THEORIA 3 UDK 17.03:165.6/.8"19/20" ; 165.6/.8:81'37"19/20" BIBLID 03512274 : (2008) : 51 : p.

29-53 ID 153636876
Originalni nauni rad

Nenad Ceki NATURALISTIKA GREKA I ARGUMENT OTVORENOG PITANJA: JEDAN VEK RASPRAVE

APSTRAKT: Autor u ovom tekstu razmatra istorijat i pravce rasprava o problemu tzv. naturalistike greke kojeg je u svojoj knjizi Principi etike uoio jo D. E. Mur. Detaljnija analiza pokazuje da se problem naturalistike greke zapravo temelji na argumentu otvorenog pitanja. Argument otvorenog pitanja po miljenju autora jeste koristan instrument u metaetikim raspravama i dobar test za valjanost normativno-etikih teorija ali nije konkluzivan dokument dokument ne samo protiv naturalizma ve ni protiv kognitivizma uopte. Autor nudi uvid i u savremene rasprave o argumentu otvorenog pitanja koje su oivele krajem 20. i poetkom 21. veka. Analiziraju se i poboljanja argumenta otvorenog pitanja, ali i kritike tih poboljanja. Predmet analize su argumenti koje pruaju metaetiati na poetku 21. veka, kao to su: Darval, Gibard, Railton, Horgan, Timons i realisti sa Kornela. Kao zakljuak autor nudi nacrt svoje vizije odnosa metaetike i normativne etike, upravo kroz prizmu analize uloge argumenta otvorenog pitanja u savremenoj filozofiji morala. KLJUNE REI: metaetika, naturalistika greka, naturalizam, kognitivizam, argument otvornog pitanja.

1. Naturalistika greka i zaetak metaetike Za razliku od drugih filozofskih diciplina, metaetici je mogue odrediti taan datum roenja. To je 1903. godina, godina u kojoj je Dord Edvard Mur (George Edward Moore) objavio svoje Principe etike.1 Metaetika je, dakle, filozofska (pod?)disciplina koja postoji veoma kratko neto vie od sto godina. ta zaista inimo kada izgovaramo reenice poput Petar je dobar ovek, Ravo je lagati ili Treba da odri obeanje?, jeste glavno pitanje na koje treba da odgovori metaetika. Do Murovih Principa etike ovo pitanje nije se ni postavljalo. Pretpostavka ne samo filozofski neprosveenih korisnika jezika bila je da moralni sudovi u principu funkcioniu na isti nain na koji funkcioniu iskazi o injenicama. Razlikovanja je bilo samo donekle bilo u pogledu stava prema prirodi tih injenica da li moralne injenice imaju prirodno ili vanprirodno (npr. boansko) poreklo. Meutim, nedoumica u pogledu toga da li moralni iskazi mogu ili ne mogu da budu istiniti ili lani nije bilo. Postojala je opta saglasnost da mogu. Ovakav stav posledica je nekadanjeg opteg uverenja da normativne etike teorije
1 U naem prevodu: Mur, D. E., Principi etike, Plato, Beograd, 1998.

30

Nenad Ceki

koje su do tada bile predmet filozofskog interesovanja moraju imati bar implicitni odgovor na pitanje da li je konkretni moralni sud istinit ili laan. Drugim reima, moralni sudovi sve do Murovih Prinicipa etike nisu tretirani kao razliiti od iskaza o injenicama. 1.1. Deskriptivizam/ne-deskriptivizam; kognitivizam/ne-kognitivizam i jo nekoliko terminolokih razjanjenja Do Mura (ukljuujui i Mura samog u prvoj fazi njegovog delovanja) sve implicitne metaetike teorije koje su stajale u pozadini normativnih teorija mogle bi se okarakterisati kao kognitivistike, tj. deskriptivistike. Izuzetak je, moda, jedino Kant, ali bi to pitanje zahtevalo obimnu raspravu. Ali ta to znai kada jednu metaetiku teoriju opiemo kao kognitivistiku tj. deskriptivistiku? Ne jednom, deavalo se da dva razliita filozofa morala mogu misliti isto (recimo) o Milu, pri emu e ga jedan nazvati kognitivistom a drugi deskriptivistom. Zapravo re je o dve koekstenzivne dihotomije. Sud koji funkcionie kao opis (deskripcija) po definiciji moe biti istinit ili laan. Metaetiko stanovite da je moral sastavljen od takvih sudova u najirem smislu naziva se deskriptivizmom. S druge strane, istina i la su predmet saznanja. Stoga takvo stanovite moe da se nazove kognitivizmom. U sutini ova razlika je, kako nas u to upuuje Her2 tehnike prirode: deskriptivizam se odnosi na konceptualnu analizu, a kognitivizam na epistemoloki aspekt problema. Ti termini su, kao to rekosmo koekstenzivni. Kada bi se moral iskljuivo bavio opisivanjem ili saznavanjem injenica, sve metaetike teorije morale bi biti deskriptivistike tj. kognitivistike. To nema veze sa mogunou sa time da li se u normativno-etikim teorijama mogu pojavljivati i Bog i ostali entiteti nedostupni ljudskom opaanju ili logikoj analizi. Re je o tome da bismo imali posla sa opisivanjem i saznanjem (vidljivih ili nevidljivih, svejedno je) injenica. Ali, logikim pozitivistima3 dugujemo, grubo formulisano, i uvid u drugu mogunost. Moda moralni sudovi uopte nisu predmet saznanja? Onda imamo posla sa ne-deskriptivizmom, odnosno ne-kognitivizmom. I jo jedna napomena. Filozofi koji su se bavili metaetikom iz nepoznatih razloga svoju vrlo bogatu i iroku terminologiju gotovo po pravilu upotrebljavaju bez ikakve prethodne naznake pravila upotrebe ili blieg odreenja znaenja (smisla) upotrebljenih termina i iskaza. Izuzetak su neki savremeni autori, poput Aleksandera Milera (Alexander Miller) koji u posebnom dodatku svom Uvodu u savremenu meatetiku eksplicitno raspravlja o odreenim aspektima upotrebljene tehnike terminologije.4 Naravno, u analizi jezika potpuno je nemogue pronai apsolutni poetak, to se moe videti i iz moje prethodne reenice u kojoj su termini pojam i smisao upotrebljeni bez
2 3 4 Hare, R. M., Ontology in Ethics, u: Essays in Ethical Theory, Oxford University Press, Oxford, 1989, str. 82. Treba napomenuti da logiki pozitivisti dosta duguju upravo Murovim ispitivanjima. V. Miller, A., An Introduction to Contemporary Metaethics, Polity Press, Cambridge UK, 2003, str 284-286.

Naturalistika greka i argument otvorenog pitanja: jedan vek rasprave

31

ikakvog obrazloenja i prethodne najave. Ipak, ova nemogunost izlaenja iz prirodnog jezika nije opravdanje za sistematsko stvaranje pojmovne konfuzije. Ponekad se parovi termina koji pripadaju razliitim disciplinama (recimo gramatici i logici ili logici i nauci o jeziku) u teoriji znaenja i metaetici upotrebljavaju sinonimno, a ponekad se u isto logikoj analizi bez ikakvog obrazloenja simultano, a ponekada i sinonimno, pojavljuju i lingvistiki i logiki termini. Za potrebe naih razmatranja preliminarno u rei samo to da termini kao to su re, imenica (ime), reenica, zapovedni nain, indikativni nain i njima slini neosporno pripadaju gramatici. Termini kao to su izraz, znak, izriaj, govorni akt pripadaju nauci o jeziku uopte. Termini kao to su pojam, iskaz, zakljuak, pa i sam termin, pripadaju prvenstveno logici. Konano, postoji jo jedna za ovaj rad nejasnoa esto prisutna u metaetikoj literaturi tie se termina znaenje i smisao. Ovde je situacija znatno komplikovanija. Jo je Frege primetio da dva termina mogu da imaju isti objekat ili objekte referencije (denotaciju, nominatum, tj. da oznaavaju istu stvar ili vrstu stvari), a da imaju razliit smisao (kasnije: konotaciju, intenziju). Vitgentajn je, s druge strane, znaenje pripisao imenima, a smisao iskazima. Ponekad se, da konfuzija bude vea, znaenje i smisao upotrebljavaju i sinonimno. 1.2. ta su to naturalistika greka i otvoreno pitanje? Pitanje iz gornjeg podnaslova moglo bi se uiniti i deplasiranim jer je poznavanje problema naturalistike greke postalo preduslov bilo kakve smislene rasprave o metaetici. Ipak, i pored svih ovih svojih jasnih odreenosti i relativne kratkoe njene sopstvene istorije, metaetiku nije mogue predstaviti sasvim istorijski. Razlog lei u jednoj injenici koja, ini se, do sada nije izazvala mnogo filozofske panje. Metaetika je nastala kao pobijanje jednr na prvi pogled imanentne intuicije prirodnog govora prema kome jezik jeste opis stvarnosti ili je bar s opisom stvarnosti neraskidivo povezan. U takvom stavu svakog ne-filozofski nastrojenog govornika prirodnog jezika podrazumevaju se razliita pojednostavljenja, pa i ono koje se tie toga da su moralni fenomeni podloni opisivanju. A opisi, to se podrazumeva jesu iskazi koji mogu biti istiniti ili lani. Ovakav stav nazvau imanentnim deskriptivizmom (ili: kognitivizmom) prirodnog jezika. Razlog za postojanje ovog fenomena je jednostavan. Izmeu reenica tipa X je dobro i X je uto ne postoji nikakva vidljiva (npr. formalno-gramatika) razlika. Zbog toga nam zdrav razum i ne nalae obavezu njihovog razlikovanja. Ovo neposredno uverenje o opisnoj (deskriptivnoj) prirodi jezika koje sa sobom nosi zdravorazumski stav prema prirodi jezika u pitanje je doveo Mur svojom uvenom raspravom o naturalistikoj greci iznetoj u Principima etike. Mur je analitikim sredstvima doveo u pitanje mogunost valjanog definisanja vrednosnih termina, a samim tim, i osnovni zdravorazumski stav o nuno deskriptivnom odnosu jezika i morala tj. imanentni deskriptivizam prirodnog jezika.

