UNIVERZITET U BEOGRADU

TEHNIČKI FAKULTET U BORU

KATEDRA ZA MENADŽMENT

SEMINARSKI RAD

NAZIV SEMINARSKOG RADA

Parfimerijski i Kozmetički Proizvodi

Datum overe: Ime i prezime: Aleksandra

Nikolovski
Broj poena:

Nastavnik:Prof. Dr Nada Štrbac Broj indexa: 13/07

Bor, 2009.god.
 SADRŽAJ
1.Uvod u parfimerijske i kozmetičke proizvode.............................................................................1
2.Sastav kozmetičkih i parfimerijskih proizvoda...........................................................................4
3.Parfimerijski proizvodi..............................................................................................................10
3.1.tipovi parfimerijskih proizvoda..............................................................................................11
3.2. Ambalaža za parfimerijske proizvode...................................................................................11
3.3.Mirisne note...........................................................................................................................12
4.Kozmetički proizvodi................................................................................................................13
4.1.Podela kozmetičkih proizvoda prema primeni.......................................................................15
4.2.Deklaracija kozmetičkih proizvoda........................................................................................17
 UVOD U PARFIMERISJKE I KOZMETIČKE PROIZVODE

Proizvodi koji se koriste za higijenu i negu lica i tela, kao i za ulepšavanje i parfimisanje,
poznati su hiljadama godina.

Egipat (4000 godina pre nove ere). Prvi arheološki dokaz kozmetike nalazimo u
drevnom Egiptu. U to vreme su žene robovlasnika stavljale svetlo zelenu pastu od bakarnih
minerala na lice, da bi obezbedile boju i definiciju crta lica. One su koristile mirisna ulja i bojile
svoje obrve kremom sačinjenom od ovčjeg loja, olova i čadji. Možemo zaključiti - koristile su
mirisna ulja zbog šminke za lice…

Azija(1500 godina pre nove ere). U Kini i Japanu je za bojenje lica u belo korišćen
puder od pirinča. Obrve su brijane i čupane, a zubi bojeni zlatno ili crno; kanom je bojena kosa i
lice. Drugim rečima, tinejdžeri su izgledali tačno onako kako i danas izgledaju. Grčka(1000
godina pre nove ere). Pripadnici vladajuće klase su nosili perike. Ovo se odnosilo na oba pola.
Opet, svi su želeli da istaknu belilo dobijeno stavljanjem krede ili olovnog pudera za lice. (Nema
izveštaja o opsegu trovanja olovom u antičkoj Grčkoj). Kada su žene želele “malo boje”, birale
su oker glinu pomešanu sa crvenim gvoždjem kao ruž za usne. Premazivale su dlanove
crvenkastom kanom, verovatno da bi izgledale mlađe.

Rim(100 godina p.n.e). Platus je pisao ” žena bez šminke je kao hrana bez soli”. Ovi
super-civilizovani preci, stavljali su ječmeno brašno i maslac na svoje bubuljice, i ovčji loj i krv
na nokte radi sjaja. Njjihov krunski doprinos kozmetici bio je praktikovanje blatnih kupki sa
dodatkom krokodilskog izmeta, za ko bi znao koju svrhu. Muškarci su često bojili svoju kosu u
plavo. Od prakse bojenja kose medju muškarcima i ženama se odustalo, jer je boja bila prepuna
sode što je izazivalo da postojeća kosa opada. Imali su specijalno određene robove koji su se
bavili nanošenjem kozmetike (prakozmetičare?) .

14. vek. O kozmetici je vladalo mišljenje da je opasna po zdravlje, zato što su smatrali
da bi poremetila odgovarajuću cirkulaciju. U Elizabetanskoj Engleskoj, u modi je bila crveno
obojena kosa. Dobrostojeće žene su stavljale belance na lice da bi stvorile belje lice, i spavale sa
parčadima sirove govedine na licu, kako bi se oslobodile bora. Jedan engleski pozorišni pisac
napisao nešto tim povodom - ” Lepa žena je kao delkates”.

1
 15. -16. vek. U Evropi, kozmetiku je koristila samo aristokratija. Italija i Francusa su bile
centri proizvodnje kozmetike. Francuzi su usavršili umetnost kreacije novih mirisa i kozmetike,
mešanjem sastojaka. Taj radni proces doveo je začetke moderne kozmetike. Međutim često je
proces krenuo drugim putem pa je dolazilo i do ubistva. Naime, umesto olova (koje ih je trovalo
postepeno) u puder za lice je ponekad stavljan arsenik, jednostavno da brže ubije onoga ko ga
nosi.

17. i 18. vek. Kozmetika je bila u opštoj upotrebi, osim za najsiromašnije slojeve
stanovništva. Crveni ruž je intezivno upotrebljavan da sugeriše zdravlje, bogatstvo i dobro
raspoloženje.

