato 1-100 mV i ako imamo 12-bitni A/D konvertor imamo da je
razlaganje A/D konvertora 24.4V. Koristi se dvonivovsko multipleksiranje kod koga imamo
blokove sa po n prekidaa i svi ti blokovi nakon filtriranja i pojaavanja idu na izlaz preko jednog
prekidaa.
Problem vezan za promenljivu komponentu ulaznog signala, koja prolazi pri otvorenom
prekidau usled postojanje parazitne ulazno-izlazne kapacitivnosti C
IO
, izaziva pojavu presluavanja
izmeu susednih kanala, koje je proporcionalno ukupnoj ekvivalentnoj parazitnoj kapacitivnosti.
Praktino, kod presluavanja signali iz kanala koji trenutno nisu aktivni prenose se na izlaz preko
ulazno-izlazne parazitne kapacitivnosti prekidaa i predstavljaju smetnju. Za sluaj jednonivovskog
multipleksiranja sa n kanala, u svakom trenutku zatvoren je prekida samo jednog kanala, a
otvoreno je n-1 prekidaa. Kako su parazitne ulazno-izlazne kapacitivnosti otvorenih prekidaa
paralelno vezane, to e ukupna ekvivalentna parazitna kapacitivnost biti jednaka zbiru paralelno
vezanih kapacitivnosti n-1 prekidaa, odnosno vai:
IO IO ekv
C M N C n C ) 1 ( ) 1 ( = =
I ovaj problem se reava metodom dvonivovskog multipleksiranja koja smanjuje parazitnu
ulazno-izlaznu kapacitivnost po jednom prekidau. Primer problema presluavanja prikazan je na
slici 1.49.
39
C
IO
V
s
1
R
s
1
C
I
e
C
O
+C
L
R
s
2
R
ON
NAPON
SMETNjI

Slika 1.49 Primer problema presluavanja
Kako bismo odredili ekvivalentnu vrednost parazitne ulazno-izlazne kapacitivnosti za sluaj
metode dvonivovskog multipleksiranja koristiemo ekvivalentne eme kola sa parazitnim
kapacitivnostima za sluaj zatvorenog i otvorenog prekidaa multipleksera drugog nivoa, prikazane
na sledeim slikama:
(N-1)C
IO
P
(N-1)C
IO
P
CIO

Oigledno je da je ukupna ulazno-izlazna parazitna kapacitvnost kola u prvom sluaju kod
zatvorenog prekidaa drugog nivoa jednaka (N-1)C
IO
. U drugom sluaju pri otvorenom prekidau
multipleksera drugog nivoa, ukupna kapacitivnost po jednom prekidau odreuje se kao redna veza
kapacitivnosti (N-1)C
IO
i jednog C
IO
tog otvorenog prekidaa, odnosno:
IO IO
IO
IO IO
C C
N NC
C N C
~ =

)
1
1 (
) 1 (

Kako otvorenih prekidaa multipleksera drugog nivoa u datom trenutku ima ukupno M-1, a
njihove parazitne ulazno-izlazne kapacitivnosti su paralelno vezane, ukupna ekvivalentna
kapacitivnost ovog dela kola bie (M-1)C
IO
. Ovo praktino znai da se za sluaj dvonivovskog
multipleksiranja vrednost ekvivalentne parazitne ulazno-izlazne kapacitivnosti odreuje kao zbir
paralelno vezanih ulazno-izlaznih kapacitivnosti N-1 otvorenih prekidaa jednog multipleksera
prvog nivoa i paralelno vezanih ulazno-izlaznih kapacitivnosti M-1 otvorenih prekidaa
multipleksera drugog nivoa odnosno:
IO IO IO ekv
C M N C M C N C ) 2 ( ) 1 ( ) 1 ( + = + = .
to je svakako drastino manja vrednost nego za sluaj jednonivovskog multipleksiranja.
Dinamike karakteristike multipleksera su: vreme uspostavljanja (iskljuenje jednog i
ukljuenje drugog kanala) i propusni opseg sistema (gornja granina frekvencija koja govori o
brzini multipleksiranja). Vreme uspostavljanja se moe odrediti iz sledee relacije:
(%)
100
ln t
S

t =
Koeficijent predstavlja dozvoljenu greku u amplitudi signala i ako je ona 0.1% dobija se
da je: t
S
=3t. Koeficijent t se odreuje preko primera sa slike 1.50.
40
V
s
C
I
C
T
R
s
R
L
R
ON
~

Slika 1.50 Ekvivalentna ema
U skladu sa slikom 1.50 razlikujemo sledea tri sluaja i to:
(a) R
L
>>R
S
, C
T
>>C
I
, t=(R
S
+R
ON
) C
T

(b) R
ON
>>R
S
, t=R
ON
C
T

(c) R
S
>>R
ON
, t=R
S
(C
T
+C
I
)
Za jedan konkretan praktian primer za sledee karakteristine vrednosti: R
ON
=10O, R
L
=10MO,
C
L
=20pF, C
I
=5pF i C
T
=100pF dobija se da je vreme uspostavljanja t
S
=8.3ns (ako je R
S
=0) i
t
S
=863ns (ako je R
S
=1kO).
Izlazne parazitne kapacitivnosti C
O
prekidaa sa slike 1.44 se sabiraju, i cilj je da ukupna
ekvivalentna parazitna kapacitivnost bude to je mogue manja, kako zbog vremena uspostavljanja,
tako i zbog granine frekvencije rada multipleksera. Za sluaj jednonivovskog multipleksiranja,
obzirom na to da se vrednost kapacitivnosti C
L
moe zanemariti u odnosu na kapacitivnost C
O
,
ekvivalentna izlazna kapacitivnost C
ek
odreuje se kao zbir paralelno vezanih izlaznih
kapacitivnosti n prekidaa, odnosno:
O O ekv
C M N nC C ) 1 ( = =
Za dvonivovsko multipleksiranje situacija je neto drugaija. Ekvivalentne eme kola sa
parazitnim izlaznim kapacitivnostima za sluaj zatvorenog i otvorenog prekidaa multipleksera
drugog nivoa, prikazane na sledeim slikama:
NC
O
C
O
P
NC
O
C
O
P
CIO

Vrednost izlazne kapacitivnosti odreuje se kao zbir dveju komponenti. Prvu komponentu,
koja se odnosi na deo kola multipleksera sa zatvorenim prekidaem u drugom nivou, prikazan na
prvoj slici, ini zbir paralelne veze izlaznih kapacitivnosti prekidaa svih N-kanala jednog
multipleksera prvog nivoa plus parazitna izlazna kapacitivnost zatvorenog prekidaa multipleksera
drugog nivoa, odnosno NC
O
+C
O
=(N+1)C
O
. Druga komponenta je vezana za sluaj prikazan na
desnoj slici pri otvorenom prekidau drugog nivoa. Kapacitivnost po jednom prekidau odreuje se
kao zbir kapacitivnosti redne veze NC
O
i jednog C
IO
tog otvorenog prekidaa, i izlazne
kapacitivnosti C
O
odnosno:
IO O
O
O IO
O
O IO
O IO
O
C C
NC
NC C
C
NC C
NC C
C + ~ + ~
+
+
Kako otvorenih prekidaa multipleksera drugog nivoa u datom trenutku ima ukupno M-1, a
njihove parazitne izlazne kapacitivnosti su paralelno vezane, ukupna ekvivalentna izlazna
kapacitivnost ovog dela kola bie jednaka zbiru izlaznih parazitnih kapacitivnosti M-1 otvorenih
prekidaa multipleksera drugog nivoa, odnosno (M-1)(C
O
+C
IO
). Obzirom da se vrednost C
IO
moe
zanemariti u odnosu na C
O,
za ukupnu ekvivalentnu izlaznu kapacitivnost kod dvonivovskog
multipleksiranja dobija se relacija:
O O ekv
C M C N C ) 1 ( ) 1 ( + + =
41
1.5 Korienje UART-a pri prenosu digitalnog signala

Digitalni signali se prenose preko linija prenosa korienjem ili serijske ili paralelne
komunikacije.
Za komunikaciju na velikim razdaljinama serijska komunikacija je poeljniji metod.
Serijska komunikacija moe biti ili sinhrona ili asinhrona. U sinhronoj komunikaciji podaci se alju
u neprekidnom nizu bez stop ili start informacije. Asinhrona komunikacija se odnosi na mod
komunikacije u kome su podaci prenose kao posebni blokovi odvojeni stop i start bitovima. Bitovi
se takoe dodaju nizu podataka radi detekcije greaka. Ureaji u obliku integrisanog kola poznati
kao univerzalni asinhroni primopredajnici (UART) su dostupni za konvertovanje paralelnih
podataka u serijski format pogodan za prenos preko upredene parice ili koaksijalne linije i za prijem
podataka u serijskom formatu i njihovo ponovno konvertovanje u paralelni format uz proveru bita
parnosti. ematski dijagram za takav ureaj je prikazan na slici 1.51.
Zbog velike kapacitivnosti upredene parice i koaksijalnih kablova duina linije preko koje
standardna 74 serija TTL kola moe preneti digitalne signale je ograniena tipino na duinu od 3 m
pri 2 Mbit/s. Ovo moe biti uveano do 15 m upotrebom TTL kola sa otvorenim kolektorom koja
napajaju liniju zavrenu malom impedansom.

Slika 1.51(a) Univerzalni asinhroni primopredajnik (UART)

Slika 1.51(b) Serijski format podataka

Slika 1.51(c) Tajming predajnika

Slika 1.51(d) Tajming prijemnika
42

Slika 1.51(e) Tajming start bita

1.6 Modemi

Da bi se prevazila ogranienja javnih telefonskih linija digitalni podaci se prenose ovim
linijama pomou modema. Dve modulacione metode koje se koriste u modemima su digitalna
frekventna modulacija (FSK) i digitalna fazna modulacija (PSK). Tehnike amplitudne modulacije se
ne koriste zbog nepogodnog odziva linije na skokovite promene amplitude. Modemi se mogu
koristiti za prenos informacija u dva smera du telefonske linije.
Puni-dupleks predstavlja prenos informacija u oba smera istovremeno; polu-dupleks je
prenos informacija u oba smera ali u odreenom vremenskom intervalu samo u jednom smeru; i
simpleks je prenos podataka samo u jednom smeru.

Slika 1.52 Digitalna frekventna modulacija
Princip FSK modulacije je prikazan na slici 1.52. FSK koristi dve razliite frekvencije da
predstavi 1 i 0, a to se moe iskoristiti za brzine prenosa podataka do 1200 bit/s. Prijemnik koristi
frekventni diskriminator iji prag je podeen na sredini izmeu dve frekvencije. Preporueno
frekventno pomeranje nije manje 0.66 od modulacione frekvencije. Stoga modem koji radi na 1200
bit/s ima preporuenu centralnu frekvenciju od 1700 Hz i frekventno odstupanje od 800 Hz, sa 0
predstavljenom frekvencijom od 1300 Hz i 1 frekvencijom od 2100 Hz. Na brzini prenosa od 200
bit/s mogu je rad sistema punog-dupleksa. Na 600 i 1200 bit/s koristi se polu-dupleksan rad uz
inkorporiranje povratnog kanala male brzine za supervizorsku kontrolu ili za povratne podatke male
brzine.
Na bitskim brzinama iznad 2400 bit/s irina opsega i grupno kanjenje telefonskih linija ini
ih nemoguim za prenoenje podataka korienjem FSK. Neophodno je da svaki signal sadri vie
od jednog bita informacije. To je postignuto procesom poznatim kao digitalna fazna modulacija
(PSK), u kome se faza nosioca konstantne amplitude menja. Slika 1.53(a) pokazuje princip PSK
43
modulacije i slika 1.53(b) pokazuje kako sadraj informacije PSK moe biti uvean upotrebom
sistema sa dva-, etiri-, i osam- stanja. Treba uoiti da broj elemenata signala (koji se prikazuje kao
brzina u baud-ima) mora da bude umnoen sa brojem stanja da bi se dobila brzina prenosa podataka
u bit/s. Stoga PSK sa osam stanja koja radi sa baud brzinom od 1200 bauda moe preneti 9600 bit/s.
Ovo je najbri prenos preko telefonskog kabla i namenjen je za rad preko iznajmljenih linija, tj.,
linija koje su permanentno dodeljene korisniku kao alternativa komutiranim linijama. Na veim
brzinama prenosa podataka neophodno je primeniti adaptivnu ekvalizaciju linije da bi se osigurao
ispravan rad i takoe mora biti ugraeno kodiranje korekcije greaka. Meunarodni konsultativni
komitet za telefoniju i telegrafiju (CCITT) je napravio preporuke za mod rada modema koji rade na
razliitim brzinama preko telefonskih linija. To je istaknuto u preporukama V21, V23, V26, V27 i
V29. Dananji modemi koriste V90 protokol i rade na maksimalnim brzinama do 56 kbps.

Slika 1.53 (a) Princip rada digitalne fazne modulacije; (b) fazna modulacija sa dva-, etiri- i osam- stanja
Slika 1.54 prikazuje elemente i rad tipinog modema. Signal o spremnosti podataka za
prenos (DSR) ukazuje opremi prikaenoj za modem da je on spreman da poalje podatke. Kada je
oprema spremna da poalje podatke ona alje signal zahteva za slanje (RTS). Modem potom poinje
prenos preko linije. Prvi deo prenosa je sinhronizacija prijemnog modema. Imajui dovoljno
vremena za sinhronizaciju prijemnika, predajni modem alje signal isto za slanje (CTS) opremi i
podaci se potom alju. Na prijemniku detekcija preneenog signala alje signal detektovan nosioc
podataka (DCD) i postavlja liniju na visoki nivo, a preneeni signal se demodulie.
44

Slika 1.54(a) Blok ema modema

Slika 1.54(b) Rad modema

1.7 Interfejs standardi

Da bi se olakalo povezivanje opreme uvedeni su razliiti standardi za serijski i paralelni
prenos podataka. Za serijski prenos podataka izmeu opreme terminala za podatke (DTE), kao to
je raunar ili deo periferne opreme, i opreme za komunikaciju podataka (DCE), kao to je modem,
standardi koji se trenutno koriste su RS-232C standard napravljen u SAD-u od strane Zajednice
elektronskih industrija (EIA) 1969. godine i njihov skoranjiji standard RS-449 sa prateim
standardima RS-422 i RS-423.
RS-232C standard definie elektromehaniki interfejs oznaavanjem pinova 25-pinskog
prikljuka i utinice koji se koriste za obezbeivanje elektrinog uzemljenja, razmenu podataka,
kontrolu, takt ili tajming signaleizmeu dva dela opreme. Standard takoe definie nivoe signala,
45
uslove i polaritet na svakoj interfejs vezi. Tabela 1.5 daje oznaavanja pinova za interfejs i moe se
videti da se samo pinovi 2 i 3 koriste za prenos podataka. Logika 1 za drajver je izlazni napon
izmeu -5 i -15V, sa logikom 0 koja je izmeu +5 i +15V. Prijemnik prepoznaje logiku 1 za
ulazne napone manje od -3V i logiku 0 za ulazne napone vee od +3V, to daje sistemu minimalno
2V margine uma. Maksimalna brzina prenosa podataka je 20,000 bit/s, a maksimalna duina kabla
je ograniena zahtevom da prijemnik ne treba imati vie od 2500 pF. Stoga dozvoljena duina kabla
zavisi od njegove kapacitivnosti po jedinici duine.

Tabela 1.5 Oznaavanja pinova za RS-232
Broj
pina
Nomenklatura
signala
Skraenica
signala
Opis signala Kategorija
1 AA - Zatitno uzemljenje Uzemljenje
2 BA TDX Preneeni podaci Podaci
3 BB RDX Primljeni podaci Podaci
4 CA RTS Zahtev za slanje Kontrola
5 CB CTS isto za slanje Kontrola
6 CC DSR Podaci spremni za slanje Kontrola
7 AB - Signalno uzemljenje Uzemljenje
8 CF DCD Detektor signala na prijemnoj liniji Kontrola
9 - - -
Rezervisano
za testiranje
10 - - -
Rezervisano
za testiranje
11 - - - Neoznaen
12 SCF -
Detektor signala sekundarne prijemne
linije
Kontrola
13 SCB - Sekundarno isto za slanje Kontrola
14 SBA - Sekundarno preneeni podaci Podaci
15 DB - Vremenski elemenat prenoenog signala Tajming
16 SBB - Sekundarno primljeni podaci Podaci
17 DD - Vremenski elemenat primljenog signala Tajming
18 - - - Neoznaen
19 SCA - Sekundarni zahtev za slanje Kontrola
20 CD DTR Spreman terminal podataka Kontrola
21 CG - Detektor kvaliteta signala Kontrola
22 CE - Indikator prstena Kontrola
23 CH/CI - Selektor brzine signala podataka Kontrola
24 DA - Vremenski elemenat emitovanog signala Tajming
25 - - - Neoznaen
Noviji RS-449 interfejs standard koji se koristi za vee brzine prenosa podataka definie
mehanike karakteristike u smislu oznaka pinova 37-pinskog interfejsa. To je navedeno u tabeli 1.6.
Elektrine karakteristike interfejsa su specificirane sa dva druga pratea standarda, RS-422, koji se
odnosi na komunikaciju pomou balansiranog diferencijalnog drajvera du balansiranog kabla sa
detekcijom pomou diferencijalnog prijemnika, i RS-423, koji se odnosi na komunikaciju pomou
drajvera sa jednim krajem nebalansiranim kablom sa detekcijom pomou diferencijalnog
prijemnika. Ova dva sistema su prikazana na slici 1.55.
46

Slika 1.55 RS-422 i RS-423 drajver/prijemnik sistemi
Tabela 1.6 Oznaavanja pinova za RS-449
Oznaka
kola
Ime kola
Smer
kola
Tip kola
SG Signalno uzemljenje - Zajedniko
SC Obino slanje do DCE
RC Obian prijem od DCE
IS Terminal u servisu do DCE Kontrolno
IC Dolazei poziv od DCE
TR Terminal spreman do DCE
DM Mod podataka od DCE
SD Slanje podataka do DCE Primarni kanal podataka
RD Prijem podataka od DCE
TT Tajming terminala do DCE Primarni kanal tajminga
ST Tajming slanja od DCE
RT Tajming prijema od DCE
RS Zahtev za slanje do DCE Primarni kanal kontrole
CS isto za slanje od DCE
RR Prijemnik spreman od DCE
SQ Kvalitet signala od DCE
NS Novi signal do DCE
SF Izbor frekvencije do DCE
SR Izbor brzine signala do DCE
SI Indikator brzine signala od DCE
SSD Sekundarno slanje podataka do DCE Sekundarni kanal podataka
SRD Sekundarni prijem podataka od DCE
SRS Sekundarni zahtev za slanje do DCE Sekundarni kanal kontrole
SCS Sekundarno isto za slanje od DCE
SRR Sekundarni prijemnik spreman od DCE
LL Lokalna povratna petlja do DCE Kontrolno
RL Daljinska povratna petlja do DCE
TM Test mod od DCE
SS Izbor moda standby do DCE Kontrolno
SB Indikator moda standby od DCE

Maksimalno preporuene duine kabla za balansirani RS-422 standard su 1300m(4000ft)
pri 90 kbit/s, 130m (380 ft) pri 1 Mbit/s i 13m(40 ft) pri 10 Mbit/s. Za nebalansirani RS-423
standard ogranienja su 1300m pri 900 bit/s, 130m pri 10 kbit/s i 13m pri 100 kbit/s. Kao dodatak,
razvijen je standard RS-485 da omogui komunikaciju izmeu vie adresibilnih ureaja u formatu
prstena, sa do 33 adresa po petlji.
47
IEEE-488 magistrala, esto oznaena kao GPIB magistrala (Hewlett-Packard interfejs
magistrala ili GPIP, Interfejs magistrala opte namene), je standard koji specificira komunikacioni
protokol izmeu kontrolera i instrumenata povezanih na magistralu. Instrumenti koji se obino
povezuju na magistralu ukljuuju digitalne voltmetre, generatore signala, frekvencmetre i
analizatore spektra i impedanse. Magistrala dozvoljava do 15 takvih instrumenata da budu povezani
na magistralu. Ureaji govore, sluaju, ili rade obe operacije, a najmanje jedan ureaj na magistrali
mora obezbediti kontrolu, a to je obino raunar. Magistrala koristi 15 linija, ije konekcije pinova
su prikazane u tabeli 1.7. Nivoi signala su TTL i duina kabla izmeu kontrolera i ureaja je
ograniena na 2 metra. Magistrala moe da radi na frekvencijama do 1 MHz. Dijagram povezivanja
za tipini sistem je prikazan na slici 1.56. Osam linija se koristi za adrese, podatke programa, i
prenos mernih podataka, tri linije se koriste za kontrolu prenosa podataka pomou tehnike
rukovanja, a pet linija se koristi za opte upravljanje interfejsom.

Tabela 1.7 Oznaavanja pinova za IEEE-488 interfejs
Broj pina Funkcija Broj pina Funkcija
1 DIO 1 13 DIO 5
2 DIO 2 14 DIO 6
3 DIO 3 15 DIO 7
4 DIO 4 16 DIO 8
5 EOI 17 REN
6 DAV 18 GND upredena parica sa 6
7 NRFD 19 GND upredena parica sa 7
8 NDAC 20 GND upredena parica sa 8
9 IFC 21 GND upredena parica sa 9
10 SRQ 22 GND upredena parica sa 10
11 ATN 23 GND upredena parica sa 11
12 Oklop (ka zemlji) 24 Signalno uzemljenje

DIO =Ulaz-izlaz podataka
EOI =Kraj ili identifikacija
REN =Daljinski dostupan
DAV =Vaei podatak
NRF =Nije spremno za podatke
NDAC = Nije prihvaen podatak
IFC =Interfejs slobodan
SRQ =Zahtev servisa
ATN =Panja
GND =Uzemljenje



Slika 1.56 Sistemsa IEEE-488 magistralom

48
Univerzalna serijska magistrala USB (Universal Serial Bus) [13] standardizovana je
1996. godine. Magistrala obezbeuje serijski prenos podataka izmedu raunara i perifernih jedinica
brzinom do 12 Mb/s. Magistrala je koncipirana tako da predstavlja fleksibilno, ekonomino i
jednostavno reenje veze razliitih perifernih jedinica sa raunarom.
Savremeni personalni raunar raspolae sa 5 do 7 slotova na osnovnoj ploi za povezivanje
interfejsnih kartica na ISA i PCI magistralu. Takode, standardno je opremljen sa dva serijska
interfejsa RS-232C, jednim paralelnim portom, portom za igre i standardnim interfejsom za
tastaturu. Premda, kao to se vidi, PC raspolae veim brojem interfejsa, postojee konfiguracije
raunara sve tee zadovoljavaju zahteve za povezivanjem sve veeg broja perifernih jedinica.
Imajui u vidu dalji trend proirenja broja funkcija personalnog raunara dodavanjem novih
perifernih jedinica, uveden je USB serijski interfejs sa zadatkom da rei neke od nastalih problema.
Primenom univerzalne serijske magistrale:
- uklanjaju se ogranienja u pogledu proirivanja funkcija PC usled ogranienog broja slotova
na osnovnoj ploi i ogranienog broja standardnih komunikacionih interfejsa,
- omoguava se jednostavno proirenje PC korienjem standardnih softverskih drajvera,
- obezbeduje se napajanje perifernih ureaja povezanih na magistralu,
- omoguava prikljuivanje do 127 perifernih jedinica na jedan glavni USB prikljuak, ime
se uklanja ogranienje jedan prikljuakjedna periferna jedinica,
- povezivanje perifernih jedinica moe se vriti "na ivo", dok je PC ukljuen,
- ostvaruje se velika brzina prenosa podataka do 12 Mb/s, uz mogunost povezivanja i
jednostavnih ureaja koji zahtevaju manje brzine prenosa,
- smanjuju se broj i vrste kablova za povezivanje,
- ostvaruje se prenos na rastojanja do 5 m,
- mogue je upravljati potronjom perifernih ureaja u cilju utede elektrine energije,
- omoguena je autokonfiguracija ureaja povezanih na magistralu po konceptu PnP,
autodetekcija novog ureaja i programsko rukovanje zahtevima za opsluivanje.
Takoe, univerzalna serijska magistrala slui za povezivanje perifernih ureaja na samo
jedan personalni raunar i ona, kao takva, nije koncipirana da radi kao lokalna mrea niti sadri
mrene servise. Nain povezivanja preko USB ilustrovan je na slici 1.57. Za grananje magistrale
koristi se vor (hub). GIavni vor (root hub) za USB magistralu je PC. Ono to je karakteristino
jeste to da u USB sistemu postoji samo jedan glavni vor, dok pomoni vorovi ili funkcije (node)
mogu biti nezavisni ili su realizovani u okviru pojedinih perifernih ureaja kao to su tastatura ili
printer. Na taj nain omogueno je povezivanje veeg broja ureaja na PC, pri emu se koristi
struktura za povezivanje u vidu stabla. Kompletan prenos podataka se obavlja izmeu glavnog
vora i ureaja povezanih na USB. Ureaji na USB ne komuniciraju meusobno direktno.
VOR 1
NIVO 1
GLAVNI KONTROLER
PC
NIVO 2
NIVO 3
NIVO 4
VOR 2
VOR 3
VOR 4
UREAJ
UREAJ
UREAJ UREAJ
UREAJ
UREAJ UREAJ

Slika 1.57 Topologija sistema na bazi univerzalne serijske magistrale
Svakako, i pored evidentnih prednosti koje nudi, univerzalna serijska magistrala se ne moe
primeniti za povezivanje svih perifernih jedinica sa PC raunarom. To se, pre svega, odnosi na
49
interne i eksterne disk jedinice i video monitor. Ovi ureaji zahtevaju gotovo kontinualan prenos
podataka veoma velikom brzinom. Meutim, treba imati u vidu da se i u ovim sluajevima neke
funkcije, kao to je upravljanje monitorom, mogu ostvariti preko USB.
Ureajima predvienim za povezivanje preko USB interfejsa na raspolaganju stoje dve
brzine prenosa: velika brzina prenosa od 12 Mb/s i mala brzina prenosa od 1,5 Mb/s. Mala brzina
prenosa rezervisana je za jednostavnije ureaje koji ne alju velike koliine podataka i podatke ne
alju esto. S obzirom da za slanje jednog bajta spori ureaji potroe isto vreme koje brzi ureaj
potroi za slanje 8 bajtova podataka, broj sporih ureaja povezanih na USB je ogranien.
Ureaji povezani na USB magistralu rade u asinhronom ili izohronom nainu rada. Izohroni
podaci su kontinualni i generiu se u realnom vremenu. U ovom nainu rada podaci se moraju
prenositi odreenom brzinom. Glas predstavlja tipian izohroni podatak. U asinhronom radu ureaj
alje ili prima podatke po zahtevu. Kod ureaja koji komuniciraju izohrono brzinu prenosa definiu
podaci. Primer ureaja koji koriste izohroni prenos su zvunici, koji za kvalitetnu reprodukciju
zvuka zahtevaju brzinu prenosa od 1 Mb/s.
Serijski interfejs RS-232C standardizovan je samo na nivou fizike veze, odnosno,
specificirani su konektor, kabl, naponski nivoi i brzina prenosa. Za sadraj prenoenih podataka
odgovoran je program koji upravlja prenosom. Za razliku od RS-232C, univerzalna serijska
magistrala moe se posmatrati preko vie nivoa. Takoe, USB sistem se moe podeliti na nekoliko
logikih celina. Na taj nain omoguen je jednostavniji prikaz magistrale, a proizvoaima opreme i
softvera USB sistema daje se mogunost da panju fokusiraju na detalje koji su povezani sa
njihovim proizvodom.
USB magistrala moe se prikazati, kao to je predstavljeno na slici 1.58, preko tri nivoa:
nivo USB interfejsa (USB Interface Layer),
nivo USB ureaja (USB Device Layer),
nivo funkcije (Function Layer).
Nivo USB interfejsa obezbeuje fiziku vezu za prenos signala i paketa podataka izmeu
raunara i USB ureaja. Nivo USB ureaja omoguuje sistemskom softveru USB magistrale da
obavi opte funkcije nad USB ureajem. Preko nivoa funkcije ostvaruju se, posredstvom klijent
softvera, dodatne funkcije raunara u USB sistemu. Preko nivoa interfejsa, dakle, fiziki se odvijaju
komunikacije, dok sepreko preostala dva nivoa odvijaju tzv. logike komunikacije.
USB sistem se moe podeliti, kao to je predstavljeno na slici 1.58, na etiri funkcionalne
celine: USB ureaj (USB Physical Device), klijent softver (Client Software), USB sistemski softver
(USB System Software) i glavni USB kontroler (USB Host Controller). USB ureaj predstavlja
hardverski sklop koji se nalazi na kraju kabla USB magistrale i koji za krajnjeg korisnika obavlja
odreenu funkciju. Klijent softver obezbeuje prenos podataka izmeu perifernog ureaja i
raunara. Ovaj softver se isporuuje sa operativnim sistemom ili ga isporuuje proizvoa USB
ureaja. USB sistemski softver podrava rad USB ureaja u odreenom operativnom sistemu.
Isporuuje se, po pravilu, uz operativni sistem, nezavisno od tipa USB ureaja ili klijent softvera.
Glavni USB kontroler integrie hardver i softver koji omoguuju povezivanje USB ureaja i
raunara.
Kao to se vidi sa slike 1.58, povezivanje raunara i ureaja zahteva povezivanje nekoliko
nivoa i celina. Nivo interfejs USB magistrale obezbeuje fiziku vezu za prenos signala i podataka
izmeu raunara i USB ureaja. Na nivou USB ureaja USB sistemski softver obezbeuje opte
funkcije ureaja. Nivo funkcije proiruje mogunosti raunara preko odgovarajueg klijent softvera.
Nivoi USB ureaja i funkcije imaju uvid u prenos u okviru svog nivoa. Oba ova nivoa za prenos
podataka koriste nivo interfejsa USB magistrale.
Specifikacijom su obuhvaene mehanike i elektrine karakteristike interfejsa, pakovanje
podataka, adresiranje podataka i upravljanje i podeavanje perifernih jedinica uz minimalno
angaovanje klijent softvera.

50
STVARNA VEZA
LOGIKA VEYA
CELINE USB SISTEMA
USB Host
Controller
USB Bus
Interface
USB System SW
ClientSW
Function
USB Logical
Device
NIVO FUNKCIJE
NIVO USB
UREAJA
NI VO USB
POVEZIVANJ A
RAUNAR
VEZE UREAJ

Slika 1.58 Nivoi povezivanja i celine USB sistema
USB standard se i dalje razvija. Tako da ve sada postoji pet razliitih USB standarda. Pored
klasinog USB-a na tritu je dosta zastupljen i USB velike brzine (High speed USB). On
omoguava prenos pri znatno veoj brzini nego kod standardnog USB-a. Tipina brzina prenosa
USB velike brzine je 480 Mbps. Interesantno je da se ova brzina prenosa moe ostvariti i beinim
USB-om na rastojanjima od oko 3m sa veom energetskom efikasnou od bluetooth-a. Na veim
rastojanjima beinim USB prenosom postiu se manje brzine, a na manjim vee. Iako mnogi od
ovih novih USB-a jo nisu rasprostranjeni, obeavaju iroku primenu u budunosti.

1.8 Kodovi za detekciju i korekciju greaka

Greke se javljaju u komunikacionim sistemima za prenos digitalnih podataka kao posledica
oteenja podataka umom. Slika 1.59 pokazuje verovatnou bitske greke kao funkciju odnosa
signal/um za PCM prenosni sistem korienjem NRZ-L kodiranja.
Da bi se smanjila verovatnoa pojavljivanja greaka u prenosu podataka, dodatni bitovi se
dodaju preneenoj poruci. Ovi bitovi dodaju redundansu preneenim podacima, a poto je sada
samo deo preneene poruke aktuelni podatak, efikasnost prenosa je smanjena.
Postoje dva naina kodiranja greke, poznata kao napredno kodiranje detekcije i korekcije
greke (FEC), u kome je preneena poruka kodirana na takav nain da greke mogu biti i
detektovane i ispravljene kontinualno, i kodiranje automatski ponovljenog zahteva (ARQ), u kome
ako je greka otkrivena tada se alje zahtev za ponavljanjem prenosa. to se tie brzine propusnosti
podataka FEC kodovi su efikasniji nego ARQ kodovi zbog potrebe za ponovnim slanjem podataka
u sluaju greke u ARQ kodu, mada potrebna oprema za detekciju greaka je neto jednostavnija
nego ona koja je potrebna za korekciju greaka u oteenoj poruci. ARQ kodovi se uobiajeno
koriste u instrumentacionim sistemima.

Slika 1.59 Verovatnoa bitske greke za PCM prenos koji koristi NRZ-L kod
51
Kodiranje sa proverom parnosti je oblik kodiranja korien u ARQ kodiranju u kome (n-k)
bita se dodaje na k bita podataka to ini jedan n-bitni sistem podataka. Najjednostavniji oblik
kodiranja je kodiranje parnosti bita u kome je broj dodatih bitova jedan i ovaj dodatni bit je dodat
nizu podataka u cilju postizanja da ukupan broj jedinica u nizu podataka bude neparan ili paran.
Primljeni podatak je proveren po parnosti. Ovaj oblik kodiranja e detektovati samo neparan broj
greaka bita. Kompleksniji oblici kodiranja ukljuuju kodove linearnog bloka kao to su Hamingovi
kodovi, ciklini kodovi kao to su Boze-anhuri-Hokenhajnovi kodovi, i geometrijski kodovi.
Ovakvi kodovi mogu biti napravljeni da otkriju viestruke greke, kada su pogreena dva ili vie
susedna bita. Uopteno, vei broj bitova parnosti, kodiranje je manje efikasno, ali su vei i
maksimalni broj sluajnih greaka i maksimalna duina paketa koja moe biti detektovana. Slika
1.60 pokazuje primere nekih od ovih tehnika kodiranja.

Podaci

D
0
D
1
D
2
D
3
P
0
J ednostavna provera parnosti
Podatak
Re 1 D
1
0
D
1
1
D
1
2
D
1
3
P
1
0
Re 2 D
2
0
D
2
1
D
2
2
D
2
3
P
2
0
Re 3 D
3
0
D
3
1
D
3
2
D
3
3
P
3
0
Re 4 D
4
0
D
4
1
D
4
2
D
4
3
P
4
0
Re 5 P
5
0
P
6
1
P
7
2
P
8
3
P
9
0

H
o
r
i
z
o
n
t
a
l
n
a

p
a
r
n
o
s
t

Geometrijski kod
| | | | |

Vertikalna parnost
Ciklini kod
D
0
D
1
D
2
D
3
P
0
P
1
P
2
Polarnost =polinomni podaci/G(X)

Parnost
Podsetnik G(X) =generator
polinoma

P
0
P
1
D
0
P
2
D
1
D
2
D
3
Hamingov kod

aritmetiki moduo 2
P
0
=D
0
D
1
D
3
12=0
P
1
=D
0
D
2
D
3
10=1
P
2
=D
1
D
2
D
3
00=0

Slika 1.60 Kodiranje detekcijegreaka














52
2. DVOINI TRANSMITERI

2.1 Metode povezivanja mernih pretvaraa

U ovom poglavlju detaljnije se razmatraju postojee metode povezivanja mernih pretvaraa
sa prijemnikom signala i izvorom napajanja. Tano prenoenje izlaznog signala iz mernog
pretvaraa sa neke udaljenosti u pogonu (procesu) do centralne lokacije za pokazivanje, obradu ili
digitalizaciju, stalni je problem prisutan u upravljanju procesima. Tradicionalni pristup je korienje
standardnog strujnog signala (4-20mA) za prenos informacija izmeu mernog pretvaraa i
prijemnika. Prednost ovakvog prenosa je otpornost na smetnje, manja cena oienja, detekcija
prekida, mogunost rada u eksplozivnim sredinama (benzinske pumpe, rudnici) korienjem
sigurnosnih zener barijera, prenosi se dovoljno struje za napajanje pretvaraa, itd.
Dvoini merni pretvara bez senzora predstavlja dvoini transmiter. Izolovani
kondicioneri i transmiteri su osnovne komponente svakog industrijskog i mernog okruenja. Bez
ovih komponenti ni za jedno merenje se ne moe sa sigurnou rei da je tano, a opasnost po ljude
i opremu je stalna. Ugradnjom izolacionih komponenti podie se kvalitet i profesionalnost
postrojenja, tanost merenja i opta sigurnost.

2.1.1 Naini spajanja mernih pretvaraa sa prijemnikom signala

Povezivanje mernih pretvaraa sa prijemnikom signala ostvaruje se u principu na etiri
naina. etvoroina veza mernog pretvaraa sa naizmeninim napajanjem koje je galvanski
odvojeno, data je na slici 2.1.
Slika 2.1 etvoroino povezivanje mernog pretvaraa
Osnovni problem kod naina povezivanja mernog pretvaraa prikazanim na slici 2.1 je to to
se veoma teko pravi transmiter primenljiv u eksplozivnim sredinama, jer je potrebno galvansko
odvajanje signala kada je prijemnik procesni raunar i poveani su trokovi oienja za oko dva
puta u poreenju sa metodom sa dvoinim povezivanjem.
-
T
2
p
I
L
R
L
KOMANDNI
PULT
NAPAJANjE
MERNI PRETVARA
+

Slika 2.2 Merni pretvara sa etvoroinom vezom i jednosmernim napajanjem
-
+
T1 p
I
L
R
L
KOMANDNI
PULT
OTPOR
OPTERE ENjA
NAPAJANjE
MERNI PRETVARA
53
Povezivanje mernog pretvaraa sa komandnom salom dato na slici 2.2 u osnovi je isto kao
na slici 2.1, sa tim to je prednost ovog tipa povezivanja laka mogunost realizacije primene u
eksplozivnim sredinama. Kod troine veze prikazane na slici 2.3, linija koja povezuje izvor
napajanja i linija koja povezuje jedan kraj prijemnika sa mernim pretvaraem, ine jedan provodnik
A. Zajednika taka izvora i prijemnika je uzemljena. J edina prednost ove veze u odnosu na vezu
prikazanu na slici 2.2 je uteda jednog voda.
-
T
3 p
R
L
KOMANDNI
PULT
A B
MERNI PRETVARA
+

Slika 2.3 Troino povezivanje mernog pretvaraa
Na slici 2.4 predstavljena je dvoina veza mernog pretvaraa sa serijski vezanim
prijemnikom signala i jednosmernim naponom napajanja u komandnom pultu.











Slika 2.4 Dvoino povezivanje mernog pretvaraa
Osim evidentne utede u ukupnom broju vodova potrebnih za komunikaciju, treba naglasiti
da ova varijanta povezivanja podrazumeva korienje zatitne Zener-diode, koja u svakom trenutku
obezbeuje potrebnu snagu neophodnu za normalno funkcionisanje izlaznog pojaavaa i ostalih
elektronskih blokova u sklopu mernog pretvaraa. Izlazna struja mernog pretvaraa koja je uvek
razliita od nule i moe zavisno od vrednosti ulaznog procesnog parametra biti u opsegu 420mA
protie kroz zener diodu polariui je i stvarajui konstatni pad napona na njoj dovoljan za
napajanje elektronskih kola mernog pretvaraa. Jasno je da izlazna struja ne moe biti jednaka nuli,
jer bi u tom sluaju kompletna elektronika mernog pretvaraa ostala bez napajanja.

Osnovna blok ema mernog pretvaraa prikazana je na slici 2.5. Osnovni parametri su:
p - procesni parametar
V
T
- napon transmitera
R
V1
, R
V2
- otpori prenosnih vodova
I
o
- struja, nosilac informacije na standardnomsignalu o procesnom parametru
E
N
- izvor napajanja
R
L
- otpor optereenja




T
1
p
R
L
+ -
MERNI PRETVARA
54












Slika 2.5 Blok ema dvoinog transmitera
U principu, elektrini deo dvoinog transmitera je obino konvertor napona u struju koji
prenosi svoj strujni signal svojim linijama za napajanje i simboliki se moe prikazati kao na slici
2.6.













Slika 2.6 Elektrina ema dvoinog transmitera
Izlazna struja I
0
sastoji se od konstantne (mirne) struje I
1
i struje signala koja je direktno
srazmerna sa ulaznim signalom e
i
koji je proporcionalan procesnom parametru. Pri tome je
koeficijent srazmernosti transkonduktansa g
m
. U sistemima za upravljanje tehnolokim procesima
za odreeni dinamiki opseg e
i
, I
1
i g
m
se odreuju za strujni opseg od 4 do 20mA. Ulazni napon e
i

mora biti referentan u odnosu na jednu od dve linije, a ne u odnosu na svoju referentnu masu, jer bi
struja tekla izmeu dva uzemljenja i stvarala pad napona greke na otporu optereenja R
L
. To znai
da se e
i
mora generisati iz plivajueg (floating) mernog pretvaraa. Neki pretvarai, kao
termoparovi sa neuzemljenim toplim krajem, ve su plivajui, a drugi (koji zahtevaju prednapone)
mogu biti povezani u obliku mosta koji se napaja preko dvoinog transmitera da bi se dobila
eljena plivajua veza. Ako ulazni signal mora da ima svoje sopstveno uzemljenje (npr.
termoparovi sa uzemljenim toplim krajem), koriste se dvoini transmiteri sa galvanskom
izolacijom ulaznog od izlaznog signala.
U skladu sa primerom dvoinog povezivanja mernog pretvaraa prikazanim na sl. 2.4,
osnovna blok konfiguracija dvoinog transmitera sastoji se od pojaavaa ulaznog signala,
naponsko-strujnog V/I konvertora i bloka za napajanje sa Zener-diodom, kako je prikazano na slici
2.7.

p
I
0 V
T
R
V1
R
V2
E
N
R
L
KOMANDNA
SALA
MERNI
PRETVARA
+-
I
0
E
N
M
1
R
L
R
I
+-
e=(I +g e)R
0 1 m i L
I +g e
1 m i
e
i
e
0
+
-
55
+
A
-
ei
V/I
R
L
+V
I0
+
-
e0

Slika 2.7 Osnovna blok ema dvoinog transmitera
Pojaanjem ulaznih naponskih signala obezbeuje se odgovarajua vrednost struje
optereenja I
0
. Transkonduktansa pokazuje koliki je odnos kombinovanog izlaznog strujnog signala
i naponskog signala na ulazu. Pojaava se napaja preko plivajueg napajanja sa Zener-diodom,
ime se ograniava uticaj efekata nastalih usled promene napona na izlazu. Kako se pojaava
napaja u odnosu na izlazni kraj, promena izlaznog napona reflektuje se na ulaz pojaavaa. Napon
Zener-diode podeava se tako da bude dovoljno veliki za nesmetano napajanje pojaavaa, ali ne
previe veliki kako ne bi ograniio napon na izlazu transmitera. Komponente izlazne struje I
0
su
podlone termikim varijacijama pa je u cilju to tanijeg prenosa informacije potrebno izvriti
korekciju na otporniku optereenja operacionog pojaavaa koji je obuhvaen povratnom spregom.
Kada oiavanje u praksi predstavlja ozbiljan problem, treba koristiti tip transmitera sa
modulacijom nosee frekvencije, koji je prikazan na slici 2.8.
A
V/I
R
L
+V
I0
+
-
e0
Napajanje
Otporni
most
Vinov
oscilator

Slika 2.8 Transmiter sa modulacijom nosee frekvencije
Izlaz ovog tipa transmitera je proporcionalan stepenu neravnotee mosta i prenaponu iz
Vinovog oscilatora, koji ujedno predstavlja i signal nosioca. Greku pri prenosu informacija
primarno definie nivo stabilnosti amplitude signala Vinovog oscilatora, pa je neohodno koristiti
stepen za automatsku korekciju pojaanja, kako bi se kontrolisala amplituda oscilatora. Za vie
senzora potrebno je isto toliko oscilatora sa razliitim noseim frekvencijama i isti broj otpornih
mostova, iji e se izlazi sabirati na istom pojaavau.
Ako su senzori takvog tipa da se njima generie neplivajui izlazni signal, treba koristiti
kolo sa uzolovanim tipom transmitera, ija je blok konfiguracija prikazana na slici 2.9.
+
A
-
ei
R
L
+V
I0
+
-
e0
Strujni
pojacavac
Foto
par
Foto
par
DC/DC
konvertor

Slika 2.9 Izolovani tip transmitera
56
Uzemljenje senzora moe biti odvojeno velikom razlikom potencijala u odnosu na uzemljeni
kraj prijemnika informacija, to moe izazvati znaajno slabljenje korisnog signala koji se prenosi.
Foto parovima se eliminie uticaj ovog neeljenog signala usled razlike uzemljenja, kao i uticaji
cirkuliuih struja usled pogrenog uzemljenja, a prenosi se samo korisni signal. Pojaava signala
pobuuje par LED dioda fototranzistor, dok DC/DC konvertor obezbeuje napajanje pojaavaa.
Za sluaj da se napajanje pojaavaa obezbeuje sa ulazne strane kola na slici 2.9 eliminie se
potreba za primenom DC/DC konvertora.
Tanost odziva kola izolovanog transmitera ograniena je na oko 1% greke usled
nestabilnosti uparivanja i umova para LED-fototranzistor, koji se moraju upariti za ceo dinamiki
opseg signala, pa je teko smanjiti nelinearnost. Pored toga, vreme stabilnosti uparivanja degradira
se zbog smanjenja efikasnosti prenosa, to u kombinaciji sa visokim sadrajem uma u izlaznoj
struji ovih foto parova, predstavlja dodatno ogranienje osetljivosti transmitera.
Izlazna struja I
0
sastoji se od konstantne (mirne) struje I
1
i struje signala koja je direktno
srazmerna sa ulaznim signalom e
i
koji je proporcionalan procesnom parametru. Pri tome je
koeficijent srazmernosti transkonduktansa g
m
. U sistemima za upravljanje tehnolokim procesima
za odreeni dinamiki opseg e
i
, I
1
i g
m
se odreuju za strujni opseg od 4 do 20mA. Ulazni napon e
i

mora biti referentan prema jednoj od dve linije, a ne prema svojoj referentnoj masi, jer bi struja
tekla izmeu dva uzemljenja i stvarala napon greke na otporu optereenja R
L
. To znai da se e
i

mora generisati iz plivajueg (floating) davaa. Neki davai, kao termoparovi sa neuzemljenim
toplim krajem, ve su plivajui, a drugi (koji zahtevaju prednapone) mogu biti spojeni u mostni spoj
koji se napaja iz dvoinog transmitera da bi se dobio eljeni plivajui spoj. Ako ulazni signal mora
da ima svoje vlastito uzemljenje (npr. termoparovi sa uzemljenim toplim krajem) koriste se
dvoini transmiteri s galvanskom izolacijom ulaznog od izlaznog signala.

2.2 Tipovi izvora snage unutar dvoinog transmitera

Za normalno funkcionisanje dvoinog transmitera neophodno je da unutar transmitera
postoji dodatni izvor snage, koji svoju energiju crpi iz izvora napajanja E
N
preko prenosnih vodova.
Zavisno od prirode samih izvora snage oni moraju imati konstantnu strujnu, odnosno naponsku
karakteristiku. Paralelni izvor snage sa konstantnom strujnom karakteristikom i serijski izvor snage
sa konstantnom naponskom karakteristikom za interno napajanje dvoinog transmitera prikazani
su na slikama 2.10 i 2.11, respektivno.

PROCESNI PARAMETAR
(PROMENLJ IVA)
POVRATNA
SPREGA
IZLAZNO
POJ A ALO
POJ A ALO
GRE KE

PARALELNI
IZVOR
SNAGE
I
1 I
2
I
0
V
T
+
+
-
-
T
1
R
F


Slika 2.10 Paralelni izvor snage
57
PROCESNI POVRATNA
SPREGA
SERIJ SKI
IZVOR
SNAGE
I
0
I
0
V
T
+
+
-
-
T
1
R
F

Slika 2.11 Serijski izvor snage
Struja I
1
koja napaja energijom paralelni izvor snage u svakom trenutku mora imati
konstantnu vrednost kako ne bi uticala na vrednost struje I
0
, koja direktno zavisi jedino od vrednosti
struje I
2
, odnosno od vrednosti procesnog parametra koji se kontrolie. Za sluaj serijskog izvora
snage na slici 2.11. neophodno je da struja I
0
pri nultoj vrednosti procesnog parametra koji se
kontrolie ili pri donjoj graninoj vrednosti njegovog dinamikog opsega, ne bude manja od 4mA.
Kako i paralelni i serijski izvor snage svoju energiju crpu iz izvora napona napajanja E
n
, za vrednost
izlazne struje u opegu 4-20mA, napajanje elektronike prisutne u kolu mora biti obezbeeno i za
najgori mogui sluaj, odnosno za najmanju vrednost maksimalne izlazne snage. Zato je neophodno
definisati tu maksimalnu vrednost snage koja se moe zahtevati od primenjenog izvora snage. Ona
se rauna kao:

snage izvor serijski za ) ( 2 . 0
snage izvor paralelni za ) )( 2 . 0 (
max 0 max
max 0 max
max


=
A N
N A
V I R E I
I R E i I
P

gde su:

i
A
, V
A
struja, napon praga izlaznog pojaavakog stepena;
I
max
- maksimalna vrednost struje I
0
, odnosno nosioca informacije;
R
0
=R
V1
+R
V2
+R
L
ukupna otpornost optereenja;

Za sluaj paralelnog izvora snage maksimalna izlazna snaga odreuje se kao proizvod
minimalne vrednosti izlazne struje Imin=0,2Imax=4mA umanjene za zanemarljivo malu vrednost
struje praga izlaznog pojaavakog stepena i minimalne vrednosti izlaznog napona. Ova vrednost
izlaznog napona se rauna kao razlika napona napajanja i vrednosti napona na ekvivalentnoj
otpornosti optereenja R
0
=R
V1
+R
V2
+R
L
, pri maksimalnoj izlaznoj struji I
max
=20mA.
Za serijski izvor snage, koji ima konstantnu naponsku karakteristiku, maksimalna izlazna
snaga odreuje se kao proizvod minimalne vrednosti izlazne struje izvora I
min
=0,2I
max
=4mA i
njegovog konstantnog napona, koji se rauna kao razlika sledeih parametara: vrednosti napona
napajanja, pada napona na otpornosti optereenja R
0
pri maksimalnoj izlaznoj struji I
max
=20mA, i
zanemarljivo male vrednosti napona praga izlaznog pojaavakog stepena (napon na spoju
kolektor-emitor).

Minimalna vrednost za maksimalnu izlaznu snagu P
max
, odnosno sopstvenu potronju izvora
snage, obzirom na tehnoloki nivo primenjenih poluprovodnikih komponenti (operacioni
pojaavai male potronje, zener diode male referentne struje, itd.), je vrednosti ispod 40mW, ali i
pored toga jo uvek postoje problemi oko energetskog bilansa izvora snage.