32

Nenad Ceki

U osnovi, Murov osnovni argument protiv naturalizma jeste tzv. argument iz eliminacije.5 On smatra da se jezik morala moe shvatiti samo na tri naina, od kojih samo jedan od ta tri moe da preivi ozbiljno ispitivanje. Jezik morala, prema Muru moe ili: 1) biti besmislen; 2) odnositi se na prirodna svojstva i relacije (imati naturalistiku osnovu); ili 3) odnositi se na posebnu (ne-prirodnu) sferu moralne realnosti (ovo je osnov intuicionistike pozicije). Ove tri mogunosti proistiu iz dve osnovne dileme u pogledu znaenja moralnih termina i sudova: 1) imaju li moralni termini i sudovi smisla (znaenje)? i 2) ako imaju znaenje, da li je to znaenje naturalistikog tipa? Defri Sejer Mek Kord (Geoffrey Sayre-McCord) ukazuje da je jedna od Murovih zasluga upravo to to nas je odvratio od traganja za dobrim stvarima ve za samim svojstvom dobrote (goodness).6 Zanimljivo je napomenuti da Mur, iako je esto napadan zbog nejasnoe, retko trpeo napade zbog nedoslednosti. Ali Sejer Mek Kord smatra da Mur nije bio ak ni dosledan. On se pita zato Mur smatra da dobro ne moe biti analizirano, dok istovremeno u svojoj analizi idealnog utilitarizma smatra da ispravno, primera radi, moe?7 Analiza ovog pitanja je zanimljiva, ali bi nas odvela daleko od teme. Vratimo se sada Muru. injenica je da se on bavi pojmom dobrog. Sejer Mek Kord smatra da nam u tom sluaju na raspolaganju stoje samo tri mogunosti: 1) Dobro u smislu imenice oznaava kompleksno svojstvo koje se analizom moe razloiti na delove. U tom sluaju se moe pruiti rasvetljavajua definicija kojom se pokazuju da je dobro svojstvo koje je sloeno putem drugih svojstva. U tom smislu se, primera radi, bear moe definisati kao neoenjeni mukarac iznad odreenog doba starosti. 2) Dobro je prosto, analizom nerazloivo svojstvo, za koje se moda mogu dati priblini sinonimi, ali ne i bilo kakva analiza. 3) Dobro uopte nije svojstvo, a sama re dobro nema smisla, pa nema potrebe ni nuditi bilo kakvu analizu. Moglo bi se rei da se Murovo osnovno pitanje moe se svesti pitanje da li sudovi tipa X je dobro opisuju predmet (neko X) i, ako to ine, da li to ine na nain na koji ini sud X je uto. Treba naglasiti da oba suda imaju istu tipinu indikativnu subjekat-predikat formu: X je A, to i jeste izvor inicijalne imanentnog deskriptivizma prirodnog jezika s kojom se meatetiar mora uhvatiti u kotac. Jednostavno reeno: i uto i dobro sasvim normalno funkcioniu u indikativnim iskazima forme X je A. Murov argument otpoinje dilemom imaju li vrednosni pojmovi (termini, predikati) smisao (znaenje) ili su besmisleni.8 Ovakvu dilemu Mur jednostavno odbacuje. Za razliku od logikih pozitivista, iji je savremenik bio, on je sasvim
5 6 7 8 V. Shafer-Landau, R. Moral Realism: A Defence, Clarendon Press., Oxford 2002, str. 56-57. Sayre-McCord, G. Moral Realism, u: Copp, D., The Oxford Handbook of Ethical Theory, Oxford University Press, 2006, str. 45. Ibid. Ovde se sreemo sa pojmovnim nedoumicama s poetka ovog teksta koji se tiu odnosa znaenja i smisla kojima se neemo baviti jer predmet posebne filozofske discipline teorije znaenja.

Naturalistika greka i argument otvorenog pitanja: jedan vek rasprave

33

uveren da vrednosni pojmovi i vrednosni sudovi nisu besmisleni. Zbog toga su u pravu oni autori koji smatraju da je Mur zapravo prikriveni pobornik tzv. teorije znaenja kao direktne referencije. Tzv. referencijalna teorija znaenja, kako smo videli, u osnovi ima jednu jedinu ideju da jezik slui imenovanju ili oznaavanju predmeta i/ili svojstava. Postavlja se pitanje ta sve to moe jezik da imenuje. Osnovno zdravorazumsko uverenje koje stoji u osnovi primitivne teorije direktne referencije je da jezik imenuje prirodne predmete i prirodna svojstva. Iz ovog uverenja direktno sledi pozicija metaetikog naturalizma. Moralni termini i moralni sudovi bi, dakle, morali da se odnose na prirodna svojstva. Naravno, postavlja se pitanja koja to svojstva oznaavaju moralni termini i koje to istine saoptavaju moralni iskazi. Mogue je da jezik imenuje i neka vanprirodna (ne-prirodna, rekao bi Mur) svojstva, u koja, prema Muruu, spada i vrednosno svojstvo oznaeno treminom dobro. Tako jednostavna ideja direktne referencije lei u osnovi dve suprotstavljene metaetike teorije naturalizma (vrednosni jezik imenuje iskljuivo prirodna svojstva) i intuicionizma (vrednosni jezik imenuje posebna vanprirodna svojstva). U oba sluaja moralnim sudovima se pripisuje istinitost ili lanost. Prema naturalistikoj teoriji, koja je pre Mura, inae, postojala samo u implicitnom obliku kao podrazumevana metaetika podloga arolikih normativnih teorija za utvrivanje istinitosti vrednosnog suda potreban je samo zdrav razum i opaanje. U sluaju intuicionizma neophodno je i delovanje posebne saznajne moi nezavisne od razuma i opaanja neposrednog vanulnog i vanintelektualnog uvida u vrednosti, tj. intuicije. Kada je pitanje (be)smislenosti jezika morala razreeno, makar i Murovim prostim odbacivanjem dileme, sreemo se sa novom dilemom: mogu li se vrednosna svojstva koja se u vrednosnim sudovima javljaju kao predikati definisati ili ne? Ako je elementarni vrednosni sud indikativni iskaz forme X je A, pri emu je A vrednosni termin, da li je A mogue definisati? Ako se vrednosni termini mogu definisati, onda je to mogue na jedan od dva sledea naina: 1) putem pozivanja na drugi vrednosni termin; ili 2) bez pozivanja na drugi vrednosni termin (naturalistiki u najirem Murovom smislu). Mur smatra da mogunost 2) jednostavno ne postoji. Sutinski, meta Murovog napada je ono to se u savremenoj metaetici naziva definicionistikim, semantikim ili analitikim naturalizmom. Murova argumentacija u prilog postojanja naturalistike greke svodi se na argument koji je kasnije dobio naziv argument otvorenog pitanja.9 Klasini argument otvorenog pitanja, a videe se, postoje i njegove ne-klasine varijante, poiva na rasprostranjenom uverenju da su sve definicije po svojoj prirodi esencijalne, tj. analitiki iskazi kojima se, kako se to tradicionalno objanjavalo, odreuje sadraj i obim nekog pojma. Najjasnije primere takvih definicija nalazimo u klasinoj geometriji. Kada se trougao definie kao geometrijska slika u ravni koja ima tri strane i tri ugla onda svakako nema nikavog smisla pitati se da li trougao ima tri ugla ili tri strane. Postavljanje takvog pitanja znak je nerazumevanja definicije, a onome ko definiciju razume pitanje odgovara samo na sebe. Pitanja koja
9 Kerner, G. C., The Revolution in Ethical Theory, Oxford Univerity Press, Oxford, 1966, str. 16. Slinu terminologiju koristi i Mur. Up. Mur, D. E., Principi etike, str. 67.

34

Nenad Ceki

odgovaraju sama na sebe nazivaju se zatvorenim. Argument otvorenog pitanja zasniva se na uverenju da koji god definiens D radi definisanja termina dobro10 izaberemo, uvek emo moi da smisleno postavimo pitanje: Da li je D dobro? Ovo pitanje nikada nee biti pitanje koje odgovara samo na sebe. Ako, na primer, sledei utilitariste, dobro utilitaristiki definiemo kao najveu moguu sreu najveeg mogueg broja ljudi, to nee uiniti suvinim ili praznim pitanje: Da li je najvea mogua srea najveeg mogueg broja ljudi dobra? Ako, slino ovome, posumnjamo u to da li je zadovoljstvo isto to i dobro, onda i sama injenica da mi razumemo vrlo dobro ta se misli sumnjanjem u to, jasno pokazuje da imamo posla sa dva razliita pojma.11 Drugim reima, ma koji definiens D za pojam dobrog izabrali, pitanje Da li je D dobro? nikada nee delovati suvino i prazno kao pitanje: Da li trougao ima tri strane? Ostavimo sada pojam zadovoljstva po strani i pokuajmo da dobro definiemo nekim optijim pojmom. Pretpostavimo da je to neko prirodno svojstvo poput svojstva ono to vodi najveoj moguoj srei najveeg mogueg broja ljudi ili onoga to vodi ouvanju ljudske vrste. Uzmimo za primer da se dobro moe definisati kao ono to svi ele. Tada bi u saznajnom i semantikom pogledu dva sledea iskaza bila identina: A) Ja znam da je X dobro, ali da li je ono dobro? B) Ja znam da je X ono to svi ele, ali da li je ono dobro? Sasvim je oigledno da pitanje B) ima smisla postaviti i da je ono otvoreno pitanje. tavie, Mur zapravo ide i dalje od ove tvrdnje: ma koji definiens izabrali za termin dobro, mi nikada neemo dobiti analitiki iskaz, koji podrazumeva identinost znaenja definienduma i definiensa, ve emo uvek imati posla sa dva znaenjski razliita pojma. Ilustracije radi, Mur, govorei o hedonistima, upravo u ovom duhu kae: Kad oni kau: 'Zadovoljstvo je dobro', ne moemo da verujemo da oni samo misle: 'Zadovoljstvo je zadovoljstvo' i da ne podrazumevaju nita vie osim toga.12 Isto vai i za ranije pomenuta svojstva ono to vodi najveoj moguoj srei najveeg mogueg broja ljudi i onoga to vodi ouvanju ljudske vrste, ali i za mnoge druge oprobane potencijalne definiense dobrog. Da li to zaista znai da se dobro ne moe definisati? Iz argumenta otvorenog pitanja Mur izvodi dalje zakljuke. Pre svega, Mur smatra da dobro ne moe biti sinonim ni za kakav pojam koji se odnosi na prirodno svojstvo. Budui da se dobro ne moe definisati naturalistiki, Mur smatra da se iz toga moe zakljuiti i da dobro shvaeno kao svojstvo nekog predmeta (a property of goodness) ne moe biti identino ni sa jednim prirodnim svojstvom. Onaj ko to pokuava zapravo ini naturalistiku greku u najuem smislu te rei jer doslovno shvaena naturalistika greka i nije nita drugo
10 11 12 Argument se moe proiriti tako da vai za svaki vrednosni termin, npr. na pojam ispravnog ili dunosti. Mur, D. E., Principi etike, 13, str. 63. Ibid., str. 60.