19. vek. Ponovo Francuzi. Oni su razvili hemijske procese kojima su zamenjivali
parfeme dobijene prirodnim metodama. Cink oksid postaje široko korišćen puder za lice,
zamenjujući smrtonosne mešavine olova i bakra koji su ranije korišćeni. Druge otrovne
supstance se još uvek koriste u senkama za oči, ruževima…

1920. u Americi. Manufakturna proizvodnja parfema i kozmetike dovodi do masovnog

tržišta. Bilo je u redu da žene odbace viktorijanski izgled, da se doteruju i koriste kozmetiku,
zato što je takvo ponašanje obezbeđivalo profit i donosilo novac proizvođačima. Masovna
pojava i tržište za kozmetiku, obezbedjeno je pojavom lanca radnji.

1927. Pronadjen je način da se kosa učini trajno talasastom, što je dovelo do toga da
mnoge žene imaju “prirodno” kovrdžavu kosu.

1930. Filmske zvezde počinju da utiču na stil i korišćenje šminke. Konačno je bledilo
lica zamenjeno holivudskim potamnjenim tenom. Maks Faktor je predstavio novi izgled
neophodan i proistekao iz filmskih potreba.

1950. Počela je moderna era biznisa zvanog kozmetika, onakvog kakvim ga mi danas
znamo. Puderi za lice, šminka, ulja za potamnjivanje kože i parfemi,masovno su izbacivani na
tržište esencijalno novom društvu nakon Drugog svetskog rata (društvu koje je bilo umorno od
oskudice). Popularni sponzori radio sapunskih opera, prebacuju svoje reklame na novi medij -
TV.

1960. Ovo je veme promena u industriji parfema, promena koje nisu uvek išle ka boljem.
Vraćaju se u modu ljubičaste usne i ajlajner Egipćanski, leptiri su slikani na bukvalno svakom

2
delu tela. Ne zaboravimo lažne trepavice za oči. Pojedini biljni sastojci bivaju korišćeni za
prozivodnju (šargarepa, krastavac, lubenica), kombinovani da stvore povratak prirodnom
izgledu, mirisu i stavu.

1970. Izvesni sastojci su izbačeni iz upotrebe u proizvodnji kozmetike da bi se zastitile

ugrožene vrste(korišćene kao labaratorijske opitne životinje). Pojavljuju se pitanja kao što su : ”
Šta ste uradili sirotim stenicama i zekama da bi dobili dozvolu za proizvodnju ovih produkata?
Šta se nalazi u njima, koje dejstvo ima, odakle dolazi?

1980. Ključna reč- raznolikost. Nov izgled, kozmetika i relamiranje lepote zajednički
stvaraju industriju enormnih razmera od preko $20 milijardi godišnje. Svakog dana smo svesni
kozmetike, parfema, proizvoda za kožu i kosu budući da se na nas vrši masovni pritisak
reklamama u štampi i na televiziji.

3
 SASTAV KOZMETIČKIH I PARFIMERIJSKIH PROIZVODA

Za proizvodnju raznih kozmetičkih proizvoda (krema, losiona, pasta za zube i sl), kao i
za parfimerijske proizvode koroste se različite vrste materija koje možemo svrstati u nekoliko
grupa, a to su:

• mirsne materije,

• masnoće,

• voskovi

• proizvodi koji su po sastavu smeše viših ugljovodonika (paraffin, vazelin),

• polen, vitamini i hormone,

• boje,

• smole i balzami i

• stabilizatori, antioksidansi, konzervansi i voda.

Mirisne materije su one koje se odlikuju izuzetno prijatnim mirisima. Prema poreklu
razlikuju se: biljne, životinjske i sintetičke mirisne materije.

Eterična ulja su mirisne materije biljnog porekla i dobijaju se iz raznih delova biljaka
(cveta, lista, korena, i kore). Oni se primemenjuju u parfimerijskoj i kozmetičkoj idustriji, kao i
u industriji sredstva za održavanje higijene: za proizvodnju kolonjskih voda, parfema,
dezodoransa, sapuna, pasta za zube, raznih krema itd. Takođe se primenjuju i u prehrambenoj
industriji (za pravljenje raznih začina,esencija, mirisa za kolače), industriji duvana i u medicina.
Etarksa ulja se iz biljaka izoluju na razne načine: presovanjem, destilovanjem vodenom
parom, ekstrakcijom pomoću organskih rastvarača itd.Neka od eteričnih ulja koja se koriste u
industriji kozmetike i parfema su:

Anis - Eterično ulje anisa je slatkastog mirisa. Koristi se uglavnom kao dodatak raznim
kremama i losionima u borbi protiv strija.

