Jovan B.

Radunovi





STATISTIKA FIZIKA
SA
KINETIKOM TEORIJOM















ELEKTROTEHNIKI FAKULTET
UNIVERZITET U BEOGRADU

Beograd 2013
1









SADRAJ


PREDGOVOR 5

UVOD 8

1. KLASINA STATISTIKA FIZIKA 10


1. MIKROSKOPSKI MODEL OPISIVANJA
STANJA KLASINIH SISTEMA 10

1.1. PREDMET I METOD STATISTIKE FIZIKE 10

1.2. STANJE ESTICE 10

1.2.1. POTENCIJALNA ENERGIJA
INTERAKCIJE IZMEU ESTICA 11

1.3. MIKRO STANJE SISTEMA 12

1.4. FAZNI PROSTORI 13

1.4.1. -FAZNI PROSTOR 13
1.4.2. -FAZNI PROSTOR 14

1.5. MAKRO STANJE SISTEMA 15

1.6. SREDNJE VREDNOSTI FIZIKIH VELIINA 15

1.7. LIOUVILLEOVA JEDNAINA 17

1.7.1. LIOUVILLEOVA TEOREMA 19

1.8. FUNKCIJA RASPODELE FIZIKIH
VELIINA SISTEMA 20

1.9. JEDNAINA KLIMONTOVIA 21

2. RAVNOTENA STATISTIKA FIZIKA 23

2.1. STANJE STATISTIKE RAVNOTEE 23

2.2. IZOLOVANI SISTEMI 24

2
2.3. SISTEMI U TERMOSTATU 25

2.4. FUNKCIJE STANJA SISTEMA 27

2.5. ENTROPIJA SISTEMA 29

2.6. BOLTZMANNOVA H TEOREMA 31

2.6.1. IZVOENJE H TEOREME 33

2.7. PRIKAZ POMOU JEDNOESTINE
FUNKCIJE RASPODELE 36

3. PRIMENA STATISTIKE FIZIKE
U ODREIVANJU STANJA GASOVA 37

3.1. PARAMETAR RETKOG GASA 37

3.2. IDEALAN GAS U RAVNOTEI 38


3.2.1. PRITISAK I ENTROPIJA IDEALNOG
GASA 39
3.2.2. MAXWELL BOLTZMANNOVA
RASPODELA 40
3.2.3. MAXWELLOVA FUNKCIJA
RASPODELE 42
3.2.4. MAXWELLOVA RASPODELA PO
JEDNOJ KOMPONENTI IMPULSA 44
3.2.5. MAXWELLOVA RASPODELA PO
INTENZITETU BRZINA 45
3.2.6. BOLTZMANNOVA FUNKCIJA
RASPODELE 46

3.3. REALAN GAS U RAVNOTEI 48

3.3.1. PRITISAK REALNOG GASA 48
3.3.2. RASPODELA ESTICA REALNO GASA
U PROSTORU, KADA NEMA
SPOLJANJEG POLJA 53

3.4. PLAZMA COULOMBOV GAS 55

3.4.1. VELIINE STANJA ZA
COULOMBOV GAS 58

2. KVANTNA STATISTIKA FIZIKA 61

1. MIKROSKOPSKI MODEL OPISIVANJA STANJA
KVANTNIH SISTEMA 61

1.1. KVANTNO MEHANIKI MODEL 61

1.2. STANJA NEZAVISNA OD VREMENA 62

3
1.2.1. ESTICA U POTENCIJALNOJ JAMI 63

1.3. MIKROSTANJE KVANTNIH SISTEMA 64

1.4. KVANTNI PROSTORI 65

2. KVANTNI SISTEMI U RAVNOTEI 67

2.1. ANALIZA STANJA SISTEMA PRIMENOM
n -PROSTORRA 67

2.1.1. PARADOKS GIBBSA 68

2.2. ANALIZA STANJA SISTEMA PRIMENOM
k PROSTORA 69

2.2.1. FERMI DIRACOVA FUNKCIJA RASPODELE 70
2.2.2. BOSE EINSTEINOVA FUNKCIJA RASPODELE 71
2.2.3. POREENJE KVANTNIH RASPODELA 72

2.3. KVAZI KVANTNA BOLTZMANNOVA STATISTIKA
ZA ATOMSKI GAS 73

3. PRIMENA KVANTNE STATISTIKE FIZIKE 76

3.1. FOTONSKI GAS
ZRAENJE APSOLUTNO CRNOG TELA 76

3.2. ELEKTRONSKI GAS U METALU 78

3.3. SPOJ METAL OKSID METAL I METAL OKSID
POLUPROVODNIK 81

3.4. ELEKTRONI I UPLJINE U POLUPROVODNIKU 83

3. NERAVNOTENA STATISTIKA FIZIKA 86

1. BBGKY LANAC 87

1.1. RENORMIRANE ESTINE FUNKCIJE RASPODELE 87

1.2. IZVOENJE LANCA BBGKY 88

1.3. KORELACIONE FUNKCIJE 92

2. KINETIKA TEORIJA 94

2.1. PARAMETRI KINETIKE TEORIJE 95

2.2. KINETIKA JEDNAINA 96

2.3. ENTROPIJA U FUNKCIJI OD JEDNOESTINE
FUNKCIJE RASPODELE 97

2.4. JEDNAINA VLASOVA 98
4

2.5. APROKSIMACIJA BINARNIH SUDARA 99

2.6. INTEGRAL SUDARA U FORMI BOGOLJUBOVA 102

2.7. INTEGRAL SUDARA U FORMI BOLTZMANNA 105

2.8. OSOBINE INTEGRALA SUDARA 108

2.9. OPTI IZRAZ ZA INTEGRAL SUDARA 111

2.10. KVANTNI OBLIK JEDNAINE KINETIKOG
BALANSA, PRINCIP RADA LASERA 115

4. STATISTIKI OSNOV DRIFT-DIFUZIONOG MODELA 120

1. IZVOENJE DRIFT-DIFUZIONOG MODELA 121

1.1. KINETIKA JEDNAINA U APROKSIMACIJI VREMENA
RELAKSACIJE I DIFUZIONOJ APROKSIMACIJI 121

1.2. VEZA IZMEU KINETIKIH I DRIFT-DIFUZIONIH
FIZIKIH VELIINA 122

1.3. IZVOENJE JEDNAINE KONTINUITETA 122

1.4. IZVOENJE DIFUZIONE JEDNAINE 123

2. DRIFT-DIFUZIONI MODEL I PRIMENA 126

ZAKLJUAK 128

LITERATURA 129




5












PREDGOVOR


Zanimanje naunika i istraivaa uvek je bilo okrenuto reavanju uglavnom dva problema.
Prvi predstavlja veitu tenju da se realizuju novi neiscrpni izvori energije. Drugi je danas mnogo
atraktivniji, jer se nalazimo u informatikoj eri, a predstavlja elju za posedovanjem i vladanjem to
veim brojem informacija. Zbog toga je i interesovanje mladih istraivaa okrenuto ka reenju
problema termonuklearne i laserske fuzije; problemima razvoja super brzih i monih raunara;
problemu razvoja ureaja modernih komunikacionih sistema (mobilne i satelitske komunikacije);
optoelektronskih i laserskih sistema (optike komunikacije, optiki raunari).
Zato ja onda piem ovu knjigu iz statistike fizike?
Primena statistike fizike poetkom 20-tog veka dala je osnove sledeim atraktivnim
disciplinama: nuklearnoj fizici, fizici plazme, fizikoj elektronici i fizici lasera. Funkcionisanje
ureaja odnosno komponenti u sistemima informacionih tehnologija, kao i vladanje novim
neklasinim izvorima energije zahteva reenje sledea dva problema. Prvi je problem kvantne prirode
materije a drugi je problem mnotva. Primena modela koji koriste zakone klasine fizike i
jednoestini prilaz, koji su do tada bili uspeno korieni u drugim oblastima fizike i tehnike
(akustici, termodinamici, elektromagnetici,) ovde nisu dali nikakav rezultat. Naalost, kvantna
priroda materije i problem mnotva ne daju mogunost odreivanja traenih fizikih veliina na taj
nain. Zbog toga je neophodno primeniti pojam verovatnoe za pojavu eljenog stanja tih veliina.
Naravno, potvrda valjanosti ove nove teorije nije mogua na ovom mikroskopskom nivou. Tek nakon
konkretne realizacije modelovane komponente sistema, mogua je njena verifikacija. Upravo
konkretna primena novih brzih mikroprocesora, poluprovodnikih lasera i fotodetektora, modelovanih
primenom kvantne mehanike i kinetike teorije, predstavljaju potvrdu valjanosti ovih teorija.
Dosadanji modeli koji su opisivali sisteme sa mnotvom estica poznati su pod nazivom
hidrodinamiki modeli. Stanje sistema opisivano je merljivim fizikim veliinama. Zakoni koji ih
povezuju su empirijski, napisani intuitivno i eksperimentalno potvreni. Problem je u tome to ovi
modeli nisu u stanju da prepoznaju estinu strukturu i fiziku prirodu mikro sveta. Upravo zbog toga
oni nisu u mogunosti da opiu procese koji se deavaju u savremenim tehnikim disciplinama.
Cilj statistike fizike je da omogui opisivanje ponaanja makroskopskih (merljivih) fizikih
veliina kod sistema koji se sastoje od jako velikog broja estica. Pod esticama se podrazumevaju
elementarni delovi sistema, odnosno to mogu biti: atomi, molekuli, joni, elektroni, upljine, fotoni,
fononi, neutroni Pojam jako veliki broj podrazumeva red veliine Avogadrovog broja. Zadatak
statistike fizike je definisanje statistikih zakona odnosno zakona koji upravljaju procesima u tako
sloenim sistemima. Statistika fizika predstavlja spoj kojim se procesi u makrosvetu mogu opisati
pomou procesa u mikrosvetu.
Ponaanje estica u mikro svetu moe se opisati modelom klasine ili kvantne fizike, pa se u
skladu sa tim moe prepoznati klasina i kvantna statistika fizika. Procesi koji se deavaju u sistemu
mogu u trivijalnom sluaju da budu takvi da se fiziki merljive veliine, koje karakteriu stanje
sistema, praktino ne menjaju u vremenu. To je takozvano stanje ravnotee sistema. Naravno ovo
stanje je izuzetno retko u prirodi. Sa stanovita primene potrebno je posmatrati stanja koja su u
neravnotei. To su stanja kod kojih se spoljanjim uticajem na sistem postie da procesi u sistemu
omoguuju konkretne rezultate bitne za njihovu primenu u raznim tehnolokim oblastima. U
6
termodinamikim i hidrodinamikim sistemima to su procesi kada se moe izvriti mehaniki rad ili
prenos toplote onako kako to tehnoloki proces zahteva, ili ostvariti kretanje nosilaca naelektrisanja
izmeu pojedinih vorita onako kako se eli, ime bi se obezbedilo pojaanje elektrinog signala
odnosno njegova eljena obrada. Takoe, to moe da bude generisanje laserskog snopa i njegovo
upravljanje, kako sa stanovita prenosa i obrade u fotonskim komunikacijama, ili kod snanih lasera
njihova primena u drugim oblastima. Ta stanja mogu biti i kontrolisana ali i nekontrolisana fisija i
fuzija.
Primena statistike fizike obezbeuje kompletno poznavanje sistema, sa takozvanom
najveom tanou jer se sistem prati ponaanjem svih estica sistema. Naalost njegova egzaktna
primena mogua je samo u stanjima ravnotee. U neravnotenim stanjima koristi se kinetiki i
stohastiki model. Kinetiki model opisuje stanje sistema primenom teorije verovatnoe, pratei
ponaanje jedne estice, uzimajui u obzir njihovu klasinu ili kvantnu prirodu i razne tipove moguih
interakcija izmeu njih. Stohastiki model prati stanje sistema takoe pratei ponaanje jedne estice.
Lanvenov metod u procesima determiniranog ponaanja sistema uvodi sluajni izvor ime
karakteristine fizike veliine postaju sluajne. Primenom momentnog metoda izraunava se njihova
srednja vrednost i odstupanje. Metod Monte Carlo prati kretanje jedne estice u sistemu tako to ona u
toku svog ponaanja doivljava sve mogue dogaaje ali koji joj se deavaju sluajnim odabirom. Za
razliku od kinetikog, kod koga je uticaj svih estica uzet u obzir, ova dva modela predstavljaju
modele koji se simuliraju na mnogo manjem broju estica od njihovog realnog broja.
Ovaj udbenik napisan je posle mog viegodinjeg iskustva u nastavi na Elektrotehnikom
fakultetu u Beogradu. Udbenik ima za cilj da studentima ukae i upozna ih sa savremenim metodama
koje se koriste u praenju ponaanja sistema mnotva.
U uvodnom delu ukazano je na znaaj i cilj primene statistike fizike. Izloen je metod N -
estine funkcije raspodele i pokazana primena kod klasinih sistema u ravnotei, kako na idealnom
tako i na realnom gasu. Takoe analiziran je sistem naelektrisanih estica u stanju ravnotee. Za
kvantne sisteme prikazana su dva modela, korienje verovatnoe za pojavu stanja celog sistema, i
verovatnoe za praenje stanja pojedine estice. Ukazano je na specifinost reenja koja se dobijaju u
ovim sistemima. Pokazani su uslovi kada se javlja degeneracija kvantnih sistema, odnosno kada ovi
sistemi gube kvantnu prirodu i mogu se prikazati kvazi kvantnom raspodelom. Ovim modelima u
ravnotei analizirani su sistemi: pobuenog atomskog gasa, fotonskog gasa i gasa elektrona. Primena
ovih rezultata pokazana je za sluajeve zraenja crnog tela, metala, metal oksid struktura, i
poluprovodnika.
Poseban deo posveen je problemu reavanja neravnotenog stanja. Pokazano je da nije
mogue primeniti postupak N -estine funkcije raspodele, korien u sluaju ravnotee. Izvoenjem
lanca BBGKY i njegovim zalamanjem izvedena je kinetika jednaina. Pokazani su i analizirani razni
oblici integrala sudara. Za kvantne sisteme data je jednaina prelaza, i njenim korienjem pokazan je
uslov za pojavu stimulisane emisije i njenu primenu kod lasera.
Oblast primene hidrodinamikog, odnosno drift-difuzionog modela i kinetikog modela
analizirana je i pokazana u prostorno vremenskom domenu. U elji da se ukae na statistiki osnov
drift-difuzionog modela, on je izveden polazei od kinetikog modela. Navedene su primene ovog
modela za sisteme neutralnih i naelektrisanih estica, kod poluprovodnika i plazme, kao i kod
biomolekularnih ili nuklearnih procesa.
U Zakljuku je ukazano na otvorena pitanja u analizi savremenih sistema mnotva estica. To
je uinjeno zbog italaca koji ele da se bave daljim usavravanjem u ovoj oblasti. Navedena je
literatura koja moe da ih uvede u ove probleme i da pokae kako se primenom kinetikog modela
moe izvri modifikacija odnosno proirenje primene drift-difuzionog modela. Ova modifikacija
pokazuje da se mogu koristiti ve dobro poznate jednaine ali da parametri: pokretljivost, koeficijent
difuzije i vreme relaksacije postaju promenljive, koje su sada spregnute sa ovim jednainama. Takoe
interakcija izmeu estica opisana je samosaglasnim poljem, to znai da sila koja deluje na esticu
nije vie nezavisno promenljiva ve zavisi od stanja svih estica. To zahteva formiranje novog sistema
spregnutih jednaina i njegovo simultano reavanje. Rezultati koji se dobijaju na ovakav nain
potvreni su u praksi. Upravo oni ukazuju na neophodnost primene statistikog pristupa kod
savremenih tehnikih disciplina: nanoelektronike, fotonike, fotonskih komunikacija, biomedicinskog
inenjeringa, procesa fisije i fuzije.
7
Pisanje ove knjige zapoeto je davno, prekidano dobro poznatim burnim dogaajima i sada
konano zavreno. U tom dugom periodu mnogim prijateljima, drugarima i kolegama dugujem
zahvalnost na ukazanoj podrci i nadi da u ovo pisanje ipak privesti kraju. Posebnu zahvalnost elim
da izrazim svojim nekadanjim studentima a sada bliskim saradnicima i kolegama prof. dr Dejanu
Gvozdiu i prof. dr Petru Matavulju sa kojima sam ovu oblast razvijao, a oni su daljom konkretnom
primenom i radom sa novim saradnicima dali originalne doprinose u oblasti optikih komunikacija i
fotonike.

Knjiga je posveena mojim najmilijima.






8











UVOD


Opta fizika teorija sistema koji se sastoje iz velikog broja estica, naziva se statistika
fizika. Oblast njene primene je jako iroka: gasovi, tenosti, plazma, poluprovodnici, metali,
elektromagnetno zraenje, razni makroskopski objekti i pojave koji mogu biti predmet izuavanja, a
sastoje se od velikog broja elemenata.
U razvoju statistike fizike mogu se uoiti sledee dve etape. Prva etapa je razvoj ravnotene
statistike teorije - molekularne teorije gasova ravnotenog stanja. Tada funkcija raspodele, a time i
srednje vrednosti makroskopskih (merljivih) fizikih veliina ne zavise od vremena. Naravno, ovo je
sluaj koji nije jako znaajan za primenu ali je, kao to e se videti, vrlo koristan za dobijanje reenja
neravnotenih stanja sistema. Kao prvi znaajan rad u oblasti molekularne teorije gasova javlja se rad
Clausiusa (1857.). U radu je jasno ukazano da toplota predstavlja kinetiku energiju haotinog
kretanja molekula. Funkciju raspodele molekula gasa po brzinama dao je Maxwell (1859.).
Poseban doprinos u razvoju statistike fizike dali su Boltzmann i Gibbs. Boltzmann izvodi
funkciju raspodele molekula gasa u spoljanjem polju i definie smisao entropije sa stanovita
odreivanja statistikog stanja sistema estica. Ono to Boltzmanna odvaja od drugih naunika koji se
mogu svrstati u osnivae statistike fizike je da je on intuitivno napisao kinetiku jednainu (kinetika
jednaina Boltzmanna, 1866.g.), kojom su se mogla opisati neravnotena stanja gasa. Polazei od ove
jednaine on (1872.) izvodi H (heat) teoremu, koja daje statistiko objanjenje drugog zakona
termodinamike, saglasno kome u procesu vremenske evolucije zatvorenih sistema entropija ne moe
da opada. Naalost znaaj i veliina ovih radova u tom trenutku nisu bili priznati od strane njegovih
savremenika. Tek posle njegove smrti (1906.) doiveo je priznanje od sledee generacije naunika.
Schrdinger (1926.) izjavljuje da Boltzmannov nain razmiljanja i intuicija ukazuju na svu lepotu
bavljenja naukom. Zajedno sa Boltzmannom Gibbs (1902.) se svrstao u osnivae statistike fizike.
Njegovim radovima ona dobija fundamentalne osnove ime je omogueno da se primeni na sve
sisteme mnotva, a ne kao do tada samo na gasove. Na osnovu toga bilo je mogue na najoptiji nain
spojiti statistiku fiziku sa termodinamikom, i time zaokruiti sve to je do tada fenomenoloki pristup
dao u molekularnoj kinetici.
Teorijom toplotnog zraenja Planck (1900.) postavlja naela kvantne mehanike i uspeno
objanjava svojstva zraenja koja su dobijena eksperimentom. Oslanjajui se na pojam fotona kao
kvantne estice Bose i Einstein (1924.) daju kvantnu statistiku fotonskog gasa. Fermi i Dirac (1926.)
daju drugu kvantnu statistiku kojom se opisuju elektroni.
Druga etapa predstavlja razvoj neravnotene statistike fizike odnosno kinetike teorije
retkih gasova. Ova etapa zapoela je kao to je reeno radovima Boltzmanna u kojima je dao
kinetiku jednainu i izveo H teoremu. Ovom teoremom pokazano je da je proces uspostavljanja
ravnotenog stanja nepovratni proces, za razliku od procesa koji opisuju kretanje pojedinih estica.
Nemogunost objanjenja ovog problema bacila je Boltzmanna u pesimizam. Reenje problema dato
je mnogo kasnije (1946.).
Sa pojavom kvantne mehanike, koristei prost model atoma koji interaguje sa fluktuacijama
elektromagnetnog polja, Einstein (1916.) uvodi pojam spontane i stimulisane emisije i dobija za
raspodelu pobuenih atoma Boltzmannovu, a za fluktuacije elektromagnetnog polja Planckovu
funkciju raspodele za ravnoteno stanje, a za neravnoteno stanje, jednainu kinetikog balansa ili
takozvanu Einsteinovu jednainu.
9
Kinetike jednaine Boltzmanna i Einsteina bile su definisane za proste sisteme retkih gasova,
a dobijene su ne na osnovu egzaktnog izvoenja ve na osnovu niza intuitivnih pretpostavki. Takvo
stanje u statistikoj teoriji neravnotenih procesa ostalo je praktino nepromenjeno vie od pedeset
godina. Nova etapa u razvoju kinetike teorije izazvana je razvojem nuklearne fizike, fizike plazme i
fizike elektronike, od kojih su dobijeni znaajni praktini rezultati uglavnom u mikroelektronici,
optoelektronici i laserskoj tehnici. Osnovni doprinos u ovoj novoj etapi dali su radovi: Bogoljubova,
Borna, Greena, Kirkwooda i Yvona, kojima se kao analog Liouvilleovoj jednaini stavlja sistem
integrodiferencijalnih jednaina, takozvani lanac BBGKY. Poseban znaaj ima rad Bogoljubova
(1946.) kojim je pokazan postupak dobijanja kinetike jednaine iz ovog lanca. Sada je postalo jasno
kako to polazei od jednaina koje opisuju stanje pojedinih estica, a za koje vai princip inverzije
vremena, moe da se dobije Boltzmannova jednaina kojom se opisuju nepovratni procesi. Jasni su
sada postali i uslovi pri kojima vae do tada poznate kinetike jednaine: jednaina Boltzmanna za
redak gas, jednaina Landaua za sistem naelektrisanih estica, jednaina Vlasova ili Balescu Lenarda
za sistem naelektrisanih estica i elektromagnetnog polja. Zahvaljujui ovim rezultatima kinetika
teorija postaje jedna od osnovnih oblasti statistike fizike.
Poetkom ezdesetih godina naglo raste interesovanje za primenu kinetike teorije u fizici
gasova i plazme, a zatim i u fizici vrstog tela. Klimontovi (1975.) primenom kinetike teorije
fluktuacija daje temelje kinetikoj teoriji elektromagnetnih procesa, kojom je omoguena analiza
uticaja kolektivnih efekata, posebno onih koji traju due od procesa izazvanih neposrednim procesom
sudara. Sistematiki prikaz savremene statistike teorije otvorenih sistema daje Klimontovi (1995.).
To su oni sistemi koji razmenjuju sa okolnom sredinom materiju, energiju i informaciju. Zahvaljujui
tome kod njih se pored procesa degradacije javljaju i procesi samoorganizacije. Kao rezultat ovih
procesa javljaju se jo sloenije i jo savrenije strukture kao to su turbulentna kretanja, koji se mogu
sada opisati kinetikim modelom.
Zadnjih godina, u oblasti primene kinetike teorije u mikroelektronici, optoelektronici i
laserskoj tehnici kao otvoren problem javlja se elja za modelovanjem komponenti ovih sistema.
Problem je vezan sa minijaturizacijom elemenata odnosno velikom gustinom pakovanja u jednom
ipu, kao i zahtevom da brzina prenosa i obrade signala bude to vea. U konkretnoj realizaciji
komponenti oba ova zahteva trae primenu novih materijala i tehnologija. Reenje problema moe se
dobiti primenom kinetike teorije elektromagnetnih procesa u poluprovodnicima ili korienjem
stohastikih metoda odnosno metoda Monte Carlo. Uz pretpostavku da se moe usvojiti Maxwellova
raspodela Blotekjaer (1970.) daje hidrodinamiki model jednaina za opisivanje transporta nosilaca u
ovim modernim poluprovodnikim mikrostrukturama. I dalje ostaje otvoreno pitanje transporta u
ovim strukturama kada je neophodan egzaktan (a ne kvazi) kvantni tretman.

10









GLAVA 1.
KLASINA STATISTIKA FIZIKA


1. MIKROSKOPSKI MODEL OPISIVANJA STANJA KLASINIH SISTEMA


1.1. PREDMET I METOD STATISTIKE FIZIKE


Statistika fizika bavi se problemom mnotva i predmet njenog interesovanja predstavljaju
sistemi, odnosno tela, koja se sastoje od velikog broja estica reda Avogadrovog broja N
a
10
23
. Njen
cilj je da uspostavi vezu izmeu mikro i makro sveta, tako to e omoguiti opisivanje ponaanja
makroskopskih merljivih veliina sistema u funkciji od ponaanja estica sistema. Zadatak statistike
fizike je da definie statistike zakone koji upravljaju procesima u tako sloenim sistemima. Sistemi
mnotva estica koji se razmatraju mogu biti: atomi i molekuli u gasu, joni i elektroni u plazmi,
elektroni ili upljine u poluprovodnicima, atomi ili joni u kristalnoj reetci, neutroni ili molekuli u
medicinskim terapijama, ili recimo fotoni u optikim sistemima.
Ukoliko se koristiti klasina mehanika za opisivanje kretanja estica nekog od ovih sistema,
neophodno je za svaku od njih napisati Newtonove jednaine kojima se opisuje njeno kretanje. Kako
u jednom molu ima Avogadrov broj estica to samo u principu moemo reiti ovaj sistem jednaina.
Pored toga, ovaj sistem jednaina zahteva i poznavanje poetnih uslova za svaku od estica. Jasno je
da mi ne moemo raspolagati sa ovim podacima jer ih ne moemo izmeriti. Meutim, kada bi i mogli
da reimo taj sistem jednaina, reenje koje bi dobili bilo bi toliko sloeno da nikakve praktine
koristi od njega ne bi imali. Sistem sa tolikim brojem estica ima specifine karakteristike, ije
objanjenje nije mogue dati samo Newtonovim zakonima (kretanjem i sudarom estica). Navedimo
kao primer to da makro stanje sistema, odnosno ona veliina koju moemo da merimo, ne zavisi od
poetnih uslova estica sistema. Tako recimo pritisak u gasu zavisi od zapremine, temperature i broja
molova tog gasa. Takodje, proces uspostavljanja ravnotenog stanja je nepovratan u vremenu (nikad
se nee desiti inverzan proces da sistem sam od sebe izae iz ravnotee), dok je proces sudara dve
estice inverzan (esticama podjednako verovatno sledi dogaaj da su doivele sudar ili da e ga
upravo doiveti). Zbog toga je neophodno primeniti drugi metod reavanja ovog problema.


1.2. STANJE ESTICE


Usvojiemo da se sistemi kojima emo se mi baviti sastoje od bestrukturnih estica, ije se
kretanje moe opisati zakonima klasine mehanike. Pojam bestrukturnih estica znai da su sve
estice iste i da su sfernog oblika. Bez obzira to ovaj model deluje vrlo grubo, pokazae se da je on
sasvim dovoljan da opiemo sisteme kao to su: realan gas, sistem naelektrisanih estica u plazmi i
poluprovodniku, fononski i fotonski gas i drugo. Kako se ovde radi o bestrukturnim esticama, kod
njih uoavamo samo translatorno kretanje. Njihovo stanje odreeno je poznavanjem poloaja estice,
datog vektorom poloaja r(t) i impulsom p(t). Kako su oba ova vektora odreena svojim
komponentama, to je za poznavanje stanja estice neophodno znati est podataka. Ovi podaci
predstavljaju uoptene (generalisane) koordinate vektora stanja estice x. Odnosno:
11

( ) ( ) z y, x p p , p z, y, x, , x = = p r .

Jednaine kojima su odreene ove koordinate su jednaina kretanja i drugi Newtonov zakon:

dt
d
m
r
p
v = = i
dt
d
t) , (
p
r F = . (1)
Sistem koji posmatramo sastoji se od velikog broja estica reda N=N
a
~10
23
.
U statistikoj fizici uobiajeno je da se kretanje estica opisuje Hamiltonovim jednainama.
Hamiltonova funkcija ili Hamiltonijan, za sisteme kod kojih nema disipacije energije, predstavlja
totalnu energiju sistema, i za na sistem od N estica on se moe prikazati izrazom:


= < =
+ +
|
|
.
|

\
|
=
N
1 i
i 0
j) N,(i j i 1
j i ij
N
1 i
2
i
) ( U ) (
2m
p
H r r r
(2)

Prvi lan predstavlja kinetiku energiju estica, drugi njihovu potencijalnu energiju interakcije, a trei
potencijalnu energiju usled dejstva spoljanjeg potencijalnog polja.
Polazei od izraza za Hamiltonijan sistema mogue je odrediti jednaine kretanja odnosno
Hamiltonove jednaine. Lako zakljuujemo da sledea operacija na Hamiltonijanu:

i
i
i
i
dt
d H
H v
r
p
p = =

=

, (3)

daje jednainu kretanja, a da operacija:

) (
dt
d H
H
i
i
i
i
r F
p
r
r = =

=

, (4)

daje drugi Newtonov zakon.
Konkretno izraunavanje jednaina kretanja pojedinih estica, pomou Hamiltonovih
jednaina (3) i (4), zahteva usvajanje adekvatnog izraza za potencijalnu energiju interakcije izmeu
estica
ij
, kao i potencijalnu energiju spoljanjeg polja U
0
.


1.2.1. POTENCIJALNA ENERGIJA INTERAKCIJE IZMEU ESTICA

Potencijalna energija interakcije izmeu estica zavisi od tipa estica koje se nalaze u
sistemu. Za sistem molekula ona se moe odrediti primenom kvantne mehanike, i u najoptijem
sluaju to je potencijal Lennarda Jonesona, koji se moe prikazati izrazom:


(
(

|
|
.
|

\
|

|
|
.
|

\
|
= =
6
0
12
0
j i ij
r
r
r
r
4 (r) ) ( r r


Veliina predstavlja minimum ove funkcije a r
0
njenu nulu. Prikaz ove zavisnosti dat je na slici 1.
U sluaju idealnog gasa nju je mogue prikazati takozvanim potencijalom krutih sfera. Tada
se interakcija izmeu estica odvija putem elastinih sudara. Njen oblik dat je na slici 2, a analitiki se
moe prikazati izrazom:

< <

=
r r 0,
r r 0 ,
r) (
0
0
.


12












Sl.1. Potencijal Lennarda Jonesona

Kod sistema naelektrisanih estica potencijalna energija interakcije izmeu estica data je
Coulombovom relacijom:

r 4
q
r) (
2

= ,

gde je q

naelektrisanja estice koje interaguju, a r rastojanje izmeu njih.















Sl.2. Potencijal krutih sfera



1.3. MIKRO STANJE SISTEMA


Mikro stanje sistema X predstavlja zapis koji sadri podatke o stanju svake pojedine estice u
datom trenutku. Njime je opisana evolucija sistema u toku vremena. To je 6N+1 dimenzioni zapis koji
zavisi od vremena t i poetnih uslova svih estica sistema X
0
.


t) , t , X(X
t) (
.
t) (
.
t) (
) t (
t), (
.
t), (
.
, ) t (
, ) t (
(t) x
.
(t) x
.
(t) x
(t) x
X
0 0
N
i
2
1
N
i
2
1
N
i
2
1
=
|
|
|
|
|
|
|
|
.
|

\
|
=
|
|
|
|
|
|
|
|
.
|

\
|
=
p
p
p
p
r
r
r
r

r r
o
(r)
0
(r)



r
o

r
0
13

Da bi znali ovaj zapis neophodno je poznavati stanje pojedinih estica, odnosno imati reenje
za ogroman sistem Hamiltonovih jednaina (3 i 4):

=
+ +
|
|
.
|

\
|
=

=

= < =
N 1,..., i
) ( U ) (
2m
p
H(X)
H
dt
d
H
m
N
1 i
i 0
j) (i N, j i 1
j i ij
N
1 i
2
i
i
i
i
i
r r r
r
p
p
p
(5)

Njegovo reavanje zahteva poetne uslove za sve koordinate i impulse svih estica. To je, kao
to se vidi sistem diferencijalnih jednaina sa 6N+1-nom nepoznatom . Kako je N reda Avogadrovog
broja, njegovo reavanje je nemogue. Prema tome, mi nismo u stanju da u svakom trenutku znamo
mikro stanje sistema X. Kako je broj mikro stanja kroz koje prolazi na sistem od N estica ogroman,
ostaje nam da probamo da odredimo verovatnou da se desi neko eljeno mikro stanje sistema X.












Sl.3. Detalj naeg skupa estica


1.4. FAZNI PROSTORI


Bez obzira to nismo u mogunosti da odredimo mikro stanje sistema, pokuajmo da
formiramo prostor u kome emo posmatrati kako se sa vremenom ono menja. Na sl.3 prikazan je
jedan detalj iz prostora u kome se nalazi na sistem estica. Stanje svake estice opisano je sa njenim
impulsom p
i
i vektorom poloaja r
i
.


1.4.1. -FAZNI PROSTOR


Evoluciju sistema u vremenu moemo pratiti tako to emo mikro stanje sistema posmatrati
istovremeno, ali u dva odvojena prostora. Vrednosti vektora poloaja svake od N estica prikazaemo
koristei 3D Descartov koordinatni sistem, a vrednosti vektora impulsa svake od N estica u drugom,
3D Descartovom impulsnom prostoru. Na slikama 4 i 5 prikazana su ova dva prostora. Svaka estica
ima svoje mesto - taku u oba ova prostora. Ove take nazivaju se fazne take. U svakom od ova dva
prostora nalazi se po onoliko faznih taaka koliko ima i estica. Ova dva prostora ine takozvani -
fazni prostor. Mikro stanje sistema estica prikazano je u svakom trenutku razliitim rasporedom N
faznih taaka u oba ova prostora. Naravno, njihovo praenje na ovakav nain nije olakano, ali s
obzirom da faznih taaka ima isto onoliko koliko i estica gasa, sledi da se njihovo ponaanje moe
r
i

X

Z
Y

i








p
i
14
tretirati kao da one ine fazni fluid. To e nam omoguiti da u ovom faznom prostoru definiemo
jednainu Klimontovia, koja e opisati ponaanje ovog fluida, a time i nain evolucije sistema
posmatranih estica.











Sl.4. Prostor poloaja Sl.5. Prostor impulsa

U elementarnoj zapremini ovog prostora drdp, broj estica koje imaju vektore poloaja koji
zavravaju u elementarnoj zapremini dr i istovremeno vektore impulsa koji zavravaju u elementarnoj
zapremini dp je dN(r,p,t). Sada moemo odrediti gustinu verovatnoe da se jedna estica nae na
mestu odreenim vektorom poloaja r i impulsom p kao:


N
t) , , dN(
t) , , ( f
1
p r
p r = ,
gde je N ukupan broj estica sistema.


1.4.2. - FAZNI PROSTOR


Nedostatak -faznog prostora je to i dalje moramo da posmatramo ogroman broj faznih
taaka da bi pratili evoluciju stanja sistema. Ovaj nedostatak ukloniemo tako to emo osmisliti
takozvani -fazni prostor. To je 6ND Euclidov prostor, koji ima 6N ortogonalnih osa. Na svakoj od
njih prikazuje se promena jednog od zapisa (generalisane koordinate) mikro stanja sistema X. To
znai da se mikro stanje sistema u datom trenutku u ovom prostoru prikazuje jednom jedinom takom,
koja se naziva fazna taka. Promena bilo koje od generalisanih koordinata bilo koje estice sistema
izaziva promenu mikro stanja. Ova promena prikazuje se pomeranjem fazne take. To znai da je
promena mikro stanja sa vremenom prikazana krivom X(t), odnosno takozvanom faznom
trajektorijom u ovom 6ND prostoru.














Sl.6. Karikatura - faznog prostora

p
dp
p
x

p
z
p
y
r
dr
x

z

y
X , dX
(6ND prostor)
X(t)
15
Na slici 6 prikazana je karikatura ovog prostora. Ovako odabran prostor sauvao je sve
osobine 3D prostora. To znai da sve operacije koje smo koristili u 3D prostoru moemo koristiti i
ovde. Vizuelna predstava koju smo stvorili u 3D prostoru ovde e biti ouvana.
Ve smo napomenuli da nismo u stanju da odredimo mikro stanje sistema. Meutim, - fazni
prostor prua nam mogunost da odaberemo eljenu vrednost za mikro stanje sistema X i da, uvodei
element zapremine u ovom prostoru dX, odredimo verovatnou nalaenja tog eljenog mikro stanja.
Kao to emo videti, da bi ovo uradili moramo uzeti u razmatranje veliki broj identinih sistema i sve
njih prikazati u ovom prostoru. Dobiemo ogroman broj faznih taaka jer svaka fazna taka prikazuje
stanje pojedinog sistema. Ogroman broj faznih taaka ponaa se kao fazni fluid. Njegovo ponaanje
bie opisano jednainom Liouvillea. Na takav nain, primenom teorije verovatnoe, pratiemo
evoluciju stanja sistema estica.


1.5. MAKRO STANJE SISTEMA


Sistem koji mi posmatramo se sastoji od mnotva estica, koji kao celina poseduje razna
fizika svojstva. Ova svojstva sistema, koja se mogu meriti, predstavljaju njegovu manifestaciju u
makro svetu kroz razne fizike veliine. Dakle ove fizike veliine, koje su posledica razliitog
ponaanja mnotva estica od koji je telo sastavljeno, u stvari predstavljaju njegovo makro stanje.
Neka je A fizika veliina koju elimo da znamo za neki sistem mnotva estica. Njena trenutna
vrednost predstavlja makro stanje sistema, a zavisi od mikro stanja X(X
0
,t
0
,t) u datom trenutku. Ako
sa A oznaimo tu veliinu imamo da je:

A=A(X(X
0
,t
0
,t)), (6)

Ovde su X
0
, t
0
vrednosti za mikrostanje sistema u poetnom trenutku.
Podsetimo ovde ponovo na cilj koji ima statistika fizika, a to je da omogui opisivanje
ponaanja makroskopskih merljivih veliina sistema u funkciji od ponaanja estica sistema. Iz
relacije (6) vidi se da ukoliko znamo poetne uslove i evoluciju sistema moemo da teorijski
odredimo posmatranu fiziku veliinu. Problem koji se javlja je da praktino poetne uslove mikro
stanja sistema ne moemo da znamo. Ostaje da jedino usrednjenjem po poetnim uslovima, ili kako je
to uobiajeno da se kae po ansamblu, odredimo srednju vrednost za posmatranu fiziku veliinu |
x
.
Prilikom eksperimentalnog odreivanja ove fizike veliine, dobijae se razliite merene
vrednosti. Ovo je posledica stohastikih procesa koji se javljaju prilikom merenja. Poznato je da
eksperimentatori za vrednost merene fizike veliine uzimaju srednju vrednost tako dobijenih
podataka, dakle srednju vrednost po vremenu |
t
. Kako trenutna vrednost A zavisi od pojedinog
mikro stanja, svaka promena sa vremenom, bilo koje od 6N generalisanih koordinata sistema, davae
novu vrednost za A u razliitim trenucima vremena. Ukoliko se sistem nalazi u termodinamikoj
ravnotei (stanje kada se fizike veliine ne menjaju sa vremenom) trebalo bi da srednja vrednost po
vremenu |
t
i srednja vrednost po ansamblu |
x
budu jednake. Ova hipoteza zove se ergodika
hipoteza.
Oslanjajui se na ovu hipotezu na zadatak je da odredimo srednju vrednost eljene fizike
veliine po ansamblu, i ukoliko je ona jednaka merenoj veliini, na model koji opisuje ponaanje
estica sistema je time potvren i njegova primena opravdana.


1.6. SREDNJE VREDNOSTI FIZIKIH VELIINA


Kako fizike veliine zavise od mikro stanja to je, da bi odredili srednju vrednost neke fizike
veliine, neophodno poznavati verovatnou za pojavu eljenog mikro stanja. Verovatnou za pojavu
eljenog mikro stanja moemo uvesti na dva naina. Prvi je da koristimo vremensku evoluciju
posmatranog sistema. Ovaj nain se koristi kod eksperimentalnog odreivanja fizikih veliina. Na
slici 6 prikazana je fazna trajektorija sistema X(t), kojom je opisana njegova evolucija. Verovatnoa
16
sa kojom se sistem zadrava u datom trenutku t u eljenom mikro stanju X, moe biti definisana
relacijom:


T
dt
dP(t) = , (7)

gde je dt interval vremena, za koje se sistem nalazi u elementarnoj zapremini dX oko eljenog mikro
stanja X, a T vremenski interval u kome se merenje vri.
Drugi nain definie verovatnou za pojavu eljenog mikro stanja po ansamblu. Da bi to
uinili neophodno je primeniti ideju Gibbsa o formiranju ansambla sistema. Elemente ansambla ine
sistemi koji se sastoje od istog tipa estica i nalaze u istom makro stanju. To znai da su sve
makroskopske merljive fizike veliine tih sistema, kao to su recimo: broj estica N, zapremina V,
temperatura T, pritisak p, i ostale veliine stanja sistema iste. Meutim njihova mikro stanja X(t) su
razliita. Promena bilo koje od 6N generalisanih koordinata estica predstavlja novo mikro stanje, ali
ta promena nee se odraziti na promenu makroskopske fizike veliine. Na primer nee se promeniti
pritisak u gasu (ili bilo koja makroskopska fizika veliina) ako se samo jedna estica pomeri. Na sl. 7
prikazani su elementi ovog ansambla. Mogue je zamisliti ogroman broj ovakvih sistema N
f
, koji se
nalaze u istom makro stanju.









