UGOVOR O DOIVOTNOM IZDRAVANJU KROZ SUDSKU PRAKSU

Ugovor o doivotnom izdravanju jedan je od najeih i najznaajnijih naslednopravnih ugovora u naem pravu. Regulisan je odredbama l. 194. do 205. Zakona o nasleivanju1, kao ugovor kojim se primalac izdravanja obavezuje da se posle njegove smrti na davaoca izdravanja prenese svojina tano odreenih stvari ili neka druga prava, a davalac izdravanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdrava i da se brine o njemu do kraja njegovog ivota i da ga posle smrti sahrani2. Zakonom je propisano da obaveza izdravanja naroito obuhvata obezbeivanje stanovanja, hrane, odee i obue, odgovarajuu negu u bolesti i starosti, trokove leenja i davanje za svakodnevne uobiajene potrebe, s tim to je mogue da se ugovorom predvide i druge obaveze3. Prema odredbama Zakona, ugovor o doivotnom izdravanju je strogo formalni pravni posao, koji je punovaan samo ako je zakljuen u pismenom obliku i overen od strane sudije koji je duan da pre overe proita strankama ugovor i primaoca izdravanja naroito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavtinu i da njome ne mogu biti namireni nuni naslednici, a u suprotnom je nitav4. Primaoci izdravanja ovim ugovorom nude davaocu izdravanja nagradu u zamenu za brigu i izdravanje koje im to lice obezbeuje u sluaju kada oni to sami ne mogu zbog zdravstvenih, materijalnih ili fizikih problema. Istovremeno, ovaj ugovor omoguava primaocima izdravanja da kazne bliske srodnike koji se ne staraju o njima tako to se ti srodnici kao nuni naslednici ne mogu namiriti iz imovine koja je predmet ugovora o doivotnom izdravanju.

1
2

Objavljen u Slubenom glasniku RS, br. 46/95 i 101/2003. lan 194 stav 1. Zakona. 3 lanu 194. st. 3. Zakona. 4 lan 195. st. 1. Zakona.

Iz ovih razloga, ugovor o doivotnom izdravanju esto je predmet sudskog spora posle smrti primaoca izdravanja. Obimna sudska praksa pokazuje da sudovi tumae i primenjuju ugovor o doivotnom izdravanju pre svega u interesu primaoca izdravanja, kao slabije ugovorne strane, posebno u pogledu: - svrhe zakljuivanja ugovora o doivotnom izdravanju, koja se sa stanovita primaoca izdravanja ne svodi samo na potrebu za materijalnim davanjima od strane davaoca izdravanja5 (obezbeivanja stanovanja, hrane, odee i obue, trokova leenja i davanje za svakodnevne uobiajene potrebe), ve obuhvata i pruanje odgovarajue nege u bolesti i starosti6, zbog ega ovaj ugovor ima i porodinu i socijalnu dimenziju. - obaveze kontinuiranog davanja izdravanja od trenutka zakljuenja ugovora do smrti primaoca izdravanja7, s tim to se postojanje ovog elementa utvruje za svaki ugovor posebno, a sud na osnovu svih elemenata ceni da li je ispunjena svrha ugovora 8. Prema stavu sudske prakse, davalac izdravanja duan je da svoju obavezu ispunjava onako kako je to najpogodnije za primaoca izdravanja9; - neizvesnosti (aleatornosti) ugovorne obaveze davaoca izdravanja koja se odnosi na duinu ivota primaoca izdravanja, zbog koje se ne moe unapred odrediti da li postoji srazmera uzajamnih davanja (visina trokova i koristi od predmeta ugovora koji primalac ostavlja),10 s tim to se aleatornost ugovora o doivotnom izdravanju ne procenjuje samo
5