4
 Bergamot - Eterično ulje bergamota je slatkastog i voćnog mirisa sa cvetnom primesom.
Dobija se iz kore plodova agruma sličnih limunu. Eterično ulje bergamota deluje antiseptično i
korsti se kod prozvoda u borbi protiv pojave akni i rana.

Bor - Eterično ulje bora je drvenastog mirisa i dobija se iz iglica bora. Koristi se i za
prilikom pravljenja preparata za masažu

Cimet - Eterično ulje cimeta je slatkog, intenzivnog i toplog mirisa, posebno ugodnog u
zimskom periodu. Potiče sa Šri Lanke.Vrlo često se koristi u proizvodnji parfema.

Čempres - Eterično ulje čempresa se dobija destilacijom iglica mladih grančica i šišarki
vodenom parom. Koristi se za proizvode koji sprečavaju prekomerno znojenje i odličan je
prirodni dezodorans, zatim za proizvode koji podstiču cirkulaciju, sprečavaju pucanje kapilara i
krvarenje desni, kao i za proizvode koji neguju zrelu kožu i usporava njeno starenje.

Čajevac - Eterično ulje čajevca potiče iz Australije i Tasmanije. Kao prirodan antiseptik,
eterično ulje čajevca se koristi kod proizvoda za problematičnu kožu (akne, neurodermatitis),
kao i kod proizvoda za infekciju zubnog mesa i vaginalnih infekcija, kao i kod ozleda i
opekotina.

Eukaliptus - Eterično ulje eukaliptusa je prodornog tropskog, kamfornog mirisa.

Eterično ulje eukaliptusa je jedno od najjačih antiseptičkih ulja koji se široko primenjuje za
izradu pasta za zube.

Geranijum - Eterično ulje geranijuma je poreklom iz Egipta, vrlo slatkog mirisa, nalik
na ružu. Eterično ulje geranijuma se koristi za proizvode koji su namenjeni i za suvu i za masnu
kožu čije se tkivo pri redovnoj nezi regeneriše.

Jela - Destilacijom iglica jele, dobija se etarsko ulje jele svetlo žute boje, blagog i
prijatnog mirisa. Etarsko ulje jele se puno koristi u kozmetici jer ga ista svojstva čine
dragocenim u izradi losiona za čišćenje kože.

Kedar - Eterično ulje kedra je prijatnog drvenog mirisa. Dobija se destilacijom iz drveta
biljke. Eterično ulje kedra ima adstrigeno i dezinfekciono dejstvo i često se dodaje muškoj
kozmetici, naročito losionima i kremama za posle brijanja.

5
 Kleka - Eterično ulje kleke ili borovice dobija se destilacijom osušenih plodova vodenom
parom. Miris mu je smolasto aromatičan i oštar. Dodavanjem par kapi u šampon može pomoći u
lečenju peruti i seboreje. Koristi se za negu masne kože.

Lavanda - Izvanredno se meša sa drugim eteričnim uljima, pa je neizostavno ulje u

mirisnim kombinacijama i parfemima. Odličan je antiseptik, izvanredno deluje kod problema
kože: apscesa, akni I ćelavosti.

Limun - Eterično ulje limuna izvanredno osvežava prostorije, uklanja miris dima, pri
psihičkom zamoru osvežava i bistri koncentraciju, deluje antiseptički na disajne organe i kožu.
U slabom razredjenju eterično ulje limuna je vrlo korisno za masnu kožu i kosu.

Mandarina - Eterično ulje mandarine je citrusnog, osvežavajućeg mirisa. Koristi se kod

proizvoda za masnu kožu i kod pojave akni.

Neroli - Eterično ulje nerolija se dobija iz cvetova gorke narandže. Ima osvežavajuću i
gorko-slatku aromu. U prošlosti, cvetovi ove biljke nosili su se na venčanjima kao simbol
čistote. Eterično ulje nerolija se koristi kod kožnih problema kao što su akne, ekcemi, dermatitis.

Pačuli - Eterično ulje pačulija je egzotičnog i drvenog mirisa, poreklom iz Indije. Ima
antimikrobno i antiseptičko delovanje, primenjuje se kod crvenila, upala, oštećene kože i protiv
stvaranja bora. Eterično ulje pačulija se dodaje kremama za negu zrele i oštećene kože. Poznato
je i kao afrodizijak.

Petit Grain - Eterično ulje petit graina miriše sveže, okrepljujuće, blago cvetno s gorkom
notom. Zbog izvrsnog delovanja na kožu, posebno masnu, dodaje se kozmetičkim prepratima.

Pomorandža - Eterično ulje pomorandže je aromatično i osvežavajuće toplog mirisa.