Naturalistika greka i argument otvorenog pitanja: jedan vek rasprave

35

nego identifikovanje (intrinsino) dobrog (dobrog po sebi) sa ma kojim prirodnim svojstvom. Kako Mur odreuje ta je to prirodno svojstvo? On doslovno kae: Pod 'prirodnim' Mur podrazumevao sam i podrazumevam ono to je predmet prirodnih nauka i psihologije. Moe se rei da to ukljuuje sve to je postojalo, to postoji i to e postojati u vremenu.13 Ovo Murovo objanjenje ini se nedovoljno jasnim pa se logino postavlja pitanje ta je to to neku nauku ini prirodnom, i, zato psihologija, kako se vidi iz teksta, prema Muru nije prirodna nauka. Iako pitanje jeste zanimljivo, ovde se neemo baviti zato Mur smatra da psihologija nije prirodna nauka.14 ta su, dakle, Murova prirodna svojstva? Mogui odgovori nisu jednoznani, ali se mogu svesti na dva tipa tvrdnji koje se meusobno dopunjuju. Prirodna svojstva a) pod odreenim uslovima mogu funkcionisati kao uzroci, tj. proizvesti odreene posledice15; ili se b) mogu opaziti ulima.16 Iako pitanje interpretacije Murovog izvornog teksta ostaje otvoreno, ovakvim objanjenjem svakako se postie jasno razlikovanje prirodnih i ne-prirodnih svojstava na kojem Mur izriito insistira. Za kraj ove rasprave jedna opta napomena. Svakome ko je itao Principe jasno je da se termin naturalistika greka ne odnosi samo na teorije koje se odnose na prirodna svojstva. Argumentu otvorenog pitanja podlone su sve teorije koje moralna svojstva svode na neka druga boanska ili metafizika, svejedno je. To i sam Mur priznaje. Razlog zbog kojeg se Mur odluio za termin naturalistika greka nije sasvim jasan. Verovatno je da je sam Mur naturalizam shvatao kao potencijalno najveeg teorijskog neprijatelja. 1.3. Jedna formalizacija Murovog argumenta otvorenog pitanja Murov argument se moe formalizovatili, pitanje je samo koliko uspeno. Za potrebe analize i uporeenja sa kasnijim varijacijama Murovog argumenta, ali i kao ilustraciju, izneemo ovde Milerovu formalizaciju argumenta otvorenog pitanja. Ona glasi: 1) Pretpostavimo da je predikat dobro sinoniman ili analitiki ekvivalentan naturalistikom predikatu N. Prema tome: 2) Deo znaenja tvrdnje x je N tvrdnja je x je dobro Ali, onda: 3) Neko ko ozbiljno pita: Da li je x koje je N takoe i dobro? pokazivao bi izvesnu pojmovnu konfuziju.
13 14 15 16 Mur, D. E., Principi etike, 26, str. 84. V. Miller, A., An Introduction to Contemporary Metaethics, str. 10-11. Baldwin, T., Editors Introduction to Moore, G. E., Principia Ethica, rev. ed. Cambridge University Press, 1993. Varnok, na primer, kae: Mur je bio voljan da prihvati... da je ne-prirodno svojstvo ono koje se ne moe opaziti ulima. Warnock, M., Ethical Science since 1890, London University Press, London 1960.

36

Nenad Ceki

Ali: 4) Za svako prirodno svojstvo N uvek je otvoreno pitanje da li je x dobro. To znai da se, za svako x koje je N uvek znaajno pitati da li je ono dobro, postavljanjem pitanja: Da li je x koje je N takoe i dobro? ne pokazuje bilo kakva pojmovna konfuzija. (Na primer, ima smisla pitati: Da li je postupak koji donosi zadovoljstvo dobar?, ili: Da je neto to mi elimo da elimo dobro?17 Neko ko postavlja takva pitanja ne pokazuje bilo kakvu pojmovnu konfuziju.) Dakle: 1) Ne moe biti sluaj da je dobro ili analitiki ekvivalentno sa N. Dakle: 2) Svojstvo biti dobar ne moe kao stvar pojmovne nunosti biti identian svojstvu biti N. Pitanje valjanosti ove formalizacije ostaje otvoreno. Ovde je samo navodimo kao dokaz injenice da argument otvorenog pitanja i dalje izaziva veliku panju. Osim toga, formalizovani argument moe biti od koristi za razumevanje dalje rasprave. 2. Tri klasine primedbe argumentu otvorenog pitanja Valja napomenuti da Murov argument otvorenog pitanja koji i jeste kamen-temeljac metaetike nije proao bez kritika. Ovde navodimo tri karakteristine. 2.1. Frankenina kritika: neobrazloenost pretpostavke neispravnosti analitikog naturalizma Treba naglasiti da je Frankena (Frankena) prvi jasno rekao da termin naturalistika greka nije najpogodniji za oznaavanje tipa argumenta koji je Mur izneo u svojim Principima etike. I on je sasvim u pravu jer je sutinski definicionistika18 greka generika greka koja stoji u osnovi naturalistike greke.19 A definicionistika greka i nije nita drugo do proces brkanja ili identifikovavanja ili definisanja jednog svojstva drugim.20 To svojstvo, dakle, ne mora biti prirodno. Ono, kao to smo videli, moe biti i natprirodno, pa se jednako smisleno moe govoriti i naturalistikoj i o, na primer, supranaturalistikoj ili metafizikoj greci. Sve ove greke samo su podvrste definicionistike greke. Treba rei i to da naturalistika i njoj srodne greke (kao to je metafizika greka) nisu greke koje su rezervisane za moralno rasuivanje. Definicionistika i njoj srodne greke karakteristine su za svako vrednosno rasuivanje. Ako u istu
17 18 19 20 Ovde Miler direktno aludira na jednu od potencijalnih definicija termina dobro koju Mur pobija argumentom otvorenog pitanja. Kurziv N. C. Frankena, W. K., Naturalistic Fallacy, u Theories of Ethics, ed. by Ph. Foot, Oxford University Press, Oxford, 1967 str. 57. Ibid.

Naturalistika greka i argument otvorenog pitanja: jedan vek rasprave

37

vrstu greaka svrstamo i greku izvoenja moralnih sudova iz injenikih (uveni jeste-treba jaz), onda se moe govoriti i o srodnoj faktualistikoj greci ili greci ocenjivanja.21 Her u neto irem smislu govori o deskriptivnoj greci tj. greci opisivanja.22 Sve ove, greke, ako se na kraju uopte i mogu smatrati grekama, optim imenom bi se mogle nazvati i aksiolokim grekama.23 Iako svako vrednosno rasuivanje koje sadri definicionistiku ili naturalistiku greku ve na prvi pogled deluje pogreno ipak se s razlogom moe postaviti pitanje da li je naturalistika greka uopte logika greka. Frankenino bazino uverenje je da je ono to se podrazumeva pod etiketom naturalistike greke samo oruje u raspravi intuicionista i naturalista, ali ne i dokazana logika greka. Upozoravajui na opreznost on zato i kae: optuba da je neko uinio naturalistiku greku moe biti izneta, ako je to uopte mogue, samo kao konkluzija zasnovana na argumentaciji, a ne kao instrument za odluivanje o njoj.24 Kratko reeno, Frankena ima utisak da Mur pretpostavlja ono to tek treba da dokae: neodrivost analitikog (definicionistikog, semantikog) naturalizma. U osnovi, Frankena iznosi sumnju da Mur izbegava ozbiljnu raspravu sa analitikim naturalistima. Mi se moemo pozvati na nae uverenje da postoji otvoreno pitanje samo ako je to uverenje valjano zasnovano. Meutim, ako su analitiki naturalisti u pravu, takvo uverenje ne mora uvek biti dobro zasnovano. Ako dobro X definiemo kao X koje je D nema dokaza da pitanje tipa Da li je X koje je D dobro? mora voditi u pretpostavljenu pojmovnu konfuziju, koja se manifestuje kao oigledno nepoznavanje jezika, iako neko moda pogreno misli da je to tako. Jednostavnije reeno, uspeno pozivanje na otvoreno pitanje u argumentaciji protiv neke konkretne naturalistike teorije ne dokazuje a priori da je svaki analitiki naturalizam pogrean. Na tragu ovih Frankeninih razmiljanja nalaze se i dananji neonaturalisti. Oni smatraju da Murova argumentacija, takva kakva je, ne dokazuje da je logiki nemogue pronai definiens koji e pitanje da li je D dobro? zatvoriti, odnosno uiniti ga takvim da odgovara samo na sebe.25 Za objanjenje statusa iskaza ovog tipa potrebna je teorija znaenja koja se drastino razlikuje od teorije direktne referencije. Frankena naglaava da se u tesnoj vezi sa pojmom naturalistike greke nalazi i uveni jeste-treba problem. Valja skrenuti panju na injenicu da, i pored prirodne spojenosti, problem definisanja vrednosnih termina poput termina dobrog ne treba izjednaavati sa problemom izvoanja treba iz jeste. Ono to bismo mogli rei je da je Frankena, ako nita drugo, pokazao da nema nieg logiki pogrenog u pokuaju definisanja vrednosnih termina. S druge strane,
21 22 23 24 25 Ibid., 53. Hare, R. M., Descriptivism, Essays on Moral Concepts, Macmillan, London and Basingstoke, 1972, str. 55. V. Hartman, R. S., The Structure of Value, Southern Illinois Univeristy Press, 1967, str. 122 131. Ibid, p. 51. V. Pigden, C. R., Naturalism, u: A Companion to Ethics, ed. by P. Singer, Basil Blackwell, Cambridge, Massachusetts, 1991, str. 421 441.