Sl. 7. Prikaz ansambla Gibbsa

Pustiemo da broj lanova ansambla bude ogroman, odnosno da tei beskonanosti. Svaki od ovih
lanova ansambla moe se prikazati u -faznom prostoru. Kako su mikro stanja u kojima se oni
nalaze razliita to je svaki lan ansambla prikazan posebnom faznom takom u ovom prostoru. To
znai da u datom trenutku u -faznom prostoru imamo N
f
faznih taaka (N
f
). Svaka od ovih
taaka predstavlja po jedan sistem, i kako su mikro stanja ovih sistema razliita ove take se ne
poklapaju. U -faznom prostoru one se kreu nezavisno svaka za sebe po svojim trajektorijama. Ovo
beskonano veliko mnotvo faznih taaka naziva se fazni fluid. Prikaz faznog fluida dat je na slici 8.
Svaka od ovih faznih taaka kree se po svojoj faznoj trajektoriji. Kako su sva mikrostanja u
ansamblu razliita, a evolucija svakog od sistema opisana istim jednainama (radi se o istom sistemu)
to se fazne trajektorije po kojima se kreu fazne take ne mogu sei u posmatranom trenutku. Ovo
sledi iz principa kauzalnosti jer sistem jednaina (5) kojim je opisana evolucija svakog od ovih
sistema, ne moe imati isto reenje ako ima razliite poetne uslove. Ovo ukazuje da fazni fluid moe
da se posmatra kao obian nestiljiv gas, koji nam je poznat iz mehanike fluida.
Verovatnou za pojavu eljenog mikro stanja X odrediemo tako to emo uoiti elementarnu
zapreminu dX u - faznom prostoru, u kome se nalazi dN
f
faznih taaka. Kako je ukupan broj faznih
taaka N
f
(N
f
), to je traena verovatnoa odreena izrazom:

( )
f
f
N
dN
t X, dP = . (8)
Funkcija gustine verovatnoe za eljeno mikro stanje sistema odreena je izrazom:

( )
dX N
dN
t X, f
f
f
N
= . (9)


N
V
T
p
:

X
1
(t)
N
V
T
p
:

X
2
(t)
N
V
T
p
:

X
i
(t)
N
V
T
p
:

X
Nf
(t)
17
* ** * * * ** ** * * *
* * * * *
* * * * ** * * *
* ** * * * ** ** **
*
* * ** ** * * * * *
*
* ** * * * ** * *
*
X , dX













Sl.8. Prikaz faznog fluida

Funkcija f
N
(X,t) naziva se jo i N estinom funkcijom raspodele. Uslov normiranja ove funkcije je:

( )
}
=
X
N
1 dX t X, f . (10)

Srednju vrednost fizike veliine A po ansamblu odrediemo kao kolinik sume svih moguih
vrednosti ove veliine, za sve fazne take, i njihovog ukupnog broja N
f
:

( )
f
N
1 i
i
N
X A
A
f

=
= ,

gde smo
x
A oznaili sa A , to emo odsad koristiti radi lakeg pisanja. Izraunavanje gornje sume
uradiemo tako da emo oko take X, u elementarnoj zapremini dX odrediti ovu sumu kao proizvod
zajednike vrednosti fizike veliine A(X) i broja faznih taaka u ovoj zapremini dN
f
. Kompletnu
sumu sraunaemo integraljenjem po svim moguim vrednostima za fiziku veliinu, odnosno
integracijom po celom -faznom prostoru. Sada je srednju vrednost fizike veliine A, po ansamblu,
odreena izrazom:

( ) ( ) ( )
( )
dX
dX
X dN
X A
N
1
X dN X A
N
1
A
f
f
f
f
} }
= = ,

odnosno iskazano preko funkcije gustine verovatnoe za pojavu eljenog mikro stanja:

( ) ( ) X d X f X A A
N
}
= . (11)
Da bi odredili srednju vrednost fizike veliine A, neophodno je da znamo funkciju gustine
verovatnoe f
N
(X) odnosno N estinu funkciju raspodele.


1.7. LIOUVILLEOVA JEDNAINA


Problem odreivanja srednjih vrednosti fizikih veliina sveo se na poznavanje N estine
funkcije raspodele f
N
(X,t). Da bi neto saznali o njoj razmotrimo ponovo - fazni prostor. Na sl. 9
prikazane su fazne trajektorije po kojima se kreu fazne take, odnosno njima je odreena evolucija
18
svakog pojedinanog sistema. Kao to je reeno broj faznih taaka, a time i trajektorija tei
beskonanosti. Po principu kauzalnosti ove trajektorije se ne mogu sei. Zbog toga ovaj fazni fluid
moemo da posmatramo kao obian fluid koji je nestiljiv. Iz mehanike fluida poznato je da je kod
nestiljivih fluida njihova gustina konstantna, odnosno ne menja se sa vremenom. Kako funkcija
gustine verovatnoe po svojoj prirodi predstavlja gustinu broja estica u - faznom prostoru po jednoj
estici:
( )
dX N
1
t X, f
dNf
f
N
= ,
















Sl.9. Prikaz faznih trajektorija

to se kao uslov nestiljivosti faznog fluida moe napisati sledea relacija:

( )
0
dt
t X, df
N
= , (12)
poznata kao Liouvilleova jednaina.
Napisaemo Liouvilleovu jednainu u razvijenoj formi za 6ND Euclidov prostor. Kao to je
reeno sve operacije iz teorije polja koje se mogu primeniti u 3D prostoru mogu se definisati i u ovom
prostoru. Tako e element zapremine u ovom prostoru biti:

=
=
N
1 i
i
dx dX , (13)
gde je dx
i
= dr
i
dp
i
element zapremine u 6D - prostoru.
Totalni diferencijal u 3D prostoru predstavlja operaciju:


p
p
r
r

=
dt
d
dt
d
t dt
d
, odnosno:
p
F
r
v

=
t dt
d
, (14)
jer se moe uzeti da je :
dt
dr
v = brzina estice i
dt
dp
F = sila koja deluje na esticu. Ovde je:
z y x

= =

k j i r
r
, a
z y x
p p p

= =

k j i p
p
. (15)
U 6ND prostoru operator totalnog diferencijala izgledae:

=
|
|
.
|

\
|

=
N
1 i
i
i
i
i
t dt
d
p
F
r
v . (16)

Koristei Hamiltonove jednaine (3) i (4):
X
2
, dX
2

dN
f

X(t)
X
1
, dX
1

dN
f

19

i
i
H

p
v

= , i
H
i
i
r
F

=

izraz (16) postaje:

=
|
|
.
|

\
|

=
N
1 i
i i i i
H H
t dt
d
p r r p
. (17)

Liouvilleova jednaina u razvijenoj formi moe se sada napisati kao:

0
f H f H
t
f
dt
df
N
1 i
i
N
i i
N
i
N N
=
|
|
.
|

\
|

=
p r r p
. (18)

Liouvilleova jednaina predstavlja jednainu stanja fluida u -faznom prostoru, jer je i
izvedena iz injenice da je fazni fluid nestiljiv. Ona govori o tome da se du pojedine fazne
trajektorije N estina funkcija ne menja sa vremenom. Meutim ona ne opisuje kako se sa jedne
fazne trajektorije moe prei na drugu.
Uporedimo ovu jednainu kojom je odreena N estina funkcija raspodele, sa Hamiltonovim
jednainama (5) kojim je odreeno mikro stanje sistema. Naalost ni Liouvilleova jednaina a ni
sistem Hamiltonovih jednaina se ne mogu reiti. ta vie Liouvilleova jednaina predstavlja
parcijalnu diferencijalnu jednainu reda 6N+1, i reava se tako to se razbija u sistem od 6N obinih
diferencijalnih jednaina, odnosno svodi se na sistem Hamiltonovih jednaina. Kao to je ve reeno
zbog ogromnog broja jednaina reda Avogadrovog broja, i nemogunosti poznavanja poetnih uslova,
ovaj sistem jednaina se ne moe reiti.
Uvoenjem -faznog prostora nismo uspeli da reimo problem odreivanja srednjih vrednosti
fizikih veliina za sisteme sastavljenih od velikog broja estica jer Liouvilleova jednaina nije reiva.
Ipak, kao to emo videti za ravnoteno stanje sistema odrediemo lako ovu funkciju. Za
neravnoteno stanje problem je daleko sloeniji. Naalost, kako e se pokazati, Liouvilleova
jednaina nije u stanju da opie relaksacione (prelazne) procese, pa ni proces uspostavljanja
ravnotee. Polazei od definicije za f
N
i razvojem Liouvilleove jednaine u lanac BBGKY,
odrediemo jednainu iz koje se dobija funkcija gustine verovatnoe za pojavu eljenog stanja samo
jedne estice f
1
(r,p,t) (bez obzira u kom su se stanju nale ostale). Ova jednaina zove se kinetika
jednaina.


1.7.1. LIOUVILLEOVA TEOREMA


Polazei od toga da je fazni fluid nestiljiv, pokazaemo da je zapremina koji zauzima
odreen broj faznih taaka konstantna u vremenu. Uoimo u nekom trenutku u -faznom prostoru
mikro stanje X
1
, i neka se u elementarno maloj zapremini dX
1
nalazi dN
f
faznih taaka. Na slici 9
prikazano je ovo mikro stanje sa elementom zapremine i brojem faznih taaka u njemu. Takoe
prikazane su fazne trajektorije po kojima se vri kretanje ovih faznih taaka do nekog drugog mikro
stanja X
2
. Zapremina koje ovih dN
f
istih faznih taaka zahvataju u okolini ovog novog mikro stanja je
dX
2
. Odredimo sada kako se menja ova zapremina u kojoj se nalazi ovih dN
f
faznih taaka. Kako se f
N

ne menja du fazne trajektorije, polazei od izraza (9) moemo napisati sledeu relaciju:

( ) ( )
2 2 N f 1 1 N f f
dX X f N dX X f N dN = =

odnosno dobijamo da je:

dX
1
= dX
2 .

20

Prema tome, elementarna zapremina koju zauzima odreen broj faznih taaka, moe da promeni samo
formu ali ne i vrednost. Ako ove promene elementarne zapremine shvatimo kao proces transformacije
jednog sistema u drugi, sledi da e Jacobian transformacije imati vrednost jedan, odnosno kako je:

dX
1
= |J| dX
2 ,
to dobijamo da je J=1. (19)

Ovaj rezultat naziva se Liouvilleova teorema.


1.8. FUNKCIJA RASPODELE FIZIKIH
VELIINA SISTEMA


U prethodnom paragrafu pokazali smo kako se odreuje srednja vrednost neke fizike
veliine A(X,t). Ova veliina predstavlja neku meru stanja sistema koji se sastoji od mnotva estica,
jer zavisi od trenutne vrednosti njegovog mikro stanja. Prilikom merenja ove veliine, ona se u
zavisnosti od stanja sistema menja sa vremenom, tako da u procesu merenja mi dobijamo skup
{A
1
,A
2
,A
i
,} raznih vrednosti za merenu veliinu A. Na ovom 1D skupu mogue je odrediti
srednju vrednost ove fizike veliine, ako u tom skupu znamo funkciju raspodele f(A), odnosno
funkciju gustine verovatnoe da se desi eljena vrednost za veliinu A.
Da bi smo ovo uradili potrebno je da u 6ND prostoru definiemo Diracovu funkciju. Njena
zavisnost u 1D prostoru prikazana je na slici 10.










Sl.10. Diracova funkcija u 1D prostoru

Diracova funkcija od jedne promenljive, definie se sledeim relacijama:

( )

=
a x ,
a x 0,
a - x , ( )
}
+
=
a
a
-
1 dx a - x , ( ) ( ) ( )
}
+
=
a
a
-
a f dx a - x x f . (20)

Proirenjem ovih relacija na 6ND dobijamo da Diracova funkcija moe da se napie kao:
(A-A(X,t)), gde je A jednodimenziona a A(X,t) 6N-dimenziona promenljiva, u datom trenutku
vremena. U zavisnosti od toga ta je nezavisno promenljiva a ta parametar, gore navedene relacije
mogu se uoptiti. Tada se integracija vri po nezavisnoj promenljivoj, bilo da je ona jednodimenziona
ili 6N-dimenziona promenljiva. Recimo relacija u kojoj je A(X,t) viedimenzioni parametar, a A
jednodimenziona promenljiva daje:

( ) ( ) ( )
}
= t X, A dA t X, A - A A . (21)

Koristei uoptenu definiciju za Diracovu funkciju u - faznom prostoru moemo odrediti
funkciju gustine verovatnoe f(A) za pojavu eljene vrednosti veliine A, kada nam je poznata
funkcija f
N
(X,t). Napiimo izraz za srednju vrednost veliine A kada nam je poznata funkcija
raspodele f
N
:
(x-a)
0
a x
21

( ) ( ) dX t X, f t X, A A
X
N
}
= . (22)
U sluaju da nam je poznata funkcija raspodele f(A) srednju vrednost fizike veliine A izraunali bi
kao:

( )
}
=
A
dA A Af A . (23)
Kako je A=A(X,t) to je srednja vrednost veliine A ista bez obzira kako je raunata. Sada iz ove dve
relacije moemo dobiti izraz za funkciju raspodele f(A) tako to emo u relaciji (22) zameniti A(X,t)
relacijom (21). Dobijamo:

( ) ( ) ( )
} } |
|
.
|

\
|
=
x
N
A
dX t X, f dA t X, A - A A A ( ) ( ) ( )
} } |
|
.
|

\
|
=
A x
N
dA dX t X, A - A t X, f A .

Odavde je funkcija raspodele, prema izrazu (23) odreena relacijom:


( ) ( ) ( )
}
=
x
N
dX t X, A - A t X, f f(A) (24)



1.9. JEDNAINA KLIMONTOVIA


Na zadatak, da omoguimo opisivanje ponaanja makroskopskih fizikih veliina sistema, u
funkciji od ponaanja estica sistema moemo ostvariti ne samo korienjem -faznog prostora ve i
korienjem -faznog prostora. Ovde je mikro stanje sistema prikazano u svakom trenutku razliitim
rasporedom N faznih taaka u prostoru poloaja i prostoru impulsa. Ova dva prostora prikazana su na
slikama 4 i 5. Za razliku od -faznog prostora koji je 6ND, ovaj prostor je 6D. Fazne take, kojih ima
reda N
a
, predstavljaju fazni fluid. Praenje ponaanja ovog fluida omoguie nam da odredimo
evoluciju sistema estica.
Koristei osobine Diracove funkcije u 6D prostoru, definisaemo mikroskopsku faznu gustinu
na sledei nain:

( ) ( ) ( ) ( ) ( )

=
=
N
1 i
i i
t t t , , N p p r r p r , (25)

gde su: r i p proizvoljno odabrani koordinata i impuls, a r
i
(t) i p
i
(t) koordinata i impuls i-te estice.
Ovako napisane Diracove funkcije imaju osobinu da one nisu jednake nuli samo onda kada i-
ta estica ima i koordinatu i impuls jednaku nekim proizvoljno izabranim vrednostima: r=r
i
(t) i
p=p
i
(t). Broj ovih funkcija koje nisu nula predstavlja mikroskopsku faznu gustinu. Tanije, proizvod
N(r,p,t)drdp predstavlja stvaran (taan) broj estica koje imaju neku proizvoljno odabranu koordinatu
i impuls (r,p). Kako je N ukupan broj estica to mora da je zadovoljen uslov:

}
= N d t)d , , N( p r p r . (26)

Napomenimo da je mikroskopska fazna gustina sluajna funkcija od impulsa i koordinata svih estica.
Polazei od izraza (2) za Hamiltonijan sistema estica, i Hamiltonovih jednaina (3) i (4)
moemo napisati sledee jednaine kretanja:
22

dt
d
i
i
r
v = ,

= =
N j 1
i
ij
i
0 i
i
m
U
dt
d
t) , (
r r
p
r F , (27)

gde je v
i
brzina uoene estice, a F
m
(r
i
,t) predstavlja mikroskopsku silu, odnosno silu kojom
spoljanje polje i sve ostale estice zajedno deluju na uoenu esticu. Ova sila razlikuje se od
rezultantne srednje sile F(r,t), koju spoljanje polje i sve estice zajedno stvaraju u ovom prostoru.
Sada, koristei definiciju (25) za N(r,p,t), moe se Hamiltonijan sistema prema relaciji (2)
prikazati sledeim izrazom:

2
0
H(X,t) ( U ( ))N( , , t)d d
2m
= +
}
p
r r p r p p r p r p r p r r r +
}
d d d t)d , , t)N( , , )N( (
2
1
. (28)

Kao to se vidi, za sisteme kod kojih nema disipacije energije, on predstavlja totalnu energiju sistema.
Na isti nain moemo sada napisati i izraz za mikroskopsku silu F
m
(r,t):

p r p r r r
r r
r
r F

=
}
d t)d , , )N( (
) ( U
t) , (
0 m
(29)

Koristei osobine - faznog prostora, analogno kao to smo to uinili u - faznom prostoru,
iz uslova nestiljivosti faznog fluida dobijamo:

0
dt
t) , , dN(
=
p r
, odnosno:
0
t) , , N( t) , , N(
t
t) , , N(
m
=

p
p r
F
r
p r
v
p r
. (30)

Ova jednaina zove se jednaina Klimontovia. Kako je N(r,p,t) sluajna funkcija od impulsa i
koordinata svih estica, to se ni ona, kao ni Liouvilleova jednaina ne moe reiti. Usrednjenjem po
ansamblu moe se nai veza izmeu mikroskopske fazne gustine N(r,p,t) i jednoestine funkcije
raspodele f
1
(r,p,t). Primenom momentnog metoda, iz jednaine Klimontovia mogu se odrediti prvi i
vii momenti mikroskopske fazne gustine. Zalamanjem ovog lanca, u zavisnosti od osobina sistema
estica moe se odrediti kinetika jednaina za jednoestinu funkciju raspodele.



23









2. RAVNOTENA STATISTIKA FIZIKA


2.1. STANJE STATISTIKE RAVNOTEE


Posmatranje stanja sistema mnotva estica moemo vriti primenom dva modela. Prvi se
zove termodinamiki (neki ga nazivaju i hidrodinamiki), a bazira na eksperimentalno odreenim
zakonitostima. Drugi je teorijski. Zasniva se na praenju ponaanja svih estica sistema i predstavlja
statistiki model. Termodinamiki model koristi makroskopske fizike veliine za opisivanje stanja
kao to su: pritisak, temperatura, koncentracija, fluks, gustina struje itd. Statistiki, kao to smo videli,
koristi funkciju gustine verovatnoe (ili mikroskopsku faznu gustinu). Pokazali smo da se
poznavanjem N estine funkcije moe odrediti srednja vrednost merene makroskopske veliine, ime
je uspostavljena veza izmeu ova dva modela.
Nezavisno od naina posmatranja, sistemi mogu biti u ravnotenom ili neravnotenom stanju.
Sluaj ravnotee predstavlja stanje kada je sistem preputen sam sebi dovoljno dugo. Naravno primeri
ovakvih stanja sistema su retki u prirodi. Takoe, naa elja da upravljamo ovakvim sistemima
zahteva da kada sistem izloimo nekoj pobudi, njegov odziv bude onakav kakav mi elimo, a to su
upravo neravnotena stanja sistema. Bie pokazano da je relativno jednostavno dobiti reenje za
f
N
(X,t) u sluaju ravnotenog stanja. Meutim, reenje za funkciju gustine verovatnoe u
neravnotenom stanju praktino nije mogue dobiti. Ukoliko se zadrimo na sluajevima slabe
neravnotee, mogue je kao to emo videti, da reenje dobijemo proirenjem poznatog reenja za
ravnoteno stanje. Upravo zbog toga emo u ovom odeljku analizirati sluaj ravnotee sistema.
Sistem mnotva estica nalazi se u ravnotei kada je preputen sam sebi dovoljno dugo.
Ukoliko njegovo stanje posmatramo primenom termodinamikog modela, makroskopske fizike
veliine nee se menjati sa vremenom. U sluaju primene statistikog modela, ove veliine su srednje
vrednosti koje se dobijaju korienjem funkcije gustine verovatnoe za pojavu eljenog mikro stanja.
Sledi da e u ravnotei ova funkcija gustine verovatnoe biti nezavisna od vremena. Kada se sistem
nalazi u ravnotei, a njegovo stanje prikazuje primenom statistikog modela, kae se da se sistem
nalazi u statistikoj ravnotei. Naravno ovo je sinonim za termodinamiku ravnoteu. Dakle,
statistika ravnotea moe se prikazati sledeim uslovom:

( )
0
t
t X, f
N
=

. (1)
Koristei ovaj uslov i Liouvilleovu jednainu (1.18) moemo blie odrediti formu zavisnosti f
N
u
stanju statistike ravnotee. Iz (1) i (1.18) sledi da je:

=
|
|
.
|

\
|

+ =
N
1 i
i
N
i i
N
i
f H f H
0 0
p r r p
. (2)

Ova relacija bie zadovoljena ukoliko funkcija raspodele implicitno, preko Hamiltonijana H, zavisi od
mikro stanja X. Odnosno, ukoliko uzmemo da je:

f
N
(X,t) = f
N
(H(X)) (3)

24
zamenom u relaciju (2), dobijamo jednakost:

=
=
|
|
.
|

\
|

N
1 i
i
N
i i
N
i
0
H
H
f H H
H
f H
p r r p
.

Dobili smo da u ravnotei funkcija gustine verovatnoe f
N
ne zavisi od vremena, a njena
zavisnost od mikro stanja sistema iskazana je implicitno preko Hamiltonijana.


2.2. IZOLOVANI SISTEMI


Sistem mnotva estica koji posmatramo okruen je okolinom. Ukoliko posmatrani sistem ne
vri razmenu energije sa okolinom, on se moe smatrati izolovanim. U prirodi se izuzetno retko sreu
sistemi koji se mogu razmatrati kao izolovani. Prikaz izolovanog sistema dat je na sl.11. Posmatrani
sistem se sastoji od N estica, zauzima zapreminu V a njegova ukupna energija prikazana je
Hamiltonijanom H(X). Hamiltonijan interakcije H
inter
sistema sa okolinom je nula.
Na sistem nalazi se u ravnotei i ne vri razmenu energije sa okolinom. To znai da funkcija
gustine verovatnoe za pojavu eljenog mikro stanja zadovoljava uslov (3), a Hamiltonijan sistema
ostaje konstantan. Oznaimo ovu konstantnu vrednost ukupne energije sa E. Sledi da Hamiltonijan,
kao sloena funkcija od mikro stanja X, zadovoljava 6ND relaciju: H(X)=E. U -faznom prostoru ova
relacija definie takozvanu ekvienergetsku hiper povrinu.










Sl.11. Prikaz izolovanog sistema

Zahtev da funkcija raspodele f
N
zavisi od H(X), pri emu je H(X)=E, i uslov da je normirana
na jedinicu, zadovoljava jedino 6ND Diracova -funkcija, definisana u 1.8. To znai da je jedino
mogue reenje za funkciju raspodele izolovanog sistema u ravnotei dato izrazom:

f
N
(X) = C(E-H(X)), (4)

gde je C konstanta, koja se odreuje iz uslova normiranja:

}
= 1 (X)dX fN . (5)

Dobijamo da je:

( )dX H(X) - E
1
C
}
=

. (6)
Integral u imeniocu predstavlja ekvienergetsku povrinu u 6ND prostoru.
Ova raspodela poznata je kao mikrokanonska raspodela Gibbsa.

N,V,H(X)
H
inter
= 0
okolina
f
N

25

2.3. SISTEMI U TERMOSTATU


Daleko ei sluaj, koji se sree u prirodi su sistemi u termostatu. To su sistemi koji su
okrueni okolinom i kod kojih postoji interakcija izmeu njih, ali se ona odvija tako da uoeni sistem
nije u stanju da na bilo koji nain promeni stanje okoline. Ukoliko okolinu posmatramo primenom
termodinamikog modela, to bi znailo da se njena temperatura ne moe menjati pod uticajem
posmatranog sistema. Kako nas upravo interesuje stanje ovog sistema, to emo za njegovo
posmatranje koristiti mnogo finiji statistiki model. Na slici 12 prikazan je sluaj sistema u
termostatu. Temperatura okoline je T. Na sistem sastoji se od N estica, zauzima zapreminu V a
ukupna energija sistema, odnosno Hamiltonijan je H(X). Odrediemo funkciju raspodele ravnotenog
sistema u termostatu.
Iz uslova (2), funkcija raspodele implicitno preko Hamiltonijana zavisi od X, odnosno:
f
N
(X)=f
N
(H(X)). Da bi intuitivno odredili njenu zavisnost podeliemo na sistem na dva proizvoljna
dela kao na sl.13. U prvom delu zapremine V
1
imamo N
1
estica a u drugom koji zauzima zapreminu
V
2
nalazi se N
2
estica. Naravno: V
1
+V
2
=V i N
1
+N
2
=N.










Sl.12. Prikaz sistema u termostatu











Sl.13. Zamiljena podela sistema na dva dela

Hamiltonijan prvog dela iznosi H(X
1
), a drugog H(X
2
). Mikro stanje celog sistema X odreeno
istovremenim poznavanjem mikro stanja X
1
u prvom i X
2
u drugom delu, odnosno X=X
1
X
2
. Sada se
za Hamiltonijan moe napisati: H(X)=H(X
1
)+H(X
2
). Dogaaj da se sistem nae u mikro stanju X
uslovljen je da se istovremeno prvi deo nae u stanju X
1
, a drugi deo u stanju X
2
. Kako se stanja u ova
dva dela javljaju nezavisno, to moemo napisati da je verovatnoa za pojavu mikro stanja celog
sistema jednaka proizvodu verovatnoa za pojavu pojedinih mikro stanja u oba dela. Imamo da je:

( ) ( ) ( )
2 2 N 1 1 N N
dX X f dX X f dX X f
2 1
= , (7)
gde je:
dX = dX
1
dX
2
.

Skraivanjem po dX
1
i dX
2
, i logaritmovanjem dobijamo da je logaritam funkcije raspodele aditivna
veliina, odnosno da je:
N,V,H(X)
f
N
T=const. H
inter
0
N
1
, V
1
, H(X
1
)
f
N1
T=const.
N
2
, V
2
, H(X
2
)
f
N2
26

( ) ( ) ( )
2 N 1 N N
X f ln X f ln X f ln
2 1
+ = . (8)

Dobili smo da reenje za funkciju raspodele treba da traimo meu funkcijama koje
zadovoljavaju sledee uslove. Prvo, funkcija mora biti nezavisna od vremena. Drugo, ona ne moe
eksplicitno zavisiti od mikro stanja ve mora zavisiti od Hamiltonijana (koji pak zavisi od mikro
stanja). Tree, kako je logaritam funkcije aditivna veliina, to izabrana forma funkcije mora ouvati
ovu aditivnost. U fizici je poznato da veliine koje karakteriu stanje sistema, a odravaju se u
vremenu, predstavljaju integrale stanja. To su energija sistema, impuls i moment koliine kretanja.
Pored njih usvojiemo da se za sisteme koje mi posmatramo ukupan broj estica N ne menja. Sledi da
logaritam funkcije raspodele moe zavisiti samo od linearne kombinacije ovih navedenih veliina. Da
bi uprostili problem, ne gubei mnogo u optosti reenja, usvojiemo da se posmatrani sistem
mnotva estica ne kree tako da su impuls i moment koliine kretanja jednaki nuli. Sada je:

N C H(X) C C (H(X)) f ln 3 2 1 N + + = . (9)

Ove konstante moraju biti odabrane tako, da u zavisnosti od dimenzija veliine uz koju stoje, bude
ouvana bezdimenzionalnost celog izraza. Kako Hamiltonijan predstavlja energiju, odabraemo da se
konstanta C
2
moe prikazati kao:
kT
1
C2 = , gde je k Boltzmannova konstanta.
Znak minus usvojen je ovde zbog prirode funkcije raspodele. Ona predstavlja funkciju gustine
verovatnoe i normirana je na jedinicu. Zbog toga podintegralna funkcija ne sme primati beskonanu
vrednost ni u jednoj taki intervala po kome se normira. Kako je funkcija f
N
eksponencijalna od H, a
H moe primiti i beskonanu vrednost, sledi da konstanta C
2
mora biti manja od nule.
Da bi ouvali jedinstvenu formu izraza, ostale dve konstante prikazaemo kao:
kT
C1

= i
kT
C3

= .

Iz jednaine (9) sada dobijamo sledeu zavisnost funkcije gustine verovatnoe u ravnotenom stanju,
za sistem u termostatu:

( )
( )
|
.
|

\
|

+
=
kT
X H
kT
N
N
e X f

. (10)

Veliine i N po svojoj prirodi predstavljaju energije.
U termodinamici se uvodi pojam Helmholtzove slobodne energije F=+N. To je onaj deo
energije sistema koji je sposoban da izvri rad. Ovde =(N,V,T) predstavlja onaj deo energije koji
moe da izvri mehaniki rad. Pored ovog, sistem moe biti u stanju da izvri i elektrohemijski rad,
koji je odreen izrazom N. Veliina zove se elektrohemijski potencijal i predstavlja energiju po
jednoj estici koja moe prei u elektrohemijski rad.
Koristei definiciju za slobodnu energiju izraz (10) moe da se napie kao:

kT
H(X) F -
e (X) fN = . (11)

U literaturi je ova funkcija raspodele poznata kao kanonska raspodela Gibbsa. Moemo je prikazati i u
drugoj formi, odnosno:

kT
H(X)
Z
1
e (X) fN

= , (12)

gde je Z takozvana statistika suma Z. Ona predstavlja konstantu i odreuje se iz uslova normiranja:
27

}
= 1 (X)dX fN . (13)

Dobijamo da je:

( )
dX e Z
kT
X H
}

= . (14)
Statistika suma vezana je sa slobodnom energijom relacijom:

ln Z -kT F = . (15)

Dobijen izraz za funkciju gustine verovatnoe ukazuje da ona zavisi od energije kojom sistem
raspolae i od temperature okoline. Porast spoljanje temperature dovodi do breg kretanja estica, a
time i do promene funkcije raspodele. Kao to emo videti zbog toga dolazi do porasta veliina koje
karakteriu stanje sistema.


2.4. FUNKCIJE STANJA SISTEMA


Poznavanje funkcije raspodele omoguuje da se izraunaju srednje vrednosti makroskopskih,
odnosno merljivih fizikih veliina. Posebno su od interesa veliine koje karakteriu stanje sistema,
kao to su unutranja energija U, pritisak p i entropija S. Parametri od kojih ove veliine zavise zovu
se spoljanji parametri. To su zapremina V, broj estica N, temperatura okoline T, i elektrohemijski
potencijal .
Za ravnoteni sistem koji se nalazi u termostatu, koristei relacije (11), (13) i (1.11)
izraunaemo srednju vrednost Hamiltonijana sistema H . Kako u naem sluaju, Hamiltonijan
predstavlja ukupnu energiju sistema, to je dobijena vrednost i njegova unutranja energija U. Imamo
da je:

( ) ( )
( )
dX e X H dX f X H H U
kT
H(X) T, V, N, F
N
} }

= = =

. (16)
Da bi odredili vezu izmeu pojedinih veliina stanja sistema iskoristiemo i uslov normiranja funkcije
raspodele:

1 dX e
kT
H - F
=
}
. (17)
Uvedimo smenu da je kT= i diferencirajmo poslednju jednakost po 1/. Dobijamo:

( )
( )
( )
}
=

+

0 dX H - F
/ 1 d
d 1
e e H - F
H - F H - F
,

odnosno:


( )
0 dX e
/ 1 d
dF 1
dX He dX e F
H - F H - F H - F
=

+
} } }

.

Koristei definiciju za unutranju energiju U (16) i uslov normiranja (17), ova relacija postaje:
28


( )
0
1/ d
dF 1
U - F =

+ .

Kada u ovoj relaciji ponovo iskoristimo da je =kT, to za unutranju energiju U dobijamo izraz:


dT
dF
T - F U=

Kako je F = F(N,V,T,), to je poslednji izraz pravilnije napisati primenom parcijalnih izvoda:


const. V, N, T
F
T - F U
=

. (18)

Uvodei oznaku F/T=S, ovaj izraz postaje:

U = F + ST (19)

Poto je temperatura okoline T konstantna, iz jednaine (19) diferenciranjem dobijamo da je zavisnost
diferencijala:

dU=dF+TdS.

Prema definiciji slobodna energija F je energija koja moe da izvri rad A, pa imamo da je dA= -dF.
Zamenom u gornju relaciju dobijamo da je:

dU+dA=TdS. (20)

Dobili smo da je suma promene unutranje energije i promene izvrenog rada nekog sistema
jednaka utroenoj koliini toplote dQ=TdS. Naravno ova relacija predstavlja dobro poznat prvi zakon
termodinamike.
Odnos dQ/T=dS predstavlja poznatu definiciju entropije sistema S. Na osnovu toga moemo
eksplicitno entropiju sistema prikazati u funkciji od slobodne energije izrazom:

const. V, N, T
F
S
=

. (21)

Sistem koji posmatramo moe izvriti mehaniki i elektrohemijski rad. Zadrimo se u ovom
sluaju na sisteme koji mogu izvriti samo mehaniki rad. Kako je poznato iz termodinamike promena
mehanikog rada moe se prikazati kao proizvod pritiska i promene zapremine:

dA = dA
m
= pdV.

Odavde moemo odrediti vezu izmeu pritiska i slobodne energije. Kako je dA=-dF, to imamo:

( )
const. T, N, V
F
dV
T, V, N, dF
- p
=

= =

. (22)

Primenom statistikog modela odredili smo veliine stanja sistema. Relacijama: (19), (21), i
(22) odreena je njihova zavisnost u funkciji od slobodne energije i spoljanjih parametara. Ovim
relacijama ostvarena je veza izmeu ponaanja estica sistema i makroskopskih veliina stanja.
Polazei od izraza za Hamiltonijan sistema (1.2) i definicije za statistiku sumu Z (14), korienjem
29
izraza (15), mogue je odrediti slobodnu energiju sistema F. Sada je pomou relacija: (21), (22), (19),
mogue izraunati pritisak, entropiju i unutranju energiju sistema.


2.5. ENTROPIJA SISTEMA


Sistem koji posmatramo moe se nalaziti u ravnotenom ili neravnotenom stanju. U
termodinamici se stanje sistema opisuje entropijom. Za izolovane sisteme promena entropije sa
vremenom je uvek vea ili jednaka nuli:

0
dt
dS
. (23)

Ovo je dobro poznat drugi zakon termodinamike. Njime se prikazuje da entropija izolovanih sistema
monotono raste. Znak jednakosti odgovara stanju ravnotee, a nejednakosti stanju neravnotee. Vidi
se da sa stanovita ponaanja entropije neravnoteni procesi predstavljaju nepovratne procese, a da je
kod ravnotenih promena entropije jednaka nuli, te su oni u ovom smislu obratni procesi.
Uspostavljanjem ravnotenog stanja izolovanog sistema ostvaruje se izjednaavanje svojstva
sistema po svim moguim procesima. Usrednjenje svih karakteristika kao i uklanjanje nehomogenosti
u sistemu deava se samo od sebe, bez ikakvog spoljanjeg uticaja. Kao rezultat svega ovoga entropija
monotono raste. Zbog toga se toplota uvek prenosi sa toplog na hladno telo. U prirodi se nikada ne
deava da sama od sebe, bez spoljanjeg uticaja, promena temperature ili pritiska u vremenu bude
vea od nule. To bi upravo bilo suprotno ovom zakonu. Dakle, sistem preputen sam sebi uvek e se
kretati ka ravnotenom stanju, i nikad sam od sebe iz njega nee izai. Naravno nepovratni proces
moe postati povratan, ali onda nije izolovan. To znai da sistem iz ravnotee moemo vratiti u
neravnoteu ali samo uz spoljanji uticaj. Tada do rasta entropije uoenog sistema i okoline ide na
raun okoline, koja je i uzrok ovog procesa.
Svi realni fiziki procesi su nepovratni. Meutim, uz zanemarivanje disipativnih procesa
(trenje, viskoznost, pretvaranje energije u toplotu, pretvaranje kinetike energije u elektromagnetnu, i
dr.), mogue je mehanike i elektromagnetne pojave smatrati povratnim procesima. Analogno tome i
izolovani ravnoteni termodinamiki procesi mogu se smatrati povratnim procesima.
Da bi entropiju mogli da koristimo kao meru stanja sistema i u statistikoj fizici, neophodno
je odrediti vezu izmeu nje i funkcije f
N
. Kako se u praksi uglavnom sreu sistemi koji se mogu
aproksimirati sistemom u termostatu, to emo za ovakve sisteme u ravnotenom stanju odrediti ovu
vezu. Krenimo od izraza za unutranju energiju sistema (16):

( ) ( )
}
= = dX X f X H H U
N
. (24)

Ovde je prema (11):

( )
( )
kT
X H F
N
e X f

= , (25)

sa uslovom normiranja (13):

1 dX e
kT
H - F
=
}
. (26)
Odredimo sada totalnu promenu unutranje energije (24) i relacije normiranja(26) od temperature.
Dobijamo:

30
( ) ( )
}
= dX X df X H dU
N
, (27)
jer jedino f
N
zavisi od T, i relaciju:

( )
}
= 0 dX X df
N
. (28)
Izraz (28) napisaemo u drugoj formi:

( )
}
= 0 dX X df
f
f

N
N
N
, odnosno
( )
}
= 0. dX X lnf d f
N N
(29)
Entropiju emo odrediti iz definicije dS = dQ/T. Koristei prvi zakon termodinamike (20)
imamo da je:

dQ = dU + dA.

Za sistem koji je preputen sam sebi dovoljno dugo imamo da je sav mogui rad izvren, odnosno da
je dA = 0. Sada gornja relacija postaje:

dQ = dU .

Koristei relaciju (27) ova promena koliine toplote dQ moe se odrediti iz izraza:

( ) ( )
}
= dX X df X H dQ
N
. (30)


Iz relacije (28) imamo da je:

}
= dX df F 0
N
, (31)
Oduzmimo relaciju (31) od (30). Dobijenu razliku pomnoiemo i podeliti sa kT. Dobijamo:

X d df
kT
H - F
kT - dQ
N
}
=
. (32)
Logaritmovanjem relacije (25) dobijamo:

( ) H - F
kT
1
lnf
N
= .

Sada relacija (32) postaje:

}
= dX df lnf kT - dQ
N N
. (33)
Koristei (29) moemo dobiti sledeu jednakost:

} } } }
= + = dX df lnf dX lnf d f dX df lnf dX lnf f d
N N N N N N N N
.
Relacija (33) za promenu koliine toplote dQ postaje:

}
= dX lnf f d kT - dQ
N N
.
Odavde je, koristei definiciju entropije dS = dQ/T :

31
}
= dX lnf f k S
N N
. (34)
U ovom izrazu za poetnu konstantu usvojili smo vrednost nula jer nas interesuje stanje sistema, a ono
je opisano promenom entropije.
Podsetimo da je ovaj izraz za entropiju dobijen za ravnoteni sistem u termostatu.
Uoptiemo primenu ovog izraza i na neravnoteno stanje, da bi mogli da naemo promenu entropije.
Za stanja koja su neposredno uz ravnoteno stanje ovo je opravdana aproksimacija. Kao to emo
videti, sistem koji je preputen sam sebi tei da ue u ravnoteno stanje. Ovaj proces naziva se proces
relaksacije sistema. Vreme potrebno da se uspostavi ravnoteno stanje zove se vreme relaksacije. Za
gasove ovo vreme je reda 10
-6
s, a za elektronski gas u poluprovodnicima ono je reda 10
-12
s. Proces
relaksacije protie sam po sebi, i posle uspostavljanja ravnotee sistem sam po sebi ne moe izai iz
njega. Zato se kae da je ovaj prelaz iz neravnotenog u ravnoteno stanje nepovratan proces. Dokaz
ovog procesa, odnosno drugog zakona termodinamike, mogue je dati kroz dokaz Boltzmannove H
teoreme.


2.6. BOLTZMANNOVA H TEOREMA


Proces uspostavljanja ravnotee reavao je Boltzmann 1872. godine. Naravno, kako Gibbsov
prilaz analizi statistikih modela datira tek od 1902 godine, Boltzmann je poao od svoje kinetike
jednaine koju je napisao intuitivno. Procesi u sistemu, prema ovoj jednaini, tretiraju se pomou
jednoestine funkcije raspodele f
1
(r,p,t). Ona predstavlja funkciju gustine verovatnoe za pojavu
eljenog stanja neke uoene estice, bez obzira na stanja ostalih estica u sistemu. Veliina koju je
Boltzmann koristio kao meru stanja bila je srednja vrednost logaritma ove funkcije raspodele:

___
1 f ln H = .

Kako e se kasnije pokazati ova veliina vezana je sa entropijom relacijom S= -kH. Polazei od
osobina kinetike jednaine, on je izveo takozvanu H (heat) teoremu. Njom je pokazao da u procesu
evolucije sistema ka ravnotenom stanju, pri uslovima ouvanja unutranje energije sistema, entropija
raste (naravno H tada opada), a pri postizanju ravnotenog stanja ona prestaje da se menja.
Problem nepovratnosti procesa sa vremenom u makro svetu, na koju ukazuje H teorema,
izazvao je mnogo problema. injenica je da to protivurei rezonu da su procesi u makro svetu
posledica ponaanja pojedinih estica, jer je kretanje pojedinih estica opisano Newtonovim
jednainama, a to su povratni procesi u vremenu. Takoe proces sudara pojedinih estica je inverzan.
Podjednako je verovatan dogaaj da esticama sledi sudar, ili da su ga upravo doivele.
Reenja Newtonovih jednaina, kojima je opisano kretanje pojedinih estica su egzaktna i
jednoznana. Poznavanjem poetnih uslova mi dobijamo reenje koje e se desiti u vremenu.
Meutim poznavanjem reenja moemo odrediti poetne uslove. Ovo ukazuje da moemo sagledati
istoriju ponaanja estice, ili kako to neki kau da vratimo vreme natrag. Naalost u makro svetu
vraanja vremena unatrag nema.
Da bi ovo ilustrovali posmatraemo proces irenja gasa. Uoimo sud koji ima pokretnu
pregradu na svojoj sredini (sl.14.). U sudu e se nalaziti u raznim situacijama razliit broj estica.
Neka se taj broj menja od N=1 do N=N
a
. Usvojimo da se u poetnom trenutku svih N estica nalazi na
levoj polovini suda. Pregrada ih tada spreava da preu u desnu polovinu. Uklanjanjem pregrade
estice e sudarajui se sa zidom suda i izmeu sebe prelaziti i u desnu polovinu suda. U zavisnosti od
broja estica N, verovatnoa pojave pojedinog rasporeda estica u levoj i desnoj polovini bie
razliita. Kada se u sudu nalazi jedna estica, ona e se posle odreenog vremena nai u levoj, a zatim
i u desnoj polovini suda. Verovatnoa za pojavu jednog od ova dva stanja je P=1/2. Ukoliko su u sudu
dve estice, one e vremenom usled sudara iz leve polovine prei u desnu, ali tako da su mogui
sluajevi da: u levoj polovini budu obe estice, u levoj bude jedna a druga bude u desnoj, sluaj kod
koga su ove dve estice zamenile mesta, ili da obe budu u desnoj polovini. Prema tome verovatnoa
za pojavu nekog od ovih stanja je P=1/2
2
. U sluaju manjeg broja estica sva ova stanja e se dogaati
32
pred nama u kratkim vremenskim intervalima. Upravo na ovom primeru moemo konstatovati
invarijantnost procesa, odnosno da e se posle izvesnog konanog vremena sistem nai u poetnom
stanju, kada su sve estice bile na levoj strani. Problem se javlja kod velikog broja estica, N=N
a
.
Evolucija sistema ide tako da od sluaja kada su sve estice na levoj strani, sistem polako prelazi
preko stanja u kojima se broj estica na levoj polovini smanjuje a raste na desnoj. Verovatnoa za
pojavu nekog od ovih stanja sada je P=1/2
Na
. Iz iskustva nam je jasno da e sistem na kraju ostati u
stanju ravnomerne raspodele estica u celom sudu. Koliko god dugo ekali neemo doekati da se
sistem vrati na poetak, ili bar da se posle uspostavljanja ravnotene raspodele pone smanjivati broj
estica u desnoj polovini. To bi znailo da bi se estice same od sebe vraale u poetno stanje. Upravo
se ovde vidi problem nepovratnosti stanja sistema u sluaju velikog broja estica. Bez obzira to su
procesi kretanja opisani Newtonovim jednainama, koje omoguuju invarijantnost po vremenu, i koja
je jasno ouvana za manji broj estica, uoljiv je problem koji se javlja kod velikog broja estica.