Odlično se meša sa gotovo svim drugim uljima oplemenjujući njihov miris. Koristi se za
pravljenja ulja za uklanjanje celulita jer potpomaže eliminaciju razgradnih produkata razmene
materija pod kožom. Eterično ulje pomorandže regeneriše ćelije kože i koristi se u prepratima za
negu suve kože.

Ruzmarin - Eterično ulje ruzmarina dobija se iz cvetova i listova začinske mediteranske

biljke. Koristi se kod proizvoda za negu masne i oštećene kose.

Sandal - Eterično ulje sandalovine je egzotičnog, drvenastog mirisa poreklom iz Indije.

Ubacuje se proizvodima za negu dehidirirane kože.

6
 Timijan - Majčina dušica - Eterično ulje timijana je poznato po svom snažnom
antimikrobnom i antiseptičkom delovanju. Odlično smiruje upalu zubnog mesa i uništava
bakterije koje uzrokuju karijes i ulazi u sastav različitih pasta za zube i voda za dezinfekciju
usta.

Žalfija - Eterično ulje žalfije ima snažan aktivirajući miris i deluje stimulativno. Čisti
disajne puteve i osnažuje glas. Eterično ulje žalfije odličan je za proizvode za masnu kožu i
kosu. Osvežava i dezodoriše vazduh u prostoriji

Ylang-Ylang - Eterično ulje ilon-ilon je egzotičnog mirisa, medno-cvetnog tona dobijeno

iz cvetova tropske biljke imena "cvet cvetova". Eterično ulje ilon-ilon se tradicionalno koristi za
proizvodnju ulja za negu kože. Uravnotežuje lučenje sebuma i deluje antiseptički, smirujući
crvenilo i upale na koži. Koristi se kod proizvoda za smanjenje bore

Mirisne materije životnjiskog porekla se dobijaju lučenjem žlezda određenih životinja.

Najpoznatije materije koje imaju široku primenu u parfimeriji i kozmetici uopšte su:

Ambra je izlučevina kitova koja ponekad pliva u okeanu, a nekad se dobija prilikom
lova. Neverovatno zvuči, ali ambra nastaje zbog probavnih smetnja kita. Naziv potiče od
arapskog anbar, siva ambra, jer pod uticajem morske vode i atomsfere od crne postaje siva ili
svetlosmeđa. Ribari je obično love mrežama prateći jata kitova najčešće u Indijskom okeanu i
kod Australije. U staro doba ambra se smatrala snaznim afrodizijakom, a proslavio je veliki
ljubavnik Kazanova koji je navodno koristio kao napitak u toploj čokoladi, kako bi još više
podigao svoju polnu moć.

Mošus je polna izlučevina govečeta koje živi u sedisštu Azije tacnije na Tibetu. Sirovina
se dobija pražnjenjem džepova oko polnih žlezda mužjaka. Miris je izuzetno jak, a može se
prikupiti oko 15 do 20 grama sirovine po jednoj odrasloj životinji. Osim od govečeta može se
dobijati i od mošusnog jelena, mošusne kornjače i mošusnog pacova. Interesantno je to da su
haremske lepotice Istoka bile ponekad najbizarniji izvor mirisnih esencija, jer su se posle
hranjenja mošusom i ambrom, kasnije znojile bukvalno sa parfemskim ekstraktom!

Kastoreum je izlučevina dabra, koja životinji služi za održavanje nepromočivosti krzna.

Miriše na dim, katran i kožu, a koristi se u muškim i orijentalnim ženskim parfemima. Da bi se
izdvojio kastoreum lovci moraju da ubiju dabra!

7
 Cibet je obeležavajuća izlučevina cibetskih mačaka koje uglavnom žive u Etiopiji.
Prirodno mačka se oslobađa ove izlučevine tako što se trlja o drveće i kamenje, a "berba" kod
mačaka u kavezima može dati mesečno 25 do 30 kilograma po životinji. Miris je fekalni i
urinarni, manje intezivan od mošusa.

Zbog istrebljenja pojedinih životinja, mošus se danas dobija sintetičkim putem, koji se
kao jeftini mirisi dodaju mnogim prozivodima kao što su: kreme, sapuni, losioni , parfemi i dr.
Notro mošus je zbog dokzane štetnosti u sve većem opadanju, dok sinteza makrocikličnih
mošusa dboija sve više na značaju. Međutim mnoga aromatična jedinjena,

Sintetičke komponente imaju široku primenu zbog istrebljenja pojedinih životinja.

