Atropa belladonna

ekala ga je na Markovom trgu, strpljivo, bez uzrujavanja. Kad god doao, ne moe zakasniti. Iskustvo joj je govorilo da nitko ne kasni. I ovaj e biti isti. Ratni veteran, popljakan dok je lio svoju i tuu krv na bojinici, firma u steaju, burza rada bez nade u novi posao, preivljavanje od socijalne skrbi, familija u raspadu, rijeju preveslani oajnik koji izlaz vidi u susretu sa njom. Bezbroj puta vieno. Povukla se u hladovinu, policajca pred vratima radi a ne zbog vruine. Nije se nikad znojila. Pot je uglavnom curio niz elo i lea njenih kavalira, od kojih jednog upravo eka. Evo, ga! Zastavi dvadesetak metara od drota, neto je izvadio iz vreice, savio se nad tim i trznuo. Zadnjim estima razuma shvatio je, zurei u svoju lipteu krv po ploniku, da ga je njegova druica ekala. I da je pogrijeio metu. Njoj je ionako bilo svejedno. ifra: Sabdulah