Sl.14. Prikaz suda sa pregradom

Sagledajmo ovaj problem kroz vreme koje je potrebno da protekne da bi se sistem vratio u
poetno stanje. Iz osobine invarijantnosti zakona klasine mehanike, sledi da e se sistem kad tad
vratiti u poetno stanje. Naravno verovatnoa za pojavu nekog stanja rapidno pada sa uveanjem broja
estica. Neka je srednje vreme koje protekne izmeu poetnog stanja i ponovnog njegovog
uspostavljanja. Kada je interval posmatranja t>, to e proces irenja gasa biti povratan. Ukoliko je
t<, to e proces biti nepovratan. Vreme zavisi od broja estica i obrnuto je proporcionalno
verovatnoi za pojavu nekog stanja P=1/2
N
. Usvojiemo da je vreme potrebno da jedna estica pree
iz jednog dela suda u drugi, i vrati se natrag 21/2 = 1 sekunda. Tada imamo da je za N=10,
=102410
3
, dok je ve za N=100 ovo vreme ogromno =10
30
s. Podsetimo da je vasiona stvorena pre
reda 50 milijardi godina to odgovara vremenu od reda 10
18
s, a da je broj estica za koji se koristi
statistiki model reda N
a
10
23
.
Na ovom primeru moemo uoiti oblast primenljivosti statistike fizike i termodinamike.
Donja granica primenljivosti je svakako sluaj sa malim brojem estica, odnosno stepeni slobode. Za
sistem od nekoliko estica, kao sto smo iz ovoga primera videli, nemogue je definisati ravnoteno
stanje. Takvi sistemi analiziraju se korienjem zakona mehanike a ne statistike. Naravno postoji i
gornja granica. Objekti koje posmatramo primenom statistike fizike i termodinamike moraju biti
veliki, ali ne i beskonano veliki. Pogrena primena termodinamike na neograniene sisteme, recimo
o
o o
N=1 P=1/2
o 0
o 0 o 0 o 0 0 o
N=2 P=1/2
2



N=N
a



P=1/2
Na

33
vasionu, dovela je sredinom prolog veka Clausiusa do zakljuka o toplotnoj smrti vasione. Zakljuak
je izveden polazei od injenice da se vasiona u ovom trenutku nalazi u neravnotei, te da njena
promena entropije stalno raste i jednom e svakako ui u ravnoteu. Kada se to desi, doi e do
izjednaavanja svih nehomogenosti sistema: gustine, hemijskog sastava, razlike temperatura, to e
izazvati nastanak smrti vasione. Meutim, kako se iz stanja ravnotee ne moe izai bez spoljanjeg
uticaja, a vasiona je modelovana beskonanim sistemom pa je nemogue izazvati ovu perturbaciju, to
e vasionom zavladati veita smrt. Naravno, ak i sa filozofskog stanovita ova hipoteza nije
opravdana. Ona ne podrazumeva unitenje materije u smislu njenog nestajanja, meutim iz nje sleduje
pitanje nestanka svih kvalitativnih svojstava materije, pa ak i njenog kretanja.
Na sreu, korienje relativistike teorije u gravitaciji pokazuje da entropija sistema
kosmikih dimenzija ne moe teiti maksimumu, te se kod njih ne moe uspostaviti ravnoteno stanje
u ovom smislu.


2.6.1. IZVOENJE H TEOREME


H teorema izvedena Boltzmannovim postupkom igrala je naravno vanu ulogu u razvoju
statistike fizike. Ona uspostavljanje ravnotee prati pomou jednoestine funkcije, pa prema tome
nije u mogunosti da adekvatno opie ponaanje N estinog sistema. Ponaanje ovakvog sistema
adekvatno opisuje, kao to smo ve naveli, jedino N estina funkcija raspodele. Zato emo mi ovde
izvesti ovu teoremu na modifikovan nain, onako kako je to uradio Gibbs. To istovremeno predstavlja
postupak statistikog izvoenja drugog zakona termodinamike.
Vratimo se sistemu u termostatu, za koji je u termodinamikoj ravnotei funkcija raspodele
kanonska raspodela Gibbsa. Analiziraemo sluaj sistema koji je blizu ravnotenog stanja i preputen
je sam sebi. U uslovima kada se unutranja energija sistema ne menja, dakle za izolovane sisteme,
pokazaemo da se od svih moguih reenja, kanonska raspodela Gibbsa javlja kao reenje pri kojem
se postie maksimum entropije.
Stanje sistema koji se nalazi u termostatu, u ravnotenom stanju, opisano je kanonskom
raspodelom Gibbsa:

( )
kT
X H - F
N
e f = , (35)
uz uslov normiranja:

( )
}
= 1 dX X f
N
. (36)

Unutranja energija sistema odreena je relacijom:

( ) ( )
}
= dX X f X H U
N
. (37)
Entropija ovog sistema data je izrazom (34):

}
= dX lnf f -k S
N N
. (38)

Sistem koji se nalazi blizu ravnotee, u uslovima kada je izolovan, odnosno kada mu se
unutranja energija ne menja, moe se prikazati proizvoljnom funkcijom gustine verovatnoe,
napisanoj u formi:

( )
( ) ( )
kT
X y X H F
'
N
'
e t X, f

= , (39)

koja je normirana uslovom:
34

}
= 1 (X)dX f
'
N
. (40)

Kako se unutranja energija ne menja, to se moe napisati sledea jednakost:

( ) ( ) ( ) ( )
} }
= = = U dX X f X H dX X f X H U
N
'
N
'
. (41)
Sada je entropija ovog sistema odreena relacijom:

}
= dX lnf f k S
'
N
'
N
'
. (42)
Entropija sistema koji je preputen sam sebi e se menjati. Interesuje nas smer ove promene,
odnosno da li e ona da raste ili e moda poeti da opada, u odnosu na vrednost entropije u
ravnotenom stanju. Zbog toga emo pratiti ta se dogaa sa njenom razlikom u ova dva sluaja:

} }
+ = dX lnf f k dX lnf f k S - S
'
N
'
N N N
'
. (43)
Da bi izraunali vrednost ovog izraza, odredimo vrednosti odgovarajuih izraza za logaritme funkcija
gustine verovatnoe. Dobijamo da je:

kT
H - F
lnf
N
= , i
kT
y - H - F
lnf
'
'
N
= .

Sada relacija (43) postaje:

dX e
kT
y - H F
- dX e
kT
H - F
k S - S
kT
y - H F
'
kT
H - F
'
'
(
(

=
} }

. (44)

Prvi lan u ovoj relaciji se moe napisati kao:

} } }
= dX He
kT
1
dX e
kT
F
dX e
kT
H - F
kT
H - F
kT
H - F
kT
H - F
. (45)
Iz uslova jednakosti unutranjih energija ovih sistema (41), dobijamo da je:

dX He dX He U
kT
y - H F
kT
H - F
'
} }

= = . (46)

Koristei uslove normiranja (36) i (40) imamo da je:

} }
= dX f dX f
'
N N
, odnosno:
( ) ( )
} }

= dX e dX e
kT
X y X H - F
kT
H - F
'
. (47)
Pri izraunavanju relacije (45), iskoristiemo relacije (46) i (47), tako da dobijamo da je:

} }
= dX e
kT
H - F
dX e
kT
H - F
kT
y - H - F
kT
H - F
'
.
35
Sada razlika entropije (43) postaje:

dX e
kT
y F - F
k S - S
kT
y - H - F
'
'
'
(
(

+
=
}
dX e
kT
y F - F
k
kT
F - F y - H - F
'
'
(
(

+
=
}
+
.

Uveemo sada smenu:

kT
y - F F
'

= ,
tako da za izraz (43) dobijamo:

dX e e k S - S
kT
H - F
'
}
=

. (48)
Ovako napisan izraz nije koristan sa stanovita odreivanja znaka ove razlike. Odnosno, kako veliina
moe biti i pozitivna i negativna, jer je funkcija y(X) proizvoljna, sledi da iz ovog izraza ne
moemo oceniti njegov znak. Zbog toga iskoristimo ponovo uslov normiranja (47). Dobijamo da je:

} }
+
= dX e dX e
kT
F - F y H - F
kT
H - F
'
, odnosno: ( )
}
= dX e - 1 e 0
kT
H - F

.
Ovu jednakost dodaemo levoj i desnoj strani relacije (48), pa ona postaje:

( ) dX e 1 e k dX e e k 0 S - S
kT
H - F
kT
H - F
'
} }
+ = +

k
,
odnosno dobijamo da je promena entropije u ova dva sluaja odreena relacijom:

( )
}
+ = dX e e - e 1 k S - S
kT
H - F
'
. (49)
Znak ove razlike zavisi od znaka podintegralne funkcije. Kako je eksponencijalni lan uvek
pozitivan, ostaje da nam je znak odreen znakom funkcije: 1+e

-e

. Skicirajmo ovu funkciju u

zavisnosti od nezavisno promenljive . Njen grafik prikazan je na slici 15. Sa slike se vidi da je
vrednost ove funkcije uvek vea od nule, bez obzira na vrednost nezavisno promenljive . Na osnovu
ovoga sledi da je podintegralna funkcija u izrazu (49) uvek pozitivna, a time je i promena entropije
posmatranog sistema za ova dva stanja uvek vea od nule, to je i trebalo dokazati.










Sl.15 Grafik krive 1+e

-e

Iz relacije (49) sledi da je promena entropije jednaka nuli za =0. Kako je odnos

e f / f
N
'
N
= ,
to ovom sluaju odgovara stanje ravnotee, jer je tada
N
'
N
f f = .
1+e

-e

1
1 0
36
Pokazali smo da je za izolovani sistem promena entropije u vremenu uvek vea ili jednaka
nuli:
0
dt
dS
,
odnosno primenom statistike fizike dokazali smo drugi zakon termodinamike.


2.7. PRIKAZ POMOU JEDNOESTINE
FUNKCIJE RASPODELE


Statistiki metod opisivanja stanja sistema mnotva estica bazira se, kao to smo pokazali, na
odreivanju funkcije gustine verovatnoe za pojavu eljenog mikro stanja. Hidrodinamiki model
opisivanja stanja sistema bazira se na praenju ponaanja fizikih veliina kojima su ona opisana.
Kada se eli, polazei od statistikog modela dobiti hidrodinamiki model, potrebno je odrediti prvo
jednoestinu funkciju raspodele sistema, a potom koristei nju, odreuju se hidrodinamike veliine
sistema.
Jednoestina funkcija raspodele predstavlja funkciju gustine verovatnoe za pojavu eljenog
mikro stanja pojedine estice, bez obzira u kakvom su se mikro stanju nale ostale estice sistema.
Kako je stanje pojedine estice opisano poznavanjem njenog vektora poloaja i impulsa, to se za
praenje njenog stanja koristi -prostor, prikazan na slikama 4 i 5. Da bi odredili jednoestinu
funkciju raspodele, nai emo prvo broj estica dN(r,p,t) koje u datom trenutku imaju eljeni poloaj
i impuls. To znai da se vektori poloaja r zavravaju u elementarnoj zapremini dr, kako je to
prikazano na sl.4, i istovremeno vektori impulsa p zavravaju u elementarnoj zapremini dp, kao to je
to prikazano na sl.5. Sada je jednoestina funkcija raspodele definisana relacijom:

( )
( )
N
t , , dN
d d t , , f
1
p r
r p p r = , (50)

gde je N ukupan broj estica. Ovde indeks 1 oznaava da se radi o funkciji gustine verovatnoe za
pojavu eljenog mikro stanja jedne estice, bez obzira na stanje ostalih.
Poznavanje ove jednoestine funkcije raspodele daje mogunost da se odrede
hidrodinamike veliine kao to su: koncentracija estica n(r,t) i njihov fluks (r,t). Kako je
koncentracija je odreena odnosom:

( )
( )
p p r
r
p r
p r t)d , , ( Nf
d
t , , dN
t , , n
1
= = ,
to je njena zavisnost od jednoestine funkcije raspodele odreena relacijom:

( ) ( )
}
= p p r r d t , , f N t , n
1
. (51)
Da bi odredili fluks estica posmatraemo prvo samo one estice koje imaju eljeni poloaj r i impuls
p. Neka njih ima dN(r,p,t). Kako ove estice imaju istu brzinu v, to je njihov fluks odreen
proizvodom zajednike brzine i koncentracije:

= t) , , ( p r
,
vn(r,p,t) = vNf
1
(r,p,t)dp.

Fluks svih estica, nezavisno od njihovih brzina, odreuje se integracijom ove relacije. Dobijamo da
je njegova zavisnost od jednoestine funkcije raspodele odreena relacijom:

= t) , , ( p r
,
( )
}
p p r v d t , , f N
1
. (52)
37
Mogunost da poznavanjem jednoestine funkcije raspodele moemo odrediti
hidrodinamike veliine sistema je posebno znaajna za neravnotena stanja sistema. Kao to emo
videti, tada nismo u mogunosti da eksplicitno odredimo N estinu funkciju raspodele. Teorija koja
nam omoguuje da u neravnotenim stanjima sistema odredimo jednoestinu funkciju raspodele
naziva se Kinetika teorija.
U sluaju kada znamo N estinu funkciju raspodele f
N
(X) mogue je, prema definiciji,
odrediti jednoestinu funkciju raspodele. Kako ona predstavlja verovatnou za pojavu eljenog
mikro stanja jedne proizvoljne estice, bez obzira na stanja ostalih, to ukoliko se veemo za esticu 1,
imamo:
( ) ( ) ( )
} }
= =
1 1
N N N 2 2 N 1 1 1
d d
dX
t X, f d d ... d d t X, f t , , f
p r
p r p r p r . (53)
esto se u literaturi indeks koji oznaava broj estice izostavlja, ime se podvlai da se ovde radi o
proizvoljnoj estici:

f
1
(r,p,t) = f
1
(r
1
,p
1
,t). (54)

Kako je N estina funkcija raspodele normirana na jedinicu:

( )
}
= 1 dX t X, f
N
,
to e i jednoestina funkcija raspodele biti normirana, takoe na jedinicu:

( )
}
= 1 d d t , , f
1
p r p r . (55)



3. PRIMENA STATISTIKE FIZIKE U ODREIVANJU STANJA GASOVA


Primenom dosada izloenog metoda statistike fizike, za sistem bestrukturnih estica u
termodinamikoj ravnotei, odrediemo karakteristike: idealnog gasa, realnog gasa, i plazme.
Naravno rezultati koje emo dobiti su poznati od ranije, ali samo kao empirijski rezultati. To e
upravo i biti potvrda valjanosti ovde primenjenog metoda.


3.1. PARAMETAR RETKOG GASA


U primeni dosada izloenog metoda za analizu stanja klasinih sistema mnotva estica,
nailazimo na probleme izraunavanja konkretnih izraza. Pri odreivanju stanja gasova moe se
definisati parametar retkog gasa koji e nam omoguiti usvajanje pojedinih aproksimacija, korisnih
prilikom konkretnih izraunavanja.
Pojam retkog gasa podrazumeva mali broj estica ali i mali poluprenik interakcije izmeu
njih. Na slici 16 prikazana je estica gasa poluprenika interakcije r
0
. Neka je srednje rastojanje
izmeu estica, odnosno srednje rastojanje do prve susedne estice r
s
. Na istoj slici oko estice je
nacrtana sfera ovog poluprenika. Unutar ove sfere nalazi se samo jedna, odnosno uoena estica.
Koncentracija gasa je tada odreena relacijom:


s
V
1
V
N
n = =
, (1)

gde je V
s
~r
s
3
srednja zapremina koja pripada toj estici.

38









Sl.16. Prikaz srednje zapremine V
s
.

Pojam redak gas podrazumeva da je koncentracija estica mala ali istovremeno i da je
poluprenik interakcije mali. Ovaj uslov iskazuje se relacijom:

r
s
>>r
0
, (2)

gde r
s
zavisi od gustine gasa, a r
0
od potencijala interakcije. Iz relacije (1) imamo da je r
s
3
~1/n, tako da
uslov (2) sada postaje:

1>>nr
0
3
. (3)

Parametar naziva se parametar retkog gasa. Za gas kod koga je uslov (3) zadovoljen kaemo da je
redak. Poseban sluaj predstavlja uslov kada je =0. Kako koncentracija ne moe biti nula, to je u
ovom sluaju poluprenik interakcije, odnosno potencijal interakcije, jednak nuli. Za takav gas
kaemo da je idealan gas.


3.2. IDEALAN GAS U RAVNOTEI


U daljem razmatranju zadraemo se na sluaju kada se gas sastoji od istih molekula.
Usvojiemo da se oni mogu posmatrati kao klasine estice ije je stanje odreeno kinetikim
stepenima slobode, odnosno poznavanjem poloaja r i impulsa p estice. Ovakav model gasa naziva
se sistem bestrukturnih estica, jer ne predvia mogunost da atomi u molekulu mogu imati i ostale
stepene slobode kretanja, ko to su recimo rotacija ili vibracija. Dakle, na gas koji posmatramo,
prikazuje se modelom Hamiltonijana u formi (1.2). Za idealan gas kao to je reeno potencijalna
energija interakcije je jednaka nuli, te moemo pisati:

ij
(|r
i
-r
j
|) =
ij
= 0 . (4)

Uzimajui ovo u obzir Hamiltonijan idealnog gasa odreen je izrazom:

( )

=
|
|
.
|

\
|
+ =
N
1 i
i 0
2
i
U
2m
p
H r
, (5)

gde je m masa atoma gasa, U
0
(r) potencijalna energija spoljanjeg potencijalnog polja.
U stanju ravnotee, za sistem koji se nalazi u termostatu, funkcija gustine verovatnoe f
N
je
odreena Gibbsovom raspodelom (2.11, 2.12 ):

( )
( )
kT
X H
kT
H - F
N
e
Z
1
e X f

= =
, (6)

gde je statistika suma Z (2.14):
r
0
r
s
39

( )
}
= dX e Z
kT
X H
-
. (7)

3.2.1. PRITISAK I ENTROPIJA IDEALNOG GASA

Odrediemo pritisak i entropiju idealnog gasa u sluaju kada ne postoji spoljanje polje,
odnosno kada je U
0
(r)=0. Pritisak i entropija odreeni su relacijama (2.22) i (2.21):
const T, N, V
F
p
=

, (8)

const V, N, T
F
S
=

. (9)

Da bi odredili ove izraze potrebno je odrediti slobodnu energiju F pomou izraza (2.15):

F = -kTlnZ . (10)

Hamiltonijan sistema dat izrazom (5) ima dva dela. Jedan deo zavisi samo od impulsa estica H(P),
dok drugi zavisi samo od koordinata H(R). Skup R(r
1
,r
2
,r
N
) predstavlja skup kojim su odreene sve
koordinate, a P(p
1
,p
2
,p
N
) predstavlja skup kojim su odreeni svi impulsi atoma gasa, tako da je X
= RP. Elementi njihove zapremine su: dR=dr
1
dr
2
dr
N
i dP=dp
1
dp
2
dp
N
, odnosno dX=dRdP.
Koristei to, relacija (7) za statistiku sumu se moe napisati kao:

( )
}
+
= dPdR e Z
kT
H(R) P H
-
. (11)
Kako je ovde potencijalna energija spoljanjeg polja jednak nuli, to znai da je H(R)=0, tako da izraz
za statistiku sumu iznosi:

( )
dR e dP e Z
0
kT
P H
} }

=
, (12)
gde drugi integral ima vrednost:

N
N
1 i
V
i
0
V d dR e

} }
=
=
|
|
.
|

\
|
= r
, (13)
Sada je statistika suma Z:


d e V d e V Z
N
1 i
i
2mkT
p
-
N
N
1 i
i
2mkT
p
N
2
i
N
1 i
2
i
}

}
= =

|
|
.
|

\
|
=

=
=
p p
, (14)
odnosno:


_
N
N
2mkT
p
-
2
2mkT
p
-
1
2mkT
p
-
N
d e ... d e d e V Z
2
N
2
2
2
1
} } }
= p p p
. (15)
Integral:
} }
+ +
=
z y x
2mkT
p p p
-
2mkT
p
-
dp dp dp e d e
2
z
2
y
2
x
2
p , (16)

moe se napisati u formi Poissonovog integrala:
40

( )
}
+

=
-
x -
dx e
2

, (17)
kao:
( )
} }
=
|
|
.
|

\
|
=

2 / 3
3
x
2mkT
p
2mkT
p
-
mkT 2 dp e d e
2
x
2
p
. (18)

Konano statistika suma Z postaje:

( ) 2
N 3
N
mkT 2 V Z = . (19)

Kada se ovaj izraz zameni u relaciju za slobodnu energiju (10) dobijamo:

( ) 2
N 3
N
mkT 2 kTln kTlnV F =
. (20)

Odavde iz (8) je:

nkT
V
1
NkT
V
F
p = =

= , (21)

odnosno koristei relaciju koja povezuje univerzalnu gasnu konstantu R, Boltzmannovu konstantu k i
Avogadrov broj N
a
, R=kN
a,
imamo:

V
T
R n
V
T
R
N
N
N
N
nkT p
m
a a
a
= = =
, (22)

gde je n
m
broj molova gasa. Ova relacija je dobro poznata jednaina stanja idealnog gasa. Nju smo
izveli primenjujui statistiku fiziku, dakle polazei od zakona koji vladaju u mikro svetu.
Eksperimentalna potvrda ovog rezultata ukazuje na valjanost korienog modela.
Primenom izraza (9), iz relacije (20), dobijamo entropiju idealnog gasa:

( ) kN mkT 2 kNln kNlnV S
2
3
2
3
+ + = . (23)



3.2.2. MAXWELL BOLTZMANNOVA RASPODELA


Jednoestina funkcija raspodele f
1
predstavlja funkciju gustine verovatnoe za pojavu
eljenog stanja pojedine estice. Posmatraemo idealan gas kod koga su molekuli prikazani modelom
bestrukturnih estica. Hamiltonijan je dat relacijom (5):

( )

=
|
|
.
|

\
|
+ =
N
1 i
i 0
2
i
U
2m
p
H r
. (24)

Sada emo polazei od relacije (2.53):

( ) ( )
}
=
1 1
N 1 1 1
d d
dX
t X, f t , , f
p r
p r
, (25)
41

za idealan gas u stanju termodinamike ravnotee, odrediti jednoestinu funkciju. Ovde je f
N

kanonska raspodela Gibbsa:

}
=
dX e
e
f
kT
H -
kT
-H
N
. (26)
Kako je:

( )

=
+
|
|
.
|

\
|
+

=
=
N
1 i
kT
U
2m
p
-
U
2m
p
kT
1
kT
H
oi
2
i
N
1 i
i o
2
i
e e e
r
,

dobijamo da je jednoestina funkcija raspodele:

( )
}

=
=

=
dX e e
d d
dX
e e
, f
kT
U
-
N
1 i
2mkT
p
-
1 1
kT
U
-
N
1 i
2mkT
p
1 1 1
oi
2
i
oi
2
i
p r
p r
. (27)

Elementarnu zapreminu dX napisaemo kao:

dX = dr
1
dr
2
dr
N
dp
1
dp
N
=

= =
N
1 i
i
N
1 i
i
d d p r
,
tako da izraz (27) postaje:

( )

}

}

}
=

=
= =

= =

|
|
.
|

\
|
|
|
.
|

\
|
|
|
.
|

\
|
|
|
.
|

\
|
=
N
1 i
i
kT
U
N
1 i
i
2mkT
p
-
N
2 i
i
N
1 i
kT
U
N
2 i
i
N
1 i
2mkT
p
1 1 1
d e d e
d e d e
, f
oi
2
i
oi
2
i
r p
r p
p r


Kao to se vidi u brojiocu se ne vri integracija po prvoj estici. Zato emo deo u podintegralnoj
funkciji koji odgovara prvoj estici izvui ispred integrala. U imeniocu emo integraciju po prvoj
estici napisati odvojeno od ostalih integracija. Napomenimo da je integracija u brojiocu reda 3N-3,
dok je integracija u imeniocu reda 3N. Gornji izraz postaje:


}

} }

}
= =

= =

|
|
.
|

\
|
|
|
.
|

\
|
|
|
.
|

\
|
|
|
.
|

\
|
=
N
2 i
N
2 i
i
kT
U
-
i
2mkT
p
-
1
kT
U
1
2mkT
p
N
2 i
i
kT
U
-
N
2 i
i
2mkT
p
-
kT
U
2mkT
p
1 1 1
d e d e d e d e
d e d e e e
) , ( f
oi
2
i o1
2
1
oi
2
i o1
2
1
r p r p
r p
p r
.

Iz dobijenog izraza vidi se da se integrali, po ostalim esticama izuzev prve mogu skratiti, tako da
dobijamo:

42
( )
}
}
=
1
kT
U
-
kT
U
-
1
2mkT
p
-
2mkT
p
-
1 1 1
d e
e
d e
e
, f
o1
o1
2
1
2
1
r
p
p r
. (28)

Dobijena jednoestina funkcija raspodele poznata je kao Maxwell Boltzmannova raspodela.
Integracija po impulsima prve estice moe se izraunati, to je pokazano ranije izrazom (18):

( )
} }
=
|
|
.
|

\
|
=

2 / 3
3
x
2mkT
p
2mkT
p
-
mkT 2 dp e d e
2
x
2
p
.

Kako je forma potencijalne energije spoljanjeg polja U
0
(r) proizvoljna funkcija, to se integracija po
zapremini obavlja kada je poznato u kakvom se spoljanjem potencijalnom polju gas nalazi:
gravitacionom, elektrostatikom,... .
Maxwell-Boltzmannova funkcija raspodele moe se dakle napisati kao:

2
0 1 0 1 1
2
1
3
2
2
0 1
0 1 1
U ( ) U ( ) p
- - -
p
2mkT kT kT
-
-
2mkT
1 1 1 U ( )
U ( ) p
-
- -
kT
2mkT kT
1
1 1
e e e
f ( , ) (2 mkT) e .
e d
e d e d
= =
}
} }
r r
r
r
r p
r
p r
(29)

sa uslovom normiranja:

( )
}
= 1 d d , f
1 1 1 1 1
p r p r
. (30)

Da bi ukazali da se ova raspodela odnosi na bilo koju esticu, esto se izostavlja pisanje
indeksa za impuls i poloaj estice. Takoe, umesto indeksa koji oznaava da je re o jednoestinoj
funkciji raspodele, piu se indeksi koji oznaavaju da se radi o Maxwell-Boltzmannovoj raspodeli,
odnosno :

) , ( f ) , ( f
1 1 1 MB
p r p r =
, ( ) 1 d d , f
MB
}
= p r p r
. (31)

Polazei od injenice da su vektori poloaja i impulsa nezavisno promenljive veliine, to izraz
(31), koji predstavlja verovatnou da estica istovremeno ima eljeni impuls i poloaj, moemo
napisati kao proizvod dveju pojedinih verovatnoa. Prva verovatnoa je da estica ima eljen impuls,
bez obzira gde se nala, a druga da estica ima traen poloaj, bez obzira kakav joj je impuls.
Odnosno:

B M MB
f f f = , (32)

gde je: f
M
Maxwellova funkcija raspodele, a f
B
Boltzmannova funkcija raspodele. O njima e biti rei
u narednim paragrafima.


3.2.3. MAXWELLOVA FUNKCIJA RASPODELE


Poseban sluaj predstavlja raspodela estica samo po impulsima. Funkcija gustine
verovatnoe f
1
(p
1
), da neka uoena estica (recimo estica 1) ima eljeni impuls, bez obzira na kom se
mestu nalazi, naziva se Maxwellova raspodela. Znaajno je da se ona moe izvesti za usvojen model
gasa i onda kada on nije idealan.
Kao i u prethodnom sluaju krenuemo od Hamiltonijana, ali ovde u najoptijem obliku (1.2):

43
( )

< =
+
|
|
.
|

\
|
+ =
N j i 1
ij
N
1 i
i 0
2
i
U
2m
p
H r
, (33)

Jednoestinu funkciju raspodele po impulsima, polazei od N estine funkcije, moemo odrediti iz
izraza:

( ) ( )
}
=
1
N 1 1
d
dX
t X, f f
p
p
. (34)

Za stanje ravnotee ponovo koristimo Gibbsovu funkciju raspodele:

}
=
dX e
e
f
kT
H -
kT
-H
N
,
gde je:

( )

<

=
+

|
|
.
|

\
|
+

=

=
<
N j i 1
kT
-
N
1 i
kT
U
2m
p
-
kT
1
U
2m
p
kT
1
kT
H ij
oi
2
i
N j i 1
ij i o
2
i
e e e e
r
.

Sada izraz (34) za f
1
(p
1
) postaje:


}

}

} }

}

}

}
= = <

= <

|
|
.
|

\
|
|
|
.
|

\
|
|
|
.
|

\
|
|
|
.
|

\
|
=
N
2 i
N
2 i
i
kT
U
-
N j i 1
kT
-
i
2mkT
p
-
1
kT
U
-
1
2mkT
p
N
2 i
i
kT
U
-
N j i 1
kT
-
N
2 i
i
2mkT
p
-
1
kT
U
-
2mkT
p
1 1
d e e d e d e d e
d e e d e d e e
) ( f
oi ij
2
i o1
2
1
oi ij
2
i o1
2
1
r p r p
r p r
p
.

Skraivanjem istih integrala koji su u brojiocu i imeniocu, dobijamo:
( )
2mkT
p
-
-
1
2mkT
p
-
2mkT
p
-
1 1
2
1
2
3
2
1
2
1
e mkT) 2 (
d e
e
f = =
}
p
p
. (35)

Ova relacija naziva se Maxwellova funkcija raspodele molekula gasa po impulsima. Ona je normirana
na jedinicu, odnosno imamo:

( )
}
= 1 d f
1 1 1
p p . (36)

Napomenimo da smo ovu raspodelu izveli za najoptiji sluaj Hamiltonijana. To znai da je u
termodinamikoj ravnotei, raspodela molekula po impulsima u gasu uvek Maxwellova, bez obzira na
oblik interakcije izmeu estica ili forme spoljanjeg potencijalnog polja.
Naravno, za sluaj idealnog gasa, ovu relaciju smo mogli dobiti polazei od izraza (29).
Njegovom integracijom po svim moguim vrednostima za vektor poloaja estice dobili bi:

44
( )
2
0 1 1
2
1
3
2
2
0 1 1
U ( ) p
- -
2mkT kT p
-
1
-
2mkT
1 1 1 1 1 1
U ( ) p
- -
2mkT kT
1 1
e e d
f f ( , )d (2 mkT) e .
e d e d
= = =
}
}
} }
r
r
r
p r p r
p r
(37)

Kako se radi o jednoestinoj raspodeli za proizvoljnu esticu, to neemo pisati indeks, a Maxwellovu
raspodelu oznaiemo sa f
M
. Na taj nain, kao i gore, dobijamo:
1 M
f f = , ( )
2mkT
p
-
-
M
2
2
3
e mkT) 2 ( f = p , ( )
}
= 1 d f
M
p p . (38)


3.2.4. MAXWELLOVA RASPODELA
PO JEDNOJ KOMPONENTI IMPULSA


Maxwellova funkcija raspodele odreuje verovatnou da estica ima eljeni impuls, naravno
misli se na vektor impulsa. Ukoliko nas interesuje raspodela estica po jednoj komponenti impulsa
potrebno je Maxwellovu funkciju po impulsima f
M
(p) iz izraza (38) integraliti po svim komponentama
impulsa izuzev jedne:

f
M
(p
x
) = }f
M
(p)dp
y
dp
z
. (39)

Kako je
2
z
2
y
2
x
2
p p p p + + = , to za raspodelu estica po komponentama impulsa dobijamo:


( ) ( )
z
2mkT
p
-
y
2mkT
p
-
2mkT
p
-
2 / 3
x M
dp e dp e e mkT 2 p f
2
z
2
y
2
x
} }
+

+

=

,

odnosno, koristei ponovo Poissonov integral (17), imamo:

( ) ( )
2mkT
p
-
2 / 1
x M
2
x
e mkT 2 p f

= , (40)

sa uslovom normiranja:

( )
}
= 1 dp p f
x x M
. (41)

Kako su sve tri komponente impulsa nezavisno promenljive, do istog rezultata se moglo doi
polazei od izraza (38) i injenice da je verovatnoa za pojavu eljenog impulsa jednaka proizvodu
verovatnoa za pojavu sve tri komponente istovremeno:

2mkT
p p p
-
-
M
2
z
2
y
2
x
2
3
e mkT) 2 ( ) ( f
+ +
= p = f
M
(p
x
)f
M
(p
y
)f
M
(p
z
) .

Koristei relaciju (40) moemo odrediti srednju vrednost komponente
x
p . Prema definiciji
za srednju vrednost neke fizike veliine, kada znamo funkciju gustine verovatnoe po argumentu,
imamo:

45
( ) ( )
x
2mkT
p
-
2 / 1
-
x x
-
x M x x
dp e mkT 2 p dp p f p p
2
x

} }
= =
.
Kako je podintegralna funkcija neparna, to je rezultat ove integracije jednak nuli, odnosno dobijamo
da je
x
p = 0. Naravno kako je
m
p
v
x
x
=
, to je i srednja vrednost komponente brzine jednaka nuli.
Ovde se radi o stanju termodinamike ravnotee kada je kretanje estica u raznim pravcima
podjednako verovatno, ili kako se to esto kae haotino, tako da je dobijeni rezultat oekivan. Kako
emo pokazati kasnije, za stanje u neravnotei, kada imamo usmereno kretanje, ova srednja vrednost
nee biti nula.
Odredimo sada i srednju vrednost kvadrata komponente impulsa. Imamo da je:


( )
x
-
x M
2
x
2
x
dp p f p p
}
+

=
=( )
x
2mkT
p
-
-
2
x
2 / 1
dp e p mkT 2
2
x
}

.

Ovaj integral reiemo tako to emo poi od relacije (17) i diferencirati obe strane po parametru
=1/(2mkT). Dobijamo da je: mkT p
2
x
= .
Odavde moemo odrediti i srednju vrednost kvadrata komponente brzine:
m
kT
m
p
v
2
2
x 2
x
= =
.


3.2.5. MAXWELLOVA RASPODELA PO INTENZITETU BRZINA


Polazei od Maxwellove raspodela po impulsima odrediemo raspodelu po intenzitetima
brzina estica gasa. Poi emo od injenice da estica koja ima impuls p istovremeno ima brzinu, koja
je odreena relacijom v=p/m. To znai da je broj estica dN(p), koji ima impulse oko p, jednak broju
estica dN(v), koji imaju brzine oko v. Ovaj termin: oko eljene vrednosti vektora znai da vektori
koje posmatramo moraju poinjati iz iste take kao i eljeni vektor, a da se njihovi vrhovi nalaze u
elementarnoj zapremini oko vrha eljenog vektora (vidi sliku 4 ili 5). Sledi da mora biti zadovoljena
jednakost:

( ) ( )
N
dN
N
dN v p
= , (42)

gde je N ukupan broj estica. Kako je prema definiciji funkcije gustine verovatnoe:

p p
p v
v v d ) ( f
N
) dN(
N
) dN(
d ) ( f
M M
= = = , (43)

to se za funkciju f
M
(v) dobija:

v
p
p v
d
d
) ( f ) ( f
M M
= . (44)

Poto je dp/dv=m
3
i p
2
=(mv)
2
, to primenom relacije (38) imamo da je:

( )
2kT
mv
-
-
3
M
2
2
3
e mkT) 2 ( m f = v i ( )
}
= 1 d f
M
v v
. (45)

46
Da bi odredili raspodelu estica po intenzitetima brzina prei emo iz dosada korienog
pravouglog u sferni koordinatni sistem. Sada je brzina odreena sa komponentama (v,,). Raspodela
estica po intenzitetima brzina v, bez obzira kakve su ostale komponente i , odreuje se kao i do
sada integracijom po svim ostalim komponentama izuzev po intenzitetu. Element zapremine u
sfernom koordinatnom sistemu dat je izrazom dv = v
2
sindddv. Maxwellova raspodela po
intenzitetima brzina odreena je izrazom:
( ) ( ) ( )
} }
= = d d sin v f
dv
d
f v f
2
M
v
v
v
} }
= =
|
.
|

\
|
=

o
2
o
kT 2
mv
-
2
2 / 3
d d sin e v
kT 2
m
2
.
odnosno:
( )
kT 2
mv
-
2
2 / 3
M
2
e v
kT 2
m
4 v f
|
.
|

\
|
=

, ( )
}
=1 dv v f
M
. (46)

Odredimo sada srednju vrednost kvadrata intenziteta brzine. Imamo da je:

( )
kT 2
mv
-
0
4
2 / 3
0
M
2 2
2
e v
kT 2
m
4 dv v f v v
} }

|
.
|

\
|
= =

.

Ovaj integral reiemo tako to emo poi od relacije (17) i diferencirati obe strane po parametru =
m/(2kT) dva puta. Dobijamo da je
m
3kT
v
2
=
. Interesantno je napomenuti da koristei ve dobijeni
rezultat za srednju vrednost kvadrata komponente brzine
m
kT
v
2
x
=
, imamo da je:
2
z
2
y
2
x
2
v v v v + + =
. Rezultat je opravdan jer su komponente brzina nezavisno promenljive veliine.
Srednja vrednost kinetike energije molekula je sada:
2
3kT
2
mv
E
2
k
= =
.


3.2.6. BOLTZMANNOVA FUNKCIJA RASPODELE


Ponaanje poloaja estica idealnog gasa u spoljanjem potencijalnom polju opisano je
Boltzmannovom raspodelom. Ona predstavlja funkciju gustine verovatnoe da neka estica ima
vektor poloaja oko neke eljene vrednosti. Kako je funkcija gustine verovatnoe, da neka estica ima
eljeno stanje, odreeno time da estica ima impuls i koordinatu oko neke eljene vrednosti, data
Maxwell Boltzmannovom raspodelom, to e se Boltzmannova raspodela dobiti integracijom
prethodne po svim moguim vrednostima impulsa estice. Imamo:

( ) ( )
}
=
1 1 1 1 1 1
d , f f p p r r
. (47)

Zamenom izraza (29) za f
1
(r
1
,p
1
) u ovaj izraz dobijamo:


( ) ( ) . d e mkT 2
d e
e
d
d e
e
e mkT 2 ) ( f
1
2mkT
p
-
2 / 3
1
kT
) ( U
-
kT
) ( U
-
1
1
kT
) ( U
-
kT
) ( U
-
2mkT
p
-
2 / 3
1 1
2
1
1 o
1 o
1 o
1 o
2
1
}
} }
}

= = p
r
p
r
r
r
r
r
r

.

U ovom izrazu vrednost integrala po impulsima je prema (18) takva da se on skrauje sa konstantom u
zagradi, te dobijamo da je Boltzmannova raspodela:

47

1
kT
) ( U
-
kT
) ( U
-
1 1
d e
e
) ( f
1 o
1 o
r
r
r
r
}
=
, ( )
}
= 1 d f
1 1 1
r r
. (48)
Kako se ovde radi o raspodeli po koordinatama za proizvoljnu esticu, to neemo pisati indeks za
esticu, a Boltzmannovu raspodelu oznaiemo sa f
B
(r). Koristei definiciju za Boltzmannovu
raspodelu imamo:

( ) ( )
N
n
Nd
dN
) ( f
B
r
r
r
r = =
, (49)

gde je f
1
(r)=f
B
(r), a n(r)=dN(r)/dr . Odavde je koncentracija estica idealnog gasa u sluaju kada se
on nalazi u spoljanjem potencijalnom polju sa potencijalnom energijom U
0
(r):

( )
kT
) ( U
-
kT
) ( U
-
kT
) ( U
-
B
o
o
o
e const.
d e
e
N ) ( Nf n
r
r
r
r
r r = = =
}
. (50)
U sluaju da potencijalna energija spoljanjeg potencijalnog polja zavisi od koordinata samo du
nekog preferentnog pravca, odnosno U
0
(r)=U
0
(x), zavisnost Boltzmannove raspodele moemo
odrediti integralei relaciju (48) za f
B
(r) po ostalim komponentama izuzev x:

( ) ( )
( )
( )
( )
( )
dx e
e
dydz dx e
dydz e
dz dy f x f
kT
x U
-
kT
x U
-
kT
x U
-
kT
x U
-
B B
o
o
o
o
} } }
}
}
= = = r
.
Koncentracija du ovog preferentnog pravca menja se kao:


( ) ( )
( )
( )
( ) ( )
. e n e const.
dx e
Ne
x) ( Nf
N
N
Sdx
x dN
Sdx
x dN
n(x)
kT
x U
-
0
kT
x U
-
kT
x U
-
kT
x U
-
B
o o
o
o
= = = = = =
}

Ovde je S jedinina povrina normalna na pravac x, tako da je Sdx element zapremine. Tada je
n(x)=dN(x)/Sdz koncentracija estica gasa a n
0
je koncentracija gasa za x=0.
Iz ove relacije moe se dobiti dobro poznata barometarska jednaina za promenu
atmosferskog pritiska sa visinom. U uslovima kada se vazduh moe smatrati idealnim gasom, ona se
moe koristiti za odreivanje promene koncentracije molekula vazduha sa visinom u gravitacionom
polju Zemlje. Zavisnost pritiska od koncentracije kod idealnog gasa data je izrazom (21), odnosno
p=nkT. U sluaju kada se moe smatrati da je promena temperature sa visinom konstanta dobijamo:

kT
) x ( U
0
kT
) x ( U
0
0 0
e p e kT n p(x)

= = . (51)

Kako je potencijalna energija u gravitacionom polju U
0
(x)=mgx, gde je g ubrzanje zemljine tee, to
konano dobijamo:

kT
mgx
0
e p p(x)

= .