Sintetičkim putem mogu da se dobijaju razna eterična ulja kao i mirisne materije životinjskog
porekla. To jesu jeftinija varijanta dobijanja ovih jedinjena ali i ne i najzdravija. Odnedavno je
saopšteno da su nitromošusi i poloiciklični mošusi, kao i druga aromatična jedinjenjenj,
bioakumulativni, slabo degradibilni i lipofilni. Postoje i dokzai, na osnovu čega je saopšteno da
su detekotvani u ljduskom masnom tkivu, u mleku, u živom svetu mora, kao i atmosferi. Zbog
njihove masovne primene oni su se našli na listi zagađivača koji se dugo zadržavaju u životnoj
sredini. Pa tako neka od sintetičkih jedinjenja su:

Anetol - C3H5C6H4OCH3 je etarsko jedinjenje koje se sintetički dobija od krezola.

Koristi za proizvodnju parfema, organskoj sintezi itd.

Benzaldehid - C6H5CHO je najjednostavniji aromatični aldehid. Veštačkim putem dobija

se na više načina, a najčešće oksidacijom tolulola ili hidrolizom benzal-hlorida. Ko risti se u
organskoj sintezi, kao rastvarač za ulja i smole, u proizvodnji veštačkih mirisa, u medicini i dr.

Benzil-acetat (fenil-metil-acetat) - C6H5CH2OOCCH3 se dobija od benzoil-hlorida i

kalijum-acetata. Koristi se parfimeriji, kozmetičkoj industriji i za prozvodnju veštačke smole.

Citral (geranijum-aldehid, geranijal) - C10H16O je po mirisu slična je limunu, svetlo

žute boje i lako isparljiva tečnost.

Eugenol - C3H5C6H3(OH)OCH3 je etarsko ulje poput mirisa karanfila

Geraniol - (CH3)2CCH(CH2)2C(CH3)CHCH2OH je nezasićeni terpenski alkohol i

dobija se redukcijom citrala. Korsti se za pravljenje parfema.

8
 Jonon - C13H20O mireše slično kao miris ljubičice, svetlo žute je boje ili može biti i
bezbojna tečnost. Koristi se za izradu parfema i u sintezi vitamina A.

Fenil-etil-alkohol (benzil-karbinol, fenetil’alkohol) - C6H5CH2CH2OH je bezbojna

tečnost, prijatnog je mirisa, dobija se od etilen-oksida i fenil-magnezijum-bromida.

Linalil - C10H17OH je bezbojna tečnost, prijatnog mirisa. Nalazi se u mnogim eteričnim

uljima i koristi se u parfimeriji.

Masnoće, ulje i voskovi koji se pretožno koriste u proizvodnji kozmetike su raznovrsnog

porekla i sastava.

Prirodne smole su čvrste, amorfne ili polučvrste guste materije dobijene u vidu sekrecija
od izvesnih vrsta biljaka. Obično je ima u drvenoj masi biljke, lišću i kori, a ambra se nalazi kao
fosilna naslaga. Njena upotreba je široka, a najčešće se koristi u industriji boja i lakova, u
proizvodnji sapuna, hartije i dr.

Balzami su proizvdi koje luče neke vrste drveta. Po svom sastavu su smeše smolastih
materija, etarskih ulja i nekih kiselina.

Kiseline koje ulaze u sastav kozmetičkih proizvoda su: limunska, askorbinska i mlečna i
imaju ulogu konzervansa i antisepitika.

Alkohol , najviše se koristi: etil-alkohol, glicerin, sorbitol i dr.

Površinski aktivne materije olakšavaju emulgovanje vode i masti u preparatima za negu,

dok konzervansi i antioksidansi stabilizuju proizvode i sprečavaju procese razlaganja dobijenih
proizvoda.

9
 PARFIMERIJSKI PROIZVODI

Parfimerijski proizvodi predstavljaju smeše mirisnih materija, fiksativa i rastvarača, koji

se upotrebljavaju na ljudskom telu ili predmetima u svrhu davanja prijatnog mirisa.

Mirisne materije kao sto je već rečeno, mogu biti biljnog, životinjskog i sintetičkog
porekla.

Fiksateri su supstanace koje se dodaju parfimerijskim proizvodima da bi se postigla što

veća postojanost. Ujednačavaju isparenje pojedinih mirisnih komponenti i sprečavaju njihovo
brzo isparavanje. Kao fikasateri mogu se koristiti: smole, Benzol, Štirak, Benzil – benzoat,
Prirodni mošus i Ambra.

Kao razređivač parfimerijskih proizvoda koristi se posebno, rafinisani etil – alkohol.

Njegova uloga je u tome što ne reaguje sa mirisnim supstancama, a kao lako isparljiv doprinosi
razvijanju mirisa.

Sastojci koji obično ulaze u sastav parfema mogu se podeliti u sledeće grupe:

• citrusi,

• cveće,

• drveće i mahovina,

• hemijske komponente,

• napici,

• neorganske prirodne komponente,

• slatkiši,

• smole i balzami,

• travnate i zelene komponente,

• voće, povrće i plodovi,

• začini i

10
 • životinjske komponente.