58
2.3 Digitalni dvoini transmiteri

Razvoj kola visokog stepena integracije uzrokovao je pojavu veoma tanih i brzih analogno-
digitalnih konvertora (A/D), operski stabilisanih pojaavaa, serijsko-paralelnih i paralelno-
serijskih konvertora, itd., smetenih na jednom ipu (kuitu). Analogni transmiter moe sada biti
zamenjen digitalnim transmiterom koji je jeftiniji, taniji i stabilniji od svog predhodnika. Mada
analogni transmitter zadovoljava u mnogim standardnim primenama, on ima i neka svoja
ogranienja, obzirom na udaljenost na koju se prenosi koristan signal, uticaj umova na prenosnu
liniju i uticaj struja uzemljenja. Korienjem digitalnog transmitera u sistemima automatskog
upravljanja, uticaj umova na prenosnu liniju moe praktino biti eliminisan upotrebom kola za
optoizolaciju na nivou digitalnog signala koji se prenosi.
DAVA POJ AAVA
A/D
KONVERTOR
UART
KONTROLA
LI NIJ SKI
DRAJVER
IZVOR
SNAGE
Viz
P

(a)
DETEKTOR
PRAGA
(KOMPAR.)
DRUGI
IZVOR
SNAGE
NAPAJANJ E
UART2
M
A
G
I
S
T
R
A
L
A

(b)
Slika 2.12 Principijalna blok sema digitalnog transmitera:
(a) Digitalni predajnik; (b) Digitalni prijemnik
Naponski signal iz senzora (davaa) nakon to se pojaa pojaavaem vodi se u A/D
konvertor, gde se pretvara u digitalni signal. Ovakav digitalni signal putem univerzalnog asinhronog
primo-predajnika (UART), pretvara se u serijski podatak koji se kao niz bitova prenosi prenosnom
linijom. Komparator rekonstruie binarne podatke koji ine korisnu prenosnu informaciju. Kolo
UART-a vri konverziju serijskog u digitalni podatak. Principijelna blok ema UART-a data je na
sledeoj slici:
Rx
Tx
Saprijemnika
Serijski pod.
Ulaz
Serijski pod.
Izlaz
RD
RDA
Paralelni pod.
Izlaz
Paralelni pod.
Ulaz
TBE
WR

Slika 2.13 Principijelna blok ema UART-a
59
Postoje dva vana kontrolna signala koji se koriste za upravljanje radom UART-a. J edan od
ovih kontrolnih signala odnosi se na raspoloivost podataka sa prijemnika RDA (Receiver Data
Available) i daje indikaciju da je kompletna N-bitna re serijskog podatka primljena. Drugi
upravljaki signal TBE (Transmitter Buffer Empty) nosi informaciju o tome da je bafer odailjaa
prazan. TBE signal indicira da je UART u stanju da prihvati novu N-bitnu paralelnu re podatka za
prenos. Na slici 2.13. sa Rx je oznaen prijemnik, a sa Tx predajnik. Tip A/D konvertora koji se
koristi u ovakvim digitalnim transmiterima je najee 12-bitni, koji daje na svom izlazu takav
format digitalnog signala koji obezbeuje njegovo dovoenje u UART. UART najee uzima dva
bajta iz A/D konvertora, i to jedan 6-bitni kao gornji i jedan 8-bitni kao donji bajt i prenosi ih u
serijskoj formi zajedno sa bitovima za start, stop i parnost. Brzina prenosa podataka moe biti
eksterno kontrolisana signalima iz kvarcnog oscilatora. Pri tome isti kristal kvarca se moe
primeniti za A/D konvertor i UART 1. Vreme prenosa kompletnog serijskog podatka mora biti
znatno manje od vremena konverzije podatka. U praksi vreme prenosa podataka je deset puta manje
od vremena konverzije.
Namena linijskog drajvera je da obezbedi odgovarajui nivo snage prenoenog korisnog
signala, koji zavisi od konkretnog reenja digitalnog transmitera. Prijemni deo digitalnog
transmitera se sastoji od komparatora i drugog UARTa. Digitalni izlaz ovog UART-a moe se
direktno dovesti na raunar ili u neki drugi digitalni sistem. Ako se zahteva i digitalni displej, treba
koristiti UART koji ima tri heksadecimalna izlaza, mogunost promene polariteta i mogunost
prekoraenja.
Ovako projektovan digitalni transmiter moe biti kompletno smeten u kuite, a kod
prenosa na veim razdaljinama izmeu senzora i prijemnika, prijemni deo (komparator, izvor snage
2 i UART 2) mogu biti locirani na odreenu udaljenu lokaciju, definisanu prenosnim linijama,
brzinom prenosa i zahtevanom tanou prenosa. Dananji tipini digitalni transmiteri najee
imaju 12-bitne A/D konvertore, ukljuujui i bit polariteta, a neto vea tanost se moe obezbediti
primenom 14 ili 16-bitnih A/D konvertora. Primenom odgovarajuih optoizolatora, mogue je
postii probojni napon reda veliine nekoliko kV, ne smanjujui bitno klasu tanosti sistema.
UART-i koji se koriste kod digitalnih transmitera, kao to smo videli imaju predajnik i
prijemnik to se moe iskoristiti i za direktno slanje poruka samom senzoru. Ovo neznatno
komplikuje digitalni transmiter, ali ga ini znatno inteligentnijim. Primljena re od strane senzora ili
prijemnika moe biti iskoriena za poetak prenosa ili poetak nove konverzije, iji rezultat moe
biti vraen nazad.
Konverzija po zahtevu moe iskoristiti prenoeni korisni signal da selektuje jedan od
nekoliko senzora ili jednu od nekoliko razliitih operacija u sistemu. Periodino uzimanje statusnih
informacija iz predajnika ili prijemnika (kod raunarskih sistema iz jedne ili vie periferijskih
jedinica), da bi se utvrdilo da li je svaki od njih spreman ili nije da poalje ili da primi novi podatak,
naziva se sistem pollinga-a. Prenos po zahtevu se moe proiriti na sistem polling-a, tako da se
primljena re uporeuje sa onom koja je memorisana u senzoru, pri emu ako se ove dve rei
poklapaju, podaci se alju na magistralu raunara. Na ovaj nain nekoliko senzora moe se povezati
na istu prenosnu liniju, a njima se pojedinano pristupa preko zajednikog upravljakog
raunarskog sistema.

2.4. Prikaz nekih dvoinih transmitera i karakteristike

Izolovani kondicioneri i transmiteri [12] su osnovne komponente svakog industrijskog ili
laboratorijskog mernog okruenja. Bez ovih komponenata ni za jedno merenje se ne moe sa
sigurnou rei da je tano, a opasnost po ljude i opremu je stalna. Ugradnjom izolacionih
komponenta podie se kvalitet i profesionalnost postrojenja, tanost merenja i opta sigurnost.
Osnovna uloga kondicionera i transmitera je da dolazee analogne signale prenesu preko
izolacione barijere i da ih verodostojno interpretiraju na svom izlazu.
Podruje primene su sistemi za akviziciju podataka, merenje, monitoring i procesno
upravljanje. Primenom izolacionih komponenata moe se spreiti degradacija kvaliteta merenja
60
nastala efektima smetnji razliitog porekla kao to su um, tranzijenti, elektrina pranjenja i druge
opasnosti iz industrijskog ili laboratorijskog okruenja.
Izolacione komponente tite ljude od visokog napona a zatim i opremu od razliitih
potencijala petlji uzemljenja. Drugim reima, kondicioneri galvanski razdvajaju razlike potencijala
izmeu generatora signala i mernih sistema.
Electronic Design proizvodi dvoine transmitere visoke tanosti i kvaliteta izrade. Obino
se proizvodi vie razliitih serija ureaja: CA, CB, CC, CD, CE, CS.











Serija CA
Familija izolacionih, analognih kondicionera sa instrumentacionim
karakteristikama
Serija CB
Familija izolacionih kondicionera-transmitera sa dvoinim strujnim prenosom
signala
Serija CC Familija ekonominih pasivnih signalnih izolatora (u razvoju)
Serija CD
Familija izolatora transmitera sa Ex specifikacijama i HART protokolom (u
razvoju)
Serija CP Familija programabilnih signalnih izolatora (u razvoju)
Serija CS Elektrini izvor za napajanje kondicionera
Svi ED-ovi kondicioneri i transmiteri bez obzira na razliitost serija i familija u istoj
aplikaciji se mogu meusobno meati to korisniku omoguava da na jednostavan i ekonomian
nain rei potrebe postrojenja. Zajedniko za sve je da su to kompaktne i ekonomine komponente
koje po performansama zadovoljavaju profesionalne zahteve za instrumentaciona, laboratorijska i
industrijska merenja.
Svi kondicioneri i transmiteri su napravljeni za montau na DIN inu. Moduli imaju
Fenixove prikljuke sa vijcima tako da je i montaa i oienje vrlo lako i brzo.

2.4.1 Dvoini izolovani transmiteri serije CB

Osnovni opis
Dvoini izolovani transmiteri Serije CB imaju jedan analogni ulazni kanal koji signal
filtrira, pojaava, izoluje i konvertuje u strujni od 4 do 20 mA pogodan za prenos na distancu do
1200 m. Ovako kondicionirani i izolovani signali se mogu prikljuiti na sistem za akviziciju
podataka, Industrijski PC, PLC ili na neki drugi merni sistem.
Transmiteri Serije CB imaju visoku tanost i linearnost karakteristine za skupe proizvode.
Kondicioneri imaju elektrinu (galvansku) izolaciju izmeu senzora i mernog sistema od 1500 V.
Serija CB ima veliki broj razliitih modela. Ulaz prihvata miliVolte (mV), Volte (V),
miliAmpere (mA), Ampere (A), RTD, "RMS to DC", termoparove, frekvenciju i potenciometre.
Atributi
Transformatorska izolacija 1500 Vrms
Tanost bolja od 0.03 %
Linearnost 0.01 %
61
Petopolni filter, 80 dB NMR za 50 Hz
CMR 160 dB
Napajanje kroz strujnu petlju od 11V do 60V
Izlaz 4 do 20 mA
Zatita na ulazu i izlazu do 250 V AC
Laka montaa i ugradnja na DIN inu
Zatita od tranzijenata izvedena po ANSI/IEEE C37.90.1-1989 specifikaciji
Primena
Industrijske primene
Laboratorijska merenja
Zatita ljudi od kontakta sa mrenim ili nekim drugim naponom opasnim po ivot
Zatita elektronske opreme od elektrinih potencijala, udara i pranjenja
Opta sigurnost i pouzdanost sistema
Redukcija uma RF i EMI iz signala
Produava vreme izmeu kvarova (MBTF)
Opta profesionalnost
Visoki komfor, bez opasnosti za budue greke u oienju i instalacijama

2.4.1.1 CB 37 transmiter termoparova sa kompenzacijom (CJC)

Familija CB predstavlja dvoine transmitere sa strujnom petljom. Serija CB-37 radi sa
termoparovima J, K, T, E, R, S, B i N. Ovu seriju predstavljaju izolovani jednokanalni transmiteri
koji naponske signale sa termopara pojaavaju, kompenzuju, filtriraju, izoluju i konvertuju u izlazni
strujni signal od 4 do 20 mA. Pogodni su za prenos signala na distance do 1200 m, do sistema za
akviziciju podataka, industrijskog PC-a, PLC-a ili nekog drugog mernog sistema.
Izolacioni transmiteri familije CB-37 tite ljude i mernu opremu i fiziki ih odvajaju od
ekcesnihdogaaja koji mogu da se pojave na strani senzora ili na nekom drugom mestu u okviru
mernog okruenja. Ulaz i izlaz modula su zatieni od tranzijenata i napona do 250 Vrms.
Transmiteri imaju veoma nisku cenu kotanja i odline karakteristike koje se sreu samo kod
skupljih ureaja.
Atributi

Kondicioner termoparova J, K, T, E, R, S, B i N

Visokatanost, linearnost, ponovljivost i pouzdanost

Kompenzacija hladnog kraja termopara

Strujni izlaz 4 do 20 mA

Napajanje kondicionera od 11 V do 60 V

Transformatorska izolacija min. 1500 Vrms

Tanost 0.05%

Linearnost 0.01%

80 dB NMR za 50 Hz

160 dB CMR

Ulaz i izlaz zatien od 250 V kontinualno

Laka montaa na DIN inu

Zatita od tranzijenata po ANSI/ IEEE C37.90.1-1989 specifikaciji

Zadovoljava CSA, FM i CE specifikacije


Vrlo dobar odnos cena-karakteristike-performanse
Osnovni opis
Familije CB transmitera imaju operski ulazni pojaava sa niskim temperaturskim driftom,
malim ofsetom i vrlo stabilnim koeficijentom pojaanja. Pojaava je odreen sa dve precizne
naponske reference. Transmiter radi na principu amplitudne modulacije i transformatorske izolacije
62
signala tako da je primarna strana modula "lebdea" u odnosu na sekundarnu stranu modula. Ova
arhitektura daje odlinu linearnost, stabilne i pouzdane karakteristike i ne zahteva ulazno
uzemljenje. Demodulator signala na izlaznoj (sekundarnoj) strani modula obnavlja originalni signal,
koji se zatim filtrira i konvertuje u strujni signal od 4 do 20 mA.
Serija CB-37 (slika 2.14) radi sa osam tipova termoparova J, K, T, E, R, S, B i N koji se
najee sreu u industrijskim aplikacijama. Svaki transmiter ima ugraenu kompenzaciju hladnog
kraja termopara koja kompenzuje parazitne termo spojeve koji se javljaju na prikljucima.
Ugraeno je kolo za detekciju prekida termopara kao i donja skala koju korisnik moe da
kompletira dodavanjem spoljnog otpornika od 47 MO na prikljuke 2 i 3.
1 2 3 4
-
E
X
C
N
C
+
I
N
-
I
N
Potiskivanjepikova
i zatita
Potiskivanjepikova
i zatita
LPF
LPF
ISO
prekida
Izolaciona
barijera
Field-Side
napajanje
Loop-Side
napajanje
Oscilator
napajanja
5 6
+
L
O
O
P
-
L
O
O
P
-V
ref
CJ C
Ambijentalni
Temp. Senzor
+ -
Termopar

Slika 2.14 Izolacioni transmiteri CB-37 i njihov funkcionalni blok dijagram
Ulazno kolo obezbeuje zatitu od pogreno prikljuenih napona do 250 VAC i protiv
tranzijenata definisanih ANSI/IEEE C37.90.1-1989 dokumentima. Transmiteri imaju ugraen filter
petog reda koji 50 Hz potiskuje sa 80 dB (min. 10.000 puta). Prvi pol filtera je anti-aliasing i on je
lociran u primarnom kolu modula dok se na sekundarnoj strani izolacione barijere nalazi filter
etvrtog reda. Posle anti-aliasing filtriranja na ulaznoj strani kondicionera signal se dovodi na
operski stepen iza koga se nalazi izolacioni mikro transformator. Metod prenosa signala je
amplitudna modulacija. Ova tehnika daje bolje rezultate od tehnike sa digitalnim ili linearnim
optokaplerima ili od tehnike kondenzatorske izolacije. U sekundarnom stepenu, iza izolacione
barijere, signal se demodulie i ponovo filtrira od transmisionih smetnji. Napajanje transmitera je
preko strujne petlje u opsegu od 11 do 60 V. Stepen za elektrino napajanje modula ima ugraena
zatitna kola za inverzno prikljuenje napona napajanja i kola koja spreavaju prolaz tranzijentima.
Modul ima odlinu stabilnost u vremenu i ne zahteva kalibraciju ili bilo kakvo odravanje. Na
prednjoj strani modula ispod prednje nalepnice nalaze se dva vieobrtna trimera za precizno
podeavanje ofseta i nule. Obe vrednosti su podeene pre isporuke, a korisnik moe da prekalibrie
ove vrednosti prema svojim potrebama u opsegu od 10%. Familija transmitera CB-37 se moe u
okviru iste aplikacije meati sa drugim familijama izolacionih modula. Oni mogu da se ukljuuju u
merni sistem i iskljuuju iz njega bez iskljuenja napona napajanja ili prekida rada sistema (hot
swapable).

2.4.1.2 CB 36 transmiter sa potenciometarskim ulazom

Familija CB predstavlja dvoine transmitere sa strujnom petljom. Serija CB-36 ima
potenciometarski ulaz koji naponski signal pojaava, filtrira, izoluje i konvertuje u izlazni strujni
signal od 4 do 20 mA. pogodan za prenos do 1200 m, gde se signal moe prikljuiti na sistem za
63
akviziciju podataka, industrijski PC, PLC ili na neki drugi merni sistem. Izolacioni transmiteri
familije CB-36 tite ljude i mernu opremu i fiziki ih odvajaju od ekcesnih dogaaja koji mogu da
se pojave na strani senzora ili na nekom drugom mestu u okviru mernog okruenja. Ulaz i izlaz
modula su zatieni od tranzijenata i naponskih nivoa do 250 Vrms. Transmiteri imaju veoma nisku
cenu kotanja i odline karakteristike koje se sreu samo kod skupih ureaja.
Atributi

Visokatanost, linearnost, ponovljivost i pouzdanost

Potenciometarski ulaz od 100 O do 10 kO

Strujni izlaz 4 do 20 mA

Transformatorska izolacija min. 1500 Vrms

Tanost 0.03%

Linearnost 0.01%

80 dB NMR za 50 Hz

160 dB CMR

Napajanje kondicionera od 11 V do 60 V

Ulaz i izlaz zatieni od 250 V kontinualno

Laka montaa na DIN inu

Zatita od tranzijenata po ANSI/ IEEE C37.90.1-1989 specifikaciji

Zadovoljava CSA, FM i CE specifikacije



Osnovni opis
Familije CB transmitera imaju operski ulazni pojaava sa niskim temperaturskim driftom,
malim ofsetom i vrlo stabilnim koeficijentom pojaanja. Pojaava je odreen sa dve precizne
naponske reference. Transmiter radi na principu amplitudne modulacije i transformatorske izolacije
signala tako da je primarna strana modula "lebdea" u odnosu na sekundarnu stranu modula. Ova
arhitektura daje odlinu linearnost, stabilne i pouzdane karakteristike i ne zahteva ulazno
uzemljenje. Demodulator signala na izlaznoj (sekundarnoj) strani modula obnavlja originalni signal,
koji se zatim filtrira i konvertuje u strujni signal od 4 do 20 mA.
CB-36 (slika 2.15) ima integrisan precizni strujni izvor za eksitaciju prikljuenog
potenciometra. Struja eksitacije je vrlo mala (0,25mA) pa je samozagrevanje spoljnog
potenciometra minimalno.
1 2 3 4
Potenciometar
+
E
X
C
N
C
+
I
N
-
I
N
Potiskivanjepikova
i zatita
Potiskivanjepikova
i zatita
Pobudna
struja
LPF
LPF
ISO
prekida
Izolaciona
barijera
Field-Side
napajanje
Loop-Side
napajanje
Oscilator
napajanja
5 6
+
L
O
O
P
-
L
O
O
P

Slika 2.15 Izolacioni transmiteri CB-36 i njihov funkcionalni blok dijagram
Ulazno kolo obezbeuje zatitu od pogreno prikljuenih napona do 250 VAC i protiv
tranzijenata definisanih ANSI/IEEE C37.90.1-1989 dokumentima. Transmiteri imaju ugraen filter
petog reda koji 50 Hz potiskuje sa 80 dB (min. 10.000 puta). J edan anti-aliasing pol filtera je lociran
u primarnom kolu modula dok se na sekundarnoj strani izolacione barijere nalazi filter etvrtog
reda. Posle anti-aliasing filtriranja na ulaznoj strani kondicionera signal se dovodi na operski
64
stepen iza koga se nalazi izolacioni mikro transformator. Metod prenosa signala je amplitudna
modulacija. Ova tehnika daje bolje rezultate od tehnike sa digitalnim ili linearnim optokaplerima ili
od tehnike kondenzatorske izolacije. U sekundarnom stepenu, iza izolacione barijere, signal se
demodulie i ponovo filtrira od transmisionih smetnji.
Napajanje transmitera je preko strujne petlje u opsegu od 11 do 60V. Stepen za elektrino
napajanje modula ima ugraena zatitna kola za inverzno prikljuenje napona napajanja i kola koja
spreavaju prolaz tranzijentima. Modul ima odlinu stabilnost u vremenu i ne zahteva kalibraciju ili
bilo kakvo odravanje. Na prednjoj strani modula ispod prednje nalepnice nalaze se dva vieobrtna
trimera za precizno podeavanje ofseta i nule. Obe vrednosti su podeene pre isporuke, a korisnik
moe da prekalibrie ove vrednosti prema svojim potrebama u opsegu od 10%. Familija
izolacionih kondicionera CB-36 se mogu u okviru iste aplikacije meati sa drugim familijama
izolacionih modula. Oni mogu da se ukljuuju u merni sistem i iskljuuju iz njega bez prekida
napona napajanja ili prekida rada sistema ( hot swapable).

2.4.1.3 CB 47 transmiter sa kompenzacijom (CJC) i linearizacijom termoparova

Familija CB predstavlja dvoine transmitere sa strujnom petljom. Serija CB-47 radi sa
termoparovima J, K, T, E, R, S, B i N. Ovu seriju predstavljaju izolovani jednokanalni transmiteri
koji naponske signale sa termopara pojaavaju, kompenzuju, filtriraju, izoluju, linearizuju i
konvertuju u izlazni strujni signal od 4 do 20mA. Pogodni su za prenos signala na distance do
1200m, do sistema za akviziciju podataka, industrijskog PC-a, PLC-a ili nekog drugog mernog
sistema.
Izolacioni transmiteri familije CB-47 tite ljude i mernu opremu i fiziki ih odvajaju od
ekcesnih dogaaja koji mogu da se pojave na strani senzora ili na nekom drugom mestu u okviru
mernog okruenja. Ulaz i izlaz modula su zatieni od tranzijenata i napona do 250 Vrms.
Transmiteri imaju veoma nisku cenu kotanja i odline karakteristike koje se sreu samo kod
skupljih ureaja.
Atributi

Kondicioner termoparova J, K, T, E, R, S, B i N

Visokatanost, linearnost, ponovljivost i pouzdanost

Kompenzacija hladnog kraja termopara

Strujni izlaz 4 do 20 mA

Napajanje kondicionera od 11 V do 60 V

Transformatorska izolacija min. 1500 Vrms

Tanost 0.08%

80 dB NMR za 50 Hz

160 dB CMR

Ulaz i izlaz zatien od 250 V kontinualno

Laka montaa na DIN inu

Zatita od tranzijenata po ANSI/ IEEE C37.90.1-1989 specifikaciji

Zadovoljava CSA, FM i CE specifikacije




Osnovni opis
Familija CB-47 transmitera (slika 2.16) ima operski ulazni pojaava sa niskim
temperaturskim driftom, malim ofsetom i vrlo stabilnim koeficijentom pojaanja. Pojaava je
odreen sa dve precizne naponske reference. Transmiter radi na principu amplitudne modulacije i
transformatorske izolacije signala tako da je primarna strana modula "lebdea" u odnosu na
sekundarnu stranu modula. Ova arhitektura daje odlinu linearnost, stabilne i pouzdane
karakteristike i ne zahteva ulazno uzemljenje. Demodulator signala na izlaznoj (sekundarnoj) strani
modula obnavlja originalni signal, koji se zatim filtrira i konvertuje u strujni signal od 4 do 20mA.
Serija CB-47 radi sa osam tipova termoparova J, K, T, E, R, S, B i N koji se najee sreu u
industrijskim aplikacijama. Svaki transmiter ima kompenzaciju hladnog kraja termopara koja
65
kompenzuje parazitne termo-spojeve koji se javljaju na prikljucima. Ugraeno je kolo za detekciju
prekida termopara kao i donja skala koju korisnik moe da kompletira dodavanjem spoljnog
otpornika od 47 MO na prikljuke 2 i 3. Linearizacija termopara je hardverski kreirana da
nelinearna transfer funkcija bude u opoziciji sa nelinearnou termopara.
1 2 3 4
-
E
X
C
N
C
+
I
N
-
I
N
Potiskivanjepikova
i zatita
Potiskivanjepikova
i zatita
LPF
LPF Linearizacija
ISO
prekida
Izolaciona
barijera
Field-Side
napajanje
Loop-Side
napajanje
Oscilator
napajanja
5 6
+
L
O
O
P
-
L
O
O
P
-V
ref
CJ C
Ambijentalni
Temp. Senzor
+
-
Termopar

Slika 2.16 Izolacioni transmiteri CB-47 i njihov funkcionalni blok dijagram
Ulazno kolo obezbeuje zatitu od pogreno prikljuenih napona do 250 VAC i protiv
tranzijenata definisanih ANSI/IEEE C37.90.1-1989 dokumentima. Transmiteri imaju ugraen filter
petog reda koji 50 Hz potiskuje sa 80 dB (min. 10.000 puta). Prvi pol filtera je anti-aliasing i on je
lociran u primarnom kolu modula dok se na sekundarnoj strani izolacione barijere nalazi filter
etvrtog reda. Posle anti-aliasing filtriranja na ulaznoj strani kondicionera signal se dovodi na
operski stepen iza koga se nalazi izolacioni mikro transformator. Metod prenosa signala je
amplitudna modulacija. Ova tehnika daje bolje rezultate od tehnike sa digitalnim ili linearnim
optokaplerima ili od tehnike kondenzatorske izolacije. U sekundarnom stepenu, iza izolacione
barijere, signal se demodulie i ponovo filtrira od transmisionih smetnji. Napajanje transmitera je
preko strujne petlje u opsegu od 11 do 60 V. Stepen za elektrino napajanje modula ima ugraena
zatitna kola za inverzno prikljuenje napona napajanja i kola koja spreavaju prolaz tranzijentima.
Modul ima odlinu stabilnost u vremenu i ne zahteva kalibraciju ili bilo kakvo odravanje. Na
prednjoj strani modula ispod prednje nalepnice nalaze se dva vieobrtna trimera za precizno
podeavanje ofseta i nule. Obe vrednosti su podeene pre isporuke, a korisnik moe da ih
prekalibrie prema svojim potrebama u opsegu od 5%.
Familija transmitera CB-47 se moe u okviru iste aplikacije meati sa drugim familijama
izolacionih modula. Oni mogu da se ukljuuju u merni sistem i iskljuuju iz njega bez iskljuenja
napona napajanja ili prekida rada sistema (hot swapable). J edan izvor moe da napaja preko 100 CB
transmitera.

2.4.2 XTR 101 integrisani dvoini transmiter

XTR 101 (slika 2.17) je integrisano kolo dvoinog transmitera [11], opsega 4mA do 20mA,
koje se sastoji iz instrumentacionog pojaavaa visoke tanosti (IA), strujnog izvora kontrolisanog
naponomi dvojno uparenih strujnih referentnih izvora. Ova kombinacija je idealno prilagoena za
daljinsko kondicioniranje signala mernih pretvaraa irokog dijapazona kao to su termoparovi,
RTD-i, termistori i mostovi sa mernim trakama. Najmoderniji dizajn i lasersko podeavanje
66
(trimovanje), iroki temperaturni opseg rada i male dimenzije ga ine pogodnim za aplikacije
kontrole industrijskog procesa.
Dvoini transmiter omoguava snabdevanje signalom i napajanjem preko jednog para ica
modulacijom struje napajanja ulaznim signalom. Transmiter je imun na padove napona pri dugom
radu i um motora, releja, aktuatora, prekidaa, transformatora i industrijske opreme.
Osobine
Ulaz instrumentacionogpojaavaa:
Mali ofset napona, 30V max
Mali drift napona, 0.75V/C max
Mala nelinearnost, 0.01% max
Dvoini rad:
Napajanje i signal na jednom paru ica
Prenos signala u strujnom modu
Velika otpornost na um
Dvojno upareni strujni izvori
irok opseg napajanja, 11.6V do 40V
Opseg specifikacija: -40C do +85C
Malo DIP-14 pakovanje, keramiko i plastino
Aplikacije
Kontrola industrijskog procesa
Transmiteri pritiska
Transmiteri temperature
Milivoltni transmiteri
Ulazi za otporni most
Ulazi za termopar
Ulazi za RTD
Ulazi sa strujnim antom (mV)
Automatizovana proizvodnja
Nadgledanje energetskog sistema elektrane

Slika 2.17 XTR101 dvoini transmiter
Princip rada transmitera
Pojednostavljena ema XTR101 je prikazana na slici 2.18. U osnovi, pojaavai A
1
i A
2

deluju kao jedan insturmentacioni pojaava napajanja koji kontrolie strujni izvor, A
3
i Q
1
. Rad je
odreen unutranjom povratnom petljom. e
1
koji se dovodi na pin 3 e se takoe pojaviti na pinu 5,
i slino, e
2
e se pojaviti na pinu 6. Stoga, struja kroz R
S
(otpornik za podeavanje span-a) e biti
67
I
S
=(e
2
-e
1
)/R
S
=e
IN
/R
S
. Ova struja se kombinuje sa strujom I
3
prilikom formiranja I
1
. Kolo je tako
konfigurisano da je I
2
19 puta vee od I
1
. Prenosna funkcija je prikazana na slici 2.18.
Ispitivanje prenosne funkcije pokazuje da I
O
ima donju granicu opsega 4mA kada je e
IN
=e
2
-
e
1
=0V. Ovih 4mA je sastavljeno od 2mA struje mirovanja na pinu 7 plus 2mA iz strujnih izvora.
Gornja granica opsega struje I
O
je podeena na 20mA odgovarajuom selekcijom R
S
bazirano na
gornjoj granici opsega e
IN
.

Slika 2.18 Pojednostavljena ema XTR101
Informacije o primeni
Mala veliina, mali ofset i drift napona, izvrsna linearnost i unutranji precizni strujni izvori
ine XTR101 idelanim za mnogo aplikacija.
Primer 1
RTD merni pretvara je prikazan na slici 2.19. Za dati proces sa temperaturnim granicama
+25C do +150C, konfigurie se XTR101 za merenje temperature sa platinskim RTD koji daje
100O pri 0C i 200O pri +266C. Prenosi 4mA za +25C i 20mA za +150C.
Izraunavanje R
S
: osetljivost RTD-a je AR/AT=100O/266C. Kada je pobuen sa strujnim
izvorom 1mA za opseg 25C do 150C (raspona 125C), raspon e
IN
je 1mA(100O/266C)125C
=47mV=Ae
IN
.
O =

=
A A
= 3 . 123
016 . 0 47 / 16
40
016 . 0 /
40
V
A
mV mA
V
A
e I
R
IN O
S

Podeavanje raspona je ostvareno trimovanjem R
S
.
Izraunavanje R
4
: pri +25C,
( ) mV C
C
mA R R mA e
T T
4 . 109 25
266
100
100 1 1
'
2
=
(

O
+ O = A + =
Da bi se podesilo da donja granica opsega 25C odgovara izlaznoj donjoj granici opsega 4mA,
koristi se ulazno kolo kao na slici 2.16.
e
IN
, diferencijalni ulaz XTR101, je 0 pri 25C ili:
68

4
'
25 2
V e
C



stoga, mV e V
C
4 . 109
'
25 2 4
= =


O = = = 4 . 109
1
4 . 109
1
4
4
mA
mV
mA
V
R
Izraunavanje R
2
:
Pri +25C, mV e 4 . 109
'
2
=
Pri +150C, ( ) mV C
C
mA R R mA e
T T
4 . 156 150
266
100
100 1 1
'
2
= |
.
|

\
|

O
+ O = A + =
D
1
+
-
R
s
R
4
R
T
R
2
R
L
0.01F
24V
0.01F
e
1
V
4
e
in
e
L
e
2
e'
2
5
3
4
7
10
11
8
6
-
-
-
-
-
+
+
+
+
+
XTR100

Slika 2.19 Kolo za primer 1
Primer 2
Merni pretvara termopara je prikazan na slici 2.20. Za dati proces sa temperaturnim (T
1
)
granicama od 0C do +1000C, treba konfigurisati XTR101 da meri temperaturu pomou termopara
J tipa koji daje promenu napona od 58 mV pri promeni temperature od 1000C. Treba upotrebiti
poluprovodniku diodu za kompenzaciju hladnog spoja da merenje bilo u odnosu na 0C. Ovo se
ostvaruje dovoenjem napona za kompenzaciju, V
R6
, koji je jednak onom dobijenom od strane
termopara sa hladnim spojem (T
2
) na sobnoj temperaturi. Pri tipinoj sobnoj temperaturi od +25C
ovaj napon je jednak 1.28mV (dobijeno iz standardnih tabela za termoparove sa referentnim spojem
na 0C). Treba preneti struju od 4mA pri temperaturi T
1
=0C i 20mA pri temperaturi T
1
=+1000C.
Odreivanje R
S
: Raspon ulazne skale je 58mV (Ae
INFS
=58mV). R
S
se odreuje iz jednaine:
O = =

A
A
= 9 . 153
S 599 0.2
40
0.016S
mV 58
16mA
40
0.016S
e
I
40
R
IN
0
S

Izbor R
4
: R
4
se bira tako da je na izlazu 4mA pri T
TC
=0C (V
TC
=-1.28mV) i T
D
=+25C
(V
D
=0.6V).
V
TC
e biti -1.28 mV pri T
TC
=0C, dok je referentni spoj na +25C. e
1
mora biti izraunato da pri
temperaturi T
D
=+25C daje e
IN
=0V.
V
D 25C
=600mV
e
1 25C
=600mV 51/2051=14.9mV
e
IN
=e
2
-e
1
=V
TC
+V
4
- e
1

sa e
IN
=0 i V
TC
=-1.28mV
V
4
=e
1
+e
IN
- V
TC
=14.9mV +0V - (-1.28mV)
1mA(R
4
) =16.18mV
R
4
=16.18O
69
+
-
-
-
+
+
XTR100
2.5kO
2kO
51O
1mA
1mA
D
R
5
R
6
R
4
TEMPERATURE T =T
2 0
TEMPERATURE T
1
TERMOCOUPLE
T
TC
0.01F
e
1
V
4
V
TC
e
in
e
2
3
4
7
10
11
8
-
-
-
+
+
+
XTR100

Slika 2.20 Ulazno kolo termopara sa kompenzacijomhladnog spoja
Kompenzacija hladnog spoja: Kolo temperaturne reference je prikazano na slici 2.21. Napon na
diodi ima oblik:
S
D
D
I
I
ln
q
kT
V =
Tipino je pri T
2
=+25C, V
D
=0.6V i AV
D
/AT =-2mV/C. R
5
i R
6
formiraju razdelnik napona za
napon na diodi V
D
. Vrednosti otpornosti razdelnika napona se biraju tako da temperaturski
koeficijent AV
D
/AT bude jednak temperaturskom koeficijentu termopara pri referentnoj temperaturi.
Pri +25C ovaj koeficijent je aproksimativno 52V/C (dobijeno iz standardnih tabela za
termoparove), i otuda je:
|
|
.
|

\
|
+

|
|
.
|

\
|
+ A
A
=
A
A
6 5
6
0 0
6 5
6 D TC
R R
R
C
V
2000
C
V
52
R R
R
T
V
T
V

Bira se R
5
=2kO da bi bilo mnogo vee od otpornosti diode. Raunajui za R
6
dobija se 51O.
R
5
V
5
R
6
V
6
-
-
-
+
+
+
1mA
D V
D

Slika 2.21 Kolo kompenzacije hladnog spoja

Aplikaciona kola

Slika 2.22 Most na ulazu sa naponskompobudom
70

Slika 2.23 Konvertor izlaza u opseg 0-20mA

Slika 2.24 Most na ulazu sa strujnom pobudom






















71
3. PRENOS MERNIH SIGNALA PUTEM ENERGETSKIH VODOVA

3.1 Istorijski pregled

Komunikacija preko energetskih vodova (PowerLine Communications - PLC) koristi mreu
za distribuciju elektrine energije u svrhe prenosa razaliitih podataka [4]. Mrea za distribuciju
elektrine energije se moe dodatno koristiti kao prenosni medium za prenos razliitih
telekomunikacionih servisa. Osnovna ideja koja stoji iza PLC-a je smanjenje cene i trokova
prilikom realizacije novih komunikacionih mrea.
Energetska mrea visokog ili srednjeg napona se moe iskoristiti za premoavanje velikih
razdaljina, da bi se izbegla izgradnja nove komunikacione mree. Energetska mrea niskog napona
je dostupna irom sveta u veoma velikom broju domainstava i moe se koristiti za realizaciju PLC
pristupnih mreaza prenos razlilitih tipova signala. Komunikacija preko energetskih vodova moe
se takoe primeniti lokalno unutar zgrada ili kua, gde se unutranja elektrina instalacija
upotrebljava za realizaciju kunih PLC mrea.
Primena energetske mree u telekomunikacijama je poznata sa poetka dvadesetog veka.
Prvi sistemi sa nosaem frekvencije (Carrier Frequency Systems - CFS) su funkcionisali u
visokonaponskim elektrinim mreama i mogli su da spoje razdaljine preko 500 km korienjem
signala snage 10 W. Takvi sistemi su bili korieni za unutranju komunikaciju stanica za
snabdevanje elektrinom energijom i za realizaciju daljinskih merenja i kontrolnih zadataka.
Takoe, komunikacija preko elektrinih mrea srednjeg i niskog napona je bila realizovana. Ripple
Carrier Signaling (RCS) sistemi su bili primenjivani u mreama srednjeg i niskog napona za
realizaciju kontroleoptereenja u sistemima za snabdevanje elektrinom energijom.
Unutranje elektrine mree su uglavnom bile koriene za realizaciju raznih servisa
automatizacije. Primena kunih PLC sistema omoguuje upravljanje mnogobrojnim elektrinim
ureajima unutar zgrade ili privatne kue sa pozicije centralne kontrolne sobe bez instalacije
dodatne komunikacione mree. Tipini PLC-bazirani sistemi automatizacije u zgradi se koriste za
bezbedonosno nadgledanje, nadzor grejnih ureaja, kontrolu svetla itd.

3.2 Mree za distribuciju elektrine energije

Energetski sistemi koji se sastoje iz tro-nivoske mree se mogu koristiti kao prenosni
medium za realizaciju PLC mrea (slika 3.1):

- Visoko-naponske (110 380 kV) mree povezuju elektrane sa prostranim regionima
snabdevanja ili velikim potroaima. One obino spajaju veoma velike razdaljine,
omoguujui razmenu energije unutar kontinenta. Visoko-naponske mree se obino
realizuju kablovima u vazduhu.
- Srednje-naponske (medium-voltage - MV) (10-30 kV) mree snabdevaju vee oblasti,
gradove i velike industrijske ili komercijalne potroae. Pokrivene razdaljine su znaajno
krae nego kod visoko-naponskih mrea. Srednje-naponske mree se realizuju kablovima
koji su ili u vazduhu ili su podzemni.
- Nisko-naponske (230/400 V, u USA 110 V) mree snabdevaju krajnje korisnike ili kao
individualne potroae ili kao posebne korisnike veeg potroaa. Njihova duina je obino
do nekoliko stotina metara. U gradskim oblastima, nisko-naponske mree su realizovane
podzemnim kablovima, dok su u seoskim sredinama one realizovane kao mree u vazduhu.

Kune elektrine instalacije pripadaju nivou nisko-naponske mree. Ipak, unutranje
instalacije su obino u vlasnitvu korisnika. One su povezane na mreu snabdevanja preko ureaja
za merenje (M-elektrinog brojila). S druge strane, preostali deo nisko-naponske mree (spoljanji)
pripada kompaniji koja obavlja snabdevanje elektrinom energijom.

72


Slika 3.1 Struktura mree snabdevanja elektrinom energijom

Nisko-naponske mree snabdevanja direktno povezuju krajnje potroae u velikom broju
domainstava irom sveta. Stoga, primena PLC tehnologije u nisko-naponskim mreama ini se da
ima perspektive gledajui broj povezanih potroaa. S druge strane, nisko-naponske mree
pokrivaju zadnjih nekoliko stotina metara izmeu potroaa i trafostanice i nude jedno alternativno
reenje korienjem PLC tehnologije za realizaciju takozvane "poslednje milje" u
telekomunikacionoj pristupnoj oblasti.

3.3 Standardi

Komunikacija preko mrea za distribuciju elektrine energije je specificirana u Evropskom
standardu CENELEC EN 50065, koji obezbeuje frekvencijski spektar od 9 do 140 kHz za
komunikaciju preko energetskih vodova (tabela 3.1). CENELEC standard se znaajno razlikuje od
Amerikih i Japanskih standarda, koji specificiraju podruje do 500 kHz za primenu PLC servisa.

Tabela 3.1 CENELEC opsezi za komunikaciju preko energetskih vodova
Opseg (band)
Frekventni opseg
(kHz)
Maksimalna
prenosiva amplituda
(V)
Ciljni korisnik
A 9 - 95 10 Kompanija
B 95 - 125 1.2 Domovi
C 125 - 140 1.2 Domovi

CENELEC standard omoguuje brzine prenosa podataka do nekoliko hiljada bita po
sekundi, koje su dovoljne samo za neke funkcije merenja (upravljanje optereenjem u jednoj
elektrinoj mrei, daljinsko oitavanje, itd.), prenos podataka sa veoma malom bitskom brzinom i
realizacija nekoliko prenosnih kanala za glasovne konekcije. Meutim, za primenu u modernim
telekomunikacionim mreama, PLC sistemi moraju obezbediti mnogo vee brzine prenosa podataka
(iznad 2 Mbps). Samo u ovom sluaju, PLC mree bi mogle da se takmie sa drugim
komunikacionim tehnologijama, naroito u pristupnoj oblasti.
Za realizaciju veih brzina prenosa podataka, PLC prenosni sistemi moraju da rade u irem
frekventnom spektru (do 30MHz). Meutim, nema PLC standarda koji specificiraju rad PLC
sistema izvan frekventnih opsega definisanih CENELEC standardom. Trenutno, postoje nekoliko
tela koja pokuavaju da vode standardizaciju irokopojasnih PLC mrea, kao na primer sledea:
73
- PLCforum je meunarodna organizacija iji je cilj da objedini i predstavi interese ljudi
povezanih sa PLC tehnologijom iz celog sveta. Ima vie od 50 lanova u PLCforum-u;
proizvoakih kompanija, kompanija za distribuciju elektrine energije, mrenih provajdera,
istraivakih organizacija, i tako dalje. PLCforum je organizovan u etiri radne grupe:
tehnoloka, zakonodavna, marketinka i kuna radna grupa.
- HomePlug Powerline Alliance je neprofitabilna korporacija formirana da obezbedi forum
za kreiranje otvorenih specifikacija proizvoda i servisa u kunoj energetskoj mrei velike
brzine. HomePlug je koncentrisana na kuna PLC reenja i radi u saradnji sa PLCforum-
om.
Standardizacione aktivnosti za irokopojasnu PLC tehnologiju su takoe ukjluene u radu European
Telecommunications Standards Institute (ETSI) i CENELEC-a.

3.4 Uskopojasni PLC

Uskopojasne PLC mree rade u frekventnom opsegu specificiranom od strane CENELEC
standarda (tabela 3.1). Ovo frekventno podruje je podeljeno u tri opsega: A, za korienje od
strane kompanija za distribuciju elektrine energije, a B i C su predvieni za privatno korienje.
Kompanije koriste uskopojasni PLC za realizaciju takozvanih servisa koji se odnose na samu
distribuciju energije. Frekventna podruja B i C se uglavnom koriste za realizaciju automatizacije
zgrade i kue. Danas, uskopojasni PLC sistemi obezbeuju brzine prenosa podataka do nekoliko
hiljada bitova po sekundi (bps). Maksimalna razdaljina izmeu dva PLC modema moe biti do 1
km. Za savlaivanje veih razdaljina, neophodno je primeniti tehniku repetitora.
Nekoliko faktora, meutim, bi trebalo uzeti u obzir prilikom projektovanja sistema za
prenos podataka preko energetske mree.
Neusaglaenost impedanse predajnika i prijemnika signala sa mrenom impedansom.
Impedansa energetskog voda se menja vremenski i obino je u opsegu od 0.1 do 10.
Neusaglaenost uzrokuje gubitke snage signala na spojevima predajnik signala-energetska
mrea i prijemnik signala - energetska mrea.
Slabljenje signala u mrei. Energetska mrea ima osobine niskopropusnog filtra. Merenja
pokazuju da je slabljenje energetske mree niskog napona u jednoj zgradi od 6 do 54dB.
Slabljenje zavisi ne samo od duine komunikacionog kanala, ve i od konfiguracije mree.
Konfiguracija mree varira u razliitim segmentima zgrade i varira vremenski, poto se
elektrini ureaji ukljuuju i iskljuuju sa mree (tj., prekida na on i off). Prema tome,
slabljenje mree za emitovane signale je veliko i varira vremenski.
um i nivo interferencije u mrei. Prijemnici (korisnici) energije su izvori interferencija koje
se emituju u mreu u momentu ukljuenja na ili iskljuenja sa energetske mree. Neki
prijemnici energije su takoe izvori interferencija za vreme njihovog rada. Drugi izvor
interferencije je elektromagnetno polje emitovano od strane elektrine i radio opreme.
Elektromagnetno polje izaziva lane odzive u mrenim vodovima, kao u anteni. Nivo
interferencije u energetskoj mrei moe biti tako veliki da uini prenos nemoguim u toku
veeg dela dana i noi. Energetska mrea je emisiona antena za prenoene signale.
Osnovno interfejs kolo za PLC merni i kontrolni sistem je prikazano na slici 3.2.

Slika 3.2 J edno interfejs kolo za PLC merni i kontrolni sistem
74
Uskopojasni PLC sistemi koriste i uskopojasnu i irokopojasnu modulacionu emu. Prve
uskopojasne PLC mree su bile realizovane primenom digitalne amplitudske modulacije (Amplitude
Shift Keying - ASK). ASK nije robustna (otporna) na smetnje i zbog toga nije pogodna za primenu
u PLC mreama. Sa druge strane, digitalna fazna modulacija (Binary Phase Shift Keying - BPSK) je
robustna (otporna) ema i zbog toga je pogodnija za primenu u PLC. Meutim, detekcija faze, koja
je neophodna za realizaciju BPSK, ini se kompleksnijom i BPSK-bazirani sistemi se ne koriste
iroko. Veina savremenih uskopojasnih PLC sistema primenjuju digitalnu frekventnu modulaciju
(Frequency Shift Keying - FSK) i oekuje se da e se BPSK koristiti u buduim komunikacionim
sistemima.
irokopojasne modulacione eme se takoe koriste u uskopojasnim PLC sistemima.
Prednost irokopojasne modulacije je njena robustnost protiv uskopojasnog uma i efekata
selektivnog slabljenja koji postoje u PLC mreama. Unapreena transmisiona ema koja se takoe
koristi u uskopojasnom PLC sistemu je multipleksiranje sa ortogonalnom raspodelom frekvencija
(Orthogonal Frequency Division Multiplexing - OFDM).
X10 protokol za kontrolu elektrine opreme je bio razraen 1978 godine. ASK modulacija je
primenjena u ovom protokolu. X10 je upotrebljen za prenos jednostavnih komandi (npr.
ukljuivanje, iskljuivanje, zamraenje ili osvetljenje). Protokol moe podrati maksimalno 256
vorova u sistemu: prijemnika, predajnika i primopredajnika. Svaki od ovih ureaja dobija svoj
jedinstveni serijski broj u sistemu. X10 protokol se primenjuje kada je vanija konstrukcija
jednostavnog ureaja i jednostavni SA protokol od brzine prenosa ili veliine preneenog paketa
informacija. X10 protokol se dosta koristi u SAD u takozvanoj pametnoj kui. X10 se ne koristi
iroko u mernim sistemima.
CEBus protokol (EIA 600 standard) je bio razraen pod nadzorom Udruenja elektronskih
industrija. Protokol pretpostavlja da nema glavnog (master) ureaja (modula) u sistemu i da svi
moduli u komunikacionoj mrei su predajnici i prijemnici informacija. CEBus protokol je
razraivan 25 godina kasnije od X10 i njegov prenosni potencijal je mnogo iri. Maksimalna brzina
prenosa CEBus-om je 10 kbps. Primenjuje se uglavnom za kontrolu elektrine opreme u pametnoj
kui. Za programiranje prenosa u CEBus preporuuje se Common Application Language (CAL).
LonWorks protokol (EIA 709 standard) je razraen od strane preduzea Echelon za
kontrolisanje ureaja u pametnoj kui. Ovaj protokol ne pretpostavlja glavni (master) ureaj u
sistemu. Moduli komunikacione mree u LonWorks-u su mikrokontroleri koji rukovode prenosom
ka i od senzora, aktuatora i kompjutera koji su povezani u LonWorks mreu. LonWorks protokol je
pogodan za merne sisteme sa PLC prenosom.
ISO10368 protokol je jednostavan protokol primenjen u sistemima za nadgledanje punjenja
rezervoara na brodovima i vozovima.
Za prenos digitalnog signala u PLC komunikaciji, specijalizovani integrisani ureaji se
primenjuju. Sledei ureaji se esto koriste: TDA 5051 (proizvoa Philips) sa ASK modulacijom i
maksimalnom brzinom prenosa od 1,200 bps; ST 7537(proizvoa ST Thompson Microelectronics)
sa FSK modulacijom i maksimalnom brzinom prenosa od 2,400 bps; kao i IT 800 (proizvoa
Itran) sa originalnom Digital Code Shift Keying modulacijom i maksimalnom brzinom prenosa od
7,500 bps.
Veoma znaajno podruje za primenu uskopojasnih PLC-a je automatizacija zgrada/kua.
PLC-bazirani sistemi automatizacije su realizovani bez instalacije dodatnih komunikacionih mrea
(slika 3.3). Prema tome, veliki trokovi koji su neophodni za instalaciju novih mrea unutar
postojeih zgrada mogu biti znaajno umanjeni primenom PLC tehnologije. Sistemi automatizacije
realizovani PLC-om mogu biti primenjeni za obavljanje razliitih zadataka unutar zgrada:
- Kontrola razliitih ureaja koji su povezani sa unutranjom elektrinom intalacijom, kao to
su osvetljenje, grejanje, klimatizacija, liftovi, i tako dalje.
- Centralizovana kontrola razliitih sistema u zgradi, kao to su kapci na prozorima
(zatamnjivanje) i kontrola vrata.
- Sigurnosni zadaci; nadgledanje, povezivanje senzora, i tako dalje.
75
PLC-bazirani sistemi automatizacije se ne koriste samo u velikim zgradama ve su esto
prisutni u privatnim domainstvima za realizaciju slinih automatizacionih zadataka (kuna
automatizacija). Dosta autora gdetaljnije govori o takozvanim pametnim kuama.



Slika 3.3 Struktura sistema automatizacije koji koristi uskopojasni PLC

PLC varijanta EIB (European Installation BUS) standarda je nazvana Powernet-EIB. PLC
modemi dizajnirani prema Powernet-EIB standardu mogu se lako povezati za bilo koju zidnu
utinicu ili integrisati u bilo koji ureaj povezan za elektrinu instalaciju. Ovo obezbeuje
komunikaciju izmeu svih delova jedne unutranje elektrine mree. U dananje vreme, PLC
modemi upotrebomFSK-a postiu brzine prenosa podataka do 1200 bps.


Slika 3.4 Opta struktura PLC sistema koja se koristi kod servisa koji se odnose na samu distribuciju
energije

Kao to je specificirano u CENELEC standardu, kompanije za distribuciju elektrine
energije mogu da koriste opseg A za realizaciju takozvanih servisa koji se odnose na samu
distribuciju energije. Na ovaj nain, kompanija moe koristiti PLC za realizaciju unutranjih
komunikacija izmeu njenog kontrolnog centra i razliitih ureaja, obezbeujui daljinske funkcije
76
kontrole, bez izgradnje dodatne telekomunikacione mree ili kupovine mrenih resursa kod
mrenog provajdera (slika 3.4). Istovremeno, PLC se moe koristiti za daljinsko oitavanje
korisnikih brojila, to dodatno tedi na potrebnom personalu za manuelno oitavanje. Konano,
PLC se takoe moe upotrebiti od strane kompanije za dinamiko odreivanje cene (npr. zavisno od
doba dana, ukupne ponuene energije, itd.), kao i za nadgledanje i kontrolu potronje energije i
proizvodnju. U poslednjem sluaju, posebno, kompanije pokuavaju da integriu sve vei broj
malih elektrana; na primer, male hidroelektrane, vetrenjae, i tako dalje. Meutim, male elektrane
nisu sasvim pouzdane i njihova proizvodnja energije varira zavisno od tekuih vremenskih uslova.
Zbog toga, regioni koji su napajani od strane malih elektrana trebalo bi da takoe budu napajani i iz
drugih izvora ako je neophodno. Za tu svrhu, kompaniji je nephodna stalna komunikacija izmeu
jedinica sistema, koja se moe u najmanju ruku barem delimino realizovati PLC-em.
J edan sistem za prenoenje i zahtevanje mernih podataka sa strujomera je dat kao najbolji
primer primene PLC za merne svrhe. Merni sistem obuhvata strujomere u jednoj zgradi namenjenoj
za nekoliko porodica ili, u najboljem sluaju, strujomere u oblasti koju napaja jedna trafostanica za
srednji napon od 15kV/400V (standard u Evropi), kao to je pokazano na slici 3.5.
Merni sistem za akviziciju podataka sa strujomera je opremljen u komunikacionim
vorovima sa ST 7537 integrisanim ureajem. Karakteristika vorova i frekvencija u mernom
sistemu su:
Frekvencija nosioca je jednaka 132.45 kHz;
Nivo signala jednak je 1V rms;
Osetljivost prijemnika je 1 mV rms;
FSK modulacija;
Brzina prenosa je 1,200 bps.

