Sadraj

Paper No. A2.1-3, pp. 1-3

XVII Skup TRENDOVI RAZVOJA: EVROPA 2020: drutvo zasnovano na znanju Kopaonik, 07. - 10. 03. 2011. www.trend.uns.ac.rs
___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Paper No.2.1-3

AKADEMSKE VETINE ITANJA I PISANJA KAO PREDUSLOV KOMPETENTNOSTI I KOMPETITIVNOSTI STUDENATA U BOLONJSKOM PROCESU
Univerzitet u Niu, Fakultet sporta, Ni, Republika Srbija Univerzitet u Skoplju, Filoloki fakultet, Skoplje, Republika Makedonija
2

13

Danica Pirl,1, Solzica Popovska 2, Tea Pirl 3

213
1

danicapirsl@yahoo.com, solzica_popovska@yahoo.com, 3eratotea@yahoo.com

1. UVOD itanje i pisanje su kognitivne vetine koje su neraskidivo povezane jer je pisanje u odnosu na itanje isto to i budjenje u odnosu na spavanje, ili isto to i davanje u odnosu na uzimanje (Thaiss, 1984). Da bi komunicirali moramo odgovoriti na ono to ujemo i pisanim putem reagovati na ono to proitamo. Naalost, pisanje se u svim pristupima uenja itanja zanemaruje. itanje se posmatra kao niz zasebnih vetina koje studenti savladavaju jednu po jednu (Carbo,1987). Tako studenti ue da itaju samo radi otkrivanja informacija pa esto previde ideje implicirane u tekstu (Kirby et al.,1986). Na taj nain ustaljeni stilovi itanja iskljuuju globalne, kinetike i auditivne stilove itanja pa stoga Carbo (1987) preporuuje kognitivnu vetinu pisanja kao odgovor na sve aktivnosti u oblasti itanja. Studenti tako bolje: organizuju svoje misli (Wells, 1993), rafiniu ih i razjasne(Brookes,1988) i na kraju postaju uspeni i adaptivni itaoci.

Te aktivnosti ili strategije itanja mogu biti jednostavne kao hvatanje beleaka, pri emu studenti ekstrahuju znaenje rei iz konteksta, pronalaze logine odnose medju idejama, ili donose zakljuke na osnovu kontekstualnih naznaka.(Wong-Kow & Au,1988). Vodjeno itanje/pisanje podrazumeva da samo na osnovu uvodnog dela teksta studenti formiraju svoje pretpostavke o tekstu o kojima razgovaraju sa ostalim studentima a potom grade ciljna pitanja na koja e odgovarati kad zavre itanje teksta. Jednom kad formiraju naviku da piu dnevnik proitanih tekstova studenti e lake i kompetentnije diskutovati o svojim interpretacijama tekstova, uoavati drugaije interpretacije i nakon toga unositi izmene. Tako e studenti oblikovati svoj proces miljenja koristei dnevnik itanja kao niz strategija itanja kao to je davanje odgovora, otkrivanje mogueg znaenja teksta, preformulisanje ideja (Kirby et al.,1986), a sve to u cilju stvaranja navika itanja, i to treba naglasiti, razliitih vrsta itanja (Cobine,1995). 2. INFORMATIKA PISMENOST Proces uenja itanja kao dominantne kognitivne vetine se poklapa sa optim trendom poboljanja nivoa informatike pismenosti jer prema Moss,Leone & Dipillo (1997), da bi studenti dananjice preiveli vek informatike oni moraju razumeti ekspozitorne tekstove tj. naunostruni stil pisanja. To nije samo lokalna inicijativa ve to u svetu postaje nacionalna politika obrazovanja kao to je sluaj sa Ohio Literacy Initiative, 1995, str.5. Rezultati testova itanja i pisanja (Urban Schools Initiative, 1999) u siromanijim regionima Ohaja pokazuju da: * 91% uenike populacije pokazuje nezadovoljavajue rezultate u oblasti itanja * 69% u oblasti pisanja, a pri tom su i * za 44% rezultati testova iz drutvenih predmeta nii u odnosu na utvrdjeni prosek.