Tipovi Parfimerijskih Proizvoda

Kvalitet i dugotrajnost parfimerijskih proizvoda uglavnom zavise od kvaliteta i nivoa

koncentracije mirisnih ulja. U njih spadaju:

Parefemi – Perfume extract: 15-40% (obično 20% mirisnog ulja). Trajnost parfema je
između četiri do šest sati, u nekim slučajevima zadržava se i tokom celog dana. Poznat je kao
ekstrakt, parfem ima najveću koncentraciju mirisnog ulja. U dodiru sa toplotom kože parfem
oslobađa svoj miris, a dugog je trajanja zbog sadržaja alkohola.

Parfemske vode - Eau de Parfum (EdP), Parfum de Toilette (PdT): 10-20% (obično
15% mirisnog ulja). Parfemska voda predstavlja nivo ispod parfema, ali je takođe dugotrajnog
mirisa.uglavnom dolazi u spreju, što omogućava kreiranje mirisne aure oko osobe.

Toaletne vode - Eau de Toilette (EdT): 5-15% koncentracije mirisnog ulja(obično 10%).
Toaletna voda je najpopularniji vid mirisa i za žene i za muškarce. Može se koristiti izdašno pri
kreiranju mirisne aure.

Kolonjske vode – Eau de Colagen (EDC): ima oko 3 -8% (obično 5% mirsnog ulja).
Bukvalno kolonjska voda zanači voda iz Kolonja (Keln), grad u Nemačkoj. Zbog toga je ovaj
naziv opšteprihvaćen za sve mirise sa niskom koncentracijom mirisnog ulja.

Dezodoransi su složene mešavine, a pojavljuju se u obliku tečnosti, praha, štapića,

losiona ili krema. Sadrže mirisne komponente i druge sastojke koji imaju zadatak da sprečavaju
znojenje i da otklanjaju neprijatne mirise koji nastaju pri bakteriološkom razlaganju znoja.

Ambalaža za Parfimerijske Proizvode

Maštovitost dizajnera u mnogome pomaže pri plasiranju i prodaji ovih proizvoda.

Uglavnom se koriste staklena ambalaža za parfeme, kolonjske i toaletne vode, dok se za izradu

11
dezodoransnih amblaža koriste sprej-bočice obično od aluminjuma. Na slici 1 su prikazane neke
od ambalaža za parfemsku vodu, toaletnu vodu, kolonjsku vodu i dezodorans:

Slika 1

Mirsne Note

Savremeni parfemi su kompleksni, mešavine mnogih slojeva i mirisnih nota. Njihova

struktura je često predstavljena putem mirisne piramide.

Gornja nota (ili vrh) sastavljena je od najtransparentnijih ali i energicnih sastojaka koji
na početku daju najjači miris.

Srednja nota, koja čini srce parfema, je obično toplija, teža i dugotrajnija.

Osnovna ili donja nota, sastavljena je od postojanih sastojaka koji se na koži zadržavaju
dugo vremena, dajući "dušu i karakter" parfema.

Kreator parfema komponuje pricu oko centralne teme. Tu temu cine glavni akordi
kompozicije koji će odlučti kojoj porodici pripada parfem. Uticaj mirisnih nota na aromatiči
karakter parfema je takođe veoma važan, tako da je teško eksplicitno klasifikovati parfem po
mirisnim grupama. Neki se parfemi mogu svrstati u bilo koju "klasičnu" kategoriju tako da više
pripadaju mešanom tipu parfema. Međutim, generalno možemo da razlikujemo 4 glavne
kategorije ženskih mirisa i 4 kategorije muških, sa podfamilijama.

12
 KOZMETIČKI PROIZVODI

Kozmetički preparati su proizvodi namenjeni da se mogu sipati, skidati, prskati i

raspršivati, primenjene ili na ljudsko telo za čišćenje, ulepšavanje, povećanje atraktivnosti,
menjanje izgleda...

Najčešći sastojci koji ulaze u razne kozmetičke proizvode su:

Retinoids (derivati vitamina A) Tu se uključuje Tretinoin (Renova, Retin-A, Retinova i Avita,

Retinol i retinyl palmitát.) Vitamin A kreme daju zaista zapanjujući učinak na kožu. Redovna
primena ubrzava aktivnost ćelija i čisti pore, čime se prirodna masnoća lica ne remeti. Tretinoin
se koriste prvenstveno za masnu kožu i kožu sklonu aknama. Pacijentima tretiranim sa
Tretinoin-om su se pokazala poboljšanja u teksturi kože, redukciji bora, pigmentaciji i tenu.
Vitamin A poboljšava strukturu kože i povećava proizvodnju kolagena. Vitamin A je dobar za
oporavak opekotina od sunca i za sitne bore. Nezeljeni efekti: Čini kožu osetljivu na suncu i
narušava proces samoozdravljenja kože.

