DRAGAN SRETENOVI

PowerPoint je za veinu korisnika najta-.mstvenija komponenta paketa Microsoft Office. Vredi ^' potruditi i upoznati ga, jer njegovom primenom -^kavate plasman svojih proizvoda i ideja. Uz : ^ werPoint ete, bez previe napom, praviti profesion-j ii^ie i efektne prezentacije i to na raznim medijumima -\i projektom i slajdova dofolija.

Svedoci smo sve vee konkurencije na svim tritima i sve intenziv-nijeg marketinga. Nije "u igri" samo prodaja: ak se i naunici takmie. Sve ^e vie koriste slajdovi i folije u boji, sa obaveznim slikama, a o projektori-ma i multimedijalnim efektima da i ne govorimo - Ijudi to vole, ako se le-^o uradi. to je najlepe, danas nije teko napraviti kvalitetnu prezentaciju, nije ni previe skupo prikazati je. PowerPoint 97 je pravi alat za pravljenje akvih prezentacija. Mnogi od nas instaliraju na raunar mnotvo novog, modernog, so-nvera pod parolom "nek se nade, ako zatreba". Jedan od programa koji es-'ez razloga ostaje pokriven softverskom prainom nekorienja, je Power :t, deo paketa Microsoft Office. To je dobar alat, koji uz pravilnu upotre-moe da utedi dosta vremena dajui odline prezentacije. Od mnogih :ja treba znati samo minimalan broj i redosled njihove upotrebe. Potru--mo se da za vas pripremimo uputstvo za upotrebu. Logika rada u Power Point-u 97, koji je tema ovog teksta, slina je hodnim verzijama, recimo verziji 4 koja je distribuirana uz Microsoft -.31 koriena pod Windows-om 3.11. Zato se ovo uputstvo moe pri-:- i pri radu sa starijim verzijama, mada treba imati u vidu da je ver-~ -'onela puno noviteta, dok je Power Point 97 toliko unapreen i proi-?i se mogao nazvati i novim proizvodom. Jedini problem je to su i ^ki zahtevi novih verzija vei - potrebno je vie memorije i Sound -^artica, da biste mogli da koristite multimedijalne efekte Power Po-i - :ako e va rad biti produktivniji, a finalne prezentadje bolje.

EMU SLUI POWER POINT

Poiver Point je odlian alat, kako za pravljenje klasinih folija ili sl. dova, tako i za vrlo atraktivne multimedijalne prezentacije. Veina ov< opisanih tehnika za pravljenje prezentacija koje se projektuju na platnu v i i kod pravljenja prezentacija za Vforld Wide V^feb i sline sisteme, kao i pisanje dokumenata. Ako mu posvetite malo vremena Poiver Point e vam se viestru1 oduiti, jer: Omoguava pravljenje profesionalnih prezentacija bez mr napora; Izrada prezentacija je zabavna; ^ Donee vam slavu i pare jer ete privui panju publike i omh ll ji vas plaaju; Odnee vam svo slobodno vreme za beskrajno ulepavanijie i slajdova Power Point vam svakako ne moe pomoi da postanete pr ni marketinki strunjak ili dizajner, ali zahvaljujui gotovo ^ uzorcima i arobnjacima (templates and wizards\ koje su pripreir-kovani dizajneri, psiholozi i programeri u Microsoft-u, nee bit i koji e pomisliti da ste vi genije ne samo za prezentacije, vec i m prezentirate. Iskustvo govori da, za "prave talente", savrenost Pomr ft prepreka da naprave loe slajdove i dosadnu prezentaciju. P'^'M dovno u tome to se takvi prezentatori vie bave formom rez: to je uvek pogreno. Power Point nam pomae da, kada zn^ri' da prikaemo, to uradimo na najbolji mogui nain. Prezentacija se pravi za publiku, a ne za nas koji pnk trebalo da unapred bude jasno ta pie na slajdovima, os&^ publici pribliimo i pojasnimo, a ne da joj okrenemo ledaJ mo u vidu, Power Point je odlina alatka vredna malo ju njene mogunosti.
KAKO

ITATI OVAJ TEKST

Piui ovaj tekst imali smo u vidu dve osnovne j jedne strane one koji se prvi put susreu sa Power Poi ladaju relativno brzo i lako, do nivoa da mogu da a dne prezentacije. Za njih je namenjen prvi deo pod' hnike". Druga grupa su oni koji su ve radili sa r- "".:'& fl imali vremena ili elje da se detaljnije pozabave \ mogunostima. Njima je posveen drugi deo, "Na namenjen svima, a posebno poglavlje "ta i kako

Power Point 97

o prezentatorskoj vetini. Za nestrpljive iskusne korisnike je deo "Noviteti u PPT97", da im zagolica panju. Naravno da svi mogu i treba da proita-ju ceo tekst, ako imaju vremena. Obzirom da smo u itavom tekstu dosta panje posvetili konkretnim opcijama, poeljno je da u blizini imate raunar sa instaliranim Power Po-int-om, kako biste odmah mogli da isprobate opisane mogunosti. Iskustvo nam govori da se najbolji rezultati postiu unapred znamo ta treba da uradimo, mogunosti alata i kako se one koriste da postigne-mo ono to treba da uradimo. itanje ovog prirunika e vam pomoi da preciznije saznate mogunosti alata i kako ih iskoristiti, a na osnovu toga ete lake znati i sta da od alata oekujete tj. za ta i kako primenjivati Power Point. Tekst se moe itati po redu, kao tutorijal, da biste upoznali mogu-nosti Poiver Point-a, a moete itati i samo neki naslov koji vas mteresuje, dakle koristiti tekst kao referentni prirunik. Nije nam bila elja da prepi-sujemo HELP, koji je u ovom alatu odlian, niti da vam sugeriemo da kli-knete ovde-pa-onde da biste neto postigli. Namera nam je bila da objasni-mo sutinu, poto Je sam alat vrlo intuitivan, pa se u toku rada moete pu" no osloniti i na logiku i poznavanje engleskog jezika. Nije da ne moe da se radi na raunaru i bez minimalnog poznavanja engleskog, ali za iole ozbiljniji rad nema druge nego prikloniti se savremenom svetu.
TA I KAKO PREZENTIRATT