107
1

XVII Skup TRENDOVI RAZVOJA: EVROPA 2020: drutvo zasnovano na znanju Kopaonik, 07. - 10. 03. 2011. www.trend.uns.ac.rs
___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Na primer, jedan urbani distrikt u Ohaju ima zabeleene rezultate 37,7%, 55% i 56,5% na testovima itanja, pisanja i gradjanskog obrazovanja. Upravo zato je i nastao softver Ohio Trek koji se sada koristi u nastavi da ublai posledice ovako loih rezultata, (uvodi se multimedijalna nastava gde je obavezno uenje rei, strukture teksta , upotreba videa, Web-asovi). Reinking, Labbo & McKenna, (2000) ukazuju na nunost fundamentalnog restruktuiranja ukupnog procesa obrazovanja pri emu e informaciona tehnologija pospeiti proces razumevanja i usvajanja osnovnih kognitivnih vetina itanja i pisanja. Ako napravimo paralelu sa stanjem u oblasti itanja i pisanja u naoj nastavnoj praksi otkrivamo da u odnosu na studente u Virdiniji, na Fakultetu za francuski jezik gde je na primer, utvrdjeno postojanje najmanje etrdeset razliitih strategija itanja, nai studenti, uglavnom na prvoj i drugoj godini studija na nematinim grupama Filozofskog fakulteta u Niu (uzorak od 7oo studenata), koriste desetak strategija, i to one strategije koje zahtevaju nizak stepen kognitivnog napora. Bransford (1979) navodi da studenti koji efikasno daju precizne elaboracije proitanih tekstova jesu takodje akademski najbolji. Upravo zato nastavnik jezika mora pokuati da: * u tehnikim informacijama, bilo kog anra da su, pronadje ono to studentima moe pomoi da udzbenike struke efikasno koriste * i da nove strategije itanja i pisanja koriste u svom daljem profesionalnom usavravanju. Brown,(1994) uvodi novi pojam stratekog investiranja jer metode koje koristi student da internalizuje jezike pojmove i produktivno koristi jezik jesu isto tako, ili ak i vie, vane u odnosu na metode koje koristi nastavnik. Prema Andersonu, (1983) uenik mora da savlada kompleksne vetine, tj. strategije uenja tako to te nizove produkcija akumulira i podeava nameni sve dok oni ne postanu deo proceduralnog znanja. Strategije itanja prema Smithu,(1971), koriste ueniku da otkriva znaenje teksta ili da redukuje stepen neizvesnosti. Ukoliko se strategije uenja posmatraju u okviru teoretskog modela procesiranja informacija one se mogu klasifikovati kao metakognitivne, kognitivne i socijalno-afektivne. Pogreno je rei da italac otkriva poredak i regularnost kao osobine spoljanje sredine. Mnogo je adekvatnije rei da primalac namee svoju organizaciju informacijama koje dolaze do njegovog receptivnog sistema. Organizacija itaoevog znanja o svetu jeste sadrana u strukturi njegovih kognitnivnih kategorija i u nainu na koji su te kategorije povezane, tj. u nainu na koji italac rasporedjuje i segmentira svoje poznavanje sveta. Fluentni, iskusni italac simultano procesira podatke i povrinske i dubinske strukture tako to diskriminie vizuelne karakteristike teksta i koristi svoje znanje gramatike da ih asocira i povee sa semantikom interpretacijaom. Sintaksa je most izmedju povrinske strukture i znaenja. Fluentni italac ovaj most prelazi sa znaenjske strane i njemu vizuelne informacije slue samo da potvrde njegova predvidjanja u vezi teksta. 3. ULOGA ITANJA I PISANJA U JEZIKU STRUKE Da bi se razjasnila uloga itanja i pisanja u jeziku struke obino se analizira korpus koji ine uglavnom udbenici engleskog jezika za specifine potrebe (ESP) pisani na engleskom i srpskom jeziku za koje se smatra da i u reprezentativnom obimu (12 do 15 udbenika) mogu dati uvid u postojanje urgentne potrebe da se putem strategija itanja i pisanja studenti, kao naa ciljna grupa ispitivanja, naue da jezik struke savladaju tako to e znati u oblasti prirodnih nauka: da prepoznaju naune tvrdnje da govore i piu o dimenzijama i karakteristikama da vre poredjenja