Slika 3.5 PLC merni sistemza oitavanje strujomera

Merni sistem prikuplja podatke sa 11 strujomera rasporeenih u 3 zgrade. Merenja su bila
izvoena 6 meseci. Pronaeno je da za vreme najzahtevnijih asova i pri najveem nivou
interferencije (tj., izmeu 6 i 10 prepodne i izmeu 2 i 11 poslepodne), korektna komunikacija je
bila mogua sa samo 20% do 30% vorova. Najbolji kvalitet prenosa je bio nou, izmeu 1 i 4.
Takva efikasnost prenosa je dovoljna za prikupljanje podataka sa brojila, ali nije dovoljna za druge
svrhe (npr., kontrola tarifnih promena ili kontrola ureaja).
Automatizacija zgrada je tipina lokalna unutranja primena uskopojasnih PLC sistema, dok
su servisi koji se odnose na samu distribuciju energije mogu biti i unutranji i spoljanji. Postoje
veoma zanimljivi primeri upotrebe PLC-baziranog sistema automatizacije u oblastima izvan zgrada.
Na primer, u oblasti aerodroma PLC-bazirani sistem automatizacije osvetljenja aerodromskog
prostora se koristi za pojedinano ukljuivanje i kontrolu aerodromskog osvetljenja. Duina
uzletita je velika i shodno tome neophodna komunikaciona mrea na velikim aerodromima je
veoma duga (nekoliko kilometara). Tako da, uskopojasni PLC se moe primenjivati za utedu
trokova u zgradama na izgradnji posebne komunikacione mree. Ovo je takoe primer upotrebe
77
PLC-a za realizaciju takozvanih kritinih servisa automatizacije sa velikim bezbedonosnim
zahtevima, kao to je kontrola svetla prilikom kretanja aviona na zemlji u aerodromima.

3.5 irokopojasni PLC

irokopojasni PLC sistemi obezbeuju znaajno vee brzine podataka (vie od 2 Mbps) od
uskopojasnih PLC sistema. Dok uskopojasne mree mogu realizovati mali broj glasovnih kanala i
prenos podataka sa veoma malom brzinom, irokopojasne PLC mree nude realizaciju
sofisticiranijih telekomunikacionih servisa; viestrukih glasovnih konekcija, prenosa podataka
velike brzine, prenosa video signala i naravno uskopojasnih servisa. Stoga, PLC irokopojasni
sistemi se takoe razmatraju kao pogodna telekomunikaciona tehnologija.
Realizacija irokopojasnih komunikacionih servisa preko energetskih vodova nudi velike
mogunosti za tedljive telekomunikacione mree bez polaganja novih kablova. Meutim,
elektrine napojne mree nisu dizajnirane za prenos informacija i postoje odreeni ograniavajui
faktori u primeni irokopojasne PLC tehnologije. Stoga, razdaljine koje se mogu pokriti, kao i
brzine podataka koje se mogu realizovati PLC sistemima su ogranieni. Veoma vaan aspekt
primene irokopojasnog PLC-a je njegova Elektromagnetna kompatabilnost (Electromagnetic
Compatibility - EMC). Za realizaciju irokopojasnog PLC-a, poteban je znaajno iri frekventni
spektar (do 30 MHz) nego onaj koji je obezbeen CENELEC opsezima. Sa druge strane, PLC
mrea deluje kao antena koja postaje izvor uma za druge komunikacione sisteme koji rade u istom
frekventnomopsegu (npr. razliiti radio servisi). Zbog toga, irokopojasni PLC sistemi moraju da
rade sa ogranienom snagom signala, to umanjuje njihove performanse (brzine prenosa,
razdaljine).
Sadanji irokopojasni PLC sistemi obezbeuju brzine prenosa podataka iznad 2Mbps u
otvorenom podruju, koje obuhvata srednje i nisko-naponske napojne mree (slika 3.1), i do 12
Mbps u kunom podruju. Neki proizvoai su ve razvili prototipe proizvoda koji obezbeuju
mnogo vee brzine prenosa podataka (oko 40Mbps). Srednje-naponska PLC tehnologija se obino
upotrebljava za realizaciju povezivanja od take do take koja spajaju razdaljine do nekoliko stotina
metara. Tipino podruje primene takvih sistema je povezivanje lokalnih raunarskih mrea (LAN)
izmeu zgrada ili unutar studentskih gradova i povezivanje antena i baznih stanica celurarnih
komunikacionih sistema sa njihovim bazinim mreama. Nisko-naponska PLC tehnologija se
koristi za realizaciju takozvane "poslednje milje" telekomunikacionih pristupnih mrea.

3.6 PLC pristupne mree

3.6.1 Struktura PLC pristupnih mrea

Nisko-naponske napojne mree sastoje se od transformatorske jedinice (trafostanice) i
brojnih krajnjih korisnika povezanih preko energetskih kablova, koji su povezani na mreu preko
brojila. Prenosni sistem energetskim vodovima primenjen na nisko-naponsku mreu koristi je kao
medium za realizaciju PLC pristupnih mrea. Na ova nain, nisko-naponske mree mogu biti
upotrebljene za realizaciju takozvane "poslednje milje" u komunikacionoj mrei.
Nisko-naponske napojne mree su povezane na srednje- i visoko-naponske mree preko
transformatorske jedinice (slika 3.6). PLC pristupne mree su povezane na bazine komunikacione
mree (WAN) preko baza\gospodar stanice (BS) obino postavljene unutar transformatorske
jedinice. Mnoge kompanije koje vre distribuciju elektrine energije imaju svoje telekomunikacione
mree koje povezuju njihove transformatorske jedinice i one mogu biti iskoriene kao bazina
mrea. Ako ovo nije sluaj, transformatorske jedinice mogu biti povezane na konvencionalnu
telekomunikacionu mreu.
Konekcija sa bazinom mreom moe takoe biti realizovana preko predplatnika ili
energetskog ulinog ormana, posebno ako postoji pogodna mogunost za njegovu instalaciju (npr.
postoji pogodan postojei kabal koji moe biti iskorien za ovu svrhu po niskoj ceni). U svakom
78
sluaju, komunikacioni signal iz bazine mree mora biti konvertovan u oblik koji omoguuje
njegov prenos preko nisko-naponske energetske mree. Konverzija se obavlja u glavnoj/baznoj
stanici PLC sistema.
PLC predplatnici su povezani na mreu preko PLC modema smetenog u elektrinom
mernom brojilu (M, slika 3.6) ili povezanog za bilo koju prikljunicu u unutranjoj elektrinoj
mrei. U prvom sluaju, predplatnici unutar kue ili zrade su povezani za PLC modem korienjem
druge komunikacione tehnologije (npr. DSL, WLAN). U drugom sluaju, interna elektrina
instalacija se koristi kao prenosni medium to vodi ka takozvanom kunom PLC reenju.
Modem konvertuje signal primljen iz PLC mree u standardni oblik koji moe biti obraen
konvencionalnim komunikacionim sistemima. Na korisnikoj strani, standardni komunikacioni
interfejsi (kao to su Ethernet i ISDN S
0
) su obino ponueni. Unutar kue, prenos moe biti
realizovan preko odvojene komunikacione mree ili preko unutranje elektrine komunikacije
(kuno PLC reenje). Na ovaj nain, odreeni broj komunikacionih ureaja unutar kue moe biti
takoe povezan za PLC pristupnu mreu.



Slika 3.6 Struktura PLC pristupne mree

3.6.2 Kune PLC mree

Kuni PLC (unutranji) sistemi koriste unutranju elektrinu infrastrukturu kao prenosni
medium. Ona omoguuje realizaciju PLC lokalnih mrea unutar kua, koje povezuju neke tipine
ureaje koji postoje u privatnim kuama; telefoni, kompjuteri, tampai, video ureaji i tako dalje.
Na isti nain, male kancelarije se mogu formirati PLC LAN sistemima. U oba sluaja, visoki
trokovi postavlja novih komunikacionih kablova su izbegnuti.
U dananje vreme, servisi automatizacije su postali sve vie i vie popularni ne samo za
njihovu primenu u industrijskom i poslovnom sektoru i unutar velikih zgrada, ve takoe za njihovu
primenu u privatnim domainstvima. Sistemi koji obezbeuju servise automatizacije kao
bezbedonosno nadgledanje, kontrola grejanja, automatska kontrola svetla moraju povezati veliki
broj krajnjih ureaja kao to su senzori, kamere, elektromotori, svetla, i tako dalje. Stoga, kuna
PLC tehnologija se ini kao prihvatljivo reenje za realizovanje takvih mrea sa velikim brojem
krajnjih ureaja, naroito unutar starijih kua i zgrada koje nemaju odgovarajuu unutranju
komunikacionu infrastrukturu.
U osnovi, struktura kune PLC mree se ne razlikuje mnogo od PLC pristupnih sistema koji
koriste nisko-naponske energetske mree. Postoji takoe bazna stanica koja kontrolie kunu PLC
mreu i verovatno je povezuje sa spoljanom oblasti (slika 3.7). Bazna stanica moe biti postavljena
sa brojilom (mernom jedinicom) ili na bilo kom drugom pogodnom mestu u kunoj PLC mrei. Svi
ureaji jedne kune PLC mree su konektovani preko PLC modema, kao to su predplatnici PLC
79
pristupne mree. Modemi se povezuju direktno za zidne utinice energetske mree, koji su dostupni
u celoj kui/stanu. Prema tome, razliiti komunikacioni ureaji se mogu povezati na kunu PLC
mreu gde god su dostupne zidne utinice.
Kuna PLC mrea moe postojati kao nezavisna mrea koja pokriva samo kuu ili zgradu.
Meutim, to iskljuuje korienje i kontrolu kunih PLC servisa sa daljine. Sa druge strane,
udaljeno kontrolisani kuni PLC sistem je veoma pogodan za realizaciju razliitih funkcija
automatizacije (npr. sigurnost, upravljanje energijom). Takoe, povezivanje kune PLC mree za
WAN komunikacioni sistem omoguava korienje brojnih telekomunikacionih servisa u svakoj
elektrinoj utinici unutar kue.
Kune PLC mree mogu biti povezane ne samo za PLC pristupni sistem ve takoe i za
pristupnu mreu realizovanu bilo kojom drugom komunikacionom tehnologijom. U prvom sluaju,
ako pristupna mrea radi u slubi energetske mree, dopunski merni sistemi mogu biti realizovani;
na primer, udaljeno oitavanje elektrinih mernih instrumenata smanjuje trokove manuelnog
oitavanja, ili upravljanje energijom, to se moe kombinovati sa atraktivnom tarifnom strukturom.
Sa druge strane, kuna PLC mrea moe biti povezana sa pristupnim mreama koje obezbeuju
razliiti mreni operateri. Stoga, korisnici kune mree mogu takoe profitirati na bazi
liberalizovanog telekomunikacionog trita.



Slika 3.7 Struktura PLC kune mree

Sa druge strane, postoje i drugi isplativi komunikacioni sistemi za realizaciju iroko
pojasnih kunih mrea. Beini LAN (WLAN) sistemi su ve dostupni na tritu, koji obezbeuju
brzine prenosa podataka iznad 20 Mbps. Tako, nasuprot kunom PLC-u, WLAN omoguava
mobilno korienje telekomunikacionih servisa, kao to su beina telefonija i pogodniji rad sa
razliitim portabilnim komunikacionim ureajima. Danas, WLAN komponente sa znaajno
poboljanim performansama postaju jeftiniji ime oteavaju irenjekune PLC tehnologije.

3.6.3 PLC mreni elementi

Kao to je spomenuto gore, PLC mree koriste elektrine vodove kao medijum za prenos
razliitih tipova informacija i realizaciju razliitih komunikacionih i automatizacionih servisa.
Meutim, komunikacioni signal mora biti konvertovan u oblik koji se moe prenositi preko
elektrinih mrea. U tu svrhu, PLC mree sadre neke specifine mrene elemente koji obavljaju
konverziju signala i njegov prenos du energetskih vodova.

80
3.6.3.1 Osnovni mreni elementi

Osnovni PLC mreni elementi su neophodni za realizaciju komunikacije preko elektrinih
vodova. Glavni zadatak osnovnih elemenata je priprema signala i konverzija za njegov prenos preko
energetskih linija kao i prijem signala. Sledea dva ureaja postoje u svakoj PLC pristupnoj mrei:
- PLC modem
- PLC bazna/glavna stanica.

PLC modem povezuje standardnu komunikacionu opremu, koju koriste predplatnici, sa
energetskim vodovima kao prenosnim medijumom. Interfejs na korisnikoj strani moe obezbediti
razliite standardne interfejse za razliite komunikacione ureaje (npr. Eternet i Univerzalna
serijska magistrala (USB) interfejsi za realizaciju prenosa podataka i S
0
i a/b interfejsi za
telefoniju). Na drugoj strani, PLC modem je povezan na energetsku mreu korienjem specifinog
metoda sprezanja koji omoguava prebacivanje komunikacionih signala u medijum (energetski vod)
i njihov prijem iz medijuma (slika 3.8).
Sprezanje mora da obezbedi sigurnu galvansku izolaciju i ponaa se kao visokopropusni
filter koji odvaja komunikacioni signal (iznad 9 kHz) od elektrinog (50 ili 60 Hz).



Slika 3.8 Funkcije PLC modema

Da bi smanjili elektromagnetno zraenje iz energetskog voda, sprezanje se realizuje izmeu
dve faze u pristupnom podruju i izmeu faze i neutralnog provodnika unutar objekta. PLC modem
implementira sve funkcije fizikog sloja ukljuujui modulaciju i kodiranje. Drugi komunikacioni
sloj (sloj prenosa podataka) je takoe implementiran unutar modema ukljuujui njegove MAC
(Medium Access Control) i LLC (Logical Link Control) podslojeve (saglasno OSI (Open Systems
Interconnection) referentnom modelu).
PLC bazna stanica (glavna stanica) povezuje PLC pristupni sistem sa njegovom bazinom
mreom (slika 3.9). Ona realizuje povezivanje izmeu bazine komunikacione mree i prenosnog
medijuma (energetskih vodova). Meutim, bazna stanica ne povezuje pojedinane predplatnike
ureaje, ali moe obezbediti viestruke mrene komunikacione interfejse, kao to je xDSL, SDH
(Synchronous Digital Mierarch) za konekciju sa mreom velike brzine, WLL za beino
meupovezivanje, i tako dalje. Na ovaj nain, PLC bazna stanica moe biti upotrebljena za
realizaciju povezivanja sa bazinim mreama korienjem razliitih komunikacionih tehnologija.
Obino, bazna stanica kontrolie rad PLC pristupne mree. Meutim, realizacija mrene
kontrole ili njenih pojedinanih funkcija moe biti uraena na distribuirani nain. U posebnom
sluaju, svaki PLC modem moe preuzeti kontrolu rada mree i realizaciju povezivanja sa
bazinom mreom.

81


Slika 3.9 Funkcija PLC bazne stanice

3.6.3.2 Repetitor

U nekim sluajevima, razdaljine izmeu PLC predplatnika smetenih u nisko-naponskoj
elektrinoj mrei i izmeu pojedinanih predtplatnika i bazne stanice su previe velike da bi se
mogle premostiti PLC pristupnim sistemom. Da bi se omoguila realizacija veih mrenih
razdaljina, nephodno je primeniti tehniku repetitora. Repetitori dele PLC pristupnu mreu u
nekoliko mrenih segmenata, ije duine mogu biti savladane primenjenim PLC sistemom. Mreni
segmenti su razdvojeni upotrebom razliitih frekventnih opsega ili razliitih vremenskih slotova
(slika 3.10). U drugom sluaju, jedan vremenski slot se koristi za prenos unutar prvog mrenog
segmenta a drugi slot za drugi segment.
U sluaju frekventno bazirane segmentacije mree, repetitor prima prenoeni signal na
frekvenciji f
1
, pojaava ga i ubacuje u mreu, ali na frekvenciji f
2
. U obrnutomsmeru prenosa,
izvrena je konverzija frekvencije f
2
u f
1
. U zavisnosti od primenjenih metoda prenosa i modulacije,
funkcija repetitora moe obuhvatiti demodulaciju i modulaciju preneenog signala kao i njegovu
obradu na viljem mrenom sloju. Meutim, repetitor ne modifikuje sadraj preneene informacije,
koji se uvek transparentno prenosi izmeu mrenih segmenata celokupnog PLC pristupnog sistema
(slika 3.11).



Slika 3.10 Funkcija PLC repetitora

U prvom mrenom segmentu, izmeu bazne stanice smetene u transformatorskoj jedinici i
prvog repetitora, signal se prenosi unutar frekventnog spektra f
1
. Drugi frekventni opseg (f
2
) mora
biti primenjen u drugom mrenom segmentu. Nezavistan od topologije fizike mree, signal se
prenosi du obe mrene grane. Teorijski, frekventni opseg f
1
moe biti ponovo upotrebljen unutar
treeg mrenog segmenta. Meutim, ako postoji interferencija izmeu signala iz prvog segmenta,
trei frekventni opseg f
3
mora biti primenjen na treem mrenom segmentu, a frekvencija f
4
na
etvrtom segmentu.

82


Slika 3.11 PLC mrea sa repetitorima

Meutim, postoji ogranieni frekventni spektar koji moe biti korien od strane PLC
tehnologije (aproksimativno do 30 MHz), to je (ili e biti) specificirano zakonodavnim telima.
Tako, sa rastuim brojem razliitih frekventnih opsega, zajednika irina opsega je podeljena u
manje porcije, to znaajno smanjuje mreni kapacitet. Stoga, frekventni plan za PLC pristupnu
mreu mora da obezbedi korienje to je mogue manjeg broja frekvencija. Primena repetitora
moe proiriti mrene razdaljine koje se realizuju PLC tehnologijom. Meutim, upotreba repetitora
takoe poveava cenu mree zbog poveanja opreme i cene instaliranja. Stoga, broj repetitora
unutar PLC pristupne mree mora se odrati to je mogue manjim.

3.6.3.3 PLC kapija

Postoje dva pristupa prilikom povezivanja PLC predplatnika preko zidnih prikljuaka na
PLC pristupnu mreu:

- Direktno povezivanje
- Indirektno povezivanje preko kapije.

U prvom sluaju, PLC modemi su direktno povezani sa celokupnom nisko-naponskom
mreom i preko nje sa PLC baznom stanicom (slika 3.12). Ne postoji podela izmeu spoljanjeg i
unutranjeg (u kui) podruja, a komunikacioni signal se prenosi preko elektrinog brojila.
Meutim, karakteristike unutranje i spoljanje energetske mree su razliite, to uzrokuje dodatne
probleme gledajui karakteristike PLC prenosnog kanala i probleme elektromagnetne
kompatibilnosti. Zato se indirektno povezivanje korienjem kapije esto koristi kao reenje za
direktno povezivanje zidnih prikljuaka sa celokupnim PLC pristupnim mreama.


Slika 3.12 Direktno povezivanjePLC predplatnika

83
Kapija se koristi za razdvajanje PLC pristupne mree i kune PLC mree. Takoe
konvertuje prenoeni signal izmeu frekvencija koje su specificirane za upotrebu u pristupnim i
kunim oblastima. Takva kapija se obino postavlja blizu kunog elektrinog brojila (slika 3.13).
Meutim, PLC kapija moe takoe obezbediti dodatne funkcije koje obezbeuju podelu pristupne i
kune oblasti na logikom mrenom nivou. Stoga, PLC modemi povezani unutar kune mree
mogu komunicirati interno bez protoka informacija u pristupnoj oblasti. U ovom sluaju, PLC
kapija slui kao lokalna bazna stanica koja kontrolie kunu PLC mreu koordinirajui
komunikacijom izmeu internih PLC modema i takoe izmeu internih ureaja i PLC pristupne
mree.
Generalno, kapija moe biti takoe smetena bilo gde u PLC pristupnoj mrei radi
obezbeivanja i regeneracije signala (funkcija repetitora) i podele mree na logikom nivou. Na
ovaj nain, PLC moe biti podeljena u nekoliko podmrea koje koriste isti fiziki prenosni medijum
(ista nisko-naponska mrea), ali da postoji odvojeno kao vrsta virtualne mree (slika 3.14). Obe
kapije (G) rade kao PLC repetitori koji konvertuju prenoeni signal izmeu frekvencija f
1
i f
2
(ili
vremenskih slotova t
1
i t
2
), kao i izmeu f
2
i f
3
(ili t
2
i t
3
). Dodatno, kapije kontroliu podmree II i
III, to znai da unutranja komunikacija u podmrei se vri odgovarajuom kapijom i ne utie na
ostatak PLC pristupne mree, slino tome unutar kunih mrea se koristi kapija. Komunikacija
izmeu lana podmree i bazne stanice je mogua samo preko za to odgovorne kapije. Meutim,
mrea moe biti tako organizovana tako da bazna stanica direktno kontrolie broj predplatnika
(podmrea I).



Slika 3.13 Povezivanje predplatnika preko kapije



Slika 3.14 Kapija u PLC pristupnoj mrei

Kapije se povezuju sa mreom na isti nain kao repetitori (slika 3.10). Takoe, rastui broj
kapija unutar PLC pristupne mree smanjuje njen mreni kapacitet i uzrokuje vee trokove.
Meutim, tamo gde repetitori obezbeuju samo jednostavno usmeravanje signala izmeu mrenih
segmenata, kapije mogu obezbediti inteligentniju podelu dostupnih mrenih resursa, obezbeujui
tako bolju efikasnost mree.

3.6.4 Povezivanje sa bazinom mreom

PLC pristupna mrea pokriva takozvanu "poslednju milju" telekomunikacione pristupne
oblasti. Ovo znai da poslednjih nekoliko stotina metara pristupnih mrea moe biti realizovano
84
PLC tehnologijom primenjenoj na nisko-naponske energetske mree. Sa druge strane, PLC
pristupne mree su povezane sa bazinom mreom preko komunikacionih distributivnih mrea, kao
to je prikazano na slici 3.15. Generalno, distributivna mrea povezuje PLC baznu stanicu sa
lokalnom ispostavom mrenog provajdera.
Primena PLC tehnologije moe utedeti na graenju novih telekomunikacionih mrea.
Meutim, PLC pristupna mrea mora biti povezana sa WAN-om preko bazinih mrea to isto tako
uzrokuje dodatne trokove. Zato, PLC bazina mrea mora biti realizovana sa najniim moguim
ulaganjima da bi se osigurala konkurentnost PLC mrea sa drugim pristupnim tehnologijama.

3.7 Komunikacione tehnologije za PLC distribuirane mree

Najjeftinije reenje za realizaciju konekcije izmeu PLC pristupne i bazine mree je
korienje komunikacionih sistema koji su dostupni u zoni primene. Neke transformatorske jedinice
su ve povezane sa mreom za odravanje preko standardnih komunikacionih kablova (bakarne
linije). Prvobitno, ove konekcije su bile obezbeene za realizaciju funkcija udaljene kontrole i
unutranje komunikacije izmeu kontrolnog centra energetske mree i osoblja za odravanje i
opreme. Meutim, mogu se koristiti za povezivanje PLC mrea sa bazinom primenom jedne od
DSL tehnologija.
Za vreme poslednje dekade, mnoge kompanije za distribuciju elektrine energije su
realizovale optike komunikacione mree pored njihovih energetskih vodova, koje se takoe mogu
primeniti za konekciju sa bazinom mreom. U ovom sluaju, pristupna mrea sadri optiki i PLC
mreni deo (slika 3.15), to vodi hibridnom reenju slinom kao kod HFC mrea (Hybrid Fiber
Coax), u kojima optika distribuirana mrea povezuje CATV pristupne mree sa WAN-om. Jo
jedno reenje za realizaciju konekcije sa bazinom mreom je upotreba PLC tehnologije u srednje-
naponskim energetskim mreama, koje su, u svakom sluaju, povezane sa nisko-naponskim
mreama.



Slika 3.15 Povezivanje sa bazinom mreom

Primena pojedinane komunikacione tehnologije za PLC povezivanje sa bazinom mreom
zavisi takoe od tehnikih mogunosti mrenog provajdera koji radi PLC pristupne mree.
Upotreba postojeih komunikacionih sistema, kompanije za distribuciju elektrine energije ili
nezavisnog mrenog provajdera, je uvek povlaeno reenje. Uopteno, postoje sledee mogunosti
za realizaciju veze sa bazinom mreom:
- Upotreba postojeih ili novih kablova ili optikih mrea
- Realizacija beinih distribuiranih mrea; npr. WLL, primena satelitske tehnologije, itd.
- Upotreba PLC tehnologije u MV energetskim mreama.
Komunikaciona tehnologija primenjena na PLC distribuirane mree mora da osigura prenos
svih servisa koji su ponueni u PLC pristupnim mreama. Takoe, PLC bazine mree ne smeju da
budu usko grlo u optoj komunikacionoj strukturi izmeu PLC predplatnika i bazine mree. Stoga,
primenjena bazina tehnologija mora da obezbedi dovoljno kapaciteta prenosa (brzine podataka) i
realizaciju raznih garancija kvaliteta servisa (QoS).



85

3.8 Topologija distribuiranih mrea

Opravdano je povezivanje viestrukih PLC pristupnih mrea, smetenih unutar malog
podruja, radi realizacije zdruene distribuirane mree koja povezuje vie PLC mrea, kao to je
pokazano na slici 3.16. Distribuirane mree mogu biti realizovane u razliitim topologijama
nezavisno od primenjene komunikacione tehnologije (magistrala, zvezda, prsten). Odabrana
topologija mrea mora da osigura isplatljivo, ali takoe i pouzdano, reenje (ukljuujui redundansu
u sluaju kvara) i ovo zavisi naroito od lokacije PLC pristupnih mrea u razmatranoj oblasti i od
pozicije lokalne ispostave mrenog provajdera (slika 3.15).



Slika 3.16 PLC distribuirana mrea sa topologijommagistrale

Mrea sa topologijom magistrale je jedno od moguih reenja koja mogu biti realizovana sa
niskom cenom unutar adekvatnih oblasti primene (slika 3.16). Meutim, faktor cene nije jedini
kriterijum za odluku o topologiji distribuirane mree. Veoma vaan kriterijum je pouzdanost mree
u sluaju kvara linka. Tako, kod topologije magistrale, ako je veza izmeu dve PLC pristupne
mree prekinuta, sve pistupne mree smetene iza pokvarenog linka su takoe otkaene od WAN-a.
Stoga, meovite topologije mree se moraju razmatrati za primenu u PLC distribuiranim mreama.
Mogue reenje je mrea sa topologijom zvezde koja povezuje svaku PLC pristupnu mreu
odvojeno (slika 3.17).



Slika 3.17 Zvezdasta distribuirana mrea
86

Zvezdasta topologija mree je adekvatna za primenu DSL tehnologije u PLC distribuiranim
mreama. Meutim, greka jednog linka u zvezdastoj mrei otkauje samo jednu PLC pristupnu
mreu i nema mogunosti za realizaciju alternativne konekcije pogoene PLC pristupne mree sa
bazinom mreom preko redundantnog prenosnog linka. Stoga, primena prstenaste topologije mree
(slika 3.18) ini se kao razumno reenje za poveanje mrene pouzdanosti. U sluaju kvara jednog
linka izmeu vorova prstena, postoji uvek mogunost za realizaciju alternativnih prenosnih
putanja. Naravno, reorganizacija prenosnih putanja izmeu PLC pristupnih mrea i bazine mree
mora biti uraena automatski u okviru relativno kratkog vremenskog intervala (maksimalno
nekoliko sekundi). Stoga primenjena tehnologija prenosa u bazinim mreama mora da podri
implementaciju prstenaste mrene strukture (npr. Distributed Queue Dual Bus - DQDB, Fiber
Distributed Data Interface - FDDI).
Konano, topologija PLC distribuirane mree moe takoe biti kombinacija bilo koje od tri
osnovne mrene strukturepredstavljene iznad. Meutim, izbor mrene topologije zavisi od nekoliko
faktora, izmeu ostalih:
- Primenjena komunikaciona tehnologija uzrokuje specifinu topologiju mree,
- Raspoloivost prenosnog medijuma unutar podruja primene,
- Mogunost realizacije pouzdanih distribuiranih mrea,
- Geografska struktura i distribucija PLC pristupnih mrea i lokalna ispostava mrenog
provajdera.



Slika 3.18 Prstenasta mrena topologija

3.9 Upravljanje PLC pristupnim mreama

Efikasna kontrola PLC pristupnih mrea mora biti uraena iz jednog ili iz malog broja
upravljakih centara obezbeujui tako jedno ekonomski razumno reenje. Meutim, PLC pristupne
mree koje pripadaju mreama ili servisima provajdera mogu postojati u geografski iroj oblasti ili
nekoliko PLC mrea moe biti distribuirano u nekoliko geografski podeljenih regiona. Stoga, vano
je optimizovati upravljaki sistem koji se koristi za kontrolu viestrukih PLC pristupnih mrea
(slika 3.19).
Upravljanje PLC pristupnom mreom ukljuuje konfiguraciju i rekonfiguraciju svih njenih
elemenata (bazne stanice, modema, repetitora i kapija) zavisno od tekueg statusa mree.
87
Upravljake funkcije mogu se odraditi lokalno pomou bazne stanice ili kapija ili pomou
upravljakog centra korienjem funkcija daljinske kontrole. Lokalno upravljanje se izvrava
automatski bez bilo kakvog angaovanja upravljakog personala. Sa druge strane, daljinsko
upravljanje obezbeuje i automatsko i manuelno izvravanje kontrolnih funkcija. Prenos
upravljakih informacija iz i ka pristupnim mreama mora biti osiguran preko PLC distribuiranih
mrea da bi se izbegla izgradnja posebnih upravljakih komunikacionih sistema. Reenje efikasnog
upravljanja je prenos to je mogue vie funkcija odravanja ka baznim stanicama ili kapijama
smetenim u pristupnim mreama. Meutim, mogunost upravljanja PLC mrenim elementima
poveava cenu opreme. Stoga, podela upravljakih funkcija izmeu mrenih elemenata i centralne
slube je optimizacioni zadatak.



Slika 3.19 Upravljanje PLC mreom

U svakom sluaju, osnovni rad mree mora biti obezbeen samim PLC mrenim
elementima, bez bilo kakvog delovanja upravljakog centra. Kada je oprema jednom ugraena u
nisko-naponsku mreu, PLC mrea koja obezbeuje nekoliko procedura samokontrole i
samokonfiguracije treba da radi bez pomoi osoblja odravanja. PLC pristupne mree mogu raditi
ekonomski efikasno samo ako je potreba za manuelnom kontrolom mree smanjena, posebno
aktivnosti koje se odnose direktno na lokacije mree.

3.10 Srednje-naponski PLC

Slino PLC pristupnim sistemima koji koriste nisko-naponske energetske mree kao
prenosni medijum, srednje-naponske energetske mree se mogu takoe koristiti za realizaciju
razliitih PLC servisa. Uopteno, organizacija takozvanog srednje-naponskog PLC-a (MV PLC) se
ne razlikuje od PLC-a u nisko-naponskim mreama. Prema tome, srednje-naponske PLC mree
sadre iste mrene elemente: PLC modemi koji povezuju krajnje korisnike sa srednje-naponskim
prenosnim medijumom, bazna stanica koja povezuje srednje-naponsku PLC mreu sa bazinom,
repetitori i kapije.
Srednje-naponske elektrine mree obino napajaju nekoliko nisko-naponskih mrea, kao
to je i predstavljeno na slici 3.1. Shodno tome, MV PLC mrea se moe iskoristiti kao distribuirana
mrea koja povezuje nekoliko PLC pristupnih mrea sa bazinom mreom. U ovom sluaju,
88
nekoliko PLC pristupnih mrea su povezane sa MV PLC ditribuiranom mreom sa topologijom
mree slinoj prstenastoj distribuiranoj mrei prezentovanoj na slici 3.18.
Meutim, karakteristike prenosa srednje-naponskim energetskim mreama, posmatrano sa
aspekta njihove primene u komunikacijama, ine se slinim kao kod nisko-naponskih mrea. ak su
uslovi prenosa srednje-naponskim mreama bolji nego kod nisko-naponskih mrea koje se koriste
za realizaciju PLC pristupnih mrea; brzine prenosa podataka koje bi se realizovale pomou MV
PLC oekuje se da ne budu znaajno vee nego u PLC pristupnim mreama. Otuda, ako se MV
PLC mrea koristi za povezivanje veeg broja PLC pristupnih mrea sa bazinom mreom, deo
prenosa preko srednje naponske energetske mree bi bio usko grlo. Stoga, ne oekuje se da e se
MV PLC mree koristiti za meupovezivanje vie PLC pristupnih mrea (npr. za povezivanje vie
od dve pristupne mree). Meutim, u fazi razvoja oekivano je da PLC pristupne mree povezuju
manji broj krajnjih korisnika i u ovom sluaju, MV mree se mogu koristiti kao reenje za
distribuiranu mreu.
Sa druge strane, MV PLC nudi mogunost realizacije komunikacionih mrea bez potrebe za
polaganjem novih komunikacionih kablova na iroj oblasti pokrivanja. Tako, srednje-naponske
energetske mree se mogu koristiti za povezivanje vie LAN mrea unutar kampusa u javnoj mrei
za prenos podataka, kao to je prikazano na slici 3.20.
Na isti nain, MV PLC se moe primenjivati za realizaciju razliitih konekcija od take do
take (point to point), koje se mogu iskoristiti za meupovezivanje izmeu LAN mrea, slino
kampus mrei prikazanoj na slici 3.20. U dananje vreme, MV PLC se uglavnom primenjuje za
realizaciju takvih konekcija od take do take. Jedna primena MV PLC je povezivanje antena za
razliite radio sisteme. Na ovaj nain, antena koja se koristi za beini mobilni sistem se moe
povezati sa njegovom baznom stanicom preko srednje-naponske energetske mree.



Slika 3.20 Struktura campus komunikacione mree koja koristi MV PLC

3.11 Specifini problemi performansi PLC - a

Bilo je pokazano da PLC tehnologija predstavlja isplativu alternativu za realizaciju
pristupnih mrea. Sa druge strane, elektrine energetske mree nisu dizajnirane za komunikaciju i
zato, one ne predstavljaju najpogodniji prenosni medijum. U ovom delu, mi emo opisati neke
specifine probleme performansi koji ograniavaju primenu PLC tehnologije i predstaviemo
nekoliko reenja za prevazilaenje ovih problema.

89
3.11.1 Karakteristike PLC prenosnog kanala

Nisko naponske mree nisu projektovane za komunikaciju i prema tome, prenosne
karakteristike energetskih kanala nisu pogodne za prenos podataka. Energetski vodovi su podeljeni
na jedan asimetrian nain, postoji mnogo nepravilnih povezivanja izmeu mrenih sekcija i
muterija i prelaza izmeu povrinskih i podzemnih kablova. Kablovski prelazi prouzrokuju
refleksiju i menjaju karakteristinu impedansu. Pored toga, PLC mree menjaju strukturu (pr.
dodavanjemnovih korisnika), naroito u kunim PLC mreama u kojima svaki sluaj prebacivanja
moe promeniti mrenu topologiju.
PLC mree su takoe okarakterisane propagacijom po vie putanja zbog brojnih refleksija
prouzrokovanih spajanjem kablova i njihovim razliitim impedansama. Ovo dovodi do propagacije
signala po vie putanja, sa frekventno selektivnim fedingom. Najznaajniji efekti koji utiu na
propagaciju su gubici u kablu, gubici usled refleksija na takama grananja i neusaglaeni krajevi
kablova kao i selektivni feding.
Slabljenje u PLC mreama zavisi od voda, duine i promene karakteristine impedanse
prenosnog voda. Mnogobrojna merenja su pokazala da slabljenje u energetskim vodovima je
prihvatljivo u relativno kratkim kablovima (aproksimativno do 200 - 300 m), ali je veoma loe u
duim kablovima. Stoga, oekuje se da due PLC mree budu opremljene sa repetitorskom
tehnikom.

3.11.2 Elektromagnetna kompatabilnost

Nisko-naponske energetske mree upotrebljene kao prenosni medijum za PLC pristupne
sisteme ponaaju se kao antena koja proizvodi elektromagnetno zraenje. Sa druge strane, PLC
sistemi koji doputaju realizaciju irokopojasnih pristupnih mrea koriste frekventnispektar do 30
MHz. Ovaj frekventni opseg je rezervisan za razliite radio servise i oni mogu biti ometani od
strane PLC sistema. Na prvom mestu, rad raznih kratkotalasnih radio servisa, kao to su radio
amateri, razliiti javni servisi, vojni i ak veoma osetljivi servisi kao to je kontrola letenja, mogu
biti negativno ometani smetnjama koje dolaze iz PLC mrea.



Slika 3.21 Struktura nisko-naponske energetske mree

Zakonodavna tela specificiraju granice za elektromagnetno zraenje koje je dozvoljeno da
bude proizvedeno PLC sistemima koji rade izvan frekventnog opsega definisanog CENELEC
standardom. U Nemakoj, NB30 direktive definiu veoma niske granice zraenja za sisteme koji
rade u frekventnom opsegu do 30 MHz. Shodno tome, PLC mree moraju da rade sa ogranienom
snagom signala da bi se ispotovale NB30 direktive. Sledea dva reenja su predloena za
specifikaciju frekventnih opsega koji bi se koristili u PLC-u:
90
- Chimney pristup: Frekventni spektar od priblino 7.5 MHz u frekventnom opsegu izmeu 1 i
30 MHz moe biti korien za PLC. Meutim, spektar ne obezbeuje kontinualno
frekventne opsege koji su dozvoljeni za korienje od strane PLC-a. U dozvoljenim
opsezima, PLC i dalje mora da radi u specificiranim ogranienjima zraenja.
- Generalno ogranienje zraenja: U celokupnomfrekventnom spektru (ispod 30 MHz),
maksimalna polja zraenja su ograniena za sve iane telekomunikacione servise
(ukljuujui DSL, CATV i PLC).
U oba sluaja, PLC sistemi moraju da osiguraju veoma niske vrednosti to se tie
elektromagnetnog zraenja i shodno tome da rade sa ogranienom snagom signala. Ovaj problem se
poveava ako energetski kablovi nisu oklopljeni ili upleteni u paricu.

3.11.3 Uticaj smetnji i ogranienja brzine prenosa podataka

Zbog ograniene snage signala, PLC mree postaju osetljivije na smetnje i nisu sposobne da
spoje due distance uz obezbeivanje dovoljnog kapaciteta prenosa. Smetnje iz okoline na PLC
mreu su uzrokovane drugim servisima (kao to je kratko-talasni radio) koji rade u frekventnom
opsegu ispod 30 MHz (slika 3.22). Takoe postoje smetnje koje dolaze iz samih PLC mrea; teke
maine, kao to su elektromotori, koji mogu biti povezani sa nisko-naponskom energetskom
mreom ili mogu raditi blizu PLC mree, TV i kompjuterski monitori kao i impulsne smetnje
uzrokovane gaenjem/paljenjem aparata i ureajima za kontrolu faznog ugla. Konano, smetnje
mogu biti uzrokovane susednim PLC mreama.



Slika 3.22 Uticaj razliitih izvora smetnji

Dobro poznati mehanizmi rada sa grekama mogu biti primenjeni u PLC sistemima da ree
problem greaka prenosa uzrokovanih smetnjama (npr. FEC i ARQ). Mehanizam Ubrzane korekcije
greaka (Forward error correction - FEC) moe oporaviti originalni sadraj podataka uprkos
uticaju smetnji. Meutim, primena FEC mehanizma troi dodatni deo kapaciteta prenosa zbog
neophodnih informacija za korekciju greaka. Upotreba ARQ (Automatic Repeat reQuest)
mehanizma obezbeuje ponovni prenos oteenih podataka troei deo kapaciteta prenosa i uvodei
dodatna kanjenja prenosa takoe.
Primena mehanizama za rad sa grekama je potrebna u PLC mreama zbog nepredvidivog
ponaanja smetnji. Sa druge strane, brzine prenosa podataka obezbeene PLC sistemima su
ograniene zbog zahteva elektromagnetne kompatabilnosti (EMC). Tako da PLC sistemi koji se
91
trenutno nude imaju maksimalne brzine prenosa podataka od 2 do 4 Mbps u mrei. Stoga, PLC
mree moraju da rade sa malim brzinama podataka dodatno smanjenim primenom mehanizama rada
sa grekama. Sa druge strane, PLC pristupne mree povezuju brojne predplatnike koji koriste nisko-
naponsku energetsku mreu kao prenosni medijum (slika 3.23), to dodatno smanjuje raspoloivu
brzinu prenosa podataka.
PLC pristupna mrea koristi nisko-naponsku energetsku mreu za povezivanje brojnih PLC
predplatnika sa baznom stanicom, to obezbeuje povezivanje u mreu koja pokriva iroku oblast.
Prema tome, PLC mrea predstavlja deljiv prenosni medijum korien od strane svih predplatnika
nezavisno. Shodno tome, kapacitet PLC mrea je jo vie smanjen.



Slika 3.23 Deljivi prenosni medijumu PLC pristupnimmreama

3.11.4 Realizacija irokopojasnih PLC sistema prenosa

U okviru PLC sistema, prenos podataka se obavlja kanalom koji karakteriu frekventno
selektivni fenomeni, prisustvo ehoa, impulsnog i obojenog uma sa superpozicijom uskopojasnim
interferencija. Ovo zahteva da se usvojena modulacija za PLC mora efikasno suoiti sa
neprijateljskom okolinom. Tehnike DSS (Direct Sequence Spread Spectrum) i OFDM se razmatraju
kao kandidati za budue irokopojasne PLC mree.
iroki spektar ima prednost u robustnosti ka uskopojasnim interferencijama, mogunost za
realizaciju CDMA (Code Division Multiple Access) i rad sa malom spektralnom gustinom snage to
smanjuje EMC probleme. Meutim, DSS ima malu spektralnu efikasnost i niskofrekventnu
karakteristiku, a i osetljiv je na frekventno selektivni feding. Stoga, postoji potreba za kompleksnom
ekvalizacijom signala u vezama taka - vie taaka, kao to je u PLC pristupnim mreama, zavisno
od duine mrenih sekcija za pojedinane konekcije.
Sa druge strane, OFDM tehnika omoguuje veliko smanjenje kompleksnosti ekvilajzera
kanala i poveanje otpornosti na distorziju signala. Osobina OFDM da koristi frekventni spektar na
selektivni nain je pogodna za izbegavanje frekventih opsega ometenih uskopojasnim
interferencijama i kritinih frekvencija specificiranim zakonodavnim telima. Ortogonalnost,
obezbeena OFDM-om omoguuje spektralno preklapanje koje vodi ka izvanrednoj efikasnosti,
koja je dva puta bolja nego irokopojasni sistemi sa jednim nosiocem. tavie, tehnike unoenja
bitova, primenjene na OFDM podnosioce, omoguuju postizanje kapaciteta veoma bliskog
teoretskom ogranienju prenosnog medijuma. Iz tog razloga, OFDM se razmatra kao favorizovani
kandidat za primenu u irokopojasnim PLC mreama.

3.11.5 Poboljanje performansi efikasnim MAC slojem

Zbog jake konkurencije na telekomunikacionom tritu, mreni provajderi koji koriste PLC
tehnologiju moraju biti sposobni da ponude atraktivne telekomunikacione servise. Drugim reima,
PLC sistemi moraju se takmiiti sa drugim pristupnim tehnologijama i da ponude zadovoljavajui
QoS. U isto vreme, PLC pristupne mree moraju takoe biti ekonomski efikasne. Zbog toga, PLC
pristupni sistemi moraju obezbediti veoma dobro iskorienje mree deljivog prenosnog medijuma
(slika 3.23) i istovremeno zadovoljavajui QoS. Oba zahteva mogu biti postignuta primenom
92
efikasnog MAC sloja. Zadatak MAC sloja je da organizuje pristupni medijum izmeu vie
predplatnika upotrebom razliitih telekomunikacionih servisa.
Trenutno, ne postoje specifikacije ili standardi koji se tiu MAC sloja i protokola za PLC
mreu. Uprkos brzom razvoju PLC tehnologije tokom zadnjih nekoliko godina, postoji takoe
ogranien broj izdatih istraivakih radova iz ove oblasti. Proizvoai PLC opreme primenjuju
njihova sopstvena reenja protokola koja se razlikuju izmeu razliitih PLC proizvoda.
MAC sloj specificira emu viestrukog pristupa, strategiju deljenja resursa (MAC protokol) i
mehanizam za kontrolu saobraaja u mrei. Najee koriena ema pristupa u savremenim
irokopojasnim PLC mreama je TDMA (Time Division Multiple Access - viestruki pristup sa
vremenskom raspodelom). Zbog smetnji, paketi podataka mogu biti segmentirani u manje jedinice
podataka ija veliina se bira shodno duini vremenskog slota specificiranog TDMA emom. Prema
tome, ako se jave smetnje, samo oteeni segmenti podataka se ponovo alju, troei manje mreni
kapacitet. Segmentacija podataka obezbeuje odlinu granularnost mree i lake obezbeenje QoS
garancija.
Efektivno reenje za izbegavanje uticaja uskopojasnih smetnji je primena FDMA metoda, u
kojem pojedinane frekvencije mogu biti odstranjene ako su pogoene smetnjama. Stoga,
TDMA/FDMA kombinacija ini se kao razumno reenje za PLC mreu. Primena FDMA u OFDM-
baziranom PLC sistemu vodi ka takozvanoj OFDMA (OFDM Access) emi, koje takoe moe biti
kombinovana sa TDMA gradei jedan OFDMA/TDMA sistem.
MAC protokoli za PLC sisteme moraju postii maksimalnu iskorienost ogranienog
mrenog kapaciteta i realizovati vremenski-kritine telekomunikacione servise. Ovo moe biti
osigurano rezervacijom irine opsega, to omoguuje pojedinane QoS garancije potrebne za
razliite servise. Ovo je osigurano takozvanim rezervisanim MAC protokolima. Sem rezervisanih
MAC protokola, varijante CSMA/CA (Carrier Sense Multiple Access with Collision Avoidance) su
takoe iroko primenjivane u PLC pristupnim mreama; na primer, IEEE 802.11 MAC protokol
specificiran za WLAN se koristi u PLC i moe obezbediti realizaciju razliitih QoS garancija.
Zbog asimetrine i promenljive prirode saobraaja podataka u pristupnom podruju,
dinamike dupleksne eme se koriste u PLC pristupnim mreama. Ovo omoguava optimalno
korienje mrenih resursa, pri prenosu linkom u oba smera shodno trenutnim optereenjima.
Meutim, relativno mali PLC mreni kapacitet pravi potekou prilikom istovremenog
obezbeivanja zahtevanog QoS-a za veliki broj predplatnika. Stoga, PLC sistemi moraju
implementirati strategiju planiranja saobraaja, ukljuujui kontrolu doputanja veze (CAC), da bi
se ograniio broj aktivnih predplatnika sa obezbeivanjem zadovoljavajueg QoS-a za trenutno
dozvoljene konekcije. Na isti nain, deo mrenih resursa mora biti rezervisan za preraspodelu
kapaciteta u sluaju smetnji.

3.12 Saetak

Sadanji komunikacioni sistem preko energetskih vodova, koji koriste energetsku mreu kao
prenosni medijum, obezbeuju relativno velike brzine prenosa podataka (iznad 2 Mbps). PLC moe
biti primenjen na visoko-, srednje- i nisko-naponske energetske mree kao i unutar zgrada.
Meutim, PLC tehnologija je u novije vreme uglavnom koriena za pristupne mree i kune
komunikacione mree. Ovo je zbog visoke cene pristupnih mrea (oko 50% investicija u mrenoj
infrastrukturi je potrebno za pristupno podruje) i liberalizacije telekomunikacionog trita u
mnogim zemljama.
irokopojasni PLC sistemi primenjeni u telekomunikacionom pristupnom podruju
predstavljaju alternativnu komunikacionu tehnologiju za realizaciju takozvane "poslednje milje"
mrea. PLC pristupne mree pokrivaju poslednjih nekoliko stotina metara komunikacione mree
direktno povezujui krajnje potroae. PLC predplatnici su povezani na mreu preko PLC modema
koji garantuju prenos podataka preko nisko-naponske energetske mree. Sa druge strane, PLC
mrea je povezana na bazinu mreu preko bazne stanice. Prema tome, izgradnja novih pristupnih
mrea moe biti izbegnuta korienjem irokopojasne PLC tehnologije.
93
Energetske mree nisu dizajnirane za komunikaciju i ne predstavljaju poeljan prenosni
medijum. PLC prenosni kanal karakterie veliko slabljenje zavisno od frekvencije, promena
impedanse i feding kao i snaan uticaj uma. Sa druge strane, irokopojasne PLC mree moraju da
rade u frekventnom spektru do 30 MHz, koji takoe koriste razliiti radio servisi. Zato,
zakonodavni organi odreuju veoma stroga ogranienja to se tie elektromagnetnog zraenja iz
PLC mrea ka okolini. Kao posledica, PLC mree moraju da rade sa ogranienom snagom signala,
to smanjuje mrene razdaljine i brzine prenosa podataka i takoe poveava osetljivost na smetnje.
Da bi smanjili negativni uticaj prenosnog medijuma u vidu energetskog voda, PLC sistemi
primenjuju efikasne tehnike modulacije, kao to je OFDM. Problem smetnji moe biti reen dobro
poznatim mehanizmima za rad sa grekama (npr. FEC, ARQ). Meutim, njihova primena troi
odreeni deo PLC mrenog kapaciteta usled prekoraenja ili ponovljenog prenosa. PLC irina
opsega je deljiva od strane predplatnika i zato, bilo koje smanjenje kapaciteta usled prekoraenja
protokola treba biti minimizirano. U isto vreme, PLC sistemi se moraju takmiiti sa drugim
pristupnim tehnologijama i ponuditi veliku paletu telekomunikacionih servisa sa zadovoljavajuim
QoS-om. I dobro iskorienje mree i obezbeenje QoS garancija moe biti postignuto efikasnim
MAC slojem.




































94
4. LAN-BAZIRANI TELEMETRIJSKI SISTEMI

Reenja bazirana na raunarskim mreama predstavljaju vaan trend u evoluciji
telemetrijskih sistema [5]. Raunarske mree su grupisane u tri klase: LAN (Local Area Network),
MAN (Metropolitan Area Network) i WAN (Wide Area Network). iane i beine reunarske
mree se razlikuju po fizikom medijumu koji se koristi u liniji prenosa. Telemetrijski sistemi
bazirani na raunarskim mreama koriste uglavnom LAN mree i Internet. WAN mree velike
brzine se koriste kao "kima" neke velike mree, obezbeuju meusobno povezivanje LAN mrea i
raunarskih centara. LAN mree mogu da imaju topologiju magistrale, drveta (viestruke zvezde) ili
kruga (prstena), kao to je pokazano na slici 4.1.