Na narod kae: "Ispeci pa reci". Primenj'eno na nau temu: treba prvo osmisliti ta se prezentira a onda to zanatski kvalitetno napraviti. Slu-ajui razna predavanja i prezentacije, to struna to marketinka, esto se zapitamo da li predava uopte zna ta je hteo da kae. Deava se da apso-lutno ne razumemo onog ko pria (ili pie!). Moda e neko pomisliti da je to zato to je pria strano struna, ali je verovatnije da e primetiti da pri-r ^veda ne potuje one koji su ipak doli da uju neto novo. Jednom ra-;c<:arani sluaoci se retko vraaju, a izgubiti publiku (trite) je danas eoma skup luksuz! U svetu se o tome veoma mnogo vodi briga, a imamo -eaj da e i kod nas uskoro biti slino. Prvi deo pravljenja prezentadje je -:j\-aJ'anje klj'unih informacija koje se prikazuju. Forma prezentadjeje drugi, dosta est, problem. Sitna slova se ne vi-: - :z daleka, suvoparni tekstje dosadan, a neretko se deava da Ijudi, iz ne-'rnja ili zbog nerazmiljanja, iskopiraju tekst iz knjige na folije, to je - -:-\nom neupotrebljivo. ak i uredno rukom pisan tekstje znatno bolji
1

: - ^a.

Veoma je poeljno da cela prezentadja ima uniforman izgled, tj. da vi budu stilski ujednaeni. To znad da je boja pozadine i teksta na ima ista, da se koristi isti font i velidna slova za istu namenu i da je "ed elemenata na slajdovima slian.

Iskusni psiholozi koji se bave ovom oblau zakljuili su da na jedan slajd treba staviti 5-9 informacija. Poto se panja publike (pa i italaca!) la-ko gubi, stalno treba davati nove potstreke panji, adekvatnim ilustracija-ma, grafikonima, slikama ili karikaturama koje asociraju na temu o kojo] priamo. Ukratko, svaki slajd treba da donese neku razliku u odnosu na prethodni, kako bi se odrala dinamika izlaganja. Srena okolnost je da su u specijalizovane alate poput Poiver Point-a ve ugraena znanja strunjaka, pa uz ispravnu upotrebu obino dobijamc odlian rezultat. To naravno ne znai da se dobre folije ne mogu napra\i: i recimo iz Word-a, uz malo vie truda i panje. Grafoskop i slajd projektor su jo uvek sasvim upotrebljivi kao me-dijumi za prikaz. Preglednost slajdova je osnovni parametar: mora odm^ da bude jasno ta je na slici najvanije. Ako imate mogunost, koriste bo^ Projektor sa raunara je odlino, ali jo uvek skupo reenje, dok je prihw tljivo medu-reenje LCD ekran koji se stavlja na grafoskop. Svejedno, nih kva tehnologija ne moe da zameni sutinu - da parafraziramo Njegc^? rukama vetog prezentatora svaki projektor bie upotrebljiv. Trea vana stvar je nain izlaganja, a tu pomae jedino veba: ir^ sna disciplina. U svetu se apsolutno ne tolerie prekoraenje vremena janja izlaganja: hvala kolega, bilo je dovoljno i... gotovo. Medu infon ma koje prezentiramo postoje one kljune, koje moraju da se kau i is i one pomone, koje ilustruju glavne. Ostale su viak. Ako sluaod te" kljune pojmove i prihvate ih, postigli smo uspeh. esto materija koja se prezentira sama po sebi nije mnogo za va. U takvim situacijama (a i inae) treba "probuditi" sluaoce ndlai kladnom anegdotom, poslovicom, aforizmom... Uljudno i sa mer ravno, i to tako da asocira na temu o kojoj priamo. Kada prezentiramo, publika je ispred nas. Gleda nas i sh ba da im okreete leda da biste gledali u slajdove, kad iona-s znate ta je na njima prikazano. Publiku treba gledati u oi, tc tnu informaciju ta je jasno a ta nije, a uz to dobro dri panjupi ba priati jasno i glasno, jer da bi drugi prihvatili informadtnP da je uju. Problem je esto i strah, ali publika je dola da nas --njihov izbor. Nemamo razloga da im se izvinjavamo ma ^ treba biti spreman - generalna proba koristi i krajnjim profe? nego to prvi put nastupite, slobodno probajte pred p' praktino iskustvo sa ovom vrstom vebe kod studenata rezultate. 1 jo neto: ozbiljno pripremite izlaganje - isplati se! ( knjigu o govornikom umeu psihologa Dale Camefv-s. pred publiku napola obuen nego napola pripremlier -"- rM govornik ima pravo na samopouzdanje. Razmislite o r^

Power Point 97

Da sumiramo:
KADA

PRIPREMATE SLAJDOVE:

naglasite kljune informacije koje prezentirate koristite krupna slova, izbegavajte svaki suvian tekst ujednaite boje, fontove i raspored elemenata na slajdovima na jedan slajd ide 5-9 informacija ilustrujte slajdove sliicama ili grafikonima slajdovi treba da se meusobno vizueno razlikuju zbog dinamike pazite na izbor kontrastnih boja koje se dobro vide pri projekciji.
KADA

PREZENTIRATE:

^
M

'

osmislite celo predavanje unapred pripremite se probajui pred prijateljima pazite da ne prekoraite vreme izlaganja naglasite ta je bitno, preskoite nebitno "probudite" sluaoce zgodnim komentarima gledajte publiku u oi, ne okreite joj leda nema razloga za strah, doli da vas uju.
NOVITETI u PPT 97 Ako ste ve radili u Power Point-M, a sada elite da preete na najno-- \ "erziju, evo puno razloga za radost. Najbolje je da pitamo "asistenta" r sada deo celog Office-a: klik na kuence otvara prozor u toploj utoj ' . ^ plavim tasterima koji se pale kada miem preemo iznad njih (ak-': ar. neki X...) What's new in Power Point 97? Neko se stvarno potrudio, in-if([BmMimacije su stvarno lepo sistematizovane, povezane, ilustrovane... ^ice Assistant je zamenio Answer Wizard-a iz prethodne verzije Offi-^sti IntelUSence tehnologiju za komunikaciju prirodnim jezikom ^lasom), prati vae postupke i pretpostavlja ta ste eleli da ura-:i po potrebi sugestiju. Na primer, ako istu sliku ponavljate na ::ani, najbolje da je stavite u master slajd... -^ala je, naravno, mogunost zadavanja upita govornim jezikom, ' obro funkcionie. Moda deluje pomalo neozbiljno kad na vas ui laonitora trepe i njuka kuence, povremeno zalaje kad eli da ,jji; ^ panju na neto bitno, ali stvar je definitivno simpatina i brzo ' : ^ inteligentnog help-a moemo da dobijemo i kompletne prienjima. L:nient Wizard obuhvata od ranije poznate template-ove, koje ""' bez mnogo izmena koristiti za razne stvari - skup j'e vrlo en, obuhvata ak i ablone za Web strane. Zanimljivo je da strana, dobijaju i uputstva od uvene kole govornitva - to ne samo statine slike - ima i primera sa animadjom!