38

Nenad Ceki

ne postoji ni bilo kakva pretpostavka u korist naturalizma ili bilo kojeg definicionizma. Teret dokazivanja je na onome ko dokazuje. 2.2. Primedba zasnovana na paradoksu analize26 ini se da Murov argument otvorenog pitanja pretpostavlja da analiza vrednosnih termina ne moe biti informativna ili zanimljiva u filozofskom pogledu. Prema Muru, analiza vrednosnog termina P pomou nekog (bilo kojeg) termina P* moe biti ispravna samo ako nema nikakvog znaaja pitati se da da li je neto to je P* ujedno i P. Murova analiza implicira da analiza P pomou P* mora biti potpuno neinformativna i neinteresantna. Ovde se sreemo sa tzv. paradoksom analize. Pretpostavimo sada da pokuavamo da neki ne-vrednosni pojam A analiziramo pomou pomou nekog drugog pojma A*. Po pretpostavci, mi razumemo A, to dalje znai da znamo koje je znaenje termina A. Iz toga sledi da moramo znati i ta je sve ukljueno u znaenje pojma A. Ako A moe biti analizirano pomou A*, onda je A* deo (ili celina) znaenja pojma A. Stoga takva analiza ne moe biti zanimljiva i informativna. U sutini, paradoks analize uopte nije paradoks. Da jeste, mi nikako ne bismo mogli da shvatimo neki pojam a da ve unapred nismo svesni toga ta je sve obuhvaeno u ispravnoj analizi njegovog znaenja. To bi znailo da je objanjavanje znaenja nemogue. Svaka definicija podlona je preispitivanju, tj. argumentu potencijalno otvorenog pitanja. Ovde nema prostora za bavljenje tim pitanjima, ali u definicijama izrazi je ili jeste ukazuju na identitet, kao u: Kvadrat je(ste) geometrijska slika u ravni sa etiri jednake strane i etiri jednaka ugla, a ne na puko pripisivanje (atribuciju) svojstva kao u: Jabuka je crvena.27 Stoga se mora razlikovati znanje kako (posedovanje sposobnosti) i znanje da (ono to se tvrdi iskazima, propozicionalno znanje). Proces shvatanja znaenja nekog pojma pretpostavlja postojanje znanja kako ali ne i znanja da. Analiza znaenja pojma zasniva se na znanju da. Imajui ovo vidu, Muru se moe odgovoriti da u mnogim sluajevima znanje kako ne koegzistira sa znanjem da. Tako, neko moe savreno dobro govoriti (tj. znati kako govoriti) srpski jezik, a da uopte nije analitiki upoznat sa gramatikim pravilima koji konstituiu njegovu kompleksnu pojmovnu osnovu. 2.3. Primedba koja se odnosi na pojmovni par konotacija/denotacija (smisao/referencija) Fregeovo razlikovanje smisla i referencije, odnosno konotacije i denotacije je jo jedno mono oruje u rukama zastupnika teze da naturalistika greka uopte nije greka. Dva pojma se mogu odnositi na istu stvar (imati istu referenciju,
26 27 V. Miller, A., An Introduction to Contmporary Metaethics, str. 16-17. V. Sayre-McCord, G. Moral Realism, u: Copp, D., The Oxford Handbook of Ethical Theory, str. 45.

Naturalistika greka i argument otvorenog pitanja: jedan vek rasprave

39

odnosno denotaciju), a da pri tom nemaju isti smisao (konotaciju). Teorija znaenja kao puke (direktne) referencije je odavno naputena, i to sa dobrim razlogom. Miler nam nudi dobar primer tvrdei da mi moemo razumeti smisao nekog pojma, a da uopte ne znamo na ta se on odnosi (koja mu je referencija): Na primer ja mogu da razumem ta je smisao [izraza] 'najpametniji student na treoj godini'. Ali ja ne moram znati na koga se tano ova fraza odnosi to je neto to tek treba da otkrijem.28 tavie, mi moemo biti i u uverenju da dva pojma sa razliitim smislovima (konotacijama) imaju i razliitu referenciju (denotaciju), iako to nije istina. Ne moraju svi znati da su zvezde Veernjaa i Zornjaa zapravo isto nebesko telo planeta Venera. Dobro kao svojstvo prema Muru, nije identino ni sa kakvim prirodnim svojstvom. Iako ovakav zakljuak podrazumeva, Mur ga nigde ne eksplicira. Umesto toga on nudi test identiteta svojstava koji se svodi na tvrdnju da su dva svojstva identina samo ako su dva pojma koja ih oznaavaju meusobno sinonimna. Drugi test kojim se dokazuje da se dobro ne moe dokazati naziva se testom sinonimnosti. Prema ovom testu dva pojma su identina ukoliko je to to kada jedan pojam imamo na umu uvek dovoljno da i neki drugi pojam imamo na umu. Pojednostavljenije reeno, definiens u mislima prati definiendum. Budui da dobro moemo imati na umu bez ikakvog drugog pojma koji ga kao podrazumevani definiens prati, sledi da dobro nije sinonimno sa bilo kojim drugim drugim pojmom. Stoga ni dobrota nije identina sa bilo kojim drugim svojstvom.29 Mnogi savremeni filozofi odbacuju Murov test identiteta svojstava ili test sinonimnosti, ili oboje. Neo-naturalisti, kao to emo videti, nude relativno jednostavne kontraprimere: neki ljudi mogu na umu imati pojam vode bez ikakve ideje ta bi to bilo H2O. Neki bi ak mogli i da odbiju rezultate analize koja bi to pokazala. Pa ipak, voda i supstanca koju hemiari nazivaju H2O su ista stvar. I pored injenice da je izvesno da naturalistika greka nije iskljuivo rezervisana za naturaliste i velike tekoe da se utvrdi da li je ova greka uopte greka, Murovo i ostala razmatranja prirode naturalistike greke viestruko su korisna. Za naturalistiki orijentisane metaetiare, kako i sami priznaju, naturalistika greka je jasan putokaz da je teret dokazivanja na naturalistima, a ne na onima koji naturalizam osporavaju. Naturalisti su uvereni da analiza vrlo esto moe biti pojmovno izuzetno komplikovano tako da ono to se analizira i ono pomou ega je neto analizirano ne moraju istovremeno biti u neijem umu. Dobra analiza moe biti iznenaujua i ne moe se svesti na prosto utvrivanje sinonimnosti. Ipak, to ne oslobaa naturaliste obaveze da pokau kako dve naizgled potpuno razliite stvari, npr. moralna ispravnost i maksimalizacija sree u konanoj analizi jesu jedna ista stvar.30 Osnovni Murov argument, kako sam ve rekao, upravljen je protiv redukcionistikog (tj. analitikog ili semantikog) naturalizma koji tvrdi da je svojstvo
28 29 30 Miller, A., An Introduction to Contemporary Metaethics, str. 17. Up. Shafer-Landau, R. Moral Realism. A Defence, str. 57. Shafer-Landau, R. Moral Realism: A Defence, str. 57-58.

40

Nenad Ceki

biti dobar identino svojstvu biti N ili se na njega moe svesti. Ova tvrdnja zasnovana je na pretpostavci pojmovne odnosno analitike ekvivalencije znaenja termina dobro i N. Doputanjem da dobro i N nemaju isti smisao, primedba zasnovana na razlici referencije (denotacije) i smisla (konotacije) ila bi Muru u korist. Kao to emo videti, neki savremeni naturalisti i insistiraju na tome da dva pojma mogu denotirati isto svojstvo, ali da pri tom nemaju zajedniki smisao (konotaciju). Muru bi se tada zapravo priznalo da je u pravu kada smatra da je definicionalni ili analitiki naturalizam neplauzibilan. Pitanje je samo da li bi on takvim odgovorom bio zadovoljan zato to, kako emo videti, postoje i nove forme neanalitikog naturalizma. Tada se postavlja pitanje da li su ti oblici naturalizma otporni na argument otvorenog pitanja. 3. Pokuaji adaptacije argumenta Iako je jasno da je argument otvorenog pitanja korisno sredstvo u ispitivanju razliitih metaetikih teorija, postavlja se pitanje da li se ovim argumentom bilo koji tip teorije moe konano odbaciti. Oigledna je mogunost proliferacije beskonanog mnotva razliitih termina koji bi imali status kandidata za definiendum termina dobro. Prima facie, to znai da metaetiar naoruan iskljuivo argumentom otvorenog pitanja nikada nee zavriti posao jer e uvek biti mogue ponuditi neki novi termin kao sinonim odnosno analitiki ekvivalent dobrog. Tako se sa naturalizmom nikada ne bi moglo izai na kraj. Da ne govorimo o drugim definicionistikim metaetikama. Suoeni s ovom mogunou, neki metaetiari su namerno ograniili domete sopstvene argumentacije zasnovane na argumentu otvorenog pitanja. Umesto da tragaju za konanim argumentom koji bi pobio definicionistiki naturalizam, oni Murov argument pokuavaju da modifikuju tako da zasnuju pretpostavku protiv njega. To pokuavaju da uine na nain koji bi izbegao Frankeninu primedbu zasnovanu na Murovom izbegavanju pitanja i primedbu zasnovanu na neinformativnosti analize. 3.1. Boldvin Tomas Boldvin (Thomas Baldwin) argumentie na sledei nain: Ako je analiza [moralnog] pojma ispravna, onda bi, kada se upoznamo s njom, trebalo da nam izgleda da je potpuno prikladno da svoje misli i sudove vodimo u skladu s njom, ak i ako nas u poetku ta analiza pogaa kao neoigledna. A Murova primedba predloenoj analizi intrinsine vrednosti je upravo takva da ne smatramo da moemo da preemo na ovu njihovu reflektivnu asimilaciju.31 Ovde se sreemo sa metaetikim internalizmom, koji je postao gotovo opte mesto savremenih metaetikih teorija. Re je o rasprostranjenom uverenju da izmeu moralnih sudova i postupaka (ili izbora i odluka) postoji unutranja veza. Za
31 Baldwin, T., Editors Introduction to Moore, G. E., Principia Ethica, rev. ed., str. XIX.