Slika 4.1 LAN konfiguracije (topologije)
Postoje mnogo tipova LAN mrea, kao to je Eternet, Token Ring, ARCNet, 100VG-
AnyLAN ili beini IEEE-802.11. Najrasprostranjeniji tip je Eternet. Razliite LAN mree,
definisane standardom IEEE-802 i standardima Amerikog nacionalnog instituta za standarde
(ANSI), su specificirane u tabeli 4.1. Svi tipovi LAN mrea koji su nabrojani u tabeli 4.1 se koriste
u praksi. Mnoge LAN mree koriste kombinaciju standarda.

Tabela 4.1 Standardi LAN mrea
Standard Ime LAN-a Brzina prenosa Konfiguracija
IEEE-802.3
Eternet, brzi Eternet,
gigabitni Eternet
1 Mbps do 10
Gbps
magistrala, zvezda, drvo
IEEE-802.4 Token Bus 10Mbps drvo
IEEE-802.5 Token Ring 4 do 16 Mbps krug
IEEE-802.9 Iso-Eternet 16 Mbps zvezda, drvo
IEEE-02.11 Beini LAN, WiFi 11 Mbps zvezda, drvo
IEEE-02.12 100VG-bilo koji LAN 100 Mbps zvezda, drvo
ANSI FDDI, FDDI II 100 Mbps zvezda, drvo

4.1 Eternet Hardver

Koriene u kompanijama, istraivakim labaratorijama, nastavnim labaratorijama i
domovima, LAN mree obezbeuju prirodni fiziki sloj za merne aplikacije. Konvertori LAN u
IEEE-488 paralelni interfejs se nude od strane proizvoaa instrumenata, kao to su Tektronix ili
Keithley, kao odgovor na veoma brzu ekspanziju raunarskih mrea. Eternet, kao
najrasprostranjeniji tip raunarske mree se razmatra detaljnije.
Eternet je razvijen od strane Xerox-a, Intel-a i Digital Equipment-a 1980. godine, a prihvaen od
strane IEEE kao standard IEEE-802.3 1985. godine. Razliite Eternet varijacije su oznaene sa
95
XBaseY, X pokazuje protok podataka, Base oznaava nemodulisani prenos i Y je simbol medijuma
prenosne linije ili duina. Eternet nudi etiri opsega brzine prenosa signala. Odgovarajue varijacije
mrea su predstavljene u tabeli 4.2. Njihove maksimalne vrednosti protoka su kao to sledi:
- Standardni Eternet, do 10 Mbps;
- Brzi Eternet, do 100 Mbps;
- Gigabitni Eternet (GE), do 1,000 Mbps;
- 10 Gigabitni Eternet (10GE), do 10 Gbps.

Tabela 4.2 Tipovi Eterneta i njihove specifikacije
Varijacije
Eterneta
IEEE protokol
Brzina
prenosa
Maksimalna
razdaljina po
segmentu
kabla
Konektori
10Base5 IEEE-802.3 10 Mbps 500 m AUI
10Base2 IEEE-802.3a 10 Mbps 185 m AUI, BNC-50
10BaseT IEEE-802.3i 10 Mbps 100 m RJ -45
10BaseF IEEE-802.3j 10 Mbps 1 km Optiki
100BaseTX IEEE-802.3u 100 Mbps 100 m RJ -45
100BaseT4 IEEE-802.3u 100 Mbps 100 m RJ -45
100BaseFX IEEE-802.3u 100 Mbps 10 km Optiki
100BaseSX IEEE-802.3u 100 Mbps 300 m Optiki
1000BaseCX IEEE-802.3z 1000 Mbps 25 m RJ -45
1000BaseT IEEE-802.3ab 1000 Mbps 100 m RJ -45
1000BaseSX IEEE-802.3z 1000 Mbps 500 m Optiki
1000BaseFX IEEE-802.3z 1000 Mbps 10 km Optiki
10GE IEEE-802.3ae 10 Gbps 40 km Optiki

Eternet signali se prenose preko neoklopljene upredene parice, oklopljene upredene parice
(STP), koaksijalnog kabla ili optikog vlakna. Sadanje instalacije Eterneta tee ka korienju
zvezdaste konfiguracije (topologije), umesto predhodno koriene magistralne konfiguracije, koja
ima manju pouzdanost. Eternet signali se prenose diferencijalno: jedan signal po paru provodnika ili
po jednom optikom vlaknu. vorovi mree koriste odvojene izvode za dolazee i odlazee signale.
Zbog toga, svaki vor je povezan sa mreom preko dve upredene parice ili dva optika vlakna.
Signali prenoeni preko 10BaseY imaju vrednosti napona od -2.5V do +2.5V, a oni u
100BaseY i 1000BaseY od -1V do +1V. Centralna jedinica zvezdaste mree je ili hub ili switch.
Konvertor medija, koji konvertuje elektrine signale u optike signale i obrnuto, kao i konvertor
monomodnog u viemodni optiki signal, moe biti ugraen u Eternet mreu.
Sledee varijacije Eterneta omoguavaju brzine prenosa do 10 Mbps (10BaseY):
- 10Base5, vie zastareli Eternet standard koji ima magistralnu konfiguraciju i koji koristi
debeo RG-8 koaksijalni kabl sa impedansom od 50 . Maksimalna duina segmenta kabla
je 500 m. Raunari i drugi mreni vorovi se povezuju na LAN utinicu preko AUI
konektora.
- 10Base2, koji ima magistralnu konfiguraciju i koji koristi tanak RG-58 koaksijalni kabl sa
impedansom od 50 . Maksimalna duina segmenta kabla je 185 m. vorovi su prikaeni
na mreu preko BNC-50 ili AUI konektora.
- 10BaseT, koji ima zvezdastu konfiguraciju i koji koristi neoklopljenu upredenu paricu.
Maksimalan radijus mree, ili duina kabla izmeu hub-a ili switch-a i utinice, je 100 m.
Osmo-pinski RJ -45 konektori se koriste na linku sa upredenom paricom. Via kategorija
(kategorija 5) kabla sa upredenom paricom obezbeuje znaajno poboljanje brzina prenosa
podataka 10BaseT-a, koje ak mogu prekoraiti granicu od 100 Mbps, ako se koriste
96
odgovarajue mrene kartice i hub-ovi u raunarima. 10BaseT je najee koriena
varijacija Eterneta, a RJ -45 je najee korieni LAN konektor.
- 10BaseF, koji ima zvezdastu konfiguraciju i koji koristi kabl sa optikim vlaknom (par
jeftinih viemodnih optikih vlakana); maksimalni radijus mree je 1 km.
100BaseY varijacije (koje omoguavaju brzine prenosa do 100 Mbps) su kao to sledi:
- 100BaseTX, koji ima zvezdastu konfiguraciju i koji koristi kategoriju 5 kabla (dve upredene
parice); maksimalan radijus mree je 100 m. RJ-45 konektori se koriste na linkovima sa
upredenomparicom.
- 100BaseT4, koji ima zvezdastu konfiguraciju i koji koristi kategoriju 3 kabla (etiri
upredene parice); maksimalan radijus mree je 100 m. RJ -45 konektori se koriste na
linkovima sa upredenom paricom.
- 100BaseFX, koji ima zvezdastu konfiguraciju i koji koristi kabl sa optikim vlaknom (par
monomodnih vlakana); maksimalan radijus mree prelazi 10 km.
- 100BaseSX, koji ima zvezdastu konfiguraciju i koji koristi kabl sa optikim vlaknom (par
viemodnih vlakana); maksimalan radijus mree je 300 m.
1000BaseY varijacije (koje omoguavaju brzine prenosa do 1000 Mbps) su kao to sledi:
- 1000BaseCX, koji ima zvezdastu konfiguraciju i koji koristi oklopljeni kabl sa upredenom
paricom; maksimalan radijus mree je 25 m.
- 1000BaseT, koji ima zvezdastu konfiguraciju i koji koristi kategoriju 5 kabla (etiri
upredene parice); maksimalan radijus mree je 100 m. RJ -45 konektori se koriste na
linkovima sa upredenom paricom.
- 1000BaseSX, koji ima zvezdastu konfiguraciju i koji koristi kabl sa optikim vlaknom (par
viemodnih vlakana); maksimalan radijus mree je 500 m.
- 1000BaseFX, ili gigabitni Eternet (GE), koji ima zvezdastu konfiguraciju i koji koristi kabl
sa optikim vlaknom (par monomodnih vlakana); maksimalan radijus mree, zavisno od
korienog primopredajnika, moe prei 10 km.

4.1.1 Mrene kartice i RJ-45 konektor

Raunar ili drugi web server dobija fiziki pristup LAN mrei preko mrenih interfejs kola.
Ona su obino uraena u vidu tampane ploice za montau na matinoj ploi a oznaena su kao
mrena interfejs kartica, kao to je pokazano na slici 4.2. Meutim, LAN interfejs kola se sve vie
ugrauju u matinu plou raunara. Mrena interfejs kartica ima dva konektora: jedan za specifinu
raunarsku magistralu (obino PCI, ranije ISA), drugi za mreni kabl. Elektronski sistem u mrenoj
interfejs kartici obuhvata najmanje tri funkcionalna bloka: Kontroler mrenog interfejsa (NIC),
Serijski mreni interfejs (SNI) i memorija kartice. Oigledno, mrene interfejs kartice se razlikuju u
specifikaciji, poto su projektovane za rad sa razliitim tipovima LAN-a pri razliitim brzinama
prenosa.

Slika 4.2 Raunarska Eternet kartica za PCI magistralu
97

Slika 4.3 RJ -45 konektor za Eternet
U LAN mreama koje koriste elektrini kabl mreni konektor je tipino RJ-45, kao to je
pokazano na slici 4.3. Oznaavanje RJ-45 kontakata za etiri Eternet standarda je specificirano u
tabeli 4.3.

Tabela 4.3 Oznaavanje kontakata u RJ-45 Eternet konektoru
Broj kontakta 10BaseT 100BaseTX 100BaseT4 1000BaseT
1 Tx+ Tx+ Tx_D1+ B1_D1+
2 Tx- Tx- Tx_D1- B1_D1-
3 Rx+ Rx+ Rx_D2+ B1_D2+
4 Nije iskorien Nije iskorien B1_D3+ B1_D3+
5 Nije iskorien Nije iskorien B1_D3- B1_D3-
6 Rx- Rx- Rx_D2- B1_D2-
7 Nije iskorien Nije iskorien B1_D4+ B1_D4+
8 Nije iskorien Nije iskorien B1_D4- B1_D4-

4.2 Eternet protokol prenosa

Protokol koji kontrolie prenos i Internet protokol (TPC/IP) omoguavaju raunarima
razliitih klasa, sa razliitim operativnim sistemima, da komuniciraju meusobno. Poto je ustvari
skup protokola, TPC/IP formira osnovu za komunikaciju izmeu vie od 100 miliona raunara na
Internetu, kao i izmeu dva raunara u LAN mrei. Ovaj znaajan skup protokola je uveden u cilju
obezbeivanja osnove za dalju diskusiju Eterneta i njegovo korienje pri projektovanju i pravljenju
raunarskih telemetrijskih sistema. TPC/IP sadri etiri sloja, kao to je prikazano na slici 4.4,
naime: Aplikacioni sloj, Transportni sloj, Mreni sloj i Sloj veze (linka).
Aplikacija
Prenos
Mre a
Veza
Aplikacija
Prezentacija
Sednica
Prenos
Mrea
Veza podataka
Fiziki
TPC/IP Svita Protokola ISO-OSI Svita Protokola
Telnet,
FTP, HTTP
TPC, UDP
IP, ICPM
Drajver Ureaja
Interfejsna Kartica
4
3
2
1
Sloj
Sloj
1
2
3
4
5
6
7

Slika 4.4 TPC/IP skup protokola (etiri sloja) i ISO-OSI skup protokola (sedamsloja shodno Referentnom
otvorenom modelu meupovezivanja sistema)
Aplikacioni sloj radi sa detaljima pojedinane aplikacije. Neke od najeih TPC/IP
aplikacija su:
- Telnet za daljinsko logovanje;
- Podrka browsera za prikazivanje web stranica;
98
- Aplikacije prenosa fajlova po Protokolu prenosa fajlova (FTP), koji omoguava razmenu
fajlova izmeu domaina koji rade sa razliitim operativnim sistemima;
- Prenos fajlova preko Protokola za prenos hiperteksta (HTTP);
- E-mail aplikacije.
Transportni sloj je odgovoran za prenos podataka izmeu dva domaina. Protokol kontrole
prenosa (TCP) ili Protokol korisnikog datograma (UDP) se mogu koristiti od strane ovog sloja,
mada se ovaj poslednji retko upotrebljava. TCP garantuje da su primljeni podaci potpuno isti kao
poslati podaci. Primljeni iz aplikacije, podaci se dele od strane TCP-a i prosleuju, u obliku paketa
pogodne veliine, ka mrenom sloju nanie; primljeni paketi su potvreni, a izgubljeni paketi se
ponovo alju. Mnogo jednostavniji UDP omoguuje vee brzine prenosa podataka, ali ne garantuje
pouzdanost prenosa. UDP se koristi u sistemima koji rade u realnom vremenu.
Mreni sloj (takoe oznaavan kao Internet sloj) sadri Internet protokol (IP) i Protokol
Internet kontrolnih poruka (ICMP). IP komponenta radi sa adresiranjem fajla i prenosom, takoe
izmeu sistema razliitih tipova. ICPM manipulie prenosom poruka.
TCP/IP Sloj veze koristi postojee mrene standarde, uglavnom Eternet. Drajver ureaja u
operativnom sistemu i odgovarajui mreni interfejs u raunaru (mrena interfejs kartica) su obino
obuhvaeni Slojem veze.
Meunarodna organizacija za standarde (ISO) je definisala Referentni otvoreni model
meupovezivanja sistema, sedmo-slojni protokol za razmenu podataka (fajlova) izmeu umreenih
raunara, kao to je prikazano na slici 4.4. Poznati kao ISO-OSI protokoli, ovaj skup
komunikacionih protokola specificira neke komunikacione zadatke detaljnije nego TPC/IP. TPC/IP
Aplikacioni sloj je podeljen na tri ISO-OSI sloja: Aplikacioni, Prezentacioni i Sesioni; a TCP/IP
Sloj veze na dva ISO-OSI sloja: Sloj linka podataka i Fiziki sloj. Pre nego to je alternativa
TCP/IP-u, ISO-OSI skup protokola obezbeuje detaljniju definiciju najviljeg i najnieg TCP/IP
sloja.
TCP/IP definie formiranje frejma, ili niza bitova koji se prenose preko raunarske mree
(npr., Eterneta). Na primer, kada su merni podaci poslati u paketu, uzastopna zaglavlja se dodaju
svakim slojem kako paket ide nanie niz hijerarhiju protokola: zaglavlje mernih podataka, TCP/IP
zaglavlje, IP zaglavlje i Eternet zaglavlje, kao to je pokazano na slici 4.5. Ovaj proces dodavanja
zaglavlja u sukcesivnim TCP/IP slojevima se oznaava kao kapsulacija.
Eternet frejm
Veza
Eternet
frejma
Veza
IP
Veza
TCP/IP
Poslednja
sekvenca
frejma
IP Datagram
TCP Komponente
Mereni frejm
Veza
TCP/IP
Veza
IP
Veza
TCP/IP
Mereni
podaci (rezultati)
Veza
Rezultujueg
frejma
Mereni frejm
Mereni frejm
Mereni
podaci (rezultati)

Slika 4.5 Kapsulacija podataka od straneEternet (IEEE-802.3) protokola prenosa
Eternet protokol zahteva da sve mrene stanice kontinualno prate saobraaj na mrei, da bi
odredile da li je linija zauzeta ili nije, ili da li postoji razmak izmeu frejmova (IFG). Razmak
izmeu frejmova je minimalno neiskorieno vreme izmeu prenosa uzastopnih frejmova (poslatih
od strane bilo kojeg raunara u mrei). Njegova definicija je neophodna za LAN stanice da bi znale
da li je linija zaista mirna, ili sledei frejm treba biti preneen. IFG je definisan kao vreme
99
neophodno za prenos 96 bita (10.6 s u 10BaseY mreama) i specificirano je na bazi maksimalnog
rastojanja izmeu stanica i brzine propagacije signala preko linija mree.
Jo jedan vaan parametar definisan IEEE-802.3 protokolom je vremenski slot S, koji
odgovara vremenu neophodnom za prenos 512 bita u 10BaseY ili 100BaseY mreama, ili 4,096 bita
u 1000BaseY. Ovaj vremenski slot definie minimalnu duinu frejma, da bi se spreila konfuzija
izmeu kratkih paketa impulsa nagovetavajui koliziju ili um sa regularnim prenosom signala. Svi
frejmovi krai od 64 bajta, ili 512 bita (4,096 bita u 1000BaseY), su odbaeni. Maksimalna duina
frejma je 1,518 bajta. Shodno IEEE-802.3 protokolu prenosa, Eternet paket se sastoji od frejma i
preambule, kao to je pokazano na slici 4.6.
Eternet paket
Preambula Eternet frejm (minimum 64 bajta, maksimum 1,518 bajta)
Naizmenini
10101010...
SFD
101011
DA SA Duina polja
LLC
podatak
Pad FCS
Vie od 7 bajta 1 bajt 6 bajta 6 bajta 2 bajta 4 bajta
Slika 4.6 Eternet frejmi paket, shodno IEEE-802.3
Preambula sadri sekvencu od 56 bita sa naizmeninim vrednostima 1 i 0 (101010...10) i re
10101011 upotrebljenu kao Poetak ograniavaa frejma (SFD).
Frejm je sastavljen od est polja i moe sadrati od 64 do 1,518 bajta ukupno. Polja frejma
su: odredina adresa (DA) (6 bajta), izvorina adresa (SA) (6 bajta), duinsko polje (2 bajta), LLC
(logika kontrola linka) podaci, tampon polje i provera sekvence frejma (FCS), koje sadri 4-bajtnu
vrednost cikline provere redundanse (CRC).
Tampon polje sadri bitove sa logikom vrednou 1, dodatih polju podataka da bi se
ostvarila duina na minimalnih 512 bita (4,096 bita u 1000BaseY), ako polje podataka sadri manje.

4.3 Telemetrijski sistemi bazirani na Eternetu

4.3.1 Telemetrijski sistemi bazirani na Eternetu sa LAN/IEEE-488 konvertorima

LAN obezbeuje infrastrukturu koja se moe iskoristiti u raunarskim telemetrijskim
sistemima. Telemetrijski sistemi bazirani na LAN-u mogu biti grupisani u tri tipa: hijerarhijski
sistemi, sistemi sa LAN interfejsom i sistemi sa IEEE-488/LAN konvertorima.
Hijerarhijski telemetrijski sistemi su sastavljeni od podsistema, podsistemskih kontrolera i
kontrolera sistema. Podsistemi, koji formiraju donji nivo hijerarhijskog sistema, koriste interfejse
kao to su IEEE-488 ili RS-232, kao to je prikazano na slici 4.7. Svaki podsistem je individualno
kontrolisan od strane raunara.

Slika 4.7 Hijerarhijski telemetrijski sistembaziran na LAN-u
Najvii nivo hijerarhijskog telemetrijskog sistema je organizovan pomou LAN-a, koji
povezuje podsistemske kontrolere i kontroler sistema, koji moe biti raunar ili radna stanica.
Korien u hijerarhijskim telemetrijskim sistemima, LAN obezbeuje standardu komunikaciju
100
izmeu raunara, baziranu na razmeni podataka i poruka. U telemetrijskim sistemima sa LAN
interfejsom, i kontroler (raunar) i instrumenti su povezani direktno na LAN mreu, bez interfejs
konvertora.
IEEE-488 interfejs sistemi sa IEEE-488/LAN konvertorima, koji predstavljaju treu grupu
telemetrijskih sistema baziranih na LAN-u, se sastoje od sledeih delova:
- Kontroler sistema sa LAN interfejs karticom;
- Instrumenti prikaeni na primarnu magistralu IEEE-488 interfejsa;
- J edan ili vie segmenata sekundarne magistrale IEEE-488 interfejsa;
- Raunarska LAN mrea;
- IEEE-488/LAN konvertori (takoe oznaavani kao GPIB/LAN ili GPIB/Eternet), preko
kojih segmenti IEEE-488 magistrale se povezuju na LAN mreu, kao to je pokazano na
slici 4.8.

Slika 4.8 Telemetrijski sistembaziran na Eternetu sa IEEE-488 interfejsom i IEEE-488/LAN konvertorima
Raunar povezan na mreu treba da ima implementiran TCP/IP skup mrenih protokola.
Raunar sa TCP/IP se moe iskoristiti kao kontroler distribuiranih telemetrijskih sistema sa IEEE-
488/LAN konvertorima. LAN omoguava prenos kontrolnih signala od kontrolera do instrumenata i
prenos mernih podataka od instrumenata do kontrolera.
ema telemetrijskog sistema sa interfejs konvertorima je prikazana na slici 4.8. Prikazani
sistem koristi AD007 LAN/IEEE-488 konvertore, proizvedene od strane Tektronix-a i dizajniranih
za rad sa 10BaseT Eternetom. U 100BaseTX i 10BaseT varijacijama Eterneta, GPIB-ENET/100
konvertor se moe koristiti, koji omoguuje prenos podataka ka i od IEEE-488 interfejsa pri
brzinama do 900 KBps IEEE-488.1 protokolom prenosa i do 1.2 MBps u prenosima koji koriste
HS488 protokol. Primetimo da su brzine prenosa specificirane u bajtovima po sekundi. Ovo je zato
to je IEEE-488 paralelni interfejs koji koristi prenos bajta (8 bitni). Ogranienja propusnosti
telemetrijskog sistema su usled prisustva IEEE-488. Razliiti interfejs konvertori su prikazani u
tabeli 4.4.

Tabela 4.4 LAN u IEEE-488 konvertori
Model
konvertora
Tip
Eterneta
Brzina prenosa u
IEEE-488 interfejsu
Raunarski
operativni sistem
Proizvoa
AD007 10BaseT
Nema dostupnih
podataka
Windows 95 i kasnije
verzije
Tekronix
GPIB-ENET
10BaseT
100BaseTX
50 KBps
Windows 95 i kasnije
verzije
National
Instruments
GPIB-
ENET/100
10BaseT
100BaseTX
900 KBps, (1.2 MBps
u HS488)
Windows 2000,
Windows ME,
Windows XP
National
Instruments
E2050B 10BaseT 100 KBps
Windows 98,
Windows ME
Agilent
Tehnologies
E5810A
10BaseT
100BaseTX
1 MBps
Windows 98,
Windows 2000,
Windows XP
Agilent
Tehnologies
101
4.3.2 Telemetrijski sistemi sa LAN interfejsom

U telemetrijskim sistemima sa LAN interfejsom, i kontroler i instrumenti su opremljeni sa
LAN interfejs karticama, koje omoguavaju direktno povezivanje na mreu, bez interfejs
konvertora. U ovom tipu sistema, LAN se koristi kao interfejs magistrale. Telemetrijski sistemi sa
LAN interfejsom (ili specifinije, Eternet interfejsom) predstavljaju novo reenje, poto instrumenti
opremljeni sa LAN interfejs karticama se proizvode samo zadnjih nekoliko godina. Svaki
instrument sa LAN interfejs karticom je podran odgovarajuim softverom, koji omoguava
instrumentu da radi kao web server. Ovo je veoma vana osobina instrumenata sa LAN interfejsom.
Korienje web pretraivaa, koji je prisutan na skoro svakom raunaru, udaljeni raunar (klijent)
moe pristupiti web server instrumentu radi dobavljanja mernih podataka ili rada sa instrumentom.
Instalacija telemetrijskog sistema sa LAN interfejsom i web server instrumentima ne ukljuuje
kupovinu specijalizovanog sistemskog softvera i stoga omoguava znaajne utede. Iako sada samo
instrumenti najvie klase (i najvee cene) su opremljeni LAN interfejsom, opseg dostupnih
instrumenata rapidno je u porastu. ema telemetrijskog sistema sa LAN (Eternet) interfejsom je
prikazana na slici 4.9.

Slika 4.9 Telemetrijski sistemsa Eternet interfejsom
Ako se telemetrijski sistem sa LAN interfejsom sastoji od samo dva ureaja (klijent raunar
i instrument koji ima ulogu web servera), direktno povezivanje je mogue, bez posredovanja LAN-a
i hub-a, kao to je prikazano na slici 4.10.

Slika 4.10 Dvo-komponentni telemetrijski sistemsa Eternet interfejsomi povezivanje kabla takvog sistema

4.4 Internet bazirani telemetrijski sistemi i sistemi sa ugraenim web serverima

Instrumenti sa LAN interfejsom mogu biti povezani na Internet u cilju formiranja
telemetrijskog sistema koji moe biti globalno distribuiran. Nauni, obrazovni ili upravljaki centri,
kao i velike korporacije, koriste Internet servere sa kapijama koji obezbeuju direktno povezivanje
na web. Manje kompanije i individualni korisnici pristupaju Internetu preko provajdera Internet
servisa. Mnogi od provajdera Internet servisa su operatori fiksne (PSTN) ili mobilne (GSM)
telefonske mree.
ema Internet baziranog telemetrijskog sistema, sa raunarima i web serverima povezanim
na web, je prikazana na slici 4.11.
102

Slika 4.11 Distribuirani telemetrijski sistemsa web serverima povezanimna Internet
U telemetrijskom sistemu nacrtanom na slici 4.11, poruke (merni podaci i instrukcije) se
kreiraju sekvencijalno i prenose kao frejmovi koji imaju strukturu kao to je prikazano na slici 4.5.
Raunari u sistemu sakupljaju merne podatke i kontroliu merenja pomou softvera. Telemetrijski
sistem je sastavljen od senzora, web servera, mree sa TCP/IP protokolom i stanica sa web
pretraivaima. Meutim, u transferima preko Interneta, putanja prenoenog paketa, kao i vreme
prenosa, su mnogo dui nego kod LAN-a. Razliiti paketi mogu slediti razliite putanje i stizati na
odredite bez nekog redosleda. Stoga, iako su Internet bazirani telemetrijski sistemi veoma dobro
reenje za sakupljanje podataka iz distribuiranih mernih stanica i obezbeuju pristup podacima iz
distribuiranih klijent raunara, ne preporuuju se za on-line merenja ili kontrolu dinamikih
procesa.
Senzori i aktuatori u sistemu mogu biti povezani na raunar (preko pogodnih interfejsa) ili
na jednostavne web servere oznaene kao ugraene web servere ili mini web servere. Neki ugraeni
web serveri su nabrojani u tabeli 4.5.

Tabela 4.5 Ugraeni web serveri
Web server
Varijacija
Eterneta
Inerfejsi Memorija Proizvoa
AVR 460 10BaseT RS-232 256 kB Atmel
PICDEM.NET 10BaseT RS-232 32 kB Microchip
C7520
10BaseT,
10BaseTX
RS-232, I
2
C,
brzi SPI
8 MB IO Limited
Serija TINI,
(npr., TBM390)
10BaseT
CAN, RS-232,
I-wire
1 MB
Maxim, Dallas
Semiconductors
Vinci COM 10BaseT Bluetooth
Compact Flash
od 512 MB
Embedded Artist AB
(Sweden)
Co-Box-Micro 10BaseT RS-232 Nema podataka Lantronix
WEB-6590
10BaseT,
10BaseTX
RS-232, USB,
IrDA
256 MB Intel
webDAQ/100 10BaseT RS-232 do 64 MB
Capital Equipment
Company

Ugraeni web serveri su moduli ili tampana kola razliite sloenosti koji su opremljeni sa
neophodnim konektorima, ukljuujui Eternet konektore. Telemetrijski sistem sa ugraenim web
serverima povezanim na Internet (direktno ili preko Eterneta) je prikazan na slici 4.12.




103
4.4.1 AVR460 ugraeni web server

Jedan primer ugraenog web servera je AVR460 sa ugraenim 10BaseY Eternet
interfejsom. Pomou RJ-45 konektora, AVR460 kolo moe biti povezano ili na PC sa mrenom
interfejs karticom ili na Eternet hub. Blok dijagram AVR460 prikazan na slici 4.13 ilustruje
osnovnu strukturu jednog ugraenog web servera.

Slika 4.12 Distribuirani telemetrijski sistem sa ugraenim web serverima povezanim na Internet


Slika 4.13 Blok dijagram AVR460 ugraenog web servera
Jedan ugraeni web server obuhvata mikrokontroler (Atmel's ATmega 103), Eternet interfejs
kontroler (Cirrus Logic-ov ip CS8900), programabilni logiki ureaj (PLD) (ATF1502AS) i
memorijske ipove. Memorijski ipovi odreuju koliinu informacija koja se moe obraditi i
memorisati od strane servera. AVR460 server je elektronsko kolo izgraeno na tampanom ploici.
















104
5. TELEMETRIJSKI SISTEMI BAZIRANI NA
RADIO-MODEMIMA

Znaajan broj telemetrijskih sistema koristi radio talase kao medium komunikacije. esto se
biraju kao komunikacioni medium jer u odnosu na kablove imaju neke prednosti:
- Telemetrijski sistemi esto rade na velikim daljinama pa je postavljanje kablova mnogo
skuplje od instaliranja radio opreme.
- Ako se ice uzimaju pod rentom od telefonske kompanije, kupovanje radio opreme se to se
tie cene amortizuje kroz nekoliko godina dok bi se plaanje rente i dalje nastavilo.
- Zavisno od tipa opreme koji se instalira i razdaljine, radio se generalno bre instalira od
drugih komunikacionih mediuma.
- Radio oprema je veoma portabilna i moe se lako pomerati na nove lokacije kada fabrike
promene lokaciju. Ako se fabrika zatvori radio oprema se moe iskoristiti na drugim
lokacijama sa malo ili nimalo modifikacija.
- Korisnik moe posedovati radio komunikacione linkove, to im omoguuje da prenose bilo
kakvu informaciju u bilo kom obliku koji se zahteva (pretpostavljajui da su sva fizika i
zakonska ogranienja razmotrena).
- Dostupne su razumno visoke brzine podataka.
- Radio jedinica se moe koristiti kao backup kablovima gde se zahtevaju visoko integrisana
komunikaciona kola.
Radio oprema se moe podvesti pod dve opte klasifikacije:
- Oprema koja radi ispod 1 GHz i
- Oprema koja radi iznad 1 GHz.

5.1 Osnovi radio prenosa

J edan neoklopljeni provodnik kroz koji tee naizmenina struja (ac) i koji ima neku
unutranju otpornost e zraiti energiju u obliku elektromagnetnih talasa. Frekvencija izraenih
talasa je jednaka brzini oscilovanja naizmenine struje. Na primer, naizmenina struja koja ima
elektrone koji se kreu napred nazad du provodnika brzinom od 100 oscilacija po sekundi e
zraiti elektromagnetne talase na frekvenciji od 100 Hz.

Slika 5.1 Stvaranje elektromagnentog talasa

Herc je termin koji se koristi za opisivanje oscilacija elektrona, u oscilacijama po sekundi, ili
broja kompletnih ciklusa elektromagnetnog talasa, u ciklusima po sekundi.
J edna oscilacija je jedna talasna duina. Efektivnost elementa kao antene elektromagnentih talasa
zavisi od stepena njegove rezonancije na frekvenciji oscilovanja.
Elektromagnenti talasi se sastoje od veoma malih estica nazvanih fotoni (mnogo manjim od
elektrona) koje sinusoidalno putuju kroz prostor.
105

Slika 5.2 J edna oscilacija

Elektromagnenti talasi mogu biti predstavljeni elektrinim i magnetnim poljem. Elektrino
polje stvaraju elektroni koji se kreu u provodniku. Elektrino polje proizvodi ekvivalentno
magnento polje normalno u odnosu na elektrino polje. Slika 5.3 ilustruje komponente
elektromagnetnog talasa.

Slika 5.3 Konstrukcija elektromagnentog talasa

Kada elektromagnentni talasi putuju kroz prostor i prolaze kroz provodni element, ako je
eletrino polje paralelno provodniku, talas e uzrokovati da se elektroni u provodniku kreu gore
dole u saglasnosti sa dolazeim sinusnim talasom. Ovaj provodnik e biti prijemna antena, koja daje
signal koji e prijemnik obraivati.
Mediumi vazduh i vakum se esto navode kao slobodan prostor.
Elektromagnenti talasi putuju brzinom svetlosti (3x10
8
m/s) kroz vakuum. Vea gustina mediuma
kroz koji talasi putuju, vie usporava talas. Brzina elektromagnetnih talasa u vazduhu je skoro ista
kao kroz vakum.
Za odreivanje talasne duine pri odreenoj frekvenciji koristi se sledea formula:
f C =
gde je:
C =brzina elektromagnetnih talasa u m/s
=talasna duina signala u metrima
f =frekvencija signala u Hz.
Na primer, ako imamo radio sistem koji radi na 900 MHz onda je talasna duina ovog signala 33
cm.
Elektromagnetni talasi koji imaju kratku talasnu duinu (visoku frekvenciju) tee da putuju
po pravoj liniji i brzo se absorbuju ili reflektuju od strane vrstih tela. Elektromagnetni talasi velike
talasne duine (niska frekvencija) su vie osetljivi na atmosferske uslove i putuju po zakrivljenijoj
putanji (koja prati zakrivljenost zemlje). Takoe su sposobniji da prodiru kroz vrsta tela.
Elektromagnetni talasi u podruju radio i mikrotalasnih frekvencija (10 kHz do 60 GHz)
poznati su kao RF signali (signali radio frekvencije).

5.2 Komponente radio veze

Radio veza (link) sadri sledee komponente:
- antene,
- predajnike,
- prijemnike,
106
- nosae antene,
- kablove,
- opremu za povezivanje.
Slika 5.4 pokazuje kako su ovi elementi povezani prilikom formiranja radio linka [6].

Slika 5.4 Osnovni elementi radio veze

Antena
Ovo je ureaj koji se koristi za emitovanje ili detektovanje elektromagnetnih talasa. Postoji mnogo
razliitih dostupnih dizajna antene. Svaki emituje signal (elektromagnetni talas) na razliiti nain.
Tip upotrebljene antene zavisi od aplikacije i zahtevane pokrivenosti.
Predajnik
Ovo je ureaj koji konvertuje signal glasa ili podataka u modifikovani (modulisani) signal vie
frekvencije i hrani njime antenu, gde se on emituje u slobodni prostor kao elektromagnetni talas na
radio frekvencijama.
Prijemnik
Ovo je ureaj koji konvertuje signale radio frekvencije (dobijenih iz antene koja detektuje
elektromagnetne talase iz slobodnog prostora) nazad u signale glasa ili podataka.
Antenski nosai
Antenski nosai se koriste za montiranje antena u cilju obezbeenja visinske prednosti koja
generalno poveava daljinu prenosa i pokrivenost. Konstrukcija moe varirati od tri-metarskih
drvenih stubova do elinih struktura od 1000 metara.
Struktura koja ima uad kao potporu esto se zove antenski stub (jarbol), dok ona koja samostalno
slobodno stoji se zove toranj.

Slika 5.5 Ilustracije jarbola i tornja
Kabliranje
Postoje tri glavna tipa kabliranja koji se koriste pri povezivanju radio sistema:
- koaksijalni kabl za povezivanje svih radio frekvencija,
- upredena parica za glas, podatke i nadgledanje,
- energetski kablovi.
107
Interfejs oprema
Omoguava povezivanje signala glasa i podataka za predajnike i prijemnike, iz spoljanjih izvora.
Takoe kontrolie protok informacija, tajming rada sistema, kontrolu i monitoring predajnika i
prijemnika.

5.3 Radio spektar i raspodela frekvencije

Postoje veoma striktne regulative koje upravljaju korienjem spektra radio frekvencija.
Specifini delovi radio spektra su dodeljeni javnoj upotrebi. Tabela 5.1 ilustruje tipine delove radio
spektra za javno korienje irom sveta. Svaki deo (sekcija) se popularno naziva band.

Tabela 5.1 Radio spektar za javnu upotrebu


Mid band
(UHF)
960 MHz

800 MHz

Ultra visoke
frekvencije
(UHF)
Low band
(UHF)
520 MHz

335 MHz

High band
(VHF)
225 MHz

101 MHz

Mid band
(UHF)
100 MHz

60 MHz

Veoma
visoke
frekvencije
(VHF)
Low band
(UHF)
59 MHz

31 MHz

Visoke
frekvencije
(HF)
30 MHz

2 MHz


Odreeni delovi ovih bandova su specifino dodeljeni telemetrijskim sistemima. Neki opsezi za
industrijsku radio-komunikaciju, koje dodeljuje relevantna vladina agencija u svakoj zemlji, su
specificirani u tabeli 5.2.

Tabela 5.2 Neki frekvencijski opsezi u industrijskimradio-komunikacijama

Opseg frekvencije Kanalni prostor Visina antene Tip stanice
77.5 do 79 MHz 12.5 kHz zavisno od poloaja mobilni
159.4 do 160 MHz 12.5 kHz zavisno od poloaja mobilni
299 do 309 MHz 12.5 ili 25 kHz 25m mobilni ili fiksni
335 do 345 MHz 12.5 ili 25 kHz 25m mobilni ili fiksni
452 do 457 MHz 12.5 ili 25 kHz 25m mobilni ili fiksni
890 do 919 MHz 12.5 ili 25 kHz 25m mobilni

108
5.4 Radio modemi

Radio modemi su pogodni za zamenu ianih veza do udaljenih mesta ili kao podrka
ianim ili kolima optikih vlakana, a dizajnirani su tako da omoguuju da kompjuter i PLC-ovi, na
primer, mogu transparentno komunicirati preko radio veze bez potrebe za bilo kakvim specifinim
modifikacijama.
Moderni radio modemi rade u opsegu od 400 do 900 MHz. Prostiranje u ovom opsegu
zahteva slobodnu vidljivu putanju izmeu predajne i prijemne antene za pouzdanu komunikaciju.
Radio modemi mogu da rade u mrei, ali zahtevaju softverski sistem (protokole) za upravljanje
mreom da bi se rukovodilo pristupom mrei i detekcijom greke. esto, glavna stanica sa
mogunou preusmeravanja komunicira sa vie radio stanica u oblasti. Protokol za ove aplikacije
moe da koristi jednostavnu tehniku prozivanja.
Sofisticiranije peer to peer aplikacije mrene kominikacije, zahtevaju protokol baziran na
nosaima osetljivim na viestruki pristup sa detekcijom kolizije (CSMA/CD). Varijacija na
standarni pristup je korienje radio modema kao mrenog tajmera (watchdog) koji periodino
proziva sve radio modeme u mrei i proverava njihov integritet. Radio modem se takoe moe
koristiti kao relejna stanica za komunikaciju sa drugim sistemima, koji su van dometa glavne
stanice.

Slika 5.6 Konfiguracija radio modema

Interfejs ka radio modemu je najee EIA-232, ali i EIA-422, EIA-485, kao i optika
vlakna takoe dolaze u obzir. Tipine brzine rada su do 9600 bps. Bafer je obavezan u modemu i
tipino ima minimalno 32 kilobajta. Hardverske i softverske tehnike kontrole protoka su normalno
obezbeene u okviru firmvera radio modema, koje obezbeuju da nema gubitka podataka izmeu
radio modema i povezanih terminala.
Tipina modulaciona tehnika je dvo - nivovska direktna FM (od 1200 do 4800 bps) ili tri -
nivovska direktna FM (9600 bps).
Karakteristina ema radio modema je data na slici 5.7.

Sledei termini se koriste u vezi sa radio modemima:
PTT Signal push to talk
RSSI Indikator snage primljenog signala - pokazuje snagu
primljenog signala preko proporcijalno promenljivog DC
napona.
Samogaenje uma Pokuaji minimizacije prijema bilo kakvog signala uma na
izlazu diskriminatora.
RSSI samogaenje Otvara prijemnu audio liniju kada je snaga signala RF nosaa
dovoljno visokog nivoa.
109
Nadzornik kanala Indicira ako je samogaenje otvoreno.
Soft kanjenje nosaa Omoguava da RF prenos bude blago produen nakon
stvarnog kraja poruke to izbegava zavretak burst-ova koji se
prenose i koji se javljaju kada se nosa zaustavi i samogaenje
skoro istovremeno diskonektuje radnu liniju.
RTS,
CTS,
DCD,
Takt, Sve se odnosi na EIA-232.
Emitovani podaci,
Primljeni podaci.

Slika 5.7 Tipina blok ema radio modema

Radio modem ima osnovni sistem sinhronizacije za komunikaciju izmeu terminala i radio
modema, kao to je prikazano na slici 5.8.

Slika 5.8 Dijagramsinhronizacije radio modema
110
Prenos podataka poinje kada RTS linija postane aktivna na strani udaljenog terminala.
Radio modem zatim podie nivo CTS linije kako bi pokazao da se prenos moe obaviti. Na kraju
prenosa, PTT linija se odrava aktivnom kako bi se osiguralo da prijemna strana detektuje preostale
korisne podatke pre nego to se RF nosa ukloni.
U literaturi se moe sresti blok dijagram radio modema prikazan na slici 5.9.
+6.789V
RS-232C
M
o
d
e
m
S
in
h
r
o
n
o
A
s
i
n
h
r
o
n
o



U
l
a
z
i
R
S
-
2
3
2
C
TxD
RxD
RTS
CTS
DTR
DSR
Kontrola
FM
modulator
FM
demodulator
Predajnik
Prijemnik
Radiomodem
Antena

Slika 5.9 Blok dijagramradio modema i tok podataka

5.5 Modovi rada radio modema

Radio modemi mogu da se koriste u dva moda rada:
od jedne do druge take (point - to - point),
od jedne do vie taaka (point - to - multi point).
Sistem od jedne do druge take (point - to - point) moe da radi u kontinuiranom RF modu, koji ima
minimalno kanjenje pri prenosu podataka, kao i u nekontinuiranom modu kada imamo prilinu
utedu energije. Kanjenje RTS do CTS za kontinualne i prekidne nosae je reda 10 ms i 20ms
respektivno.

Slika 5.10 Regeneracija signala pomou radio modema

Sistem od jedne do vie taaka (point - to - multi point) generalno radi sa samo glavnim i jo
jednim radio modemom u jednom trenutku.
Kada u vietakastom sistemu link podataka ukljuuje i repetitor, mora se izvriti
regeneracija podataka da bi se eliminisala distorzija i diter signala. Regeneracija nije neophodna
kod glasovnih sistema gde se neke greke mogu tolerisati.
111
Regeneracija se izvodi prolaskom radio signala kroz modem koji konvertuje RF analogni signal
nazad u digitalni signal i onda ovaj izlazni binarni niz podataka primenjuje na drugi predajni
modem, koji dalje prosleuje RF analogni signal do sledee lokacije.

5.6 Karakteristike radio modema

Tipine karakteristike koje se moraju konfigurisati u radio modemu su:

Primopredajna frekvencija radio kanala
U konfiguraciji od jedne do druge take (point - to - point) koja radi na dvostrukoj frekvenciji /
dodeli podeljenog kanala, dva radia e funkcionisati na dva suprotna podeavanja kanala.
Format i brzina podataka hosta
Brzina podataka / veliina karaktera / tip parnosti i broj zaustavnih bitova za EIA-232
komunikacije.
Brzina podataka radio kanala
Brzina podataka kroz radio kanal je definisana mogunostima radia i irine opsega. Zapazimo da su
ove specifikacije obino podeene u toku proizvodnje.
Minimalni nivo radio frekvencijskog signala
Ne bi trebao da bude podeen suvie nisko na prijemniku inae e se takoe oitavati umovi
zajedno sa podacima.
Nadgledanje brzine kanala podataka
Koristi se za kontrolu protoka i zbog toga ne bi trebalo da bude podeena suvie nisko inae e se
bafer u prijemniku prepuniti. Tipino je standard jedan bit kontrole protoka na 32 bita serijskih
podataka.
Poetno kanjenje predajnika
Vreme koje je potrebno predajniku da se stabilizuje i napuni energijom pre nego to poalje korisne
podatke preko radio veze. Vreme kanjenja predajnika bi se trebalo odravati to je nie mogue da
bi se minimizirali trokovi komunikacije.

Meu mnogim aktivnim proizvoaima radio modema na tritu elektronike, najpoznatiji su
SATEL, Advantech, Motorola i Microwave Data Systems. Da bi se stekao dojam o parametrima
radiomodema, u tabeli 5.3 su specifirani tehniki podaci za etiri njihova modela; respektivni
proizvoai su SATEL (Finska), Motorola (SAD), Advantech (SAD), Radmor (Poljska) i
Radiometrix (Velika Britanija). Poslednji u tabeli BIM-433-F, u formi ipa, je radio modem male
snage dizajniran za radio komunikaciju unutar raspona od 30m u zatvorenom prostoru i 120m u
otvorenom prostoru.

Tabela 5.3 Neki modeli radio modema i njihovi parametri

Tip
Opseg
frekvencije
Razmak
izmeu
kanala
Snaga
prenosa
Mod rada
Brzina prenosa
podataka
SRM6000 902 do
928 MHz
230 kHz,
112 kanala
0.1W do
1W
dupleks 1.2 do
115.2 kbps
Radmor
7004
450 do
470 MHz
12.5 ili
25 kHz
0.1W do
5W
simpleks,
polu-dupleks,
dupleks
1.2 do
14.4 kbps
Satelline
3AS
417.5 do
460 MHz
12.5 ili
25 kHz
0.01W do
1W
polu-dupleks 9.6 ili
19.2 kbps
Radiometrix
BiM-433-F
433.92 MHz nema ispod
0.07W
polu-dupleks do
40 kbps

112
Trenutno dostupni radiomodemi i radiofoni sa prenosom digitalnih podataka koriste
frekvencije radio kanala od 40 MHz (npr., Radmor 3005M radiofon, koji ima brzinu transfera
podataka od 2.4 kbps) do 2.45 GHz (npr., Advantech-ov ADAM-4550, minijaturni radiomodem
koji radi u rasponu od 200m i omoguava brzine podataka do 115 kbps). Kola digitalnih ulaza i
izlaza podataka u radio modemima koriste standard RS-232C, a u nekim tipovima radio modema
standarde RS-485 i RS-422A. Radio modem SRM 6000 firme National Instruments, koji je kreiran
za korienje u distribuiranim mernim sistemima, radi u frekventnom opsegu od 902 do 928 MHz
sa snagom prenosa 0.1W do 1W (daljina prenosa do 32 km), isporuuje brzine podataka do 115.2
kbps.

5.7 Radiomodemi i merni sistemi

Telemetrijski sistemi bazirani na radio modemima [5] sa prenosom podataka preko radio kanala,
sadre centar sistema, u kome se podaci sakupljaju i obrauju, i nekoliko mernih stanica koje
komuniciraju sa centrom sistema posredstvom radio modema. Struktura ovakvog tipa
telemetrijskog sistema je prikazana na slici 5.11.
Kao to je prikazano na blok dijagramu na slici 5.11, radio modem je ugraen u svakoj
mernoj stanici i snabdeven je usmerenom antenom koja omoguuje smanjenje snage emitovanja,
osetljivost predajnika na interferenciju, kao i emitovanje signala u neeljenom pravcu. Signali
emitovani unutar telemetrijskog sistema su smetnja za eksterne prijemnike. Usmereno emitovanje
signala takoe smanjuje rizik neovlaenog korienja podataka. Prenos podataka preko
netelefonskih radio kanala prua sutinski veu sigurnost od prenosa preko javne telefonske mree.
Radiomodemi
Antena
+3.210 V
Usmerena antena
Merna stanica 1 Merna stanica 2
Radiomodem
35.47 Hz
Centralni sistem

Slika 5.11 Telemetrijski sistemi sa radio modemima i prenosompodataka preko radio kanala

Meutim, korienje radio modema moe ukljuiti probleme kao to su nestabilni kvalitet
konekcije ili prekidi. Kako je dijagnostika sistema moda neophodna, preporuljivo je koristiti
jedan od brojnih tipova radio modema sa radiofonskom funkcijom. Radiofon omoguava
jednostavnu, akustinu proveru radio kanala. Drugi razlog slabljenja signala moe biti promena,
osetljiva za povezane radio stanice, u uslovima prostiranja radio talasa. U ovom sluaju, kvalitet
prijema bi se mogao poboljati ili poveanjem snage emitovanja ili visine antene. Meutim, oba ova
parametra su ograniena licencom i veliinom takse licence. Problemi slabog kvaliteta konekcije i
ograniene oblasti sistema se mogu reiti korienjem nekih mernih stanica kao repetitora, kao to
je prikazano na slici 5.12.
U sistemu sa slike 5.12, merna stanica 2 se koristi za retransmisiju signala. Prenosi podatke
od stanice 4 ka centru sistema. U suprotnom smeru prenosa, komande adresirane ili za stanicu 2 ili
za stanicu 4 su primljene od strane stanice 2 preko centra sistema. Osim adrese stanice 2, dodatna
informacija se mora staviti u svakoj emitovanoj poruci, koja specificira da li komanda u poruci
treba da bude izvrena u stanici 2 ili prosleena do stanice 4. Ova odluka bi trebalo da bude
odobrena komunikacionim protokolom koji se koristi. Iz tog razloga, merni ili telemetrijski sistemi
sa repetitorima sadre drukiji komunikacijski protokol od sistema bez retransmisije signala. Mnogi
modeli radio modema se mogu koristiti za retransmisiju signala, kao to su Satelovi 2ASxE, 3AS
EPIC i 3AS(d) radio modemi.
113
Nasuprot prenosu podataka preko GSM javne mobilne telefonske mree, parametri prenosa
baziranog na radio modemima, kao to su frekvencija kanalnog nosioca, tip modulacije, tip prenosa,
protokol prenosa ili kodiranje podataka nisu dostupni spoljanjim korisnicima. Osim toga, u
prenosu podataka baziranom na radio modemima nema kanjenja od merne stanice do centra
sistema, a pogotovo pri prenosu komandi od centra sistema do merne/kontrolne stanice. Neizbeno
u prenosima podataka preko javne telefonske mree, kanjenje zbog procesa komutacije pri prenosu
podataka je posledica samog tog procesa, to nemamo u sistemima sa radio modemima.
Antena
Centralni sistem
Merna
stanica 1
Merna
stanica 4
Merna
stanica 3
3.21 A
777 V
357 Hz
1.23 V
Merna
stanica 2
i repetitor

Slika 5.12 Telemetrijski sistem baziran na radio modemima sa dva tipa mernih stanica: obine (merne
stanice 1, 3 i 4) ili sa dodatnomfunkcijom retransimisije podataka (repetitor i merna stanica 2)

























114
6. TELEMETRIJSKI SISTEMI SA GSM BAZIRANIM PRENOSOM PODATAKA

6.1 GSM mrea mobilne telefonije [5]

Prenos govora u prvim sistemima mobilne telefonije, oznaenim kao sistemi prve generacije
(1G), je bio (i jo uvek je) analogni. Ovi sistemi rade na 450- ili 900-MHz frekventnim opsezima.
Primeri 1G sistema mobilne telefonije su: Napredni Sistem Mobilne Telefonije (AMPS), koji jo
uvek funkcionie u SAD-u; i Nordijska Mobilna Telefonija (NMT), koja se koristi u Skandinaviji i
drugim zemljama.
U sadanjosti, najznaajniji sistem mobilne telefonije je Globalni Sistem Mobilnih
Komunikacija (GSM), jedan u potpunosti digitalan sistem druge generacije (2G), koji radi na 900-
ili 1800-MHz opsezima. Bez obzira na re globalni u njegovom imenu, GSM sistem se koristi
samo u Evropi. Njegovi pandani drugde su Digitalni AMPS u SAD-u i J apanski Digitalni Celurarni
(J DC) sistem u Japanu i Aziji, se neznatno razlikuju od GSM-a, ali su bazirani na istoj tehnologiji.
Digitalna mrea mobilne telefonije u Severnoj Americi se takoe zove TDMA (standard IS-136),
zbog tehnike viestrukog pristupa sa vremenskom raspodelom (TDMA) koja se koristi u ovoj mrei.
Sistem mobilne telefonije u SAD-u koristi ee opseg 1.900-MHz nego opseg 1800-MHz. U GSM
sistemima, digitalni prenos podataka (ukljuujui prenos mernih podataka) je samo jedna od
nekoliko funkcija mobilne telefonije, prenos govora je glavna funkcija.
Korak napred u evoluciji mobilnih telekomunikacija je bio implementacija Generalnog
Sistema Prenosa Paketa (GPRS) u GSM. Bitno unapreenje osnovnih GSM mrea je bilo
neophodno radi pokretanja nove usluge prenosa podataka; takoe su se morali projektovati novi
modeli mobilnih telefona koji podravaju GPRS. GSM mree sa GPRS-om su oznaene kao 2.5G
sistemi mobilnih komunikacija.
Implementacija sistema tree generacije (3G) oznaenog kao Univerzalni Sistem Mobilnih
Telekomunikacija (UMTS), koji radi na 1950-MHZ i 2150-MHz opsezima, predstavlja vaan
napredak u beinom prenosu podataka. Ovo je usled pretpostavljenih visokih vrednosti brzina
prenosa podataka (do 2Mbps), globalnog pristupa (izvan podruja koje pokriva mrea mobilne
telefonije, sistem bi bio dostupan preko satelita) i mogunosti zajednikog rada sa mreom fiksne
telefonije (Public Switched Telephone Network - PSTN), ukljuujui irokopojasne servise
digitalne mree (BroadBand-Integrated Services Digital Network (B-ISDN)).
Mada se GSM moe koristiti za prenos podataka, maksimalna brzina prenosa podataka,
ograniena parametrima radio interfejsa, obino ne prelazi 9.6 kbps prilikom korienja jednog
kanala. GSM stuktura i prenos podataka u sistemu su prikazani na slici 6.1. Sistem sadri mobilne
stanice (mobilni telefoni), bazne stanice sa kontrolerima, komutacioni sistem, operativni i sistem
podrke, i interfejs sa drugim telekomunikacionim sistemima.