108
2

XVII Skup TRENDOVI RAZVOJA: EVROPA 2020: drutvo zasnovano na znanju Kopaonik, 07. - 10. 03. 2011. www.trend.uns.ac.rs
___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

da koriste bezline naune tvrdnje da daju definicije, opte, specifine i proirene da nauni stil koriste i za izraavanje prolih radnji da daju eksperimentalne i eksplanatorne opise da opisuju predmete i supstance, koncepte da koriste precizne reenice da lako i kompetentno tumae tabele i grafikone.

Navedene funkcije jezika moraju biti obradjene upotrebom odgovarajue gramatike ili kako Smith navodi schema stories pa e tako studenti u svakom momentu prepoznati skelet i ve prema potrebi svoje struke, na taj skelet dodavati miie i meso. Ukoliko studenti naue osnove jezika onda emo moi da zahtevamo od njih ono najtee, a to je samoocenjivanje. Autori LeBlanc i Painchaud (1985) su na univerzitetu u Otavi sproveli istraivanje na populaciji od 3000 studenata od kojih se trailo da pre studiranja urade dijagnostiki test iz jezika i test samoprocene o nivou znanja jezika. Rezultati su pokazali korelaciju izmedju ova dva testa od 80%. Blue (1988), medjutim, napominje da treba vriti obuavanje studenata u tehnikama samoocenjivanja i formirati stavove i miljenja vezane za uloge nastavnik student, jer studenti smatraju da testiranje bilo koje vrste vri samo onaj ko zna. 4. ZAKLJUAK Pedagoke implikacije jednog ovakvog rada bile bi da nastavni proces treba tako kreirati da studenti ue da na najefikasniji i za njih najlaki nain procesiraju dolazee informacije putem: predvidjanja bogaenja vokabulara iniciranja linih pristupa tekstu korienja skiminga (traenje glavne ideje u tekstu) korienja kontekstualnih referenci i uopte retorikih funkcija vebanja brzog itanja davanja rezimea i uopte naunog postavljanja i obrade problema razvijanja diskusija koje kasnije mogu voditi ka razvijanju leksike kohezije teksta korienja jezika statistike pisanja deskriptivnog teksta pisanja argumentativnog eseja izvetavanja o naunim dostignuima (hipoteza dokaz zakljuak).

5. LITERATURA
[1] Cotton,D., Falvey, D., Kent,S.: Market Leader, Coursebook, Intermediate Business English, Financial Times, Pearson Education Limited. 2000. [2] Hollet,V.: Business Opportunities, Students book, Oxford University Press,1994. [3] Brieger,N.,Comfort,J, Hughes,S., West,C.: Business Contacts, Students book, Prentice Hall International (UK) Ltd. 1987. [4] Evans, D., Strutt, P.: Powerhouse, An Intermediate Business English Course. Longman. 2000. [5] Johnson,C.,: Banking and Finance. Business English. Financial Times.Pearson Education Limited. 2000. [6] Swales, J.: Writing Scientific English, A Textbook of English as a Foreign Language for students of Physical and Engineering Sciences. Nelson. 1971. [7] Prodromou,L.: Medicine, Developing Reading Skills in English, Pergamon Press Ltd. 1985.

109
3