48
3.3. REALAN GAS U RAVNOTEI


Gas koji sreemo u prirodi vrlo retko se moe prikazati modelom idealnog gasa. Zbog toga
emo se pozabaviti modelom neidealnog odnosno realnog gasa. Naravno, postojanje interakcije
izmeu molekula uslonjava izraunavanja, te je neophodno usvojiti dodatne aproksimacije. Realan
gas posmatraemo kao sistem bestrukturnih estica, koji se sastoji od jednakih molekula. Molekul
posmatramo kao esticu ije je stanje odreeno vektorom poloaja i vektorom impulsa. Unutranju
strukturu molekula na model ne vidi, odnosno zanemarujemo mogunost rotacije i vibracije atoma u
molekulu. Takoe, smatraemo da je realan gas redak gas, tako da je <<1. Potencijal spoljanjeg
polja emo zanemariti, odnosno u naim izraunavanjima usvojiemo da je U
o
(r)=0.



3.3.1. PRITISAK REALNOG GASA


Potencijalnu energiju interakcije izmeu molekula realnog gasa (|r
i
-r
j
|), prikazaemo
modelom Lennarda Jonesona datog u 1.2.1. Imamo da je:
(|r
i
-r
j
|) =
(
(

|
.
|

\
|

|
.
|

\
|
= =
6
0
12
0
ij
r
r
r
r
4 (r) r) (
(52)
Hamiltonijan ovog sistema, u odsustvu spoljanjeg polja, dat je relacijom (1.2):

< =
+
|
|
.
|

\
|
=
N j i 1
ij
N
1 i
2
i
2m
p
H . (53)

Pritisak realnog gasa odrediemo sada na nain kako je to uraeno u delu 3.2.1. Polazimo od
relacije (8):

const. T, N, V
F
p
=

, (54)

i relacije (10) za slobodnu energiju:

F=-kTlnZ . (55)













Sl.17. Potencijalna energija Lennarda Jonesona

Razdvajanjem u Hamiltonijanu dela koji zavisi samo od impulsa H(P) i dela koji zavisi samo od
koordinata H(R) izraz za statistiku sumu prema (11) postaje:




r
o

r
0
(r)
49
( )
}
+
= dPdR e Z
kT
H(R) P H
-
.
Mnoei i delei ovaj izraz sa V
N
dobijamo:



( ) ( )
_ _
1 o
Z
1 0
kT
R H
N -
Z
kT
P H
N
Z Z dR e V dP e V Z = =
} }

. (56)

Ovde Z
0
, u skladu sa relacijom (14), predstavlja statistiku sumu idealnog gasa. lan korekcije zbog
neidealnosti je Z
1
.
Koristei ovaj rezultat, iz (55) dobijamo da se sada slobodna energija takoe moe napisati u
formi sume dva lana:

F=-kTlnZ=-kTlnZ
0
kTlnZ
1
= F
0
+F
1
. (57)

Jednaina kojom se odreuje pritisak takoe dobija dva lana, jedan koji predstavlja pritisak idealnog
gasa p
0
i drugi koji je korekcija usled neidealnosti gasa p
1
:

1 0
1 0
p p
T V
F
T V
F
T V
F
- p + =

=
. (58)

Pritisak idealnog gasa je odreen izrazom (21):

p
0
=nkT . (59)

Odrediemo lan korekcije usled neidealnosti Z
1
:

( )
dR e
V
1
Z
kT
R H
-
N
1
}
= dR e
V
1
kT
-
N
ij
}

=

dR. e
V
1
N j i 1
kT
-
N
ij
}

<

=
(60)
Kako
ij
prima vrednosti izmeu beskonanosti i nule (sl.17) to se vrednosti izraza
kT
ij
-
e

kreu od
nule do jedan. Zbog toga emo njega prikazati pomou proizvoljne funkcije f
ij
na sledei nain:













Sl.18 Grafik funkcije f
ij
.

ij
KT
-
f 1 e
ij
+ =

, (61)
Naimo sada tu proizvoljnu funkciju f
ij
. Ona se moe odrediti iz izraza:
f
ij
(|r
i
-r
j
|)=f(r)
-1
r
0
r
50
1 e f
KT
-
ij
ij
=

, (62)
gde je potencijalna energija interakcije
ij
data relacijom (52). Grafik funkcije f
ij
prikazan je na slici
18.
Sada podintegralna funkcija u (60) postaje:

( ) ). f ( f 1 ... f f f 1 f 1 e
2
ij
N j i 1
ij
f
lk ij
N j i 1
ij
N j i 1
ij
N j i 1
kT
2
ij
ij
+ + = + + + = + =

<

< < <

_

Dobijeni red zapisan je sa prva dva lana. Ostatak reda ine lanovi suma viih stepena funkcije f
ij
.
Oni su prikazani funkcijom ostatka O(f
2
ij
). Zamenom ovog izraza u (60) dobijamo:

dR ) f (
V
1
dR f
V
1
dR
V
1
Z
2
ij N
N j i 1
ij N N 1
} } }

+ + =
<
. (63)

Dobili smo da lan korekcije predstavlja red integrala. Integracijom prvog lana dobijamo:

} } } } }

= = =
=
1 d ... d d
V
1
d
V
1
dR
V
1
N 2 1 N
N
1 i
i N N
r r r r
.
Vrednost drugog integrala je:

( ) ( )
}

}

}
< <
=
j i ij
N j i 1 j i
N
j i
j i ij
N j i 1
N
d d f
d d
dR
V
1
d d
dR
d d f
V
1
r r
r r r r
r r
,

odnosno posle izraunavanja prve integracije i zamene mesta integralu i sumi, za drugi integral
dobijamo:


( ) ( ) ( ). d d f
V
1
d d f V
V
1
d d f
d d
dR
V
1
N j i 1
j i ij 2
N j i 1
j i ij
2 - N
N
N j i 1
j i ij
j i
N

}

} }
< < <
= = r r r r r r
r r


Zamenom izraunatih vrednosti u izraz (63), lan korekcije Z
1
postaje:

}

}
+ + =
<
) f ( d d f
V
1
1 Z
2
ij
N j i 1
j i ij 2 1
r r
. (64)

lanovi viih stepena u ovom redu prikazani su funkcijom ostatka O(f
2
ij
). Kako interakcija izmeu
molekula zavisi samo od modula rastojanja izmeu molekula, to i funkcija f
ij
zavisi samo od modula
rastojanja, odnosno f
ij
|r
i
-r
j
|= f
ij
|r|. Zato emo uvesti smenu da je: r=r
i
-r
j
i dr=dr
i
, odnosno poziciju
estica pratiemo u funkciji od r, i r
j
. Umesto integracije po dr
i
dr
j
sada emo integraliti po drdr
j
, pa
imamo:

( )
j ij j i ij
d d f d d f r r r r r
} }
=
( )
} }
=
j ij
d d f r r r ( ) r r d f V
ij
}
=


Na model ne razlikuje molekule i zbog toga funkcija f
ij
|r| ne zavisi od molekula koji se posmatra, ve
je ista za sve. Zato uz nju neemo pisati indekse. Kako ona zavisi od modula rastojanja izmeu
molekula, pri izraunavanju ovog integrala koristiemo sferni koordinatni sistem. Sada ovaj integral
postaje:

( )
} } }


0
2
0
2
ij
d d sin dr r r f V
( ) dr r r f V 4
2
}
=
.
Izraz (64) za lan korekcije Z
1
sada postaje:
51

( )
} }

+ + =
<
) f ( dr r r f
V
4
1 Z
2
ij
2
N j i 1
1

. (65)

Integral u ovoj sumi je odreen integral. Njegovim izraunavanjem, za poznatu funkciju potencijalne
energije interakcije, dobili bi neku vrednost koja je ista za sve molekule. Zbog toga se suma moe
napisati kao proizvod ovog integrala i broja njenih lanova. Sumiranje se ovde vri po svim
esticama, uz uslov da nema ponavljanja i da estica sama na sebe ne deluje. Dakle broj lanova sume
je ( )
2
N 1 - N
2
N
=
|
|
.
|

\
| . U ovom izrazu jedinicu emo zanemariti jer je N reda N
a
. Korekcioni lan je
sada:

( ) ) x ( dr r r f
V
N
2 N 1 Z
2
x
0
2
1
+
|
|
.
|

\
|
+ =
}

. (66)

Odrediemo sada red veliine izraza oznaenog sa x:

( ) ( )
} }

= =
0
2
0
2
dr r r f n 2 dr r r f
V
N 2
x

, (67)

gde je n =N/V, koncentracija molekula u gasu. Izraunavanje ovog integrala zahteva poznavanje
funkcije f(r). Ona je definisana izrazom (62), a odreena je oblikom potencijalne energije interakcije
(r). Korienje forme Lennarda Jonesona za odreivanje funkcije f(r) je jako sloeno. Zbog toga
emo funkciju f(r), prikazanu na sl.18, aproksimirati na sledei nain. Na intervalu promene
argumenta od 0 do r
0
, usvojiemo da je njena vrednost 1. Za vrednosti promenljive vee od r
0
,
usvojiemo da je njena zavisnost odreena njenim asimptotskim razvojem. Iz izraza (62) razvojem u
red eksponencijalnog lana za velike vrednosti r, odnosno , dobijamo da je njen asimptotski razvoj:
f(r)-/kT. Nama treba ovaj asimptotski razvoj za vrednosti argumenta vee od r
0
. Kako tada
prima negativne vrednosti (vidi sl.17), to aproksimaciju u ovoj oblasti vrimo pomou apsolutne
vrednosti asimptotskog razvoja. Dakle funkcija f(r) aproksimira se izrazom:

( )

> |
.
|

\
|

o
6
0
o
r r ,
r
r
kT
4
kT
r r , 1
r f

. (68)

Grafik ove aproksimacije prikazan je na slici 19. Napomenimo da je povrina ispod ove
aproksimativne funkcije uvek vea od adekvatne povrine ispod funkcije f(r).
Korienjem aproksimacije (68) odrediemo integral u (67). Dobijamo:

( ) =

+ = =
} } }

3
0
2
r
0 r
2
0
2
nr dr) r
kT
dr r n( 2 dr r r f n 2 x
0
0

pri emu se uzima da je odnos veliina 4/kT istog rada. Dobili smo da je veliina x u stvari reda
veliine parametra retkog gasa . Da bi dalje mogli da obavimo izraunavanje lana korekcije za
statistiku sumu, a zatim da odredimo korekciju za slobodnu energiju i pritisak realnog gasa,
neophodno je usvojiti uslov da se radi o realnom ali retkom gasu. To znai da je zadovoljen uslov
retkog gasa: x<<1.
Vratimo se sada na izraunavanje lana korekcije Z
1
prema relaciji (66). Kako je x malo,
usvojiemo da je funkcija ostatka O(x
2
) oblika takvog da razvoj u (66) moemo napisati u obliku
binomnog reda:
52

( )
( )
N 2 2
1
x 1 x
2
1 - N N
Nx 1 ) x ( Nx 1 Z + = + + + + + =
.
Zamenom izraza za x iz (67) u ovu relaciju dobijamo:

( )
N
0
2
1
dr r r f
V
N 2
1 Z
|
|
.
|

\
|
+ =
}

. (69)
Sada iz relacije (57) za korekciju slobodne energije dobijamo:
















Sl.19. Grafik asimptotske aproksimacije.


( )
|
|
.
|

\
|
+ = =
}

0
2
1 1
dr r r f
V
N 2
1 NkTln kTlnZ F

. (70)

Iskoristiemo ponovo injenicu da je x mala veliina. Tada za male vrednosti argumenta,
logaritamsku funkciju moemo prikazati pomou razvoja u red ln(1+x)x. Dobijamo da je:

( )
}

=
0
2 2
1
dr r r f
V
2
kTN F

. (71)

Usvajanjem asimptotske aproksimacije, mogue je reiti ovaj integral. Imamo da je:


,
kT
b
- a
V
N
kT ) dr r
kT
2
a
dr r 2 - (
V
N
kT F
2
kT
b
2
r
-
0
2
2
1
0
0
r
|
.
|

\
|
=
(
(

+
|
|
.
|

\
|
=
} }

_ _

(72)
gde su a i b/kT konstante. Ovde a zavisi od poluprenika interakcije molekula, odnosno njegovih
dimenzija, a b od oblika potencijalne energije interakcije izmeu estica.
Sada korekcija pritiska p
1
, prema (58) postaje:
( ) b - akT n
kT
b
- a
V
kTN
const. T V
F
p
2
2
2
1
1
=
|
.
|

\
|
=
=

=
. (73)

Pritisak u realnom gasu p odreen je, prema (58), sumom pritiska realnog gasa p
0
i lana
korekcije pritiska p
1
. Imamo da je:

f
ij
(|r
i
-r
j
|)=f(r) -
isprekidsnom linijom


f
apr.
(r) -
punom linijom
-1
r
0
r
53
( ) b - akT n nkT p p p
2
1 o
+ = + = .
Sreivanjem ovog izraza tako da lanovi sa temperaturom ostanu na desnoj strani, imamo:
( ) an 1
V
N
kT
V
N
a
V
N
kT b
V
N
p
2
2
2
+ =
|
|
.
|

\
|
|
.
|

\
|
+ = +
.

Konstanta a je reda veliine r
0
3
, tako da je proizvod an<<1. Uslov retkog gasa iskoristiemo i ovde.
Za male vrednosti x, red 1+x+x
2
+ moemo aproksimirati kolinikom 1/(1-x). To znai da emo izraz
(1+na) aproksimirati izrazom 1/(1-na). Gornji izraz postaje:

V
N
a 1
1
V
N
kT b
V
N
p
2
2

= +
.

Konano dobijamo relaciju kojom je odreen pritiska kod realnog gasa:

( ) NkT aN V b
V
N
p
2
2
=
|
|
.
|

\
|
+
. (74)

Ova relacija zove se jednaina Van der Waalsa. Ona je bila napisana empirijski, polazei od jednaine
stanja za idealan gas. Van der Waals je sugerisao da je u sluaju realnih gasova neophodno uvesti dve
korekcije. Prvo je neophodno uvesti korekciju pritiska, lanom koji sadri konstantu b, zbog
interakcije izmeu molekula. Drugo je da se i zapremina gasa mora korigovati lanom aN, ime se
uzima u obzir zapremina molekula. Primena ove jednaine u praksi pokazuje da ona vrlo tano
opisuje realan redak gas pri visokim temperaturama. Meutim u sluaju gustog gasa, kada su
temperature niske ona je praktino neprimenljiva. Kao to na model ukazuje, tada je neophodno prii
egzaktnom izraunavanju svih lanova u sloenim sumama koje smo mi dobili. Naalost pokazuje se
da neki od integrala, raunati na ovakav nain ne konvergiraju. To ukazuje da je sluaj gustog gasa
izuzetno sloen problem, koji zahteva sasvim drugaiji prilaz.
Moda je interesantno znati da je ovaj nain izvoenja jednaine Van der Waalsa, koji smo i
mi preuzeli, prvi put uradio H.D.Ursell u svojoj doktorskoj tezi 1927. godine.


3.3.2. RASPODELA ESTICA REALNOG GASA U PROSTORU
KADA NEMA SPOLJANJEG POLJA


Odredimo raspodelu estica realnog gasa u prostoru, u sluaju kada nema spoljanjeg
potencijalnog polja. Analogno relaciji (35), funkcija gustine verovatnoe f
1
(r
1
), da neka uoena
estica ima eljenu vrednost vektora poloaja (u naem sluaju estica 1), bez obzira koliki joj je
impuls, bie odreena izrazom:

( ) ( )
}
=
1
N 1 1
d
dX
X f f
r
r . (75)
U stanju ravnotee N estina funkcija je kanonska raspodela Gibbsa:

}
=
dX e
e
f
kT
H -
kT
-H
N
,

gde je Hamiltonijan sistema, kada nema spoljanjeg potencijalnog polja, dat izrazom:
54


< =
+
|
|
.
|

\
|
=
N j i 1
ij
N
1 i
2
i
2m
p
H .

Razdvajanjem Hamiltonijana na deo koji zavisi samo od impulsa i deo koji zavisi samo od koordinata
dobijamo:

kT
H(R) H(P)
kT
H
e e
+

= .

Njegovom zamenom u kanonsku raspodelu Gibbsa, i unoenjem u relaciju (75) dobijamo:

( )
( )
( )
} }
} }
=
dR e dP e
d
dR
e dP e
f
kT
H(R)
-
kT
P H
-
1
kT
H(R)
-
kT
P H
-
1 1
r
r


U ovom izrazu mogu se skratiti integrali po impulsu. Kako je:

<

=
<
N j i 1
kT
-
kT
1
kT
H(R) ij
N j i 1
ij
e e e ,
to prethodni izraz postaje:

}

}

<

<

=
dR e
d
dR
e
) ( f
N j i 1
kT
-
1 N j i 1
kT
-
1 1
ij
ij
r
r
. (76)

Potencijalna energija interakcije izmeu estica
ij
(r
i
-r
j
) zavisi od modula rastojanja izmeu njih.
Zbog toga emo koordinatni poetak postaviti ne u taki (0,0,0) ve u taku gde se nalazi prva estica,
odnosno na mestu odreenim vektorom poloaja r
1
. Ovo premetanje koordinatnog poetka znai da
emo sada poziciju taaka odreivati novim vektorom l. Uvoenjem smene: l
2
=r
2
-r
1
, l
i
=r
i
-r
1
,
l
j
=r
j
-r
1
, l
N
=r
N
-r
1
; iz ega sledi da je: dl
2
=dr
2
, dl
N
=dr
N
, za potencijalnu energiju interakcije
imamo:

ij
(r
i
-r
j
)=
ij
(r
i
-r
1
+r
1
-r
j
)=
ij
(l
i
-l
j
),

a takoe i:

dR/dr
1
=dr
2
dr
3
dr
N
= dl
2
dl
3
dl
N
.

Zamenom u relaciju (76) dobijamo:

}

}
}

= <

= <

=
N
2 i
i
N j i 1
kT
-
1
N
2 i
i
N j i 1
kT
-
1 1
d e d
d e
) ( f
ij
ij
l r
l
r
.

Integral koji se nalazi u brojiocu skrauje se istim integralom u imeniocu i dobijamo:
55
V
1
d
1
) ( f
V
1
1 1
= =
}
r
r
. (77)
Rezultat koji smo dobili je vrlo znaajan. Bez obzira na oblik interakcije izmeu estica, kada
nema spoljanjeg polja, raspodela estica u sudu je homogena.


3.4. PLAZMA COULOMBOV GAS


Posmatraemo sistem koji se sastoji od mnotva naelektrisanih estica. Takav sistem naziva
se potpuno jonizovana plazma. Zadraemo se na sluaju kada estice izmeu sebe interaguju samo
elektrinim, odnosno Coulombovim silama, dakle smatramo da se magnetno polje moe zanemariti.
Upravo zbog toga se u literaturi, za ovakav sistem estica, sree i naziv Coulombov gas. Za razliku od
realnog gasa, gde je potencijalna energija Lennarda Jonesona kratkog dometa, ovde ona zavisi od
rastojanja izmeu estica kao 1/r. Zbog toga se aproksimacija retkog gasa ovde ne moe primeniti.
Sistem koji posmatramo sastoji se od pozitivnih i negativnih estica. Sve pozitivne estice su
iste po obliku i imaju istu koliinu naelektrisanja e
j
. Neka je njihov broj N
j
. Negativno naelektrisane
estice su takoe iste po obliku i imaju istu koliinu naelektrisanja e
e
, a njihov broj je N
e
. Usvojiemo
da je plazma, gledano spolja, elektroneutralna. To znai da je ispunjen uslov:

= + =
a
e e j j a a
0 e N e N e N
, (78)
gde je a = e, j.
Sa stanovita merljivih fizikih veliina stanje ovog sistema odreeno je ne samo
poznavanjem koncentracija svih vrsta estica ve je neophodno poznavati i elektrino polje u ovom
sistemu. Zbog toga je na predmet interesovanja odreivanje koncentracije pozitivnih n
j
(r) i
negativnih n
e
(r) estica, i potencijala elektrinog polja ) (r . Jednaine koje povezuju ove veliine su
poznate iz elektrodinamike kao Maxwellove jednaine, koje kada nema magnetnog polja postaju:

( )

r
r
E
E
r
=

= div , (79)
( )
r
r - E
r

= =

grad . (80)
U ovim jednainama su: E(r) intenzitet a (r) potencijal elektrinog polja, (r) zapreminska gustina
naelektrisanja, dielektrina propustljivost sredine u kojoj se nalaze naelektrisane estice.
Eliminacijom elektrinog polja iz ovih jednaina dobijamo Poissonovu jednainu koja povezuje
zapreminsku gustinu naelektrisanja i potencijal elektrinog polja:

( )

r
r
2
=

=
2
2
. (81)

Iz ove jednaine moemo odrediti potencijal elektrinog polja, ali prethodno moramo znati
koncentraciju estica, odnosno zapreminsko naelektrisanje.
Izolovani sistem slobodnih naelektrisanih estica nije statiki stabilan. To znai da ne postoji
minimum ukupne potencijalne energije ovakvog sistema (teorema Earnshawa). Naelektrisane estice
u ovakvom sistemu su stalno u pokretu stvarajui sopstveno elektrino polje. Ovako stvoreno
elektrino polje predstavlja kolektivan uticaj svih estica, tako da posmatrajui svaku esticu
pojedinano moemo zakljuiti da ona ovo polje vidi kao spoljanje potencijalno polje. Iskoristiemo
reenje koje smo dobili u prethodnom paragrafu, za raspodelu estica u potencijalnom polju, u sluaju
ravnotee. Da bi dobili jasnu sliku o kakvom se polju ovde radi, kao i o moguim aproksimacijama,
uoiemo jednu esticu, i sve to se odnosi na nju oznaiemo indeksom a. Naravno, kako to moe
biti pozitivna ili negativna estica to je a = e, j. Na slici 20 prikazana je uoena estica sa ostalim koje
56
je okruuju. Te estice praktino ine oblak. Na slici 20 prikazan je poluprenik oblaka r
ob
, odnosno
poluprenik zamiljene sfere u kojoj nema nijedne estice. Koncentracija estica u oblaku je n
b
(r), a
potencijal elektrinog polja u njemu je (r).












Sl.20. Prikaz estice okruene oblakom

Kako estica ima jako mnogo, to moemo smatrati da je za uoenu esticu oblak homogen. To nam
omoguuje da na mestu uoene estice postavimo sferni koordinatni sistem, i da smatramo da su
koncentracija estica i potencijal u oblaku simetrini, odnosno da zavise samo od rastojanja r od
koordinatnog poetka, a ne i od uglova i . Dakle u oblaku je: n
b
(r)=n
b
(r) i (r)=(r). Indeks b
oznaava kako pozitivnu tako i negativnu esticu, pa je b = e, j.
Pored uslova simetrije, usvojiemo da je za pojedinu esticu elektrino polje u kome se ona
nalazi praktino spoljanje polje. Ovo moemo usvojiti jer estica ima jako mnogo, te uklanjanjem
jedne, bilo koje od njih, nee se nita promeniti. Dakle raspodela estica u oblaku vri se pod uticajem
polja koje je stvoreno kolektivnim efektom, svih estica zajedno, a za pojedinu esticu to je spoljanje
polje. Ova aproksimacija nam omoguava da za raspodelu estica sada iskoristimo rezultat koji smo
dobili u delu 3.2.6. pa je koncentracija kako pozitivnih, tako i negativnih estica u oblaku odreena
izrazom (50):

( ) ) r (r e n r n
ob
kT
r) (
b
e
-
b0 b
=

. (82)

Ovde je n
b0
=N
b
/V koncentracija pozitivnih, odnosno negativnih estica u oblaku za sluaj kada nema
spoljanjeg polja. Prema (77) ova raspodela je homogena.
Zapreminska gustina naelektrisanja moe se sada napisati kao:
( )

=
=
j e, b
b b
r) ( n e r
. (83)
Poissonova jednaina napisana u sfernom koordinatnom sistemu sada:

+
|
.
|

\
|

+
|
.
|

\
|

=
2
2
2 2 2
2
2
2
sin r
1
sin
sin r
1
r
r
r r
1
) r (
.

Kako je potencijal sferno simetrina funkcija, to lanovi koji u ovom izrazu odreuju promene po i
postaju jednaki nuli. Uvoenjem izraza (83) ova jednaina postaje:

( )

b
b b
2
2
n e
r
r
r
1

, (84)
e
a
a
r
ob
n
b
(r

) (r)

r
o b l a k
57
gde je koncentracija n
b
odreena relacijom (82).
Naravno, reavanje jednaina (82) i (84) je analitiki nemogue. Zato emo uvesti
aproksimaciju male perturbacije. Ona podrazumeva da je estica dovoljno slobodna u svom kretanju,
to znai da je njena srednja vrednost kinetike energije mnogo vea od srednje vrednosti potencijalne
energije. U delu 3.2.5. pokazali smo da je srednja vrednost kinetike energije 3kT/2, odnosno da je
reda kT. Kako je potencijalna energija recimo estice b jednaka e
b
, to uslov male perturbacije
zahteva da je:
kT e
b
<<
. U literaturi se uvodi i parametar male perturbacije kao:
1
kT
e
b
<<

.
Kada je ovaj uslov zadovoljen, relacija (82) moe da se razvije u red. Ako se zadrimo na prvom
lanu imamo da je:
|
.
|

\
|
=
kT
e
1 n e n n
b
b0
kT
b
e
-
b0 b

, (85)
tako da relacija (84) postaje:

( )

= = =
= + =

j e, b j e, b j e, b
kT
n e
kT
n e n e
r
r
r
1
bo
2
b bo
2
b bo b
2
2

,

jer je prvi lan

= j e, b
b0 b
n e
, usled uslova elektro neutralnosti plazme, jednak nuli. Druga suma u ovoj
relaciji zavisi od parametara tako da moemo uvesti smenu
2
j e, b
bo
2
b

kT
n e

=
. Sada ova jednaina
postaje:

( )
( ) 0 r
dr
r d
2
2
2
=

,
ije reenje je:

) r (r e
r
C
e
r
C
r) (
ob
r 2 r - 1
+ =

.
Konstanta C
2
odreena je iz uslova da je potencijal u beskonanosti konaan, odnosno zbog toga je C
2
= 0. Konstanta C
1
odreena je iz uslova neprekidnosti normalne komponente vektora indukcije D=E,
na granici prelaza iz oblasti praznog prostora u oblak, na mestu r = r
ob
. Sa strane estice a, normalna
komponenta vektora indukcije je:
2
ob
a
ob
r 4
e
E

+
,
gde je E
ob
elektrino polje koje oblak stvara u oblasti oko estice a. Kako je usvojeno da je oblak
homogen, to je ovo polje jednako nuli. Sa strane oblaka, normalna komponenta vektora indukcije je:

)
r
1
( e
r
C
r r
-
ob
r -
ob
1
ob
ob
+ =
=

r
.

Izjednaavanjem ova dva izraza za konstantu C
1
dobijamo:

( )
ob
r
a
1
r 1 4
e e
C
ob

+
=
.
Konano za elektrini potencijal u oblaku dobijamo:

( )
( )
( )
ob
ob
r - r
a
r r ,
r r 1 4
e
e r
ob

+
=

. (86)
58

Zamenom u relaciju (85), dobijamo da je koncentracija naelektrisanih estica u oblaku, kako
pozitivnih (b=i), tako i negativnih (b=e), odreena izrazom:

( )
( )
ob
r - r -
ob
b a
bo b
r r , e
r
1
r 1 kT 4
e e
- 1 n n
ob

+
=


. (87)

Iz ovih izraza se vidi da za r >> 1, eksponencijalni lan u ova dva izraza naglo pada, te
imamo da je na rastojanjima r >> 1/ potencijal elektrinog polja praktino zanemarljiv, a
koncentracija estica odgovara homogenoj koncentraciji n
b0
. Zbog toga se veliina r
D
=1/ usvaja kao
karakteristina veliina kod plazme. Naziva se poluprenik Debya. Na rastojanjima veim od r
D
,
potencijal estice biva ekranizovan oblakom, a koncentracija estica u oblaku praktino je homogena.
Uvodei ovaj novi parametar plazme moemo uslov male perturbacije napisati na drugi nain.
Kako je:

2
b
2
b b0
b
b0
2
b
D
ne
kT
e n
T k
kT
n e
1 1
r

= = =

, (88)
gde je n
bo
n
ao
n
o
N/V, a e
a
e
b
e=1.6 10
-19
C.
Odavde je:

2 / 3
1/3 2
2 / 1
2 2
3
D
kT
n e
kT
ne
kT
e
n r
1
|
|
.
|

\
|
=
|
|
.
|

\
|

. (89)

Za srednju vrednost potencijalne energije estice, u elektrinom polju ostalih, moe napisati priblian
izraz:
1/3
2
s
2
b
n
e
r 4
e
e

=
, gde je r
s
srednje rastojanje izmeu estica, za koje je vai relacija r
s
-3

n (vidi (3.1)). Uslov male perturbacije moe sada napisati kao:

1
kT
n e
kT
e
1/3 2
<< =

. (90)

Koristei poluprenik Debya, iz relacija (89) i (90), moemo uvodei plazmeni parametar , napisati
uslov male perturbacije:
1
nr
1
3
D
<<
. (91)
U takozvanoj razreenoj plazmi, kada se estice ponaaju dovoljno slobodno jer je <<1,
koncentracija estica u sferi Debya treba da je velika. To ukazuje da su tada dominantni kolektivni
procesi. Ovde je situacija obrnuta od sluaja retkog gasa kada se trai da je = nr
0
3
<<1, odnosno kada
je gas redak ukoliko je koncentracija estica mala.


3.4.1. VELIINE STANJA ZA COULOMBOV GAS


U delu 2.4. definisane su veliine stanja sistema i odnosi izmeu njih. Odrediemo sada
unutranju energiju, slobodnu energiju, pritisak i entropiju ovog sistema. Koristei aproksimacije koje
unosi ovde usvojen model, Hamiltonijan ovog sistema moe se napisati kao suma dva dela. Prvi deo
predstavlja sumu kinetike energije estica H(P), a drugi sumu potencijalnih energija interakcije
naelektrisanih estica H(R). Potencijal spoljanjeg polja je zanemaren. U naem sluaju deo H(P)
59
predstavlja Hamiltonijan idealnog gasa u odsustvu spoljanjeg poja (vidi 3.2.1.). Koristei izraz (2.16)
za unutranju energiju sistema, ovo razdvajanje Hamiltonijana daje:

( ) . U U H(R) H(P) dPdR e H(R) H(P)
Z
1
H U
el id
kT
H(R) H(P)
+ = + = + = =
}
+

(92)


gde je U
id
unutranja energija idealnog gasa a U
el
unutranja energija usled dejstva naelektrisanih
estica.
Unutranju energiju usled dejstva naelektrisanih estica, odnosno unutranju energiju
elektrinog polja, odrediemo kao sumu srednjih vrednosti potencijalne energije pojedinih estica.
Neka je
a
vrednost elektrinog potencijala koji oblak stvara oko uoene estice a. Kako je u
aproksimaciji male vrednosti plazmenog parametra (91) oblak sainjen od velikog broja estica, to se
moe uzeti da je on homogen. Vrednost elektrinog polja koji on stvara u oblasti oko estice (rr
ob
),
jednaka je nuli. Zbog toga je ovaj potencijal konstantan i praktino isti za sve estice. Tada je
vrednost potencijalne energije kojom oblak deluje na bilo koju esticu
a a
e . Kako je ona ista za
svaku esticu, to nema potrebe izraunavati njenu srednju vrednost. Unutranja energija elektrinog
polja U
el
odreena je sumom ovih potencijalnih energija pojedinih estica, po svim esticama sistema.
Meutim, kako se svaka estica pojavljuje jednom kao sama a drugi put u oblaku, to treba uzeti
polovinu ove sume, odnosno:

=
a
a a a el
N e
2
1
U
. (93)
Vrednost potencijala
a
odrediemo iz uslova da je potencijal u oblaku , na granici r=r
ob
(sl. 20),
jednak sumi potencijala koji stvara oblak
a
i potencijala takastog naelektrisanja, odnosno estice a.
Imamo:
ob
a
a
ob
r r r 4
e
r r =
+ =
=

. (94)
Iz relacije (86), za
ob
r r =
dobijamo:
( )
ob ob
a
ob
r r 1 4
e
r r

+
=
=
,

tako da sada relacija (94) postaje:
( )
ob
a
ob ob
a
a
r 4
e
r r 1 4
e


+
=
.

Kako je r
s
-3
n, to iz uslova (91) dobijamo da je r
D
>> r
s
. Srednje rastojanje izmeu estica r
s

je reda veliine poluprenika oblaka r
ob
, te imamo da je r
D
>> r
ob
, odnosno da je r
ob
<<1. Sada
moemo primeniti razvoj u red, zadravajui se na prvom lanu:

ob
ob
r 1
r 1
1

+
.
Potencijal kojim oblak deluje na esticu sada iznosi:

D
a a
a
r 4
e
4
e

= =
. (95)
Korienjem definicije za , unutranja energija elektrinog polja (93) sada postaje:
60

( )
( ) . VT C
4
N
e
k
N
e
2
VT
4
N
e
2
1
U
2
1
0
a 2
a
2
1
a
a
a
2
a
2
1
a
a
2
a el

= |
.
|

\
|
= =

(96)

Odrediemo sada ostale veliine stanja ovog sistema. Kako je ve reeno, Hamiltonijan
sistema mogue je napisati u obliku sume dva odvojena dela, od kojih prvi odgovara modelu idealnog
gasa, a drugi korekciji usled elektrinih interakcija izmeu estica. Statistika suma se sada moe
napisati kao:

}
= =
+

el id
kT
H(R) H(P)
Z Z dPdR e Z . (97)

Odavde je slobodna energija izraena u funkciji od dva lana, prvi za sluaj idealnog gasa a drugi
korekcije:

F = -kTlnZ = F
id
+F
el
.

Poto imamo izraz za korekciju unutranje energije U
el
, odrediemo vezu izmeu unutranje
energije i slobodne energije gasa, a odatle izraunati deo korekcije za pritisak i entropiju. Polazei od
izraza za statistiku sumu (97), njegovim diferenciranjem po temperaturi, dobijamo:

U
kT
Z
dX e
Z
H
kT
Z
e
T
1
k
H
T
Z
2
H/kT -
2
H/kT -
2 } }
= = =

.

Kako je F/T = -klnZ, imamo da je:

2
T
U
T
Z
Z
k
T
F
T
=

=
|
.
|

\
|

.

Integracijom ovog izraza po temperaturi, kada je za unutranju energiju koriena relacija (96),
dobijamo deo korekcije slobodne energije usled elektrine interakcije:

2
1
2
1
2
5
2
1
-
o 3
2
-
o 2
el
el
T V C dT T V C T dT
T
U
T F

= = =
} }
, (98)
gde je:
2
3
a
a
2
a
0
k
N e
8
k
C

|
|
.
|

\
|
=

, a poetna vrednost za slobodnu energiju je nula.
Koristei relacije (2.22) i (2.21) odrediemo deo korekcije za pritisak i entropiju. Deo koji
odgovara sluaju idealnog gasa odreen je u 3.2.1. Za pritisak dobijamo izraz:

1/2 - 3/2 -
0 id
el
id el id
T V C
3
1
p
const. T V
F
p p p p =
=

= + =
,

a za entropiju:

. V T C
3
1
S
const. V T
F
S S S S
1/2 - 3/2 -
0 id
el
id el id
=
=

= + =







61






GLAVA 2.
KVANTNA STATISTIKA FIZIKA



1. MIKROSKOPSKI MODEL OPISIVANJA
STANJA KVANTNIH SISTEMA


1.1. KVANTNO MEHANIKI MODEL


Odgovori na pitanje od ega se sastoji materija, pitanje odnosa izmeu materije i svetlosti,
kako se emituje, prenosi i apsorbuje svetlost, ostali su tajna do zasnivanja kvantne mehanike
poetkom dvadesetog veka. Ideju da se materija sastoji od atoma () dao je Demokrit jo u 4.
veku pre nove ere. Prvobitni stacionarni modeli atoma uzimali su u obzir da se on sastoji od skupa
pozitivnih i negativnih estica, odnosno jezgra i elektrona. Smatralo se da su ova naelektrisanja
rasporeena u prostoru tako da zauzimaju minimum potencijalne energije, i da elektroni, kao estice
sa manjom masom osciluju oko svog ravnotenog poloaja (Thomson, 1900.g., Nobelova nagrada
(NP) 1906.g.). Teorijske analize govore da ovakvi stacionarni sistemi nisu statiki stabilni u prostoru
(teorema Earnshawa). Takoe, ovi sistemi nisu u stanju da opiu zraenje crnog tela. Po tom modelu,
sa poveanjem uestanosti oscilovanja, energija koju zrai crno telo po jedinici zapremine i jedinici
uestanosti raste, te za beskonano velike uestanosti dobijamo problem beskonano izraene
energije. Ovaj problem poznat je pod nazivom ultravioletna katastrofa. Planck to reava (1901.g., NP
1918.g.) uvoenjem hipoteze o kvantovanju energije oscilatora. To znai da se svetlosna energija
emituje i apsorbuje u kvantima. Einstein (1905.g., NP 1921.g.) uvodi hipotezu da se svetlost ne samo
emituje i apsorbuje, ve i prenosi u kvantima. On svetlost smatra esticom i naziva je fotonom. Prema
toj hipotezi, foton koji se nalazi u miru, nema masu, a njegova brzina kretanja jednaka je brzini
svetlosti. Eksperiment Francka i Hertza (1905.g., NP 1925.g.) potvruju Planckovu hipotezu, a
eksperiment Comptona (1923.g., NP 1927.g.) daje potvrdu postojanja fotona.
Naredni pomak u formiranju kvantne teorije daje Bohr (1913.g., NP 1922.g.), koji je primenio
obe ove hipoteze i formirao nestacionaran model atoma. Jezgro, pozitivno naelektrisano, nalazi se u
centru, oko kojeg krue elektroni po krunim trajektorijama. Spektri zraenja atoma vodonika,
izraunati ovim modelom pokazale su odlino slaganje sa eksperimentom. Naalost, za ostale atome
ili molekule ovi spektri bili su pogreni. Pokuaj da se poprave rezultati prorauna, tako to e se
usvojiti elipsa ili rozeta kao trajektorija elektrona, nisu mnogo pomogli. Ostaje otvoreno pitanje kakva
je trajektorija elektrona. De Broglie (1923.g., NP 1929.g.), saglasno Einsteinu, uvodi hipotezu da
elektron koji se slobodno kree ima talasnu prirodu. Difrakcijom elektrona na kristalnoj reetki
Davisson i Thomson (1927.g., NP 1937.g.) potvruju eksperimentalno njegovu talasnu prirodu. Ovde
ostaje otvoreno pitanje kakav je to talas. Prorauni pokazuju da to ne moe biti ravanski talas jer bi
tada njegova brzina morala biti vea od brzine svetlosti. Takoe, ni talasni paket nije reenje. Njegova
brzina je reda brzini estice, ali zato dolazi do disperzije paketa i njegovog nestajanja sa vremenom.
Kao to vidimo, sa stanovita fizike mikro sveta, ostalo je otvoreno pitanje poznavanja ne
samo trajektorije estice, ve ta vie i u kojoj formi se estica moe prikazati. Ostavljajui po strani
fiziki smisao talasa kojim se moe prikazati estica, Heisenberg i Schrdinger se bave problemom
odreivanja te talasne funkcije, ili bolje reeno jednaine iz koje se moe odrediti forma tog talasa.
Schrdinger (1926.g.) daje svoju uvenu jednainu za talasnu funkciju, a Heisenberg (1927.g.) svoju
relaciju neodreenosti. Born (1926.g., NP 1954.g.) daje fiziku interpretaciju ovoj talasnoj funkciji.
62
To nije obian talas, ve njegova amplituda predstavlja funkciju gustine verovatnoe nalaenja estice
u nekom stanju na eljenom mestu.
Dakle, kvantna mehanika polazi od injenice da nije mogue egzaktno odrediti stanje
pojedine estice, na nain kako smo to radili primenom modela klasine dinamike. Upravo zbog te
neodreenosti, reenje se trai primenom teorije verovatnoe. Odreuje se talasna funkcija, odnosno
verovatnoa, da se estica nae na nekom mestu u datom trenutku. Prema Schrdingeru, jednaina
kojom je odreena talasna funkcija neke estice (r,t), data je u vidu:

t
=

h i , (1)

gde je - Hamiltonov operator, ili kako se kratko naziva hamiltonijan a i imaginarna jedinica. Ovaj
operator dobija se polazei od Hamiltonove funkcije iz klasine mehanike (1.2), za jednu esticu,
putem zamene impulsa p operatorom -i/r . Za Hamiltonov operator tako dobijamo:

) U(
2m
- H

2
2 2
r
r
+

=
h
, (2)

Prvi deo predstavlja operator kinetike, a drugi potencijalne energije. Reavanjem Schrdingerove
jednaine mi dobijamo reenje za talasnu funkciju a odatle moemo izraunati njen kvadrat modula
( )
2
t , r , koji predstavlja funkciju gustine verovatnoe da se estica nae u elementu zapremine dr
oko poloaja odreenog sa r. Uslov normiranja talasne funkcije je:


}
= 1 d
2
r .