Slika 6.1 Struktura GSM sistema
115
Mobilne stanice (MS), poznatije kao mobilni telefoni, su u radio vezi sa baznim stanicama.
Primarna funkcija mobilne stanice je ista kao i kod klasinog telefona sa slualicom, digitalni
tasteri, predajnik male snage i visoko osetljivi prijemnik. Meutim, dobijajui sve vie i vie
funkcija, mobilni telefon je sada sposoban da obradi podatke, i ukucane (u planeru ili funkcije
kalkulatora) i emitovane preko telefonske mree.
Mobilna stanica sadri dve osnovne komponente: mobilni terminal (MT) i modul za
identifikaciju pretplatnika (SIM). Svaki mobilni terminal ima jedinstveni broj, oznaen kao
internacionalna identifikacija mobilne opreme (IMEI), koji omoguava identifikaciju mobilnog
telefona u globalnoj mrei. SIM je zamenjiva inteligentna kartica.
Sistem bazne stanice (BSS) sadri nekoliko baznih stanica, montiranih na stubovima ili
kulama, i kontroler bazne stanice. Bazne stanice rade na 900, 1800 ili 1900 MHz frekventnim
opsezima. Svaka bazna stanica je opremljena sa jednom antenom, prijemnikom radio talasa,
predajnikom radio talasa i jedinicama za obradu radio signala. Svaki kontroler bazne stanice je
povezan za nekoliko baznih stanica (obino pomou elektrinog kabla ili optikog vlakna, mada se
takoe moe koristiti radio link). Kontroler komutira kanale za svaku stanicu, kontrolie snagu
mobilne stanice, i emituje signale u oba smera izmeu baznih stanica i centra mobilnog sistema.
Komutacioni sistem je sastavljen od mobilnog komutacionog centra (MSC) i baze podataka,
kao i od neophodnog hardvera i softvera za komunikaciju sa mreama fiksne telefonije (PSTN,
ISDN i mrea prenosa podataka) i sa drugim sistemima mobilne telefonije.
Prenos u GSM sistemu se obavlja u dupleks modu, koji ukljuuje neophodnost korienja
duplog (dupleks) kanala prenosa. U GSM 900 (GSM sistem koji koristi 900-MHz frekventni
opseg), odvojeni frekventni opsezi su dodeljeni za kanale prenosa mobilna stanica - bazna stanica i
bazna stanica - mobilna stanica, oznaenih kao uzlazni i silazni kanali, respektivno; opseg uzlaznog
kanala se prostire od 890 do 915MHz, a opseg silaznog kanala od 935 do 960MHz. Broj uzlaznih
kanala je 124, isto kao i broj silaznih kanala; irina opsega svakog kanala je 200kHz. Zatitni opsezi
od 100-kHz su rezervisani na granicama opsega uzlaznog i silaznog kanala. Osim frekvencijskih,
moraju se dodeliti i vremenski slotovi da bi se kreirao kanal prenosa. Koristi se TDMA tehnika,
koja omoguuje multipleksiranje kanala prenosa. Vremenski interval, ili TDMA frejm, trajanja
4.615ms, je podeljen u 8 vremenskih slotova, 557s svaki. Sa 124 frekvencijska kanala i osam
vremenska slota, 992 dupleks kanala prenosa se moe istovremeno kreirati od strane jedne bazne
stanice, bez uzimanja u obzir mogunosti multipleksiranja kanala sa upola brzim kodiranjem glasa.
Stoga, prenos podataka u GSM 900 je impulsni, sa modulacijom trajanja impulsa (PDM) od jedne
osmine i korienjem jednog od 124 dupleks frekvencijska kanala. U paru kanala, frekvencija
silaznog kanala je 45MHz iznad frekvencije uzlaznog kanala. Gausovski minimizirana digitalna
modulacija (Gaussian Minimum Shift Keying GMSK), frekventna modulacija radio signala u
binarni signal, se koristi za modulaciju signala nosioca. U GSM 1800 (GSM sistem koji radi u
1800MHz opsegu), postoje 374 dupleks kanala i 8 vremenskih slotova, to omoguava kreiranje
2992 istovremenih kanala prenosa od strane jedne bazne stanice. Parametri za sisteme GSM 900,
GSM 1800 i GSM 1900 su predstavljeni u tabeli 6.1.

Tabela 6.1 Opsezi prenosnih frekvencija i kanala u GSM-mrei

Frekvencijski
opseg
Silazni
kanal
Uzlazni
kanal
Broj
frekvencijski
h kanala
Broj kanala
u saobraaju
Maksimalna
brzina
mobilne
stanice
900 MHz
890 do
915 MHz
935 do
960 MHz
124 992 250 km/h
1,800 MHz
1,710 do
1,785 MHz
1,805 do
1,880 MHz
374 2,992 130 km/h
1,900 MHz
1,850 do
1,910 MHz
1,930 do
1,990 MHz
299 2,396 120 km/h
116
6.2 GSM-bazirani prenos podataka

GSM sistem se moe takoe koristiti za digitalni prenos podataka. Ovaj u potpunosti
digitalan sistem druge generacije mobilne telefonije je dizajniran i za prenos audio signala (govora)
i za digitalni prenos podataka.

6.2.1 Mobilne stanice

Da bi digitalni prenos podataka bio mogu u GSM sistemu, sve komponente sistema,
ukljuujui mobilne stanice (telefone), moraju biti sposobne za prenos digitalnih podataka. Slika 6.2
prikazuje blok dijagram tipinog mobilnog telefona.

Slika 6.2 Funkcionalni dijagrammobilnestanice (mobilnog telefona)
Elektronsko kolo telefona sadri liniju prenosa sa obradom govora od mikrofona do antene, i
prijemnu liniju od antene do zvunika. Pored funkcionalnih jedinica u okviru ovih linija,
elektronsko kolo telefona mora da sadri kontrolni sistem, memoriju, displej, tastaturu i interfejs
sistem za komunikaciju sa spoljanjim digitalnim ureajima, ukljuujui raunare. Blok dijagram
prikazan na slici 6.2 ne sadri pomona kola, koja mobilnom telefonu obezbeuju ekstra
funkcionalnosti, kao to su digitalna kamera, GPS prijemnik, radio prijemnik, MP3 plejer, mera
nivoa buke, termometar, svetlosna lampa (Nokia 5210) ili druge funkcionalnosti. Funkcionalnost
svetlosne lampe u mobilnom telefonu je posebno zanimljiva, jer predstavlja kombinaciju dva
ureaja veoma razliite prirode: veoma jednostavan i veliki energetski potroa (svetlosna lampa) i
ureaj visoke tehnologije male potronje energije (mobilni telefon).
Mobilni telefon glasovni signal (ili audio signal, uopteno) konvertuje u elektrini signal
koji posle obrade emituje ka baznoj stanici. Analogni elektrini signal se odmerava frekvencijom od
8kHz i konvertuje u digitalni oblik u 13-to bitnom AD konvertoru. AD konvertori tipino ugraeni
u mobilnom telefonu su konvertori sa sukcesivnim aproksimacijama (SAR) ili polu-fle tipovi
konvertora. Serijski niz bitova naputa konvertor brzinom od 104kbps (13bit x 8,000 1/s) i dolazi do
kodera govora, gde se vri kodovanje sa visokom kompresijom i kodovanje kanala (sa dodavanjem
redundantnih bitova radi obezbeenja sigurnog prenosa). Protok podataka na izlazu kodera je 22.8
kbps. U sledeoj jedinici za obradu, podaci se smetaju u pakete i pripremaju za TDMA prenos (tj.,
prenos unutar jednog vremenskog slota). Nosea frekvencija je modulisana signalom digitalnih
podataka u GMSK modulatoru. Pojaani digitalni signal sa protokom podataka od 270.833 kbps je
usmeren ka antenskom filtru, a zatim emitovan od strane antene. Trajanje jednog bita je 3.692 s,
to odgovara priblino 3300 perioda signala pri noseoj frekvenciji signala od 900MHz.
Na prijemnoj strani, dolazei radio signal se pojaava u pojaavau, zatim demodulie i
izdvaja iz TDMA paketa. Izdvojeni signal govora je dekodiran, a digitalni podaci prolaze ka
interfejs sistemu. Dekodirani digitalni signal govora (ili audio signal, uopteno) se konvertuje
pomou DA konvertora u analogni signal i reprodukuje zvunikom.
117
Klasifikovani shodno njihovim sposobnostima prenosa digitalnih podataka, mobilni telefoni
se mogu podeliti u tri grupe (vidi sliku 6.3): MT0, MT1 i MT2. Svaki GSM mobilni telefon emituje
glasovni signal konvertovan u digitalni signal.

Slika 6.3 Razliite grupe mobilnih telefona, klasifikovanih shodno sposobnosti prenosa digitalnih podataka
MT0 (Mobilni Terminal 0) je mobilni telefon bez interfejsa sa spoljanjim podacima. U
najjednostavnijoj formi, MT0 telefon emituje samo glas i otkucane kratke SMS poruke. On ne moe
preneti bilo koji podatak koji dolazi sa drugog digitalnog ureaja. Meutim, MT0 telefoni mogu biti
tehnoloki veoma napredni. Primer takvog MT0 telefona je mobilni telefon integrisan sa
palmtopom. Poto je sam izvor digitalnih podataka,on ne zahteva interfejs sa spoljanjim ureajima.
MT1 telefoni mogu emitovati digitalni podatak. MT1 komunicira sa Integrisanim Servisom
Digitalne Mree (ISDN) preko S interfejsa, ali zahteva odvojeni ureaj, oznaen kao adapter
terminala (TA), za komunikaciju sa raunarom. Uloga TA je da adaptira bidirekcioni RS-232C
standardni signal raunara sa standardom ISDN-a, ili mobilnog telefona. Adaptacione funkcije
terminala (TAF) su podeljene izmeu mobilnog telefona i TA. TA moe biti PCMCIA kartica, koja
se ponaa kao GSM modem. J edan primer takve PCMCIA kartice je Celurarna Kartica za Nokia
2110 MT1 telefon.
MT2 telefoni mogu prenositi digitalni podatak sa raunara preko RS-232C interfejs kabla,
preko IrDA linka (na primer, Nokia 6210 ili Ericsson T39m modeli) ili preko bluetooth radio linka.
Sve TAF funkcije se izvravaju pomou elektronskih kola MT2 telefona.
Meutim, gornja klasifikacija ne obuhvata dva tipa ureaja, veoma korisnih pri prenosu
digitalnih informacija sa raunara na GSM sistem. Jedan je laptop PCMCIA kartica, koja
samostalno funkcionie kao mobilni telefon. Primer takve PCMCIA kartice je Nokia Card Phone
2.0 sa ugraenom antenom. Kada je ugraena u laptop i povezana na slualice, ova kartica
funkcionie kao mobilni telefon sa dva opsega, sposobnog da radi u GSM 900 ili GSM 1800
opsezima, kao to je prikazano na slici 6.4. Novi proizvodi, kao to su PMCIA Sony-Ericsson Card
Phone GC 19E ili Nokia Card Phone D211, mogu se koristiti i za HSCSD i za GPRS prenos. Oni
imaju dodatni radio interfejs IEEE 802.11b i mogu raditi u mnogim PC operativnim sistemima, kao
to su Windows 98, Windows ME i Windows XP. Nokia Card Phone 2.0 ima obino dimenzije PC
kartice tipa II 124x54x10mm i malu teinu (58g). Omoguava slanje SMS poruka i digitalnih
podataka sa asimetrinom maksimalnom brzinom: 43.2 kbps za prijem i 28.8 kbps za predaju.

Slika 6.4 Mobilni telefoni u formi laptop PCMCIA kartice
118
Drugi tip koji nije pokriven gornjom klasifikacijom ukljuuje ureaje kao to su GENERIC
GPRS laptop sa modulom mobilnog telefona ili Motorola palmtop (Accompli 09 palmtop). Njihov
razvoj je korak napred u integraciji ureaja GSM-baziranog prenosa podataka.
GSM sistem nudi raznovrsnost prenosa digitalnih podataka, ukljuujui:
- Slanje kratkih poruka (SMS), to predstavlja prenos alfanumerikih poruka do 160
karaktera;
- Slanje multimedijalnih poruka (MMS), to predstavlja prenos tekstualnih, grafikih, zvunih
i video fajlova;
- CSD (Circuit Switched Data) prenos, to je komutirani prenos digitalnih podataka brzinama
do 9.6 kbps preko kanala; ovaj tip prenosa se takoe oznaava kao Komutirani Prenos
Podataka (Switched Data Transfer - SDT);
- HSCSD (High Speed Circuit Switched Data) prenos, gde se podaci prenose preko nekoliko
dodeljenih komunikacionih kanala;
- GPRS (General Packet Radio Service), paketni mod prenosa podataka;
- EDGE (Enhanced Data rates for GSM Evolution), unapreeni mod prenosa podataka
projektovan za rad rame uz rame sa postojeim GSM implementacijama.
Tipovi prenosa digitalnih podataka u mobilnim telekomunikacionim mreama su
predstavljeni u tabeli 6.2.

Tabela 6.2 Tipovi prenosa digitalnih podataka u mobilnimtelekomunikacionimmreama

Mod prenosa Opis
Maksimalna
brzina prenosa
podataka
Mrea
CSD
Standardni prenos
digitalnih podataka
9.6 kbps GSM
CSD
Prenos digitalnih
podataka sa
kompresijom podataka
14.4 kbps GSM
HSCSD
Vema brzi prenos
digitalnih podataka
57.6 kbps
GSM +neznatne
modifikacije
GPRS
Paketni prenos
podataka
115 kbps GSM +GPRS
EDGE
Proireni prenos
podataka u
modifikovanom GSM
sistemu
384 kbps
GSM + znaajne
modifikacije
UMTS
UMTS-bazirani prenos
podataka
1,960 kbps
UMTS globalna
mrea

6.2.2 Servis kratkih poruka

SMS omoguuje prenos kratkih alfanumerikih poruka duine do 160 karaktera, do GSM ili
e-mail korisnika. Poruke takoe mogu biti poslate, bez uticaja, u toku telefonskog razgovora. SMS
je servis izmeu dve osobe, to znai da korisnik dobija poruku direktno u mobilnoj stanici.
SMS je najjeftiniji nain prenosa podataka koji veoma malo optereuje kanal. Opcionalno,
izvetaj o dostavi moe biti poslat poiljaocu radi verifikacije primljene poruke. U sluaju prekida
komunikacije sa primaocem u momentu slanja, poruka se smeta u SMS centar, radi kasnije
isporuke nakon uspostavljanja veze. Tipino vreme isporuivanja poruke je nekoliko sekundi od
momenta slanja, osim u sluaju kada je veza u prekidu. Meutim, kanjenja isporuke mogu biti
znanto dua. Poruka moe biti isporuena nakon nekoliko sati ili dana, i u nekim okolnostima moe
ostati neisporuena (to je bio razlog za kreiranje opcije izvetaja o dostavi). Sve SMS poruke se
119
prenose preko Centra za slanje kratkih poruka (SMS-C), koji je deo GSM komutacionog sistema.
Poto SMS-C funkcije nisu standardizovane, razliiti SMS servisi mogu biti ponueni od strane
razliitih operatera. Za potrebe merenja, usluga slanja kratkih poruka moe biti iskoriena u tehnici
nadgledanja objekta uz pomo specijalizovanih instrumenata, sa mernim podacima preneenim u
formi tekstualnih poruka. Maksimalni broj karaktera u SMS poruci ustvari moe biti est puta vei
od nominalnog broja, to iznosi 960 karaktera, ali poruke due od 160 karaktera se dele od strane
sistema na krae poruke (duine do 160 karaktera), koje se alju i naplauju zasebno. Meutim,
kanjenje pri isporuci poruka sa mernih izvetajima, tipino reda desetak sekundi, moe biti
predugako za neka merenja ili neke alarmne sisteme.

6.2.3 Servis multimedijalnih poruka

MMS je prenos izmeu dve osobe, slino kao i SMS, multimedijalnih fajlova preko GSM
mree. Fajlovi se mogu prenositi izmeu korisnika (tj., od jednog pretplatnika do drugog) ili izmeu
ureaja. MMS omoguuje prenos sledeih podataka:
- Tekst (bez formatiranja ili sa instrukcijama o formatiranju);
- Grafika, kao to su JPEG, GIF i PNG (Portable Network Graphic) fajlovi;
- Zvuk (osnovni fajlovi, MP3 ili WAV);
- Video (MPEG fajlovi).
Veoma znaajna osobina MMS-a je mogunost prenosa podataka sa Interneta. Svaka MMS
poruka, kao jedan Internet paket, sadri zaglavlje (instrukcije koje su potrebne radi isporuke i
interpretacije poruke) i sadraj poruke. MMS standard koristi WAP (Wireless Application Protocol)
protokol kao protokol prenosa. Stoga, MMS e preuzeti prednosti proirenih modova prenosa
(HSCSD, GPRS, EDGE) gde se WAP takoe koristi. MMS se jo uvek ne koristi u mernim
sistemima. Meutim, to se moe dogoditi u nadgledanju saobraaja ili u nadgledanju nivoa tenosti,
kao i u monitoring/alarmnim sistemima u industrijskoj proizvodnji. Sve ove aplikacije e naravno
obuhvatiti slanje kako slika tako i video fajlova. Nema opte-prihvaenih MMS standarda,
ukljuujui standardnu veliinu preneenih MMS fajlova. Trenutno, veliina MMS poruka varira
izmeu 10 i 100 kilo-okteta.

6.2.4 Circuit Switched Data

CSD prenos preko telefonskog radio kanala je bio mogu od prvog nastanka GSM-a.
Meutim, njegova upotreba u mernim sistemima je ograniena, usled njegovih malih brzina prenosa
podataka (do 9.6 kbps). Ekonomska efikasnost CSD-a je pod velikim uticajem injenice da ovaj tip
prenosa zauzima celokupni kanal, pa se prenos podataka naplauje kao telefonski poziv (videti sliku
6.5). Uloeni su veliki napori da se razviju tehnike koje bi omoguile vee brzine prenosa podataka,
a reenje je obezbeeno HSCSD modom prenosa.

Slika 6.5 CSD prenos u GSM sistemu

6.2.5 High-Speed Circuit Switched Data

Poveanje brzine prenosa podataka u HSCSD modu je postignuto sa dve metode: preko
kompresije podataka, koja poveava kapacitet pojedinanog kanala prenosa od 9.6 do 14.4 kbps i
preko kombinacije nekoliko (do etiri) komunikacionih kanala unutar jednog fizikog kanala (videti
sliku 6.6).
120
Broj upotrebljenih kanala je povean dodeljivanjem veeg broja (dva do etiri) vremenskih
slotova. Upotrebom etiri komunikaciona kanala, brzine prenosa podataka mogu biti do 57.6 kbps.
Meutim, ovo zahteva od operatera odreene modifikacije na GSM baznim stanicama i zahteva da
korisnici imaju odgovarajue mobilne telefone. Kao prvo, cena HSCSD prenosa je proporcionalna
brzini prenosa podataka ili broju upotrebljenih kanala. Trenutno je cena konekcije nezavisna od
broja upotrebljenih kanala, ali mreni operatori ne garantuju konstantno poveanje brzine prenosa
podataka.

Slika 6.6 HSCSD prenos u GSM sistemu
Oba prenosna moda CSD i HSCSD prenose podatke ili izmeu dva GSM korisnika ili
izmeu GSM korisnika i korisnika fiksne telefonije (PSTN). Merni podaci se mogu takoe poslati
na neku Internet adresu. Brzine protoka podataka dostupnih u HSCSD su 14.4, 19.2, 28.8, 38.4,
43.2 ili 56.0 kbps.

6.2.6 Uopteni paketni radio servis (GPRS)

GPRS omoguava paketni prenos podataka preko Interneta bez komutacije kanala prenosa.
Dok su modovi prenosa razmatrani iznad bazirani na komutaciji kanala, GPRS koristi komutaciju
paketa. GPRS sesija moe biti aktivirana u modu "uvek konektovan", tako da podaci mogu biti
preneeni i za vreme telefonskih poziva bez interferencije. Svaki paket, ili set preneenih podataka,
je jedna integrisana celina i moe biti preneena nezavisno od drugih paketa, sa ciljnom Internet
adresom koja je specificirana u zaglavlju paketa, kao to je prikazano na slici 6.7. Kopije paketa
podataka mogu biti poslate na vie adresa u isto vreme.

Slika 6.7 GPRS prenos u GSM sistemu
Osim permanentnog pristupa webu, velika prednost GPRS-a je velika brzina prenosa
podataka. Ovo je posledica korienja do osam vremenskih slotova dodeljenih pri konfiguraciji
kanala prenosa. Kapacitet pojedinanog vremenskog slota, 14.4 kbps, pomnoen brojem dodeljenih
vremenskih slotova, daje maksimalnu GPRS brzinu prenosa podataka, 8 14.4 =115.2 kbps.
Teoretski, ak i vee brzine prenosa podataka, do 170 kbps, su mogue korienjem razliitih
metoda kodiranja podataka. Implementacija GPRS-a od operatera zahteva neto vee modifikacije
baznih stanica nego to je to bio sluaj kod HSCSD moda. Meutim, ove modifikacije su dovoljne
da kvalifikuju i GPRS i HSCSD modove prenosa kao dodate servise GSM sistemu (tj., hardver i
softver se mora dodati bazinoj GSM mrei). GPRS se smatra prvom prelaznom tehnologijom
prenosa digitalnih podataka izmeu GSM-a i UMTS-a. Druga prelazna tehnologija ovog tipa je
EDGE. Maksimalna brzina prenosa podataka u GPRS modu zavisi od kvaliteta GSM mree, kao i
od parametara mobilnog telefona, koji treba da podrava GPRS standarde. Iz ekonomski opravdanih
razloga GPRS mod se preporuuje za sledee svrhe:
- Neperiodini prenos podataka;
- Frekventni transferi malih koliina, ispod 500 okteta podataka svaki, koji se vre nekoliko
puta u minuti;
- Prenos podataka vee koliine koji se vre frekvencijom od nekoliko puta po satu ili manje.
121
Mnogo modela mobilnih telefona, koji su dostupni na tritu, podrava GPRS prenos
podataka.
Maksimalne brzine prenosa podataka specificirane za neke aplikacije mogu se razlikovati od
onih koje garantuje operater mree. Kao jedan Internet baziran mod prenosa, GPRS obuhvata
korienje Internet protokola (IP), ije procedure smanjuju maksimalnu brzinu prenosa
kompresovanih podataka jednim kanalom sa 14.4 na 13.4 kbps. Na osnovu standardizovanih GPRS
protokola GSM mreni operater moe obezbediti brojne dodatne usluge, kao to su itanje podataka
sa Interneta, daljinsko oitavanje, identifikaciju kreditne kartice i mnoge druge. Ove usluge
zahtevaju, meutim, dodatnu opremu u mobilnim stanicama.
Motorola Timeport 260 i Ericsson R520 su bili prvi modeli mobilnih telefona koji su imali
GPRS funkcionalnost. Motorola Timeport 260 omoguava GPRS prenos sa asimetrinim brzinama
prenosa podataka od 13.4 kbps (jedan kanal) za emitovanje i 40.2 kbps (tri kanala) za prijem.
Lansiran kao najsofisticiraniji model mobilnog telefona, Ericsson R520 (sa GPRS i HSCSD
funkcionalnou, sa IrDA i bluetooth beinim interfejsima) se pokazao kao neispravan, pa je
povuen iz prodaje posle nekoliko meseci 2001 godine. Paketni prenos podataka se moe upotrebiti
u distribuiranim mernim sistemima, sa ogranienjem da se podatak alje primaocu (na primer,
centru sistema) na nekoj Internet adresi, a ne telefonskom broju.
Sledei raunari mogu biti od koristi u kompjuterski baziranim mernim sistemima sa GSM
baziranim beinim prenosom podataka:
- GERICOM GPRS laptop;
- Motorola Accompli 009 palmtop.
Opremljeni modulima mobilnih telefona koji podravaju GPRS prenos, svaki od ovih
mobilnih raunara moe biti iskorien u beinom komunikacionom sistemu kao kontroler sistema
i primopredajna stanica u isto vreme. GERICOM laptop ima ugraen Siemens-ov modul za podrku
GPRS-a koji isporuuje asimetrine brzine prenosa podataka, usled korienja etiri kanala za
prijem i samo jednog kanala za predaju.
Paketni prenos podataka moe biti upotrebljen u distribuiranim mernim sistemima, posebno
u onim sistemima u kojima centar sistema prikuplja podatke sa nekoliko mernih stanica. Podaci se
alju na e-mail adresu centra sistema. Sa take gledita korisnika, glavna prednost GPRS je njegova
mala cena, koja jedino zavisi od koliine preneenih podataka. U njegovoj trenutno dostupnoj
formi, GPRS omoguava samo prenos podataka izmeu mobilnog telefona i Interneta (ukljuujui
WAP).
Na primer, tehniki podaci mobilnog telefona Ericsson T39m (vidi sliku 6.8), koji podrava
GPRS, obuhvataju:
- Frekventne opsege: 900 MHz, 1.8 GHz i 1.9 GHz (1.9-GHz opseg omoguuje rad mobilnog
telefona u US mobilnoj mrei);
- Maksimalna brzina prenosa podataka u HSCSD modu: 28.8 kbps;
- Maksimalna brzina prenosa podataka u GPRS modu: 53.6 kbps;
- Komunikacija sa raunarom preko RS-232C porta: 230.4 kbps;
- Komunikacija sa raunarom preko IrDA porta: 1 Mbps u rasponu od 1m;
- Komunikacija sa raunarom preko bluetooth porta: 108.8 kbps u rasponu od 10m.

Slika 6.8 Mobilni telefon Ericsson T39mkoji podrava GPRS prenos
Prenos podataka izmeu GSM-a i drugih telekomunikacionih sistema zahteva modeme radi
konverzije binarnih GSM signala u analogne signale. Modem se instalira na mestu spoja dveju
122
mrea, u modulima Interworking Functions (IWF) u okviru komutacionog centra Gateway Mobile
Switching Center (GMSC). Sledei standardi modema su kompatibilni sa GSM standardom: V.21,
V.22, V.22bis, V32,V90 i ISDN standardi V.110 i V.120.

6.2.7 EDGE prenos

Dizajniran za prenos podataka u poboljanim GSM mreama i sa brzinom prenosa podataka
od 384 kbps, EDGE predstavlja prelazni korak izmeu GSM i UMTS beine tehnologije
digitalnog prenosa podataka. EDGE bi takoe trebao biti primenljiv u TDMA. Mogunosti ovog
moda ukljuuju prenos pokretnih slika. GSM frekventni opsezi i radio kanali sa razmakom od 200-
kHz su dodeljeni za EDGE prenos. Ovo reenje olakava funkcionisanje izmeu klasinog GSM-a i
EDGE/GSM sistema i omoguava znaajno smanjenje cene ugradnje EDGE tehnologije. Velike
brzine prenosa podataka koje obeava EDGE su dobijene kombinovanjem dva metoda modulacije:
8-fazna digitalna fazna modulacija (8-PSK), oktalni mod modulacije signala i Gausova digitalna
modulacija (GMSK), binarna modulaciona ema za kodiranje digitalnog signala u svim ostalim
GSM-baziranim modovima prenosa, kao to je prikazano na slici 6.9. Minimalna digitalna
frekventna modulacija (MSK) je specijalni sluaj FSK modulacije, sa frekvetnim impulsom koji
modulaciju ini efektivnijom. GMSK modulacija je tip MSK sa filtriranjem signala korienjem
Gausovog filtra.

Slika 6.9 GMSK binarna modulaciona ema u GSM mrei i 8-PSK oktalna modulaciona ema u GSM-u sa
EDGE prenosom
Kvalitet 8-PSK oktalno-modulisanog signala mora biti znatno vei nego GMSK binarno-
modulisanog signala. Stoga, 8-PSK moe biti upotrebljena samo kada razdaljine izmeu mobilne
stanice i bazne stanice nisu mnogo velike i kada brzina mobilne stanice nije mnogo velika, poto
oba faktora utiu na kvalitet signala. Izbor modulacione eme i tipa koji e se koristiti u EDGE
modu je prilagodljiv i odreen sistemom. GMSK (tip MCS-1 do MSC-4) ili 8-PSK (tip MCS-5 do
MSC-9) se koristi, zavisno od kvaliteta signala. Odgovarajui opseg maksimalne brzine prenosa
podataka od 8.4 kbps (GMSK, MCS-1) do 59.2 kbps (8-PSK, MCS-9), sa korienjem jednog
vremenskog slota. Sa korienjem osam vremenskih slotova, teoretski maksimalna brzina prenosa
podataka u EDGE je od 8 8.4 =67.2 kbps do 8 59.2 = 473.6 kbps. Preporuena brzina prenosa
podataka za prenos pokretnih slika je 384 kbps, to je znatno nie od gornje granice EDGE
tehnologije (prema ITU (International Telecommunication Union) preporuci za pokretne slike).
Glavne osobine EDGE prenosa su:
- Sposobnost rada u mobilnim mreama, korienjem frekvencijskih opsega 800, 900, 1.800,
1.900 ili 2.150 MHz;
- Standardna maksimalna brzina prenosa podataka 384kbps;
- Simetrini i asimetrini kanali prenosa;
- Dostupna funkcija paketnog prenosa;
- Roaming izmeu GSM (Evropskih) i TDMA (Amerikih) telekomunikacionih mrea.
123
Implementacija EDGE moda zahteva znaajne modifikacije GSM mree i dizajna mobilnog
telefona. EDGE prenos je poeo sa radom 2002 godine. Mobilni telefoni koji podravaju EDGE
prenos su lansirani na trite 2003 godine. Primeri takvih mobilnih telefona su Nokia 6220 i Nokia
6820. Nokia 6220 omoguava maksimalnu brzinu prenosa podataka od 118 kbps u EDGE modu
prenosa i opremljena je digitalnom kamerom, video zapisom, WAP-om, MMS-om i J ava
funkcionalnou.

6.2.8 AT komande

Razvijene 1970. godine od strane Hayes Company za komunikaciju izmeu raunara i
modema, AT komande su zatim usvojene kao standard od strane meunarodnih telekomunikacionih
organizacija. Ime potie od prva dva slova rei "attention", kodiranih u ASCII i svaka komanda
poinje njima. Alfanumeriki karakteri i drugi tipovi karaktera korieni u AT komandama su
izlistani u International Reference Alphabet (IRA). Karakteri AT komandi bi trebali biti napisani u
8-bitnim reima. Ako su 7-bitni karakteri (na primer, ASCII ili ISO-7 karakteri) generisani od
strane opreme terminala (TE), osmi bit mora biti dodat odgovarajuom TE jedinicom da bi se
formirala korektna komanda. Funkcionalni dijagram GSM-baziranog sistema za prenos podataka,
shodno standardu, kao i protok komandi, je prikazan na slici 6.10. Na slici su prikazane sledee
jedinice: oprema terminala (TE), mobilna oprema (ME) i terminalni adapter (TA).

Slika 6.10 Organizacija toka komandi izmeu opreme terminala (npr., raunar), terminalnog adaptera i
mobilne opreme (npr., mobilni telefon) u GSM mrei
ETSI preporuke se odnose iskljuivo na instrukcije koje se prenose izmeu TE i TA (tj., AT
komande i odgovori). Obino, TE je raunar, a ME je mobilni telefon. Po analogiji sa RS-232
standardom, TE i ME mogu biti posmatrani kao GSM pandani DTE i DCE (modem), respektivno, u
RS-232. Fizika konekcija izmeu TE i TA nije definisana. Ona moe biti elektrini kabl, radio link
ili optiki link.
Sledee etiri varijante arhitekture sistema prikazanog na slici 5.10 su doputene
standardom:
- TA, ME i TE mogu biti odvojeni ureaji; u ovoj varijanti arhitekture, MT1 mobilni telefon
se koristi kao ME;
- TA i ME mogu biti integrisani, dok je TE odvojeni ureaj (najrasprostranjenija varijanta
arhitekture sistema digitalnog prenosa podataka, sa MT2 mobilnim telefonom upotrebljenim
kao ME);
- TA i TE mogu biti integrisani, dok je ME odvojeni ureaj;
- TA, ME i TE mogu biti integrisani (npr., Motorola Accompli 009 palmtop, koji funkcionie
i kao mobilni telefon).
Lista AT komandi je veoma dugaka i sadri stotine ajtema. Mogu se uoiti dva tipa AT
komandi: osnovne komande proirene komande. Prema drugoj klasifikaciji, AT komande se mogu
podeliti na izvrne komande i komande konfigurisanja (set).
Slede neke od izvrnih AT komandi i njihovo znaenje: "ATD" oznaava pozivanje
broja stanice , "AT&FO" komanduje podeavanje fabrikih parametara prenosa modema i
"ATH" nareuje kraj prenosa. Komande konfigurisanja nose instrukcije koje se odnose na
podeavanje parametra prenosa (ili nekoliko parametara) i specificiraju eljene vrednosti parametra.
Osnovne AT komande su univerzalne prirode i koriste se kako u beinim tako i u ianim
mreama za kontrolisanje razliitih ureaja, kao to su telefoni, faksevi ili radio-modemi. Osnovna
124
komanda sadri niz alfanumerikih karaktera sa AT prefiksom ispred. Proirene komande
specificiraju tip selektovane mree (PSTN ili GSM) ili mod prenosa (glas, podaci, faks, SMS, CSD,
HSCSD, GPRS ili EDGE). Kod proirene komande, poetno "AT" je praeno znakom "+", iza koga
slede drugi karakteri.
AT komande koje se koriste za kontrolu GSM ureaja su podeljene u sledee grupe (prema
ETSI dokumentaciji):
- Kontrola i indentifikacija;
- Kontrola poziva;
- Kontrola glasovnog poziva;
- Kompresija podataka;
- Upravljanje modom;
- Audio kontrola;
- Meniji dodatne opreme;
- Autentifikacija dodatne opreme;
- Identifikacija dodatne opreme;
- Komande interfejsa;
- GSM komande DTE-DCE interfejsa;
- GSM kontrola poziva;
- GSM podaci;
- GSM HSCSD;
- GSM mreni servisi;
- GSM USSD;
- GSM mogunost zakljuavanja;
- GSM mobilna oprema,kontrola i status;
- GSM kontrola greke mobilne opreme;
- GSM SMS i GSM PDU mod;
- GSM GPRS;
- GSM imenik;
- GSM sat, datum i upotreba alarma;
- GSM identifikacija pretplatnika;
- WAP pretraiva;
- AT specifine komande (npr., Ericsson specifine komande za GSM).
AT komande za ureaje koji rade u GSM mrei imaju prefiks +C (npr., svaka takva komanda
poinje sa "AT+C..."). U zavisnosti od tipa servisa prenosa podataka, koristi se podskup AT
komandi specifinih za taj servis (npr., SMS, CSD ili HSCSD grupe komandi). Komande
konfigurisanja sadre znak jednakosti "=" iza koga slede brojevi koji predstavljanu kodirane
vrednosti parametra. Na primer, komanda "izbor Bearer Service Type" ima sledeu strukturu:
"AT+CBST=[<speed>[,<name>[,<ce>]]]"
Parametre koje treba podesiti su:
- <speed>: maksimalna brzina prenosa signala za razliite standarde modulacije signala;
vrednost brzine je kodirana brojevima od 0 do 116;
- <name>: tip prenosa po sinhronizacionom kriterijumu: asinhroni ili sinhroni, paketni ili u
serijski prenos podataka; kodiran brojevima od 0 do 7;
- <ce>: tip prenosa po drugim kriterijumima: transparentan (za niz podataka) ili
netransparentan prenos, bilo koji tip prenosa, ili poeljno netransparentan; kodiran
brojevima od 0 do 3.
Transparentni prenos je prenos niza podataka bez uticaja na sadraj niza podataka. Ovaj tip
prenosa se koristi kada je brzina prenosa podataka prioritet korisniku. Netransparentni prenos
ukljuuje procedure provere greaka i adaptacije brzine prenosa podataka na kapacitete prijema.
Posebno, protokol netransparentnog prenosa obuhvata ARQ proceduru koja nareuje ponovno
125
slanje paketa podataka ili frejma kada je detektovana greka prenosa. Netransparentni prenos se
koristi kada kvalitet prenosa ima prioritet u odnosu na brzinu.
Primer "AT+CBST=[<speed>[,<name>[,<ce>]]]" komande je "AT+CBST=43,4,0" (zagrade
se izostavljaju u stvarnoj komandi), to znai: 43 - brzina prenosa podataka je podeena na 14,400
bps u V.120 standardu modulacije; 4 - asinhroni prenos niza podataka (data circuit); i 0 -
transparentni prenos.
Posebna vrsta komandi konfigurisanja su upitne komande; na primer, "AT+CBST?"
komanda znai: "koje su podeene vrednosti parametra prenosa (izabrani bearer service type)?"
Poruka poslata TE-u kao odgovor ovoj komandi je u vidu komande konfigurisanja; na primer
"AT+CBST=43, 4, 0".
Prouimo neke primere AT komandi za HSCSD i GPRS modove prenosa, kao i znaenje
simbola koje one ukljuuju. Evo tri primera AT komandi HSCSD prenosa i njihovo znaenje.
1. "AT+CHS..." je poetak svake AT komande koja se odnosi na HSCSD prenos u GSM
mrei.
2. "AT+CHSN=4,2,2,8" je komanda konfigurisanja; AT+CHSN=... komande podeavanja
parametara netransparentnog HSCSD prenosa; 4 oznaava brzinu prenosa podataka od
28,800 bps; 2 oznaava dva prijemna vremenska slota u vremenskom frejmu; druga 2
oznaava dva predajna vremenska slota u vremenskom frejmu; i 4 stoji za TCH/F14,4 tip
kodiranja kanala.
3. "AT+CHSR=1" je izvrna komanda koja zahteva slanje izvetaja parametara prenosa (posle
uspostavljanja konekcije); "AT+CHSR=0" nareuje da se ne alje izvetaj.
Protumaimo sada neke primere AT komandi pri GPRS prenosu:
1. "AT+CG..." je poetak svake AT komande koja se odnosi na GPRS prenos.
2. "AT+CGATT=1" je izvrna naredba koja nareuje da GPRS mod bude omoguen u ME
(mobilni telefon) (tj., selektuje GPRS mod za prenos podataka); AT+CGATT=0
komanduje iskljuivanje GPRS moda.
3. "AT+CGAUTO=[<n>]" podeava automatski pozitivni odgovor na zahtev za ukljuivanje
Protokola paketnih podataka (Packet Data Protocol - PDP). Parametar n uzima vrednosti u
opsegu od 0 do 3 i ima sledee znaenje: 0 - automatski odgovor je iskljuen (samo za
GPRS); 1 - automatski odgovor je ukljuen (samo za GPRS); 2 - kompatibilan sa
modemom, mod rada (samo za GPRS); i 3 - kompatibilan sa modemom, mod rada za GPRS
ili modove CSD ili HSCSD.
Slino komandama poslatih od strane TE i TA, odgovori mogu biti ili osnovni ili proireni.
Evo dva primera osnovnog odgovora.
1. "<CR><LF>OK<CR><LF>", izvetava o uspenom izvrenju komande ili liste komandi;
2. "<CR><LF>ERROR<CR><LF>", izvetava o smetnjama i neuspenom izvrenju komandi;
<CR> je simbol tampaa Carriage Return a <LF> je Linefeed Character simbol.

6.3 Distribuirani merni sistemi bazirani na GSM-u

Mogunost prenosa podataka putem GSM mree se moe iskoristiti u distribuiranim mernim
sistemima. Slika 6.11 prikazuje uopteni blok dijagram takvog GSM-baziranog sistema, koji sadri
nekoliko digitalnih mernih stanica i centar sistema. Svaka merna stanica je opremljena sa digitalnim
instrumentom (ili nekoliko digitalnih instrumenata), raunarom i mobilnim telefonom. Digitalni
instrumenti su povezani sa mobilnim telefonom preko raunara. MT1 ili MT2 telefoni se trebaju
koristiti kao mobilne stanice u mernim sistemima ovakvog tipa; telefonska kartica PCMICIA (npr.,
Nokia Card Phone 2.0) se takoe moe koristiti umesto mobilnog telefona. Digitalni instrumenti
mogu biti direktno povezani sa mobilnim telefonom, bez upotrebe raunara, ali ovo zahteva
specijalan interfejs. Danas, nije dostupan nijedan tip ovakvog standardnog interfejsa, premda
uzimajui u obzir tendenciju standardizovanja interfejsa, pojava interfejsa digitalni instrument -
mobilni telefon na tritu se moe oekivati kroz nekoliko godina. Tipino, meutim, instrumenti
sistema su povezani sa raunarom preko standardnih interfejsa, kao to je RS-232C serijski interfejs
126
za digitalni voltmetar, ili IEEE-488 paralelni interfejs za digitalni osciloskop. Prednost korienja
raunara u prenosu digitalnih podataka sa instrumenta na mobilni telefon bi bila u mogunosti
obrade mernih podataka pre njihovog prosleivanja centru sistema.

Slika 6.11 Blok dijagramdistribuiranog mernog sistema sa prenosompodataka preko GSM mree

Digitalni podatak je prenet do raunara u centru mernog sistema ili preko fiksne telefonske
mree ili preko Interneta. Kasnije, podatak moe biti primljen takoe preko mobilnog telefona koji
omoguuje pristup Internetu preko WAP protokola.
Odvojeni problem predstavlja prenos podataka izmeu raunara i mobilnog telefona u
okviru merne stanice. Elektrini kabl, IrDA link, ili Bluetooth radio link se mogu koristiti kao
fiziki medijum za ovaj prenos. Prenos podatka treba biti kontrolisan pomou AT komandi.

6.3.1 Primer mernog sistema baziranog na GSM-u

Merni sistem (videti sliku 6.12) sadri centar sistema i mobilnu mernu stanicu. Centar
sistema je PC povezan sa stacionarnom telefonskom mreom pomou modema. Merna stanica je
opremljena sa digitalnim multimetrom povezanim sa Toshiba laptopom preko RS-232 interfejsa.
Kao mobilni telefon upotrebljena je kartica Nokia Card Phone 2. Rad mernog sistema je
organizovan sa dva algoritma, jedan koji se odnosi na centar sistema i drugi koji se odnosi na mernu
stanicu. Algoritmi obezbeuju osnovu za kontrolni softver napisan u HP VEE 5 programskom
jeziku da radi i centar sistema i merna stanica. Standardne AT komande se koriste za kontrolu
modema. Kada je konekcija uspostavljena izmeu raunara (vreme uspostavljanja konekcije je
izmeu 18 i 40 sekundi), merni podaci kao i kontrolne komande mogu biti dvosmerno preneti u
HSCSD modu izmeu centra sistema i instrumenta.

Slika 6.12 Merni sistemzasnovan na GSM-u sa HSCSD prenosompodataka
Centar sistema radi ili u modu prenosa ili u modu nadgledanja (watch). U modu prenosa,
centar sistema moe povezati merne stanice (terminale). Kada je uspostavljena veza sa mernom
stanicom, centar sistema podeava merne parametre, kao to su merena veliina, broj merenja u
seriji i period ponavljanja. Potrebna merenja se zatim izvravaju od strane merne stanice, a rezultati
se on-line alju centru sistema. Shodno zadatku obuhvaenom HP VEE softverom, merni podatak
se memorie od strane centra sistema, a prikazuje kao funkcija vremena. Grafiko predstavljanje
mernih podataka se izvrava posle automatskog prenosa rezultata serije merenja u MS Excel.
127
U modu nadgledanja, centar sistema eka iniciranje konekcija od strane merne stanice.
Svaka merna stanica moe poslati zahtev za prenos podatka. Shodno odgovarajuem algoritmu
rada, merna stanica se konektuje sa centrom sistema radi prenosa mernih rezultata u 2 sluaja:
Kada je prenos podataka programiran (npr., da se izvrava na svakih sat vremena);
Kada su premaene podeene granine vrednosti merene veliine (tj., u alarmnom modu).
Merne stanice rade ili u lokalnom ili u daljinskom modu. U daljinskom modu, izvrena
merenja kontrolie centar sistema i svaki merni rezultat je odmah preneen do centra sistema.
Brzina prenosa digitalnih podataka u opisanom mernom sistemu je 28.8 kbps u oba smera (u
HSCSD modu), to ukljuuje korienje 2 kanala za predaju i 2 kanala za prijem. Bri prenos (do
43.2 kbps) je mogue ostvariti pri prenosu podataka ka Internetu ili ka prijemnoj stanici povezanoj
za ISDN.
U sledeoj verziji distribuiranog mernog sistema sa GSM prenosom podataka, multimetar je
zamenjen karticom NI DAQCard 6024E, koja je PCMCIA merna kartica koja sadri ADC sa
rezolucijom od 12 bita i maksimalnom brzinom odmeravanja od 200 kSps. Sistem je korien za
merne signale sa audio frekvencijama. Svaki rezultat merenja je 2-bajtna re. On-line prenos
podataka se obavlja korektno i bez kanjenja za brzine odmeravanja do 1,600 Sps (sa 2-bajtnim
odmercima grupisanim u pakete, 100 do 1,000 odmeraka svaki). Vee brzine odmeravanja
ukljuuju kanjenje u prenosu podataka, usled ograniene dinamike GSM-a.

Slika 6.13 Distribuirani merni sistembaziran na GSM-u
sa GPRS prenosompodataka
GPRS tehnologija prenosa se takoe moe upotrebiti u distribuiranom mernom sistemu
baziranom na GSM-u. GPRS obezbeuje komutaciju paketa preko Interneta umesto preko
komutacije kanala. Metod prenosa i vreme prenosa paketa nije odreeno. Paket sa mernim
podacima prvo moe biti isporuen centru mernog sistema. Sistem sadri tri merne mobilne stanice
i centar mernog sistema je opremljen sa PC raunarom sa Internet pristupom, kao to je prikazano
na slici 6.13. Mobilne stanice u sistemu su GSM/GPRS modemi Option Globetrotter (PCMCIA
kartica). Prosena brzina prenosa u sistemu je 15 kbps, a srednji period prenosa paketa podataka sa
1000 odmeraka je priblino 1 sekunda, do maksimalnih 3 sekunde.

6.4 Merni sistemi sa SMS prenosom podataka

Putanja SMS poruke od raunara u mernoj stanici do SMS centra (ili SMS-C, u GSM
centru) moe biti podeljena u dve sekcije sa razliitim protokolima prenosa. Prva sekcija je od
adaptera terminala (raunar) do mobilnog telefona. Poto ne postoji standardni protokol za digitalni
prenos podataka izmeu ovakvih ureaja, postoji sloboda pri izboru protokola, a proizvoai
telefona nisu uvek voljni da pokau protokole koji se koriste u njihovim modelima mobilnih
telefona. Druga sekcija putanje poruke je od mobilnog telefona do SMS-C. U ovoj sekciji, SMS
podatak je preneen PDU (Protocol Data Units) frejmovima. Postoje 2 tipa PDU-a:
Tip SMS-SUBMIT, otpremanje SMS poruke od mobilnog telefona do SMS-C;
128
Tip SMS-DELIVER, otpremanje SMS poruke od SMS-C do mobilnog telefona.
Formati oba tipa PDU protokola su prikazani na slici 6.14. Osenana UD polja sadre tekst
SMS poruka duine od 0 bajta (prazna poruka) do 140 bajta. Ostala PDU polja sadre:
PDU tip, koji specificira da li je PDU tip DELIVER ili SUBMIT, da li je prenos poruke
plaen od strane poiljaoca poruke ili od strane primaoca poruke i da li se zahteva
dostavljanje izvetaja o isporuci poruke ili ne;
Referentni broj (MR) poruke (od 0 do 255);
Adresa destinacije (DA), broj telefona primaoca;
Adresa pokretaa (OA), broj telefona poiljaoca;
Identifikator protokola (PID), koji specificira tip podataka (tekst, teleks ili faks);
Koriena ema kodiranja podataka (DCS);
Period validnosti (VP), maksimalno vreme skladitenja poruke u SMS-C u sluaju
neuspene dostave;
Duina korisnikih podataka (UDL), duina poruke;
Service Center Time Stamp (SCTS), vreme prijema poruke od strane SMS-C.

SMS dostava
PDU MR DA PID DCS VP UDL UD
1 byte 1 byte 2 do 12 bytes 1 byte 1 byte 1 do 7 bytes 1 byte 0 do 140 bytes

SMS prijem
PDU OA PID DCS SCTS UDL UD
1 byte 1 byte 2 do 12 bytes 1 byte 1 byte 1 do 7 bytes 0 do 140 bytes
Slika 6.14 PDU formati za prenos SMS poruka


Slika 6.15 Blok dijagramdistribuiranog mernog sistema sa GSM-baziranimprenosompodataka
Blok dijagram mernog sistema baziranog na GSM-u sa SMS prenosom podataka je prikazan
na slici 6.15. Terminali mernog sistema su digitalni multimetar Metex M3850 u mernoj stanici i PC
raunar u udaljenom centru sistema. Merenja su kontrolisana od strane laptopa koji je povezan sa
digitalnim multimetrom preko RS-232C interfejsa. Parametri RS-232C prenosa su odreeni
digitalnim signalom od multimetra. Prenos je asinhronog karaktera.
Parametri prenosa podataka izmeu multimetra i laptopa su kao to sledi:
7-bitni SDU, ASCII karakter;
2-bitni stop;
Nema bita za kontrolu parnosti;
Brzina prenosa podataka 1,200 bps.
Frejm podataka poslat od strane multimetra sadri 14 SDU (karaktera) i nosi jedan merni
rezultat; 14-ti karakter je CR, koji zavrava prenos frejma. Model mobilnog telefona koji je korien
u mernom sistemu prikazanom na slici 6.15, Nokia 2110, je tipa MT1, i stoga zahteva terminalni
129
adapter da bi podrao prenos podataka. Cellurar Data Card za Nokia 2110, takoe oznaena kao
GSM modem kartica, se koristi kao terminalni adapter.
Parametri prenosa podataka izmeu mobilnog telefona (Nokia 2110) i laptopa su kao to
sledi:
8-bitni SDU (ASCII karakter);
2-bitni stop;
Nema bita za kontrolu parnosti;
Brzina prenosa podataka 115.2 kbps.
Merenja izvrena digitalnim multimetrom kao i prenos njihovih rezultata su kontrolisana od
strane SmsMeter2000, raunarskog softvera napisanog u Visual Basic 6. Tokom testiranja, sistem
se pokazao sposobnim za prikupljanje i prenosa serije mernih podataka sa periodom odmeravanja
od najmanje 10 sekundi, i stoga je u mogunosti da nadgleda objekte koji se ne mogu povezati sa
stacionarnom telefonskom mreom.
Iako prenos digitalnih podataka preko GSM mree moe obezbediti osnovu za
funkcionisanje distribuiranog mernog sistema, sledea dva ogranienja su nametnuta niskim (ak i u
HSCSD modu) brzinama podataka:
On-line nadgledanje rezultata ili daljinsko upravljanje merenjem zahteva umerenu dinamiku
mernih procesa;
Merni rezultati ne mogu se preneti u velikim fajlovima, to ograniava izbor instrumenata na
one jednostavne, kao to su voltmetri ili frekvencmetri.