Naturalistika greka i argument otvorenog pitanja: jedan vek rasprave

41

razliku od, na primer, estetskih sudova koji su po pretpostavci bezinteresni, za moralne sudove se pretpostavlja da moraju imati praktiku funkciju koja je direktno povezana sa odluivanjem, izborima i postupcima. Ovde nije mesto da se nairoko raspravlja o tome, ali mora se naglasiti da ta veza nikako nije analitika. Sasvim je u skladu sa pravilima jezika i logike rei: Ja hou da inim zlo. Internalizam gotovo prirodno inklinira sokratovskoj maksimi: Vrlina je znanje. Iz pravilnog (tj. racionalnog) rasuivanja navodno direktno slede moralni postupci. Ali, ta onda rei o visokointeligentnim zloincima koji svoje postupke vode maksimom Hou da radim ono to mislim da je zlo. Da gree u rasuivanju? Ili da im nedostaje slobodna volja? Da dodam samo kratko zapaanje: internalizam se u savremenoj metaetici obino pretpostavlja, ali se u prilog njemu veoma retko daju argumenti. Tako, na primer, Boldvin na drugom mestu pie: Razumno je oekivati od analize znaenja da rasvetli pojmove na takav nain da, zbog toga to poboljava nae razumevanje, mi shvatimo da je za nas prirodno da svoje sudove vodimo u skladu s njom. U svetlu ovog zahteva oseaj znaaja Murovih pitanja predstavlja problem za etike redukcioniste. Evidentno je je da njegova redukcionistika analiza jednostavno nije ubedljiva, pa stoga nije ni ispravna...Ona ustanovljava pretpostavku protiv redukcionista, ali nita vie.32 Izgleda da Boldvin smatra da je nuno da nas ispravna redukcionistika analiza na neki nain motivie. Ali, kao to je naturalistika greka pretpostavka, onda bi i nekakva nemotivacionistika greka, koja bi prema Boldvinu bila kriterijum ispravnosti redukcionistike analize, bila samo pretpostavka. Da ne govorimo o tome da bismo se ovde suoili sa problemom oigledne cirkularnosti u definisanju bazinih pojmova. Redukcija je ispravna ako nas motivie, a ispravnost redukcije se kontrolie postojanjem motivacije. Sasvim analogno Frankeninoj primedbi Muru, mi moemo da kaemo da je mogue samo pretpostaviti da bi nas valjana redukcionistika analiza moralnih pojmova nekako motivisala da vodimo svoje sudove u skladu s njom (da dodam: i postupke i odluke...). Ali kako to i dokazati? 3.2. Darval, Gibard i Railton I sledei argument zapravo polazi od iste pretpostavke internalizma, ali je i dovodi u pitanje. Prvo, neko ne mora da tvrdi potpuno ubeenje da otvoreno pitanje zaista postoji, ve samo da primeti da je argument otvorenog pitanja inae kompetentnim, reflektivnim govornicima engleskog [ili srpskog] jezika, koji izgleda nemaju problem da zamisle kako bi to izgledalo dovesti u pitanje da li je P (neko konkretno prirodno svojstvo) dobro. Drugo, neko bi mogao artikulisati filozofsko objanjenje zato je to tako. Evo jednog objanjenja. ini se da pripisivanje dobrote [kao svojstva] poseduje konceptualnu vezu sa voenjem naih postupaka, vezu koja se koristi uvek kada otvoreno pitanje: 'Da li je P zaista dobro?' rastumaimo kao: 'Da
32 Baldwin, T., G. E. Moore, Routledge, London, 1990, str. 89.

42

Nenad Ceki

li je jasno da, pod ostalim jednakim uslovima, mi zaista treba ili moramo da sebe posvetimo ostvarenju P-a?' Za bilo koje33 prirodno svojstvo R nae uverenje da otvorenost otvorenog pitanja ne zavisi od bilo kakve greke ili previda moe proizlaziti iz nae prividne sposobnosti da zamislimo bia iste svesti koja ne bi uspela da pronau odgovarajui razlog ili motiv za akciju u pukoj injenici da smo pribavili R (ili se ono oekuje u bliskoj budunosti). Imajui u vidu ovu mogunost imaginacije nije logiki osigurano da e P voditi nae postupke (ak i ako, u stvari, mi prisustvo R-a svi shvatamo kao psiholoku prisilu). A ovo odsustvo logike ili pojmovne veze sa postupkom pokazuje gde tano postoji prostora za razumljivo pitanje da li je R zaista dobro.34 Argument je pisan isuvie tehniki, pa ga je nuno razjasniti. Skraeno govorei: ovde se tvrdi da motivaciona prisila koja proistie iz pravilnog razumevanja nekog P koje je dobro i to smo shvatili ili mora vaiti univerzalno (za sva razumna bia) ili argument otvorenog pitanja ostaje. Da bi veza bila univerzalna (da ne bi bilo izuzetaka koji nisu zasnovani na pukom jezikom nesporazumu), veza izmeu razumevanja P koje je dobro i odgovarajue akcije mora biti logiki nuna. Logika ili pojmovna veza ne postoji ve zato to je zamislivo da neko shvati da je P dobro, a da pri tom uopte ne bude motivisan ni na ta. To univerzalno vai za sva prirodna svojstva. Otuda i ono pomalo zbunjujue R u originalnom argumentu. R se uvodi upravo zato da bi se prikazalo da uopte nije bitno o kojem tano svojstvu je re. Ni za jedno prirodno svojstvo logika veza pukog prisustva svojstva i motivacije nije dokazana. Tu se i otvara mogunost za modifikovano otvoreno pitanje. Sama jaka internalistika pretpostavka prema kojoj pravilno razumevanje pojma ili iskaza direktno vodi u akciju je nedokazana. A na njoj se sada baziraju novije verzije argumenta otvorenog pitanja. Metaetiki internalizam je pretpostavka, a ne dokazana injenica. Zamislivost toga da neko, iako razume ta dobro zapravo znai, ne bude motivisan na suenje, odluivanje ili postupanje u skladu sa tim radi samo protiv internalista. Eksternalisti tvrde da ljudi mogu razumeti ta znai P koje je dobro a da ne budu motivisani ni na ta. Konceptualna povezanost dobrog P i postupanja (odluivanja i sl.) ne samo da je pretpostavka ve je i mogui mit. 3.3. Her i naturalistika greka Her naturalistiku greku vidi pre svega kao poseban oblik deskriptivistike greke, tj. greke opisivanja. On kae: Termin deskriptivizam prvi put mi je sugerisan jednom frazom pokojnog profesora Ostina. On na dva mesta ukazuje na ono to naziva deskriptivistikom grekom - pretpostavljanja da neki izriaj jeste

33 34

Kurziv N. C. Darwall, S., Gibbard, A., Railton, P., Toward Fin de Sicle Ethics: Some Trands, Philosophical Review, Vol. 101, No. 1, 1992, str 115189, str. 117.

Naturalistika greka i argument otvorenog pitanja: jedan vek rasprave

43

deskriptivan kada on to nije.35 I, iako se slaem sa njim da sama re moe zavesti na pogrean trag, mislim da ona moe da poslui. Deskriptivizam, onda, moda moe biti upotrebljen kao generiko ime za filozofske teorije koje zapadaju u ovu greku.36 Neto modernijom filozofskom terminologijom u jednom svom kasnijem eseju deskriptivizam, ili deskriptivistiku greku, Her odreuje kao verovanje da sve rei dobijaju znaenje na isti nain kao deskriptivne rei i deskriptivni iskazi, tako to imaju uslove primene ili istinosne uslove.37 Meutim, Her se problemom naturalizma i argumentom otvorenog pitanja bavio mnogo pre nego to je napisao eseje koji su ovde citirani u svojoj knjizi Jezik morala iz 1951. godine.38 On tu nudi svoju verziju argumenta otvorenog pitanja. Her naglaava da dobro ima istu logiku i u moralnim i u vanmoralnim kontekstima. Stoga nije bitno da li smo u konkretnom sluaju izabrali naturalistike ili ne-naturalistike definiue karakteristike dobrog. Koji god primer i koje god (prirodne ili ne-prirodne) karakteristike izabrali, naii emo na iste tekoe. Her u tom smislu pie: Razmotrimo reenicu J39 je dobra jagoda. Mi moemo prirodno pretpostaviti da to ne znai nita drugo nego J je jagoda i J je slatka, sona, vrsta, crvena i velika. Ali tada postaje nemogue rei ono to u obinim razgovorima zaista i kaemo. Mi ponekada elimo da kaemo da je neka jagoda dobra jagoda zato to je slatka itd.40 Dakle, za bilo koje A, izraz dobro A ne moe znaiti A koje je C (gde C stoji za bilo koju pojedinanu karakteristiku, konjunkciju karakteristika ili disjunkciju karakteristika) jer onda reenice: I) A koje je C jeste dobro; i II) A je dobro zato to je C ne bismo mogli da upotrebimo da pohvalimo A koje je C, zbog toga to bi one, u tom sluaju, bile analitike i ekvivalentne reenicama: Ia) A koje je C jeste C; i IIa) A je C zato to je C.41 Ovaj argument zasnovan je pre svega na Herovoj sopstvenoj metaetikoj teoriji prema kojoj vrednosni izrazi uvek osim deskriptivnog znaenja imaju i vrednosno (preciznije: propisijue odnosno preskriptivno) znaenje. Ako je to tako, onda je Her poboljao Murov argument preko granice koju je Mur dosegao. Naime, ako je istina da se znaenje vrednosnih izraza ne iscrpljuje u njihovoj deskriptivnoj kom35 36 37 38 39 40 41 Austin J. L., Philosophical Papers, Oxford University Press, Oxford, 1961. str. 71; Cf. Austin, J. L., How to Do Things with Words, str. 3. Hare, R. M., Descriptivism, Essays on Moral Concepts, str. 55. Hare, R. M., A Reductio ad Absurdum of Descriptivism, Essays in Ethical Theory, str. 120. Hare, R. M., The Language of Morals, Oxford University Press, Oxford, 1952. U originalu S (strawberry). Hare, R. M., The Language of Morals, str. 85. Kurziv na. Ibid.