Uz Office 97 se, pod imenom ValuePack, dobija oko 100 MB sliica (ClipArt), uglavnom u vektorskom formatu; ima i bitmapiranih slika, kao i videa, zvukova itd. Ono to ne nadete na instalacionom CD-u, moete po-traiti preko Interneta... U svoje prezentacije preko PP Centrale moete po-zivati ove dodatke po elji. Clip Art Galery se sada zove Art Galery i, osim vektorskih (.wmf), sa-dri bitmapirane slike, zvuke i video sekvence. Tu je i nova opcija za pri-kaz uvelianih sliica {Magnify), to olakava njihov pregled. Sve bitne ope-racije su na svakom objektu dostupne iz menija koji se dobija klikom de~ snim tasterom mia. Toolbar-ovi su potpuno fleksibilni, mogu se po elji T:'.-zmetati nezavisno po ekranu i uz krajeve ekrana, kada se stapaju sa sui<r-dnim objektima. Zanimljivo je da se selektovanjem objekata na ekraiM "inteligentno pojavljuju i uklanjaju odgovarajui toolbar-ovi U Insert meniju se pojavila opcija Slidefromfile, to znai da se preuzimaju slajdovi iz drugih prezentacija. Kao i u ostalim Office akr.Jni Spelling checker je potpuno integrisan u Power Point, to za pravljerr^ ^ zentacija na engleskom moe da bude vrlo korisno. Pri tome moer ^ veravati na kraju, ili dozvoliti sugestije odmah za vreme kucanja. AJL: dite na naem jeziku, bolje ga ovu opciju odmah potpuno iskljuite- J Zanimljiva novost je prikaz slajdova u obliku minijatura u TWW lom ili kolor obliku po elji i sa animacijom, to moe da bude k^'^r1' brz pregled. Ako vam se uini da je slajd pretrpan i da bi bilo pe-se podeli na vie delova, tu je opcija expand slide, koja omoguavaa sko deljenje i sredivanje novih slajdova. U samom slajdu se mofpil ti komentari (yellow sticky notes) koji se ne vide pri prikazu ali mq du korisne sugestije. Iz toolbar-a moete Outlook-u, novoj P^Lv koja integrie sve ostale, zadati kada da vas potseti na neto '. i izrade prezentacije, recimo da je rok za zavretak sutra ujurr' opet nema spavanja... Multimedija i animacija su integrisami u novi Power J sada moe animirati bilo koji objekt na ekranu i za to p zvuk. Mogu se pozivati video i drugi tipovi objekata koje i da prikae. Internet je svetski hit, pa se Microsoft potrudio da J sarauje sa mreom svih mrea. Power Point prezentadjasi tvara u Web prezentaciju, opcijom Save as HTML uz pooM arobnjaka. Dobijena prezenatacija se, dodue, sastoji od< slajdova, ali je vrlo upotrebljiva. Uz ovu konverziju, l zvolja i hiperlinkove, koji mogu biti na bilo ta pa i na 1 emo drugima poslati prezentaciju elektronskom posli i mrene konferencije, gde se prezentacija puta i kon unara, a prete je i sa drugih raunara u mrei, P^T -m"1'11 trebu za projektorom.

Power Point 97

OSNOVNE

TEHNIKE

Power Point je programski alat spedjalizovan za pravljenj'e prezenta-dja. Svaka prezentadja se sastoji od slajdova - to su zapravo ekrani, koji se po potrebi mogu tampati na folij'e ili snimiti na dijapozitiv. Mogu se pri-kazivati i direktno na ekranu ili projektoru koji j'e povezan za raunar. U sluaju prikazivanj'a preko projektora, na raspolaganju su efekti za anima-dju, koji se svode na razne naine prelaska sa slajda na slajd i pojavljivanja delova teksta i slika na slajdu. Ako imamo zvunu karticu, mogu se koris-titi i zvuni efekti. Osnovni elementi slajda su naslov (title), t^kst, eventualno sliica (clip art) ili neki drugi objekti. Na raspolaganju nam je i skup komandi za crtanje i prepravljanje sliica. Pored osnovnih objekata, na slajdu se moe prikazati gotovo svaki tip podatka raspoloiv u Windows-u, recimo tabele iz Excel-a, crtei iz Corel-a, bit mapirane slike ili video klipovi. Neke tipove ?odataka prepoznaje sam Power Point, a ostali se prenose preko OLE inter-^sa (opcija Insert object). Osim osnovnog sadraja, slajd ima pozadinu (Ba-' '^'ound), koja moe biti jednobojna, sa i bez preliva boja, a moe sadrati i neke fiksne elemente: logotip firine, dekorativni element itd. Snalaenje u novom Power Point'u nije komplikovano, mada je na "rolaganju veliki broj opcij'a u menijima i na toolbar-ovima. Osim toga, o uvek na raspolaganju je desni taster mia, pomou koga se dobija sa opcijama specifinim za objekat na koji smo kliknuli. Taj meni j'e o efikasniji od osnovnih, statinih menija.
INSTALACUA

1 POKRETANJE PROGRAMA

^ou^er Point 97 je deo paketa Office 97 i to odreduje njegovo okrue-Fr.^ram korektno radi na 486 raunaru sa 16 MB RAM-a, a biete sa-:3:iovol]ni na Pentium-u sa 32 MB RAM-a i brzim IDE diskom. ' -:alacija sa CD-a je trivijalj . i !ntBe'up;i&n;-;tisi86"tcitia.sa,-'asy:(tt-s?)ac:ws%i

-e na pokretanie pro2Ta^^te^^^M^a^B
-T ) r 0 ;;eoiKgit^irtiQf|s?^^

^tisri tist sefacl tia .iia^y^^'IM^i|j^at:^| ^s^u*a^ i:31%^li^^AJ^^ItViS^^^|^^

-; osle ega dobijemo spi-- treba izabrati ta se in-do-instalira. Primetimo ' ^elektujemo ta kona-:.:: bude instalirano na ^-<o da se kao selektova'^rami koje smo ra-ko neki od njih de--e deinstalira. Pro -:je koliko ima slobodnog mesta na disku i koliko mu je po-^tnu instaladju, ali pri tom ne rauna ono to ve postoji 'r nemojte uzbuivati zbog ovih brojki.
Uutlook i F'age Authoring