6.5 Univerzalni sistem mobilnih telekomunikacija i prenosa mernih podataka

6.5.1 Opte karakteristike UMTS-a

Karakteristina osobina 1G sistema mobilne telefonije je analogna obrada govora; 2G
sistemi koriste digitalne linije prenosa. eljena karakteristika 3G beinih komunikacionih sistema
je da obezbedi uslove za razvoj personalne komunikacione mree (Personal Communications
Network - PCN). Pretpostavljene karakteristike PCN-a su kao to sledi:
Jedinstveni korisniki broj koji bi se koristio u bilo kojoj telefonskoj mrei;
Individualna grupa servisa prenosa obezbeena na bilo kom mestu i od strane bilo kog
operatera;
Globalni pristup mrei.
Vaan korak u razvoju tehnologija beinog prenosa podataka ja razvoj UMTS-a, 3G
sistema mobilne telefonije koji radi u 1,950 i 2,150 MHz opsezima. UMTS je razvijen od strane
Europen Telecommunications Standard Institute (ETSI). Zajedno sa UMTS-om, paralelni 3G sistem
mobilne telefonije, oznaen kao International Mobile Telecommunications-2000 (IMT-2000), je
pod razvojem od strane International Telecommunication Union (ITU). Napori su napravljeni da bi
se obezbedila kompatibilnost oba sistema, sa posebnom panjom na kompatibilnosti radio
interfejsa.
Struktura UMTS-a je odreena pretpostavljenim irokim korienjem globalnog pristupa
sistemu. Nenastanjena podruja, kao to su okeani ili pustinje, kao i podruja u kojima je gustina
populacije vrlo niska, moraju biti pokrivena elijama velike povrine, ili makroelijama,
korienjem sistema satelitske komunikacije koji bi bio organizovan unutar UMTS-a. U drugim
delovima sveta, UMTS bi bio baziran na kopnenoj komunikacionoj mrei. Zone sa najveom
gustinom naseljenosti, kao to su aerodromi, biznis centri ili poslovne zgrade bi bile pokrivene
elijama male povrine, ili mikroelijama, da bi obezbedila dostupnost sistema do svakog
potencijalnog korisnika. elije srednjih veliina bi bile koriene u regionima sa prosenom
gustinom populacije, sa povrinom elije koja zavisi od oekivanog telekomunikacionog
saobraaja. UMTS sistem se sastoji od dve komponente: jedne kopnene, druge satelitski bazirane,
kao to je prikazano na slici 6.16.
130
Organizacija kopnene komponente bi bila slina onoj kod GSM sistema; osim toga,
delimino korienje GSM infrastrukture je planirano u razvoju UMTS-a. Organizacija kopnene
komunikacije (tj., hijerarhije sistema i veliine elija) bi bila zavisna od operatora. Satelitska
komunikacija bi bila bazirana na skupu od 50 do 500 negeostacionarnih (tj., koji imaju promenljive
pozicije u odnosu na povrinu zemlje) satelita koji putuju na niskim orbitama (reda 1,000 km), ili na
skupu od priblino 100 satelita srednjih orbita (reda 10,000 km). Meutim, kanjenje u razvoju
UMTS satelitskih komponenti se moe oekivati, posle komercijalnog kraha satelitskog
komunikacionog sistema Iridium.

Slika 6.16 Slikoviti dijagram UMTS 3G sistema beine komunikacije

6.5.2 Digitalni prenos podataka

Neki od servisa telefona i prenosa podataka koji bi bili predvieni u okviru UMTS-a su dati
u tabeli 6.3. Veoma vaan aspekt za mernu tehnologiju je znaajno poveanje brzine podataka, od
9.6 kbps, tipina GSM brzina prenosa, do aproksimativnih 2 Mbps kao to obeava UMTS. Jedan
primer konfiguracije distribuiranog mernog sistema baziranog na UMTS-u je prikazan na slici 6.17.

Tabela 6.3 Servisi UMTS prenosa podataka
Servis
Brzina prenosa
podataka
Dozvoljen BER
Telefonski servis 8 do 32 kbps 10
-4
Videofon servis 64 do 384 kbps 10
-7
Prenos podataka u audio-
frekventnom opsegu
2.4 do 64 kbps 10
-6
SMS i pozivi 1.2 do 9.6 kbps 10
-6
Digitalni prenos podataka 64 do 1,920 kbps 10
-6
Pristup bazi podataka 2.4 do 768 kbps 10
-6
Daljinska kontrola 1.2 do 9.6 kbps 10
-6

Glavne prednosti 3G sistema beine komunikacije su:
Velika brzina podataka (do 2 Mbps u UMTS i do 20 Mbps u IMT-2000 posle 2008);
Globalni pristup (izvan pokrivenosti mree mobilne telefonije, sistem je dostupan preko
komunikacionih satelita);
Mogunost saradnje sa fiksnim mreama, ukljuujui Broadband-Integrated Services Digital
Network (B-ISDN).
Merni sistem baziran na UMTS-u e omoguiti nadgledanje dinaminijih procesa i bie
sposoban da koristi kompleksnije digitalne instrumente koji isporuuju viebitne merne rezultate.
131
Pored toga, kako UMTS obeava mnogo vee brzine prenosa podataka nego one koje su dostupne u
CSD ili GPRS modovima u GSM-u, prenos velikih fajlova koji sadre merne rezultate bie mnogo
bri u UMTS-baziranim akvizicionim sistemima. Na primer, uporedimo oekivano minimalno
vreme potrebno za prenos 1 MB fajla korienjem razliitih modova prenosa:
14 minuta u CSD modu prenosa preko GSM mree (sa brzinom prenosa podataka od 9.6
kbps);
1 minut i 10 sekundi u GPRS modu paketnog prenosa podataka preko GSM mree (sa
brzinom prenosa podataka od 115 kbps);
20,8 sekundi u EDGE modu prenosa preko poboljane GSM mree (sa brzinom prenosa
podataka od 384 kbps);
4,6 sekundi u UMTS digitalnom prenosu podataka (sa brzinom prenosa podataka od 1,920
kbps).

Slika 6.17 Meunarodni merni sistem baziran na UMTS-u
Vreme prenosa mernog podatka je obino presudan faktor pri izboru moda prenosa.
Instrumenti korieni u mernom sistemu baziranom na UMTS-u mogu biti raspodeljeni svuda po
svetu. Meu mogunostima koje UMTS prua, su geofiziki i astronomski eksperimenti i zapaanja
koji ukljuuju istovremena merenja u razliitim takama na planeti, kao i mogunost korienja
neprenosive jedinstvene opreme u udaljenoj laboratoriji (tj., virtuelna oprema za udaljenog
operatora). I kontrola opreme i prenos mernih rezultata je mogu kroz prenos digitalnih komandi i
mernih podataka preko UMTS mree mobilne telefonije.
UMTS mrea je prvi put putena u rad u Japanu, gde je oznaena kao 3G, sa pokrivenou
ogranienom na Tokio, septembra 2001 godine. Proces implementacije UMTS-a bi bio progresivan
to se tie pokrivenosti, broja servisa i parametara servisa.

6.5.3 Pozicioniranje mobilne stanice u UMTS-u

Usvojeni UMTS standardi ukljuuju funkciju pozicioniranja mobilne stanice (ili mobilnog
telefona). Nekoliko autonomnih sistema za pozicioniranje objekata danas funkcionie u svetu,
najrasprostranjeniji je Global Positioning System (GPS), ameriki satelitski sistem koji je globalan
sa rezolucijom merenja od priblino 10m svuda na povrini zemlje. Sistemi za pozicioniranje se
koristeza sledee namene:
Pomorska i kopnena navigacija;
Nadgledanje pozicije kamiona;
Lokacija skupih automobila (npr., u sluaju krae);
Vozilo koristi optimizaciju od strane kontrolera saobraaja;
Inenjerski posao (pogotovo geodezijski).
UMTS pozicioniranje ima dve osnovne prednosti u odnosu na autonomne sisteme za pozicioniranje:
Nema investiranja u infrastrukturu sistema i nije potrebna posebna oprema (prijemnici);
Dodatne informacije mogu biti dobijene zajedno sa podacima o poziciji.
Pozicioniranje mobilne stanice u UMTS se moe koristiti za:
Komercijalne namene, kao to je slanje SMS poruka sa informacijama o prodavnicama ili
hiper-marketima koji su blizu;
132
Sistemske namene, za operacije kao to je primopredaja mobilne stanice (od jedne bazne
stanice do druge) ili nadgledanje nivoa saobraaja;
Ouvanje ivota, kada je korisnik mobilne stanice u opasnosti ili kada se dogodi nezgoda;
Namene javne bezbednosti (npr., da nae i prati osumnjiene osobe).
Metodi pozicioniranja UMTS mobilne stanice su definisani standardima sistema. Koriste se
sledea tri nezavisna metoda pozicioniranja:
Merenje nivoa signala i vremena RTT (Round Trip Time), to je potrebno vreme da signal
stigne od mobilne stanice do bazne stanice (signal uzlaznog linka) i da se vrati od bazne
stanice do mobilne stanice (signal silaznog linka);
Observed Time Difference of Arrival (OTDOA) pozicioniranje, to je merenje razlika
ij

izmeu vremena dolazeeg signala na mobilnoj stanici koju pozicioniramo od najmanje 3
najbliih baznih stanica upravljano kontroleromiste bazne stanice;
GPS-bazirano pozicioniranje pomou ugraenog GPS prijemnika u strukturi mobilne
stanice.
Izbor metoda pozicioniranja je na operatoru. Nijedan metod ne bi trebalo da ometa
uspostavljenu konekciju ili da smanji kvalitet prenosa. Prva od gore navedenih tehnika nije tana,
posebno u sistemima sa velikim elijama; trea tehnika je skupa. OTDOA pozicioniranje (videti
sliku 6.18), bazirano na postojeoj kopnenoj UMTS infrastrukturi i koje zahteva samo dodatni
softver, ini se da najvie ima ansi za iroko korienje.
Koordinate (x
i
, y
i
) svake UMTS bazne stanice moraju biti dostupne OTDOA softveru iz
njegove baze podataka. Koordinate mobilne stanice koja se pozicionira se raunaju na osnovu skupa
jednaina; na primer, ukoliko su tri bazne stanice ukljuene u pozicioniranje mobilne stanice,
sledee tri jednaine treba reiti:
2
3
2
3
2
2
2
2 23 3 2
2
3
2
3
2
1
2
1 13 3 1
2
2
2
2
2
1
2
1 12 2 1
) ( ) ( ) ( ) (
) ( ) ( ) ( ) (
) ( ) ( ) ( ) (
y y x x y y x x c R R
y y x x y y x x c R R
y y x x y y x x c R R
+ + = =
+ + = =
+ + = =
t
t
t

gde je c =310
8
m/s brzina svetlosti u vakuumu;
12
- razlika izmeu vremena primljenog signala u
mobilnoj stanici od bazne stanice 1 i od bazne stanice 2,
1
i
2
, respektivno, (
12
=
1
-
2
); a
znaenje
13
i
23
je analogno prethodnom.

Slika 6.18 UMTS-bazirano OTDOA pozicioniranje mobilne stanice
Procenjena tanost OTDOA pozicioniranja mobilne stanice je od nekoliko do nekoliko
stotina metara.


133
7. PRENOS PODATAKA INFRACRVENIM ZRAENJEM [5, 8]

Koriena vie od 30 godina u industriji i u svakodnevnom ivotu, beina kontrola ureaja
se iroko koristi zbog njene udobnosti za korisnika (npr. daljinsko upravljanje TV ureaja), ali i
zbog tehnikih razloga. Beine infracrvene komunikacije se odnose na korienje zraenja
svetlosnih talasa u infracrvenom podruju kao prenosnog medijuma, kao to je prikazano na slici
7.1. Primarne komercijalne aplikacije su:
Kratkotrajna povezivanja bez kabla za razmenu informacija (poslovnih kartica, fajlova,
planera) izmeu dva korisnika.
Beine lokalne mree (WLAN) obezbeuju umreavanje unutar zgrade. Ovo moe biti ili
proirenje postojee LAN mree da bi se dodala mobilnost ili za uspostavljanje ad hoc
mrea gde nema LAN-a.
Veza od zgrade do zgrade za veoma brzi pristup mrei ili za formiranje mree veeg
gabarita.
Beini ulazni i kontrolni ureaji, kao to su beini mi, daljinske kontrole, beini
dojstici i daljinski elektronski kljuevi.

Slika 7.1 Tipini beini infracrveni komunikacioni sistem
Infracrveni link (IrDA) se moe koristiti, na primer, umesto kabla za povezivanje laptopa sa
tampaem ili drugim perifernim ureajem, izbegavajui iane veze kod mobilne opreme. Jo
jedna indikacija beinog prenosa podataka preko infracrvenog linka moe biti elektrina izolacija
izmeu predajnika i prijemnika. Kod merne tehnologije, velika prednost beinog linka malog
raspona je mogunost korienja senzora dodira za pomeranje (npr., rotiranje) objekata merenja, sa
beinim prenosom podataka od senzora do prijemnika u mernom sistemu. Usvojeni su standardi za
beine linkove koji trebaju uklopiti razliite ureaje napravljene od razliitih proizvoaa. Beini
linkovi sa oznakom IR linkovi koriste infracrvene (IR) zrake kao medijum prenosa. IR linkovi
omoguuju prenos podataka izmeu dva nezavisna ureaja, kao to su laptop i tampa, unutar
daljine od 1m, kada su ureaji na odgovarajuoj udaljenosti, kao to je pokazano na slici 7.2.

Slika 7.2 Tipino korienje IR linka za digitalni prenos podataka
Infracrveni link moe da ima dve najee koriene konfiguracije: point-to-point sistem i
difuzni sistem (slika 7.3).

Slika 7.3 Tipovi infracrvenih komunikacionih sistema: (a) point-to-point sistem; (b) difuzni sistem
134
Najednostavniji tip linka je point-to-point sistem. Ovde predajnik i prijemnik moraju biti
upereni jedan ka drugom da bi se uspostavio link. Putanja izmeu predajnika i prijemnika mora biti
ista bez prepreka. Kod difuznih sistema link se uvek odrava izmeu nekog predajnika i nekog
prijemnika u neposrednom okruenju reflektovanjem emitovanih informacija od povrina kao to su
tavanica, zidovi i nametaj. Ovi sistemi su pogodni za beine LAN mree.
Elektrino kolo infracrvenog linka obino sadri dva integrisana kola (IC), kao to je
prikazano na slici 7.4. J edno IC kolo sadri IR diodu (LED), prijemnu fotodiodu, pojaavae
predajnika i prijemnika. Standard infracrvenog digitalnog prenosa podataka sa oznakom IrDA je
usvojen od strane proizvoaa elektronske opreme i hardvera u okviru Infrared Data Association
(IrDA).

Slika 7.4 Blok dijagramelektronskog kola IR linka

Tabela 7.1 Parametri IR linka shodno IrDA-1.3 standardu

Parametri Tipina vrednost Granina vrednost
Linearni raspon 1 m 3 m
Ugaoni raspon 15 30

Brzina prenosa 2.4 do 4000 kbps 16 Mbps (za IrDA-1.4)
Greke 10
-8
---
IR talasna duina 850 do 900nm 900nm
Trajanje impulsa 3/16 UART bita ---

Ovo podkolo je ugraeno na kuitu IrDA ureaja. Glavne komponente drugih IC kola su
digitalna kola koja kodiraju digitalne signale iz Univerzalnog asinhronog primopredajnika (UART)
kola u IrDA standard, i ona koja dekodiraju dolazne IR impulse u UART signale. Parametri IrDA-
1.3, standarda beinog linka objavljenog u oktobru 1998, su specifirani u tabeli 7.1. Meutim,
minimum trajanja IR impulsa ostaje da bude specificiran za vee brzine podataka. Tipino trajanje
IR impulsa u IrDA linku je tri esnaestine od trajanja bita u UART-u kompjutera ili drugog
digitalnog ureaja, kao to je prikazano na slici 7.5. Parametri beinog IR linka prema IrDA-1.3
standardu, ukljuujui intenzitet zraenja predajnika i osetljivost prijemnika, su detaljnije dati u
tabeli 7.2.

Slika 7.5 FrejmIrDA asinhronog prenosa informacija i UART (ili RS-232C standard) frejminformacija
135
Tabela 7.2 IrDA-1.3 i VFIR parametri linka (Vrednosti intenziteta zraenja predajnika su specificirani u
vatima po steradijanu)

Brzina
prenosa
Modulacija
Minimalno
trajanje
impulsa
Nominalno
trajanje
impulsa
Snaga
zraenja
predajnika
Osetljivost
prijemnika
2.4 kbps RZI 1.41 s 78.13 s 40 mW/sr 4 W/cm
2
9.6 kbps RZI 1.41 s 19.53 s 40 mW/sr 4 W/cm
2

19.2 kbps RZI 1.41 s 9.77 s 40 mW/sr 4 W/cm
2

38.4 kbps RZI 1.41 s 4.88 s 40 mW/sr 4 W/cm
2

57.6 kbps RZI 1.41 s 3.26 s 40 mW/sr 4 W/cm
2

115.2 kbps RZI 1.41 s 1.63 s 40 mW/sr 4 W/cm
2

576 kbps RZI 295.2 ns 434 ns 100 mW/sr 10W/cm
2

1,152 kbps RZI 147.6 ns 217 ns 100 mW/sr 10W/cm
2

4 Mbps 4PPM 115 ns 125.0 ns 100 mW/sr 10W/cm
2

16 Mbps HHH
(1.3)
38.3 ns 41.7 ns 100 mW/sr 10W/cm
2


Uoite nain kodiranja signala 0 i 1 emitovanih preko IrDA linka: IR impuls koji odgovara
0, a za 1 nema impulsa. Sledee metode modulacije su iskoriene: Invertovano vraanje na nulu
(Return to Zero Inverted - RZI), Modulacija sa etiri pozicije impulsa (Four Pulse Position
Modulation - 4PPM), i proireni 4PPM kod, poznat kao HHH (HHH nije akronim). Parametri
izlistani u tabeli 7.2 takoe ukljuuju one za predloeni IrDA link kvalifikovan kao izuzetno brzi IR
(Very Fast IR - VFIR), usled njegovih brzina prenosa koje idu do 16 Mbps. Ako se prihvati, VFIR
link e postati standard, IrDA 1.4. Drugi IrDA standard, koji daje brzine prenosa podataka do 100
Mbps, je u toku razvoja. IrDA link male snage je specificiran odvojenim setom vrednosti
parametara, koji su dostupni na sajtu IrDA.
Prenos podataka preko IrDA linka ima asinhroni karakter transfera u half-duplex modu.
Mada su mogue vee vrednosti raspona prenosa, ugla predaje i ugla prijema, one su ograniene da
bi se smanjila interferencija sa drugim ureajima, kao i osetljivost na interferenciju. Emitujua
komponenta IrDA linka je poluprovodnika IR dioda, sa tipinom vrednou intenziteta zraka od 40
mW/sr u IrDA linkovima sa brzinama do 115 kbps i 100 mW/sr u linkovima veeg kapaciteta.
Osobine beinog prenosa preko IrDA linka se mogu iskoristiti u mernoj laboratoriji. Neki
kompjuteri, posebno laptopovi, imaju ugraeni IrDA link. Sa slinim linkom ugraenim u
digitalnim instrumentima, merni sistem sa beinim prenosom podataka moe biti konfigurisan, kao
to je pokazano na slici 7.6(a).

Slika 7.6 Merni sistem sa beinim prenosom podataka preko IrDA linka: (a) IrDA link ugraen i u
instrumentu i u kompjuteru i (b) kompjuter opremljen sa IrDA povezan sa instrumentompreko konvertora
RS-232C/IrDA
Veina digitalnih instrumenata i svi kompjuteri imaju ugraene drajvere RS-232C serijskog
interfejsa. Konvertor RS-232C/IrDA se moe iskoristiti za povezivanje digitalnog instrumenta sa
raunarom, kao to je prikazano na slici 7.6(b), ime konfiguriemo jedan beini merni sistem.
Veina beinih infracrvenih komunikacionih sistema se moe modelovati tako to imamo
izlazni signal Y(t) i ulazni signal X(t) koji su povezani relacijom
( ) ( ) ( ) ( ) t N t c t X t Y + =
136
gde oznaava konvoluciju, c(t) je impulsni odziv kanala i N(t) je aditivni um.
Predajnik konvertuje elektrini signal u optiki signal. Dva najpogodnija ureaja su LED
dioda i poluprovodnika laserska dioda (LD). LED diode imaju prirodno iroki raspon prenosa i
pogodne su za nedirektne linkove. Laserska dioda ima veoma uzan zrak koji emituje. Principijelna
prednost laserskih dioda je njihova visoka efikasnost konverzije energije, njihova velika irina
opsega modulacije i njihova relativno uzana spektralna irina. Prijemnik konvertuje optiku
energiju u elektrinu struju detektovanjem fluksa fotona na povrini detektora. Silicijumske pn
fotodiode su idealne za beine infracrvene komunikacije.
Poto veina sistema koriste intenzitetsku modulaciju sa direktnom detekcijom (IM/DD) za
ostvarenje optike modulacije i demodulacije, moramo razmotriti karakteristike modela kanala.
Prvo, poto se koristi intenzitetska modulacija, ulaz kanala X(t) je optiki intenzitet i imamo
ogranienje X(t)>0. Srednja emitovana optika snaga P
T
je vremenski usrednjeno X(t). Na cilj je
da minimizujemo emitovanu snagu neophodnu za obezbeenje odreene verovatnoe bitske greke
P
e
, takoe poznate kao brzina bitske greke (BER).
Korisno je definisati odnos signal/um (SNR) kao
( )
0
2 2 2
0
N R
P H R
SNR
b
t
=
gde je R osetljivost prijemne fotodiode (u A/W), H(0) je DC pojaanje kanala, tj. to je furijeova
transformacija h(t) procenjena na nultoj frekvenciji, tako da je
( ) ( )
}

= dt t h H 0
Emitovani signal se moe predstaviti kao
( ) ( )

=
=
n
s a
nT t s t X
n

Sekvenca { }
n
a predstavlja digitalnu informaciju koja je emitovana, gde je a
n
jedan od L moguih
simbola podataka od 0 do L-1. Funkcija s
i
(t) predstavlja jedan od L oblika impulsa trajanja T
s
,
trajanje simbola. Brzina podataka (ili bitska brzina) R
b
, trajanje bita T, brzina simbola R
s
, i trajanje
simbola T
s
su povezani ovako: R
b
=1/T, R
s
=1/T
s
i T
s
=log
2
(L)T.
On/off keying (OOK) modulaciona ema moe biti bez vraanja na nulu (NRZ), sa
vraanjem na nulu (RZ) impulsa normalizovane irine i modulacija pozicije impulsa sa L impulsa
(L-PPM). OOK je jednostavnije implementirati na predajniku i prijemniku od L-PPM. Oblici
impulsa za ove modulacione tehnike su prikazani na slici 7.7.

Slika 7.7 Oblici impulsa za modulacije OOK, RZ-0.25 i 4-PPM
Reprezentativni primeri rezultujueg emitovanog signala X(t) za kratku sekvencu podataka su
prikazani na slici 7.8.
137

Slika 7.8 Emitovani signal za sekvencu 010011 za OOK, RZ-0.25 i 4-PPM
Za datu efikasnost irine opsega PPM je bolja to se tie energetske efikasnosti. OOK je
najkorisnija za veoma velike brzine podataka, recimo 100 Mbps ili vee. Kodiranje kontrole
greaka je vana tehnika koja se koristi za poboljanje kvaliteta bilo kog digitalnog
komunikacionog sistema. Karakterizacija impulsnog odziva kanala, kako zavisi od lokacije,
veliine i orijentacije prijemnika i predajnika, se ostvaruje sa tri tehnike: merenjem, simulacijom i
modelovanjem.
Primer implementacije Eterneta difuzno emitovanim infracrvenim zrakom koji se reflektuje
od tavanice u svim pravcima je prikazan na slici 7.9. Samo jedna stanica moe emitovati podatke u
jednom trenutku. Samo stanice na koje su podaci adresirani mogu ih primiti.

Slika 7.9 Implementacija Eterneta primenomdifuznog IR-a















138
8. PRIMENA BLUETOOTH-a U TELEMETRIJSKIM SISTEMIMA [8]

Bluetooth je radio link male energije koji radi u frekventnom opsegu oko 2.45 GHz i
omoguava digitalni prenos podataka na brzinama do 1 Mbps u okviru raspona od 10m. Dizajniran
za beinu komunikaciju izmeu elektronskih ureaja kao to su mobilni telefoni, kompjuteri,
mievi kompjutera, slualice i tampai, bluetooth je osmiljen od strane vedske kompanije
Ericsson, koja je predloila njegove specifikacije u maju 1998. god. Interfejs je nazvan po Harald
Bluetooth-u, kralju Danske u desetom veku.
Bluetooth radio link je podrazumevan da bude komplement ili ak zamena za postojei
IrDA link. Glavna razlika izmeu IrDA i bluetooth-a je ta da je bluetooth link od jedne take ka
vie taaka, dizajniran za umreavanje do osam ureaja, dok je IrDA standard za prenos podataka
od take do take i omoguuje razmenu podataka samo izmeu dva ureaja. U poreenju sa IR
talasima, radio talasi imaju vei raspon i njihovu sferinu propagaciju je lake osigurati. U
laboratorijskim uslovima, bluetooth radio talasi sa duinom
cm
Hz
s m
f
c
13
10 45 . 2
10 3
9
8
=

= =
se prostiru mnogo bolje od IR talasa duine 900 nm. Raspon prenosa pomou bluetooth linka je
10m, ali se moe proiriti do 100m poveanjem snage prenosa. Laboratorijski merni sistemi sa
beinim prenosom podataka mogu biti uraeni sa bluetooth opremljenim digitalnim instrumentima
i kompjuterima.
Blok dijagram bluetooth primopredajnika je prikazan na slici 8.1. Podeljen je u tri osnovna
dela: RF, osnovni opseg i aplikacioni softver. Bluetooth ip obino obuhvata RF i delove osnovnog
opsega, sa aplikacionim softverom koji se nalazi u raunaru sistema ili u kontroleru. Podaci
korisnika se generiu i zavravaju u aplikacionom softveru. Sekcija osnovnog opsega manipulira
podacima i formira frejmove ili data burst-ove za prenos. Takoe kontrolie frekventni sintetizator
shodno protokolu skakanja frekvencije. Blokovi na slici 8.1 su uopteni a razliite konfiguracije
predajnika i prijemnika su usvojene od strane razliitih proizvoaa. Gausov nisko-propusni filter
pre modulatora, na primer, moe biti digitalno implementiran kao deo kompleksne I/Q modulacije
signala ili moe biti filter sa diskretnim elementima iji se izlaz dovodi na kontrolnu liniju
frekvencije VCO-a. Slino, prijemnik moe biti jedan od nekoliko tipova. Ako je odabrana
superheterodinska konfiguracija, filter na izlazu down konvertora e biti propusnik opsega.
Prijemnik sa direktnom konverzijom e koristiti niskopropusne filtre na kompleksnim I i Q izlazima
down konvertora.

Slika 8.1 Bluetooth primopredajnik

8.1 Parametri bluetooth standarda

Bluetooth radi u radio frekventnom opsegu od 2.402 do 2.4835 GHz, koji je slobodan javni
ISM opseg (vidi tabelu 8.1).
139

Tabela 8.1 Slobodni opsezi za industriju, nauku i medicinu (ISM)
Frekventni opseg Snaga prenosa Napomene
902 do 928 MHz < 10 mW Samo u USA
2,400 do 2,483.5 MHz < 10 mW U Evropi, USA i Aziji
5,725 do 5,875 MHz < 25 mW U Evropi, USA i Aziji


Slika 8.2 Pikonet formiran sistemom digitalnog prenosa podataka sa bluetooth interfejsom

Javna dostupnost ISM opsega ukljuuje problem mogue interferencije sa drugim ureajima
(kao to su mikrotalasne pei ili daljinska kontrola garanih vrata) koji rade u ISM opsegu i stoga
zahteva neophodnost anti-interferencijske zatite. Komunikacija u 2.45 GHz opsegu je mogua ili
kroz nalaenje dela opsega koji nije u upotrebi ili kroz modulaciju irokog spektra. Bluetooth koristi
ovaj drugi metod. Svaki ureaj koji radi u bluetooth interfejs sistemu ima individualnu adresu, koja
je poznata kao Bluetooth Device Address (BDA), koja je 32-bitna binarna re. Vie od 2 biliona
(2
32
) bluetooth ureaja moe biti identifikovano na ovaj nain. FSK modulacija se koristi za
kodiranje binarnog signala. Logika 1 odgovara vrednosti frekvencije nosioca 160 kHz iznad
vrednosti osnovne frekvencije, a logika 0 odgovara vrednosti frekvencije nosioca 160 kHz ispod
vrednosti osnovne frekvencije. Dozvoljeni ofset je 160 (-20, +15) kHz. Bluetooth mrea moe
ukljuiti do osam ureaja, gde svaki od njih funkcionie kao predajnik ili prijemnik. Ovaj tip mree
je poznat kao pikonet, kao to je prikazano na slici 8.2.
Jedan ureaj u okviru pikoneta deluje kao master, dok su sve druge jedinice pikoneta
njegovi slave-ovi. Svaki bluetooth ureaj moe biti master ili slave, ali za vreme postojanja
pikoneta, on je pokretaka jedinica pikoneta koja deluje kao master. Svaki ureaj moe biti deo
nekoliko pikoneta. Ureaj moe delovati kao master samo u jednom pikonetu i funkcionisati kao
slave u bilo kom drugom pikonetu. Nekoliko pikoneta koji imaju zajednike jedinice formiraju
skaternet, a jedan primer je prikazan na slici 8.3.

Slika 8.3 Skaternet sa bluetooth interfejsom: M1 je master pikoneta 1, S1 su slave-ovi pikoneta 1, M2 je
master pikoneta 2, S2 su slave-ovi pikoneta 2

Bluetooth sistem obezbeuje komunikaciju sa pola dupleksa shodno pravilu jedan po jedan.
U okviru jednog vremenskog slota, predajnik moe poslati informaciju samo jednom prijemniku, a
140
prijemnik moe dobiti informaciju samo od jednog predajnika. Stoga, ureaju koji je deo nekoliko
pikoneta su potrebni odvojeni vremenski slotovi za komunikaciju sa drugim ureajima unutar
drugih pikoneta.

8.2 Dodeljivanje kanala prenosa po bluetooth standardu

Po standardu bluetooth linka koristi se modulacija irokog spektra sa skakanjem frekvencije
(FHSS) i baziran je na emi dupleksa sa vremenskom podelom (TDD). Frekventni opseg od 2,402
do 2,480 MHz omoguava dodeljivanje 79 frekvencijskih kanala sa razmakom izmeu kanala 1
MHz. Sistem deli opseg na kanale sa vrednostima skaue frekvencije. ablon skakanja frekvencije
je pseudosluajni i sledi sekvencu sa periodom ponavljanja od 23 asa. Kao dodatak skauoj
frekvenciji, koristi se vremenski slot od 625 s za definisanje kanala prenosa. J edan paket podataka
se prenosi u okviru jednog vremenskog slota. Period skakanja frekvencije je 625 s, to odgovara
1,600 skoka po sekundi. Sekvenca skakanja frekvencije nosioca treba da bude poznata i predajniku i
prijemniku koji komuniciraju u okviru pikoneta. Sekvenca skakanja frekvencije je usvojena kao
rezultat obrade podataka u preneenom paketu.
U bluetooth interfejs sistemu, podaci se prenose u paketima koji se sastoje iz tri dela, kao to
je prikazano na slici 8.4: pristupni kod (access code - AC), zaglavlje paketa (packet header) i tovar
(tj. podaci). Pristupni kod sadri 64-bitnu sinhronizacionu re (sync word), etiri startna bita
(poinju kod) i etiri zavrna bita (zavravaju kod). Informacija o pseudosluajnoj sekvenci
skakanja frekvencije kanala je sadrana u sinhronizacionoj rei. Preciznije, ova informacija se
kodira u novu 64-bitnu re koja poinje sa 40 najvie znaajna bita prepisanih iz sinhronizacione
rei, preostala 24 bita su rezultat logike operacije po modulu 2, XOR, koja se izvrava nad 24
najmanje znaajna bita sinhronizacione rei i 24 najmanje znaajna bita BDA predajnika. 54-bitno
zaglavlje paketa obuhvata 3-bitnu aktivnu lansku adresu pikoneta (active member address - AMA),
4-bitnu specifikaciju tipa paketa, jedan bit toka, jedan ARQ bit (automatic repeat request) i bitovi za
proveru greke zaglavlja (HEC). Polje za podatke moe sadrati od 0 do 2,745 bita. Paketi podataka
dui od 2,745 bita se prenose u multislot modu (tj. u tri ili pet vremenska slota).

Slika 8.4 Format paketa podataka u bluetooth prenosu

Frekvencija nosioca ostaje konstantna u multislot prenosu, a po zavretku, menja se (skae) da bi
uzela istu vrednost, odreenu pseudosluajnom sekvencom, kao to bi uzela pri prenosu paketa do
2,745 bita.

8.3 Komunikacija

Do osam bluetooth ureaja moe raditi u okviru pikoneta. Komunikacija izmeu jedinica
pikoneta se izvodi po konfiguraciji master-slave, a kontrolisana je master-om. Slave jedinice ne
mogu komunicirati direktno. Na primer, u pikonetu prikazanom na slici 8.2, komunikacija izmeu
mobilnog telefona i slualica ide preko laptopa, koji deluje kao pikonet master. Mada, pikonet
konfiguracija prikazana na slici 8.2 ilustruje raznovrsnost elektronskih ureaja koji mogu biti
opremljeni bluetooth-om, pre nego to reprezentuje jedan aktuelan pikonet. U realnosti, mobilni
telefon i slualice najee formiraju odvojeni pikonet sa dve komponente. Prenos od master ka
slave uvek se javlja u parno numerisanim vremenskim slotovima, dok se prenos od slave ka master
uvek javlja u neparno numerisanim vremenskim slotovima. Komunikacija se inicijalizuje
prozivanjem slave jedinice od strane master. Poslednja adresa, u formi 3-bitne AMA rei, je
141
sadrana u zaglavlju paketa podataka i koristi se za prozivanje slave. Zapazimo da duina AMA
ograniava broj jedinica pikoneta na 2
3
=8.

8.4 Aplikacije bluetooth-a

Kao dodatak njegovoj primeni na polju telekomunikacija, bluetooth moe postati standard
beinog linka mernog sistema. Prednosti beinog linka su oigledne. Prvo pre svega, problemi
standardizacije spajanja i habanje kontakata su eliminisani, poto nije potrebno spajanje ni kablovi u
beinoj komunikaciji (u nekim vezama, kvalitet je garantovan za samo do 1000 veza/prekida).
Druga prednost beinog interfejsa je mogunost prenosa podataka sa objekta koji se kree,
naroito koji rotira, u okviru raspona beinog interfejsa (10m). Na primer, sa AD konvertorom i
bluetooth jedinicom dodatih temperaturnom senzoru, kontaktno merenje temperature rotirajueg
objekta se moe vriti, kao to je prikazano na slici 8.5. Kontaktno merenje poeljnije od
bezkontaktnog merenja zbog bolje tanosti. Bluetooth je takoe testiran u medicinskim merenjima.

Slika 8.5 Bluetooth baziran sistem koji omoguuje kontaktno merenje temperature rotirajueg objekta

8.4.1 Telemetrijski sistem za merenje temperature klipa u motoru

Za reavanje problema zagrevanja u motoru automobila [9], merenje temperature klipa igra
vanu ulogu. Meutim, usled sredine u kojoj se klip nalazi teko je meriti njegovu temperaturu.
Iskoristiemo bluetooth mreu za istovremeno merenje temperature na vie klipova. Rotaciona
brzina klipa motora koji radi je preko 6000 obrtaja/min, a njegova temperatura poraste i preko
300C. Temperatura klipa se moe meriti na vie naina: preko kontaktne take klipa sa cilindrom,
pomou elektromagnetne indukcije, preko zglobne veze ili pomou telemetrijskog sistema
baziranom na bluetooth mrei. Telemetrijskim metodom elektronska kola povezana sa senzorom
temperature su instalirana u klipu i kreu se zajedno sa njim. Prenos signala je kontinualan. Stabilan
i pouzdan beini link je osnovni deo koji odreuje performanse sistema. Bluetooth, kao tehnika
prenosa podataka, je usvojen zbog sledeih razloga:
1. Bluetooth se moe koristiti za razliite aplikacije komercijalnih beinih reenja.
2. Podrava fleksibilno distribuirane ad hoc mree pikonet i skaternet.
3. Kod bluetooth-a se koristi iroki spektar sa frekvencijskim skakanjem (FHSS) visoke brzine
skakanja od 1600 Hz, to objanjava zato je robustan u odnosu na um i interferenciju. Ovo
omoguava formiranje beine mree u maloj oblasti kao to je na primer motor.
4. Njegov modul je manji od 10x10 mm, to omoguava instalaciju telemetrijskog sistema u
maloj i ogranienoj oblasti kakva je na primer klip.
5. Bluetooth zahteva malo energije poto je inicijalno dizajniran za korienje u portabilnim
ureajima koje napajaju baterije.

Struktura korienog bluetooth sistema

Najosnovniji element bluetooth mree je vor. Bluetooth vor je sastavljen od hosta i host
kontrolera. Uobiajeno je da je host kontroler bluetooth modul. Meutim, host moe imati
142
raznovrsne forme zavisno od sistema. U telemetrijskom sistemu host je raunar ili mikrokontroler.
Prvi se zove PC-baziran vor, a drugi embedded vor.
Drugi vaan aspekt bluetooth sistema je distribuiranje paketa protokola. Host kontroler,
odnosno bluetooth modul, sadri samo protokol nieg sloja. Preostali protokoli vieg sloja su
implementirani u hostu. Veza izmeu protokola vieg i nieg sloja je interfejs host kontrolera (host
controller interface - HCI). Transportni sloj koji prenosi HCI pakete moe biti razliitog tipa kao na
primer UART, USB, PCMCIA, itd. U primeru koji obraujemo transportni sloj je USB u PC-
baziranom voru i UART u embedded voru.

Bluetooth mrea

Bluetooth podrava dva tipa mree, nazvanih pikonet i skaternet. Pikonet je mrea male
veliine koja ima do sedam slave vora na jedan master vor. Po bluetooth specifikaciji, master
sinhronizuje TDD vremenske slotove i kanale sa skakanjem frekvencije sa slave vorovima i
upravlja statusom vorova i linkova. Ako je vor N master u pikonetu, pikonet se moe predstaviti
kao Pico(N), to je grupa slave vorova u pikonetu. Skaternet je grupa pikoneta. Ako je skaternet
sastavljen od n pikoneta iji su master vorovi M
1
, M
2
,..., M
n
respektivno, skaternet se moe
predstaviti kao
( ) ( ) ( ) ( ) { }
n n
M Pico M Pico M Pico M M M Scat ,..., , ,..., ,
2 1 2 1
=
Dimenzija skaterneta, tj., broj pikoneta u skaternetu, se izraava kao
( ) ( ) ( ) { } n M Pico M Pico M Pico d
n
= = ,..., ,
2 1

Da bi nekoliko pikoneta formiralo skaternet, potrebni su interfejs vorovi izmeu pikoneta. Ovi
interfejs vorovi se zovu mostovi. Uobiajeno, mostni vor pripada dvaju pikoneta i ima dve
istovremene uloge. Ako most radi kao master u jednom pikonetu i kao slave u drugompikonetu u
isto vreme, most se zove master-slave most (MS most). Slino, ako most ima dve slave uloge za
dva pikoneta, most se zove slave-slave most (SS most). Ako je most izmeu Pico(N
1
) i Pico(N
2
)
predstavljen kao Bridge(N
1
, N
2
), dobija se sledea relacija
( ) { } ( ) ( ) { } ( ) ( )
2 2 1 1 2 1
, N Pico N N Pico N N N Bridge =

Struktura telemetrijskog sistema na klipu

ematski prikaz telemetrijskog sistema klipa je prikazan na slici 8.6. Telemetrijski sistem je
sastavljen od delova u okolini klipa i delova za akviziciju podataka. Delovi u okolini klipa mogu
biti instalirani u svakom od klipova u jednom motoru. Ovo omoguava merenje temperature svih
klipova istovremeno u jednom motoru korienjem bluetooth mree.


Slika 8.6 ematski prikaz telemetrijskog sistema klipa

Delovi u okolini klipa su postavljeni na ipci koja je povezana sa klipom. Oni alju podatke
o temperaturi na sredini ciklusa obrtanja klipa. U nekim telemetrijskim sistemima elektronska kola
su instalirana u klipu. Meutim, teko je instalirati elektronska kola u klipu usled velikog termikog
143
optereenja. Poto je klip mali, neki autori su dizajnirali novi tip klipa za instalaciju telemetrijskog
sistema. Meutim, dolo se do toga da ima odreenih ogranienja kada to primenjujemo u realnom
komercijalnom motoru. Poveanje teine uzrokovano instalacijom elektronskog kola u klipu moe
promeniti pokretne karakteristike klipa. Zato je u predstavljenom telemetrijskom sistemu na slici
8.6 isti instaliran na veem kraju ipke.


Slika 8.7 Tri ploe sa elektronskimkolima u klipnom voru

Za merenje temperature u klipu koristi se termopar K tipa, a broj termoparova se moe
proiriti do 16. Klipni vor je kolekcija ploa sa elektronskim kolima u telemetrijskom sistemu i
predstavlja jedan emdedded vor, tako da ima mikrokontroler.
Klipni vor je sastavljen od tri ploe, nazvanih senzorska ploa, bluetooth ploa i ploa
napajanja (slika 8.7). Senzorska ploa vri kondicioniranje signala termoparova. Sastavljena je od
RC filtra, analognog multipleksera i pojaavaa snage. Ima Atmelov mikrokontroler koji ima
unutranji 10 bitni AD konvertor. Brzina odmeravanja AD konvertora je ograniena brzinom
prenosa bluetooth modula. Ako je brzina prenosa bluetooth-a predstavljena kao S
BT
, a duina
bluetooth paketa nainjenog za prenos 16-kanalnih mernih podataka L, brzina odmeravanja AD
konvertora S
AD
se moe dobiti iz relacije
L
S
S
BT
AD
8
s
Mikrokontroler u senzorskoj ploi ima jo jednu ulogu. Deluje kao bluetooth host i stoga
sadri bluetooth protokole vieg sloja. Zatim je povezan sa bluetooth modulom u bluetooth ploi i
upravlja konekcijom i statusom beinog linka. U isto vreme prenosi merne podatke ka bluetooth
modulu posle AD konverzije.
Bluetooth ploa je sastavljena od bluetooth modula i antene. Antena je odtampana u vidu
ablona na ploi. Bluetooth modul alje merene podatke primljene od mikroprocesora u etar.
Ploa napajanja transformie induktivni a.c. napon iz generatora u jednosmerni 3.3 V kojim
se napajaju druge dve ploe. Signal napona indukovan u generatoru nije kontinualan poto se
generisanje vri samo u 130 ciklusa klipa, pa se zbog toga koristi kondenzator velike
kapacitivnosti.
Deo za akviziciju podataka je sastavljen od raunara i PC interfejs vora. Prihvata merne
podatke iz klipnog vora preko bluetooth beinog linka i prenosi podatke do PC-a preko USB-a.
Tip vora je PC-baziran vor i paket protokola vieg sloja je implementiran u PC-u. Samo jedan PC
interfejs vor je potreban po motoru.
Ako postoji N klipova u jednom motoru, treba da se instalira N klipnih vorova, a treba da
se formira beina mrea izmeu svakog klipnog vora i jednog PC interfejs vora.
Jednostavna formacija mree je da je jedan PC interfejs vor master, a da su klipni vorovi
slave. Ovaj tip mree se zove pikonet i prikazan je kao tip 1 na slici 8.8(a). Meutim, broj slave u
jednom pikonetu je ogranien na 7. Stoga, tip 1 mree ne moe biti primenjen na motor koji ima
preko osam klipova. U ovom sluaju, primenjuje se tip 2 mree kao to je ona prikazana na slici
144
8.8(b). U mrei tipa 2 nekoliko vorova izmeu klipnih vorova igra ulogu mosta koji deluje kao
master za preostale klipne vorove i takoe kao slave za PC interfejs vor.
U osnovi, ovaj tip mosta se zove master-slave most. Konano, nekoliko pikoneta je
povezano meusobno preko mostova i skaternet je formiran. Topologija skaterneta je drvo. J edan
primer je dat na slici 8.8(b).

Slika 8.8 Dva tipa mree u telemetrijskomsistemu klipa

































145
9. AKUSTINA TELEMETRIJA [7]

Beine podvodne komunikacije se mogu realizovati prenosom akustikih talasa. Podvodna
sredina je jedan od najinteresantnijih i najizazovnijih medijuma za komunikaciju. Ovi izazovi
ukljuuju ogranienu irinu opsega, vremensku i spektralnu disperziju usled prostiranja po vie
putanja i promenljivost sinhronizacije kanala. Dostupna irina opsega je ograniena zbog
frekventno zavisnih absorpcionih osobina podvodne sredine poto su vie frekvencije vie
oslabljene od niih frekvencija i takoe kao funkcija rastojanja od predajnika do prijemnika. Drugo
razmatranje koje se odnosi na irinu opsega je snaga primljenog signala, koja se smanjuje kao
funkcija rastojanja kao i usled prisutnog uma na prijemniku usled ambijentalnih i ljudski
nainjenih (sintetikih) komponenata uma. irina opsega, gubitak u prenosu signala usled rasejanja
i absorpcije, i um su parametri koji se koriste prilikom odreivanja odnosa signal-um (SNR) na
prijemniku. Ono to komplikuje ovu sliku u podvodnoj sredini je prostiranje signala po vie putanja.
Prostiranje signala po vie putanja se moe definisati kao jedna ili vie duplih slika signala koje
stiu u prijemniku sa vremenski promenljivim amplitudskim i faznim karakteristikama. Ovo
dupliranje signala nastaje usled refleksije od povrine, dna i drugih objekata kao i usled distorzije
akustinog talasa zbog varijacija brzine zvuka u podvodnoj sredini.
Jedan od prvih akustinih komunikacionih sistema je bio podvodni telefon ili UQC. Ovo je
bio glasovni link uske irine opsega (8-11 kHz) razvijen 1945. godine. Korien je za komunikaciju
sa podmornicama na dubini od nekoliko kilometara. Meutim, savremena tehnologija sa
pronalaskom minijaturizovanih, male snage, digitalnih procesora signala (DSP) i portabilnih
raunara koji se mogu implementirati i podrati kompleksne algoritme obrade/komunikacije signala
je dovela do poboljanja kvaliteta, poveanja propusnosti i poveala broj vojnih i komercijalnih
telemetrijskih aplikacija.
Dostina propusnost podataka i pouzdanost podvodnog akustinog komunikacionog
sistema, merena na osnovu brzine bitskih greaka, varira od sistema do sistema, ali je uvek zavisna
od ogranienja irine opsega okeanskog kanala. Za razliku od veine drugih komunikacionih
medija, korienje podvodnih akustinih resursa jo uvek nije regulisano standardima.