Alpha-Lipoic Acid. Alfa lipoična kiseline je moćan anti-oksidant i dobro sredstvo protiv upala
koje se prirodno pojavljuju u ćelijama tela. Alfa lipoična kiseline je trenutno najmoćniji anti-
oxidant, dobar je u borbi protiv slobodnih radikala u bilo kojem delu ćelija, pa čak se može
uvući u među prostor ćelija. Takođe je poznat kao anti-oxidant koji može da podstakne
povećanje proizvodnje energije i kapaciteta izlečenja. Dobar je u redukciji edema, nateklina oko
očiju i podočnjaka, tako je odličan sastojak u kremama za negu kože oko očiju.

Alpha-Hydroxy Acids (AHAs) Alfa-hidroksi kiselina se sastoji iz derivata Glycolic kiseline

dobijene iz šećerne trske, mlečne kiseline iz paradajza i mleka, jabučne kiseline, grožđane
kiseline dobijene i limunske kiseline dobijene iz limuna i kiselog voća. AHAs se ponaša kao
piling kože i proizvodi blagu senzaciju na koži. Prodire u dublji sloj kože i otapa neki protein,
čime se podstiče povećanje pokretljivosti ćelija i zdrave nove ćelije mogu da dopru do površine.
Ovaj proces daje koži zdraviji izgled, poboljšava teksturu i boju i otpušava pore, čime se
smanjuje pojava mitisera i tačaka. Dugoročno korišćenje AHAs pomaže u prevenciji od iritacije
kože i povećava vlažnost kože i sposobnost samozaštite. Efekti su momentalni ali se gube sve
beneficije prestankom korišćenja. Visokom koncentracijom od 25%, AHAs podstiče debljanje

13
epidermalnog sloja kože, poboljšava elastičnost i povećava gustinu kolagena. Neželjeni efekti:
U mnogim slučajevima može da izazove iritaciju osetljive kože. Tako da koža može postati
preosvetljiva na svetlo.

Beta Hydroxy Acids (BHAs) Beta Hidroksi kiselina (BHAs) je organska karboksilna kiselina.
Kao i AHAs ponaša se kao neka vrsta pilinga. Primarna razlika je u tome što izaziva manju
iritaciju kože. Najčešće korišćenje BHA je u salicilnoj kiselini u koncentraciji od 30%,
dokazano je da pomaže u poboljšanju pigmentacije kože, smanjuje neravnine na licu i redukuje
male bore. Poboljšana formula BHAs se naziva Beta Lipohidroksi kiselina iliti Beta LHA i
koristi se u kremama za redukciju znakova starenje. BHAs se koristi i za tretiranje akni i
crvenila na koži. Neželjeni efekti: iritacija kože i osetljivost na svetlo.

Vitamin C (L-Ascorbic Acid) Vitamin C (L-askorbinska kiselina) ima moćne antioksidantske

efekte. Stimuliše proizvodnju kolagena i samoizlečenje. Dobar je u sprečavanju starenja kože i
stvaranju bora na koži. Najbitnija stvar kod Vitamina C je što smanjuje efekte izloženosti suncu
i UV radijaciji. Vitamin C ne apsorbuje svetlo od UV zračenja. Nije krema za sunčanje. Kada
kupujete Vitamin C, mora sadržati laskorbičnu kiselinu koncentracije ne manje od 10%.
Neželjeni efekti: Iritacija kože

Co-enzymes Q10Ko-enzim Q10 je alternativa Retinoids-u i vitaminu C. Manje iritira kožu, ali
su i rezultati slabiji. Rastvorljiv je i odličan antioksidant. Veoma stabilan, dobro utiče na
imunološki sistem i pomaže u odbrani od slobodnih radikala.

Kinerase .Kinerase sadrži N6 furfuriadenin koji biljkama pomaže da održe vlagu lišća i zdrav
izgled. Ova hemija pomaže u smanjenju pojava bora, linija na licu, hiperpigmentacije (pega od
sunca) i poboljšava teksturu lica. Kao Ko-enzim Q10, takođe je alternativa za antioksidant
Retinoids i Vitamin C.

Ceramides. Dobar agent za vezivanje vode, održava neophodnu vlagu kože.

Collagen. Kolagen je od vitalnog značaja za mladolik i svež izgled kože. Kao sastojak u
ovlaživačima, kolagen privlači vlagu i može da apsorbuje i do 30 puta svoje težine vode. Ne
može se uticati na proizvodnju kolagena u koži, jedini način da unesete kolagen u vašu kožu je
ubrizgavanje ili kroz ishranu.