Instalirani Power Point zauzima tridesetak megabajta prostora na disku. Od toga je neophodno oko 15 MB za programe, ali ako hoete iole ozbiljno da radite, treba vam i sve ostalo. Na ovo treba dodati bar jo dese-tak megabajta iz skupa Office Tools, pre svega Popular Clipart i Clipart Gcil-lery. Ovim se dobijaja program za katalogiziranje i osnovni skup sliica. Na CD-u je u katalogu \CLIPART raspoloivo jo preko 80 megabajta sliica u raznim oblicima, koji se mogu koristiti direktno sa CD-a ili naknadno i-r-stalirati na disk. Na raspolaganju su i Organizational Chart, Microsoft Graph i Micrc^ Photo Editor, koji za Power Point mogu da budu korisni. Tipini korisnik ^i-nas instalira na disk ceo Office, to je oko 200 MB; ako kasnije zafali mc treba pokrenuti SETUP i deselektovati ono to ne koristite, ega obi bude puno. Power Point se moe pokrenuti iz Start menija Win 95 ili NT4A 1 kom na ikonu na desktop-\i, izborom iz Office bar menija ili dvostmkinm M" kom na datoteku koja ima ekstenziju .PPT.
NAINI

KREIRANJA PREZENTACIJA

Prvo pitanje na koje treba da odgovorite poto pokrenete F-int odnosi se na tim prezentacije koju pravite. AutoContent V/izard je arobnjak koji vam postavlja gomihil na osnovu odgovora gotovo automatski kreira kompletnu pr Ova stvar vrlo lepo funkcionie na engleskom govornom i | prostoru, a i za nas je interesantna kao ultra brz nain da se -zentacija koja je sigurno dobra. Automatski se generiu slaic samo treba zameniti pitanja realnim tekstom. Neophodno ie ; vanje englskog jezika. Template je uzorak, osnova IESB^ koja obuhvata pozadinu, veliinu, KllaSiSpSintet.r tip, boju i raspored slova, na osno- Sl^^Sil"^"' -vu koje sami kreiramo slajdove. Ovo je optimalan nain, jer se prili-no lako i brzo dobija lepa prezen-tacija. Pri tome kao uzorak moete koristiti i neku svoju staru prezen-taciju, ijim ste izgledom zadovolj-ni. Imate potpunu slobodu pri izboru oblika i sadraia sfe remeno znai i potrebu da sami smislite ono to vam >. robnjak. Blank presentation je opcija za prave profesic^ znaju ta hoe i umeju to sami da urade. Razlik^ ib prethodne dve opcije, jer treba obaviti dosta posla '* e zno sa ovom opcijom, napor je puno vei a rezultaHr

Power Point 97

Open an existing presentation otvara masku za izbor datoteke sa ve postoJeom prezentadjom, na kojoj nastavljate da radite. Jedina sutinska razlika izmedu ovih metoda je to kod wizard-a do-biJamo gotove slajdove sa mestima gde treba zameniti tekst, kod template-a je definisana forma ali je sadra) slobodan, dok je kod prazne prezentad-J'e slobodna i forma i sadraj.
MOJA

PRVA PREZEJNTACIJA

Naslov ovog poglavnJa go-vori da emo sada napraviti i is-probati Jednu prezentadju. Autori Power Point-a su se potrudili da nam ovaj posao vie olakaju i zato |e tu arobnjak koji e uraditi dobar deo posla. Iz iskustva znamo da to niJe optimalan nain i da kad ovek oseti lake, kasnije nerado radi teom varijantom, ali kad je vec mogu-nost tu treba je iskoristiti. Dakle, na pitanje o vrsti prezentaciJe izaberite ^.itoContetnt Wizard, na pitanje Presentatiopn type izaberite Company Meet-'-: [ kliknite na Next. Na pitanJe Output options :'erite bilo koJu, recimo prvu, --ntations i kliknite na Next. Za - ntation style postavite On-Scre-:pet izaberite Next. U opdJama -^ite naslov (title), svoje ime i ' '"me i kliknite na Next, a onda - prezentadja je gotova? ^ower Point je je kreirao celu :adju, u kojoj treba "samo" -'unite naslove i tekstove. - ugledateje takozvani Outline view izgled ekrana, gde se vidi samo ^o pomo, po elji je tu mala slidca slaJda u desnom uglu ekrana. ^e teksta je trivijalno, kliknete na deo koji treba izmeniti i preko ^ otkucate svoj tekst. ""^^f-amo! Napravili ste svoju demo-prezentadju - ostaje da vidite - di. Zato iz View menija izaberite Slide Show, a onda se kredte re-fliip" -.^dovima pritiskom na Enter ili klikom mia. Za vraanje unazad ''^eUp, a PageDoivn za napred. Za izlazak iz prezenladje dovo-N na Esc. 3 prezentadJa se snima tako to kliknemo na ikonu sa diskeili iz File meniJa izaberemo SaveAs i standardno zadamo ka-'Ktlltei)). - 3feke.

Ovakva izrada prezentacije moe da traje manje od 10 minuta a kva-litet koji se dobija je potpuno zadovoljavajui. "tos" je u alatu koji je prila-goden do krajnjih granica, a dananji raunari su dovoljno brzi da se even-tualna neefikasnost ne osea.
AUTOCONTENT

WlZARD

U prethodnom primeru smo, odmah po startovanju Poiver Point-^ naglasili da elimo pomo arobnjaka. Tipino pitanje Ijudi koji se prvi pir da ovu opciju ponovo pokrenu, || bez izlaenja i ponovnog ulaenja ( u program. Odgovor se svodi na | izbor opcije New iz File menija - po-javljuje se dijalog New Presentation iz koga biramo folder Presentations i kliknemo na prvu ikonu na kojoj pie: AutoContent V\fizard.pwz. Pos-tupak je dalje isti kao u prethodnom primeru. "Mudrost" arobnjaka se zasniva na unapred napravljenim pr cijama, u ija su tekstualna polja umetnuta objanjenja koja treba z. stvarnim tekstom. Kroz uvodne menije biramo neku od ovih prez-U prvom meniju su prezentacije grupisane u tipove, a u kate^o: sve na jednom mestu. U sledeem meniju je pitanje kako e prezentacija biti kon slajdovi, ili kao osnova za samostalni ekran na sajmu ili Intemets izaberemo prvu opciju, treba jo zadati tip prezentacije i da li OB ju tampati i propratne materijale (handouts}. Konano upisuienN prezentacije, nae ime i firmu to se stavlja na naslovni slajd Ostatak rada sa prezentacijom je uglavnom isti, bez o': koristili usluge arobnjaka ili ne. U generisanoj prezentaciji su ostav-Ijena prazna mesta za tekst sa pita-njima koja treba zameniti realnim nazivima, tako to miem selektu-jemo polje sa tekstom i otkucamo novi. Predlaemo vam da za vebu kreirate razne prezentacije pomou arobnjaka i testirate ih kao u prethodnom primeru sa View I Slide Show. U nastavku kre-emo u detaljnije kreiranje prezen-tacije.