Stav Vrhovnog suda Srbije u presudi Rev. 3951/2002 od 22.1.2003, Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije br. 2/2003, str. 64-66, bio je da injenica da je primalac izdravanja imao materijalna sredstva za izdravanje nije od uticaja na punovanost ugovora o doivotnom izdravanju kojim stara lica sebi obezbeuju negu, leenje i pomo. 6 Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. 1973/2008 od 26.3.2009, Paragraf Lex, Pravna baza sudske prakse. U reenju Okrunog suda u Beogradu, G. 7822/2004 od 28.10.2004, Paragraf Lex, navodi se da se upravo zbog toga obaveza davaoca izdravanja sastoji iz dve vrste: iz inidbi izdravanja primaoca i iz moralnih obaveza. Prva vrsta obaveza podrazumeva razliite inidbe u cilju snabdevanja primaoca stvarnim potrebama za ivot (nabavljanje hrane i lekova, pripremanje hrane, odravanje higijene, nega u bolesti i starosti i drugo), dok druga vrsta obaveza podrazumeva staranje i brigu o primaoevoj linosti i itav niz linih usluga koje su uslovljene socijalnim i kulturnim potrebama i nainom ivota primaoca izdravanja pre zakljuenja ugovora (poseta rodbine i prijatelja, poseta kulturnim ustanovama, nabavljanje literature za itanje i dr). 7 U presudi Vrhovnog suda Srbije Rev. 3052/2004 od 22.12.2005, Bilten Okrunog suda u Beogradu br. 71/2006, str. 109-110, . navedeno je da se povremeno izvravanje obaveze davaoca izdravanja ne moe smatrati izvravanjem obaveza preuzetih ugovorom o doivotnom izdravanju i predstavlja razlog za raskid ugovora. 8 Vrhovni sud Srbije je u presudi Rev. 2607/2008 od 5.11.2009, Paragraf Lex. zauzeo stav da nema znaaja za raskid ugovora o doivotnom izdravanju okolnost to davalac izdravanja nije bio neprekidno u stanu sa primaocem izdravanja kada je taj ugovor zakljuen na inicijativu primaoca izdravanja, kojem je bilo poznato kakva je priroda posla kojim se bavi davalac izdravanja, kao i injenica da on, upravo zbog toga, ne moe neprekidno da bude prisutan u stanu sa primaocem izdravanja. 9 Presuda Okrunog suda u Valjevu G. 448/2003 od 7.4.2003, Paragraf Lex. 10 Stav Okrunog suda u Valjevu u reenju G. 579/2005 od 7.4.2005, koje navodi V. Risti, Ugovori naslednog prava, e-Press 2006/240, Paragraf Lex, bio je: Ako je smrt primaoca izdravanja zbog bolesti ili duboke starosti bila izvesna u relativno kratkom roku, to je uvek faktiko pitanje, aleatornosti nema i takav ugovor bi bio protivan moralu (dobrim obiajima), jer se zloupotrebljava svrha ugovora i stie nesrazmerna imovinska korist bez ekvivalentnosti davanja, koja je karakteristika teretnih ugovora. Dakle, svest i znanje o bliskoj smrti primaoca izdravanja i