44

Nenad Ceki

ponenti, onda se time ne objanjava samo to zato su dosadanji pokuaji definisanja dobrog putem deskriptivnih termina propali ve i to zato je takav poduhvat u principu neizvodljiv. Vrednosna komponenta znaenja, jednostavno govorei, nesvodiva je na deskriptivnu, pa samim tim nije ni podlona definisanju. Herovim poboljanjem Murovog argumenta verovatno bismo izbegli ranije ve pomenuti kontrargument koji kae da injenica da za dobro jo uvek nije pronaen zadovoljavajui definiens ne znai da on i ne moe biti pronaen. Meutim, ovaj kontraargiment nije i jedini. Ovde navodimo jo dva kontraargumenta jedan se vie tie Mura, a drugi samog Hera.42 Kao odgovor Muru mogli bismo da kaemo da njegov argument poiva na pretpostavci da ako su dobro i njegov potencijalni definiens (npr. prijatno) identini, onda oni moraju biti i sinonimni. Autor ovog odgovora je naturalista, a navodi i primer kojim emo se dalje nairoko baviti: Ali, ova pretpostavka je lana. Voda i H2O su identini. Pa ipak, voda nije sinonimna sa H2O iako oznaavaju istu materiju. Voda oznaava pred-nauni pojam poznat deci i divljacima grubo reeno, bezbojnu tenost bez ukusa koja pada s neba i moe se nai u rekama i jezerima. H2O je, nasuprot tome, nauni pojam. Njega ne moete razumeti bez bar malog poznavanja hemije. Ljudi nisu otkrili da je voda H2O meditirajui o znaenjima. Empirijska istraivanja uradila su pravu stvar. Isto je tako i sa dobrotom i prijatnou. Dobro moda nije sinonimno sa prijatnim. Ali, oni bi mogli da oznaavaju isto svojstvo. Ovaj argument ukazuje na mogunost da bi semantiki ili analitiki naturalizam mogao biti laan, ali bi sintetiki mogao biti istinit. To znai da bi moralna svojstva mogla da se identifikuju kao prirodna pre empirijskim istraivanjem nego pojmovnom analizom. Na ovaj nain, semantika autonomija, koja kae da rei morala ne znae isto to i druge ne povlai ontoloku autonomiju da moralna svojstva nisu identina sa bilo kojim drugim.43 Takoe, Murov argument pretpostavlja da ako su dva izraza sinonimna, onda to mora biti poznato svakom kompetentnom govorniku nekog jezika. Ali, nai pojmovi nisu ni nama samima toliko transparentni. Ponekada nismo ni svesni pravila kojima se oni povinuju, ni prepostavki koje utelovljuju. Iz ovih razloga mogue je da se argument otvorenog pitanja upotrebi i kada je re o isto logikoj analizi ma kog pojma. (Dobro tu ne predstavlja nikakav izuzetak.) To znai da je mogue da bi se otvoreno pitanje moglo postaviti ak i za definiens koji bi zaista artikulisao znaenje pojma dobrog. O ovome smo ve govorili kada smo se bavili paradoksom analize. Slino tome, Herova verzija argumenta pretpostavlja da dobro ne moe imati vanmoralne sinonime ili parafraze. Ali, ovoj Herovoj pretpostavci moe se suprotstaviti kontraargument koji tvrdi da se i u ovom sluaju naturalizmu suprotstavlja samo semantika ali ne i ontoloka autonomija. Ovaj kontraargument ide i dalje, pogaajui osnovnu Herovu nameru:
42 43 V. Pigden, C. R., Naturalism, u: A Companion to Ethics, ed. by P. Singer, str. 421 441. Op. cit., str. 426 427.

Naturalistika greka i argument otvorenog pitanja: jedan vek rasprave

45

tavie, ovaj [Herov] argument je sumnjiv. On koristi ideju da dobro izraava nekakav zahtev za akcijom.44 Ako neko misli da je neto dobro, to e ga obino nagnati da ka njemu tei ili da ga ostvari (u odgovarajuim okolnostima). U redu. Ali, moda je mogue pruiti analizu koja e ovaj zahtev protumaiti bez ikakvog pribegavanja ne-prirodnim svojstvima. Prijatnost moe biti lo izbor za ovu ulogu, ali ovde nije re o tome da se bolji ne moe pronai. (Na primer, dobro moe znaiti zahtevano gde se zahtevi odnose na neki cilj za koji se moe oekivati da je zajedniki svim racionalnim biima.) Naravno, u takvoj analizi se moe konstruisati neko X. Ono to jeste X, jeste dobro bila bi tautologija ili pojmovna istina koja je ostala bez motivacione snage. Ali, ovo je irelevantno. Jer, takav iskaz ne bi bio nainjen da bi pohvalio X-otu45 ili da pokae da se X-ota nekako zahteva. Naprotiv, svrha bi bila da se artikuliu zahtevi uvijeni u predikat dobro; da se objasni zato nazivanje stvari dobrim obino sugerie razlog za njihovo ostvarivanje.46 4. Savremeni naturalizam i argument otvorenog pitanja Sve to je do sada reeno govori u prilog tezi da je protiv naturalizma argumentom otvorenog pitanja uspostavljena samo jedna pretpostavka, ali da nije dokazano da je svaki naturalizam osuen na propast. Zato je najbolje pogledati kako se sa argumentom otvorenog pitanja nose neki od savremenih naturalista. 4.1. Realisti sa Kornela Jedan od puteva kojima je savremeni naturalizam krenuo je i onaj koji se obino naziva realizmom sa Kornela.47 U ovu orijentaciju spadaju gledita Sturdena (Sturgeon), Bojda (Boyd), Brinka (Brink) i Sejr-Mek Korda (Sayre-McCord). Ukratko reeno, realisti sa Kornela su neredukcionisti. Oni smatraju da nema nikakve bitne analitike veze izmeu moralnih i vanmoralnih svojstava. Darval (Darwall), Gibard (Gibbard) i Railton (Railton) poziciju realista sa Kornela sumiraju na sledei nain: [Oni] insistiraju na analogijama izmeu prirodnih i drutvenih nauka da bi dokazali da moralna svojstva mogu biti i nesvodiva [na prirodna svojstva] i eksplanatorno efikasna. Moglo bi se, na primer, argumentisati da razliite hemijske ili bioloke prirodne vrste kiselina, katalizator, geni, organizam oigledno nisu svodivi na prirodne vrste fizike, a ipak igraju ulogu u dobrom naunom objanjenju.48 I ovo je sasvim dobro skraena poenta realista sa Kornela: moralna svojstva su realna zato to neizbeno figuriraju u onome to se naziva najboljim
44 45 46 47 48 Ovo je sutinski internalistika pozicija koju smo ve pominjali. U originalu: X-ness. Oznaava posedovanje kvaliteta X. Prevod prema naim imenicama tipa dobrota, lepota i sl. Ovaj izraz mogao je da se prevede i kao X-ost ili X-oa. Op. cit., str. 427. Naravno misli se na uveni Cornell University. Darwall, S., Gibbard., A., and Railton, P., Toward fin de sicle ethics: some trends, Philosophical Review 101, 1992, str. 169-70.

46

Nenad Ceki

objanjenjem (best explanation). To to je neko, na primer, siledija ili okrutan (to su prevashodno vrednosni termini) ini se kao sasvim dobro objanjenje za odreene postupke zlostavljanje dece ili muenje malih ivotinja, na primer. To to se ovi moralni termini mogu odnositi i na neka prirodna svojstva same situacije nije naroito bitno. Oni nisu neophodni za razumljivo objanjenje! Toliko je, za poetak, realistima sa Kornela dovoljno. 4.2. Kripke i Patnam U osnovi naturalistikog neredukcionizma nalazi se bazina semantika pretpostavka da dva termina mogu denotirati (referirati na) isto svojstvo, a da pri tom izmeu njih nema odnosa sinonimnosti. Nesvodivost svojstava o kojoj smo malopre govorili, izmeu ostalog, zasniva se i na ovoj semantikoj tezi. Koren ovih nastojanja je da se znaenje (u novijoj terminologiji: semantika) fundamentalnih moralnih termina kao to je dobro predstave po analogiji sa znaenjem termina prirodnih vrsta (ili tipova) kao to su voda ili zlato. Ovaj pristup sugerisan je radovima Kripkea (Kripke)49 i Patnama (Putnam)50. Svoju ideju oni konstruiu imajui u vidu lokovsku razliku izmeu nominalne i prave sutine supstance kao to je zlato. Nominalna sutina je skup povrinskih kvaliteta na osnovu kojih mi obino neto prepoznajemo kao zlato, na primer: uta, sjajna, tvrda supstanca...(itd.) Prava ili realna esencija sastoji se u prikrivenoj hemijskoj strukturi koja izaziva ili prouzrokuje da zlato ima one kvalitete koji ine njenu nominalnu supstancu (npr. atomski broj 79). ta je onda pravo znaenje termina zlato? Kripke i Patnam sugeriu da nominalna sutina ne moe da determinie znaenje termina zlato. Pre e biti da ona fiksira referenciju ili denotaciju termina zlato. Zlato je zlato ako ima one povrinske kvalitete sadrane u nominalnoj sutini, i mi ga tako i identifikujemo, ali to nije znaenje termina zlato, bar nije njegovo puno znaenje. S druge strane, dubinska struktura zlata jeste ono to odreuje da li neto jeste ili nije zlato. Zlato ima atomski broj 79. Ako supstanca koja je uta, sjajna, tvrda i po svim ostalim nominalnm osobinama lii na zlato nema atomski broj 79, onda ta supstanca nije zlato. Sada dolazimo do u filozofiji uvenog Patnamovog primera Zemlje i Zemlje Bliznakinje. Sasvim kratko reeno, Patnam ovaj primer konstruie da bi odbacio subjektivistike i mentalistike predstave o znaenju uopte.51 Svoj misaoni eksperiment Patnam konstruie sledeim reima:
49 50 51 Kripke, S., Naming and Neccesity, Harvard University Press, Cambridge MA, 1980. Putnam, H., The meaning of meaning, u Mind, Language and Reality, Cambridge University Press, Cambridge, Cambridge,1975, str 215-71. On kae: pojmovi nisu mentalne prezentacije koje intrinsino referiraju na spoljanje objekte (...) Pojmovi jesu znaci upotrebljeni na izvestan nain; znaci mogu biti javni i privatni, mentalni entiteti ili fiziki entiteti, ali ak i kada su mentalni i privatni, sam znak, nezavisno od svoje upotrebe nije pojam. Takoe, znaci sami po sebi ne referiraju intrinsino. Putnam, H., Mozgovi u posudi, Theoria br. 2/1997. str. 112. O vezi termina voda i H20 govorili smo i u odeljku o Herovom pokuaju poboljanja argumenta otvorenog pitanja.