Power Point 97

SNALAENJE

U POWER POINT-U

U prethodno kreiranim prezentacijama smo, direktno iz tekstualnog prikaza prezentacije koji se naziva Outline, startovali prikaz. Osim ova dva postoji jo nekoliko pogleda (View) na istu prezentaciju, a svi se biraju iz menija View: SUde je osnovni nain rada kada na ekranu vidim tano j'edan slajd. U gornjem desnom uglu toolbar-a je kuica sa brojem koji je zapravo proce-nat smanjivanja slajda u odnosu na njegovu originalnu veliinu pri prika-zivanju na celom ekranu. Sa scroll bar-om sa desne strane ekrana ili tastera Pagellp /PageDoum kreemo se napred - nazad po slajdovima. Outline je sledei rado korieni oblik prezentacije. Tada je na ekra-nu samo tekstualni sadraj koji moemo da editujemo, kopiramo, razme-tamo kao u editoru teksta. Pri tome Power Point brine o izgledu slajda ko-ji se (umenjen) moe videti u posebnom prozoru. Slide Sorter nam prikazuje vei broj slajdova odjednom. Oni su, na-ravno, znatno umanj'eni, ali se lako razaznaje struktura. Na taj nain sagle-davamo izgled slajdova, uz mogunost njihovog kopiranja ili drugaijeg razmetanja u prezentadji, to radimo kada treba promeniti ili prilagoditi --edosled izlaganja. Ovde se mogu videti i podaci o trajanju slajdova, skri-enim slajdovima itd. Sve ovo kopiramo standardnim Windows opcijama: '.: Ctrl-C ga preuzmemo, zatim postavimo kurzor na eljeno mesto i priti-'nemo Ctri-V. Postoji i mogunost da miem izaberemo slajd i, drei priti-" -^ levi taster, prevuemo ga na odredite. Note Pages su propratni komentari, koji se mogu beleiti uz svaki \i. Ovo je vrio pogodan nam za pripremanje predavanja, jer na slajd -famo ono to vidi publika, a u komentare ono to je nama vano. Ako <ampi izaberemo opciju da se tampa slajd sa komentarima, na jednoj' : dobijamo odlian prirunik za predavanja ili kurseve. Slide Show je prikaz slajdova u radnom okruenju za vreme izvra-Prelazak na sledei slajd se postie klikom levim tasterom mia, pri-' na Enter ili PageDown, a vraanje na prethodni taster pritiskom na Za prekid prezentacije dovoljno je pritisnuti Esc. Ja smo ve u meniju View, pomenimo i znaenja ostalih vanih ^er podmeni slui za podeavanja osnovnih karakteristika koje na sve stane u prezentadji. Za poetak nam ova opcija nije naro'3.

and white ukida ili ukljuuje boje na slajdu, toje veoma vano rr.o folije koje e, recimo, biti tampane na crno-belom laserskom Minintureje pommj'an kao Outline prozori sa izgledom celog ^lavni slajd u boji, minij'atura je crno-bela i obratno - tako -zgled slajda u raznim tehnikama reprodukcije.

Power Point ima i tastere kojima se bira kompletan izgled ekra-na - oni se nalaze u donjem levom uglu prozora, a u najnovijoj verziji 97 su prilino sitni. Sreom, njihov izgled jasno asocira na znaenje, jer prvi poziva Slide View, zatim Outline, Slide Sorter, Notes i Slide Show.
KREIRANJE

SLAJDOVA NA OSNOVU ABLONA

Optimalan nain za pripremu prezentacije zasnivA se na abloninv. Dok wizard kreira celu prezentaciju, u kojoj samo treba zameniti tekste'. i abloni obezbeuju kvalitetan dizajn slajdova, ali uz punu slobodu u ki iranju pojedinanih ekrana. Kreiranje prezentacije zapo-injemo iz File menrja, izborom op-cije New i foldera Presentation De-signs. Veliku pomo pretstavlja Pre~ view prikaz u desnom delu prozo-ra, gde se vidi izgled tipinog slaj-da. Moramo da primetimo da je prethodna vertija Power Point-a (7, tj. 95) imala neto bogatiji standar-dni izbor uzoraka. Ako ste ga na raunaru ve imali instaliranog, onda se medu folderima pc 95 Templates, sa dodatnim skupom ablona. Sledei ekran je AutoLayont, izbor izgleda slajda. Na r relativno veliki broj standardnih ekrana, poev od naslovne opcija sa naslovom, kombinacije teksta i slike, teksta i grafi1 ke sa naslovom itd. U donjem desnom uglu stoji naziv izz: ekrana. Prvi slajd je obino naslovni, znai biramo Title 5 zavrava izbor prelazimo na kreiranje samog slajda. Naslovni slajd ima naslov i podnaslov - kliknemo r^ Ije i unesemo tekstove. Odmah moemo da vidimo i kako 5te kom na SUde Show (desni taster u donjem levom delu doa View / Slide Show. Izgled slajda se i kasnije moe promeniaii mon Tasks, ako ne vidite taj prozor na ekranu, ukljuiti zs /Common Tasks. Na raspolaganju su sledee opcije: New Slide otvara prozor New Slide za kreiranfe nc^ njegovog izgleda, kao to je upravo objanjeno. Slide Layout omoguava da promenimo izgled tt^ Point-\x su pri tome poznati svi aktuelni elementi siawL