Napomenimo da kada imamo reenje za (r,t), tada moemo odrediti verovatnou pojave
drugih veliina, na primer impulsa. Meutim, nije mogue u optem sluaju nai verovatnou za
nekomutirajue veliine koje karakteriu stanje estice, kao to su recimo poloaj i impuls, to
Heisenbergova relacija neodreenosti potvruje. Ako sa dr oznaimo element zapremine u kome je
oko vektora r odreen poloaj, a sa dp element zapremine u impulsnom prostoru, u kome je oko
vektora p odreen impuls estice (sl 4. i 5. u glavi 1.), tada su ove dve elementarne zapremine
povezane relacijom neodreenosti:


3
d d h p r . (3)

Ukoliko se eli da se sa zadovoljavajuom tanou odredi i impuls i koordinata estice, to obe ove
elementarne zapremine treba da tee nuli. Kao to se vidi iz Heisenbergove relacije to nije mogue.
Preciznije izvoenje ove relacije ukazuje da treba uvesti korekciju mnoenjem njene desne strane
faktorom (1/4)
3
.


1.2. STANJA NEZAVISNA OD VREMENA


Zadrimo se sada na stacionarnom sluaju. Tada je hamiltonijan nezavisan od vremena i
predstavlja totalnu energiju estice E. Reenje Schrdingerove jednaine moe se sada dobiti
razdvajanjem promenljivih r i t , tako da imamo da je:

(r,t)=(r)(t) . (4)

Zamenom ovog izraza u jednainu (1), gde umesto operatora koristimo vrednost za totalnu energiju
E, dobijamo dve jednaine:
63


( )
( ) t E
t
t

h i i ( ) ( ) r r E H

= . (5)

Prva jednaina ima reenje ( )
h
t E
-
e const. t
i
= , dok druga jednaina predstavlja u matematici poznati
problem odreivanja sopstvenih vrednosti operatora . Kako je to linerani diferencijalni operator (2),
to pri zadatim graninim uslovima ova jednaina ima netrivijalno reenje samo pri sopstvenim
vrednostima ovog operatora, odnosno kada energija estice prima neke diskretne vrednosti: E = E
1
,
E
2
, E
3
,. Reenje jednaine, koje odgovara odreenom energetskom stanju, predstavlja sopstveno
reenje, i naziva se sopstvenom funkcijom. Dakle za sopstvene vrednosti energije E
n
imamo
odgovarajue sopstvene funkcije
n
(r). Na taj nain opte reenje
n
(r,t) postaje:

( ) ( )
h
t E
-
n n
n
e t ,
i
r r = . (6)

Indeks n ovde oznaava kvantno stanje kome odgovara sopstvena funkcija
n
(r) i sopstvena vrednost
za energiju E
n
.

1.2.1. ESTICA U POTENCIJALNOJ JAMI


Razmotriemo posebno sluaj trodimenzione, beskonano duboke, potencijalne jame u kojoj
se nalazi estica. To predstavlja vrlo grub model elektrona u atomu. Meutim, iako je grub, on je
koristan, jer emo njegovom primenom dobiti uvid u osnovne karakteristike koje sa sobom nosi
kvantno mehaniki model. U sluaju potencijalne jame oblika:

( )

=
V ,
V , 0
U
r
r
r , (7)

reenje Schrdingerove jednaine za stacionaran sluaj (5) dato je izrazom (6). Zadraemo se na
pravouglom koordinatnom sistemu, tako da je zapremina V=abc. Unutar zapremine V reenje za
talasnu funkciju trai se u formi (r)=(x)(y)(z). Kako je potencijalna energija van jame
beskonana, to koristei osobinu talasne funkcije da ona predstavlja funkciju gustine verovatnoe,
njena vrednost van jame i na granici jednaka je nuli. Razdvajanjem promenljivih dobijamo tri
odvojene jednaine za svaku od koordinata. Njihovim reavanjem talasna funkcija
n
(r) postaje:

( ) ( ) ( ) ( ) z/c n sin y/b n sin x/a n sin A
z y x n
= r . (8)

Konstanta A odreuje se iz uslova normiranja.
Dobili smo da je sopstvena funkcija, odnosno kvantno stanje, odreeno sa tri kvantna broja:
n
x
, n
y
, n
z
. Oni mogu imati proizvoljnu vrednost iz skupa prirodnih brojeva. Sopstvena vrednost za
energiju koja odgovara ovom kvantnom stanju je:


|
|
.
|

\
|
+ + =
2
2
z
2
2
y
2
2
x
2 2
n
c
n
b
n
a
n
2m
E
h
. (9)

Dobili smo da je kvantno stanje estice odreeno poznavanjem ova tri kvantna broja n
1
, n
2
, n
3
.
Napomenimo da egzaktna primena kvantne mehanike, za stanje elektrona u atomu prepoznaje i
njegov spin. Zbog toga se pored ova tri kvantna broja uvodi i etvrti. Energija koju elektron u atomu
moe da ima je diskretna. Zato se kae da je energetski spektar elektrona u atomu linijski. U
stacionarnom stanju elektron se nalazi na nekom od ovih nivoa. Njegovim prelaskom sa jednog nivoa
64
na drugi dolazi do emisije odnosno apsorpcije svetlosti (fotona). Iz relacije (9) vidi se da je za vee
vrednosti kvantnih brojeva razmak izmeu energetskih nivoa sve manji.


1.3. MIKRO STANJE KVANTNIH SISTEMA


U kvantnoj statistikoj fizici, za opisivanje vremenske evolucije sistema mnotva estica,
umesto Hamiltonovih jednaina (1.5), koristi se prilaz Schrdingera. Stanje celog sistema opisano je
talasnom funkcijom (r
1
,r
2
,r
N
,t), gde su: r
1
, r
2
,r
N
koordinate pojedinih estica sistema:


( )
( ) t , ,... , H

t
t , ,... ,
N 2 1
N 2 1
r r r
r r r

h i . (10)

Operator Hamiltona za ceo sistem je:

( )

<
+
|
|
.
|

\
|
+

=
N j i 1
j i
N i 1
i 0
2
i
2 2
) ( U
2m
- H

r r r
r
h
. (11)

Reenje jednaine (10) odreuje talasnu funkciju. Njen kvadrat modula ||
2
predstavlja funkciju
gustine verovatnoe da u trenutku vremena t, koordinate pojedinih estica budu u elementarnim
zapreminama dr
1
, dr
2
, dr
N
oko odgovarajuih vrednosti vektora poloaja r
1
, r
2
, r
N
. Uslov
normiranja talasne funkcije je:


}
=1 ...d d d
N 2 1
2
r r r .

Stanje kvantnog sistema smatra se poznatim ako je poznata talasna funkcija sistema.
Egzaktno izraunavanje svih moguih stanja sistema, reavanjem jednaine (10), praktino je
nemogue kako usled sloenosti tako i zbog nemogunosti poznavanja neophodnih graninih uslova.
Meutim jasno je da postoji ogroman broj ovih stanja i da svakom od njih odgovara verovatnoa da se
ono dogodi. Analogno sluaju kod klasine statistike, i ovde se moe uvesti prostor za prikaz ovih
kvantnih stanja sistema. Usrednjenjem po moguim kvantnim stanjima sistema odreuje se srednja
vrednost eljene fizike veliine sistema. Za stanja statistike ravnotee, kada nema promena u
vremenu, formiranje prostora u kome se moe prikazati skup svih kvantnih stanja sistema je mnogo
jednostavniji. Posmatraemo zato sluaj zatvorenih sistema u ravnotei. To su sistemi kod kojih se ne
menja unutranja energija, a ni broj estica. Pojam zatvoreni sistem je iri od pojma izolovan sistem.
Za razliku od izolovanih oni se mogu nalaziti u konzervativnom spoljanjem polju. Kao to smo
pokazali u 2.2, tada Schrdingerova jednaina (10) postaje:

( ) ( )
N 2 1 n n N 2 1 n
,... , E ,... , H

r r r r r r = (12)

Iz uslova da njeno reenje nije trivijalno, dobijamo da su jedino mogue diskretne vrednosti za
energiju. Energetsko stanje sistema E
n
predstavlja njegovo kvantno stanje. Tom kvantnom stanju
odgovara talasna funkcija
n
(r
1
,r
2
,r
N
). Naalost, kao to je reeno, reavanje jednaine (12) je
praktino nemogue zbog ogromnog broja estica sistema.
Poseban sluaj predstavlja idealan gas. Tada interakciju izmeu estica moemo zanemariti.
Talasna funkcija sistema se moe napisati kao proizvod talasnih funkcija pojedine estice.
Schrdingerova jednaina za sistem (12), razbija se na sistem nezavisnih Schrdingerova jednaina za
pojedinu esticu (5). Kao to je pokazano u 1.2.1, stanje estice odreeno je skupom od tri, odnosno
etiri kvantna broja n
i
{n
x
, n
y
, n
z
, n
s
} kada se uzima i spin. Na taj nain, da bi znali stanje sistema, nije
neophodno znati talasnu funkciju. Dovoljno je imati skup svih kvantnih brojeva pojedinih estica
n{n
1
, n
2
, n
i
, n
N
}. Tim skupom definisano je kvantno stanje sistema. Njemu odgovara diskretna
65
vrednost za energiju E
n
i neka verovatnoa za njegovu pojavu f
n
. Energija sistema u tom kvantnom
stanju odreena je sumom energija pojedinih kvantnih stanja po svim esticama:

=
=
N
1 i
n n
i
E E . (13)
Na taj nain opisivanje mikro stanje sistema sveli smo na poznavanje stanja pojedine estice.
U sluaju kada postoji interakcija izmeu estica, sistem nije mogue posmatrati na ovaj
nain. Tada je neophodno posmatrati sistem u celini. Meutim postoji ogroman broj interesantnih
problema u kojima je interakcija izmeu estica dovoljno slaba. esto je mogue i dalje, naravno
priblino, smatrati da su kvantna stanja pojedinih estica ili njihovih grupa nezavisna od te interakcije.
Tada je mogue primeniti isti prilaz, s tim to ova zanemarena interakcija uslovljava prelaze izmeu
tih ve doputenih kvantnih stanja. Ovaj prelaz ostvaruje se tokom vremena, tako da strogo govorei
ova stanja nisu stacionarna. Zbog toga, saglasno ovde navedenom kvantno mehanikom modelu,
njihova energija nema odreeno znaenje. Meutim neodreenost energije makroskopskog sistema je
praktino zanemarljiva, tako da se moe priblino smatrati da se ovde radi o kvazi stacionarnim
stanjima pojedinih estica odnosno njihovih grupa.



1.4. KVANTNI PROSTORI


Kvantno stanje zatvorenog (isto vai i za izolovane) sistema u ravnotei, kada se interakcija
izmeu estica moe zanemariti, opisano je skupom kvantnih brojeva za stanja pojedinih estica n{n
1
,
n
2
, n
i
, n
N
}. Ovaj skup predstavlja diskretan zapis dimenzije reda 4N i naziva se n -prostor.
Evoluciju kvantnih sistema moemo pratiti u ovom prostoru. U njemu svaka taka opisuje neko od
kvantnih stanja sistema. Na slici 21 prikazana je karikatura ovog prostora. Takama su prikazana
kvantna stanja sistema i njima odgovarajua energija na energetskoj skali. Oznaka n=(n) predstavlja
kvantno stanje sistema sa energijom E
n
. Ovaj prostor analogan je -faznom prostoru korienom












Sl.21. Karikatura n -prostora

u sluaju klasine statistike. Podvucimo razliku izmeu ova dva prostora. Prvo, n- prostor je diskretan
4ND prostor. Zbog toga se stanje sistema ovde karakterie verovatnoom f
n
, da se desi kvantno stanje
sa energijom E
n
. Kako se sistem svakako nalazi u nekom od ponuenih kvantnih stanja, to je uslov
normiranja verovatnoe, u ovom diskretnom prostoru:

=
n
n
1 f . (14)
Sada je srednja vrednost neke fizike veliine, kada je poznata verovatnoa za pojavu eljenog
kvantnog stanja sistema, odreena relacijom:

=
n
n
Af A . (15)
n{n
1
,n
2
,n
N
}
E
- n=(1)
- n=(2)
- n=(n)
E
n
-
E
1
-
E
2
-
66
Drugo, po svojoj prirodi ovaj prostor je suptilniji od -faznog prostora. Prema
Heisenbergovoj relaciji neodreenosti, za jednu esticu mora biti zadovoljen uslov (3). U sluaju
sistema od N estica ovaj uslov bie:

=
=
N
1 i
3N
i i
h dX d d r p . (16)

To ukazuje da je zapremina kvantnog stanja sistema, u - faznom prostoru reda h
3N
. Odavde sledi da
je u elementarnoj zapremini dX, broj kvantnih stanja sistema, odreen odnosom: dX/h
3N
. Ovako
odreen broj kvantnih stanja mora se korigovati zbog osobine kvantne mehanike da ne razlikuje
estice. Bilo kakva zamena recimo dve estice, dovodi do toga da su se njihovi impulsi i koordinate
promenili, a prema klasinoj mehanici to predstavlja novo stanje sistema. Meutim, kvantna
mehanika ne razlikuje estice, tako da zamenom estica po stanjima mi i dalje imamo isto stanje
sistema. Kako je ovde kvantno stanje sistema opisano skupom kvantnih stanja svih pojedinanih
estica n{n
1
, n
2
, n
i
, n
N
}, to zamena meu sobom ovih N estica, ne daje novo stanje. Broj
moguih permutacija, koje predstavljaju isto stanje je N!. Odavde sledi da je broj kvantnih stanja u
elementarnoj zapremini dX, odreen izrazom: dX/(N!h
3N
).
Zadrimo se i dalje na posmatranju zatvorenih sistema u ravnotei, kada se interakcija izmeu
estica moe zanemariti. Analogno - faznom prostoru za klasine sisteme, za opisivanje evolucije
sistema moe se uvesti takozvani k- prostor. Ovaj prostor tada ini skup svih moguih, ali razliitih
kvantnih stanja pojedinih estica, koje se nalaze u ovom kvantnom sistemu: k{n
i
}. To je diskretan
prostor, iji je stepen dimenzionalnosti odreen brojem podataka za opisivanje kvantnog stanja jedne
estice, u naem sluaju 4D. U odnosu na n -prostor njegova dimenzionalnost je N puta nia. Na slici
22 prikazana je njegova karikatura.













Sl.22. Karikatura k- prostora

U nekom kvantnom stanju k, kojem odgovara energija E
k
nalazi se N
k
estica. Zato je ovde od
interesa odrediti kakva je raspodela estica po njihovim diskretnim energetskim nivoima. U zavisnosti
od osobina estica, mogue je da ovaj broj bude ne samo nula ili jedan (elektronski gas), ve moe
biti i proizvoljan (gas fotona ili fonona). Ovaj prostor analogan je -faznom prostoru u sluaju
klasinog modela. U odnosu na njega on je diskretan 4D prostor.
Neka je f
Nk
verovatnoa da se na energetskom nivou E
k
nae N
k
estica. Kako e se na nekom
kvantnom stanju estice svakako nai neki broj estica ili nijedna to se ova verovatnoa normira na
sledei nain:

=
k
k
N
N
1 f . (17)
gde suma ide po svim moguim vrednostima za broj estica na tom nivou. Srednja vrednost neke
fizike veliine koja zavisi od ove raspodele, odreena je relacijom:
k{n
i
}
- k=(1)
- k=(2)
- k=(k)
E
k
-
E
1
-
E
2
-
N
k
=(N
k
) -
N
k
=(1) -
N
k
=(2) -
67

=
k
k
N
N
Af A . (18)

Suptilnost ovog prostora ogleda se u tome da se u elementarnoj zapremini drdp -faznog
prostora nalazi drdp/h
3
kvantnih stanja estice.



2. KVANTNI SISTEMI U RAVNOTEI


2.1. ANALIZA STANJA SISTEMA PRIMENOM n -PROSTORA


Analiza stanja sistema mnotva estica, kada se oni mogu tretirati modelom klasine
statistike fizike, data je u glavi 1. U sluaju kvantnih sistema koji su izolovani i nalaze se u
termodinamikoj ravnotei, analizu stanja moemo izvriti koristei n- prostor. U ovom 4ND prostoru
kvantno stanje sistema je zapis koji predstavlja taku. Verovatnoa da se sistem nae u nekom
kvantnom stanju n, sa energijom E
n
je f
n
. Poznavajui ovu vrednost mogue je odrediti srednju
vrednost bilo koje makroskopske veliine, koja predstavlja stanje posmatranog sistema.
Da bi odredili ovu verovatnou osvrnuemo se na slinosti i razlike koje postoje izmeu
analize stanja kvantnih i klasinih sistema. U sluaju klasinih sistema njihovo mikro stanje
posmatrali smo u 6ND -faznom prostoru, koji je kontinualan, a ukupna energija sistema jednaka je
Hamiltonijanu H(X), relacija (2) u glavi 1. Poznavanjem funkcija gustine verovatnoe pojave
mikrostanja sistema izraunavali smo srednju vrednost traenih makroskopskih merljivih veliina
relacija (11) u glavi 1. Za kvantne sisteme njihovo mikrostanje posmatramo u diskretnom 4ND n -
prostoru, a ukupna energija sistema ovde je jednaka E
n
. Poznavanje verovatnoe za pojavu
mikrostanja sistema omoguuje nam izraunavanje srednje vrednosti eljene makroskopske veliine
korienjem relacije (15).
Osvrnimo se prvo na izolovane sisteme kod kojih kao to je ve reeno u glavi 1, paragraf
2.2, nema razmene energije sa okolinom tako da se njegova ukupna energija E
n
ne menja, i jednaka je
konstantnoj vrednosti E. Kako se kod kvantnih sistema izraunava verovatnoa, to se ovde umesto
funkcije uvodi Kronekerov simbol, definisan na sledei nain:

=
=
E E 0
E E 1
n
n
E , En
.
Sada je verovatnoa za pojavu mikrostanja izolovanog kvantnog sistema odreena izrazom:

E , E n n
C f = ,
gde je C konstanta normiranja, a dobija se korienjem uslova normiranja (14), i iznosi:

=
n
E , En
1
C

.
Kod sistema koji se nalaze u termostatu, takoe emo iskoristiti analogiju sa reenjem koje
smo dobili za klasine sisteme. Tamo je dobijena kanonska raspodela Gibbsa u kojoj je pored
temperature jedina promenljiva ukupna energija sistema. Zato emo u relaciji (13) glava 1, za energiju
kvantnog stanja sistema, uvrstiti E
n
. Izraz za verovatnou za pojavu mikrostanja kvantnog sistema
postaje:

kT
E
-
n
n
e
z
1
f = , (19)
gde je Z statistika suma odreena iz uslova normiranja (14) i iznosi:
68

=
n
kT
E
-
n
e z . (20)
Srednja vrednost makroskopske fizike veliine kvantnih sistema odreuje se izrazom:

=
n
n
Af A .
Osvrnimo se ovde na mogunost popravke dobijenih rezultata kod klasinih sistema. Relacije
za veliine stanja, koje smo izveli za idealan gas klasinih sistema, mogu biti popravljene ukoliko
smatramo da je to potrebno, uzimajui u obzir kvantnu prirodu estica. Naime statistika suma Z u
sluaju klasinih sistema odreena je relacijom (14) glava 1:

dX e z
X
kT
H
-
}
= .

Ukoliko je neophodno uzeti u obzir kvantnu prirodu estica sistema, to se iz navedenih
osobina -faznog i n -prostora vidi da je integracija koja se ovde obavlja isuvie gruba operacija u
odnosu na sumiranje, jer se zanemaruje da u elementarnoj zapremini dX kvantna stanja koja se u njoj
nalaze zauzimaju zapreminu h
3N
, tako da po njima treba obaviti sumiranje a ne integraciju. Dakle u
kvantnim sistemima stanja su diskretna, a ne kontinualna pa ovde postoje zabranjeni delovi ovog
prostora. Zato je neophodno uneti popravku tako to e se rezultat integracije podeliti sa h
3N
. Kako
smo naveli u prethodnom poglavlju, kvantna mehanika ne razlikuje estice pa zamenom estica po
njihovim stanjima i dalje imamo isto makro stanje. Poto u sistemu imamo N estica, to je broj
moguih permutacija N!, te i sa njim treba podeliti gore dobijeni rezultat. Za korigovanu vrednost
statistike sume dobijamo:
dX e
h N!
1
Z
X
kT
H
-
3N
kor.
}
= . (21)

2.1.1 PARADOKS GIBBSA

Na primeru paradoksa Gibbsa pokazaemo znaaj ove korekcije kod odreivanja entropije
sistema mnotva estica. Posmatraemo dva identina suda koji imaju zapreminu 2V i u kojima se
nalazi idealan gas sa 2N estica, a masa estica je m. Ovi sistemi estica nalaze se u termodinamikoj
ravnotei okrueni termostatom temperature T (sl.23).

T=const.




S
1
= S
2


Sl.23. Sud sa gasom koji ima pominu pregradu na sredini.

Entropija gasa u sudu sa pregradom je S
1
, a u sudu bez pregrade S
2
. S obzirom da se radi o istom gasu
koji se nalazi u identinim sudovima u termodinamikoj ravnotei, to sledi da su ove entropije
jednake. Takoe entropija u sudu sa pregradom S
1
je jednaka sumi entropija ova dva dela suda S.
U delu 3.2.1 glave 1, za idealan gas za entropiju smo dobili izraz:

kN mkT) kNln(2 kNlnV S
2
3
2
3
+ + = ,
odakle se za razliku entropija ova dva suda dobija:

2V,2N,
m

V,N,
m

V,N,
m

69
2kNln2 T) V, 2S(N, - T) N,2V, 2 ( S S S
1 2
= = = S .

Ovo pokazuje da metod izraunavanja entropije pomou klasine fizike nije dovoljno taan. Uzimanje
gore navedene korekcije za statistiku sumu Z dovodi do korekcije slobodne energije F, tako da
korigovani izraz za entropiju postaje:

|
.
|

\
|
+ =
3N kor
h N!
1
kln S S .
Ovde emo u daljem izraunavanju koristiti Stirlingovu formulu:

N za NlnN lnN! .

Sada razlika ovako korigovano izraunatih entropija, za ova dva suda, postaje:

( ) ( ) 0 V N, 2S N,2V 2 S S
kor kor kor
= = .

Dakle, primena kvantne korekcije daje taan rezultat za proraun vrednosti entropije. Napomenimo da
smo zakljuili da se izraunavanjem entropije sistema klasinih estica, kako je to navedeno u glavi 1.
poglavlje 2.5, moe odrediti njena vrednost sa tanou do aditivne konstante. Izraunavanje ostalih
termodinamikih veliina idealnog klasinog gasa ne zahteva korienje ove kvantne korekcije.


2.2. ANALIZA STANJA SISTEMA PRIMENOM k -PROSTORA


Analiza kvantnih sistema primenom k -prostora podrazumeva da se radi o zatvorenom
sistemu, ali takvom kod koga se interakcija izmeu estica moe zanemariti. To je 4D diskretan
prostor. Praenje stanja sistema vri se na skupu moguih stanja jedne estice ovog sistema {n
i
}.
Dakle od interesa je odrediti verovatnou f
Nk
nalaenja nekog broja estica, recimo N
k
, na nekom
kvantnom stanju estice k, kome odgovara energija estice E
k
.












Sl. 24. Prikaz i-tog kvantnog koji se nalazi u termostatu,
a koji ine ostala kvantna stanja.

Moemo da uoimo da je nae kvantno stanje okrueno ogromnim brojem ostalih kvantnih stanja.
Uticaj naeg kvantnog stanja na sve njih je zanemarljiv, dok je njihov zajedniki uticaj na uoeno
kvantno stanje ogroman. Nama je od interesa da primenom statistike fizike, dakle precizno, pratimo
ponaanje estica na njemu, odnosno da odredimo navedenu verovatnou broja estica koje se na
njemu mogu nai. Uticaj ostalih kvantnih stanja na uoeno stanje uzeemo u obzir tako to emo
pretpostaviti da se nae stanje nalazi okrueno termostatom na temperaturi T. Kako analiza u ostalim
kvantnim stanjima nama nije od interesa, ali jeste njihov zajedniki efekat na nae uoeno stanje, to je
ovde opravdano da koristimo ovaj grub model termodinamike, odnosno model termostata.
k{n
i
}
- k=(1)
- k=(i)
- k=(k)
E
k
-
E
1
-
E
i
-
N
k
=(N
k
) -
N
k
=(1) -

N
k
=(i) -
T=const.
70
Verovatnoa da se desi eljeno mikro stanje, a to je da se na k-tom kvantnom stanju, kome
odgovara energija E
k
, nae N
k
estica bie odreena relacijom (19), odnosno:


kT
N E - F
kT
N E
-
Nk
k k k k
e e
z
1
f = = , gde je:
k
N -kTlnz F + = = .
Ovde je deo energije koji je sposoban da izvri mehaniki rad, a je energija koja moe biti
uloena u pobuivanje pojedine estice ili u elektrohemijsku vezu estice sa okolinom, takozvani
elektrohemijski potencijal. Odavde dobijamo:


( ) ( )
kT
N E
kT
N E -
Nk
k k k k
Ce e e f

= = .
Koristei uslov normiranja 1 f
k
k
N
N
=

, dobijamo za konstantu C:

( )

=
k
k k
N
kT
N E
e
1
C

.
Sada moemo odrediti srednji broj estica koji se naao na kvantnom stanju k sa energijom E
k
.
Dobijamo da je
k
N odreen relacijom (18):

= =
k
k
k k
k
k k
k
N
N
KT
N ) (E
-
N
KT
N ) (E
-
k
N k k
e
e N
f N N

. (22)
Uvoenjem smene:

=
k
k - k
N
kT
)N (E
e
S

, dobijamo da je: (23)

S
kT
E
S
N
k
k
|
.
|

\
|

. (24)
Podsetimo se da je suma estica po kvantnim stanjima jednaka ukupnom broju estica, odnosno:

N N
k
k =

.
Znaajno je da je i suma srednjih vrednosti estica k N po svim moguim kvantnim stanjima estice,
takoe jednaka ukupnom broju estica N, odnosno imamo da je:



N N f f N f N N
k N N k k
k
N
N N k N k
k
k
k k k
k k k = = = =

. (25)

U kvantnoj mehanici od interesa je posmatrati dva tipa kvantnih gasova: Fermi Diracov i
Bose Einsteinov gas. Mi emo za oba ova gasa odrediti odgovarajue statistike koje vae kada se oni
nalaze u termodinamikoj ravnotei.


2.2.1. FERMI DIRACOVA FUNKCIJA RASPODELE

Elektronski gas, ali i gas upljina podlee podlee Fermi Diracovoj statistici. estice koje
zbog svoje kvantne prirode podleu ovoj statistici zovu se fermioni. Naime za ove kvantne estice
vai Paulijev princip tako da se u jednom kvantnom stanju moe nai nijedna ili samo jedna estica,
odnosno N
k
=0,1. Koristei relaciju (22) dobijamo za srednji broj fermiona:
71

kT
E
kT
E
-
kT
E
-
k
k k
k
e 1
1
e 1
e
N

+
=
+
= .
Kako je verovatnoa da neko kvantno stanje bude zauzeto
( )
1
N
E f
k
k FD
=
, to imamo da je Fermi
Dirakova funkcija raspodele odreena izrazom:
( )
1 e
1
E f
kT
Ef E FD
+
=

, (26)
gde je energija kvantnog stanja oznaena sa E a elektrohemijski rad, koji kod elektronskog gasa
predstavlja karakteristinu energiju oznaen je sa E
f
. Ova energija zove se Fermijeva energija. Na
temperaturi apsolutne nule T=0K svi energetski nivoi ispod E
f
su prazni a svi iznad su popunjeni. Za
temperature vee od 0K ova raspodela dobija izgled kao na slici 25.
Za sve vrednosti temperature, verovatnoa zauzetosti stanja odreenog Fermijevom
energijom jednaka je 1/2. Pri viim temperaturama sa slike se vidi da verovatnoa zauzetosti stanja sa
energijom manjom od E
f
nije vie uvek jednaka jedinici, ali i stanja sa viom energijom od ove, mogu
imati verovatnou veu od nule. To znai da za vie temperature elektroni sa niih nivoa prelaze na
vie. To nam daje mogunost da uvedemo pojam fiktivnih praznih mesta koje zovemo upljine. Na
viim temperaturama ovi elektroni kao i upljine mogu imati kinetiku energiju dovoljnu da se
ponaaju kao slobodne estice sa odgovarajuim efektivnim masama, pa se moe uvesti pojam
elektronskog gasa i gasa upljina.












Sl.25. Prikaz Fermi Diracove raspodele za T0K


2.2.2. BOSE EINSTEINOVA FUNKCIJA RASPODELE

Fotonski gas ine estice koje se ponaaju po Bose Einsteinovoj statistici. Kod njih se javlja
degeneracija stanja, odnosno mogue je da se na jednom energetskom stanju nae: nijedna, vie
estica, ili ak sve estice, odnosno N
k
=0,1,..... Izraunavanje srednje vrednosti broja estica k N
izvriemo primenom relacija (23) i (24). Dakle imamo:


( )
( ) ... ... e 1 e S
2
kT
E
-
N
N
kT
E
-
k
k
k
k
+ + + = =

Sumiranje se obavlja po svim moguim vrednostima za broj estica na nekom kvantnom stanju, dakle
N
k
=0,1,.... Kako se sumiranje obavlja po lanovima koji su manji od jedinice, onda se ova suma
razvija u red geometrijske progresije. To dobijamo:


kT
E
-
k
e - 1
1
S

=
.

f
FD
1
1/2
T=0
T>0
E
=E
f
72
Odnosno:

( ) E N
1 e
1
S
kT
E
S
N
BE
kT
E
k
k
=

=
|
.
|

\
|

. (27)
Ovako dobijena raspodela srednjeg broja bozona E) ( NBE po energijama naziva se Bose Einsteinova
raspodela.


2.2.3. POREENJE KVANTNIH RASPODELA

Iz dobijenih relacija (26) i (27) za obe ove statistike dobijamo da se one razlikuju samo u
znaku ispred jedinice u imeniocu. Da bi lake uoili slinosti i razlike koje ove dve statistike imaju
uveemo novu nezavisnu promenljivu: y=(E-)/kT. Ovde je potrebno navesti ogranienja koja se u
fizikom smislu javljaju, a to su da je: energija estice E0, kao i da je srednji broj estica 0 N .
Sada zavisnost srednjeg broja estica, u funkciji od y izgleda:

( )
1
y
e
1
y N

=
.













Sl.26 Poreenje kvantnih raspodela

Na slici 26 prikazana je ova zavisnost. Vidi se da Fermi Diracova raspodela ima fiziki smisao
verovatnoe zauzetosti kvantnih stanja, dok Bose Einsteinova predstavlja raspodelu srednjih vrednosti
broja estica po kvantnim stanjima. Za obe raspodele uoava se da kada y prima velike vrednosti
razlika izmeu njih se smanjuje, jer je vrednost jedinice zanemarljiva u odnosu na vrednost
eksponenta u imeniocu. Ovo ukazuje da se za jako velike vrednosti y, odnosno energije, kvantna
priroda estica gubi, tako da zavisnost ovih raspodela postaje slina kanonskoj raspodeli Gibbsa, gde
raspodela zavisi eksponencijalno od energije. Dobijamo da je:
( )
-y
e y N , kada je
y
e >>1 (28)
Interesantno je da za Bose Einsteinovu raspodelu moemo zakljuiti da iz uslova 0 NBE sledi da
mora biti i y0, odnosno da je E. Ovakvo ogranienje onemoguava da energija kvantnog stanja E
bude manja od . Kod fotonskog gasa ovo ogranienje nije opravdano, tako da se tada usvaja da je
=0.





y
1
y
1
N
e

=
1
0
f
FD
BE N
73
2.3. KVAZI KVANTNA BOLTZMANNOVA STATISTIKA
ZA ATOMSKI GAS


Posmatraemo sistem atoma kod koga se atomi kreu pod dejstvom nekog spoljanjeg polja,
ali takvog da atomi mogu da budu pobueni u neko vie stanje. Stanje pojedinih atoma, ali i celog
sistema neophodno je opisati pomou kvantne statistike. Postavlja se pitanje da li je mogue koristiti
prostiji, ali fiziki opravdan model, kod koga bi se stanje atoma opisivalo tako da se njegovo kretanje
opisuje klasino, poznavanjem koordinate i impulsa atoma, ali istovremeno i stepenom njegove
pobuenosti, odnosno nivoom na kome se naao elektron na njemu (sl.27). Ovakav prilaz zove se
kvazi kvantna Boltzmannova statistika. Odrediemo uslove koji moraju da budu zadovoljeni da bi
ovakav pristup bio opravdan. Smatraemo da se na atom, koji je okruen drugim atomima, nalazi u
potencijalnoj jami koju ovi ostali atomi stvaraju. Da bi izvrili procenu iskoristiemo rezultat koji smo
dobili u paragrafu 1.2.1. Za atom koja se nalazi u beskonano dubokoj potencijalnoj jami (9):
( )
2
z
2
y
2
x 2
2 2
n
n n n
ma 2
E + + =
h
,
gde je E
n
energija kvantnog stanja, a - je dimenzija trodimenzionalne jame, n
x
, n
y
, n
z
kvantni brojevi
koji odgovaraju tom kvantnom stanju. Ukoliko bi eleli da atom prebacimo na vie stanje, to bi morali
da uloimo energiju veu od ove, zato se ova energija moe smatrati i energijom veze u tom
zateenom stanju. Naravno ovaj izraz je u realnom sluaju, kada jama nije beskonano duboka, daleko
sloeniji. Mi emo ga iskoristiti samo za procenu vrednosti energije veze. Ovde je potencijalna jama
posledica dejstva svih atoma na taj jedan uoen. Njena dimenzija je jednaka srednjem rastojanju r
s

izmeu atoma u sistemu. Usvojiemo i da su vrednosti kvantnih brojeva jednaki i iznose n. Tada se za
energiju veze atoma u tom stanju moe proceniti:

2
s
2
2
veze
mr
h
n E .
Kako je srednja kinetika energija kod klasinog gasa reda kT, to dobijamo da uslov koji oznaava da
se kretanje atoma moe tretirati klasino u stvari sluaj kada je kinetika energija atoma mnogo vea
od njegove energije veze:
E
kin
=kT >>
2
s
2
veze
mr
h
E .
Kod ovakvih nejednakosti opravdano je da brojane konstante, a time i vrednost za n moemo svesti
na jedinicu.
Dobijamo da upravo temperatura termostata T odreuje uslov kada je mogue primeniti kvazi
klasinu Boltzmannovu statistiku. Ta temperatura zove se temperatura degeneracije i iznosi:
T
deg
=h
2
/(kmr
s
2
). Kako je srednje rastojanje izmeu estica r
s
vezano sa koncentracijom n relacijom: r
s

= n
-1/3
to je:

mk
n h
T
2/3 2
deg
= . (29)










Sl.27 Prikaz stanja atoma u kvazi kvantnoj statistici
p
r
r
s
E

74
Za uslov koji smo traili, a to je da stanje atoma moemo opisati tako da je njegovo kretanje odreeno
njegovim poloajem u prostoru i impulsom, a pobueno stanje atoma kvantnim brojem koji definie
stanje elektrona na njemu, dobijamo:

T>>T
deg
. (30)

Sistem atomskog gasa koji emo dalje posmatrati ine atomi istog elementa kod kojih je
pobuivanje izvreno eksitovanjem jednog elektrona u tom atomu. Kada je uslov (30) zadovoljen
mogue je stanje pojedinog atoma opisati poznavanjem njegove koordinate r, impulsa p, i rednog
broja kvantnog stanja , odnosno sedmo dimenzionog zapisa (r,p,). Energija atoma E tada je
odreena sumom kinetike i potencijalne energije atoma i energije elektrona koji se nalazi na
kvantnom stanju oznaenim rednim brojem :
( )
/
E U
2m
p
E
o
2
+ + = r . (31)
Odavde, srednji broj atoma koji se nalazi u tom posmatranom stanju moe se odrediti kombinovanjem
rezultata koji smo dobili u klasinoj i kvantnoj statistici. Kao to smo gore naveli, statistika kvantnih
sistema pri dovoljno velikim energijama gubi kvantnu prirodu, i ona tada lii na Gibbsovu statistiku.
To znai da srednji broj atoma u nekom stanju k N , bolje reeno u nekom kvazi kvantnom stanju, koje
je opisano sa energijom atoma datim izrazom (31), moe biti iskazana relacijom (28):

kT
- E
-
k
e N

. (32)

Kako je suma srednjeg broja estica na nekom kvantnom stanju k, po svim moguim kvantnim
stanjima, odreena relacijom (25), a ovde imamo i klasina stanja koja predstavljaju koordinate i
impulse pojedinog atoma, to je neophodno u ukupnom sumiranju po svim moguim promenljivim
kombinovati diskretan i kvantni prostor. Da bi se ovo sumiranje obavilo i po kontinualno
promenljivim veliinama, neophodno je uoiti da u elementarnoj zapremini drdp treba nai broj
kvantnih stanja, i samo po njima obaviti sumiranje. To znai da je mogue izvriti integraciju po
koordinatama i impulsima estice, ali rezultat podeliti sa zapreminom kvantnog stanja h
3
, a
istovremeno klasino sumiranje obaviti po kvantnim stanjima koje se nude pojedinom elektronu u
atomu. Sada dobijamo da je:

( )
}

= =
+ +

p r
p, r,
p r
,
kT
E r U
m 2
p
3
kT
E
N
-
e
h
d d
e
o
2
/ /
/

.

Koristei ovu relaciju mogue je odrediti zavisnost za elektrohemijski potencijal . Usvojiemo da je
potencijal spoljanjeg polja jednak nuli, tako da dobijamo da je:


N e d d e
h
1
e
kT
E
-
mkT 2
p
-
3
kT
2
=
(

} }
/
/
r p

, odakle je:


( )

=
/
/
kT
E
-
3/2
3
kT
e V mkT 2
Nh
e

. (33)
Ograniavajui se na sluaj atomskog gasa kod kojeg su svi atomi pobueni na isti nain, odnosno
nalaze se na prvom energetskom stanju, suma po postaje kT
E
-
kT
E
-
1
e e =

/
/
, to za vrednost
elektrohemijskog potencijala u ovom sluaju dobijamo:
75

( )
|
|
.
|

\
|
=
kT
E
2 / 3
3 1
e
mkT 2
nh
n kT

/ .

U konstruisanju ovog modela takozvane kvazi klasine Boltzmannove statistike primenili
smo aproksimaciju da se ovde radi o dovoljno velikim energijama koje zadovoljavaju uslov (30), ali i
da je mogue primeniti aproksimaciju (28) koja opisuje kvantnu statistiku pri viim energijama
estica. Da bi potvrdili da je aproksimacija (28) opravdana, odnosno da je i ona zadovoljena ako je
zadovoljen uslov (30), poi emo od uslova kada je opravdano korienje relacije (28), a to je da je:
1 e
kT
- E
>>

.
Kako smo zanemarili spoljanje potencijalno polje, zamenom izraza za stanje estice (31) dobijamo
da je:

kT kT
E
2mkT
p
e e e
2

>>
/
.

Poto je srednja kinetika energija reda kT, to prvi eksponent u gornjem izrazu moe da se uzme da je
jednak jedinici pa dobijamo da je
kT kT
E
e e

>>
/
. Korienjem izraza (33) za ovu nejednakost dobijamo:


( )

>>
/
/
/
kT
E
-
3/2
3
kT
E
e mkT 2
nh
e

,

Vrednosti za E

date su na skupu: E
1
> E
2
> ...>E
min
. Kada u eksponentu sa leve strane za vrednost E

uzimamo energiju koja je najmanja, ova relacija e i dalje biti zadovoljena. Dobijamo:


( )
3/2
3
kT
E
-
kT
E
-
mkT 2
nh
e
e
min

>>

/
/
/
.
Razvijanjem sume, i izvlaenjem ispred nje izraza
e
kT
E min /

, ovaj izraz postaje:

( )
2 / 3
min
min
2
min
1 min
mkT 2 3
kT
E
-
kT
E - E
-
kT
E - E
-
kT
E
-
nh
e
... e e 1 e

>>
|
|
.
|

\
|
+ + +

/
/ / /
.

Kako su eksponencijalni izrazi u zagradi manji od jedinice, to se usvajanjem da je njihova najvea
vrednost reda jedinice, moe postaviti stroi uslov, takav da ako je on zadovoljen onda je sigurno
zadovoljen i ovaj prethodni. Dobijamo:

( )
2 / 3 3
mkT 2 nh 1

>> .

Odavde se moe odrediti kritina vrednost za temperaturu kao uslov za primenu aproksimacije (28),
odnosno:

deg
2/3 2
T
mk
n h
T = >> .
76

Dobili smo da je ovaj uslov, koji je potreban da bi primenili aproksimaciju izraunavanja srednjeg
broja estica prema relaciji (28), istovetan uslovu o degeneraciji gasa. Dakle osnovni i jedini uslov
koji mora biti ispunjen da bi se mogao primeniti model kvazi kvantne Boltzmannove statistike je
uslov (30).



3. PRIMENA KVANTNE STATISTIKE FIZIKE


3.1. FOTONSKI GAS
ZRAENJE APSLOUTNO CRNOG TELA


Pod fotonskim gasom podrazumevamo skup fotona, koji u skladu sa svojom kvantnom
prirodom se ponaaju kao estice koje imaju intenzitet impulsa p, energiju prenose u kvantima E=mc
2
,
nemaju masu u stanju mirovanja, a kreu se brzinom svetlosti c. Ovaj gas nalazi se unutar upljine
zapremine V okruen termostatom temperature T. Na slici (28) prikazan je ovaj sistem, odnosno
takozvano crno telo. U sluaju kada se ovaj gas nalazi u stanju termodinamike ravnotee podjednak
je broj fotona koji se emituje ili apsorbuje u jedinici vremena sa povrine koja ga okruuje. To znai
da je srednji broj estica konstantan, odnosno = N const. Kroz vrlo mali otvor crno telo zrai u okolni
prostor.








Sl. 28. Apsolutno crno telo u kome se nalazi fotonski gas.