Naturalistika greka i argument otvorenog pitanja: jedan vek rasprave

47

...pretpostaviemo da negde postoji planeta koju emo zvati Zemlja Bliznakinja. Ona je veoma slina Zemlji. (...) Nezavisno od razlika koje emo u naim nauno-fantastinim primerima specifikovati, italac moe da pretpostavi da je Zemlja Bliznakinja potpuno slina Zemlji; u stvari, ljudi na njoj govore jezikom koji je istovetan naem. Jedna od osobenosti Zemlje Bliznakinje jeste da tenost zvana voda nije H2O nego razliita tenost, ija je formula dugaka i sloena. Skratiu ovu hemijsku formulu prosto kao XYZ. Pretpostaviu, takoe, da okeani, jezera i mora na Zemlji Bliznakinji umesto vode sadre XYZ. Pretpostaviu da je XYZ nemogue razlikovati od vode na normalnoj temperaturi i pritisku. Pretpostaviu takoe da okeani, jezera i mora na Zemlji Bliznakinji umesto vode sadre XYZ, da je kia na Zemlji Bliznakinji XYZ a ne voda, itd. Ukoliko ikada svemirski brod sa Zemlje poseti Zemlju Bliznakinju, prva e pretpostavka biti da voda ima isto znaenje na obe planete. Pretpostavka e biti korigovana kada se otkrije da je voda na Zemlji Bliznakinji XYZ, pa e zemaljski svemirski brod poslati sledei izvetaj: Na Zemlji Bliznakinji re voda znai XYZ. Isto tako, ako ikada svemirski brod sa Zemlje Bliznakinje poseti Zemlju, prva e pretpostavka biti da voda ima isto znaenje na obe planete. Ona e biti korigovana kada se otkrije da je na zemlji voda H2O, pa e svemirski brod sa Zemlje Bliznakinje na svoju planetu poslati sledee saoptenje: Na Zemlji re voda znai H2O.52 U skladu sa svojim polaznim stanovitem, Patnam zakljuuje: (...) ako je voda na Zemlji Bliznakinji razliita tenost recimo XYZ, a ne H2O onda re voda reprezentuje razliitu tenost kada se koristi na Zemlji bliznakinji i kada se koristi na Zemlji (...) Suprotno uenju koje nas prati jo od sedamnaestog veka, znaenja nisu prosto u glavi.53 ta ovo znai? Kada se primeri pojednostave, mi imamo dva paralelna opisa nominalne sutine vode na dve planete:54 VODA (Zemlja): x je voda ako i samo ako je x sastavljena od supstance koja je dominantno odgovorna za vlanost i ostala svojstva koje Zemljani oseaju, a koja figuriraju u nominalnoj esenciji vode. Analogno tome: VODA (Zemlja Bliznakinja): x je voda ako i samo ako je x sastavljena od supstance koja je dominantno odgovorna za vlanost i ostala svojstva koje stanovnici Zemlje Bliznakinje oseaju, a koja figuriraju u nominalnoj esenciji vode. Jasno je da na Zemlji kauzalnu ulogu (ulogu prave esencije, dubinske strukture) ima H2O, a na Zemlji bliznakinji XYZ. Pa ipak, iako stanovnici dve planete terminom voda referiraju na razliite stvari, njihove intuicije su inicijalno potpuno usklaene i oni to ne znaju.
52 53 54 Putnam, H., Znaenje i referencija, u: Ogledi o jeziku i znaenju (ur. A. Pavkovi i . Lazovi), Filozofsko drutvo Srbije, 1992, str. 20., str. 83 84. Ibid., str. 113. V. Miller, A., (2003), str 164-8.

48

Nenad Ceki

4.3. Horgan i Timons: neklasini argument otvorenog pitanja odgovor realistima sa Kornela Horgan i Timons u vie svojih zajednikih tekstvova55 razvijaju argument kojim pokuavaju da dokau da ispravna semantika termina dobro moe biti analogna sa terminima kao to su voda ili zlato. Argument Horgana i Timonsa po svojoj prirodi je adaptacija Murovog argumenta otvorenog pitanja. Murova postavka argumenta otvorenog pitanja moe da poslui za pobijanje onoga to se naziva semantikim ili analitikim naturalizmom. Za pobijanje kornelovskog ontolokog naturalizma56 neophodne su modifikacije ovog argumenta. Horgan i Timons smatraju da, ako se stavovi realista sa Kornela shvate ozbiljno, klasini argument otvorenog pitanja ne moe ni da otpone. Razlog lei u tome to moralni termini nisu sinonimni sa naturalistikim predikatima. tavie, ak ni naturalistiki predikati H2O i voda nisu meusobno sinonimi, pa pitanje a) Da li je x, koje je H2O voda? mora biti otvoreno jer je, kako to murovski kau Horgan i Timons ...pitanje otvoreno ako i samo ako je mogue da neko pitanje potpuno razume, a da ipak ne zna odgovor. U suprotnom je zatvoreno.57 To, pojednostvaljeno reeno, znai da je sasvim mogue da neko (malo dete ili hemijski neobrazovan ovek npr.) zna ta je to voda, a da nije ni uo za H2O. Analogno tome, u skladu sa usvojenom semantikom i funkcijom svih moguih, kako moralnih, tako i vanmoralnih predikata, za neko x koje je N uvek se moe postaviti pitanje pitanje b) Da li je x, koje je N dobro? mora biti otvoreno. tavie, po toj verziji naturalizma odnos nekog N i dobrog je isti kao odnos H2O i vode. Tako mora biti ako je semantika dobrog ista kao i semantika ma kog drugog svojstva. A videli smo da po pretpostavci jeste jer je prema stanovitu realista sa Kornela samo re o ulozi svojstva (tj. odgovarajueg termina) u najboljem objanjenju. Ipak, Horgan i Timons smatraju da je mogue napraviti revidiranu verziju argumenta otvorenog pitanja koja e biti uperena ba protiv teorija koja vide N i dobro kao ne-sinonimne termine koji ipak denotiraju isto svojstvo. Kako argument funkcionie? Horgan i Timons smatraju da ak i ukoliko je istina da pitanje c) Da li je x, koje je H2O voda? u Kripke-Patnamovoj teoriji, na koju se realisti sa Kornela oslanjaju, moe biti otvoreno, sledee pitanje mora biti zatvoreno:
55 Horgan T., and Timmons. M, New wawe moral realism meets moral twin earth, Journal of Philosophical Research 16, 1990; Troubles on moral tween earth: moral queerness revived, Synthese 92, 1992; Troubles for new wave moral semantics: the open question arguments revived, Philosophical Papers 21, 1992. Ovo je izraz pozajmljen od Hera. Horgan T., and Timmons. M, Troubles for new wave moral semantics: the open question arguments revived, Philosophical Papers 21, 1992, str. 155.

56 57

Naturalistika greka i argument otvorenog pitanja: jedan vek rasprave

49

d) Da li je x koje je sastavljeno od supstance koja je dominantno odgovorna za oseaj vlanosti i ostalih svojstava koje Zemljani oseaju, a koja figuriraju u nominalnoj esenciji vode voda? Razlog je taj da to to iako opis nominalne esencije vode samo fiksira denotaciju (referenciju) vode, on to ini tako to figurie u kompleksnijem odreenju koji je konstitutivni deo gornjeg odreenja VODA (Zemlja). Ovo odreenje prua znaenje terminu voda, onako kako ga koriste stanovnici Zemlje. Ovo nije problem za patnamovsko-kripkeovsku poziciju i realiste sa Kornela. Za sada nema nikakvih problema za scenario Zemlje Bliznakinje. Podsetimo se jo jednom da realisti sa Kornela smatraju da u semantici (znaenju) vrednosnih termina nema nikakvih razlika u odnosu na termine koji se odnose na prirodna svojstva. Pogledajmo onda ta se na dve planete deava sa terminom dobro. Analogno prethodnim primerima, imamo: DOBRO (Zemlja): x je dobro ako i samo ako x poseduje svojstvo M koje ima sledeu kauzalnu ulogu: njegovo prisustvo obino navodi Zemljane da tee stvarima koje prosuuju da su M. Njegovo prisustvo obino navodi Zemljane da ohrabruju druge da tee stvarima koje prosuuju da su M. Zemljani misle da je prisustvo M-a veoma vano, ak i presudno, itd. Slino tome: DOBRO (Zemlja Bliznakinja): x je dobro ako i samo ako x poseduje svojstvo M koje ima sledeu kauzalnu ulogu: njegovo prisustvo obino navodi stanovnike Zemlje bliznakinje da tee stvarima koje prosuuju da su M. Njegovo prisustvo obino navodi stanovnike Zemlje bliznakinje da ohrabruju druge da tee stvarima koje prosuuju da su M. Stanovnici Zemlje bliznakinje misle da je prisustvo M-a veoma vano, ak i presudno, itd. Da li ova istovetnost definicija dobrog na Zemlji i Zemlji bliznakinji automatski proizvodi vrednosnu saglasnost u zamiljenim moralnim raspravama itelja dvaju planeta? Na prvi pogled, iako je nain funkcionisanja vrednosnih termina ovde po pretpostavci isti kao i nevrednosnih trebalo bi da se Zemljani i njihove kolege sa Zemlje bliznakinje u potpunosti sloe. Ali, Horgan i Timons ne misle tako. Sasvim je mogue da se, primera radi, termine kao to su dobro ili ispravno, iako su regulisani (prirodnim) funkcionalnim svojstvima koriste kao da su ...u stvari... konsekvencijalna svojstva ija je funkcionalna sutina obuhvaena izvesnom specifinom konsekvencijalistikom normativnom teorijom...[oznaimo je kao] Tk.58 S druge strane, stanovnici Zemlje bliznakinje mogu koristiti druge moralne termine koji su kauzalno regulisani drugim prirodnim svojstvima od onih koji odreuju termine na Zemlji. Samim tim, mogua je i situacija da na ovoj planeti u moralu vladaju nekonsekvencijalistika moralna svojstva ija je priroda obuhvaena nekom specifinom deontolokom teorijom...[oznaimo je kao] Td59
58 59 Ibid. str 163. Ibid., str 164.