Power Point 97

njihove vrednosti i automatski ih pridruuje novoizabranom nacrtu. Neki od fiksnih elementi su: title, text, clip art, table, chart, object, media clip - sve ono to i jeste najvanije Apply Design omoguava izmenu samog ablona (Template) po kom se kreiraju svi slajdovi. Kako uzorak obuhvata boju i sliku u pozadini, ve-liinu, boju i tip slova, izgled itave prezentacije se potpuno promeni za tren oka.
OSMILJAVANJE

PREZENTACIJE: OUTLINE VlEW

Poto smo savladali osnovne tehnike za kreiranje nove prezentacije i slajdova unutar nje, moemo da se posvetimo sadraju. Ve smo rekli da je svaka prezentadja tehnika realizacija ideje, a ideja je tekst, struktuiran po naslovima i tezama, po mogunosti ilustrovan odgovarajuim primeri-ma ili ukrasnim sliicama. Izradu prezentadje bi uvek trebalo da poinj'e-mo tako to osmislimo naslove i njihov sadraj, a zatim tom sadraju pri-iruimo odgovarajuu formu. Da bi osmiljavanje bilo to efikasnije i istije koristi se Outline View. Tu imamo mogunost da piemo samo naslove i podnaslove, lako ih pome-^mo i menjamo redosled. Sa leve ^ne ekrana se u ovom modu na{oo\\)SLY na kome su nacrtane j| ^P^erpomts? ^e sa strelicama ulevo, udesno, 'd ^vteN
l^ ,.. ' siiie T-1.. i 1 M M
isM9sw

- re i nadole. Leva i desna me- Sl o'mii. .. -. hiierarhiiski mvo naslova i y .?

SMS

;> cnaslova, dok se strelicama na- jV ,,siSi nadole menja redosled teza S 3QR9rtfttfi. "111101. :xranu. i Tn su i tasteri sa znacima + i - koji prikazuju i skrivaju sadraje po-!' -A podnaslova. Ispod njih su tasteri sa tankim strelicama nagore i iii'" Kojima se prikazuju samo naslovi (Collapse) ili kompletan tekst 3ez napora moemo da kreiramo ak i sadraj (Summary Slide), iektujemo one slajdove koj'i treba da se pojave u sadraju i kli-predzadnj'e dugme u toolbar-u. Tada se ispred prvog od selekto-M^dova kreira novi, iji su elementi upravo naslovi izabranih "' 'cu poslednjeg tastera u toolbar-u (stilizovano slovo A) bira se ;a teksta: sa odgovarajuim fontom i veliinom ili kao neforma-^ormatiran tekst je manje atraktivan, ali radi bre i manje za: . 'iew mod je veoma pogodan za osmilj'avanje sutine pre-. iss nas oslobaa brige o formi. Ko eli brzo i ozbiljno da pripre-r- \rlo zadovoljan ovakvim nainom rada, poto je preme-.tar prezentacije vrlo brzo i komforno. Kada osmislimo sa-

draj, preemo u SUde View, podesimo izgled svakog od slajdova i iste po mogunosti ilustrujemo na odgovarajui nain. Sve tehnike rada sa tastaturom koje inae funkcioniu u Windows i Office alatima rade i ovde, na primer moemo da koristimo: Copy (Ctrl-C), Cut (Ctrl-X) i Paste (Ctrl-V), markiranje delova teksta pomou mia, pome-ranje i slino. Na ova nain se mogu prenositi delovi teksta i iz drugih apli-kacija, recimo iz Worda. U samom Outline pregledu se moe podeavati font i veliina slov; ali je taj deo posla bolje ostaviti za Slide View, gde se bolje vidi kako sve : zajedno izgleda. Najbolje je ne dirati unapred podeene parametre iz uzc :-ka koji ste izabrali: Microsoft je naao Ijude koji e dobro obaviti priprem.-, fi
TEKST

U PREZENTACIJI

Kada smo osmislili sadraj prezentacije i tekst koji e biti obuh\ 3 :-r'.,. a onda pripremili nacrt slajdova u Outline View reimu, moemo da -svetimo sreivanju izgleda ekrana i teksta u slajdovima. Do sada ste, pretpostavljam, ve sasvim uspeno menjali tek?^ ? ^111111 polja tako to ih prvo selektujete klikom miem a zatim otkucate or "i" potrebno. Otkucani tekst koristi neki font u nekoj od veliina, plu -italik, podvlaenje, senku... Sve te opcije moete da podesite i na nefflo tiranom tekstu, koristeu Edit toolbar-a, praktino kao u svim Office aIaAn Sa istog toolbar-a se tekst moe uravnavati desno, levo ili a (nema Justify opcije, ba kao ni na Wrf?-u), dodavati buleti, po\ r- - A smanjivati razmak izmeu redova (Pamgraph Spacing), povea\:- '''v vati veliina slova i konano smanjivati i poveavati hijerarhr- '"^' dova. Zadnji taster toolbar-a. je za efekte animacije, o kojima c vie rei. Ako piemo na engleskom, Power Point nam pomae i i? ke, ali je u naim uslovima to mnogo bolje iskljuiti: gotovo J srpskom oznaen je crvenom bojom. Zato iskljuite odgovarai)iL Tools I Options / Spelling. Tekstualna polja postoje na slajdu na osnovu izabr?^^ Promenom izgleda ekrana {Layout} moemo eventualno c tekstualna polja. Panja: ako je broj polja manji moe se ^e biti. Ako vam se to desi, izaberite Edit / Undo. Ima vie naina da se, i bez promene izgleda sla^da ^ sadraj, iz menija Insert / Textbox, a zatim miem sa pnr^-terom obeleite podruje na ekranu i onda odmah zar:~" i neki tekst. Tako dobijamo mogunost da dodamo tek-' -menjati isto kao onaj koji je deo osnovnog izgleda e^iz^. dna velika razlika: tekst dodat na ovaj nain je samo Ai u Outline View modu\ Za njega ne vae ni standardnc i svaki objekat (pa i ovakav tekst u Power Point-\i) mozie^

Power Point 97

Sve u svemu, za tekstualne sadraje veoma j'e poelpo da budu deo standardnog Layout-a slajda, s tim to samo za neke ilustrativne treba do-davati zabeleke. U Edit meniju su opcije Find i Replace za pronalaenJe traenog niza znakova i njegovo menjanje u neki drugi traeni string. Primetimo da je i tekst objekat kao i svaki drugi te da klikom desnim tasterom mia iznad teksta dobija meni sa operadjama koj'e se mogu primeniti na njega. Verzija 97 je donela jo vru integraciju Power Point-a sa ostalim Microsoft-ovim alatima. Zanimljiva novost je sprezan)'e sa Microsofl Book-shelf multimedijalnim CD-ROM-om na kome postoje opisi mnogih rei, pa je tada mogue osim u sam Office ugradene Spelling Checher opcij'e traiti dodatne reference sa CD-a. Kada se CD-ROM ubaci u draj'v, Windows to javi Poiver Point-u, i u menijima se pojavi opcij'a Lo--'*: Up Reference za pristup CD-u.
BlBLIOTEKE SLIKA