Polazei od osnovnih postulata kvantne mehanike imamo da je prema de Broglieu relacija koja
povezuje talasnu duinu fotona i njegov impuls =h/p, a kvant energije prema Plancku E=h=cp=mc
2
.
Ovde je uestanost koja je sa talasnom duinom i brzinom svetlosti povezana relacijom =c/.
Foton kao estica ima impuls, iji je intenzitet p, i u trodimenzionom impulsnom prostoru
mogue je odrediti koliki broj kvantnih stanja dG(p) se nalazi u intervalu (p,p+dp), odnosno u sferi
poluprenika p debljine dp. Na slici 29 prikazana je ova sfera. Koristei Heisenbergove relacije
neodreenosti (3) sledi da je u -prostoru zapremina kvantnog stanja reda h
3
. Da bi odredili ovaj broj
kvantnih stanja dG(p) izraunaemo zapreminu koju ima ova sfera u impulsnom prostoru i pomnoiti
sa zapreminom prostora V u kome se mogu kretati fotoni. Ovako dobijena zapremina u -prostoru,
kada se podeli sa zapreminom jednog kvantnog stanja, daje broj kvantnih stanja dG(p), pa imamo:

3
2
h
dp p V4
dG(p)

=
. (34)
Kako fotoni poseduju osobinu polarizacije to sledi da sa intenzitetom impulsa p mogu biti dva fotona
koji imaju dve razliite polarizacije. Zbog toga je stvarni broj kvantnih stanja dva puta vei.
Fotonski gas podlee Bose Einsteinovoj statistici tako da je srednji broj fotona E) ( NBE , koji
se nalaze u nekom kvantnom stanju E odreen relacijom (27).
Broj fotona dN(p), iji se impulsi nalaze u intervalu (p, p+dp), dobiemo mnoenjem relacije
kojom je odreen broj kvantnih stanja (34), uzimanjem u obzir i polarizaciju, sa srednjim brojem
fotona koji se nalazi na nekom kvantnom stanju (27). Kako je E=cp, to dobijamo:
T=const.
N,V
77

( )
1 e
dp p 4
h
V 2
p dN
kT
cp
2
3

=

.











Sl.29 Prikaz sfere sa poluprenikom p i debljinom dp u impulsnom prostoru.

Koristei ovako dobijen izraz mogue je odrediti spektralnu gustinu zraenja za apsolutno crno telo
odnosno Planckov zakon zraenja. Ukoliko spektralnu gustinu zraenja iskazujemo u funkciji
uestanosti , to je onda energija izraena po jedinici zapremine i po jedinici uestanosti u intervalu
uestanosti (,+d):

( )
( )

h
Vd
dN
= .
Primetimo da je broj fotona, ije uestanosti se nalaze u ovom intervalu, jednak broju fotona dN(p),
iji se impulsi nalaze u intervalu (p,p+dp), jer postoji jednoznano preslikavanje vrednosti intenziteta
impulsa u uestanost, odnosno foton koji ima intenzitet impulsa p ima jednu i samo jednu vrednost
uestanosti . Dakle, kako je p=h/c i dp=hd/c to za spektralnu gustinu zraenja () dobijamo:

( )
1 e
1
c
h 8
kT
h 3
3

=


. (35)
Na taj nain koristei kvantnu statistiku za ravnoteno stanje sistema fotonskog gasa, izveli smo
relaciju koja predstavlja dobro poznat Planckov zakon zraenja crnog tela, koju je on izveo koristei
hipotezu o kvantovanju energije oscilatora a ne primenom kvantne mehanike.
Ova spektralna gustina zraenja ima svoje aproksimacije za male i za velike vrednosti uestanosti.
Tako za male vrednosti eksponencijalni lan u imeniocu moe da se razvije u red pa imamo:

...
kT
h
1 e
kT
h
+ + =

, tako da sada izraz (35) postaje:

( )
3
2
c
kT 8
=
, to predstavlja Rayleigh Jeansovu aproksimaciju.











Sl.30 Spektralna gustina zraenja i njene aproksimacije
()
RJ W

p
z
p
x

p
y
p dp
78
U sluaju velikih vrednosti za uestanost, odnosno kada , dobijamo Wienovu aproksimaciju
za spektralnu gustinu zraenja:

( )
kT
h
3
3
e
c
h 8




= .
Na slici 30 dat je prikaz ovih aproksimacija.
U eksperimentima i primeni fotodetektori reaguju na razliite talasne duine svetlosti . Zbog
toga je korisno spektralnu gustinu zraenja crnog tela prikazati u funkciji od nje. Kako je dN() =
dN() , jer je = c/, kao i d =

d
c
2
( i su pozitivne veliine), to za () dobijamo:

( )
1 e
1 hc 8
kT
hc 5

, (36)

koja predstavlja energiju izraenu po jedinici zapremine i po jedinici talasne duine u intervalu
(,+d).












Sl.31 Spektralna gustina zraenja u funkciji od talasne duine. Ovde je: T
1
>T
2
>T
3
.

Na slici 31 prikazana je zavisnost spektralne gustine od temperature T. Vidi se da se maksimumi kriva
pomeraju u smeru veih talasnih duina. Ovo pomeranje poznato je kao Wienov zakon pomeranja.
Polazei od izraza (36), traenjem prvog izvoda po , moemo odrediti vrednost talasne duine
max
za
koji imamo maksimalnu temperaturu. Dobijamo da je:


( )
0
d
d
=

, a odatle Wienov zakon pomeranja const. T
max
=



3.2. ELEKTRONSKI GAS U METALU


Rezultat koji smo dobili za statistiku fermiona, u termodinamikoj ravnotei, primeniemo u
izraunavanju makroskopskih fizikih veliina karakteristinih kod metala. Za veinu metala se moe
uzeti da imaju pravilnu kristalnu strukturu atoma. Ova pravilna kristalna struktura atoma, namee
periodinu formu potencijalne barijere elektronima koji se nalaze u metalu (sl. 32).
Primena kvantne mehanike kod metala daje nekoliko rezultata. Prvo, u energetskom
dijagramu mogu se uoiti energetske zone, unutar kojih su energetska stanja za elektrone diskretna, ali
uoavaju se i zabranjene oblasti unutar kojih se elektroni ne mogu nai. Zatim da je Fermijev nivo
dovoljno visoko, tako da se posebno izdvaja najvia zona, koja se zove provodna zona. Najnii nivo u
ovoj zoni je E
c
, i zove se dno provodne zone. Kod metala E
f
>E
c
, tako da su zone ispod provodne
T
1 T
2
T
3
()

max
T=const.
79
potpuno popunjene i za sluaj kada je T>>0K. To omoguuje da ponaanje elektrona u metalu
moemo posmatrati na modelu jedne zone. Na slici 33 prikazana je provodna zona kod metala.
Znaajan rezultat predstavlja mogunost da kretanje elektrona moemo opisati klasinim
Newtonovim zakonima, ali neophodno je uzeti da tada elektron ima efektivnu masu m
c
. Ova masa
zavisi od karakteristika metala i moe se izraunati ili izmeriti.










Sl.32 Pravilna kristalna struktura metala sa prikazom periodine potencijalne barijere.

Polazei od postulata kvantne mehanike, de Broglieve i Planckove relacije imamo da je:

p=k, i E=h,

gde je: p impuls, a k talasni vektor elektrona. Intenzitet talasnog vektora, odnosno talasni broj, vezan
je sa talasno duinom elektrona relacijom k= 2/.
Energija elektrona u metalu odreena je relacijom:

E=E
c
+p
2
/2m
c
. (37)












Sl. 33 Provodna zona kod metala

Da bi dobili raspodelu elektrona po energetskim nivoima iskoristiemo gore navedene zakljuke.
Dakle, elektron se kree kao slobodna estica sa impulsom p, ali sa efektivnom masom m
c
.
Odrediemo prvo raspodelu kvantnih stanja po impulsima koja se nude elektronima. Ovu raspodelu
odrediemo na isti nain kako smo to uradili za fotone (poglavlje 3.1). U -faznom prostoru kvantno
stanje elektrona posmatraemo u impulsnom delu, dok emo zbog Heisenbergove relacije smatrati da
se elektron nalazi negde unutar zapremine V. Takoe ova relacija ukazuje da je zapremina jednog
kvantnog stanja
3
. Broj kvantnih stanja dG(p), koji se nalaze u intervalu intenziteta impulsa (p,p+dp)
bilo gde u prostoru zapremine V, prema relaciji (34) i slici 29 iznosi:


3
2
h
dp p V4
dG(p)

=
. (38)
Elektron po svojoj kvantnoj prirodi poseduje i spin, tako da elektron sa istim impulsom moe da ima
dva stanja, te je potrebno ovaj izraz pomnoiti sa dva. Kako je energija elektrona sa njegovim
E
E
F
E=E
c
+p
2
/2m
c

E
c
atomi u pravilnoj kristalnoj strukturi
U(x)
U
0
x
a a
b
80
impulsom jednoznano vezana relacijom (37), to sledi da je dG(p)=dG(E), odnosno iz (37) dobijamo
da je:


) E - E ( 2m p
c c
=
i
) E - E ( 2m
dE m
dp
c c
c
=
,
a uvoenjem ovih relacija u (38) dobijamo:

( ) ( )dE E - E m 2 m
h
V 8
E dG
c c c 3

= ,

to predstavlja broj kvantnih stanja elektrona koji se nalaze u energetskom intervalu (E,E+dE).
Sada, da bi odredili broj elektrona koji se nalazi u intervalu energija (E,E+dE), potrebno je da
ovaj izraz pomnoimo sa verovatnoom da ta stanja budu zauzeta odnosno Fermi Diracovom
raspodelom. Dobijamo:

( ) ( ) ( ) E f E dG E dN
FD
=
.

Elementarna koncentracija elektrona koja se nalazi u ovom intervalu je:


( ) ( ) ( ) ( ) dE
1 e
E - E
m 2
h
4
dE E f E E dn
kT
E - E
c 2 / 3
c 3 FD
f
+
= =

. (39)
gde smo uveli pojam gustine kvantnih stanja definisane relacijom:

( )
( )
( )
c c c
3
E - E m 2 m
h
8
VdE
E dG
E

= = . (40)

Na slici 34 prikazane su ove zavisnosti.
Odredimo sada koncentraciju elektrona u metalu. Da bi to uradili potrebno je izraz (39)
integraliti po svim moguim vrednostima za energiju koju elektroni mogu da imaju u metalu odnosno:

( )
}

=
c
E
E dn n
.

Za primer reimo ovaj integral u jednostavnom sluaju kada se elektronski gas u metalu
nalazi na 0K. Tada imamo da je:

>
=
+
f
f
kT
E - E
E E 1,
E E , 0
1 e
1
f
,












Sl 34 Zavisnost: dn(E), f
FD
(E) i (E).
E
f
E
f
FD
, dn(E), (E)
(E) dn(E)
f
FD
(E)
81
pa za koncentraciju elektrona dobijamo:


( ) ( )
( )
} } }
= + =
f
c f
f
c
E
E
c 3
2 / 3
c
E
E
E
dE E - E
h
2m 4
E dn E dn n

.

Kada je E
c
=0 dobijamo da je koncentracija elektrona u metalu odreena izrazom:

( )
2 / 3
f c 3
E 2m
h 3
8
= n .


3.3. SPOJ METAL OKSID METAL I METAL OKSID POLUPROVODNIK


Strukture metal oksid metal (MOM) i metal oksid poluprovodnik (MOS) znaajne su u
mikroelektronici. Jedan od problema u ovim strukturama je elektrini proboj koji moe da nastane
pod dejstvom spoljanjeg elektrinog polja. Na slici 35 prikazana je ova struktura. Elektrino polje E
deluje u pravcu x-ose u smeru takvom da izvlai elektrone iz metala. Proboj nastaje proticanjem
struje kroz ovaj spoj, kada dovoljan broj elektrona u metalu ima energije vee od potencijalne barijere
na spoju. Visina barijere za ove elektrone u metalu rauna se od E
f
i iznosi A
i
-Ed. Ovde je A
i
izlazni
rad elektrona iz metala, a d irina oksida odnosno potencijalne jame. Elementarna gustina struje
proboja, za elektrone ija se komponenta p
x
nalazi u intervalu (p
x
,p
x
+dp
x
) a

ostale komponente mogu
da imaju bilo koje vrednosti, odreena je izrazom:

( )
c x x x
m / p n ep ) j(p = ,

gde je n(p
x
) elementarna koncentracija elektrona ija komponenta impulsa p
x
se nalaze u intervalu
(p
x,
p
x
+dp
x
), a ostale komponente primaju sve mogue vrednosti . Da bi odredili gustinu struje proboja
j potrebno je ovu elementarnu gustinu struje integraliti po svim vrednostima ove komponente poev
od p
xo
do beskonanih vrednosti. Donja granica integracije
o x
p predstavlja minimalnu komponentu
impulsa u pravcu x-ose koja je potrebna da elektron savlada barijeru, koju ini oksid u ovom spoju.
Aproksimativan oblik ove barijere prikazan je na slici 35. Da bi veliki broj elektrona savladao ovu
barijeru potrebno je da kinetika energija elektrona bude:
d A E
2m
p
i f
c
2
x
o
E + .
Za ove energije elektrona moemo uzeti da je transmitivnost barijere, odnosno verovatnoa da
elektroni savladaju ovu barijeru, praktino jednaka jedinici.
Elementarnu koncentraciju elektrona n(p), koji imaju impuls oko p, odrediemo analogno kao
i kod metala. Odredimo prvo broj kvantnih stanja elektrona koji imaju impulse u intervalu (p,p+dp)
tako to emo elementarnu zapreminu dp=dp
x
dp
y
dp
z
pomnoiti sa zapreminom prostora u kojoj se
nalaze elektroni V, i podeliti sa h
3
. Uzimajui u obzir i spin dobijamo da je:


( )
z y x
3
dp dp dp
h
V 2
dG = p
.

Traenu elementarnu koncentracije elektrona dobijamo mnoenjem dobijenog izraza za broj kvantnih
stanja sa verovatnoom njihove zauzetosti, odnosno Fermi Diracovom raspodelom i deljenjem sa
zapreminom V:

82

( )
1 e
1
dp dp dp
h
2
n
kT
E - E z y x 3
f
+
= p
,

gde je energija elektrona odreena relacijom (37).
Sada moemo odrediti potrebnu elementarnu koncentraciju samo po komponenti p
x
,
integracijom ovog izraza po svim moguim vrednostima za komponente p
z
i p
y
:


( )
}

+
=
1 e
dp dp
dp
h
2
p n
kT
E - E
z y
x 3 x
f
.
















Sl.35 Struktura MOM i MOS sa prikazom
aproksimativne barijere za izlaz elektrona.

Kako proboj nastaje kada elektroni imaju dovoljno veu energiju od E
f
, to se u izrazu za energiju
elektrona (37) moe uzeti da je E
c
0, tako da ovaj izraz postaje:


( )
( ) ( )
_ _
2 / 1
c
c
2
z
2 / 1
c
c
2
y
c
2
x
f
kT m 2
z
kT 2m
p
kT m 2
y
kT 2m
p
kT 2m
p
-
kT
E
x 3 x
dp e dp e e e dp
h
2
p n

} }
+

+
+

+
+
=
, odnosno:


( )
x
kT 2m
p
-
kT
E
3
c
x
dp e e
h
kT m 2 2
) n(p
c
2
x
f

= .

Zamenom u izraz (41) dobijamo:

( )
x
kT 2m
p
-
kT
E
3
c
c x
x
dp e e
h m
kT m 2 2 ep
) j(p
c
2
x
f

=
, to moemo napisati na drugaiji nain:

( )
( ) kT 2m -
kT 2m
p
- d e e
h m
kT m 2 e
) j(p
c
c
2
x
kT 2m
p
-
kT
E
3
c
c
x
c
2
x
f
|
|
.
|

\
|
=

.

Traenu gustinu struje proboja j dobiemo kada ovaj izraz za elementarnu gustinu struje po
komponenti impulsa p
x
integralimo po njenim svim moguim vrednostima. Imamo da je:


M O M (ili S)
x
U(x)
E
f
E
A
i
-eEd
E
c
E
0 d
83

( )
( ) kT 2m -
kT 2m
p
- d e e
h m
kT m 2 e
j
c
c
2
x
kT 2m
p
-
kT
E
3
c
c
p
c
2
x
f
xo
|
|
.
|

\
|
=
}

.

Integracijom dobijamo da je:


kT
A
2
3
c
2
kT 2m
p
-
kT
E
3
c
2 2 i
c
2
xo
f
e T
h
m k 4e
e e
h
m T k 4e
j
eEd

= =

,

to predstavlja eksperimentalno dobro potvren Richardson-Dushmanov zakon emisije elektrona iz
metala.


3.4. ELEKTRONI I UPLJINE U POLUPROVODNIKU


Poluprovodniki materijali predstavljaju osnovu za izradu komponenti u informaciono
komunikacionim tehnologijama (ICT). Elektronski gas u poluprovodnicima predstavlja fiziki
medijum koji obezbeuje formiranje, obradu i prenos elektrinih signala koji se koriste u ICT-u. Iz
tog razloga neophodno je u njima poznavati koncentraciju nosilaca naelektrisanja.
Poluprovodniki materijali koji se koriste u ICT-u imaju kristalnu strukturu. To znai da, kao
i kod metala (vidi paragraf 3.2), pravilan raspored atoma, odnosno jona u ovoj strukturi stvara
periodinu potencijalnu jamu za elektrone. Zbog toga energije elektrona primaju diskretne vrednosti.
U energetskom dijagramu ovde se takoe uoavaju energetske zone, unutar kojih se energija elektrona
moe nai, kao i zabranjene oblasti. Fermijev nivo je ovde, za razliku od metala nii, tako da se kod
poluprovodnika izdvajaju dve posebne zone. Prva je iznad Fermijevog nivoa i zove se provodna, a
druga ispod njega i zove se valentna zona. Provodna zona odreena je njenim dnom E
c
, i vrhom E
c
'
.
Valentna zona odreena je vrhom E
v
i dnom E
v
'
. Na slici 36 prikazan je energetski dijagram kod
poluprovodnika. Ovaj model poluprovodnika zove se dvozonalni model. Kao i kod metala, znaajan
rezultat je da se kretanje elektrona moe opisati zakonima klasine mehanike, s tim to se elektronu
dodeljuje efektivna masa koja je u svakoj zoni razliita.
Rezultat koje smo dobili za raspodelu fermiona, a time i elektrona, po kvantnim stanjima,
ukazuje da je za sluaj kada je T=0K, provodna zona prazna a valentna potpuno puna. U sluaju
temperatura reda sobnih (T300K) dolazi do takozvane termalne generacije parova koja uzrokuje
prelaz elektrona iz valentne u provodnu zonu. Tada se u provodnoj zoni uoava prazno mesto. Sa
stanovita prenosa koliine naelektrisanja, odnosno protoka struje kroz poluprovodnik, u provodnoj
zoni je svejedno da li se posmatranje ovog kretanja vri praenjem kretanja svih elektrona kao
nosilaca negativnih naelektrisanja -e, ili praenjem kretanja samo ovog praznog mesta kojem se
pridruuje pozitivno naelektrisanje +e. Zato u ovoj zoni moemo uvesti pojam fiktivnih estica koje
emo zvati upljinom. One imaju svoju efektivnu masu i za razliku od elektrona pozitivno
naelektrisanje.
Na taj nain u poluprovodnicima posmatramo dva potpuno odvojena gasa. Jedan je gas
elektrona u provodnoj zoni a drugi je gas upljina u valentnoj zoni. Osobine elektronskog gasa su da
se radi o negativno naelektrisanim esticama naelektrisanja -e. Oni imaju efektivnu masu m
n
a njihovo
kretanje opisano je impulsom p . Energija koju imaju data je, kao kod metala (37), izrazom:

E=E
c
+p
2
/2m
n
. (41)

Kod gasa upljina radi se o pozitivno naelektrisanim esticama +e, koje imaju efektivnu masu m
p
, ije
kretanje je opisano impulsom p. Energija koju imaju upljine data je relacijom:

E=E
v
- p
2
/2m
p
. (42)


84













Sl.36 Energetski dijagram kod poluprovodnika

Kao to smo napomenuli, od interesa je odrediti koncentraciju elektrona n i upljina p u
poluprovodniku. Potrebno je da kao to smo to uradili kod metala, odredimo odgovarajue gustine
kvantnih stanja za elektrone
n
(E) i upljine
p
(E). Kao u relaciji (40) i ovde imamo:


( )
c 3
2 / 3
n
E - E
h
m 2 4
) (

= E
n
, i


( )
E - E
h
m 2 4
) (
v 3
2 / 3
p

= E
p
.

Elementarnu koncentraciju elektrona dn(E), ije energije lee u intervalu (E,E+dE), dobiemo
mnoenjem zapreminske gustine kvantnih stanja
n
(E), koje se nude elektronima u ovom intervalu, sa
verovatnoom da ona budu zauzeta f
FD
(E) i elementarnim intervalom dE, imamo kao u (39):

dn(E) =
c
(E)f
FD
(E)dE .

Analogno, elementarnu koncentraciju upljina dp(E), ije energije lee u intervalu (E,E+dE),
dobiemo mnoenjem zapreminske gustine kvantnih stanja
p
(E), koje se nude upljinama u ovom
intervalu, sa verovatnoom da ona ne budu zauzeta (1- f
FD
(E)) i elementarnim intervalom dE, imamo:

dp(E) =
p
(E)(1-f
FD
(E))dE .

Odavde koncentracije elektrona n i upljina p dobiemo integracijom odgovarajuih elementarnih
koncentracija, odnosno:

( )
}
=
c'
c
E
E
E dn n i ( )
}
=
v
v'
E
E
E dp n .
Kako ove integracije nije mogue analitiki reiti to emo, da bi dobili njihovu procenu, usvojiti
nekoliko realnih aproksimacija. Prva je da je energija elektrona dovoljno iznad Fermijevog nivoa tako
daje mogue primeniti sledeu aproksimaciju:


kT
E - E
kT
E - E
f f
e 1 e + .

Za upljine emo takoe smatrati da su njihove energije dovoljno ispod Fermijevog nivoa pa imamo:

E
v
'
E
E
c
'
E
c
E
v
E
g
m
p
, e
m
n
, -e
E
f
E=E
v
- p
2
/2m
p
E=E
c
+p
2
/2m
n
85

kT
E - E
kT
E - E
f f
e 1 e + .

Za vrh provodne zone E
c
'
i dno valentne E
v
'
uzeemo da primaju beskonanu vrednost.

Konano za koncentracije elektrona i upljina dobijamo izraze:


kT
E E
-
3/2
2 / 3
3
n
f c
e T
h
k m 2
2 n

|
.
|

\
|
=

, (43)


KT
E E
-
3/2
2 / 3
3
p
v f
e T
h
k m 2
2 p

|
|
.
|

\
|
=

. (44)

Interesantan je rezultat koji se dobija za poseban sluaj kada se radi o poluprovodniku u kome
nema nikakvih primesa, dakle sluaj koji smo mi razmatrali, ali kod koga se moe uzeti da su
efektivne mase elektrona i upljina priblino iste. Tada, koristei relaciju o elektroneutralnosti
poluprovodnika, da su koncentracije elektrona i upljina iste, iz ovih izraza dobijamo da se Fermijev
nivo nalazi na polovini zabranjene zone.




86










GLAVA 3.
NERAVNOTENA STATISTIKA FIZIKA



Sistemi mnotva estica koje sreemo u prirodi izuzetno retko se nalaze u ravnotenom
stanju. U neravnotenom stanju oni nisu preputeni sami sebi ve su podvrgnuti raznim spoljanjim
uticajima. Veliine koje tada karakteriu stanje sistema, kao to su pritisak, temperatura, unutranja
energija, koncentracija,... zavise od vremena, ali su zavisne i od koordinate, odnosno imaju razliite
vrednosti u razliitim takama posmatranog prostora. Ova neravnotea u prostoru i vremenu izaziva
pojavu protoka ovih fizikih veliina, odnosno energije, mase odnosno broja estica, toplote, impulsa,
naelektrisanja. Uzrok ovih protoka, odnosno pojave fluksa ovih veliina su spoljanje sile ili
nehomogena raspodela u prostoru. Uglavnom postoji linearna veza izmeu flukseva ovih veliina i
uzroka njihovog kretanja. To su recimo koeficijent pokretljivosti ako je uzrok neka spoljanja sila ili
koeficijent difuzije ako je uzrok nehomogena raspodela. U optem sluaju ovi parametri su zavisni od
termodinamikih parametara stanja sistema. U posebnom sluaju, kada se posmatrani sistem nalazi u
termostatu, oni su zavisni od temperature. Zadatak neravnotene statistike fizike je da opie
ponaanje ovih sistema, definie zakone mnotva u ovom sluaju, odnosno opie promene i kretanja
energije, mase, impulsa, naelektrisanja,... u posmatranom sistemu, kao i da definie zavisnost izmeu
flukseva ovih veliina i odgovarajuih uzroka pojave kretanja.
U ovom kursu baviemo se samo klasinim sistemima u neravnotenom stanju. Ovo
ogranienje nije toliko usko, koliko u prvi mah moe da izgleda, jer kao to smo pokazali u glavi 2,
kvantni sistemi koje mi posmatramo mogu se sa stanovita kinetike svesti na klasine, korienjem
modela efektivnih masa. Dakle sistem koji posmatramo je sistem bestrukturnih estica ije se kretanje
opisuje zakonima klasine mehanike. Mikro stanje ovih sistema, nain prikazivanja i odreivanje
verovatnoe za pojavu eljenog mikro stanja sistema analizirali smo u delu 1. prve glave.
Liouvilleova jednaina, koja proizilazi iz uslova nestiljivosti faznog fluida u -faznom prostoru data
je relacijom (18) u glavi 1:


( )
0
dt
t X, dfN
= . (1)

Kako se fazni ansambl sastoji se od mnotva razliitih mikro stanja sistema, to kretanje fazne take sa
vremenom u ovom prostoru predstavlja faznu trajektoriju, odnosno ona upravo opisuje evoluciju tog
stanja sa vremenom (sl.9 u gl.1). Kao to je ve reeno, iz principa kauzalnosti, ove trajektorije se u
istom trenutku ne mogu presei, pa je fazni fluid nestiljiv, to i kazuje ova jednaina. Ona predstavlja
jednainu stanja ovog fluida, odnosno da se du pojedine fazne trajektorije N estina funkcija
raspodele f
N
(X,t) ne menja sa vremenom. Jasno je da ova jednaina ne opisuje kako se sa jedne fazne
trajektorije moe prei na drugu, odnosno iz jednog stanja prei u drugo. Dakle ovom jednainom ne
mogu se opisati relaksacioni procesi. Ovo je slino kao i kod jednaine stanja idealnog gasa (22) u
glavi 1. Ona je zadovoljena u svakom stanju u kome se gas moe nai, ali ne opisuje kako se prelazi iz
jednog u drugo stanje.
Da bi ovo dokazali iskoristiemo izraz (34) u glavi 1 za entropiju, kojom je odreeno stanje
sistema:
87

( ) ( )
}
=
X
N N
dX t X, lnf t X, f -k S . (2)

Relaciju (1) moemo napisati na sledei nain:

0
dt
) d(lnf
f
N
N = . (3)

Kada jednainu (1) pomnoimo sa lnf
N
dobijamo:

0
dt
df
lnf
N
N = . (4)

Sabiranjem (3) i (4), mnoenjem sa -k, i integracijom po dX imamo da je:


0
dt
dS
dX) lnf f k (
dt
d
x
N N = =
}
.

Napomenimo da se reavanje 6N+1. reda parcijalne diferencijalne Liouvilleove jednaine,
svodi se na reavanje sistema od 6N obinih diferencijalnih Hamiltonovih odnosno Newtonovih
jednaina navedenih u glavi 1. Ukazano je da zbog velikog broja jednaina, ali i zbog nepoznavanja
poetnih uslova, ovaj sistem jednaina nije mogue reiti.



1. BBGKY LANAC


1.1. RENORMIRANE ESTINE FUNKCIJE RASPODELE


Za razliku od ravnotenog stanja, gde je bilo relativno lako dobiti funkciju raspodele eljenog
mikro stanja sistema, ili takozvanu N estinu funkciju raspodele, koristei Liuvilleovu jednainu,
kod neravnotenog stanja sistema to nije mogue. Meutim postavlja se pitanje da li je iz nje mogue
dobiti zavisnost promene funkcije gustine verovatnoe ne za pojavu eljenog mikro stanja celog
sistema, ve za pojavu raznih stanja pojedine estice. Dakle kako iz nje dobiti jednainu za funkciju
gustine verovatnoe f
1
da se jedna estica nae na nekom mestu r , da ima impuls p u nekom trenutku
vremena t? Ili kako odrediti ovakvu verovatnou kada se zajedno posmatraju dve, tri, etiri ili vie
estica?
Polazei od fizikog znaenja funkcije gustine verovatnoe f
N
koja govori o pojavi eljenog
mikro stanja celog sistema, to se funkcija gustine verovatnoe za pojavu eljenog stanja samo jedne
estice f
1
, bez obzira gde se nalazile ostale estice moe dobiti integracijom f
N
po impulsima i
koordinatama svih estica izuzev jedne. Imamo da je jednoestina funkcija raspodele odreena
izrazom:
( ) ( )
}
=
1
N 1
dx
dX
t X, f t , , f p r , (5)
gde je dx
1
=drdp. Jasno je da je ova funkcija normirana na jedinicu odnosno:

( )
}
= 1 d d t , , f
1
p r p r .
88

Ovde integracija ide po svim moguim vrednostima za impuls i koordinatu. Analogno za dvoestinu
funkciju ili s -estinu imamo:

( ) ( )
}
=
2 1
N
2 1
2
dx dx
dX
t X, f t , x , x f , sa normom: (6)

}
=1 dx dx f
2 1 2
po svim moguim vrednostima obe estice po impulsima i koordinatama,

odnosno za s -estinu funkciju raspodele:

( ) ( )
}
=
s 2 1
N
s 1 s
dx ... dx dx
dX
t X, f t , x ,..., x f , (7)
ija je norma

}
= 1 dx ... dx f
s 1 s
.

Jednaine koje odreuju ove funkcije dobiemo polazei od Liouvilleove jednaine, koja je u
razvijenoj formi data izrazom (18) u glavi 1. Da bi olakali ovo izvoenje uveemo takozvane
renormirane funkcije raspodele. Radi se o jednoestinoj, dvoestinoj, s -estinoj i ostalim
funkcijama raspodele koje su normirane na zapreminu V, V
2
,....V
s
,... Ove funkcije oznaiemo sa
zvezdicom u gornjem delu tako da imamo da je:


}
= V dx f
1
*
1
,
2
2 1
*
2
V dx dx f
}
= ,
s
}
= V dx ... dx f
s 1
*
s
, .... (8)
odnosno:

V f f
1
*
1
= ,
2
2 *
2
f V f =
s
s *
s
f V f = ,.... , (9)
tako da je:


s 1
N
s *
s
dx ... dx
dX
f V f
}
= . (10)


1.2. IZVOENJE LANCA BBGKY


Postupak formiranja lanca jednaina za f
1
*
, f
2
*
,...f
s
*
,..., koje se izvode iz Liouvilleove
jednaine, poznat je pod nazivom BBGKY (Bogoljubov, Born, Green, Kirkwood, Yvon) hijerarhija.
Kako je (1):

0
H f H f
t
f
dt
df
N
1 i
N N N N
=
|
|
.
|

\
|

=

= i i i i
r p p r
,
to polazei od izraza za Hamiltonijan (2) i Hamiltonovih jednaina (3) i (4) glava 1, imamo da je:


i
i
H
v
p
=

i
( )

<

N j i 1 i i
i o
i
U H
r r
r
r
ij

.
Sada gornja jednaina postaje:

89

0
f f f
t
f
IV
N
1 i i
N
N j i 1 i
ij
III
N
1 i i
N
i
0
II
i
N
N
1 i
i
I
N
=

|
|
.
|

\
|

= < = =
_
_ _
p r p r r
v

U
. (11)

Da bi odredili jednainu koja odreuje jednoestinu funkciju raspodele f
1
*
pomnoiemo (11) sa V i
integraliti po svim vrednostima impulsa i koordinata svih estica izuzev prve. U ovoj jednaini
uoavamo etiri lana i nad svim lanovima obaviemo navedenu operaciju. Koristei izraz (10) za
prvi lan dobijamo:

I:
} }

*
1
1
N
1
N
f
t dx
dX
f V
t dx
dX
V
t
f
. (12)
Kod izraunavanja drugog lana izdvojiemo esticu 1 jer se po njoj ne integrali:

II:
} } }

= = 1 i
N
N
2 i
i
1 1
N
1
1 i
N
N
1 i
i
dx
dX f
V
dx
dX f
V
dx
dX
V
f
r
v
r
v
r
v , sada ponovo koristei izraz (10)
za izraunavanje prvog integrala, kao i izvlaenjem sume ispred integrala moemo pisati:

}

=
i
i
N
N
2 i
i
i 1
*
1
1
1
d
f
d dx
dX
V f r
r
v
r r
v .
Ovde emo prvo integraliti po poloaju i -te estice, a zatim po ostalim promenljivama. Imamo:


} } } } } } }

dxdy dz
z
f
dxdz dy
y
f
dydz dx
x
f
d
f
N N N N
k j i r
r
,

gde su i, j, i k jedinini vektori u koordinatnom prostoru poloaja estica. Ovde imamo da je:


}
= =

0 ) ( f ) ( f dx
x
f
N N
N
,

gde su f
N
() i f
N
(-) vrednosti ove funkcije na granicama prostora. Funkcija f
N
je normirana na
jedinicu, te njena vrednost na ovim granicama, odnosno za izuzetno velike vrednosti komponenti
jednake su nuli. To vai i za integrale po y i z. Zato je i ukupna vrednost ovog gore integrala jednaka
nuli. Konano za drugi lan dobijamo:

*
1
1
1
f
r
v

. (13)
Kod treeg lana takoe emo iz sume izdvojiti esticu 1:

III:
} }

}

= =

N
2 i 1 i
N
i
o
1 1
N
1
o
1 i
N
i
o
N
1 i
dx
dX f U
V
dx
dX f U
V
dx
dX f U
V
p r p r p r
.

Prvi integral u ovom izrazu, koristei relaciju (10) postaje:


*
1
1 1
o
1
N
1 1
o
1 1
N
1
o
1 1
N
1
o
f
U
dx
dX
f V
U
dx
dX f
V
U
dx
dX f U
V
p r p r p r p r

} } }
.

U drugom integralu integraliemo prvo po impulsima i -te estice a zatim po ostalim promenljivama.
Dobijamo:

90
0 d
f
d dx
dX U
V
dx
dX
d
d f U
V
i
N
2 i i
N
i 1 i
0
1 i
i
i
N
N
2 i
i
0
=

} }

}
= =
p
p p r p
p
p r
.

Analogno kao i gore imamo da je integral, koji je ovde po impulsima a ne po poloaju estice, takoe
jednak nuli jer je N -estina funkcija normirana:

0 d
f
N
=

}
p
p
,

Za trei lan dobijamo:


*
1
1 1
o
f
U
p r

.

Kod etvrtog lana, izdvajanjem iz sume estice 1 dobijamo:

IV:
} }

+

|
|
.
|

\
|

= = < 1 1
N
N
2 j 1
1j
N
1 i 1 i
N
N j i 1 i
ij
dx
dX f
V
dx
dX f
V
p r p r




}

= <

|
|
.
|

\
|

+
i
i
N
2 i 1 i
N
N j i 2 i
ij
d
d
dx
dX f
V
p
p
p r

.

U drugom sabirku ovog izraza mogue je prvo obaviti integraciju po impulsima i -te estice, tako da
iz uslova normiranja kao i kod prethodna dva lana imamo da je:


} }

=

|
|
.
|

\
|

= <
0 d
f
d dx
dX f
V
i
i
N
N
2 i i 1 i
N
N j i 2 i
ij
p
p p p r

.

Ostaje da reimo prvi sabirak. Njega moemo napisati kao:

} }
=

N
2 j
x i z sadr ne
j 1 1
N
x i z sadr
2
1
ij
j
j
j
dx dx
dX f
V dx
V
1
_
_

p r

.

Drugi integral u ovom izrazu, koristei relaciju (10) koja definie dvoestinu funkciju raspodele,
moe da se napie kao:
( ) j , 1 f
dx dx
dX
f V
dx dx
dX
f V
*
2
1 j 1
N
2
1 j 1
N
1
2
p p p

=
(
(

} }
, tako da sada etvrti lan postaje:
( )

}
=

N
2 j
*
2
1 1
ij
j
j , 1 f dx
V
1
p r
.

Kao to se vidi ovaj integral je odreen integral, a integrali se po svim moguim vrednostima za
promenljive estice j. Kako je oblast po kojoj se integrali ista za sve estice, to moemo pisati u
oznaci da se radi o esticama 1 i 2 , s tim to je vrednost ovog odreenog integrala ista i za bilo koju
91
drugu esticu. Zato ova suma moe da se napie kao proizvod (N-1) i vrednost integrala, koja se
dobija za estice 1 i 2. Konano za etvrti lan dobijamo:


( ) ( )

} }
=

N
2 j
2
1
*
2
1
12
2
1
*
2
1
12
dx
2 , 1 f
V
1 - N
dx
2 , 1 f
V
1
p r p r
.

Iz relacije (11) sada dobijamo traenu jednainu iz koje treba da odredimo jednoestinu
funkciju raspodele f
1
*
:


( )
2
1
*
2
1
12
1 1
0
1
*
1
1
*
1
dx
2 , 1 f
V
1 - N f U f
t
f
}

p p r r
v
r

N
,

odnosno kada uzmemo da je broj estica jako veliki:

( )
( )
) I(f dx
2 , 1 f
n
f f
t
f
*
2 2
1
*
2
1
12
1
*
1
1 o
1
*
1
1
*
1
=

}
p p
r F
r
v
r

, (14)
gde je n koncentracija estica a:


1
0
1 0
U
) (
r
r F

= , je spoljanja sila koja deluje na esticu 1 na mestu r

1
.

Kao to se iz dobijene relacije (14) vidi ovo naalost nije jednaina iz koje bi se mogla
odrediti jednoestina raspodela f
1
*
, jer sa desne strane u integralu se nalazi dvoestina funkcija
raspodele f
2
*
, koja je takoe nepoznata. Da bi dobili jednainu za dvoestinu raspodelu ponovo emo
iskoristiti Liouvilleovu jednainu (11). Sada emo nju pomnoiti sa V
2
i integraliti po svim moguim
promenljivim izuzev po impulsima i koordinatama estice 1 i 2. Ponavljanjem slinog postupka kao
gore dobiemo kao rezultat relaciju koja e sa leve strane predstavljati totalnu promenu funkcije f
2
*
a
sa desne strane u integralu imaemo troestinu funkciju raspodele f
3
*
.







Sl.37 Fiziki prikaz operacija totalnog diferencijala i integrala na esticu 1











Sl.38 Fiziki prikaz operacija totalnog diferencijala i integrala na estice 1 i 2 zajedno.

Da bi izbegli ponovno izvoenje slinog postupka razmotriemo fiziku formu izraza koju
smo dobili za funkciju f
1
*
. Sa leve strane izraza (14) moe se uoiti da to predstavlja u stvari totalan
estica 1
estice i = 2, 3, ...
F
0
(r
1
)
2
12
r

1
12
r

F
0
(r
1
) F
0
(r
2
)
estica 1 estica 2
estice i = 3, 4, ...
92
diferencijal za funkciju f
1
*
, dok je sa desne strane integral koji uzima u obzir promenu funkcije f
1
*

usled interakcije koju estica 1 ima sa esticom 2, ali i izmeu svih moguih estica sa esticom 1, jer
je vrednost ovog integrala pomnoena sa (N-1). Fiziki prikaz ovih uticaja dat je na slici 37. Totalni
diferencijal funkcije f
1
*
sadri parcijalno diferenciranje po vremenu, koordinati i impulsu gde su
iskoriene relacije za brzinu v estice i ukupnu spoljanju silu koja deluje na nju, a to je ovde F
0
.
Analogan prikaz fizikog uticaja koji se deava kada se zajedno posmatraju dve estice 1 i 2
dat je na slici 37. Sada totalni diferencijal za funkciju f
2
*
, za ukupnu spoljanju silu koja deluje na
pojedinu esticu pored sile F
0
(r), uzima i silu kojom ove dve estice deluju jedna na drugu -
12
/r.
Na taj nain jednainu za dvoestinu funkciju raspodele moemo napisati kao:

( ) ( )

2
*
2
2 o
1
*
2
1 o
2
*
2
2
1
*
2
1
*
2
f f f f
t
f
p
r F
p
r F
r
v
r
v =

2
*
2
2
12
1
*
2
1
12
f f
p r p r




( ) ( )
3
2
*
3
2
23
1
*
3
1
13
dx
3 , 2 , 1 f 3 , 2 , 1 f
n
} |
|
.
|

\
|

=
p r p r

, (15)

gde leva strana ove jednaine predstavlja totalni diferencijal funkcije f
2
*
, dok je desna strana analogna
desnoj u jednaini (14) i predstavlja integral koji ovde na isti nain uzima u obzir interakciju svih
ostalih estica ali sada sa uoenim parom 1 i 2, uvodei troestinu funkciju raspodele f
3
*
. Sam
integral uzima u obzir interakciju estice 3 sa ovim parom, a kako je ovaj integral isti i za ostale
estice, to ga treba pomnoiti sa (N-2). U gornjem izrazu pomnoili smo samo sa N, jer je ovaj broj
estica ogroman.
Ponovo se javlja problem nezatvorenosti jednaina, jer da bi reili f
1
*
iz jednaine (14),
potrebno je znati f
2
*
. Oekivanje da iz jednaina (14) i (15) dobijemo reenja za f
1
*
i f
2
*
naalost nije
opravdano jer se u jednaini (15) javlja sa desne strane nepoznata troestina funkcija f
3
*
. Sledi da je
neophodno nastaviti sa ovim postupkom i analogno izvesti jednaine i za ostale estine funkcije: f
3
*
,
...f
s
*
,...f
N-1
*
, f
N
. Na taj nain dobijamo sistem zatvorenih jednaina, takozvani lanac BBGKY, koji se
mora reavati simultano. Poslednja jednaina ovog lanca je Liouvilleova jednaina.
Jasno je da reavanje ovog lanca nije bio smisao njegovog izvoenja, ve mogunost
zalamanja lanca na nekom mestu. To zahteva uvoenje u razmatranje fizikih parametara koji bi
mogli da nam u odgovarajuim fizikim sistemima opravdano definiu uslove pri kojima bi zalomili
lanac na nekoj jednaini. Recimo za sluaj retkoga gasa mogue je zakljuiti da je verovatnoa da se
tri estice istovremeno nau jako mala. Potrebno je definisati opravdani fiziki metod gde i kako ovaj
lanac zalomiti.