9.1 Opis telemetrijskog sistema

Telemetrijski podaci mogu imati razliite oblike i sadraj. Podaci o trenutnoj brzini, podaci
o brzini zvuka, podaci o slanosti, pritisku, ubrzanju, temperaturi, stanju sistema, digitalni zvuk,
interaktivni tekst, slike i video, su jasni primeri raznovrsnosti podataka koje telemetrijski sistem
treba prenositi sa jedne take na drugu. Da bi se prevazile potekoe vezane za vremenski
promenljivu disperziju po vie putanja, dizajn komercijalno dostupnih podvodnih akustinih
komunikacionih sistema se do sada uglavnom oslanjao na korienje nekoherentnih modulacionih
tehnika i metoda signalizacije koje obezbeuju relativno malu propusnost podataka. U skorije
vreme, fazno koherentne modulacione tehnike, zajedno sa nizom procesiranja koji eksploatie
prostornu disperziju po vie putanja, su se pokazale kao efikasno sredstvo za efikasnije korienje
irine opsega podvodnog akustinog kanala. Pristupi dizajnu sistema variraju shodno tehnici
korienoj za prevazilaenje efekata intersimbolske interferencije i varijacija faze signala. Ove
tehnike mogu biti klasifikovane shodno (1) dizajnu signala (tj. izboru metoda modulacije/detekcije)
i (2) strukturi predajnika/prijemnika (tj. izboru metoda u nizu procesiranja i metoda ekvalizacije).
Nekoherentna detekcija FSK (digitalna frekventna modulacija) signala se koristi za kanale
koji su izloeni brzim varijacijama faze kao to su kanali velikog i srednjeg raspona u plitkoj vodi.
Da bi se prevazila ISI, postojei nekoherentni sistemi koriste dizajn signala sa zatitnim
intervalima, koji su umetnuti izmeu susednih impulsa da bi se osiguralo da sva reverberacija (eho)
nestane pre prijema svakog narednog impulsa. Ubacivanje vremenskih intervala oigledno dovodi
do redukcije raspoloive propusnosti podataka. Zatim, poto je feding korelisan izmeu frekvencija
odvojenih manjom od irine koherentnosti (inverzno irenju po vie putanja), poeljno je da samo
oni frekventni kanali koji su odvojeni sa vie od irine koherentnosti se koriste u isto vreme. Ovaj
146
zahtev dodatno smanjuje efikasnost sistema osim ako se ne primeni neki tip kodiranja tako da
susedne, istovremeno emitovane frekvencije pripadaju razliitim kodnim reima. Reprezentativni
telemetrijski sistem sa maksimalnih 5 kbps koristi tehniku viestruke FSK modulacije u opsegu 20-
20 kHz. Ovaj opseg je podeljen u 16 podopsega, a u svakom od njih se emituje 4-FSK signal. Stoga,
od ukupnih 64 kanala, 16 se koristi istovremeno za paralelni prenos 32 bita informacija (2 bita
informacija po jednom 4-kanalnom podopsegu). Ovaj sistem je uspeno korien u horizontalnoj
putanji od 4 km u plitkoj vodi i u vertikalnoj putanji od 3 km u dubokom okeanu. Takoe je
korien na <1 km dugoj putanji u plitkoj vodi, gde je postignuta verovatnoa bitske greke reda
10
-2
- 10
-3
bez kodiranja. Perfomanse sistema se mogu poboljati korienjem kodiranja sa
korekcijom greke (ECC); meutim bie smanjena propusnost podataka. Ovaj viestruki FSK
sistem je komercijalno dostupan sa maksimalnim brzinama podataka do 1200 bps. Mada efikasnost
irine opsega ovog sistema ne prelazi 0.5 bps/Hz, nekoherentni FSK je dobro reenje za aplikacije
kod kojih se zahtevaju srednje brzine podataka i robustne performanse. Poboljani FSK sistem
koristi 128 podopsega i ima kodiranje. Osnova njegovog metoda kodiranja je Hadamard H(20,5)
kod, u kojem svaka 5 ulazna bita su kodirana u 20 izlazna bita (minimalno odstojanje ovog koda je
10). Kodirani bitovi diktiraju izbor aktivnih podopsega za prenos date kodne rei. 20 podopsega
koji se istovremeno koriste se bira (izmeu 128 dostupnih) tako da budu maksimalno odvojeni, to
osigurava najmanje korelisani feding i stoga obezbeuje raznovrsnost na vremenski promenljivim
podvodnim kanalima. Zbog njihove robustnosti i jendostavnosti implementacije, nekoherentni
metodi signalizacije su dalje razvijani i implementiran je sistem koji koristi multipleksiranje sa
ortogonalnom raspodelom frekvencije (OFDM) realizovan sa DFT (diskretna furijeova
transformacija) baziranom bankomfiltara. Ovaj sistem je korien na kanalima srednjeg raspona;
meutim, zbog velike frekventne odvojenosti kanala (samo svaki etvrti kanal se koristi) i relativno
dugih zatitnih intervala (10 ms zatitni intervali sledi posle impulsa od 30 ms), potrebnih za
kompenzaciju feding distorzije po vie putanja, efektivna brzina podataka je samo 250 bps.
Sa ciljem poveanja efikasnosti irine opsega podvodnog akustinog komunikacionog
sistema, fokus istraivanja je pomeren ka tehnikama fazno koherentne modulacije, kao to je PSK
(digitalna fazna modulacija) i QAM (kvadraturna amplitudna modulacija). Fazno koherentni metodi
komunikacije su se pokazali kao povoljan put ka postizanju prenosa podataka velike brzine preko
nekoliko podvodnih kanala. Zavisno od metoda sinhronizacije nosioca, fazno koherentni sistemi se
dele u dve kategorije: diferencijalno koherentni i isto fazno koherentni. Prednost korienja
diferencijalno kodiranog PSK (DPSK) sa diferencijalno koherentnom detekcijom je jednostavan
oporavak nosioca koji omoguuje; meutim, ima gubitak performansi u poreenju sa kohrentnom
detekcijom. Veina postojeih sistema koristi DPSK metode za prevazilaenje problema ekstrakciju
faze nosioca i praenje. Sistemi u realnom vremenu su implementirani uglavnom za aplikacije u
vertikalnim kanalima i veoma malog raspona, gde je malo irenje po vie putanja i fazna stabilnost
dobra. U kanalu veoma kratkog raspona, gde je dostupna irina opsega od 100 kHz i stabilnost
signala dobra, reprezentativni sistem radi na preko 60 m pri frekvenciji nosioca od 1 MHz i brzinom
podataka od 500 kbps. Ovaj sistem je korien za komunikaciju sa podvodnim robotom koji vri
odravanje potopljene platforme. Koristi se 16-QAM modulacija i performanse su poboljane
adaptivnim ekvilajzerom. Linearni ekvilajzer koji radi po algoritmu najmanjih kvadrata (LMS) koji
je dovoljan za smanjenje brzine bitske greke od 10
-4
na 10
-7
na ovom kanalu.
Vertikalni kanal u dubokom okeanu se koristi u sistemu za prenos slika. To je jedan 4-DPSK
sistem sa frekvencijom nosioca 20 kHz, sposoban za postizanje 16 kbps prenosa od dna do povrine
na preko 6500 m. Testiranja ovog sistema su pokazala dostinu brzinu bitske greke reda 10
-4
sa
linearnim ekvilajzerom koji radi po LMS algoritmu. Drugi primer uspeno implementiranog sistema
za prenos po vertikalnoj putanji je sistem za prenos podataka i podvodnih slika. On koristi binarnu
DPSK modulaciju na brzini od 19.2 kbps. Frekvencija nosioca od 53 kHz je koriena za prenos na
preko 2000 m.
Za primene u plitkoj vodi kanala srednjeg raspona, binarni DPSK sistem koristi
irokopojasni metod direktne sekvence (DSSS) da razloi snanu refleksiju od povrine posmatranu
u 1 km dugom, 10 m dubokom kanalu. Refleksija interferencije je samo odbijena, a ne iskoriena
147
za rekombinovanje po vie putanja. Postie se propusnost podataka od 600 bps u okviru irine
opsega od 10 kHz. Noviji sistemi sa fazno koherentnom podvodnom komunikacijom koriste isto
fazno koheretnu modulaciju i principe detekcije 4-PSK signala. Signali se emituju na 5 kbps,
korienjem frekvencije nosioca od 15 kHz.
Telemetrijski sistem se sastoji od predajnika i prijemnika. Tipini format prenosa je
prikazan na slici 9.1, a tipini blok dijagram predajnika je prikazana na slici 9.2.

Slika 9.1 Tipini telemetrijski paket prenosa


Slika 9.2 Blok dijagram akustinog telemetrijskog predajnika

Prvi deo prenosa je sinhronizacioni signal koji se koristi za detektovanje prisustva telemetrijskog
signala i lokaciju podataka u okviru telemetrijske sekvence. Sinhronizacioni signal moe biti velike
vremenske irine opsega "kratak otar zvuk" ("chirp") ili diferencijalni ili binarni digitalno fazni
modulisani (DPSK ili BPSK) signal sa dobrim osobinama autokorelacije i meukorelacije. Zatitni
vremenski intervali se koriste posle sinhronizacionog signala i podaci pre sledeeg
sinhronizacionog signala da bi se ublaili efekti prostiranja po vie kanala. Kratka trening sekvenca
prati prvi zatitni vremenski interval i koristi se za treniranje adaptivnog ekvilajzera prijemnika,
specijalno, sledi kompenzacija kanala za modulisane podatke. Alternativno, podaci mogu biti
preneeni digitalnom frekventnom modulacijom (FSK) ili digitalnom multifrekvencijskom
modulacijom (MFSK) ili modulisanim signalima irokog spektra. Doplerov pratei ton se moe
superponirati telemetrijskom paketu radi Doplerove kompenzacije na strani prijemnika ili se moe
izraunati iz samog sinhronizacionog signala. Opcioni probni kanal u nekim telemetrijskim
sistemima se koristi povremeno pre slanja telemetrijskog paketa ili za merenje karakteristika kanala
tako da prijemni sistem moe to iskoristiti. Blok dijagram predajnika na slici 9.2 pokazuje
generisanje sinhronizacionog signala, kodovanje i interleaving binarnih podataka, kao i modulaciju
binarnih podataka u simbole prenosa kao i pojaava snage i elektrino/akustini pretvara.
Blok dijagram akustinog telemetrijskog prijemnika je prikazan na slici 9.3. Zadatak
prijemnika je da ublai, kompenzuje negativne efekte podvodnog kanala na preneeni telemetrijski
signal. Prijemnik sadri konverziju akustike u elektriku preko hidrofona, filtriranje, pojaavanje,
detekciju, sinhronizaciju i Doplerovu kompenzaciju. Filtriran, pojaan, sinhronizovan i Doplerovski
korigovan signal je zatim predstavljen demodulatoru za izvravanje obrade u osnovnom opsegu.
Signal osnovnog opsega je zatim proputen detektoru simbola koji u sluaju koherentnih signala
uzima oblik adaptivnog ekvilajzera ili banke filtara za frekvencijski bazirane inkoherentne sisteme
ili set korelatora za irokopojasne (DSSS) signale direktne sekvence. Pratei proces detekcije bita ili
simbola, dekodiranje se moe izvriti ako su podaci kodirani u predajniku. Ova dekoderska etapa
vri pretraivanje radi korekcije greaka koje mogu jo uvek postojati posle etape detekcije
simbola/bita.

Slika 9.3 Blok dijagramakustinog telemetrijskog prijemnika
148
9.2 Akustini telemetrijski modemi

Danas postoje nekoliko komercijalno dostupnih akustinih telemetrijskih modema. Ovi
modemi podravaju komunikacione tehnike kao to su FSK, MFSK, iroki spektar i eme
koherentne signalizacije kao to su BPSK i QPSK. Zatim, ovi modemi obezbeuju razliite osobine,
a glavne meu njih su irina opsega i brzina podataka. Tabela 9.1 pokazuje kratko poreenje ovih
telemetrijskih modema i njihove glavne osobine.

Tabela 9.1 Komercijalno dostupni telemetrijski modemski sistemi

Projektovanje akustinih modema zahteva prevazilaenje dva izazova: (1) kompleksno
procesiranje je potrebno za prevazilaenje prepreka predstavljenih u podvodnom akustinom kanalu
i (2) veina akustinih modema se napajaju baterijski i stoga moraju raditi sa minimalno energije.
Napredak u procesorima digitalnih signala (DSP) male snage uinili su moguim komercijalno
dostupne akustine modeme.
Slika 9.4 je blok dijagram tipinog akustinog modema. DSP je glavna komponenta
modema i implementira softver obrade signala koja se zahteva za generisanje emitovanih signala i
procesiranja neophodnog za obradu primljenih signala.

Slika 9.4 Blok dijagramtipinog Benthos akustinog modema

DSP generie emitovani signal i alje ga D/A konvertoru. Analogni izlaz D/A se zatim
odvodi do pojaavaa snage, koji podie nivo emitovanog signala da bi se generisalo dovoljno
akustine energije ili nivo izvora na pretvarau. Nivo emitovanog signala se moe podeavati,
omoguujui kontrolu snage prilikom isporuenja dovoljnog ali ne i prekomernog SNR-a na
prijemnku. Kontrola snage obezbeuje sigurnost prenosa, uvanje energije i poboljano
umreavanje sa viestrukim pristupom. Pojaava snage pokree predajnik/prijemnik (T/R) mreu i
usaglaavanje mree. T/R mrea spreava oteenje osetljivog prijemnika velikim emitovanim
talasima, a usaglaavanje mree se koristi za usklaivanje izlazne impedanse pojaavaa snage sa
149
impedansom pretvaraa. Pretvara je piezoelektrini, keramiki, koji konvertuje elektrini
emitovani signal u akustini signal.
Primljeni akustini signali su obino veoma mali i prolaze kroz T/R mreu do
predpojaavaa. Izlaz predpojaavaa se dovodi u ili prijemnik ili irokopojasni pojaava, zavisno
od moda DSP-a. DSP radi u ili modu male snage ili u aktivnom modu. U modu male snage, DSP
pokree spori takt i sve funkcije su pogaene osim logike buenja. Ovo omoguuje modemu da radi
u standby modu sa veoma malim odvoenjem struje. U aktivnom modu, DSP pokree brzi takt,
omoguavajui obradu svih pristiglih akustinih signala. Primljeni signal moe imati veliki
dinamiki raspon. Stoga, automatska kontrola pojaanja (AGC) se koristi za odravanje skoro
konstantnog nivoa signala na ulazu A/D. AGC je kontrolisana od strane DSP-a, koji meri nivo
signala na A/D. Veliki signali su oslabljeni a pojaanje je primenjeno na manje signale. Brzina
odmeravanja A/D konvertora je podeena dosta vie da bi se smanjila potreba za skupe antialiasing
filtre.
Druge periferije obuhvataju serijski interfejs i sposobnost logovanja podataka. Serijski
interfejs omoguava kontrolu modema od strane host PC-a ili drugog procesora preko standardnog
RS-232 ili RS-422 interfejsa. RS-232 omoguuje konekciju sa veinom PC-a i instrumenata na
brzinama s9600 bauda. RS-422 omoguava da elektronika modema bude blie smetena
pretvarau, omoguujui host PC-u ili instrumentu da bude nekoliko kilometara od elektronike. Ovo
omoguuje alternativu loim, umnim analognim konekcijama sa pretvaraem preko dugih kablova.
Sposobnost logovanja podataka koristi 900 kB memorije dostupne za baferovanje i smetanje
dolazeih podataka. U mnogim aplikacijama, poeljno je memorisati podatke na neko vreme pre
akustinog prenosa.
Elektronika modema se moe upakovati u raznovrsnim konfiguracijama. Najednostavnija
konfiguracija je modemska ploa prikazana na slici 9.5. U ovoj konfiguraciji, odtampana ploa je
montirana na asiju i eksterno se napaja. Obino se ova konfiguracija koristi u aplikacijama
originalnog proizvoaa opreme (OEM), gde se modem integrie sa instrumentacijom drugog
proizvoaa. Druga konfiguracija je pakovanje modema sa baterijama u zatvorenom kuitu za
podvodnu primenu. Zahtevana dubina vode ili pritisak odreuju tip kuita. Slika 9.5 pokazuje
ATM-885 akustini modem upakovan u aluminijumsko kuite za maksimalne dubine 2000 m.
Zapazimo da kuite ima konektor za eksterno napajanje i serijski interfejs za vezu sa host
opremom. Za rad na palubi elektronika moe takoe biti instalirana u AC napajanom dekboksu ili
19-innom reku. Oprema na palubi koristi udaljeni pretvara. Slika 9.5 pokazuje fotografije AC
napajanog dekboksa i udaljenog pretvaraa. Zadnja opcija je da elektronika modema bude
upakovana u plovku koji sadri RF modem i GPS prijemnik. Pretvara modema visi ispod plovka, a
bilo koji podaci primljeni modemom su preneeni preko RF linka do stanice na obali i obrnuto.

Slika 9.5 Komponente modema ATM-88x: (a) OEM ploa; (b) ATM-885; (c) ATM-881 dekboks; (d)
udaljeni pretvara
150
9.3 Aplikacije telemetrijskih sistema

Brojne telemetrijske aplikacije se mogu nai u skoranjoj istoriji akustine telemetrije mada
uglavnom poinju 80-tih godina posle znaajnih istraivanja u oblasti inkoherentnih FSK sistema.
DATS sistem je bio sposoban da radi sa brzinama podataka do 1200 bita po sekundi (bps). Koncept
korienja akustine telemetrije za nadgledanje i kontrolu naftnih buotina je testiran i korien na
dubini od 100m ispod povrine vode i na horizontalnim rastojanjima od 2 nautike milje.
Nadgledanje i kontrola nafte od ovog trenutka do danas koriste akustinu telemetriju da bi se
smanjili trokovi odravanja i rada. 1989. godine je demonstriran vertikalni akustini telemetrijski
link koji se moe postaviti ka podvodnom robotu koji je upotrebljen kao zamena gnjurcima
prilikom odravanja potopljenih platformi. 1991. godine Okeanografski institut WHOI je povezao
akustini telemetrijski eksperiment korienjem njihovog akustinog modema (UAM) za
sakupljanje senzorskih podataka tokom 6 meseci razvoja. Ovaj telemetrijski sistem, koji se koristi i
danas, je baziran na TMS30C44 DSP tehnologiji i predstavlja promenljivi, konfigurabilni ureaj za
autonomne i usidrene telemetrijske aplikacije. Do 90-tih godina tehnologija akustine telemetrije
koristi nekoherentne modeme. Jedan od najnaprednijih ovakvih sistema, nazvan Telesonar i
razvijen od strane Datasonics, koristi MFSK tehniku koja primenjuje Hadamard kodiranje kao i
konvoluciono kodiranje i ablone frekventnog skakanja (frequency-hopping).
Prvi pokuaj koji koristi faznu koherentnu signalizaciju je nainjen 1989. godine i tehnike
minimalne ekvalizacije na prikupljene telemetrijske slike i komande izmeu broda na povrini vode
i podvodnog robota. Kvadraturna amplitudska modulacija (QAM) je koriena sa brzinama prenosa
do 500 kbps i irinom opsega 125 kHz centriranog oko 1 MHz. Novo istraivanje je dovelo do
uspene komunikacije kako u horizontalnim tako i u vertikalnim kanalima sa veim brzinama
podataka korienjem efikasne MPSK i MQAM modulacije. 1994. godine je opisan prototip
digitalnog, akustinog podvodnog telefona koji kompresuje podatke pre slanja. Jedan od
najnaprednijih akustinih telemetrijskih sistema je razvijen od strane USA mornarice i ovaj taktiki
sistem moe koristiti nekoherentne kao i koherentne modulacione/demodulacione tehnike sa
viestrukim nizovima senzora na ulazu i koristi se za mnotvo aplikacija u mornarici, kao to je
prenos glasa, teksta i video signala izmeu dva UUV (podvodna vozila bez operatera), UUV-a i
brodova na povrini, UUV-a i podmornice, brodova i podmornice, izmeu dve podmornice itd. Ovi
telemetrijski linkovi su uspostavljeni sa razliitim brzinama podataka do s 20 kbps, rade u nekoliko
nisko, srednje i visoko frekventnih opsega na daljinama od 2km u plitkoj vodi, 3.7 - 5.6 km na
visokim frekvencijama i 37 - 124 km na srednjim frekvencijama u dubokoj vodi.
Sve vie raste interesovanje za primenu akustine telemetrije u pravljenju podvodnih mrea
sa point-to-point telemetrijskim linkovima. Slikovito predstavljanje jedne podvodne akustine
telemetrijske mree je prikazano na slici 9.6. Tipino, ovi sistemi koriste jednu ili vie od sledeih
ema za viekorisniki pristup: viestruki pristup sa vremenskom raspodelom (TDMA), viestruki
pristup sa frekvencijskom raspodelom (FDMA) i viestruki pristup sa kodnom raspodelom
(CDMA) sa slojem protokola vieg nivoa koji esto koristi ARQ i handshaking ("rukovanje")
metodologije.

Slika 9.6 Dijagrampodvodne akustine telemetrijske mree


151
9.3.1 NUWC modem odreenog opsega
NUWC telemetrijski sistem odreenog opsega je grupa podvodnih modema akustine
telemetrije razvijena od strane Naval Undersea Warfare Center Division (NUWC). Modemi su
razvijeni kao deo podvodnog telemetrijskog projekta podmornica koji bi trebali da omogue
robustnu dvosmernu podvodnu akustinu komunikaciju podsistema za podvodno testiranje i
procenjivanje. Cilj je bio da se napravi akustini modem koji moe pouzdano komunicirati sa
objektima ispod povrine brzinama podataka oko 1 kbps na razdaljinama do 2 nautike milje u
plitkoj i dubokoj vodi uz odravanje praenja vozila. irina opsega sistema i centralne frekvencije
su ogranieni, kao i izbor pretvaraa koji e se koristiti. Prijemni hidrofoni raspoloivi u datom
rasponu su obino iroki prostorno i kruni, a dostupni predajnici su takoe esto kruni. Modemi
odreenog opsega moraju se osloniti na adaptivnu ekvalizaciju, uparenu sa vremenskom
redundansom i emama za korekciju greaka da bi se postigla robustna podvodna komunikacija.
Cena ovih tehnika je smanjena brzina podataka. Iako sistem emituje pri 4000 bps, maksimalne
odrive brzine prenosa podataka su oko 900 bps sa upola brzim kodovanjem i 1800 bps bez
kodovanja.
Fiziki, svaki modem je VME asija sa laptop raunarom koji slui kao korisniki interfejs.
VME asija je kontrolisana sa FORCE-5CE CPU koji pokree SUN OS 4.1.3-u1. asija takoe
sadri hard disk, VME takt i sinhronizacionu plou (VCAT) koja slui kao glavni eksterni takt,
opcionalnu GPS plou za sinhronizaciju prenosa sa GPS vremenskom referencom, kao i dva oktalna
TMS320C40 procesora za obradu digitalnog signala kao to je prikazano na slici 9.7.

Slika 9.7 Blok dijagramasije NUWC telemetrijskog modema

Svaki modem ima predajnik i prijemnik. Predajnik se oslanja na dva TMS320C40
procesora. On ita binarne podatke iz bafera na UNIX domainu, zatim paketizuje i (opcionalno)
konvoliciono kodira podatke. Prenoeni signal je digitalno sintetizovan, digitalno-analogno
konvertovan i emitovan u vodu. Slika 9.1 pokazuje format prenosa. Svaki jedno-sekundni paket
podataka je poslat redundantno po emi vremenske razlike da bi se poboljala robustnost
prijemnika.
Prijemnik za sistem je ekvilajzer adaptivnog odluivanja sa povratnom petljom i sa
digitalnom petljom fazno zakljuanom (DFE-DPLL). Prijemnik je implementiran korienjem osam
TMS320C40 procesora za obradu digitalnog signala i sadri etiri funkcionalna bloka: detekcija
paketa i sinhronizacija, Doplerova procena i kompenzacija, kompleksna demodulacija i
ekvalizacija. Viterbijevo dekodiranje (ako se zahteva) se izvodi na UNIX domainu. Poto je okean
veoma nestacionarna, vremenski promenljiva sredina, dva prenosa istog paketa podataka, dovoljno
vremenski odvojena, idu preko nezavisnih kanala da bi stigli do jednog senzora. Jednomkada
redundantni paketi podataka stignu do senzora, mreni efekat je u osnovi ekvivalentan prostornoj
razliitosti. Algoritam adaptivnog ekvilajzera ima vie ulaza gde svaki ulaz sadri istu informaciju
koja je primljena preko nezavisnih putanja. Cena vremenske razliitosti je smanjenje brzine
podataka, ali je esto esencijalno za telemetriju sa malo greaka.

9.3.2 MDR
Ovde se NUWC modemi odreenog opsega koriste za akustino prenoenje podataka
sakupljenih za vreme vebe na velikoj dubini sa mobilnim objetkom (MDR) od zaronjene
podmornice do usidrenog broda kao to je prikazano na slici 9.8. MDR predstavlja jedno od
152
inicijalnih korienja ovog modemskog sistema. Jedna modemska asija sa laptop interfejsom je
podeena za analizu podataka i nalazi se u stanici za analizu na brodu. Ona ima pristup izlazima 18
omnidirekcionalnih hidrofona koji su postavljeni u dva vertikalna kraka MDR niza kao to je
prikazano na slici 9.8. Odreeni broj fajlova sa ASCII podacima koji sadre podatke za
konfiguraciju pozicije i testiranje se emituje iz podmornice koja se testira i prihvata se vertikalnim
nizom hidrofona. Prijemnik akustinog telemetrijskog modema je bio uspean u dekodiranju fajlova
podataka sa nekoliko ili bez greaka.
Slika 9.8 Konfiguracija mobilne telemetrije na velikoj dubini

9.3.3 SETI VTP
Program virtuelnog torpeda u podmornici je inicijalna implementacija projekta taktike
integracije sintetike okoline (SETI). SETI projekat promovie korienje napredne distribuirane
simulacije (ADS) za kreiranje trening mogunosti visoko osetljivog protivpodmornikog ratovanja
(ASW) korienjem ivih meta, sintetikih torpeda i taktikih i trening sistema na podmornici u
realnoj spoljanjoj okolini. Cilj VTP projekta je omoguenje interakcije podmornica u realnom
vremenu sa simuliranim torpedima. SETI VTP konceptualni crtei su prikazani na slikama 9.9 i
9.10. Demonstrirane osobine ukljuuju (1) ifrovanu, dvosmernu, puni dupleks, razmenu podataka
izmeu zaronjene podmornice i simuliranih objekata preko WAN-a koji ukljuuje modeme
odreenog opsega i satelitski link; (2) kontrola lansiranja simuliranih torpeda u podmornici iz
simuliranih objekata i prijem taktikih podataka o oruju iz lansiranog oruja i (3) korienje dva
alternativna metoda komunikacije, protokole distribuirane interaktivne simulacije (DIS) i
arhitekture visokog nivoa (HLA) pokrenute infrastrukture (RTI) za prenos podataka o oruju i o
poziciji izmeu podmornice i simuliranih objekata.

Slika 9.9 Ilustracija SETI VTP koncepta telemetrijskog linka

Slika 9.10 SETI VTP telemetrijska konfiguracija na brodu/obali
153
9.3.4 Podvodni akustiki ECG telemetrijski sistem baziran na mikrokontroleru
Ovde je predstavljen podvodni akustiki telemetrijski sistem [10] za digitalni prenos
elektrokardiograma (ECG) baziran na mikrokontroleru. Sistem je dizajniran da radi u realnom
vremenu, prenosom podataka kroz vodu, i korien je u poetku za prenos brzine rada srca, brzine
disanja i dubine ronioca u multipleksiranom formatu. Programabilna sposobnost sistema omoguuje
efektivno reenje problema prenosa podataka u prisustvu interferencije zbog vie prenosnih puteva.
Akustika telemetrija je najpraktiniji metod za podvodni fizioloki monitoring. Glavni
tehniki problem je prevazii interferenciju zbog vie prenosnih puteva koja je uopteno prisutna u
odreenom stepenu u svakom podvodnom kanalu; ovo moe uzrokovati ozbiljno izoblienje
primljenih signala usled faznih i amplitudskih fluktuacija. Korienje programirane inteligencije i
serijskog prenosa bita omoguuje akviziciju, kodiranje i telemetriju kontinualnih podataka, na
primer analognog signala kakav je ECG, kao i naizmeninih podataka kakvi su impulsi koji
predstavljaju rad srca, brzinu disanja i dubinu. Sistem moe koristiti dve eme kodiranja, impulsnu
kodnu modulaciju (PCM) ili impulsnu pozicionu modulaciju (PPM), i koristi on-off keying (OOK)
prenos u burst-modu.

Slika 9.11 Viekanalni podvodni akustiki telemetrijski sistem

Sistem prikazan na slici 9.11 je razvijen za fizioloki monitoring ronioca korienjem
digitalnih akustikih podvodnih telemetrijskih tehnika. I predajnik i prijemnik sadre identini 8-
bitni Intel 87C51 mikrokontroler u jednom ipu; vidi sliku 9.12.

Slika 9.12 Na predajniku vidimo jedan ip Intel 87C51 mikrokontrolera

Mikrokontroler u predajniku kontrolie digitalno kodovanje i sekvenciranje signala sa tri
senzora (vie principijelno) dodeljivanjem razliitih prioriteta prekidnim nivoima. On takoe
kontrolie akustiki prenos ovih signala multipleksiranjem on-off keying odvojenih noseih
frekvencija za svaki biomedicinski ili fiziki parametar. Identina hijerarhija prioriteta prekida je
implementirana u mikrokontroleru prijemnika da se postigne maksimum vremenske preciznosti i
minimum greaka podataka. Sve frekvencije su kontrolisane kristalom i mogu se zameniti
reprogramiranjem dva mikrokontrolera. Panja je fokusirana na telemetriju ECG zbog pojedinanih
problema vezanih za emitovanje kompleksnog analognog signala.
154
Modularna programabilna konfiguracija sistema sree dva glavna kriterijuma za dizajn za
podvodne akustike telemetrijske sisteme:
1. pouzdana detekcija, koja je zavisna od opsega (daljine), nosee frekvencije i akustike
snage, kao to je formulisano sonarnim jednainama
2. telemetrijski link imun na prenos preko vie puteva koji omoguuje detekciju eljenih
signala (direktni kanal) u prisustvu viekanalnih eha.
Kompletni predajnik je enkapsuliran u kuite zatieno od pritiska unutar odela ronioca.
Razliiti fizioloki signali se zahtevaju od odgovarajuih senzora. Pojaani i filtrirani signal se
zatim odmerava na 200Hz korienjem brzog 8-bitnog analogno digitalnog konvertora povezanog
za emitujui procesor. Softver kontrolie QRS detekciju i osobine ekstrakcionog procesa, praenog
PCM ili PPM kodiranjem podataka primenjenog na odmerene signale. Kodirani signali se zatim
emituju OOK prenosom korienjem pojaavaa snage klase E da pokrene akustiki projektor.
Glavna funkcija prijemnika je da skenira akustike frekvencije prikupljene hidrofonom i da
obezbedi logiki ulaz u procesor prijemnika, koji je sinhronizovan sa prekidnim telemetrijskim
protokolom pomenutim gore i obezbeuje vremensku kontrolu i digitalno impulsno dekodiranje za
svaki parametar posebno. Prijemnik je opremljen digitalno-analognim konvertorom, automatskom
kontrolom pojaanja i niskopropusnim filtrom za rekonstrukciju ECG signala, i povezan je za
prenosivi viekanalni data logger preko RS-232 za prenosivi laptop raunar.


Slika 9.13 QRS detektor u realnomvremenu i DPCM enkoder

Razvoj softvera je obuhvatio kodiranje/dekodiranje signala, komunikacione protokole i rad
sa memorijom, programiranje je izvedeno korienjem Assembly koda, zatim je testirano
korienjem In-Circuit Emulatora (ICM) za Intel 87C51 mikrokontrolere. Slika 9.13 ilustruje QRS
detekciju i proces digitalnog kodovanja. Dok je ovde ilustrovano za PCM, proces je jednako
primenljiv za PPM. Jedan primer rekonstrukcionog procesa uraenog u prijemniku je prikazan na
slici 9.14.
Slika 9.15 pokazuje vremenski dijagram za digitalno PPM kodiranje. Deset PQRST
odmeraka su selektovani za kodiranje i prenos. PPM metodom, svaki PQRST frejm odmerka je
podeljen u 2
N
mogua vremenska slota. Emitujui impuls (t
pulse
) zauzima samo jedan od ovih
vremenskih slota, ija irina slota je frakcionalno vea od t
pulse
, njegova pozicija indicira vrednost
pojedinanog odmerka.

Slika 9.14 Primljeni PCM impulsi i rekonstruisani ECG u prijemniku; (a) primljeni PCM
impulsi, ukljuujui 7-bitnu sinhronizacionu re; (b) rekonstruisani ECG pre filtriranja; (c)
rekonstruisani ECG posle filtriranja
155

Slika 9.15 ECG digitalno kodiranjei format prenosa

































156
10. VIRTUELNA INSTRUMENTACIJA U TELEMETRIJSKIM SISTEMIMA

10.1 Funkcionalni model virtuelnog instrumenta [15]

Moderni merni sistemi za akviziciju i obradu podataka kombinuju tri osnovne funkcionalnosti:
Akvizicija podataka. Obino je obuhvaeno nekoliko mernih veliina, koje opisuju
ponaanje objekta merenja; one se odmeravaju istovremeno ili sekvencijalno, u veini
sluajeva multipleksiranjem mernih signala preko nekoliko analognih kanala (8, 16, 32 ili
vie) radi dalje konverzije u zajednikom analogno-diugitalnom konvertoru. Ova funkcija se
hardverski implementira pomou modularnih DAQ kartica (slika 10.1);

Slika 10.1 Komponente sistema za akviziciju podataka
Analiza podataka pomou algoritama za obradu rezultata iz vie sjedinjenih ili
kombinovanih merenja i specifine procedure za merenje i raunanje koje eliminiu
sistematske greke, zavisno od merene veliine i okoline u okviru koje se merenja izvode.
Obino oba funkcija zahteva izvravanje velikog broja raunskih i logikih operacija u cilju
smanjenja poetne neodreenosti veliine koja se meri njenim poreenjem sa takozvanom
najverovatnijom vrednou veliine i intervalom rezidualne neodreenosti standardne
devijacije;
Prezentacija podataka. Veoma esto obuhvata vizualizaciju izmerenih podataka u formi
grafika ili tabela. Pogodna vizualizacija ima odreen uticaj na kvalitet izvrenog mernog
procesa.

Slika 10.2 Funkcionalni model virtuelnog instrumenta

157
Merni proces se moe posmatrati kao generisanje poruka koje je izazvano nekim
dogaajima u okviru mernog okruenja, a koje su u direktnoj sprezi sa promenama na objektu
merenja. Stoga je prirodno realizovati merni proces pomou softverskog okruenja tipa Windows, u
kome se uticaji na kompjutersko okruenje izazivaju dogaajima kroz generisanje poruka. Dogaaji
mogu biti izazvani od strane korisnika kroz interakciju sa grafikim elementima korisnikog
interfejsa pomou tastature ili mia. Dogaaji koji dolaze iz mernog okruenja su ravnopravni sa
dogaajima koje uzrokuje operator (slika 10.2) i na taj nain operator postaje aktivni uesnik u
mernom procesu. Dogaaji u mernoj okolini koji generiu adekvatne poruke su oznaeni na levom
delu slike 10.2, a dogaaji koje uzrokuje operator i koji stvaraju odgovarajue poruke su oznaeni
na desnom delu slike.
Hardverski resursi virtuelnog instrumenta uglavnom su definisani DAQ karticom i njenim
mogunostima interakcije sa objektom merenja. Tu se pre svega misli na tipove signala koje kartica
moe generisati ili obraivati, kao na primer: analogni ulazi, analogni izlazi, digitalni ulazi, digitalni
izlazi, tajmerski/brojaki ulazi/izlazi itd.
J edna sutinska prednost virtuelnih instrumenata je uoptavanje njihove strukture pomou
zajednikog modela za predstavljanje signala. Poto je okruenje u kome se vri obrada signala
diskretno, model za diskretno predstavljanje analognih ulaznih i izlaznih signala je od kljunog
znaaja.
Kontinualni signal se konvertuje u diskretni oblik koji se kasnije obrauje, a zatim ako je
neophodno ponovo konvertuje u kontinualni signal (slika 10.3). Na ovaj nain obrada diskretnog
signala moe biti izvrena raunarom opte namene primenom raznovrsnih algoritama za obradu
signala, ali opta struktura sistema ostaje ista. U odreenim uslovima, heterogeno kombinovanje
kontinualnih sa diskretnim signalima moe biti ekvivalentno optem kontinualnom, vremenski
invarijantnom sistemu sa frekventnim odzivom H
c
(e).

Slika 10.3 Uopteni dijagramobradekontinualnog signala u virtuelnominstrumentu
Pojanjavanje uslova ekvivalentnosti je od kljunog znaaja za pravilno izvravanje mernog
procesa sa informacione take gledita u okviru virtuelnih mernih sistema. Modulacija analognog
signala x
c
(t) impulsnim signalom p(t) sa periodom odmeravanja T odnosno frekvencijom
odmeravanja e
s
, T = 2t/e
s
, je najee korieni metod konverzije:
( ) ( ) ( ) ( ) ( )

+
=
= =
n
c p
nT t t p t p t x t x o ,
Signal x
p
(t) je sekvenca impulsa sa amplitudama impulsa koje su jednake odmercima signala
x
c
(t) u trenucima razdvojenih intervalom T, a frekventni ekvivalent je odreen konvolucijom X
c
(e) i
P(e):
( ) ( ) ( ) | | ( )

+
=
= =
k
s c c p
k X
T
P X X e e e e
t
e
1
*
2
1

Kao posledica dobija se X
c
(e) kao periodina funkcija frekvencije i skup izmetenih kopija
X
c
(e), skaliranih faktorom 1/T. Restauriranje originalnog signala ogranienog spektra e
M
je jedino
mogue ako se izmetene kopije ne preklapaju, tj. ako je ispunjen uslov e
s
2e
M
. Pod ovim
uslovom, veza izmeu frekventnog spektra X
c
(e) i signala x
c
(t) je data relacijom:
( ) ( ) e e
t
e
e
e
d e X t x
t j
c c
M
M
}
+

=
2
1

Rastavljanjem funkcije X
c
(e) pomou Furijeove transformacije dobija se:
158
( )
( )

|
|
.
|

\
|

=

|
|
.
|

\
|
=
|
|
.
|

\
|
=
n M
M
M
c
f
f
f
n
t j
n M
c
M
c
n t f
n t f
f
n
x d e
f
n
x
f
t x
M
M
M
t t
t t
e
t
t
t
e
2
2 sin
2 2 4
1
2
2
2

Prethodna jednaina pokazuje da analogni signal, definisan odmercima frekvencije f
s
, moe
biti restauriran proputanjem spektra diskretnog signala kroz idealni niskopropusni filter sa
graninom frekvencijom e
c
i uz odranje optih graninih uslova:
M s M s c M
e e e e e e 2 , > < <
Kada uslov nije ispunjen dolazi do pojave uma usled preklapanja kopija spektra, poznat kao
aliasing um. Zbog toga nepravilan izbor frekvencije odmeravanja vodi ka neizbenoj degradaciji
restauriranog signala. Pa se zato obino vri prethodno ograniavanje spektra signala. Greka koja
se stvara pri tome mora se uzeti u obzir pri ukupnom proraunu greke.
Mogua softverska arhitektura virtuelnog instrumenta je prikazana na slici 10.4.

Slika 10.4 Arhitektura softvera virtuelnog instrumenta
Oekuje se da sistem radi u Windows operativnom sistemu usled dobro dokumentovanih
metoda za pristupanje hardveru. Windows namee potrebu korienja specifinog modula, drajvera
kernel moda, koji je jedini modul koji moe direktno pristupiti hardveru, npr. ita iz ili upisuje u
ulazno-izlazne portove, reaguje na prekidne rutine, itd. U sluaju virtuelne instrumentacije ovaj
modul inkorporira brojne funkcije koje se koriste za itanje podataka iz AD konvertora,
podeavanje vrednosti DA konvertora, startovanje tajmera, itd. DLL drajveri (dinamic link libraries)
su u stvari omota koji omoguuje da funkcije koje su implementirane drajverom kernel moda budu
dostupne za korienje od strane aplikacija. Dodatno DLL drajveri mogu takoe obezbediti:
- Implementiranje serverske strane klijent-server protokola;
- Funkciju(e) koja moe biti pozvana od strane J ava RMI;
- Sinhronizacione mehanizme specifine za Windows za eliminisanje konflikata ako vie od
jedne aplikacije pokuava da pristupi hardveru u bilo kom momentu.
Prve dve omoguavaju daljinski pristup instrumentu, dok poslednja omoguava multikorisniki
pristup.
Sistem ovakve arhitekture reaguje na dogaaje formiranjem poruka, koje se smetaju u
redovima ekanja ciljne aplikacije. Ove poruke se pozivom sistema prosleuju dalje do funkcije
prozora WinProc. Kontrola se zatim proputa do specifinog koda, koji obrauje eljenu poruku.
Dogaaji mogu da nastanu i kao rezultat interakcije korisnika (preko tastature, mia itd.). Isti
159
pristup baziran na porukama se moe iskoristiti za asinhronu razmenu podataka sa hardverom. Ako
hardver to dozvoljava, korisnik moe zahtevati uzimanje serije odmeraka datom brzinom. Ovaj
zahtev se procesira u celosti lokalno, ak na nivou hardvera. Kada je zahtevani broj odmeraka
sakupljen, hardver generie zahtev za prekidom. Ovo se detektuje drajverom kernel moda, koji alje
specifinu poruku Windows kernelu. Ova poruka se zatim prosleuje aplikaciji koja e prihvatiti
odmerke. Zatim aplikacija prihvata ceo set odmeraka, uzetih u realnom vremenu i moe ih
vizualizovati lokalno ili ih poslati udaljenom korisniku.
Druga vana osobina ove arhitekture je da se svi zahtevi za pristup hardveru, bilo da su lokalni bilo
udaljeni, oslanjaju na jedan modul, DLL, za ispunjenje ovih zahteva. Ovo olakava implementaciju
sinhronizacije, korienjem standardnih Windows sinhronizacionih objekata.

10.2 Kategorije virtuelnih instrumenata [14, 16]

Danas se koncept virtuelne instrumentacije iroko primenjuje u oblasti merenja. Mada
znaenje virtuelnog instrumenta moe blago varirati u razliitim tehnikim publikacijama, moe se
izdvojiti glavna osobina virtuelnog instrumenta tj. prisustvo raunara u mernom sistemu.
Jedna mogunost korienja virtuelne instrumentacije je kontrola tradicionalne
instrumentacije pomou raunara uz pruanje korisniku grafikog interfejsa koji je laki za
korienje (slika 10.5a). Da bi se ovo postiglo koriste se GPIB, RS232 ili VXI standardi za
povezivanje instrumenata i kontrolera, a onda se grafiko okruenje koristi za implementaciju
korisnikog interfejsa. U malo drugaijem scenariju grupa razliitih instrumenata, koja se koristi za
dobijanje eljenog mernog rezultata, moe biti prezentovana kao novi sofisticiraniji instrument.
Tipian primer je korienje VXI-usklaenih instrumenata za obavljanje kompleksnih merenja
(slika 10.5b). Druga mogunost za povezivanje postojeeg seta instrumenata je primena
odgovarajuih softverskih algoritama na rezultate merenja. Obraeni podaci mogu biti prezentovani
korisniku kao rezultat jednog virtuelnog instrumenta. Slika 10.5c prikazuje primenu FFT algoritma
na podatke sakupljene akvizicionom karticom.

(a) (b) (c)
Slika 10.5 Virtuelni instrumenti koji reprezentuju: (a) jedan instrument, (b) grupu instrumenata, (c) grupu
instrumenata sa implementiranimsoftverskimprocedurama
Druga mogunost korienja virtuelne instrumentacije je implementiranje softverskih
algoritama koji simuliraju ponaanje realnih instrumenata (slika 10.6). Mogue je korienje vie od
jednog algoritma za simulaciju kompleksnih merenja i prezentacija konanih rezultata korisniku
kao rezultata dobijenih iz jednog monog virtuelnog instrumenta.
Uzimanjem u obzir obe mogunosti mogue je realizovati meovite sisteme, sofisticiranije i
fleksibilnije, to omoguuju dva modula jedan za simulaciju eksperimenta i drugi za izvravanje
realnog merenja (slika 10.7).
J edna veoma interesantna i vana komponenta koja se iroko primenjuje u mernim sistemima je
procesor digitalnog signala (DSP). Osobine kao to su (i) sposobnost implementiranja kompleksnih
mernih algoritama i (ii) sposobnost rada pod striktnim ogranienjima rada u realnom vremenu ine
ih atraktivnim za istraivake i industrijske aplikacije. Set koji ini raunar, akviziciona kartica i
DSP je primer kompaktnog i monog mernog sistema koji omoguuje korisniku realizaciju
kompleksnih merenja nad signalom. U skladu sa konceptom virtuelne instrumentacije mogue je
160
sakriti od krajnjeg korisnika korienje DSP-a, obezbeivanjem svih rezultata preko jednostavnog
grafikog interfejsa (slika 10.8).

Slika 10.6 VI koji predstavlja simulator
instrumenta

Slika 10.7 Sistemvirtuelnih instrumenata koji
implementiraju module za simulaciju i realno
merenje

Slika 10.8 Virtuelni instrument koji reprezentuje
DSP bazirani akvizicioni sistem

Slika 10.9 VI za daljinsku kontrolu
instrumentacije

Slika 10.10 VI koji reprezentuje distribuirani merni sistem

161
Dalja evolucija koncepta VI-a je daljinska kontrola i monitoring merne instrumentacije
(slika 10.9). ak i ako je interakcija izmeu korisnika i instrumenata implementirana preko mree,
krajnji korisnik ima mogunost rada sa grafikim interfejsom koji omoguuje korienje
instrumentacije lakim. Kako funkcionie realna merna procedura, koji tipovi instrumenata i
algoritama se koriste i kako je realizovana mrena komunikacija ostaje sakriveno za korisnika.
Zadnji i najzahtevniji korak je realizovanje distribuiranog mernog sistema i njegovo
predstavljanje krajnjem korisniku u vidu VI-a (slika 10.10). Sa take gledita krajnjeg korisnika
nita se nije promenilo.
Sadanji trend meupovezivanja mernih sistema je nastao zbog proirenja zone koju
pokrivaju. Proces koji se nadgleda u sluaju velikih i kompleksnih fabrika se obino deli na elije
koje se mogu opsluiti jednom procesnom jedinicom ili grupom lokalno povezanih jedinica.
Geografski distribuirane jedinice se povezuju u distribuirani merni sistem. Tipian primer takvog
sistema koji ukljuuje razliite virtuelne instrumente i lokalnu raunarsku mreu (LAN) je prikazan
na slici 10.11.

Slika 10.11 Blok dijagramdistribuiranog mernog sistema
Krajnji cilj izrade i povezivanja virtuelnih instrumenata moe biti jedna virtuelna
laboratorija kojoj bi se moglo pristupiti preko Interneta. Ona bi sadrala virtuelne i tradicionalne
instrumente koji zajedno predstavljaju jednu celinu koja omoguuje potreban eksperimentalni rad.
Takva jedna virtuelna laboratorija moe biti upotrebljena za istraivaki rad ili je mogu koristiti
studenti u cilju poboljanja procesa edukacije na polju razliitih merenja elektrinih i neelektrinih
veliina. Uoptena blok ema jedne takve virtuelne laboratorije bi bila kao na slici 10.12.
Korisnik
Korisnik
Korisnik
Server
laboratorije
Instrumenti
Instrumenti
Instrumenti
Internet
Internet
Internet

Slika 10.12 Virtuelna laboratorija

10.3 Osnovne komponente virtuelnih instrumenata [14]

10.3.1 Raunar i displej

Raunar i displej su srce virtuelnih instrumentacionih sistema. Ovi sistemi su obino
bazirani na personalnom raunaru ili radnoj stanici sa monitorom visoke rezolucije, tastaturom i
162
miem. Vano je da izabrani raunar ispunjava potrebne zahteve koje trai specificirani softverski
paket. Veoma brz tehnoloki razvoj raunara je dosta uticao na razvoj virtuelne instruemntacije.
Prelazak sa DOS operativnog sistema na Windows je omoguio korisnicima grafiki interfejs i 32-
bitni softver (trenutno se prelazi na 64-bitni) je postao dostupan za projetovanje virtuelnih
instrumenata. Napredak u performansama procesora takoe utie na kvalitet virtuelnih
instrumenata. Bre arhitekture magistrala (kao to su PCI i PCI Express) eliminiu usko grlo
tradicionalnog prenosa podataka starijim tipovima magistrala (ISA). Budunost virtuelne
instrumentacije je u vrstoj sprezi sa razvojem raunarske tehnologije.

10.3.2 Softver

Ako je raunar srce virtuelnih instrumentacionih sistema, softver je njihov mozak. Softver
definie funkcionalnost i izgled virtuelnih instrumentacionih sistema. Softver je uglavnom
projektovan da radi na industrijskim standardnim operativnim sistemima na personalnim
raunarima i radnim stanicama. Implementirani softver se moe podeliti na nekoliko nivoa.
Softver na nivou registarazahteva poznavanje unutranje strukture registara ureaja (DAQ kartice,
RS 232 instrumenta, GPIB instrumenta ili VXI modula) radi unoenja kombinacija bita uzetih iz
uputstva konkretnog ureaja u cilju programiranja mernih funkcija ureaja. Ovo je najtei nain
programiranja. Dobijeni program je veoma zavistan od hardvera i retko se moe izvravati na
sistemima sa drugaijim hardverom.
Softver na nivou drajvera. J edna od najvanijih komponenti u mernim sistemima dananjice je
drajverski softver ureaja. Drajveri ureaja vre komunikaciju sa hardverom instrumenta i njegovu
kontrolu u sistemu. Oni obezbeuju programiranje srednjeg nivoa teine koje omoguuje kompletan
pristup kompleksnim mernim mogunostima instrumenta. Danas se drajveri instrumenta isporuuju
modularno, kao komponente koje se koriste u aplikacionim programima.
Softver visokog nivoa. Sa sadanjim softverom visokog nivoa projektanti mogu lako, korienjem
integrisanih razvojnih alatki, kreirati, konfigurisati i prikazivati na displeju rezultate merenja.
Najpopularniji softverski alati su predstavljeni u tabeli 10.1.
Tabela 10.1 Osnovne osobine poznatih softverskih paketa za realizaciju virtuelnih instrumenata
Program Proizvoa Osnovne karakteristike
LabVIEW
National Instruments
ni.com
Grafiko programsko okruenje za akviziciju podataka,
analizu i prezentaciju. Biblioteke gotovih elemenata za
kreiranje grafikog korisnikog interfejsa. Podrano
upravljanjeakvizicionimkarticama i programabilnim
instrumentima.
LabWindows/CVI
National Instruments
ni.com
Razvojni programza akviziciju podataka, analizu i
prezentaciju. Rad pod razliitim operativnim sistemima.
Sadri biblioteke za akviziciju podataka, analizu i
prezentaciju. Poseduje ANSI C kompajler. Mogunost
integrisanja C koda i DLL-a u program.
Visual Designer
Intelligent
Instrumentation Inc.
www.instrument.com
Razvoj aplikacija primenom grafikog programiranja.
Razvojno okruenje na bazi blok dijagrama. Podrava vei
broj akvizicionih kartica, IEEE-488 instrumenata i
instrumenata sa serijskiminterfejsom.
HP VEE
Hewlett Packard Co.
www.hp.com
Grafiki orijentisano programsko okruenje za testiranje i
merenja. Grafiki izgled i upravljanje instrumentom preko
tekstualno orijentisanog programa. Mogunost povezivanja
sa drugimprogramima preko Active X.
SCPI standardne komande za programabilne instrumente. SCPI nije softverska alatka ali je jedan
efikasni dodatak koji omoguuje laku standardizovanu kontrolu programabilnih instrumenata. SCPI
smanjuje vreme razvoja i poveava itljivost test programa. SCPI obezbeuje lako razumljivi set
komandi, koje garantuju dobro definisano ponaanje instrumenta u svim uslovima, to spreava
neoekivano ponaanje instrumenta. Mada se IEEE 488.2 koristi kao osnova SCPI-a, on definie
163
komande programiranja koje moemo koristiti sa bilo kojim tipom hardvera ili komunikacionog
linka. Ima otvorenu strukturu.

10.3.3 Magistrale za povezivanje sa raunarom

GPIB je paralelna magistrala koju mnogi instrumenti koriste za komunikaciju. GPIB alje podatke u
bajtovima, a prenete poruke su esto kodirane kao nizovi ASCII karaktera. Raunar moe vriti
GPIB komunikaciju jedino ako ima GPIB karticu (ili spoljanji GPIB boks), kao to su one
prikazane na slici 10.13 i sa odgovarajuim instaliranim drajverima.

Slika 10.13 GPIB kartice kojeproizvodi NI
Moemo povezati vie instrumenata i raunara na istu GPIB magistralu. Svaki ureaj,
ukljuujui interfejs karticu raunara, mora imati jedinstvenu GPIB adresu izmeu 0 i 30, tako da
izvor podataka i destinacije mogu biti specificirane ovim brojem. Adresa 0 je normalno dodeljena
GPIB interfejs kartici. Instrumenti povezani za magistralu mogu koristiti adresu 1 do 30. GPIB ima
jedan kontroler, obino na raunar, koji kontrolie funkcije rukovoenja magistralom. Da bi
preneli komande instrumenta i podatke magistralom, kontroler adresira jednog govornika (talker) i
jednog ili vie sluaoca (listener). Nizovi podataka se zatim alju preko magistrale od govornika do
sluaoca. LabVIEW GPIB VI automatski odrauju adresiranje i mnoge druge funkcije rukovoenja
magistralom, time nas spaavajui kompleksnijeg programiranja. Sledea ilustracija pokazuje
tipini GPIB sistem (vidi sliku 10.14).

Slika 10.14 Tipini GPIB sistem koji sadri jedan ili vie instrumenata sa GPIB i jednu kontrolersku karticu
GPIB-a
Serijska komunikacija je drugo popularno sredstvo prenoenja podataka izmeu raunara i
perifernog ureaja kao to je programabilni instrument (ili pak drugi raunar).
LabVIEW moe vriti serijsku komunikaciju (standardi RS-232, RS-422 ili RS-485)
korienjem ugraenih ili spolja prikaenih (na primer, USB adapteri) serijskih portova na naem
raunaru. Serijska komunikacija koristi predajnik za slanje podataka od jednog bita u trenutku preko
jedne komunikacione linije ka prijemniku. Moe se koristiti ova metoda kada su brzine prenosa
male ili kada moramo prenositi podatke na velikim daljinama. Staromodan serijski komunkacioni
164
protokol, RS-232, je sporiji i manje pouzdan od GPIB, ali za njegovo izvoenje nije potrebna
kartica u naem raunaru, na instrument ne mora da podrava IEEE 488 standard pa mnogi ureaji
i dalje rade sa RS-232.
Slika 10.15 pokazuje tipini serijski komunikacioni sistem.