Da se prezentaciJe sastoje samo od teksta, verovatno da bi malo ko toristio Power Point. Prisetimo se da je Web postojao nekoliko godina pre no " e stekao iru popularnost, a ta popularnost se udno podudarila sa po-"i programa Mosaic, preteom Netscape-a, koji je ovom Internet servisu ' slike. Za razliku od bitmapskih slika na koje smo navikli na Internetu i re-: Word-u, standardni format u Poiver Pointu su CUpArt, dakle takozva* rorske slike. To znai da se svaka takva slika sastoji od linija i pov-^ koje linije oiviavaju; povrsina ima svoju boju ili teksturu. Po potrebi ve slike mogu grupisati i razdvajati, bojiti, skrivati, prikazivati itd. ~:va su takozvane bitmapirane slike, gdeje svaka taka pretstavljei koje vie odgovaraju fotografijama. :^tina prednosti vektorskog formata je mogunost lake promene oblika bez gubitka kvali-vrlo malo zauzee pros-'-\u. Ovo drugo uopte rlfivo, jer se pri prika-entacija prvo uitava u -' ie stoga brzina rada -<ada su slike vektor--\im slikama radi na :-\',doksabitmapi-... Photoshop.

S Dodavanje ClipArt sliica u Power Point slajdove je jednostavno: iza-berete slajd u kome je potreban ClipArt i dva puta kliknete na polje Double click to add clip art. Otvara se biblioteka slika, Art Gallery; u ranijim verzija-ma galerija je sadrala samo vektorske slike, a sada tu mogu da budu i bi-tmapirane slike {Pictures), zvune sekvence {Sounds) i video zapisi - klipo-vi (Videos). CUpArt galerija je organizovana po temama, a slike se mogu pretra-ivati i po imenu. Prva kategorija su sve slike {All} a preostale su relativnc logino rasporedene. Unapred vas upozoravamo da se najvei deo vreme-na ode na beskrajno biranje sliica... dodue, to je istovremeno i najzani" Ijiviji deo posla. Galerija ima i opciju za poveavanje sliice pri preglc; . {Magnify) u desnom kraju prozora, kojom poveavamo trenutno selektc nu sliicu. Kada pronademo sliicu koja se uklapa u slajd, kliknemo na Ir.-: ona se ugradi na slajd. Pri tome se sliica prenosi u svom izvornom ob-to ponekad znai da je premala ili prevelika. Ovo nije problem, jer -<: menzije sliica vrlo lako menjaju: dovoljno je postaviti pointer na : osam takica koje uokviruju sliku i onda, uz pritisnut levi taster, p ivice slike. Po potrebi moemo i da promenimu sliku tako to dva ] knemo na nju, ime ponovo ulazimo u katalog i biramo. Ako odu* od izmene, tu je taster Cancel. Pri instalaciji Office 97 paketa na disk se prenosi mali deo r?-vih sliica - ostatak je na CD-u, o emu emo dobiti obaveten^e ? je stavljen u ureaj pri ulasku u ka-talog. Ako je to potrebno, svih 80 MB sliica moe da se instalira na disk. Galerija je proiriva, moe-mo joj po volji dodavati slike. Za to se koristi taster Import Clips, koji vodi u prozor za pronalaenje di-rektorijuma i izbor datoteka; mo-emo odjednom selektovati vei broj datoteka. Iza toga sledi pitanje u koju kategoriju spadap A da po potrebi moemo kreirati i novu kategoriju {Categon, i cu se mogu prodruiti i kljune rei (Keywords}, koje ivanju.
PODEAVANJE

BOJA NA SLICI

Slika je tu, bilo bi jo zgodno da podesimo nieini meru je boja odela plava, slina boji pozadine, pa bi tr bolji kontrast. Ovo se relativno lako postie tako to se lor. Ona se moe nai na vie mesta' meni Fonn.?: PK

Power Point 97

cture Toolbar-a, kantica sa desne strane (toolbar se ukljuuje i iskljuuje iz meni)'a View / Toolbars / Picture) ili klikom desnim tasterom mia nad slii-com i izborom stavke Format Picture / Picture /Recolor Princip je vrlo jednostavan: prethodnu boju menj'amo novom. Pri to-me postoje dva pojma: boja (Colors) i boja unutranj'osti (Fills). U prvoj va-rijanti menj'amo celu povrinu i okvir, dok u drugom sluaju Imija koja uo-kviruje ne menja boju ve samo povrina koju linija oiviava. Pri izmeni boje biramo izmeu zadnjih nekoliko korienijh boja ili traimo More Colors. Tada se pojavljuje paleta sa estougaonikom sa stoti-nak standardnih Windows boja ili Custom paleta, gde moemo da izabere-mo bilo koju od 16 miliona doziranjem RGB komponenti boje ili osve-tljenja. Eksperimentisanje sa bojom treba uvek da doprinese vidljivosti sli-ke pri prikazivanju slajdova. Slaganje boj'a je posebna tema o kojoj bi dizaj-neri mogli da kau puno vie od menjera, ali se svakako uvek pre prika-zivanja zapitajte kako slajd i slika izgledaju. Previe arenila nije dobro, kao -to i tmurne boje nisu pogodne.
UGRAENI