50

Nenad Ceki

Da naglasimo jo jednom: Horgan i Timons nisu antinaturalisti ve naturalisti. Oni samo kau da upravo prirodna svojstva na dve planete koje imaju sve spoljne slinosti mogu proizvesti dve razliite normativne teorije, ak i kada je centralni pojam obe teorije isti ono M koje se pojavljuje u oba odreenja dobrog. Ovo je posledica opte teorije znaenja koja u potpunosti razdvaja konotaciju i denotaciju (referenciju). Obe teorije referiraju na M, ali normativno podrazumevaju potpuno suprotstavljene stvari. Zamislimo samo sada da stanovnici nae dve planete stupe u moralnu raspravu. Neka Zemljanin tvrdi: Eutanazija je dobra, dok stanovnik Zemlje Bliznakinje tvrdi: Eutanazija nije dobra. Ako definicije DOBRO (Zemlja) i DOBRO (Zemlja Bliznakinja), svaka u svom svetu funkcionie bez problema, onda se ini da tu i nema pravog spora i da e svako svoje dobro koristiti na svoj nain, pa ak i da e mu onaj drugi nain govora biti nerazumljiv. Horgan i Timons su, meutim, ubeeni u suprotno. Kad bi stanovnici ove dve planete u nekoj meovitoj debatnoj grupi poeli raspravu, ona po njihovom miljenju ne samo da ne bi bila besmislena ve sasvim prikladna zato to bi jedne druge smatrali kao one koji se razlikuju u moralnim verovanjima i moralnoj teoriji, a ne u znaenjima.60 Drugim reima, kako to kae Riard Her: Ove razlike se mogu interpretirati na dva mogua naina: (1) Ovo nije pojmovna razlika. Oni koriste rei morala u istim znaenjima. Oni se samo ne slau u tome ta jeste dobro (ili ispravno)61 ili ta neko treba da uini.62 Drugim reima, ovde je re o klasinoj moralnoj raspravi. (2) To jeste pojmovna razlika. Oni rei moralnog jezika koriste u razliitim znaenjima. Drugim reima, oni jedni drugi uopte ne razumeju. Horgan i Timons skloniji su tumaenju 1), dok je Her skloniji tumaenju 2). Gledite da je ovde re o verbalnom nesporazumu Horgan i Timons smatraju krajnje neuverljivim. Prema njihovom miljenju, mnogo je prirodnije rei da se u ovom sluaju dve kulture, dva sveta ili dve grupe ljudi nalaze u sutinskom sporu. Predmet spora je kako treba postupati. Meutim, ovo tumaenje i jeste sr njihove verzije argumenta otvorenog pitanja, pa argument stoga moe da deluje cirkularno. 5. Zakljuak ta se, posle svega, moe rei o statusu pojma naturalistike greke u filozofiji morala? Da li ona zaista, kao to to ne-kognitivisti (ne-deskriptivisti) smatraju jeste dokaz da je svaki kognitivizam pogrean? injenica je da su savremeni metatetiari sloni u oceni da naturalistika greka, ma kako je mi zvali (definicionistikom,
60 61 62 Ibid., str 166.. Her koristi rei ispravno i treba radije nego re dobro zato to se, prema njegovom miljenju, njima lake barata. Horgan i Timons u originalnom tekstu koriste termine dobro i ispravno V. Hare, R. M., A New Kind of Ethical Naturalism?, Objective Prescriptions, Oxford University Press, Oxford, 1999. str. 83.

Naturalistika greka i argument otvorenog pitanja: jedan vek rasprave

51

deskriptistikom...) uopte nije greka u logikom smislu. To, meutim, ne znai da Mur nije otkrio neto to za metaetiku moe biti od kljunog znaaja. Mur nije dokazao postojanje bilo kakve greke ve postojanje sredstva argumentacije koje implicitno ali efikasno u centar panje dovodi razne karakterikstike svojstva dobrog i ostalog normativnog renika koji uestvuje u nainu prihvatanja ma koje naturalistike ili metafizike kao nesumnjivo ispravne...63 ta ova konstatacija znai? Pre svega, bilo da argument otvorenog pitanja zaista ukazuje na postojanje neke greke, bilo da stvari ne stoje tako, on jeste vaan (zapravo: nezaobilazan) instrument u raspravama o filozofiji morala. I to ne samo u metaetici. Normativna teorija koja ne moe da preivi argument otvorenog pitanja ne moe filozofski da opstane,64 na gotovo isti nain na koji, recimo, fizika teorija ne moe biti matematiki pogrena. Stoga argument otvorenog pitanja ostaje glavna spona izmeu metaetikih i normativno-etikih teorija. To, dalje, znai da metaetika nije u potpunosti normativno neutralna kako se nekada eksplicitno tvrdilo.65 Ona je sito kroz koje moraju da prou sve normativne teorije kognitivistikog tipa. S druge strane, injenica da ni do dananjeg dana nemamo naturalistiku ili nenaturalistiku kognitivistiki orijentisanu normativnu teoriju koja se ne bi mogla saplesti o argument otvorenog pitanja nije dokaz da neki oblik kognitivizma nije mogu. ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina prolog veka izgledalo je da je nekognitivizam definitivno trijumfovao. Metaetika scena na poetku 21. veka mnogo je arolikija. Na njoj se pojavljuju i novi naturalisti i ostali kognitivisti, ali i novi ne-kognitivisti (ekspresivisti, kako je sada to u modi govoriti). Da li to znai da smo napravili pun krug i vratili se tamo otkuda smo i krenuli? Ne! To samo znai da su i kognitivisti i antikognitivisti postali mnogo oprezniji i rafiniraniji. Ne-kognitivisti vie ne mogu da tvrde postojanje naturalistike ili, preciznije, definicionistike greke, ali im i dalje na raspolaganju stoji argument otvorenog pitanja. Naturalistima i ostalim kognitivistima ostaje da nalaze suptilne argumente kojima bi zaobili argument otvorenog pitanja. Istina je, time metaetike teorije postaju daleko vie tehnike i komplikovanije za praenje. Izgleda da je to sudbina cele savremene filozofije. Ko e u ovoj borbi pobediti? Ne-kognitivizam je svojevremeno zaista izgledao nepobedivo. Meutim, pojavom novih oblika naturalizma, intuicionizma i kognitivizma uopte, pa ak i meovitih teorija (npr. kvazirealizma) stvari su postale nejasnije. ini se ak i da bi danas teorijska pobeda kognitivizma, upravo zbog rasprostranjenog ne-filozofskog uverenja da jezikom morala mi neto zaista opisujemo odnosno tvrdimo (imanentnog deskriptivizma tj. kognitivizma prirodnog jezika), donela neku vrstu sveopteg i filozofskog i ne-filozofskog olakanja. Time bi nestala gotovo bezna63 64 65 Darwall, S., Gibbard, A., Railton, P., Toward Fin de Sicle Ethics: Some Trands, Philosophical Review, Vol. 101, No. 1, 1992, str 115189, str. 116. Na ovu injenicu ukazuje Igor Primorac u svom tekstu Utiltaristika greka, Gledita 7-8/74. Npr. u: Stojanovi, S., Savremena meta-etika, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1991.

52

Nenad Ceki

dena i naporna podela ovekovog sveta na injenice i vrednosti. Meutim, ishod borbe je neizvestan. Metaetika kao da eka razjanjenje kljunih pojmova kao to su sloboda i metafiziki status vrednosti. Do tada e rasprava i trajati. To ne znai da je borba uzaludna. Bar emo napredovati u svesti o sopstvenim grekama. Makar one i ne bile naturalistike. Nenad Ceki, Filozofski fakultet, Beograd

Literatura: Austin J. L., Philosophical Papers, Oxford University Press, Oxford, 1961. Austin, J. L., How to Do Things with Words Austin, J. L., How to Do Things with Words 2nd Edition, Oxford University Press, 1975. Baldwin, T., G. E. Moore, Routledge, London, 1990. Baldwin, T., Editors Introduction to Moore, G. E., Principia Ethica, rev. edn. Cambridge University Press, Cambridge, 1993. Frankena, W. K., Naturalistic Fallacy, u Theories of Ethics, ed. by Ph. Foot, Oxford University Press, Oxford, 1967. Hare, R. M., The Language of Morals, Oxford University Press, Oxford, 1952. Hare, R. M., Descriptivism, Essays on Moral Concepts, Macmillan, London and Basingstoke, 1972. Hare, R. M., Ontology in Ethics, Essays in Ethical Theory, Oxford University Press, Oxford, 1989. Hare, R. M., A Reductio ad Absurdum of Descriptivism, Essays in Ethical Theory. Hare, R. M., A New Kind of Ethical Naturalism?, Objective Prescriptions, Oxford University Press, Oxford, 1999. Hartman, R. S., The Structure of Value, Southern Illinois Univeristy Press, 1967. Horgan T., and Timmons. M, New wawe moral realism meets moral twin earth, Journal of Philosophical Research 16, 1990. Horgan T., and Timmons. M, Troubles on moral tween earth: moral queerness revived, Synthese 92, 1992. Horgan T., and Timmons. M, Troubles for new wave moral semantics: the open question arguments revived, Philosophical Papers 21, 1992. Kerner, G. C., The Revolution in Ethical Theory, Oxford Univerity Press, Oxford, 1966. Kripke, S., Naming and Neccesity, Harvard University Press, Cambridge MA, 1980. Miller, A., An Introduction to Contemporary Metaethics, Polity Press, Cambridge UK, 2003. Moore, G. E., Principia Ethica, rev. edn. Cambridge University Press, Cambridge, 1993. Srpski prevod: Mur, D. E., Principi etike, Plato, Beograd, 1998. Pigden, C. R., Naturalism, u: A Companion to Ethics, ed. by P. Singer, Basil Blackwell, Cambridge, MA, 1991. Primorac, I., Utiltaristika greka, Gledita 7-8/74. Putnam, H., The meaning of meaning, u Mind, Language and Reality, Cambridge University Press, Cambridge,1975.

Naturalistika greka i argument otvorenog pitanja: jedan vek rasprave

53

Putnam, H., Znaenje i referencija, u: Ogledi o jeziku i znaenju (ur. A. Pavkovi i . Lazovi), Filozofsko drutvo Srbije, 1992. Putnam, H., Mozgovi u posudi, Theoria br. 2/1997. Sayre-McCord, G. Moral Realism, u: Copp, D., The Oxford Handbook of Ethical Theory, Oxford University Press, Oxford, 2006. Shafer-Landau, R. Moral Realism: A Defence, Clarendon Press, Oxford 2002. Stojanovi, S., Savremena meta-etika, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1991. Warnock, M., Ethical Science since 1890, London University Press, London 1960.

Nenad Ceki Naturalistic Fallacy and Open Question Argument: One Century of Debate
(Summary) Maybe the most famous and used notion in relatively short history of metaethics is so called naturalistic fallacy. This term was for the first time used by G. E. Moore in his Prinicipia Ethica. Idea of naturalistic fallacy is based upon open-question argument. Discussion of the scope and real results obtained by this argument is open even in metaethics at the beginning of the 21st Century. Today it is clear that open question is not a proof of invalidity of naturalism or any kind of cognitivism. Still, open-question argument is a very useful tool both in metaethics and in normative theories. In this article reader can find direction of the contemporary debate about naturalistic fallacy, naturalism and some modified versions of classical open-question argument. KEY WORDS: naturalistic fallacy; naturalism, cognitivism, open-question argument.