Slika 10.15 Tipini (RS-232) serijski sistemkoji sadri jedan instrument koji podrava RS-232 povezan na
raunar preko njegovog serijskog porta
Serijska komunikacija je zgodna jer veina PC-a imaju jedan ili dva ugraena RS-232
serijska porta pomou kojih moemo slati i primati podatke bez kupovine bilo kakvog specijalnog
hardvera. Neki noviji raunari nemaju ugraeni serijski port, ali je lako kupiti adapter USB u RS-
232 za cenu kotanja USB mia. Mada veina raunara danas ima ugraene USB (univerzalna
serijska magistrala) portove, USB je kompleksniji protokol koji je orijentisan ka raunarskim
periferijama, pre nego na komunikaciju sa instrumentima. Serijska komunikacija (RS-232, RS-422
ili RS-485) je starija u poreenju sa USB-om, ali je jo uvek iroko koriena za mnoge industrijske
ureaje.
Mnogi GPIB instrumenti takoe imaju ugraene serijske portove. Meutim, za razliku od
GPIB, RS-232 serijski port moe komunicirati sa samo jednim ureajem, to moe biti
ograniavajue za neke aplikacije. Komunikacija preko serijskog porta je takoe spora i nema
ugraene mogunosti provere greaka. Meutim, serijska komunikacija ima svoju primenu (ona je
sigurno ekonomina) i LabVIEW ima biblioteku koja sadri spremne funkcije za operacije preko
serijskog porta.
VXI magistrala. VXI (VME eXtensions for Instrumentation) omoguuje komunikaciju izmeu
jedinica sa transferom preko 20 Mbajta/sekundi izmeu VXI sistema. VXI instrumenti se instaliraju
u polici i kontrolisani su i komuniciraju direktno sa VXI raunarom. Ovakvi VXI instrumenti
nemaju dugmie ili prekidae za direktnu lokalnu kontrolu i nemaju lokalni displej tipian za
tradicionalne instrumente. Ovo je jedna otvorena arhitektura instrumenta koja kombinuje mnoge
prednosti GPIB ili raunarskih magistrala. VXIbus instrumenti su plug-in moduli koji se ubacuju u
specijalno dizajnirane slotove kartica u okviru asije (mainframe) (slika 10.16). asija sadri
napajanje, opremu za hlaenje i magistralu za komunikaciju modula.

Slika 10.16 Izgled tipinog sistema sa VXI magistralom koji se kontrolie raunarom preko GPIB magistrale

10.3.4 Modularni hardver[17]

Struktura i funkcije DAQ kartice
Odreeni merni zadaci se mogu na najbolji nain realizovati pomou kompjuterskih mernih
kartica. U kombinaciji sa raunarom i softverom, ovakve merne kartice ine virtuelni instrument.
165
Usled njihove proirene funkcionalnosti akvizicije podataka, raunarska merna kartica je nazvana
DAQ (Data Acquisition) kartica za akviziciju podataka. Nazivi kartice esto sadre dodatne simbole
DAQBoard oznaava karticu koja je napravljena za postavljanje unutar raunara (prikljuuje se na
PCI ili ISA magistralu); a DAQ PCCard oznaava PCMCIA karticu. Funkcije merne kartice
obuhvataju mnogo vie od proste A/D konverzije. Moderne raunarske DAQ kartice pruaju
sledee funkcije:
Digitalizacija izdvojenog signala (napona ili ponekad struje) iz jednog od vie analognih
ulaza;
Digitalizacija vie signala primljenih na vie analognih ulaza;
Antialiasing filtriranje ulaznog signala;
Podeavanje nivoa okidanja analognog ulaznog signala;
Generisanje eljenih signala (napona ili struje) na analognim izlazima preko D/A
konverzije;
Iitavanje i slanje digitalnih signala iz/ka digitalnim ulazima/izlazima podataka (DIO);
Generisanje signala eljene frekvencije ili generisanje impulsa eljenog trajanja;
Merenje frekvencije ulaznog signala ili merenje trajanja impulsa;
uvanje mernih podataka i podeavanja prilikom konfiguracije u memoriji kartice.
Slika 10.17 prikazuje funkcionalni dijagram tipine DAQ kartice. Tipina DAQ kartica se sastoji od
analognog multipleksera, programabilnog pojaavaa, kola odmeri - pamti (S&H) ili odmeri - prati
(S&T) kola, AD konvertora, DA konvertora, visokokvalitetnog izvora napajanja, kola za
kalibraciju, bloka za okidanje, registara, memorijskih kola i bloka za upravljanje. Neke kartice
pruaju DMA interfejs za direktan pristup memoriji raunara, bez korienja resursa procesora
(CPU).

Slika 10.17 Funkcionalni dijagramkompjuterske DAQ kartice
U odnosu na konvencionalne digitalne instrumente, DAQ kartice imaju sledee prednosti:
Podrka viekanalnog merenja;
Ista kartica se moe podesiti da radi kao digitalni multimetar, generator funkcija ili
osciloskop;
Slanje analognih ili digitalnih aktivacionih ili test signala mernom sistemu;
Ne zahtevaju dodatni prostor ukoliko su kartice postavljene na PCI, ISA ili PCMCIA
magistralu unutar raunara.
HiTech DAQ kartice visokih performansi proizvode brojne kompanije, kao to su National
Instruments, Keithley, IOtech, Advantech i ComputerBoard. Cene se kreu u opsegu od 1000$ do
5000$. Brojne male kompanije proizvode specijalne DAQ kartice ili kartice sa ogranienim
166
mogunostima. National Instruments nudi irok izbor raznih DAQ kartica sa dobrim izborom
magistrala, platformi, performansi, funkcionalnosti i cene (slika 10.18).

Slika 10.18 DAQ kartice firme National Instruments

Specifikacije DAQ kartice
Kvalitet AD konverzije ili digitalnog merenja odreuje frekvencija odmeravanja i rezolucija
merenja, izraena kao broj bitova u digitalnoj rei nakon digitalizacije. Digitalni osciloskop sa AD
konvertorom koji ima rezoluciju veu od 8 bitova moe biti napravljen samo kao virtuelni
instrument korienjem DAQ kartice i odgovarajueg softvera.
Specifikacije DAQ kartice takoe obuhvataju:
Broj analognih ulaza (kanala) i njihov tip: diferencijalni (DI) ili sa jednim uzemljenim
krajem (SE);
Rezolucija AD konvertora izraena preko broja bitova u digitalnoj rei;
Maksimalna brzina odmeravanja;
Ulazni opseg i rezolucija;
Tanost merenja;
Kapacitet integrisane EPROM memorije;
Nain povezivanja sa magistralom raunara;
Mogu se specificirati jo nekoliko, obino za korisnika manje vanih, parametara: broj
analognih izlaza, njihova rezolucija (broj bitova), naponski opseg analognog izlaza, metod okidanja
(analogni ili digitalni), ulazna impedansa, ulazna struja, faktor potiskivanja zajednikog signala
(CMRR), nain napajanja i potronja energije.
Broj analognih ulaza se kree od 1 do 64 (npr. NI-6031E) i obino se moe poveati (do
256) dodavanjem vie analognih multipleksera na dodatnoj proirenoj kartici. Zbog toga, jedna
DAQ kartica i PC se mogu iskoristiti za pravljenje viestrukog mernog sistema. Specificirani broj
DI (diferencijalnih) ulaza jednak je polovini od broja SE (sa jednim uzemljenim krajem) ulaza.
Razlog je broj signalnih linija koje se iskljuuju multiplekserom: dve linije iz svakog DI ulaza i
jedna linija iz svakog SE ulaza.
Broj bitova u digitalnoj rei nakon digitalizacije kree se od 8 do 24 (npr. NI-4350 kartica
za senzore temperature), sa gornjim opsegom koji znaajno premauje rezoluciju digitalnih
instrumenata u okviru iste cenovne grupe. Obino, broj efektivnih bitova u digitalnoj rei je
naveden za specifine modele kartice kao opseg vrednosti (npr. od 8 do 16 bita), gde ekstremne
duine rei odgovaraju respektivno najnioj brzini odmeravanja (najdua re npr. 16 bitova) i gde
najkrae rei odgovaraju najveoj brzini odmeravanja (najkraa re, npr. 8 bitova).
Brzina odmeravanja, izraena kao broj uzoraka po sekundi (Sps) je ono to najbolje
pokazuje prednost mernih sistema baziranih na DAQ kartici, nasuprot standardnim sistemima, kao
to je tradicionalni voltmetar. Brzina odmeravanja se kree od nekoliko hiljada Sps do 100 MSps
(npr. NI-5911). Vrednosti koje su navedene u katalozima odnose se na kapacitet konverzije
integrisanog AD konvertora i DSP kola (ukoliko nije drugaije specificirano). Brzina odmeravanja
je specificirana sintetiki za itavu vieulaznu karticu. Pri merenju napona na vie ulaza (kanalima)
multikanalne kartice, maksimalna brzina odmeravanja po ulazu se dobija deljenjem ukupne brzine
odmeravanja sa brojem aktivnih kanala. Na primer, ako karticu karakterie maksimalna ukupna
brzina odmeravanja od 1 MSps i ima 8 aktivnih ulaza, tada je maksimalna brzina odmeravanja po
167
kanalu 125 kSps. Meutim, ukoliko je na ploi aktivan samo jedan kanal, tada je maksimalna brzina
odmeravanja u ovom kanalu 1 MSps.
Ulazni opseg DAQ kartice je specificiran kao opseg vrednosti napona simetrinih u odnosu
na nulu ili kao pozitivni naponski opseg. Na razliitim karticama, ulazni opseg se kree od nekoliko
milivolti do nekoliko stotina volti (300 V na nekim DAQ karticama iz IOtech-a). Izabrani ulazni
opseg i bitska rezolucija definiu apsolutnu rezoluciju kartice. Uzmimo, na primer NI-6111E 12-to
bitnu karticu koja podrava ulazni opseg od 0.2 V do 42 V. U opsegu od 1 V, apsolutna
rezolucija AV merenja napona pomou ove kartice je:
( )
mV
V V V V
V 488 . 0
4096
1 1
2
12
min max
=

=

= A
Kada se ulazni napon pojaa programabilnim pojaavaem sa faktorom k, apsolutna
rezolucija se poboljava sa AV na AVk. Na primer, na Keithley KPCI-3107 multifunkcijskoj kartici,
korisnik moe podesiti jednu od 12 vrednosti pojaanja napona (1, 2, 4, 8, 10, 20, 40, 80, 100, 200,
400 ili 800 V/V).
Tanost merenja kartice je obino specificirana u obliku tabele, s obzirom da zavisi od
brojnih faktora: izabranog ulaznog opsega, temperature i trajanja testa (24 asa, 90 dana ili 1
godina). Na osnovu teorije merenja, tanost kartice se moe priblino proceniti kao 2 do 10 puta
gora nego njena rezolucija.
Integrisani memorijski bafer se moe iskoristiti za pamenje nekoliko stotina hiljada ili
preko nekoliko miliona uzoraka pre slanja podataka preko magistrale raunaru. DAQ kartice sa
velikom brzinom odmeravanja su opremljene EPROM memorijom za pamenje uzoraka podataka
merenja. Pored EPROM-a za uzorke, kartice imaju dosta manjih memorijskih ipova koji slue za
pamenje izabrane konfiguracije i podeavanja. Kartica NI-5112 ima ugraeni memorijski bafer od
16 ili 32 MB po ulaznom kanalu; NI-5102 kartica ima 663 KB.
Jo jedan parametar je nain povezivanja kartice sa raunarom. Kartice su dostupne za
sledee magistrale: PCI, ISA, PCMCIA, USB ili IEEE-1394. PCI, ISA i PCMCIA kartice su
napravljene kao plug-in kartice za instalaciju unutar raunara, kao to je prikazano na slici 10.18.
USB i IEEE-1394 kartice su napravljene kao samostalne celine, postavljaju se van PC-a i povezuju
se vieinim kablom.

10.4 Poreenje virtuelnog sa klasinim instrumentom

Samostalni tradicionalni instrumenti kao to su osciloskopi i generatori talasnih oblika su
veoma moni, skupi i projektovani da izvravaju jedan ili vie specifinih zadataka definisanih od
strane proizvoaa. Meutim, korisnik ih u optem sluaju ne moe proiravati ili prilagoavati.
Tasteri i prekidai na instrumentu, ugraena elektronika i funkcije dostupne korisniku, su specifine
za sluaj konkretnog instrumenta. Zatim, specijalna tehnologija i skupe komponente se moraju
razvijati da bi se izgradili ovi instrumenti, to ih ini veoma skupim i sporim za adaptiranje.
Virtuelni instrumenti sa druge strane mogu da menjaju strukturu hardvera, a funkcionalnost i
algoritam merenja su definisani softverom i korisnik ih moe lako menjati. Mogunost lakog
formiranja novog tipa instrumenta korienjem postojeih gradivnih blokova, kako u hardverskom
tako i u softverskom smislu, predstavlja veliku prednost virtuelne instrumentacije u istraivakom i
laboratorijskom radu.
Tradicionalni instrumenti su obino mnogo skuplji od odgovarajuih virtuelnih instrumenata
i esto imaju veu inicijalnu tanost. Klasini instrumenti su esto nepododni za prenoenje zbog
svoje veliine, za razliku od virtuelnih instrumenata koji mogu da rade na laptop raunarima pa
samim tim su po prirodi prenosivi. U tabeli 10.2 uporedo su prikazane osnovne karakteristike
klasinog i virtuelnog instrumenta.




168
Tabela 10.2 Osnovne karakteristike klasinog i virtuelnog instrumenta
Klasini instrument Virtuelni instrument
Funkciju definie proizvoa Funkciju definie korisnik
Hardver dominantan Softver dominantan
Skup J eftin
Zatvorena arhitektura, zasebno kuite,
ograniene mogunosti povezivanja
Otvorena arhitektura, iroka mogunost
povezivanja
Visoki trokovi odravanja Softver minimizira trokove odravanja
Spor razvoj tehnologije (ivotni ciklus
od 5-10 godina)
Brz razvoj tehnologije (ivotni ciklus od 1-2
godina)
Kao to se vidi (slika 10.19) klasian instrument se nalazi u posebnom kuitu sa
prikljucima na koje se dovode odgovarajui signali. Podeavanje parametara se vri preko
preklopnika, tastera i potenciometara, a rezultat se dobija u cifarskom obliku ili preko oscilograma.
U kuitu se nalaze specijalizovana kola i elementi kao to su A/D konvertori, kola za obradu
signala, mikroprocesor, memorija, zajednika magistrala. Sakupljeni podaci se analiziraju i
prikazuju korisniku. Proizvoa definie sve funkcije tako da su mogunosti korisnika da ih menja
veoma male. Nasuprot njemu virtuelni instrument koristi standardni raunar otvorene arhitekture za
obradu podataka, njegovu memoriju za smetanje podataka i njegove raznovrsne mogunosti za
prezentaciju rezultata merenja, dok su specijalizovani hardverski moduli za akviziciju i/ili
generisanje signala povezani na standardizovane magistrale raunara. Funkcionalnost ureaja
definie sam korisnik.

Slika 10.19 Poreenje prednjih panela klasinih i virtuelnih instrumenata

















169
11. INDUSTRIJSKI TELEMETRIJSKI SISTEMI

11.1 Beini senzori i senzorske mree

11.2 Praktini primeri telemetrijsih sistema

11.2.1 Sistem beinog oitavanja udaljenog merenja

Ovde e biti objanjen sistem koji omoguuje prikupljanje i prenos podataka iz vie taaka u
jednu taku u okviru odreenih stambenih oblasti. On sadri predajnike koji obavljaju merenje i
alju podatke i bazne stanice za prijem i dalje preusmeravanje primljenih podataka. Od predajnika
ide paketni prenos podataka brzinom od 870bps paketima od 32-64 bajta. Sistem koristi uzan
frekventni opseg i faznu modulaciju za prenos. Prenos se vri u sluajnom vremenu i na sluajnoj
frekvenciji, da bi se spreila kolizija podataka. Bazna stanica je irokopojasna, sa viekanalnom
DSP arhitekturom sposobnom da dekodira do 20 istovremeno primljenih signala. Sistem je tako
dizajniran da mu je kapacitet maksimalnih 6500 terminala po eliji, ivot baterije od 10 godina, a
raspon komunikacije je 1/2 km.
Mogunost udaljenog oitavanja elektrinog brojila, meraa gasa itd. eliminie ne samo
probleme vezane za prisutnost potroaa prilikom oitavanja, ve i omoguuje detaljnije praenje
profila potronje tako da se mogu vriti predvianja potronje. Koristi se pristup mikroelije, po
kome su merai, koji su rasporeeni po kuama, povezani za lokalni Mikroelijski kontroler
(MCC), preko beinih linkova. Svaki mera periodino vri oitavanje i alje podatke MCC-u. Da
bi se postigao zadovoljavajui nivo komunikacije u sistemu, predviena je kompleksnija arhitektura
MCC baznog prijemnika da bi se kompenzirala ogranienja vezana za nisku cenu predajnika.
Merai se napajaju baterijom koja e trajati 10 godina. Koliina oitanih podataka je mala i tipino
zahteva 32 do 64 bajta za prenos. Paket ukljuuje adresu meraa, oitavanje meraa, dodatne bitove
za korekciju greaka i bitove za sinhronizaciju simbola i paketa.
Frekvencija prenosa je mala i zavisna od primene od nekoliko puta na sat do jednom dnevno
ili ak sedmino. U Velikoj Britaniji je odreen frekventni opseg za ovaj prenos 183.5-184.5 MHz.
MCC prijemnik treba da prihvata podatke u to veoj oblasti, to zavisi od uslova prostiranja,
osetljivosti prijemnika, dozvoljene snage predajnika i ogranienja kapaciteta. Svaki beini
predajnik radi nezavisno od drugih i stoga alje svoje podatke nesinhronizovano u odnosu na druge.
Posmatrae se sluaj prenosa u jednom smeru.

Slika 11.1 Beini sistem za oitavanje brojila
170
Slika 11.1 ilustruje rad beinog sistema oitavanja unutar jedne mikroelije. Svaki mera
pojedinano je tako prilagoen da alje podatke beinom predajniku. Predajnik periodino uzima
oitavanje i emituje talas ka bliskim MCC prijemnicima. MCC prijemnik zatim preusmerava sva
oitavanja odgovarajuoj kompaniji raznim tehnikama, kao to je beini link ili iana konekcija.
Korienjem vie mikroelija moe se pokriti manji grad, na primer kao to je prikazano na slici
11.2. Postojae sluajevi kada se podaci iz jedne lokacije prihvataju od strane vie prijemnika. To se
obino deava kod kua koje su na ivici jedne ili vie elija. U tom sluaju kompanija e prihvatiti
vie kopijaistog oitavanja. Uspenost poslatog oitavanja se ne moe verifikovati jer imamo link u
jednom smeru.

Slika 11.2 Mikroelije
Modelovanje putanje beine komunikacije i tano predvianje gubitaka putanje izmeu
predajnika i prijemnika nije lako. Mora se iskoristiti ranije iskustvo i predlae se raunanje gubitaka
nivoa signala u urbanim sredinama od
3
1
daljina
.
MCC se smeta na pogodnu lokaciju. Izbor modulacije je ogranien dostupnom irinom
kanala, zahtevanom brzinom podataka i zahtevanim odnosom signal/um na prijemniku. BPSK je
izabrana za ovu aplikaciju i brzine podataka od 870bps. Za tehniku viestrukog pristupa pri prenosu
oitavanja iz vie kua izabrana je kombinacija frekventnog i vremenskog viestrukog pristupa.
Mera emituje paket u sluajnom intervalu, a takoe se svakom paketu sluajno dodeljuje
frekvencija nosioca unutar opsega 100kHz. Primer tehnike viestrukog pristupa je dat na slici 11.3.

Slika 11.3 Viestruki pristup
171
Kod meraa gasa kao izvor napajanja mora se koristiti baterija koja treba trajati 10 godina.
Meutim najbolja tehnologija baterija iz ugla minimalnog curenja ne moe omoguiti dovoljno
struje prilikom emitovanja. Reenje je korienje DC-DC konvertora koji e dopunjivati
naelektrisanje na kondenzatoru za vreme perioda kada je predajnik neaktivan, a zatim iskoristiti
kondenzator za napajanje pojaavaa snage predajnika za vreme emitovanja. Za bateriju je
odabrana Litijum Thiony Hlorid, LiSOCl
2
, a za kondenzator aluminijumski elektrolit koji nema
vrsti dielektrik. Slika 11.4 prikazuje fotografiju predajne jedinice meraa gasa.

Slika 11.4 Izgled predajnika
Poto predajnici samo periodino emituju BPSK signal male brzine, prijemnik mora biti sposoban
da prihvati pakete podataka koji se emituju asinhrono podkanalima u okviru kanala od 100 kHz.
Prijemnik mora istovremeno da slua signale na svim podopsezima i da pokua da demodulie onaj
koji pronae. Arhitektura prijemnika je data na slici 11.5 i predstavlja linearni dvo-kanalni
prijemnik sa jednom konverzijom na 21.4 MHz IF i zatim pododmeravanjem 10-bitnim ADC-om.
Dva kanala su multipleksirana zajedno i svaki signal je miksovan do nulte IF i decimovan faktorom
170. Decimacija otklanja kvantizacioni um i poveava dinamiki opseg za 22 dB.

Slika 11.5 Arhitektura prijemnika



172
11.2.2 Telemetrijski sistem za metereoloka merenja

Ovaj sistem (slika 11.6) je razvijen za merenja, visoke rezolucije, vertikalnih profila
temperature, pritiska i vlanosti atmosfere do visine od 250 m. Sistem meri pritisak (800-1100
mbar), temperaturu (0-35C) i relativnu vlanost (0-100% RH), a ukljuuje osmokanalnu 12-bitnu
jedinicu za akviziciju podataka i digitalni FM telemetrijski sistem koji radi na 173 MHz i koristi
konekciju na port tampaa na PC-u. Na slici 1(a) i 1(b) imamo blok emu ovog instrumenta.
Senzori su standardni: termistor za merenje temperature, senzor vlanosti kapacitivnog tipa za RH
merenja i piezootporni senzor za merenje pritiska. Podaci se alju ka zemlji korienjem digitalnog
telemetrijskog sistema male snage (10 mW) koji radi na 173 MHz i koristi veoma jednostavnu
prijemnu jedinicu na zemlji sa PC-em za snimanje i obradu podataka. Sistem karakterie
jednostavan dizajn instrumenta, mala teina i dobra tanost podataka.

Slika 11.6 Sistemza metereoloka merenja
Izbor pravog tipa senzora je jedan od glavnih faktora koji ine sistem to je mogue taniji i
pouzdaniji. Tane i ponovljive karakteristike, visoka osetljivost, stabilnost i pouzdanost su osobine
koje senzori moraju posedovati. Takoe je veoma bitno i vreme odziva senzora.
ema kola za kondicioniranje signala se moe videti u dijagramu kola prikazanom na slici
11.7. Imamo most sa jednim promenljivim elementom, koji se esto koristi pri radu sa termistorom i
RTD-om. Kolo je dizajnirano da radi u temperaturnom opsegu 0-35C za izlaz 0-5V. Napon
napajanja mosta je 2.5 V, obezbeen temperaturno stabilnom preciznom naponskom referencom
AD584S. Diferencijalni izlaz mosta se konvertuje u izlaz sa jednim krajem na izlazu
instrumentacionog pojaavaa (IA), AD623. Vrednosti komponenata mosta su tako odabrani da
postignu 0V izlaz na 0C. Instrumentacioni pojaava ima pojaanje 6 tako da njegov izlaz meri 5V
za oko 35C. RH senzor i senzor pritiska ne zahtevaju ekstra kondicioniranje signala poto oba daju
napone visokih nivoa koji se mogu direktno poslati.
Analogni naponski izlazi senzora se digitalizuju korienjem IC AD7893-5. AD7893-5 je
ADC sa 12-bitnim serijskim izlazom. Izlazi razliitih senzora se dovode na ADC preko
multipleksera CD4051. CD4051 je 8x1 multipekser pogodan za analogno i digitalno
multipleksiranje. Logika potrebna za kontrolu i sinhronizaciju multipleksiranja i rada ADC-a je
generisano programabilnim kolom koje sadri takt generator koji koristi invertor IC CD 4049,
brojae (CD 4029) i CD 4098. Trajanje takta je tako izabrano kako bi se zavrio jedan merni ciklus
u jednoj minuti.
173
Telemetrija na ploi sadri enkoder i FM predajnik male snage koji radi na 173 MHz. Pri
napajanju od 3V isporuuje nominalno +10 dBm rf izlaz. Enkoder konvertuje serijske podatke u
dve diskretne frekvencije f
1
i f
2
, a one se zatim moduliu u FM predajniku.

Slika 11.7 ema kola u predajniku i prijemniku
J edinica na zemlji sadri telemetrijski prijemni modul (RX1-173), dekoderska kola i PC za
logovanje podataka u realnom vremenu. Sadri uskopojasni FM superheterodinski prijemnik
sposoban za brzine podataka do 10 kbps. Radi sa napajanjem od 2.7 do 12 V i daje struju od 12 mA.
Izlaz prijemnika se demodulie, a dobijanje originalnih signala iz dobijenih frekvencija se izvodi
dekoderskim kolom, LM567. Propusni opseg dekodera se podeava spoljanjim kondenzatorima i
otpornicima. Centralna frekvencija (f
0
) i irina opsega (BW) dekodera se mogu nai iz,
1 1
0
1 . 1
1
C R
f =
2 0
1070
C f
V
BW
i
=
gde je R
1
=otpornost izmeu pinova 5 i 6 IC-a, C
1
=kapacitivnost na pinu 6,
C
2
=kapacitivnost na pinu 2 (u F) i V
i
=ulazni napon, V
i
s0.2 V. Konano, konverzija podataka u
njihov originalni format je ostvarenakorienjem logikog kola koje sadri ILI kolo (CD 4071) i D
flip flop (CD 4013).
Akvizicija podataka i logovanje se vri raunarom preko porta tampaa.
















174
11.2.3 Dijagnoza kvarova i odravanje elektronske opreme preko Interneta

Pouzdanost je veoma vana za skoro sve tipove opreme, posebno za opremu koja radi u
industrijskim sredinama, trafostanicama, prevoznim sredstvima, servisima u zgradi, hemijskim
fabrikama itd. Kvar opreme moe dovesti ne samo do gubitka proizvodnje, ve i do ljudskih
gubitaka u nekim ozbiljnijim situacijama. Stoga, nadgledanje i dijagnostika kvarova opreme se vri
njenim odravanjem u cilju spreavanja fatalnih kvarova opreme.
Dijagnoza kvara maine se odnosi na proces identifikacije radnih uslova maine i ispitivanja
njenih moguih uzroka kvarenja. Posmatraju se simptomi merenjem i analizom signala sakupljenih
na odreenom delu opreme. Uslovi rada maine se nadgledaju kontinualno tako da se moe odmah
detektovati pojava bilo kakve anomalije. Konvencionalni sistemi nadgledanja zahtevaju korienje
skupe instrumentacije koja vri analizu signala i dijagnozu kvarova. Kao to se vidi na slici 11.8, a
svaka maina, ili svaka grupa maina, zahteva set instrumenata. Za kompaniju koja ima dosta
maina cena ovih instrumenata je dosta velika. Pomou PC-a mogu se kreirati softverski virtuelni
instrumenti (VI) koji bi obavljali zadatke slino kao i skupa hardverska instrumentacija. Oigledno,
cena VI-a je manja od hardverskih instrumenata. Oni se takoe lake modifikuju i proiruju u
budunosti. Stoga, VI postaju popularni u savremenim industrijama.

Slika 11.8 Sistemza nadgledanje stanja opreme
Softver svakog VI-a koji je instaliran na PC i koji se koristi za nadgledanje maine ili grupe
maina, se mora odravati ako se zahteva nova funkcija ili modifikacija. Stoga, zadatak nadogradnje
softvera postaje mukotrpan posao. Zahvaljujui web tehnologiji, povezivanjem PC-ija koji
nadgledaju maine za Intranet ili Internet mreu, kao to je prikazano na slici 1b, mogue je
konvertovati lokalno odravanje u web bazirano odravanje. Stoga, mogue je udaljeno nadgledati
status maine preko Interneta korienjem web browser-a. Takoe se smanjuju cene putovanja
prilikomdovoenja eksperata na mesto gde se vri pregled opreme.
Web bazirano odravanje e sigurno poveati konkurentnost, produktivnost i kvalitet servisa
proizvoake kompanije. Web omoguuje univerzalan pristup poto imamo nezavisno povezivanje
razliitih tipova platformi koje koriste otvorene standarde za objavljivanje, reklamiranje (HTML,
XML), slanje poruka (HTTP) i umreavanje (TCP/IP).
Izgled web baziranog odravanja opreme je prikazan na slici 11.9. Sadri glavni web server,
za smetanje VI sa aktiviranim web pristupomi glavnu bazu podataka, web pretraivae i nekoliko
lokalnih mini-servera. Svaki lokalni mini-server ima ugraen mini-web-server i DAQ server.
Zavisno od zahteva, pretraivai ili korisnici se mogu povezati sa glavnim web serverom ili sa
nekim od mini-servera. Ako korisnik eli da kopira neke VI ili pristupi glavnoj bazi podataka da
pretrai informacije sakupljene iz nadgledanih maina, moe se povezati sa glavnim web serverom
preko Interneta. Ako korisnik eli da ispita trenutno radno stanje odreene maine, moe se direktno
povezati sa lokalnim mini-serverom koji nadgleda mainu.
175

Slika 11.9 Izgled web baziranog odravanja
Web bazirani sistem udaljenog merenja i nadgledanja mora sadrati mini-web-server i DAQ
server. Ova dva servera rade zajedno u sistemu udaljenog merenja i nadgledanja. Mini-web-server
vri sve vrste komunikacija neophodnih za Internet i ima vezu sa DAQ serverom. DAQ server vri
akviziciju podataka iz nadgledane maine i alje sakupljene podatke nazad mini-web-serveru za
pripremu njihovog prenosa ka pretraivau. Dodatno, sistem udaljenog merenja i nadgledanja treba
da sadri fizike komponente kao to su senzori, video kamere, mikrofoni, pojaavai i kondicioneri
signala, i DAQ kartice. Senzori prikupljaju eljene signale iz nadgledanih maina i zatim alju
signale pojaavau. Pojaava kondicionira signale u prihvatljive formate tako da ih DAQ kartice
mogu konvertovati u digitalne signale za dalju analizu ili prenos ka mini-web-serveru. Osim toga,
sistem udaljenog merenja mora omoguiti univerzalni interfejs za lako usvajanje razliitih tipova
interfejs standarda korienih od strane popularnih DAQ kartica. Sistem moe takoe koristiti
multimedije za snimanje signala slike/videa i zvuka maina, za svrhe uporeenja i inspekcije. Stoga,
primarno je selektovati pogodne komunikacione interfejse koje koriste senzori, multimedijalni
ureaji i drajveri popularnih DAQ kartica.
Svi web VI-i su smeteni na glavni web server radi lakog odravanja i nadogradnje funkcija
VI-a. Kada pretraiva ili operator maine dobije sakupljene podatke iz sistema udaljenog merenja i
nadgledanja preko Interneta, moe pozvati nekoliko web VI da bi izvrio dijagnozu kvara maine.
Kada glavni web server primi takav zahtev od strane pretraivaa, potreban VI se kopira sa glavnog
web servera na raunar pretraivaa. Pretraiva moe koristiti kopirani VI za analizu podataka i
izvrenje neophodne dijagnostike kvara. Posle zavretka analize, VI e generisati rezultate i
prikazati ih pretraivau. Pretraiva moe sauvati rezultate na lokalni raunar ili pripremiti
HTML stranicu sa rezultatimai poslati je drugim pretraivaima.
Postoje mnogo razliitih maina koje treba nadgledati. Svaka moe koristiti razliite metode
za analizu signala i dijagnozu kvarova. Stoga, svaki tip VI-a moe imati svoju biblioteku za obradu
signala, svoju grupu kontrola i funkcija, sposobnost prikazivanja na displeju, memorisanje podataka
i svoju jedinstvenu metodu analize. Razliiti VI-i mogu biti implementirani programiranjem u J ava,
C++, BASIC, itd. Za opisano web bazirano odravanje svi VI su implementirani korienjem Java
programskog jezika, zbog osobine portabilnosti i kompatibilnosti.

Implementacija web baziranog odravanja
Senzorska oprema, nadgledanje zvuka i videa, su osnova web baziranog sistema za merenje
i nadgledanje. Izgled sistema je prikazan na slici 2. Mini-server ima viekanalnu plou za akviziciju
podataka za koju je povezan odreeni broj senzora i mikrofona koji slue za prikupljanje razliitih
signala i zvukova generisanih nadgledanom mainom. Takoe ima video karticu za snimanje
video/slika preko video kamere. Mini server je jedan uobiajen PC sa operativnim sistemom
Windows 2000 i ugraenom Eternet karticom za povezivanje sa Internetom. Slika 11.10 pokazuje
kostur sistema. Opisuje tok informacija i mreu sistema. Korisnik, koji je predstavljen kao klijent,
zahteva servis prikupljanje podataka poseivanjem lokalnog mini-servera. Mini-server e narediti
ugraenom DAQ serveru da sakupi neophodne podatke o nadgledanoj maini. Posle zavretka
176
procesa udaljenog merenja i nadgledanja, mini-web-server e generisati web stranicu koja e
sadrati sakupljene podatke ili slike/zvuk i poslati ih nazad korisniku.

Slika 11.10 Kostur web baziranog udaljenog merenja i nadgledanja maine
Celokupna dijagnostika kvarova maine se vri pomou web VI i inteligentnog ekspertskog
sistema. Slika 11.11 prikazuje funkcije koje sadri mini-server koji interaguje sa web VI radi
dijagnostike. Mini-web-server podrava sve interfejse i funkcije komunikacije kada koristi web VI,
ukljuujui prikazivanje na displeju talasnog oblika signala, ekstraktovanje karakteristike, analizu
signala i konfigurisanje DAQ parametara. Pored zadataka koji se odnose na akviziciju podataka,
DAQ server takoe podrava funkcije koje kontroliu DAQ karticu i konekcionu plou.
Autorizovani korisnici mogu konfigurisati sve ove funkcije i parametre, kao to su izbor kanala,
frekvencija odmeravanja, konfiguracija granine frekvencije, osetljivost senzora, pojaanje
prikupljenih signala itd. preko Interneta. Ako se javi neko pogreno funkcionisanje u nadgledanoj
maini, odgovarajui web VI alje alarmnu poruku klijentima i lokalnom serveru. Web VI-i mogu
biti implementirani kao J ava apleti. Java aplet se moe pokrenuti na bilo koju J ava radnu sredinu,
kao to je Netscape Navigator i Internet Explorer.

Slika 11.11 Funkcije koje imamo u mini-serveru za interakciju sa web VI radi dijagnostike kvara
Slika 11.12 pokazuje arhitekturu web bazirane platforme i vezu izmeu klijenta i servera na
Internetu. Da bi baza podataka bila sofisticirana koristi se ASP, aktivna stranica servera, i ADO,
aktivni objekti podataka. ASP omoguava proireni pristup i obezbeuje otvoreni tip modela
objekta. Korienjem ADO mogue je povezati nekoliko baza podataka istovremeno. Blok sa leve
strane prikazuje osnove delove platforme, koja obuhvata web server, DAQ server, J ava aplete i
ActiveX kompatibilne ureaje. Ovi osnovni delovi su povezani sa bazom podataka, koja je
prikazana u srednjem bloku na slici 11.12. Svrha baze podatake je smetanje i upravljanje
rezultatima dijagnostike. Baza podataka sadri konfiguracione parametre, memorisane podatke
177
senzora koji se odnose na svaki tip kvara koji se moe javiti u nadgledanoj opremi, istoriju dogaaja
za uslove rada nadgledane opreme, i ID opreme i njenu konfiguraciju. Web bazirana dijagnostika
platforma je prikazana desno na slici 6. Platforma sadri zahtevane web VI koji se kopiraju iz
glavnog servera. Oni ukljuuju funkcije automatske identifikacije nadgledane opreme, kopiranje
istorije dogaaja koji se odnose na identifikovanu opremu za svrhe referentne veliine ili
uporeivanja, razliite metode analize podataka i ekstraktovanja neke karakteristike, generisanje
rezultata itd.

Slika 11.12 Arhitektura web bazirane dijagnostike platforme

11.2.4 Beini sistem za merenje naprezanja

Kombinacijom naprednih mikroprocesora male potronje energije, fleksibilnog softvera i
kondicionera signala male snage, dobijeni su sistemi koji troe veoma malo energije, a omoguuju
veoma brzo logovanje podataka i beinu komunikaciju.
Senzori koji prikupljaju esto veoma bitne informacije se integriu u razne strukture, maine
i ovekovu okolinu. Njihovo povezivanje icama ili optikim vlaknima suoeno je sa problemima
kao to su prekid ice, veoma skupo odravanje, ogranienje broja senzora itd.
Naprezanje je veoma korisna i esto merena veliina, koja je veoma bitna za strukturalni
integritet ili pak za monitoring stanja maine, itd. Za merenje naprezanja koriste se merne trake koje
su veoma tani merni pretvarai torzije, teine, pritiska i ubrzanja.
Funkcionalni blok dijagram vienamenskog beinog senzorskog vora je prikazan na slici
11.13. Zavisno od korienih senzora blok za kondicioniranje signala se moe reprogramirati ili
zameniti.
Za aplikacije koje se odnose na merenje naprezanja sposobnost beinog programiranja
ofseta i pojaanja senzora moe biti vana osobina prilikom kondicioniranja signala. Potrebna
energija za viekanalno, beino merenje naprezanja se moe znatno smanjiti pametnim
korienjem moda "spavanja" mikrokontrolera. Potronja energije po modovima rada bi bila: 1)
emitovanje podataka, 45 mW; 2) obrada/logovanje izmerenih podataka, 5 mW i 3) mod "spavanja",
0,02 mW.
178

Slika 11.13 Beini senzorski vor
Izgled jednog kompaktnog, beinog senzorskog vora za merenje naprezanja je prikazana
na slici 11.14. On sadri punjivu litijum-jonsku bateriju, programabilni opseg pune skale: 1000 do
5000 mikrodilatacija, radnu temperaturu -20 do +85C i rezoluciju 2,5 mikrodilatacija.

Slika 11.14 Izgled beinog senzorskog vora
U nekim situacijama ne moemo koristiti baterije u prijemniku, pa se problem napajanja
reava induktivnim sprezanjem magnetnog polja spoljanjeg kalema i ugraenog unutranjeg
kalema. Energija se isporuuje na niim frekvencijama da bi se olakao prenos kroz metal. Podaci
se prenose na viim frekvencijama. Ogranienje je to kalemi za napajanje moraju biti na malom
rastojanju. Blok dijagram induktivno napajanog beinog senzorskog sistema je prikazan na slici
11.15.

Slika 11.15 Napajanje senzorskog vora



179
11.2.5 Merenje karakteristika gume toka automobila

Ovde imamo primer ugraenog senzora unutar gume koji se koristi za detekciju deformacija
u gumi automobila, alje informacije jedinicama za obradu signala u kolima. Za ovakvu primenu
ima nekih specijalnih zahteva za telemetrijski sistem:
- mala snaga potronje komponenata unutar gume (Po<10mW),
- nikakva konstruktivna promenato se tie ivica, gume,
- mala veliina i mala masa,
- pogodnost za hibridnu i monolitnu integraciju,
- mali nivo greke u svim uslovima,
- elektromagnetna kompatibilnost,
- mehanika stabilnost.
Kompletni sistem je dat na slici 11.16.


Slika 11.16 Telemetrijski sistemnamenjen za kratka rastojanja za bilo koju primenu u motornimvozilima

Slika 11.17 pokazuje raspored komponenata telemetrijskog sistema unutar gume.
~
~
~
napajanje
Snaga
Podaci
(433MHz)
Obrada
signala
u autu
Senzor
elino
vlakno
Jedinica
za
procesiranje
signala i
telemetrija
Profil bloka
Slika 11.17 Raspored sistemskih komponenata
Za napajanje telemetrijskog sistema koristi se sistem pasivnog transpondera za beini
prenos energije. etiri signala iz senzora se frekventno moduliu i multipleksiraju frekventnim
multipleksom i tako prenose do kontrolnog sistema.






180
11.2.6 Telemetrijski sistemi i Internet

Beina telemetrija i Internet browser tehnologija se dosta koriste za sakupljanje i
distribuciju podataka o vodi, vremenu i klimi.
Izbor izmeu korienja satelita, celurarne mree i razliitih VHF/UHF tehnologija nije
uvek jasan i zahteva kompromise izmeu geografske pokrivenosti, kanjenja podataka i cene
mrenih servisa.
Pristup udaljenim mestima preko Web-a je postao veoma isplatljiv nain sakupljanja,
arhiviranja i prikazivanja hidrometrolokih podataka korienjem PC-a.
Uzeemo kao primer prognozere vremena i na to ta je potrebno njima da bi imali na vreme
potrebne podatke i tane prognoze, ali svaki korisnik podataka zahteva vie ili manje isti tip alatki.
Alatke koje su uopteno dostupne prognozerima su prikazane na dijagramu koji sledi.

Slika 11.18 Tipina mrea za prikupljanje podataka

Tipina mrea za prikupljanje podataka sadri etiri osnovna elementa: (1) udaljene stanice
za merenje podataka o vodi, vremenu i klimi, (2) telemetrijska mrea za kontrolu, obradu i prenos
podataka, (3) skladite podataka i (4) metodi za efektivnu distribuciju podataka krajnjim
korisnicima. Postoje brojne varijacije ove mree. U najjednostavnijoj formi moe biti jedan direktni
beini link sa udaljene stanice do kancelarije krajnjeg korisnika. Druge ekstremnije forme je kad
imamo hiljade stanica rasporeenih u velikoj geografskoj oblasti i povezanih sa satelitskom ili
zemaljskom mreom. Kljuni faktori za izbor odgovarajue telemetrijske mree su:
Pouzdanost podataka,
Kanjenje podataka,
Geografska pokrivenost,
Cena: i poetna ulaganja i kasnija isplatljivost,
Svojina mree i kontrola protoka podataka,
Lakoa instalacije i odravanje.
J ednom sakupljeni i memorisani podaci u bezbednom skladitu moraju zatim biti dostupni
javnosti preko 'svuda prisutne' mree kojoj lako mogu pristupiti svi krajnji korisnici. Internet
ubrzano uzima glavnu ulogu i efektivno se koristi od strane mnogih agencija. Podaci su uopteno
dostupni preko Internet browser-a pristupom web sajtovima. Softver i hardver servera koji je centar
podataka je sada razvijen tako da omoguuje krajnjim korisnicima on-line promene konfiguracija i
brzine izvetaja sa njihovih udaljenih stanica preko zajednikih web browser-a bez potrebe za
specijalnim softverom instaliranim na njihovom raunaru.
Sa dostupnou novih alata, vie se oekuje od prognozera. Oekuje se da oni koriste
njihove prednosti pri obezbeenju tanih podataka na vreme prilikom npr. monitoringa resursa
vode.
Postoje razliiti kompromisi prilikom izboraizmeu korienja satelita, celurarne mree ili
razliitih formi UHF/VHF tehnologija.
181
Znaajna je isplativost tehnologije, uverenje da e biti prisutna sledeih 5-10 godina i
konano cena rada i odravanja mree. Nezavisno vlasnitvo i kontrola mree mogu biti vana
stavka za neke korisnike. Meutim, esto najbolja opcija za mnoge prognozere je da koriste brojne
servisne mree koje su dostupne danas. Na ovaj nain, prognozeri mogu fokusirati svoj talenat i
energiju na ono to rade najbolje i ostave probleme oko mrene komunikacije nekom drugom.
Prvi zadatak je definisanje zone pokrivanja koja se zahteva. Postoje dva iroko koriena
izbora: regionalna pokrivenost ili nacionalna pokrivenost. Generalno govorei, regionalna
pokrivenost e biti manje skuplja, ali bie vie nesigurnosti u pokrivanju svih mesta. Plaanje
servisa mrea sa nacionalnom pokrivenou moe biti skuplje.
Kada se izabere polje pokrivenosti sledei veliki izazov je izbor pojedinanog mrenog
servisa i shvatanje koja e stvarna pokrivenost biti na osnovu raspoloivog materijala, koliko e
stvarno kotati i koje e stvarno kanjenje podataka biti.
Dostupnost i rasprostranjeno korienje Interneta imalo je znaajan uticaj na nain kako
danas mi sakupljamo i distribuiramo podatke. Klikom mia moemo odmah pristupiti podacima sa
naih udaljenih stanica sa virtuelno bilo kog mesta u svetu. Pristup podacima baziran na web-u je
sada opte prihvaena tehnologija.
Internet se moe koristiti u dva primarna polja u okviru mree za sakupljanje podataka kao
to je ilustrovano na slici 11.19. Moe se koristiti za rutiranje podataka sa bazne stanice, ili
satelitske zemaljske stanice, direktno do PC-a prognozera. Ovo se obino radi preko Telnet
(TCP/IP) sesije. Zatim se koristi ponovo za distribuiranje ovih obraenih podataka razliitim
klijentima na mrei. Ovo je normalno uraeno browser pristupom web sajtu.

Slika 11.19 Rutiranje podataka od mesta sakupljanja do raunara

Browser se koristi ne samo za gledanje podataka ve i za on-line kontrolu platforme za
sakupljanje podataka. Mogunost promena programa u zavisnosti od razliitih uslova koji se mogu
javiti pri prikupljanju podataka moe biti mona alatka za prognozere da je koriste tokom
dinamikih promena.
Znaajna prednost browser-a je to se ne mora instalirati novi softver na raunaru.
Odravanje specijalnog softvera i periodini update nisu potrebni. Ovo se sve radi u centru
podataka.
Funkcionalni blok dijagram na slici 11.20 ilustruje osnovne zahteve za centar podataka da bi
se obezbedio pristup podacima baziran na web-u.
182
UDALJ ENE
STANICE
TELEMETRIJ SKA
MREA
DISTRIBUTOR
PODATAKA
INTERNET
EMAIL
SERVER
KOMPJ UTER
KLIJENTA
BROWSER
KLIJENTA
VPN
PAGER
FAJ LOVI BAZE
PODATAKA KORISNIKA
KONFIG. PODACI
SENZORSKI PODACI
POZICIONI PODACI
PODACI PORUKE
KOMANDNI PODACI
TABELA UPOZORENJ A
FTP FAJ LOVI
BROWSER
SERVER
FTP
SERVER
KONFIG.
ADMIN.
WEB SERVER
LOG FAJLOVI
AKTIVNOST
BROWSER-a
LOG FAJ LOVI
AKTIVNOST
LOG FAJ LOVI
KORISNIKI
APLETI
KORISNIKI
APLETI

Slika 11.20 Pristup senzorskimpodacima baziran na web-u
Kada se podaci prikupe i obrade smetaju se u bazi podataka kojoj se moe pristupiti preko
browser servera. Podaci mogu biti ili dostupni svima ili zatieni lozinkom za izabranu klijentelu.
Tipini web sajt moekoristiti mapu za prikaz geografske lokacije svih korisnikih mesta.
Klikom na mesto od interesa pojavljuje se slika mesta, vani geografski parametri i komplement
senzora korienih na datom mestu. Meni je prilagoen za korisnika da selektuje tekue ili ranije
podatke. NRCS web sajt prikazan na slici 11.21 je tipian.

Slika 11.21 Web baziran pristup podacima

Sa nekim poveanjima u hardveru i softveru centra podataka, browser moe postati
interaktivna alatka za dinamiko kontrolisanje konfiguracije platforme za sakupljanje podataka.
Korienje interaktivnog browser-a uslovljava korienje telemetrijske mree koja ima
komunikaciju u dva smera i odgovarajue protokole.
183
Preko korienja korisnikih applet-a, interaktivna kontrola je dostupna preko ili browser
pristupa ili virtuelnih privatnih mrea (VPN). Fajlovi baze podataka moraju takoe biti proireni da
ukljue poruke, komande, alarme i FTP fajlove. Potvrda promena uinjenih u platformi za kolekciju
podataka (promene brzine, skidanje programa, itd.) mogu biti poslate tvorcu odmah on-line, ili
kasnije preko email-a ili pejdera. Porukama u oba smera i obavetavanjima o alarmnim stanjima se
manipulie na isti nain. Tipine web stranice za poruke i konfiguraciju kontrole su prikazane na
slici 11.22.

Slika 11.22 Browser kontrola DCP-a

Dostupnost i iroko korienje Interneta, zajedno sa napretkom u beinoj telemetriji,
omoguuje prognozerima, i drugim korisnicima, da sa monim setom alatki dobiju pravovremenu
informaciju na osnovu koje mogu doneti odluku. U isto vreme, izbor pravih alatki moe biti
obeshrabrujui zadatak jer svaka telemetrijska opcija ima svoje osobene prednosti i nedostatke.
Pouzdanost podataka, pokrivenost mree, odravanje sistema, "ivotni vek" i kontrola
mree, cene su uglavnom najznaajniji faktori koji se uzimaju u obzir kada se bira telemetrijska
mrea.





























184


LITERATURA

[1] Walt Boyes, Instrumentation reference book, Butterworth Heinemann, 2003.
[2] John G. Webster, Measurement, instrumentation, sensors, CRC Press, 1999.
[3] Dr Frank Carden, Dr Robert Henry, Dr Russ J edlicka, Telemetry systems engineering,
Artech House, 2002.
[4] Halid Hrasnica, Abdelfatteh, Ralf Lehnert, Broadband powerline communications: network
design, John Wiley and Sons, 2004.
[5] Waldemar Nawrocki, Measurement systems and sensors, Artech House, 2005.
[6] Steve Mackay, Edwin Wright, Deon Reynders, John Park, Practical industrial data
networks: design, installation and troubleshooting, Newnes, 2004.
[7] John G. Proakis, Wiley encyclopedia of telecommunications, John Wiley and Sons, 2003.
[8] Alan Bensky, Short-range wireless communication, Newnes, 2004.
[9] H.-W. Lee, C.-H. Oh, S.K. Kauh and K.-P. Ha, Development of a multipiston temperature
telemetry system using Bluetooth networks, Proc. I.Mech.E., Vol. 220, part D: J .
Automobile Engineering, pp. 127-138, 2006.
[10] Robert Shukri Habib Istepanian and Bryan Woodward, Microcontroller-based underwater
acoustic ECG telemetry system, IEEE Transactions on information technology in
biomedicine, Volume 1, No. 2, pp.150-154, june 1997.
[11] http://www.ti.com/ (XTR101: Precision, Low Drift 4-20mA Two-Wire Transmitter)
[12] http://www.ed.co.yu/yu/kondicioneri/serija_cb/serija_cb_opste.htm
[13] Vujo Drndarevi, Akvizicija mernih podataka pomou personalnog raunara, Institut za
nuklearne nauke Vina, Beograd, 1999.
[14] Viktor Smieko, Karol Kova, Virtual instrumentation and distributed measurement
systems, Journal of Electrical Engineering, Vol. 55, No. 1-2, pp.50-56, 2004.
[15] G.S.Georgiev, G.T.Georgiev, S.L.Stefanova, Virtual instruments functional model,
organization and programming architecture, International J ournal Information Theories
& Applications, Vol.10, 2000, pp.472-476.
[16] Domenico Grimaldi, Mihail Marinov, Distributed measurement systems, Measurement,
No.30, 2001, pp.279-287.
[17] John Park, Steve Mackay, Practical Data Acquisition for Instrumentation and Controls
Systems, Newnes, 2003.