OBJEKTI

Office alati su zahvaljuj'ui -E (ActiueX) mogunostima Win-\'>-a meusobno dosta dobro povezani. Stoga bez tekoa unu Power Point prezentacije moe-'mati Word tabelu, Excel dij'a-ili Organization Chart. Prvi nam da se u prezenta-3vi neki od pomenutih tipo- Kata je da pri kreiranju noJa izaberemo Layout koji to sadri: postoje upravo Table, Chart i Or-.^iion Chart tipovi slajdova. Na praznom slajdu postoji polj'e sa natpi-~" rcuHe click to add table. Ako uradimo to toje predloeno, otvara se di^ pitanJ'em o dimenzijama tabele i onda, unutar samog ekrana sa slaj-rc^e sa Word tabelom. r.::tovanje tabeleje potpuno IV(W-u - kada dvoklibelu i na taj nain istu ^ za editovanje, u 'eniju se pojavi opcija :n sadrajem kao u . am smeta lenjir (Rui iskljuiti iz menija ^ino klikom desnim

tasterom iznad polja tabele dobija se meni sa opcijama koje su raspoloive za editovanje tog objekta. Slina pria vai i za objekat Chart tj. Excel tabelu. Dvoklikom dobi-jamo tabelu sa vrednostima na osnovu kojih se crta grafikon. U meniju se pojavi nova opcija Chart, a u toolbar-u se automatski pojavi novi skup tas-tera za editovanje tabele. Najinteresantniji je Chart Type, pomou koga za tren oka moemo da promenimo izgled grafikona. Snalaenje u Office-u jc pojednostavljeno pojavom tooltip objanjenja pojedinih opcija, koje se poia-ve kada kurzor zadrimo iznad nekog tastera. Ako znate da kreirate tabele u Exce!-u, ovde ste na svom terenu. Ako' ne znate, nadamo se da ete se lako snai. Kada ste zadovoljni izgledo^ sadrajem tabele, dvostrukim klikom na gornji levi ugao polja sa podac-^ ovaj prozor zatvorite i slajd je praktino gotov. Organizaciona ema ili Organization Chart je nezavisan deo O^ . koji se moe primenjivati u svim alatima, kako u Word-u tako i u Poz. "^ mf-u. Nema jednostavnijeg naina za crtanje hijerarhijske organizacTc kog sistema nego to je ovo. Kada izaberemo izgled slajda koji sad: ^ nizacionu emu i dvokliknemo na istu otvara se prozor sa nac- 111:11 osnovnom hijerarhijom. Dalji posao se svodi na izbor elemenata iz toolbar-a, gde su ^ laganju: podredeni (Subordinate), saradnik {Co-worker} sa leve ili desii ne, rukovodilac {Manager) i pomonik {Assistant). Ovo je relativnoa san alat ali je njegova upotreba vrlo intuitivna, pa se lako postiitta pristojni rezultati. Kao i obino, eksperimentisanje je i ovde podSB kom iz prozora za editovanje organizadone eme File / Exit J^ presentation se vraamo u Power Point. Drugi nain za ubadvanje OLE objekata u Power Point j|e j na cut and paste metoda. Odemo u odgovarajui alat kojim se) bela (Word) ili grafikon (Exce), selektujemo deo koji nam odg C ga "pokupimo" i sa CtrlV smestimo u Power Point prezent Dalje editovanje je mogue na potpuno isti nain kao ranije.
TAMPANJE PREZENTACUE

Power Point je podjednako pogodan i za ekranske p pripremu folija i slajdova. Razlika u pripremi ipak postoni taciju pravimo za projektor ili prikazivanje na ekranu ra slobodno koristimo boje. Kada se prave 35 mm slaidc ^ slina, dok kod folija treba voditi rauna o bojama koye i|i liji izgledaju drugaije nego na ekranu. Kljuna razlika je kod tampanja na cmo-belciBi dnostavno nemamo boje, pa se one simuliraju mjansaiManaii nam pomae da ne troimo puno vremena i papira za i Black and White u velikom prozoru vidimo cmo-be- -

Power Point 97

nu sliku u boji. Ako je ukljuena opcija View /Slide Miniature, moemo sve vreme gledati i malu crno-beli sliku, uz izvesno usporenje rada. Drugi elemenati koji imaju smisla pri tampi a nisu bitni na ekranu su zaglavlja i potpisi slika (Header and Footer) koji se podeavaju sa View / Header and Footer / Slide. Moemo ukljuiti datum i vreme koje se automat-ski upisuje u vreme tampe, ili neki fiksni tekst, broj slajda i eventualno fik-sni tekst u potpisu. Kako Power Point pravi jasnu razliku naslovnog (Title) slajda i ostalih, moe se iskljuiti ispis zaglavlja i potpisa na naslovnom slajdu. Podeeni parametri mogu da vae samo za j'edan slajd ili za sve (-Apply to All). Sve ovo se moe zadavati odvojeno za tampanje samo slaj-dova ili za tampu slajdova sa napomenama ili prirunih materijala (Notes and Handouts) Pri izradi slajdova moemo da podesimo i ciljnu dimenziju. To se ra-di iz menija File /Page Setup; mogu se zadati odvoj'eni parametri i orijenta-cija za slajdove i za slajdove na komentarima (Notes). Samo tampanje je tipino za sve Office alate, gde se bita neki od instaliranih tampaa i podeavaju njegove osobine (Properties). Tu ne treba zaboraviti da se isprtavno podesi dimenzija papira, recimo A4. Moemo --^mpati sve slajdove, tekui ili izabrani skup slajdova. Moemo zadati - :oj kopija kao i to da li se svaki komplet kopija tampa po redu (Collate) ili ^ odjedom otampa zadati broj primeraka svake strane. Najvaniji je izbor iuko tampamo, tj. odgovor na pitanje: Print What. Na raspolaganju su: SU- ' Withont animations), Handouts (2 slides per page), Handouts (3 slides per : , Handouts (6 slides per page), Notes Pages i Outline View. Opcije Handouts slue za tampu materijala za predavanja ili kurse-Koji se dele sluaodma. Za ovakvu namenu je pogodno da na j'edan list '. ie slajdova, tj. 2, 3 ili 6. tampanje slajda zajedno sa komentarima na istom papiru je veoma pogodno. Konano tu je i podeavanje da li se tampa crno-belo (Black & Whi-liansama sive ili potpuno crno-belo (Pure), da li se slika iri da bi is-:eo list kao i da li se pri tampi slajdovi uokviruju (Fmme Slide). \ko se YU slova ne vide dobro, treba podesiti Properties / Fonts, / ~ .: Ti/pe as gmphics. Time se tampa usporava, ali je vea verovatno-11 i^ :e se YU slova korektno pojaviti.
ASSISTANT

- - - "^er Point-u 97 je, kao i u celom paketu Office 97, help sistem ura-itraktivno, obimno i kvalitetno. Ako imate instaliranu opciju Offi--tvar postaje vrlo moguava postavljanje interaktivnih pitanja na engleskom je- dinamina jer u toku rada uvek imate iva-po izboru. - moi se moe doi iz menija Help ili pritiskom na taster Fl. i^ovora. Primenjena je napredna tehnologija za prepoznava-