1.3. KORELACIONE FUNKCIJE


Mogunost fiziki opravdanog zalamanja lanca na nekom mestu, recimo na samo prvoj ili
drugoj jednaini, zahteva uvoenje postupka za njegovo zalamanje. Funkcije u lancu su po svojoj
prirodi funkcije gustine verovatnoe za pojavu eljenog stanja jedne, dve, ili vie estica, definisane
relacijama (5),(6) i (7). U najoptijem sluaju, funkcija gustine verovatnoe za pojavu eljenog stanja
dve i vie estica, uzima u obzir ne samo sluaj kada su posmatrane estice nezavisne u odnosu jedna
na drugu, ve i kad izmeu njih postoji neka zavisnost odnosno korelacija. Uvoenje korelacionih
funkcija, koje opisuju uzajamnu zavisnost izmeu dve, tri, ili vie estica, omoguie da se sagleda
fizika priroda te zavisnosti. Na taj nain bie omogueno fiziki opravdano zalamanje lanca.
U sluaju dvoestine funkcije gustine verovatnoe, korienjem korelacione funkcije koja
opisuje zavisnost dve estice, a koju emo dalje zvati dvoestina korelaciona funkcija, moe se
napisati relacija:

f
2
*
(1,2) = f
1
*
(1)f
1
*
(2) + g
2
(1,2), (16)

93
gde je: g
2
(1,2) - dvoestina korelaciona funkcija izmeu estica 1 i 2. Proizvod f
1
(1)f
1
(2) predstavlja
dvoestinu funkciju gustine verovatnoe u sluaju kada su stanja ove dve estice nezavisno dogaaji.
U sluaju troestine funkcije gustine verovatnoe imamo:

f
3
*
(1,2,3)=f
1
*
(1)f
1
*
(2)f
1
*
(3)+f
1
*
(1)g
2
(2,3)+f
1
*
(2)g
2
(1,3)+f
1
*(3)g
2
(1,2)+g
3
(1,2,3). (17)

Ovde se sada pored dvoestinih korelacionih funkcija javlja i troestina funkcija korelacije g
3
(1,2,3)
izmeu estica 1, 2 i 3. Proizvod f
1
(1)f
1
(2)f
1
(3) predstavlja troestinu funkciju gustine verovatnoe u
sluaju kada su stanja svake od ove tri estice nezavisni dogaaji.
Analogno mogu se uvesti i korelacione funkcije vieg reda: g
4
(1,2,3,4),...g
s
(1,2,3,...s). Na taj
nain moemo lanac jednaina koji je bio po estinim funkcijama: f
1
*
, f
2
*,... f
s
*
,... prevesti u lanac u
kome se javlja jednoestina funkcija i korelacione funkcije: f
1
*
, g
2
, g
3
,...g
s
,... To e nam dati
mogunost da ukoliko imamo fiziki razlog da korelacije iznad nekog stepena zanemarimo, na tom
stepenu reda zalomimo lanac, odnosno dobijemo zatvoren sistem jednaina koji se principski moe
reiti.
Kako ce se takvim postupkom u jednainama lanca sa desne strane javljaju integrali
neophodno je da odredimo uslove normiranja ovih korelacionih funkcija. Poi emo od izraza (10) za
s -estinu funkciju raspodele f
s
*
, koji moemo napisati u formi rekurentne relacije:


}
+ +
=
1 s
*
1 s
*
s
dx f
V
1
f .

Uslove za normiranje dvoestine korelacione funkcije dobiemo na sledei nain. Ovu rekurentnu
relaciju napisaemo za jednoestinu funkciju, za estice 1 i 2. Dobijamo:

( ) ( )
}
=
2
*
2
*
1
dx 1,2 f
V
1
1 f ,

( ) ( )
}
=
1
*
2
*
2
dx 1,2 f
V
1
2 f .
Sada emo u prvi izraz za f
2
*
(1,2) iskoristiti relaciju (16) pa dobijamo da je:

( ) ( ) ( ) ( )
} }
+ =
2 2 2
*
2
*
1
*
1
dx 1,2 g
V
1
dx 2 f 1 f
V
1
1 f ,
odnosno:
( ) ( ) ( )
2 2
*
1
*
1
dx 1,2 g
V
1
1 f 1 f
}
+ = ,
tako da za uslov normiranja dvoestine korelacione funkcije dobijamo:

}g
2
(1,2)dx
2
= 0 .

Ukoliko bi ovde koristili gore naveden drugi izraz, i postupak ponovili, dobili bi za uslov normiranja:

}g
2
(1,2)dx
2
= 0 .

Uslov za normiranje troestine korelacione funkcije dobiemo na isti nain:

}g
3
dx
1
= }g
3
dx
2
=}g
3
dx
3
= 0 .




94
2. KINETIKA TEORIJA


Statistika fizika opisuje ponaanje sistemi mnotva estica uzimajui u obzir prirodu njihove
interakcije, i u skladu sa tim koristi klasinu ili kvantnu mehaniku u definisanju stanja estica i celog
sistema. Kao to smo i naveli ovi sistemi se nalaze u nekoj sredini, odnosno okrueni su nekim
drugim sistemom. Ovaj drugi sistem za njih predstavlja ambijentalno okruenje i on nije od interesa u
naem razmatranju, ali moe da ima kljunu ulogu u odreivanju stanja u kome e se nai na sistem.
Zbog toga se ambijent tretira grubo, korienjem hidrodinamikog modela. Najee se za ambijent
koristi model termostata kod koga se temperature ne menja. Praenje i analizu naeg sistema vrimo,
mnogo sofisticiranijim modelom odnosno primenom statistike fizike. Meutim, kao to smo do sada
zakljuili egzaktna primena modela statistike fizike mogua je jedino u ravnotenom stanju. Tamo
smo za sve atraktivne sisteme, kako klasine tako i kvantne odredili odgovarajue traene funkcije
gustine verovatnoe ili verovatnou. Na taj nain postigli smo traeni cilj da moemo izraunati
srednje vrednosti makroskopskih merljivih veliina koje karakteriu ove sisteme. Naalost, zakljuili
smo da u sluaju neravnotenog stanja nije mogue odrediti ove odgovarajue funkcije verovatnoe
za pojavu mikro stanja sistema. Zato smo uveli takozvane estine funkcije, koje predstavljaju gustinu
verovatnoe za pojavu eljenog stanja jedne, dve ili vie estica. U nameri da dobijemo odgovarajue
reenje za njih formiran je lanac BBGKY, koji se zavrava Liouvilleovom jednainom. Reavanje
ovog lanca nije mogue ali je za fiziki opravdane sluajeve njegovo zalamanje mogue.
Teorija kojom se obezbeuje formiranje modela za dobijanje jedne, zatvorene jednaine, iz
koje se moe dobiti jednoestina funkcija raspodele, zove se kinetika teorija. Prema tome, u
neravnotenom stanju, za sistem estica koji elimo da analiziramo koristiemo kinetiku teoriju, a za
ambijentalno okruenje hidrodinamiki model, i to radi jednostavnosti uzeemo da se na sistem
nalazi u termostatu. Parametri koji karakteriu kinetiku oblast su parametri gasa kao to su dimenzija
estice r
0
, i srednja duina slobodnog puta estice . Parametri koji karakteriu hidrodinamiku oblast
su makroskopski parametri kao to su: dimenzije suda L, pokretljivost estica, koeficijent difuzije,..
Polazei sa stanovita prostora kinetika oblast je odreena uslovom: r
0
<<L, dok je hidrodinamika
oblast odreena je uslovom: <<L. Napomenimo da se kao izuzetno grub model moe koristiti i
jednoestini model koji odgovara oblasti: >>L. Kod ovog modela pretpostavlja se da se sve estice
kreu na isti nain, i prati se kinetika samo jedne estice.
U delu 2.7 prve glave pokazali smo da se fizike veliine koje su odreene hidrodinamikim
modelom, kao to su koncentracija estica i njihov fluks, mogu dobiti kada je poznata jednoestina
funkcija raspodele f
1
, relacije (51) i (52). Sa stanovita primene statistike fizike njen znaaj se upravo
ogleda u neophodnosti da se ponaanje mnotva estica u sistemima koji se javljaju u mikro i nano
elektronici, fotonici, laserskoj tehnici molekularnom i bio inenjeringu i nuklearnoj tehnici i
energetici opie ovim modelom. Primena hidrodinamikog modela nije u stanju da kompleksno
sagleda zakone mnotva. Upravo nagli razvoj kinetike teorije uzrok je potreba da se doe do
savremenih reenja za otvorena pitanja u ovim atraktivnim praktinim disciplinama. Potrebno je
upravljati usmerenim kretanjem estica ovih sistema, odnosno elektronima, fotonima, molekulima,
neutronima,... kako bi bila obavljena eljena funkcija zadata sistemu ovih estica. Ova funkcija moe
biti obrada signala kod ICT-a, gde su nosioci signala elektroni ili fotoni, ili upravljanje tehnolokim i
energetskim procesima u sluaju molekula ili neutrona.
Kinetika teorija daje model za odreivanje kinetike jednaine za razne sisteme koji su od
interesa u savremenim nauno-tehnikim oblastima. Reavanjem kinetike jednaine dobija se
jednoestina funkcija raspodele, a kao to je reeno sada se mogu izraunati traene karakteristine
makroskopske merljive veliine neophodne za praktinu primenu. Za razliku od hidrodinamikog
modela koji nije u stanju da uzme u obzir estinu strukturu ali ni fiziku prirodu sistema, primena
kinetike teorije uzima u obzir zakone mnotva kao i njihovu klasinu ili kvantnu prirodu.
Izuzetno veliki znaaj u formiranju kinetike teorije dao je Boltzmann intuitivno dajui
kinetiku jednainu. Trebalo je napisati jednainu koja opisuje promenu jednoestine funkcije u
zavisnosti od nezavisno promenljivih (r,p,t). Totalna promena napisana je kao parcijalna promena po
ovim veliinama, ali sa uzimanjem u obzir da se sa vremenom, u toku kretanja menja poloaj i brzina
estice, odnosno da je: dr/dt = v, odnosno: dp/dt = F. Meutim pored ove sile koja deluje na esticu
promena impulsa vrie se i usled sudara estica, to se posredno ogleda i u promeni jednoestine
95
funkcije. To znai da e u toku sudara biti procesa pri kojima e estica dobijati ba impuls p, ali i
procesa sudara u kojima e estica koja je pre sudara imala taj impuls u sudaru ga promeniti. Sada se
Boltzmannova jednaina intuitivno moe napisati na sledei nain:


. B
*
1
I I I f
t
= =
|
|
.
|

\
|

+
p
F
r
v
, (18)

gde leva strana jednaine predstavlja totalnu promenu jednoestine funkcije, a desna promenu usled
sudara.
Primena ove jednaine odlino se slae sa eksperimentom, ali ostalo je nejasno kako se
polazei od povratnih procesa po vremenu za kretanje pojedinih estica sistema, posle reavanja
njegove jednaine a zatim izraunavanjem makroskopskih veliina dobija nepovratnost po vremenu
tih makroskopskih veliina.
Ova nejasnoa reena je mnogo kasnije radovima na hijerarhiji Bogoljubova, Borna, Greena,
Kirkwooda, i Yvona. Dobijen je lanac jednaina za: jednoestinu funkciju, dvoestinu korelacionu i
ostale korelacione funkcije. Ukazano je na metod kako se sa stanovita fizike opravdanosti lanac
moe zalomiti. Poseban znaaj ima rad Bogoljubova koji je zanemarivanjem korelacija izmeu dve
estice, koje se odnose na vremena i rastojanja dovoljno daleko od karakteristinog vremena i
rastojanja za proces sudara, izveo integral sudara koji odgovara integralu koji je intuitivno napisao
Boltzmann.


2.1. PARAMETRI KINETIKE TEORIJE


Pri razmatranju gasa u ravnotenom stanju mogu se uoiti odreene fizike veliine ili
parametri, koji nam daju uvid u stanje gasa. To su koncentracija n i dimenzija estice r
0
. Koristei njih
definisali smo pojam retkog gasa uvoenjem parametra = nr
0
3
<<1. U kinetikoj teoriji neophodno je
uvoenje i novih parametara da bi se pored uvida u stanje gasa dobila slika i o njegovom kretanju.
Uvodi se parametar koji se naziva srednja duina slobodnog puta . Ona prestavlja ukupan
put S, koji proe estica, podeljen sa brojem sudara N. Tada je = S/N. Da bi procenili zavisnost
srednje duine slobodnog puta od koncentracije i dimenzije estice zamisliemo unutar gasa cilindar
osnove r
0
2
i duine , dakle zapremine V = r
0
2
. Kako je poluprenik cilindra dimenzija estice, a
duina jednaka duini slobodnog puta, odnosno srednjoj duini koju estica proe bez sudara, to se u
ovom cilindru nalazi samo jedna estica. Kako je koncentracija estica u ovom cilindru odreena sa
n=1/V=1/(r
0
2
), to zavisnost srednje duine slobodnog puta od koncentracije i dimenzije estice
iznosi: 1/(r
0
2
n). Veliina d r
0
2
n naziva se efikasan presek za sudar.
Kod neravnotenog stanja sudari igraju vanu ulogu u procesima relaksacije. Zato se ovde
uvodi i parametar koji predstavlja vreme koje protekne u toku sudara
0
. Kako je srednji intenzitet
brzine estica srazmeran sa temperaturom, to uvodimo i parametar srednje ili takozvane termalne
brzine kao: v
T
(kT)
1/2
. Vreme trajanja sudara sada je odreeno izrazom:
0
=r
0
/v
T
. Na isti nain
uveemo i pojam srednjeg vremena izmeu dva uzastopna sudara: =/v
T
.








Sl. 39 Prikaz kinetike i hidrodinamike oblasti.

r
0
0
0

0


r

r
prostor

vreme

oblast sudara kinetika oblast hid.din. oblast
L
96
Pobuenim sistemima u procesu relaksacije potrebno je odreeno vreme da uu u ravnoteno
stanje. To vreme zove se vreme relaksacije
r
i zavisi od svojstva sistema. Njemu se moe pridruiti
pojam duine relaksacije, koja se definie kao:
r
=
r
/v
T
.
Koristei ove kinetike parametre mogue je na vremenskoj i prostornoj skali sagledati
oblasti u kojima se koristi kinetika teorija odnosno hidrodinamiki model. Na slici 39 prikazane su
ove oblasti. Kod realnih sistema oblast sudara odgovara dimenziji atoma odnosno reda 0.1 nm, dok je
vreme sudara reda 10
-15
s. U kinetikoj oblasti stanje sistema opisuje se jednoestinom funkcijom
raspodele, i iz nje se odreuju eljene merljive veliine sistema. Hidrodinamika oblast ne prepoznaje
probleme mnotva estica odnosno neravnoteno stanje sistema opisuje pomou hidrodinamikih
veliina: gustine gasa, protoka gasa, i protoka temperature odnosno energije.
Sa gornjeg prikaza vidi se da za savremene sisteme u mikroelektronici, nanoelektronici i
fotonici primena hidrodinamikog modela nije opravdana. Dimenzije sistema, odnosno oblasti gde se
deavaju procesi su male. Takoe u ovim sistemima je od interesa da se prate vrlo brzi procesi. Zbog
toga je neophodna primena kinetike teorije.


2.2. KINETIKA JEDNAINA


Prvu jednainu lanca (14) napisaemo u funkciji od jednoestine funkcije raspodele f
1
*
i
dvoestine korelacione funkcije g
2
(1,2). Da bi to uradili, dvoestinu funkciju raspodele f
2
*
,
prikazaemo koristei izraz (16). Sada integral I(f
2
*
) postaje:


( )
( ) ( ) ( ) ( )
2
1
2
1
12
2
1
*
1
*
1
1
12
2
dx
2 , 1 g
n dx
2 f 1 f
n f I
p r p r

=
} }

, to daje:



( )
( )
( )
2
1
2
1
12
2
*
1
1
12
1
*
1
dx
2 , 1 g
n dx 2 f n
1 f
p r r p

=
} }

.

Kako je sila kojom estica 2 deluje na esticu 1 data izrazom:
1 2
F
r

=

1
12

, to je srednja sila kojom

sve estice deluju na esticu 1 data izrazom:

( )
2
*
1
1
12
dx 2 f n
}

=
r
F

sr
. (19)
Prebacivanjem ovog dela integrala na levu stranu jednaine dobijamo:

( ) ( )
( )
( )
_
_
_
2
sr o
sr
g I
2
1
2
1
12 *
1
1
2
*
1
1
12
o
1
1
dx
2 , 1 g
n 1 f dx 2 f n
t
} }

=
(
(
(
(
(
(

|
|
.
|

\
|

+ =
p r p r
F
r
v
F F F
F

. (20)

Koristei operatorski prikaz, gde su operatori:

|
|
.
|

\
|

=
1 1
1 1
t
L
p
F
r
v , (21)
97
( )
2
1
2
1
12
2
dx
2 , 1 g
n ) g ( I
p r

=
}

, (22)
( )
}

= + =
2
*
1
1
12
o
dx 2 f n
r
F F F F
sr 0

, (23)
kinetika jednaina moe da se napie u formi:

( )
2
*
1 1
g I f L = . (24)

Ova jednaina predstavlja kinetiku jednainu koju smo izveli polazei od prve jednaine
BBGKY lanca. Integral u ovoj jednaini zavisi od dvoestine korelacione funkcije. Da bi se ova
jednaina reila potrebno je izraunati vrednost ovog integrala. Napomenimo ovde da izraz za ukupnu
silu (23) nije klasina rezultantna ve vektorska suma spoljanje sile i srednje sile koja deluje na
esticu 1. Iz tog razloga leva strana jednaine nije jednaka totalnom diferencijalu, kao to je to kod
intuitivno napisane Boltzmannove jednaine.
U daljoj analizi neravnotenih procesa primenom kinetike teorije, mi emo se zadrati na
dva sluaja za koja se mogu razumno analitiki dobiti reenja za integral sudara. Prvi sluaj je
trivijalan a to je da je korelacija dve estice toliko mala, odnosno da se praktino dve estice ne sreu
zajedno, pa se za vrednost korelacije moe uzeti da je jednaka nuli. Drugi sluaj je mnogo realniji u
praksi i ima veliku primenu kod retkih gasova. U tom sluaju uzima se, da se tri estice praktino
nikada ne mogu nai zajedno. To je takozvana aproksimacija binarnih sudara.
Uoimo iz jednaine (24) da je interakcija izmeu estica kao i uticaj spoljanjeg polja
prikazan ukupnom silom (23). Integral sudara zavisi od korelacija izmeu dve estice, koja ne
predstavlja interakciju putem potencijalnog polja, jer je to ve uzeto u obzir. Radi se o moguem
drugom uticaja izmeu dve estice. Sa stanovita fizike prirode kod klasinih estica, ovaj vid uticaja
moe biti samo njihov sudar. Ukoliko se radi o elastinom sudaru to se zavisnost ovog integrala
sudara, od rastojanja izmeu estica, moe prikazati na sledei nain:

( )
)
`

<
>
=
o
o
2
r r , 0
r r , 0
g I . (25)

To ukazuje da je integral sudara jednak nuli na rastojanjima veim od dimenzije estice, ali da u
zavisnosti od sistema ima neku vrednost na rastojanjima manjim od dimenzije estice. Izraunavanje
njegove vrednosti, za sistem retkog gasa u binarnoj aproksimaciji sudara analiziraemo kasnije.


2.3. ENTROPIJA U FUNKCIJI OD JEDNOESTINE
FUNKCIJE RASPODELE


U paragrafu 2.5 glave 1. pokazali smo da entropija sistema predstavlja meru stanja sistema.
Promena entropije sa vremenom omoguuje nam da pratimo promene i relaksaciju sistema. Bez
obzira to smo relaciju (34) u istoj glavi praktino definisali za sluaj sistema idealnog gasa u
termodinamikoj ravnotei, ova relacija uoptava se i koristi za procenu entropije i praenje stanja
sistema u neravnotei. U kinetikoj teoriji stanje sistema posmatra se analizom jednoestine funkcije
raspodele f
1
*
. Da bi pratili stanje sistema u kinetikoj teoriji, potrebno je entropiju prikazati u
zavisnosti od jednoestine funkcije raspodele. I ovde emo polazei od usvojene definicije za
entropiju (34), za sistem idealnog gasa odrediti zavisnost entropije od jednoestine funkcije
raspodele i to uoptiti za sve sisteme i stanja.
Za idealan gas, u ravnotenom stanju, funkciju gustine verovatnoe za pojavu eljenog mikro
stanja sistema f
N
mogue je prikazati u funkciji proizvoda jednoestinih funkcija raspodele Maxwell
Boltzmanna f
MB
, jer se radi o nezavisnom stanjima pojedinih estica:

98

( )

=
=
N
1 i
i i
i
MB N
, f f p r . (26)
Jednoestina funkcija raspodele, kad je poznata f
N
dobija se koristei relaciju (5). Koristei definiciju
za entropiju (34) i izraz (26) dobijamo da je:


}

=
i i
i
i
MB
i
MB
dx f ln f -k S ( )

}

}

=
i j
j
j
MB i
i
MB
i
MB
dx f dx f f ln -k ,

odnosno, kako je poslednji integral u ovom izrazu iz uslova normiranje jednak jedinici, imao:

( )

}
=
=
N
1 i
i
i
MB
i
MB
dx f f ln -k S .
Granice integracije za sve estice su iste pa se ovaj izraz moe napisati:


}
= p rd d f ln f -kN S
MB MB
.

Ovaj izraz moemo napisati i na sledei naina:


}
= p rd d f ln Vf
V
N
-k S
MB MB
}
+ = C d d f ln Vf -kn
MB MB
p r .
Neka je proizvoljna konstanta:


}
= = V ln -knV Vdx ln f -knV C
MB
.
Zamenom u gornji izraz dobijmo da je:

( )
}
+ = dx V ln f ln Vf -kn S
MB MB
.

Za renormirane funkcije raspodela, kada je f
1
*
= Vf
MB
imamo da je entropija u funkciji jednoestine
renormirane funkcije raspodele odreena relacijom:


}
= dx f ln f -kn S
*
1
*
1
. (27)
Kao to smo napomenuli ovaj izraz za entropiju sistema uoptiemo i koristiti za sve sisteme koje
analiziramo u kinetikoj teoriji.


2.4. JEDNAINA VLASOVA


Poseban sluaj sistema estica, koje se nalaze u neravnotenom stanju, predstavlja sistem kod
koga je interakcija izmeu estica opisana proizvoljnim potencijalom interakcije, ali se moe uzeti i
da je pojava sudara dveju estica zanemarljiva. To je sluaj kada je ispunjen uslov da je srednja
duina slobodnog puta mnogo vea od dimenzije suda L ( >> L). Tada se korelacija izmeu dve
estice ovog sistema, koja ovde predstavlja njihov sudar, moe zanemariti odnosno uzeti da je jednaka
nuli.
Kinetika jednaina za ove sisteme zove se jednaina Vlasova. Imamo da je :

0 f
t
*
1
1 1
1
=
|
|
.
|

\
|

p
F
r
v , (28)
99

gde je ukupna sila koja deluje na esticu:

( )
}


=
2
*
1
1
12
o
dx 2 f n
r
F F .
Za sisteme kod kojih se moe primeniti ova aproksimacija, promena entropije sa vremenom je
jednaka nuli. To ukazuje da ova jednaina ne moe da opie relaksacione procese, odnosno procese
koji dovode do promene stanja sistema.
Da bi ovo dokazali pomnoiemo kinetiku jednainu Vlasova (28) sa 1/f
1
*
pa dobijamo da
je:

0
f ln f ln
t
f ln

1
*
1
1
*
1
1
*
1
=

p
F
r
v . (29)

Sada emo jednainu (28) pomnoiti sa lnf
1
*
a jednainu (29) sa f
1
*
. Sabiranjem ove dve jednaine
dobijamo:

( ) ( ) ( ) 0 f ln f f ln f f ln f
t
*
1
*
1
1
*
1
*
1
1
1
*
1
*
1
=

p
F
r
v .
Pomnoiemo obe strane jednakosti sa -k i integraliti po dr
1
dp
1
. Leva strana ove jednaine postaje:


( )
dt
dS
t
S
dx f ln f kn -
t
1
*
1
*
1
=

}


Prvi lan sa desne strane postaje:

( )
( )
0 d
f ln f
d kn d d f ln f kn
1
1
*
1
*
1
1 1 1 1
*
1
*
1
1
1
=

} } }
r
r
p v p r
r
v ,
jer je na granici integracije, zbog uslova normiranja jednoestine funkcije raspodela, podintegralna
funkcija f
1
*
lnf
1
*
takoe jednaka nuli. Drugi lan integracije je iz istih razloga takoe jednak nuli:

( ) 0 d f ln f d kn
1
*
1
*
1
1
=

} }
p
p
r F
1
.
Konano dobijamo da je za sisteme kod kojih se moe primeniti jednaina Vlasova promena entropije
sa vremenom:
0
dt
dS
= .
To ukazuje da jednaina Vlasova nije u stanju da opie relaksacione procese. Primetimo da u sluaju
kada integral sudara ne bi bio jednak nuli, desna strana ne bi imala vrednost nulu. Sledi da su procesi
sudara ti koji omoguuju promenu stanja sistema odnosno njegovu relaksaciju.



2.5. APROKSIMACIJA BINARNIH SUDARA


Posmatraemo redak gas bestrukturnih estica, kod kojih je potencijal interakcije odreen
potencijalom krutih sfera prikazanim u paragrafu 1.2.1 glave 1. Smatraemo da je u ovom gasu
mogue uvesti aproksimaciju binarnih sudara, odnosno da se sudari vieg reda mogu zanemariti. To
100
znai da je verovatnoa da se tri estice nau zajedno praktino jednaka nuli. Takoe, dvoestina
korelaciona funkcija nije jednaka nuli samo onda kada se dve estice nau zajedno. Kinetiku
jednainu za ovaj gas u ovoj aproksimaciji izveemo polazei od prve dve jednaine lanca BBGKY,
(14) odnosno (24) i (15). Radi jednostavnijeg pisanja neemo vie pisati zvezdicu kao oznaku da se
radi o renormiranim funkcijama raspodele, pa imamo:


( )
}

=
|
|
.
|

\
|

2
1
2
1
12
1
1 1
1
dx
2 , 1 g
n f
t p r p
F
r
v

, (30)

( ) ( ) =
|
|
.
|

\
|

2
2 2
12
1 1
12
2
2 o
1
1 o
2
2
1
1
f
t p r p r p
r F
p
r F
r
v
r
v




3 3
2 2
23
1 1
13
dx f n
} |
|
.
|

\
|

=
p r p r

, (31)

kao i relacije koje povezuju renormirane estine funkcije raspodele i korelacione funkcije (16) i (17):

f
2
(1,2) = f
1
(1)f
1
(2) + g
2
(1,2), (32)

f
3
(1,2,3)=f
1
(1)f
1
(2)f
1
(3)+f
1
(1)g
2
(2,3)+f
1
(2)g
2
(1,3)+f
1
(3)g
2
(1,2)+g
3
(1,2,3). (33)

Dogaaj da se tri estice nau zajedno sadran je u integralu jednaine (31). Zato emo ovaj
integral reavati koristei relacije (32) i (33). Kako ovaj integral sadri dva dela,

2 1 3 3
2 2
13
1 1
13
I I dx f n + =
|
|
.
|

\
|

}
p r p r

. (34)

Prvo emo reavati prvi deo ovog integrala I
1
, a zatim drugi deo I
2
. Za prvi deo imamo:

( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
3 2 1 2 1 2 1
2 , 1 f
2 1 1 1
1 1
13
1
dx 2 , 1 g 3 f 3 , 1 g 2 f 3 , 2 g 1 f 2 , 1 g 2 f 1 f 3 f n I
2
}
(
(

+ + + +

=
_
p r

.
Ovde smo usvojili da je g
3
(1,2,3)=0.
Za prvi sabirak imamo:

( ) ( ) ( )
( )
( )
} }

3 1
1
13
1
2
3 2 1
1 1
13
dx 3 f
2 , 1 f
n dx 2 , 1 f 3 f n
r p p r
.

Ovde je -
13
/r
1
sila kojim estica 3 deluje na esticu 1, tako da izraz:

( )
}

3 1
1
13
dx 3 f n
r
,
predstavlja srednju silu kojom sve ostale estice deluju na esticu 1. Prvi sabirak integrala I
1
iznosi:

( )
( )
1
2
1 sr
2 , 1 f
-
p
r F

.
Drugi sabirak u istom integralu je:

101

}

3 1
1
2
1
13
(1)dx f ) 3 , 2 ( n
p r
g

.
Gas koji posmatramo sastoji se od estica ija interakcija se moe prikazati potencijalom krutih sfera,
vidi sl.2 glava 1. Ovaj potencijal nije jednak nuli samo za rastojanja koja su jednaka i manja od
dimenzija estice. To znai da ovaj gore integral nije jednak nuli samo u sluaju kada su estice 1 i 2
zajedno. Meutim u podintegralnoj funkciji javlja se proizvod
13
/r
1
sa dvoestinom
korelacionom funkcijom izmeu estica 2 i 3. U aproksimaciji binarnih sudara ova korelaciona
funkcija g
2
(2,3) nije jednaka nuli samo onda kada su estice 2 i 3 zajedno. Dobijamo da ovaj proizvod
u gornjem integralu, a time i sam integral, nije jednak nuli samo onda kada su sve ti estice zajedno.
Sledi da se za ovaj integral, u ovoj aproksimaciji, moe uzeti da je on jednak nuli.
Trei sabirak iznosi:

( ) ( ) ( ) ( ) ( )
} }

3 2
1 1
13
1 3 2 1
1 1
13
dx 3 , 1 g 2 nf dx 3 , 1 g 2 f n
p r p r

.

Kako ovaj integral predstavlja odreen integral, a oblast integracije ista je za sve estice, to se on
moe napisati kao integral koji vodi brigu ne o estici 1 i 3, ve o 1 i 2, odnosno imamo:

( )
( )
( ) ( )
}
=

2 1 2
1
2
1
12
1
g I 2 f dx
2 , 1 g
n 2 f
p r

,
gde je I(g
2
) integral sudara kinetike jednaine dat izrazom (20). Koristei operatorski prikaz
kinetike jednaine, izrazi (21), (22), (23) i (24), ovaj gore sabirak moemo napisati kao:

f
1
(2)I(g
2
) = f
1
(2)L
1
f
1
(1).

Konano vrednost integrala I
1
dobijamo uzimajui sva tri sabirka:


( )
( )
( ) ( ) 1 f L 2 f 0
2 , 1 f
- I
1 1 1
1
2
1 sr 1
+ +

=
p
r F .
Integral I
2
je matematiki identian integralu I
1
s tim to se u njemu umesto estice 1
posmatra estica 2. Prema tome vrednost integrala I
2
napisaemo koristei gornji rezultat tako to
emo umesto estice 1 staviti da se radi o estici 2, tako da je:

( )
( )
( ) ( ) 2 f L 1 f 0
2 , 1 f
- I
1 1 1
2
2
2 sr 2
+ +

=
p
r F .

Sada emo dobijene vrednosti za ova dva integrala uvrstiti u jednainu (31), ali tako da izraze
sa srednjim silama prebacimo na levu stranu jednaine. Dobijamo:

( ) ( ) ( ) =
|
|
.
|

\
|

2 , 1 f F F
t
2
2 2
12
1 1
12
2
2
1
1
2
2
1
1
p r p r p
r
p
r
r
v
r
v



= f
1
(2)L
1
f1(1) + f
1
(1)L
1
f
1
(2), (35)

gde je: F(r
i
) = F
o
(r
i
) + F
sr
(r
i
) ukupna sila koja deluje na esticu. Izrazi sa desne strane u razvijenoj
formi mogu se napisati kao:

102
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
|
|
.
|

\
|

= 1 f 1 f 1 f
t
2 f ) 1 ( f L ) 2 ( f
1
1
1 1
1
1 1 1 1 1 1
p
r F
r
v , i

( ) ( ) ( ) ( ) ( )
|
|
.
|

\
|

= 2 f 2 f 2 f
t
1 f ) 2 ( f L ) 1 ( f
1
2
2 1
2
2 1 1 1 1 1
p
r F
r
v ,
odnosno dobijamo da je:

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) [ ] 2 f 1 f
t
) 2 ( f L 1 f ) 1 ( f (2)L f
1 1
2
2
1
1
1
1 1 1 1 1 1 1
|
|
.
|

\
|

= +
p
r F
p
r F
r
v . (36)

Radi lakeg pisanja i ovde emo uvesti operatore tako da imamo:

( ) ( )
12
2
2
1
1
2
2
1
1
L
t
=

p
r F
p
r F
r
v
r
v , (37)


12
2 2
12
1 1
12
=

p r p r
. (38)

Druga jednaina lanca, odnosno jednaina (36) u operatorskoj formi, moe se napisati na sledei
nain:

(L
12
-
12
)f
2
(1,2) = L
12
(f
1
(1)f
1
(2)) . (39)



2.6. INTEGRAL SUDARA U FORMI BOGOLJUBOVA


Za sluaj retkog gasa u aproksimaciji binarnih sudara dobili smo prve dve jednaine lanca
BBGKY . U operatorskom obliku za prvu jednainu to su relacije (21), (22), (23), (24), dok su za
drugu jednainu relacije (37), (38), i (39). Za prvu jednainu imamo:

( )
2 1 1
g I f L = , (40)
gde su operatori definisani kao:

|
|
.
|

\
|

=
1 1
1 1
t
L
p
F
r
v ,

( )
2
1
2
1
12
2
dx
2 , 1 g
n ) ( I
p r

=
}

g , (41)

( )
}

= + =
2 1
1
12
o
dx 2 f n
r
F F F F
sr 0

.
Zakljuili smo takoe da sa stanovita fizike prirode, korelacija dve estice kod klasinog gasa moe
biti samo njihov sudar. Forma ovog integrala moe se prikazati relacijom:
( )
)
`

<
>
=
o
o
2
r r , I
r r , 0
g I , (42)

103
gde vrednost za I treba odrediti u daljem izraunavanju.
Druga jednaina lanca je:

(L
12
-
12
)f
2
(1,2) = L
12
(f
1
(1)f
1
(2)) , (43)

gde su operatori:
( ) ( )
12
2
2
1
1
2
2
1
1
L
t
=

p
r F
p
r F
r
v
r
v ,


12
2 2
12
1 1
12
=

p r p r
.

Simultano reavanje ove dve jednaine je sloeno, meutim nije ni potrebno. Kako je integral
sudara uvek jednak nuli na rastojanjima veim od dimenzije estice to sledi da njega moemo
izraunati reavanjem jednaine (43) za mala rastojanja, dakle u oblasti sudara (vidi sliku 39). Ovako
dobijen rezultat staviemo u relaciju (42) i time prva jednaina lanca, odnosno kinetika jednaina
(40) postaje zatvorena i reiva.
U oblasti sudara mogu se usvojiti dve aproksimacije koje odslikavaju specifinost fizikih
veliina u ovoj oblasti. Prva je da je za tako mala vremena i dimenzije jednoestina funkcija
raspodele f
1
(r,p,t) u ovoj oblasti nepromenljiva u funkciji od poloaja r i vremena t. Kako se sudar
deava sa dve estice, to nema razloga da se jednoestina funkcija menja u funkciji od r i t zbog tog
jednog sudara. Podsetimo da je jednoestina funkcija po svojoj prirodi funkcija gustine verovatnoe
da se estica nae u odreenom stanju, dakle zavisi od uticaja svih estica a ne od jedne. Meutim
kako se u ovoj oblasti sudarom menja impuls, to nije mogue zanemariti njenu promenu od impulsa.
Svakako, taj novi impuls, treba da zadovolji relaciju o odranju impulsa i energije u sudaru te dve
estice. To znai da je parcijalna promena f
1
sa vremenom i koordinatom, u desnoj strani jednaine
(43), odnosno u operatoru L
12
, jednaka nuli.
Druga aproksimacija koja se moe usvojiti u ovoj oblasti sudara je da se u procesu sudara, sile
koje potiu od spoljanjeg polja ili interakcije ostalih estica sa uoenom, mogu zanemariti. Sila
kojom dve estice interaguju u toku sudara odreena je relacijom -
12
/r, a kako je potencijal krutih
sfera u ovoj oblasti beskonaan (sl.2 u glavi 1), to je ova aproksimacija opravdana. To znai da se u
operatoru L
12
lanovi u kojima se pojavljuje ukupna sila F mogu zanemariti.
Sada jednaina (43) postaje:

0 f
t
2
2 2
12
1 1
12
2
2
1
1
=
|
|
.
|

\
|

p r p r r
v
r
v .

U oblasti sudara nalaze se samo estica 1 i 2. Koordinata mesta gde se sudaraju je r
1
r
2
. Impulsi su
p
1
i p
2
, i u procesu sudara oni se menjaju tako da vai zakon o odranju energije i impulsa. Sila kojom
ove dve estice deluju jedna na drugu do sudara je ista za obe estice je ista i iznosi: -
12
/r
1
. Drugih
sila nema te je operator u zagradi upravo totalni diferencijal dvoestine funkcije raspodele. Prikaz
ove dve estice u oblasti sudara dat je na slici 40. Dobili smo da se ova jednaina moe napisati:

( ) 0 t , x , x f
dt
d
1 2 2
= .

Ona ukazuje da je totalna promena dvoestine funkcije raspodele jednaka nuli, odnosno da se njena
vrednost ne menja. Promena u argumentu ne moe nastati po koordinatama i vremenu ali moe po
impulsima zbog sudara. To znai ako znamo vrednost f
2
(r
1
,r
1
,p
10
,p
20
) u trenutku pre sudara, sledi da
e njena vrednost biti ista na istom mestu i posle sudara, ali e se zbog sudara impulsi promeniti,
odnosno imamo da je:

104
f
2
(r
1
,r
1
,p
10
,p
20
) = f
2
(r
1
,r
1
,p
1
,p
2
). (44)

Ovde je neophodno zadovoljiti zakon o odranju impulsa i zakon o odranju energije:


20 10 2 1
p p p p + = + , (45)


2
20
2
10
2
2
2
1
p p p p + = + . (46)











Sl.40 Prikaz dve estice u oblasti sudara.

Znaajan rezultat u daljem reavanju ovog integrala sudara dao je Bogoljubov svojom
pretpostavkom da se mogu zanemariti korelacije velikih razmera. To znai da se moe zanemariti
korelacija izmeu dve estice sve do trenutka sudara. Za stanje pre sudara moemo pisati:

f
2
(r
1
,r
1
,p
10
,p
20
) = f
1
(r
1
,p
10
) f
1
(r
1
,p
20
) + g
2
(1,2), (47)

gde je korelacija g
2
(1,2) koja se javlja izmeu ove dve estice u trenutku pre sudara. Aproksimacija
Bogoljubova uzima da je ova korelacija jednaka nuli, odnosno da nema nikakve korelacije ove dve
estice do njihovog sudara. Koristei relaciju (44) dvoestina funkcija raspodele posle sudara moe
se napisati:

f
2
(r
1
,r
1
,p
1
,p
2
) = f
1
(r
1
,p
10
) f
1
(r
1
,p
20
) , (48)

gde je veza izmeu ovih impulsa odreena zakonima odravanja energije i impulsa datim relacijama
(45) i (46).
Integral sudara, dat relacijom (41), moemo napisati na drugi nain u funkciji dvoestine
funkcije raspodele f
2
(1,2). Ovaj rezultat imali smo u delu 2.2:


( )
sr
1
1
2 2 2 1
1
12
1
1
2
1
2
1
12
2
) f ( I dx f n
f
dx
f
n ) ( I F
p
p
r p p r

+ =

=
} }
f
g

.

Kao to je reeno, u oblasti sudara moe se zanemariti izraz koji sadri spoljanju ili srednju silu, pa
imamo da je:

) g ( I dx
f
n ) f ( I
2 2
1
2
1
12
2
=

=
}
p r

.

Sada uvoenjem izraza (48) u ovaj izraz, za vrednost integrala u oblasti sudara konano
dobijamo:

( ) ( ) [ ]
}

=
2 20 1 1 10 1 1
1 1
12
dx , f , f n I p r p r
p r

, (49)
r
1
r
2
p
1
p
2
p
10
p
20
105
gde je veza izmeu impulsa pre sudara i posle odreena relacijama:


20 10 2 1
p p p p + = + i
2
20
2
10
2
2
2
1
p p p p + = + . (50)

Integral sudara u ovoj formi poznat je pod nazivom integral Bogoljubova. Postupak izraunavanja
vrednosti za ovaj integral je da se prvo odrede eksplicitne zavisnosti za impulse pre sudara u funkciji
impulsa posle sudara. Zatim zamene dobijene zavisnosti u integral, i onda obavi njegovo
izraunavanje. Ovako izraunata vrednost integrala, u potpunosti odreuje njegovu zavisnost u celoj
kinetikoj oblasti korienjem izraza (42). Sa teorijskog stanovita, sa ovako odreenim integralom,
kinetika jednaina (40) je zatvorena, i moe se reiti po jednoestinoj funkciji raspodele f
1
.


2.7. INTEGRAL SUDARA U FORMI BOLTZMANNA


Integral sudara u formi Bogoljubova, omoguie nam da izvedemo integral sudara koji je
intuitivno napisao Boltzmann. Iskoristiemo ponovo gore dobijenu drugu jednainu lanca u oblasti
sudara:

0 f
t
2
2 2
12
1 1
12
2
2
1
1
=
|
|
.
|

\
|

p r p r r
v
r
v

.

Pomnoiemo levu i desnu stranu ove jednaine sa n i integraliti po dx
2
. U daljem izvoenju
koristiemo rekurentnu relaciju za jednoestinu funkciju raspodele, odnosno:
( ) ( )
}
=
2 2 1
dx 1,2 f
V
1
1 f .
Integracijom prvog lana, uzimajui u obzir da je u oblasti sudara jednoestina funkcija
nepromenljiva po vremenu, dobijamo:

0
t
f
N d (1,2)d f
V
1
t
N
1
2 2 2
=

|
.
|

\
|

}
p r .