14
Keratin. Keratin je proteinska komponenta vaše kože. Kao i Kolagen, privlači vlagu, ali se
takođe ne može uticati na proizvodnju Keratina u koži.

Oxygen. Kiseonik podstiče aktivnost ćelija, ali u čistom obliku nema puno upotrebne koristi.
(Jednom sam imala priliku da probam iz Zepterove kozmetike sprej za rashlađivanje. Tajna je
bila u kiseoniku koji su pakovali kao dezodorans, bila je nesnosna vrućina, jednu ruku sam
poprskala tim sprejom, a drugu ne. Narednih sat vremena sam imala takozvani cooling osećaj na
ruci, bilo je jako prijatno na 35 stepeni napolju.)

Botanicals aids. Ekstrakti grožđanih semenki, Piknogenol (Pycnogenol) i zeleni čaj su moćni
antioksidanti ali takođe podržavaju i podstiču efekte drugih antioksidanata.

Podela Kozmetičkih Proizvoda Prema Primeni

Prema primeni kozmetičke proizvode možemo podeliti na:

A. Proizvode i sredstva koja pri uporabi dolaze u dodir s kožom ili sluznicom. A neki od
njih su:

1. paste, praškovi i tablete za zube

2. sprejevi i tečnostie za održavanje higijene usne šupljine

3. proizvodi za ulepšavanje, bojenje i zaštitu usana

4. sredstva za zaštitu i rast trepavica

5. proizvodi za ulepšavanje i bojenje područja oko očiju

6. proizvodi za intimnu higijenu

7. praškovii, kreme, tablete, posude za čišćenje i održavanje zubnih proteza

B. Proizvode koji ostaju duže vreme u dodiru s kožom, a to su:

1. kreme za lice i telo

2. mleka, losioni, balzami, ulja, gelovi i maske za negu kože

3. tonici za lice i telo

15
 4. aromatične vode za negu lica i tela

5. zaštine kreme za ruke

6. zaštitne kreme za noge

7. sredstva za zaštitu kože od štetnih delovanja (UV zračenje i ostalo)

8. proizvodi za izbjeljivanje i tamnjenje kože

9. puderi za lice i telo

10. specifični proizvodi za bojenje i ulepšavanje lica

11. dezodoransi i antiperspiransi

12. proizvodi za parfemisanje tela

C. Proizvode koji se nakon kratkog vremena odstranjuju s kože ili se upotrebljavaju za

ulepšavanje i bojenje kose ili noktiju, gde spadaju:

1. losioni, ulja, vode, gelovi i kreme za kosu

2. regeneratori za kosu

3. proizvodi za bojenje, izbeljivanje i ulepšavanje kose

4. šamponi za kosu sa zaštitom od štetnog delovanja

5. specifični proizvodi za pranje i negu kose

6. soli za negu nogu

7. proizvodi za depiliranje i brijanje

8. proizvodi za pranje i čišćenje lica i tela

9. proizvodi za negu, zaštitu i ulepšavanje noktiju

10. lakovi za kosu za zaštitom od štetnih delovanja

D. Proizvode za ličnu higijenu, negu i zaštitu novorođenčadi i dece, a u koje se ubrajaju

1. dečija kozmetika (puderi, ulja, kreme, masti, šamponi, sapuni, kupke, losioni)

2. dečiji toaletni pribor (primera bebi štapići za uši, aspirator za nos i dr.)

16
 Deklaracija Kozmetičkih Proizvoda

U okviru svakog kozmetičkog proizvoda mora da postiji deklaracija koja sadrži sledeće
informacije:

1. naziv ili vrstu proizvoda, naziv i sedište proizvođača,

2. nominalni sadržaj u vreme pakovanja izražen u jedinicama mase ili zapreminski,

osim za pakovanja manja od 5 grama ili g mililitara, pakovanje za jednokartnu
upotrebu, kao i za proizvode koji se prodaju kao veći broj komada u jediničnom
pakovanju s time da je naznačen broj komada,

3. rok trajanja za proizvode čiji je rok trajanja manji od 30 meseci, rok trajanja
navodi se na primarnoj i sekundarnoj ambalaži i to na sledeći način “najbolje
upotrebiti do kraja” i u produžetku tačan datum isteka roka ili datum proizvodnje i rok
uporebe,

4. posebne uslove čuvanja ako je to potrebno,

5. uslove primene i upozorenja potrošaču,

6. broj proizvodne šarže ili kontrolni broj koji je označava,

7. sastav proizvoda, kao i količina sastavnih proizvoda,

8. upustvo za upotrebu

9. kao i razna upozorenja na pojedinim proizvodima upakovanih u aerosolnom

pakovanju.

17