prema vremenskom razmaku izmeu zakljuenja ugovora i momenta smrti primaoca izdravanja, ve prema svim okolnostima konkretnog sluaja11; - neprenosivosti obaveze davaoca izdravanja na tree lice , s obzirom da primalac izdravanja prilikom zakljuenja ugovora o doivotnom izdravanju oekuje da e se davalac izdravanja starati o njemu u sluaju bolesti i starosti i upravo zbog toga se odluuje da ugovor zakljui sa odreenom osobom, zbog njenih osobina12; - nitavosti ugovora ako je davalac izdravanja lice koje se u okviru svog zanimanja stara o primaocu izdravanja, ukoliko nije prethodno pribavljena saglasnost organa starateljstva, a radi spreavanja zloupotrebe odnosa poverenja u sluaju da se potencijalni primalac izdravanja obraa za pomo licu sa kojim je nuno uspostavljanje odnosa poverenja (npr. medicinsko osoblje, bolnice, razliite agencije koje pruaju uslugu izdravanja i sl)13; - mogunosti primaoca izdravanja da raspolae imovinom koja je predmet ugovora o doivotnom izdravanju za vreme trajanja tog ugovora, a u cilju zatite interesa primaoca izdravanja, koji ostaje vlasnik svoje imovine sve do svoje smrti14. Sudska praksa je stala na stanovite da je forma ugovora o doivotnom izdravanju propisana u interesu ugovornih strana, prvenstveno primaoca izdravanja, pa se u svakom sluaju ceni da li je povreda forme dovoljan razlog za nitavost ugovora. Tako je u sluaju kada primalac izdravanja nije na svom jeziku bio upozoren da nakon zakljuenja ugovora o
nesrazmernoj imovinskoj koristi kao i svest o izigravanju zakonskih naslednika predstavljali bi objektivno subjektivne injenice zbog kojih bi takav ugovor bio nitav. Ovakav stav u skladu je i sa odredbom l. 203. Zakona. 11 Tako je Apelacioni sud u Niu u presudi G. 3541/2010 od 13.1.2011, Paragraf Lex, zauzeo stav da: zakljueni ugovor o doivotnom izdravanju nije izgubio obeleje aleatornosti samom injenicom da je primalac izdravanja umro nakon etiri meseca od zakljuenja ugovora, obzirom da injenica smrti primaoca izdravanja u relativno kratkom vremenskom periodu nakon zakljuenja ugovora nije bila izvesna, niti je bila motiv zakljuenja predmetnog ugovora. 12 U presudi Vrhovnog suda Srbije Rev. 2664/2002 od 20.6.2002, Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, br. 4/2002, str. 116-117, navodi se da ugovor o doivotnom izdravanju spada u ugovore koji se zakljuuju s obzirom na linost ugovaraa (intuitu personae). Tueni su izneverili ugovor u pogledu obaveze drugotuene da se lino stara o tuiocu, pa poto ovaj nije pristao da to, umesto nje, ini drugo lice, usledio je poremeaj odnosa do stepena nepodnoljivosti, usled ega je primalac izdravanja napustio vlastitu kuu i prekinuo zajednicu ivota sa tuenima, kao davaocima izdravanja. Iz ovog razloga, dolo je do raskida ugovora zbog poremeenih odnosa, a u skladu sa lanom 201. Zakona. 13 Presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1851/2003 i Gzz. 137/2003 od 9.10.2003, Paragraf Lex. Ovakav stav u skladu se i sa lanom 196. Zakona. Meutim, kada ova lica pored profesionalnog odnosa sa primaocem izdravanja imaju i lini odnos (npr. rodbinski odnos), sudska praksa dozvoljava zakljuenje ugovora o doivotnom izdravanju i bez posebne saglasnosti organa starateljstva, to je navedeno i u presudi Okrunog suda u Valjevu G. 616/2007 od 31.5.2007, Paragraf Lex: ukoliko davalac izdravanja, koja je po profesiji medicinska sestra zaposlena u bolnici, pobijani ugovor nije zakljuila kao lice koje se u okviru zanimanja staralo o primaocu izdravanja, ve kao njegova erka, nije bila potrebna saglasnost nadlenog organa starateljstva za zakljuenje ugovora. 14 Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 427/2009 od 12.3.2009. godine, Paragraf Lex; presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3463/95 od 27.9.1995. godine, koju navodi N. Stojanovi, Osvrt na pojedina sporna pitanja o ugovornom izdravanju u domaoj sudskoj praksi, Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, br. 4/2006, Beograd, 2006, str. 194; presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 427/2009 od 12.3.2009. godine, Paragraf Lex.

doivotnom izdravanju imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavtinu i da se iz nje ne mogu namiriti nuni naslednici, sud zauzeo stav da se radi o povredi forme koja dovodi do nitavosti ugovora15. U drugom sluaju, sud je ocenio da injenica da primalac izdravanja prilikom zakljuenja i overe ugovora o doivotnom izdravanju, iako pismen, nije potpisao ugovor, ve je na ugovor stavio otisak prsta, ne utie na punovanost ugovora16, kao i da ugovor o doivotnom izdravanju moe biti raskinut i neformalnim sporazumom17. U ovom pravcu kree se i sudska praksa koja u interesu primaoca izdravanja prua pravnu zatitu i neimenovanom kvaziugovoru o doivotnom izdravanju (nepravi ugovor o doivotnom izdravanju), koji nije zakljuen u formi propisanoj Zakonom o nasleivanju, ako je u skladu sa optim pravilima ugovornog prava, odnosno sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Takvu zatitu uivaju i drugi pravni poslovi, npr. ugovor o poklonu ili neki neimenovani ugovor o prenosu svojine na nepokretnosti, ako sadre odredbu o obavezi izdravanja18.

Maja Dobri Institut za pravo i finansije

15 16

Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1948/2005 od 12.7.2006, Paragraf Lex. Presuda Okrunog suda u Valjevu, G. 616/2007 od 31.5.2007, Paragraf Lex. 17 Reenje Apelacionog suda u Novom Sadu, G. 11157/2010 od 17.3.2011, Paragraf Lex. 18 Presuda Vrhovnog suda Srbije Rev. 2175/2009 od 15.10.2009, Paragraf Lex; reenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 1935/99 od 9.6.1999, Paragraf Lex; presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2175/2009 od 15.10.2009, Paragraf Lex. Slian stav zauzeo je i Apelacioni sud u Novom Sadu u presudi G. 114/2011 od 11.4.2012, Paragraf Lex, u kojoj se navodi da se u pogledu neimenovanih ugovora o doivotnom izdravanju primenjuje naelo opteg imovinskog prava, da ugovor ima uinak i da se obaveze na ugovoru zasnivaju i izvravaju onako kako to odgovara saglasnoj volji stranaka izraenoj u ugovoru.