Integracija poslednjeg lana daje:


} } }
=

+
=

_
0 f je jer
2
2
2
2
2
12
2 2
2
2
2
12
2
0 d
f
d n d d
f
n p
p
r
r
p r
p r

.
Integracija drugog, treeg i etvrtog lana daje:


} }
=

=
|
|
.
|

\
|

_
_
I
dx
f
n d d
f f
n
2
1
2
1
12
dx
2 2
2
2
2
1
2
1
2
p r
p r
r
v
r
v

.

Uzimajui u obzir aproksimaciju Bogoljubova (48), dobijamo drugaiju formu za integral sudara:

( ) ( ) [ ]
} |
|
.
|

\
|

=
2 2 20 1 1 10 1 1
2
2
1
1
d d , f , f n p r p r p r
r
v
r
v I ,

106
gde je r
1
r
2
, a veza izmeu impulsa pre i posle sudara data je zakonima o odranju (50).
Kako se integracija obavlja u oblasti sudara po r
2
, a mesto prve estice odreeno je vektorom
poloaja r
1
, to emo uvesti smenu promenljivih: r = r
2
- r
1
, tako da e se integracija obavljati po
rastojanju izmeu ovih estica (vidi sl.40). Na taj nain integracija po oblasti za mogue vrednosti
vektora poloaja r obavljae se do granica ove oblasti, jer je integral sudara van nje jednak nuli. Sada
parcijalni izvodi u gornjoj zagradi postaju zavisni od r, pa integral moemo napisati:

( ) ( ) [ ]
}
|
.
|

\
|

=
2 20 1 1 10 1 1 1 2
d d , f , f n I p r p r p r
r
v
r
v ( ) ( )
}

=
2 1 1 1 2
d d f f n p r
r
v v . (51)

Za reavanje ovog integrala, u oblasti sudara pogodno je koristiti cilindrini koordinatni
sistem sa promenljivim (,,z). U oblasti sudara integracija se vri po sledeim vrednostima nezavisno
promenljivih: 0r
0
, 02, 0

z0
+
.
Prelaskom u ovaj koordinatni sistem element zapremine
postaje dr=dddz. Primetimo da proizvod jednoestinih funkcija nije zavisan od r, a time ni od z,
ali se u intervalu promene ove nezavisno promenljive menja status ovih estica.

















Sl.41 Prikaz reavanja integrala sudara u cilindrinom sistemu.

Mogu je sluaj da su one ve doivele sudar ili e ga tek doiveti. Kako izraz u zagradi (v
2
-v
1
), koji
predstavlja vektorsku razliku brzina estice 1 i 2, svojim znakom ukazuje da li se ve dogodio sudar
ili e se tek dogoditi, to emo pravac i smer ose z postaviti saglasno vektoru razlike ovih brzina.
Parcijalni izvod u integralu sada e zavisiti samo od promenljive z. Na slici 41 prikazan je ovaj
cilindrini sistem i obe estice sa njihovim brzinama.

Sada u ovom sistemu imamo da je:
( )
z

1 2 1 2

v v
r
v v .

Ukoliko su intenziteti brzina takvi da je v
2
>v
1
, tada je ova razlika pozitivna i radi se o dogaaju da su
estice upravo doivele sudar i udaljavaju se jedna od druge naputajui oblast sudara. U tom
trenutku, kako je z osa postavljena u pravcu i smeru razlika njihovih brzina, vrednost za z je neto
vea od nule odnosno z=0
+
. Ukoliko je v
2
<v
1
tada je vektorska razlika negativna, pa smo zbog toga
to je vrednost integrala sudara pozitivna, uzeli apsolutnu vrednost ove razlike. U ovom sluaju radi
se o pribliavanju ove dve estice u oblasti sudara, pa e one sigurno doiveti sudar. Relativno
kretanje estica je sada u suprotnom smeru od z ose, pa se ovaj dogaaj deava za negativne vrednosti
promenljive z ali blizu nule, odnosno za z=0

.
Sada integral sudara moemo napisati kao:

z
v
1
v
2
r
0
v
2
-v
1
107

( )
} } } }

=
+

dz f f
z
r
d d d n I
1 1
0
0
0
0
2
0
1 2 2

v v p . (52)
Reenje za integral po promenljivoj z predstavlja vrednost podintegralne funkcije u krajnjim takama:


( )

+
=
=
=

}
0 z
0 z
f f dz
z
f f
1 1
1 1
, gde je: ( ) ( )
20 1 1 10 1 1 1 1
, f , f f f p r p r = . (53)
Da bi eksplicitno napisali ovaj integral potrebno je detaljno razmotriti dogaaje koji
odgovaraju ovim graninim sluajevima za promenljivu z. Na slici 42 dat je prikaz ovih dogaaja.












42. Prikaz dogaaja koji odgovaraju graninim sluajevima za promenljivu z.

Dogaaj koji odgovara sluaju z=0
+
je sudar pri kome se od proizvoljnih impulsa koje ove dve estice
mogu imati dobijaju impulsi p
1
, i p
2
. Dogaaj z=0

odgovara sudaru pri kome ove dve estice pre

sudara imaju impulse p
1
, i p
2
, a posle sudara mogu dobiti bilo koju drugu vrednost za impulse.
Naravno zakon o odranju impulsa i energije za elastino rasejanje definie vezu izmeu impulsa pre i
posle sudara. Sada za ova dva sluaja moemo napisati izraz za proizvod jednoestinih funkcija u
(53). Za sluaj z=0
+
, kako su impulsi pre sudara p
1
'
, i p
2
'
, njih stavljamo umesto p
10
, i p
20
, pa imamo:

( ) ( )
2 1 1 1 1 1 1 1
, f , f f f p r p r = ,

dok za sluaj z=0

imamo da su impulsi pre sudara p

1
, i p
2
pa za ovaj proizvod jednoestinih funkcija
analogno dobijamo:

( ) ( )
2 1 1 1 1 1 1 1
, f , f f f p r p r = .

Zamenom ova dva izraza u relaciju (53), a zatim sve to u relaciju (52), za integral sudara dobijamo:

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) [ ]
} } }
=
0
0
2 1 1 1
'
2 1
'
1 1
2
0
1 2 2 1 1
f f f f d d d n t , , I
r
p p p p v v p p r

. (54)
Uz ovaj integral idu zakoni o odranju:


'
2
'
1 2 1
p p p p + = + ,
(55)

'2
2
'2
1
2
2
2
1
p p p p + = + .

Dobili smo zatvoren sistem iz koga se moe izraunati traeni integral sudara. Iz ovih zakona o
odranju vri se izraunavanje impulsa p
1
'
, i p
2
'
u funkciji od p
1
, i p
2
. Unosei ovu zamenu u (54)
dobijamo mogunost da se izvri izraunavanje ovog integrala
p
1
p
1
'
p
2
p
2
'
p
2

p
2
'
p
1
'
p
1

1
2
1
2
Z=0
+
Z=0

108
U dobijenom integralu Boltzmanna mogu se prepoznati dva integrala. Prvi vodi brigu o
sudarima tipa z=0
+
, u kojima estica ba dobija impuls p
1
i drugi koji je prepoznat sa negativnim
predznakom, koji vodi brigu o sudarima tipa z=0

, pri kojim estica upravo gubi impuls p

1
. Podsetimo
na formu koji je Boltzmann napisao intuitivno (18). Zadivljuje intuicija kojim je ta jednaina
napisana. Rezultat naeg izvoenja nije samo potvrivanje ove intuitivno napisane jednaine.
Sutina je u tome da smo koristei hijerarhiju BBGKY i metod korelacionih funkcija, pokazali nain
kako se u fiziki opravdanim uslovima moe izvesti kinetika jednaina i integral Boltzmanna. Prvi
rezultat je da je na ovakav nain, za razliku od intuitivno napisane jednaine (18), ovde sila ne samo
spoljanja sila ve sadri i uticaj kolektivnog dejstva svih ostalih estica na jednu uoenu, vidi (49 i
(41). Drugi, znaajan po svojoj sutini je, da je postavljen model koji se moe uoptiti za bilo koje
sisteme koji su od interesa u modernim tehnikim disciplinama. Ovde je znaajno to to se u
savremenim sistemima adekvatnim pobudama mogu generisati posebna vana i atraktivan stanja gasa,
kao to je turbulentno ili haotino. To je sluaj kod savremenih poluprovodnikih struktura, kada se
javlja stanje da pokretljivost elektrona poinje da pada sa poveanjem pobudnog spoljanjeg polja.
Slino se deava i u plazmi koju treba konfinirati magnetnim poljem radi procesa fuzije.


2.8. OSOBINE INTEGRALA SUDARA


Integral sudara u formi Boltzmanna poseduje osobine koje su znaajne u daljoj analizi
kinetikih procesa, ali i u opreznosti koja je neophodna kada se uvode razne aproksimacije zbog
njegovog jednostavnijeg izraunavanja. Ove osobine imaju svoje fiziko znaenje. Kao to emo
videti sluaj kada je integral sudara jednak nuli u stvari odgovara ravnotenom stanju. Takoe
pokazuje se da su upravo sudari odgovorni za relaksacione procese. Integral sudara napisan u formi
(54) predstavlja integral koji zavisi od (r
1
, p
1
, t). Naravno ovaj isti integral moemo napisati i u
funkciji drugih promenljivih, recimo: (r
1
, p
2
, t); (r
1
, p
1
'
, t) ili (r
1
, p
2
'
,t). Napiimo integral u sva ova
etiri sluaja:
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) [ ]
} } }
=
2 1 1 1
'
2 1
'
1 1 1 2 2 1 1
f f f f d d d n t , , I p p p p v v p p r
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) [ ]
} } }
=
1 1 2 1
'
1 1
'
2 1 2 1 1 2 1
f f f f d d d n t , , I p p p p v v p p r ,
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) [ ]
} } }
=
'
2 1
'
1 1 2 1 1 1
'
1
'
2
'
2
'
1 1
f f f f d d d n t , , I p p p p v v p p r ,
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) [ ]
} } }
=
'
1 1
'
2 1 1 1 2 1
'
2
'
1
'
1
'
2 1
f f f f d d d n t , , I p p p p v v p p r .
Naravno zakonom o odranju impulsa i energije odreena je vezu izmeu ovih impulsa:


2 1
'
2
'
1
p p p p + = + ,
'2
2
'2
1
2
2
2
1
p p p p + = + .

Takoe u ovom sluaju vae sledee jednakosti:


'
1
'
2 1 2
'
2
'
1 2 1
d d d d d d d d p p p p p p p p = = = , kao i:

'
1
'
2
'
2
'
1 2 1 1 2
v v v v v v v v = = = .

U daljoj analizi osobina integrala sudara Boltzmanna uveemo novi integral J(r
1
,t) na sledei
nain:

109
( ) ( ) ( )
1 1 1 1 1
d t , , I n t , J p p r p r
}
= ,
( ) ( ) ( )
2 2 1 2 1
d t , , I n t , J p p r p r
}
= ,
( ) ( ) ( )
1
'
1 1
'
1 1
d t , , I n t , J p p r p r
}
= ,
( ) ( ) ( )
2
'
2 1
'
2 1
d t , , I n t , J p p r p r
}
= .

Sabiranjem ova etiri izraza moe se odrediti izraz za J(r
1
,t), dobijamo da je:

( ) ( ) ( ) ( ) [ ]
} } }
=
2 1 1 1
'
2 1
'
1 1 1 2 2 1
2
f f f f d d d d
4
n
J p p p p v v p p

( ) ( ) ( ) ( ) [ ]
'
2
'
1 2 1
p p p p + .

Koristei ovaj izraz moemo definisati dve osobine ovog integrala. Prva je za sluaj kada funkcija
(p) prima sledee vrednosti: =const., =cp, =cp
2
. U ovim sluajevima imamo da je:

( ) ( ) ( ) ( ) [ ] 0
'
2
'
1 2 1
= + p p p p ,

zbog zakona o odranju energije i impulsa. Sledi da je vrednost integrala tada J(r
1
,t) = 0.
Druga osobina ovog integrala javlja se kada je funkcija (p) data sledeim izrazom:

( ) ( ) t , klnf
1
p p = .

Sada integral J dobija sledeu formu:

( ) ( ) ( ) ( )
} } }
(
(

=
_ _
a
2 1 1 1
b
'
2 1
'
1 1 1 2 2 1
2
f f - f f d d d d k
4
n
J p p p p v v p p



( ) ( )
( ) ( )
'
2 1
'
1 1
2 1 1 1
f f
f f
ln
p p
p p

Usvajajui smenu za a i b, dobijamo da je sada ova forma:

[ ]
} } }
=
b
a
ln a b d d d d k
4
n
J
1 2 2 1
2
v v p p .
Znak ovog integrala zavisi od znaka izraza ( )
b
a
ln b - a . Uoimo da za bilo koje vrednosti a i b ovaj
izraz uvek ostaje vei ili jednak nuli. Dakle dobijamo da ukoliko je (p)=-klnf
1
(p), tada je J(r
1
,t) 0.
Iskoristiemo navedene osobine da ukaemo na njihov fiziki znaaj. Prvo emo razmotriti
sluaj kad je integral sudara I=0. Iz izraza (54) imamo da je integral jednak nuli kada je podintegralna
funkcija jednaka nuli, odnosno kada je:

( ) ( ) ( ) ( )
2 1 1 1
'
2 1
'
1 2
f f f f p p p p = .

Logaritmovanjem ovog izraza dobijamo da je:

( ) ( ) ( ) ( )
2 1 1 1
'
2 1
'
1 1
lnf lnf lnf lnf p p p p + = + .

Ovu jednakost mogu zadovoljiti funkcije koje imaju sledei oblik: lnf
1
(p)=, lnf
1
(p)=p, lnf
1
(p)=p
2
,
to proistie iz zakona o odranju impulsa i energije. Ovde su , i konstante. Matematiki je
110
dokazano da je ovo jedinstveno reenje. Zato sada moemo napisati opte reenje koje zadovoljava
ovaj izraz:

lnf
1
(p)=+p+p
2
,

odnosno imamo:

( )
( )
2 2
- -b p
1
ae e f
c p p
p = =
+ +
,
,

gde je: = ln a - bc
2
, = 2bc, = - b. Ovde su a, b i c konstante.

Kao to se vidi za sluaj kad je integral sudara jednak nuli dobili smo za raspodelu po impulsima,
takozvanu pomerenu Maxwellovu raspodelu. Ona predstavlja sluaj kada se posmatrani sistem kree
u celom sa impulsom c. Mi smo u ovom kursu posmatrali sistem u kome je impuls sistema u celom
c=0, jednaina (35) u glavi 1.
Sledei fiziki vaan rezultat osobine integrala sudara predstavlja rezultat koji se dobija za
promenu entropije sistema, kod koga se moe usvojiti aproksimacija binarnih sudara. Poi emo od
kinetike jednaine u kojoj je integral sudara u formi Boltzmanna:

I
f f
t
f
1
1
1
1
1
1
=

p
F
r
v .
Ovu jednainu podeliemo sa f
1
, pa dobijamo:


1
1
1
1
1
1
1
lnf / I
f ln f ln
t
f ln
=

p
F
r
v .

Sada emo kinetiku jednainu pomnoiti sa lnf
1
, a ovu drugu sa f
1
. Sabiranjem ove dve jednaine
dobijamo:

( ) 1 lnf I
lnf f lnf f
t
lnf f
1
1
1 1
1
1 1
1
1 1
+ =

p
F
r
v .
Poslednju jednainu pomnoiemo sa -k i integraliti po dr
1
dp
1
. Za prvi lan ove jednaine, posle
obavljene integracije dobijamo:

( )
dt
dS
t
S
d d lnf f kn
t
1 1 1 1
=

}
p r .

Kao to smo to pokazali kod jednaine Vlasova, drugi i trei lan posle integracije postaju jednaki
nuli. Integracijom etvrtog lana dobijamo da je on:



( )
1 1 1 1 1 1
1
kn d I lnf I d d knId knlnf Id
(
+ = +

} } } } }
r p r p r =

( ) ( ) [ ] 0 knlnf - J const. J d
1 1
+ =
}
r

Konano dobijamo da je za gas kod koga se moe usvojiti aproksimacija binarnih sudara promena
entropije:
0
dt
dS
.
111

Dobili smo vrlo vaan fiziki zakljuak da se proces relaksacije sistema ostvaruje zahvaljujui
sudarima.


2.9. OPTI IZRAZ ZA INTEGRAL SUDARA


Rezultat za integral sudara koji smo dobili, izveden je za sluaj elastinog rasejanja. Za
sisteme atoma i molekula interesantni su sluajevi kada je kinetika energija koju estica dobija usled
spoljanjeg polja dovoljna da doe do eksitacije atoma ili molekula sudarima. U ovim sudarima
neophodno je u zakonu za odranje energije pored kinetike energije estice uzeti i ovu energiju
pobude pojedinih stanja estice.
Izraz za integral sudara (54) i zakoni o odravanju (55) predstavljaju sloenu formu iz koje se
eksplicitno ne vidi jasno veza izmeu njih. Zato emo koristei osobine Diracove funkcije (vidi (20) u
glavi 1), ovaj integral napisati jedinstvenim izrazom. Naravno time je samo olakano i jasnije dato
matematiko prikazivanje ove sloene forme:

( ) [ ] ( ) ( )
} } }
+ + =
0
0
'2
2
'2
1
2
2
2
1
'
2
'
1 2 1 1 1
'
1
'
1
2
0
1 2
'
2
'
1 2 1 1
r
f f f f d d d d d n t , , I p - p p p p - p p p v v p p p r p

. (56)

U ovom integralu moemo prepoznati geometrijsku karakteristiku sudara. To je takozvani efikasni
presek :

} }
=
0
0
2
0
r
d d d

.

Uveemo verovatnou promene impulsa u sudaru, pri kome estica 1 odnosno 2 imaju
impulse pre sudara p
1
, p
2
a p
1
'
, p
2
'
posle sudara, ili obrnuto. Na slici 42 prikazana su ova dva tipa
sudara. Dakle ova verovatnoa opisuje da se desio jedan od ova dva dogaaja pri kome se vri
promena impulsa. Kao to se vidi mi usvajamo preutno da su ta dva dogaaja podjednako verovatna,
to je u saglasnosti sa inverzijom po vremenu ovih procesa u mikro svetu. Ova veliina predstavlja
gustinu verovatnoe promene impulsa u sudaru, u jedinici vremena, i odreena je izrazom:

( ) ( ) ( )
'2
2
2'
1
2
2
2
1
'
2
'
1 2 1 1 2
'
2
'
1 2 1
d n , , , P p p p p p p p p v v p p p p + + = . (57)

Sada izraz za integral postaje:

( ) ( )[ ]
1 1
'
1
'
1
'
2
'
1 2 1
'
2
'
1 2
f f f f , , , P d d d t , , I =
}
p p p p p p p r p
-
I I =
+
. (58)

Integral koji vodi brigu o raanju estica sa impulsima p
1
,p
2
u procesu sudara je:

( )
'
1
'
1
'
2
'
1 2 1
'
2
'
1 2
f f , , , P d d d I p p p p p p p
}
=
+
.

U njemu proizvod verovatnoa f
1
'
f
1
'
predstavlja verovatnou za dogaaj da estica 1 i 2 u
posmatranom trenutku zajedno imaju impulse p
1
'
,p
2
'
pre sudara. Mnoenjem ove verovatnoe sa
verovatnoom promene impulsa u sudaru P(p
1
,p
2
,p
1
'
,p
2
'
) dobijamo verovatnou za dogaaj da smo pre
sudara imali navedene impulse, a posle sudara dobili traene p
1
,p
2
. Integracijom po impulsima: p
2
,
p
1
'
,p
2
'
ovaj gornji izraz odreuje brzinu promene gustine verovatnoe f
1
(r
1
,p
1
,t) usled stvaranja
estica sa impulsom p
1
, odnosno integral I
+
.
Analogno moemo zakljuiti da integral:

112
( )
'
1
'
1
'
2
'
1 2 1
'
2
'
1 2
f f , , , P d d d I p p p p p p p
}
=

,

odreuje brzinu promene gustine verovatnoe f
1
(r
1
,p
1
,t) usled nestajanja estica sa impulsom p
1
.

Ovakav prikaz integrala sudara daje mogunost da vaenje izraza (58) uoptimo za sisteme
atoma i gasa kod kojih je mogua promena stanja estica u gasu. Ova promena stanja u stvari
predstavlja pobuivanje pojedinih atoma ili molekula koja se deavaju u procesima sudara. U ovim
sluajevima uvodi se dopuna u zakonu o odranju energije, odnosno pored kinetike energije estice
uzima se i energija njenog pobuenog stanja: E=p
2
/2m + E

. Sada se izraz za verovatnou promene

impulsa u sudaru (57) moe napisati:


( ) ( ) ( )
'
2
'
1 2 1
'
2
'
1 2 1 1 2
'
2
'
1 2 1
d , , , P E E E E + + = p p p p v v p p p p
.

Kao to smo videli ovakav integral sudara predstavlja pogodniji matematiki prikaz, ali i
jasnije prikazuje fiziku procesa u sudaru, te je mogue putem pojma verovatnoe promene impulsa u
sudaru, generalnije sagledati procese, i uvesti u razmatranje sloenije procese sudara.
Integral sudara (58) moemo napisati u jo generalnijoj formi uvoenjem gustine verovatnoe
promene impulsa u jedinici vremena, odnosno takozvane verovatnoe prelaza, ali samo jedne estice
u procesu sudara. Integral (58) napisaemo na sledei nain:


( )[ ]= =
}
1 1
'
1
'
1
'
2
'
1 2 1 2
'
1
'
2
f f f f , , , P d d d I p p p p p p p



( ) ( ) { ( )
' ' ' ' '
1 2 2 1 2 1 2 1 2 1
d d d P , , , f f
(
=

} } }
1
p p p p p p p p p


( ) ( ) ( )
}
' ' '
2 2 1 2 1 2 1 2 1 1
d d P , , , f f
(

} }
p p p p p p p p
. (59)

lan u prvoj uglastoj zagradi predstavlja integraciju po svim impulsima p
2
i p
2
'
proizvoda verovatnoe
promene impulsa u sudaru P i jednoestine funkcije f
1
za esticu sa impulsom p
2
'
. Fiziki P
predstavlja dogaaj da postoji sudar u kome e uestvovati estica 1 i estica 2, dok f
1
(p
2
'
) govori o
uestvovanju u sudaru estice sa ovim impulsom Mnoenje verovatnoe P sa ovom jednoestinom
funkcijom predstavlja istovremeno deavanje ova dva dogaaja. Tom prilikom, pre sudara, impuls
estice 1 je p
1
'
a 2 je p
2
'
. Integracija po p
2
i p
2
'
obezbeuje da se u procesu sudara uzmu u obzir sve
mogue vrednosti za ova dva impulsa, to znai da ovaj integral u srednjoj zagradi predstavlja gore
navedenu zapreminsku gustinu prelaza u jedinici vremena jedne estice u sudaru, iz stanja sa
impulsom p
1
'
u stanje sa impulsom p
1
, koju emo zvati verovatnoom prelaza i oznaiti sa P(p
1
'

p
1
). Ovom integracijom su uzete sve mogue promene impulsa estice 2. To znai da ova verovatnoa
prelaza drugoj estici daje mogunost da ima bilo koje impulse u procesu sudara. Sada mnoenje
ovako dobijene verovatnoe prelaza sa f
1
(p
1
'
) predstavlja dogaaj da estica koja pre sudara ima
impuls p
1
'
, posle sudara dobije impuls p
1
. Integracijom po svim moguim vrednostima za p
1
'
dobijamo
integral I
+
.
Analogno lan u drugoj zagradi predstavlja gustinu verovatnoe prelaza u jedinici vremena
jedne estice iz stanja sa impulsom p
1
u stanje sa impulsom p
1
'
, koju emo zvati verovatnoom
prelaza a oznaiemo je sa P(p
1
p
1
'
). Prilikom ovog prelaza druga estica je u sudaru mogla da
dobije bilo koje vrednosti impulsa. Mnoenje ove verovatnoe prelaza sa f
1
(p
1
) i integracijom po svim
moguim vrednostima za impuls p
1
'
dobijamo integral I

.
Sada integral sudara moemo napisati pomou verovatnoa prelaza pa imamo:

( ) ( ) ( ) ( ) [ ]
}
=
1 1
'
1 1
'
1 1 1
'
1
'
1
f P f P d I p p p p p p p = I
+
- I

. (60)

Napomenimo da uopteno ove verovatnoe prelaza ne moraju da budu jednake. Sluaju kada su one
jednake poznat je kao princip detaljnog balansa:

113
( ) ( ) ( )
'
1 1
'
1 1 1
'
1
P P P p p p p p p = = .

Tada ovaj integral dobija formu:

( )[ ]
}
=
1
'
1
'
1 1
'
1
f f P d I p p p . (61)

Napomenimo da su f
1
'
i f
1
jednoestine funkcije raspodele u graninim sluajevima prikazanim na
slici 42. Prema tome ovde izraz u uglastoj zagradi predstavlja promenu jednoestine funkcije u
vremenu. U sluaju ravnotee ova promena je jednaka nuli, pa je i integral takoe jednak nuli.
Ovako dobijen izraz za integral sudara (61) iskoristiemo da uoptimo njegovu primenu i na
sisteme kod kojih se u istoj oblasti, u termostatu, nalaze istovremeno dva razliita gasa koji izmeu
sebe mogu da interaguju. To je sluaj takozvanog dvoestinog gasa. Razmatraemo prvo sluaj
elektron-fononskog gasa. Kao to smo napomenuli u sredinama koje imaju pravilnu periodinu
kristalnu strukturu, uvoenjem pojma efektivne mase, kretanje elektrona moe se smatrati kvazi
slobodnim. Naalost usled temperature atomi ili joni koji se nalaze u temenima kristalne reetke
dobijaju kinetiku energiju i poinju da osciluju oko svog ravnotenog poloaja. To znaci da se
kretanje elektrona vie ne moe smatrati kvazi slobodnim jer oni doivljavaju sudare usled ovih
oscilacija. Dakle fononi su fiktivne estice sa kojima se elektroni sudaraju prilikom kretanja.
Podsetimo da smo izraz za sudar elektrona izmeu sebe odredili integralom sudara
Boltzmanna, koji je izveden u aproksimaciji malih korelacija. Tom prilikom zanemarili smo
korelacije velikih razmera g
~
koje mogu da postoje izmeu estica na rastojanjima veim od
dimenzija estice. Ukoliko ove korelacije ne zanemarujemo, u kinetikoj jednaini za elektronski gas
(24), pored integrala sudara I(g
2
) imaemo i integral I
~
, odnosno:

( ) I
~
g I f L
2 1 1
+ = . (62)

Interakciju elektronskog gasa sa fononskim razmatraemo po sledeem fiziki opravdanom
modelu. Elektroni su mnogo pokretniji nego atomi, odnosno joni, koji osciluju oko ravnotenog
poloaja u reetci. Zbog toga se moe usvojiti da se ee deavaju sudari izmeu elektrona i fonona,
a da se sudari izmeu elektrona mogu zanemariti. Sa stanovita elektronskog gasa sledi da se integral
I(g
2
) moe zanemariti, i da je od korelacija velikih razmera od znaaja samo korelacija koju elektroni
imaju sa fononima. Dakle integral I
~
, opisuje interakciju izmeu elektrona i fonona.
Formu ovog integrala prikazaemo koristei izraz (61). Za stanja koja su blizu ravnotee izraz
u uglastoj zagradi predstavlja promenu jednoestine funkcije raspodele elektrona u odnosu na
ravnotenu:

f
1
=f
1
'
-f
1
=(f
0
-f
1
),

gde je f
0
ravnotena jednoestina funkcija raspodele.
Usvojiemo da su verovatnoe prelaza iste i da imaju konstantnu vrednost 1/, tako da sada
aproksimacija za izraz (61) moe napisati kao:

0 1
f f
I
~
= . (63)
Ovde je konstanta, i u fizikom smislu predstavlja vreme relaksacije sistema. Ovu aproksimaciju
sudara nazivamo aproksimacija vremenom relaksacije. Kako se ovde radi o sloenom procesu sudara,
odnosno o viestrukim korelacijama, to se osobine ovog integrala razlikuju od onih koje su dobijene
za aproksimaciju binarnih sudara u delu 2.8 glave 3. Integral sudara je svakako jednak nuli u stanju
ravnotee, ali je ovom aproksimacijom obezbeeno i praenje relaksacionih procesa u ovim
sistemima.
114
Ovaj rezultat moemo uoptiti i na druge sluajeve dvoestinih gasova. Sa stanovita
primene kod gasnih lasera interesantni su sluajevi elektron-atomskog (jonskog) i elektron-
molekulskog gasa. Model koji smo koristili za opisivanje sudara kod elektron-fononskog gasa moe
se primeniti i ovde, jer se radi o sudaru brzih estica sa sporo promenljivim esticama velikih masa.
Dakle u aproksimaciji vremena relaksacije kod ovih gasova integral sudara ima istu formu, odnosno
odreen je izrazom (63), s tim to je vrednost za vreme relaksacije razliito i zavisi od tipa gasa.
Procenimo sada od kojih fizikih veliina zavisi vreme relaksacije sistema . Iz izraza (51) za
integral sudara uoavamo da je on srazmeran sa: koncentracijom n brzih estica koje su ovde
elektroni, efikasnim presekom za sudara
2
nr d = elektrona sa sporim esticama prenika r a koje
mogu biti atomi, joni, ili fononi (dimenzije elektrona su ovde zanemarene), zatim sa srednjom
brzinom elektrona v (gde brzinu sporih estica zanemarujemo), kao i promenom jednoestine
funkcije raspodele brzih estica odnosno elektrona. Imamo da je:


1
f v d I .

Poreenjem ovog izraza sa izrazom (63) dobijamo zavisnost vremena relaksacije:


v d
1

.

Koristei dobijen izraz moemo odrediti zavisnost vremena relaksacije od temperature za tri
tipa sudara elektrona u zavisnosti u kojoj sredini se nalazi. Posmatraemo prvo sudar elektrona sa
atomima. Primetimo da se ovde ne radi o sudaru dve naelektrisane estice ve da je ovo klasian
sudar. Kako rastojanje na kome se deava sudar, u ovom sluaju predstavlja dimenziju atoma, to
efikasni presek za sudar ne zavisi od temperature. Meutim, srednja brzina elektrona zavisi kao:
1/2
T v . Sada dobijamo da vreme relaksacije za sistem u kome se elektroni sudaraju sa atomima
zavisi od temperature na sledei nain:


-1/2
T .

Za sisteme u kojima se gas elektrona sudara sa jonima deava se sudar dve naelektrisane
estice, to je potrebno prvo odrediti efikasni presek za ovaj tip sudara. Karakteristian je sudar
elektrona sa negativnim jonima, jer e se u sluaju pozitivnih jona elektron biti vezan sa jonom. Dakle
negativan elektron moe prii negativnom jonu do nekog rastojanja r, sve dok se srednja kinetika
energija koju elektron ima ne izjednai sa potencijalnom energijom elektrona koju stvara negativan
jon na tom mestu r, gde dolazi do odbijanja odnosno sudara ove dve estice. Tada je:

3kT/2 E
r 4
ze
E
k
2
p
= = =

,
gde je: z broj elementarnih naelektrisanja koji odgovara naelektrisanju jona. Poto je
-1
T r , to za
efikasan presek dobijamo da je
-2
T d . Kako je
1/2
T v , to vreme relaksacije za sisteme kod
kojih se elektroni sudaraju sa negativnim jonima zavisi kao:


3/2
T .

U sluaju elektronskog gasa koji se sudara sa fononima deava se klasian sudar, ali kako je
fonon fiktivna estica koja predstavlja vibraciju vora kristalne reetke oko ravnotenog poloaja
usled temperature, sledi da e rastojanje r na kome se deava sudar takoe zavisiti od temperature.
Kod oscilatornog kretanja estice njena potencijalna energija srazmerna je kvadratu rastojanja od
ravnotenog poloaja. Kako je energija koju poseduje estica srazmerna temperaturi to je kvadrat
maksimalnog udaljenja vora kristalne strukture od ravnotenog poloaja r
2
srazmeran temperaturi T.
115
Sada imamo da je efikasni presek T d a
1/2
T v , tako da je zavisnost vremena relaksacije od
temperature, kod ovih sistema:


-3/2
T


2.10. KVANTNI OBLIK JEDNAINE KINETIKOG BALANSA
PRINCIP RADA LASERA


Posmatraemo klasian sistem kod koga je uzrok perturbacije prestao da postoji. Posle
odreenog vremena moe se uoiti da se uspostavila homogena raspodela u prostoru, a raspodela po
impulsima poinje da lii na Maxwellovu. U tim trenucima jo nije uspostavljena ravnotea po
vremenu. Tada moemo usvojiti da operator L
1
u kinetikoj jednaini (24) moe da se prikae samo
parcijalnom promenom po vremenu, odnosno da je L
1
=/t. Koristei integral sudara (60) sada
moemo napisati kinetiku jednainu, koja je poznata kao jednaina kinetikog balansa ili Einsteinova
jednaina prelaza:

( ) ( ) ( ) ( ) [ ]
1 1
'
1 1
'
1 1
'
1
'
1
1
f P f P d
t
f
p p p p p p p =

}
. (64)

Vidi se da se promena jednoestine funkcije raspodele sa vremenom deava usled sudara u kojima
estice koje imaju bilo koji impuls p
1
'
pre sudara, posle sudara dobijaju impuls p
1
, ali i obrnutim
procesom. U gornjem izrazu, ovo je uzeto u obzir, tako to je izvrena integracija po svim moguim
vrednostima za p
1
'
nad podintegralnom funkcijom koja je proizvod dva nezavisna dogaaja. Prvi je da
estica ima impuls p
1
'
, a drugi da se desio dogaaj da u procesu sudara estica sa impulsom p
1
'
pre
sudara posle sudara primi impuls p
1
. Naravno drugi deo ovog integrala uzima u obzir obrnut proces.
Ova jednaina kinetikog balansa posebno je znaajna kod kvantnih sistema, kojom se mogu
opisati kvantni prelazi elektrona u atomskom ili molekulskom gasu, u sluajevima kada se
verovatnoa njihovog nalaenja na kvantnom stanju menja u funkciji od vremena.
U kvantnim sistemima koje smo analizirali korienjem k -prostora, u delu 2.2, pokazali smo
da je srednji broj estica
k
N koji se naao u kvantnom stanju sa energijom E
k
, u zavisnosti od tipa
kvantnih estica bio odreen Fermi Diracovom ili Bose Einsteinovom raspodelom. Ovu raspodelu
dobili smo kada smo ceo sistem posmatrali kroz kvantno stanje jedne estice. Meutim, kao to smo u
analizi kvantnih sistema ukazali, ovo je opravdano onda kada se sistem ponaa kao idealan gas,
odnosno kada se interakcije izmeu estica mogu zanemariti. U realnom sluaju javlja se splet vrlo
bliskih kvantnih stanja oko jednog, koje bi odgovaralo kvantnom stanju E
k
za sluaj izolovanog
atoma. Kako su u ovom prostoru energije kvantnih stanja diskretne, to se u beskonano malom
energetskom intervalu oko E
k
, moe odrediti
k
(E
k
), koja predstavlja broj kvantnih stanja sa energijom
E
k
. Tada je verovatnoa da se estica nae u kvantnom stanju odreenim energijom E
k
data izrazom:

( ) ( )
N
N
E f
k
k k k
=
k
E , (65)

gde je N ukupan broj estica.
Sada se jednaina kinetikog balansa za kvantne sisteme moe napisati koristei analogiju sa
(64) ali uzimajui u obzir da se za razliku od -faznog prostora ovde radi o k -prostoru. Zato se
umesto integracije ovde vri sumiranje, a umesto jednoestinih funkcija gustine verovatnoe koristi
verovatnoa za nalaenje estice u eljeno kvantno stanje f
k
. Dobijamo:

( )

=

i
k i k i k i
k
f P f P
t
f
. (66)
116

P
mn
predstavlja verovatnou prelaza sa kvantnog stanja m na kvantno stanje n. Verovatnoa da se
estica nae u kvantnom stanju k normirana je na jedinicu, odnosno imamo:

=
k
k
1 f ,
gde se sumiranje izvodi po svim kvantnim stanjima estice (k -prostor).
U stanju ravnotee, za sluaj kada je ispunjen princip detaljnog balansa, odnosno kada je
k i i k k i
P P P

= = , iz jednaine (66) dobijamo da je:

0 ) f f ( P
t
f
k i
i
k i
k
= =

,
odnosno verovatnoa nalaenja estice u ravnotei ista je na svim nivoima: f
i
= f
k
.
Analogno sa -faznim prostorom ovde imamo da je entropija sistema odreena sledeom
relacijom:


k k
k
k
f ln f -kn lnf -kn S

= = .
Koristei ovaj izraz za entropiju, i uslov normiranja, pokazaemo da se jednainom
kinetikog balansa u kvantnom obliku takoe mogu opisati relaksacioni procesi. Diferenciranjem po
vremenu izraza za entropiju dobijamo:

=
k
k
k
k k
k
k k
)
t
f
lnf
t
f
kn( ) lnf f (
t
kn
t
S
dt
dS
.

Diferenciranjem uslova normiranja dobijamo da je:

k
k
0
t
f
,
Unoenjem jednaine kinetikog balansa u kvantnom obliku, u gornji izraz, dobijamo:



+ = =

k i i k,
k i k k i k i k i k
lnf ) f f ( P kn )] f f ( P [ lnf kn
dt
dS



i
k
i k j i
i k,
2
1
i k i k i k i k k i
i k,
2
1
f
f
ln ) f f ( P ] lnf ) f f ( P lnf ) f f ( P [ = + =

.
Kako je verovatnoa prelaza pozitivna veliina, to je znak promene entropije odreen izrazom:

i
k
i k
f
f
ln ) f f ( .
Vrednost ovog izraza je uvek vea ili jednaka nuli, tako da je:

0
dt
dS
.
Promena entropije jednaka je nuli kada je f
k
=f
i
, odnosno kada se sistem nalazi u ravnotei.

Ovu jednainu kinetikog balansa za kvantne sisteme iskoristiemo da bi analizirali prelaze
elektrona u sluaju takozvanih dvonivoskih sistema. Posmatraemo sluaj kada se u mnotvu kvantnih
stanja koji se nude elektronu mogu uoiti dva stanja koja su najposeenija elektronima, odnosno moe
se uzeti da se prelazi elektrona uglavnom deavaju izmeu ova dva stanja. Na slici 43. prikazan je
ovakav dvonivoski sistem. Vii nivo oznaen je odgovarajuom energijom E
v
, dok je nii nivo
oznaen energijom E
n
. Izmeu ovih nivoa mogua su tri prelaza. Prvi je prelaz elektrona sa nieg
117
nivoa ka viem, koji se desio usled apsorpcije fotona. Drugi predstavlja prelaz sa vieg na nii nivo,
kojom prilikom se deava emisije fotona. Mogu je i trei sluaj koji predstavlja stimulisanu emisiju
fotona. Radi se o prelazu elektrona sa vieg na nii nivo, ali samo onda ukoliko se ovaj prelaz obavlja
uz prisustvo eksitacionog fotona koji je identian emitovanom. Tom prilikom dobijamo dva identina
fotona. Koliko god da ovaj prelaz deluje neverovatan on je fiziki opravdan. Verovatnoa za ovaj
prelaz nije jednaka nuli, to emo i pokazati. Uvoenje u razmatranje ovog prelaza uinio je Einstein.



















Sl.43 Prikaz moguih prelaza elektrona kod dvonivoskog sistema.

Primeniemo kvantni oblik jednaine kinetikog balansa za ovaj dvonivoski sistem.
Posmatrajui promenu verovatnoe na niem nivou, imamo:


n v n v n v
n
f P f P
t
f

=

. (67)

Analizirajmo od ega zavise ove dve verovatnoe prelaza kod ovih sistema. Prelaz koji odgovara
apsorpciji fotona svakako je srazmeran fluksu upadnih fotona. To znai da u najoptijem sluaju, kada
se fotoni emituju iz nekog svetlosnog izvora ija je spektralna gustina zraenja poznata (,T), za
verovatnou prelaza u sluaju apsorpcije moe se uzeti:
( ) T , A P
v n

, gde A ne zavisi od temperature.

Verovatnoa za prelaz koji odgovara emisiji fotona je spontan proces, i ne zavisi od upadnih fotona.
Zato se verovatnoa za ovaj prelaz, koji odgovara zraenju, moe napisati:

Z P
z
n v

, gde Z takoe nezavisno od temperature.

Prelaz kod stimulisane emisije svakako zavisi od fluksa upadnih fotona, tako da se verovatnoa za
ovaj prelaz moe prikazati kao:

( ) T , S P
s
n v

.

Ukupna verovatnoa za prelaz sa vieg na nii nivo deava se usled ova dva nezavisna prelaza. Zato je
ova verovatnoa jednaka zbiru verovatnoe da se desi bilo koji od ova dva dogaaja. Sada je:

E
v
E
n
v

n

pre posle
h
h h
h
1. apsorpcija
3. stimulisana emisija
2. emisija
118
( ) T , S Z P
n v
+

.

Jednaina kinetikog balansa sada postaje:

( )[ ]
n v v
n
Af - S f T , Z f
t
f
+ =

. (68)

Razmotriemo stanje ravnotee kod ovih sistema. Tada za jednainu (68) dobijamo:

( )[ ] 0 Af - S f T , Z f
n n v
= + .

Odrediemo odavde izraz za spektralnu gustinu zraenja u ravnotei. Naravno u sluaju crnog tela ona
je data Planckovom formulom zraenja (35) u glavi 2. Odnos verovatnoa vieg na prema
verovatnoi za nii nivo odrediemo iz izraza (65) koristei Fermi Diracovu raspodelu u kojoj emo
usvojiti da je Fermijev nivo mnogo nii od oba ova nivoa, te moemo zanemariti jedinicu:

KT
E E
-
n
v
KT
E
-
KT
E
-
n
v
n
v
n v
n
v
e
e
e
f
f

= . (69)

Primetimo da je verovatnoa za nalaenje elektrona na viem energetskom stanju manja nego na
niem.
Sada za spektralnu gustinu zraenja dobijamo:

( )
S
f
f
A
Z
T ,
v
n

=

n
v KT
E E
n
v
A
S
e
A
Z
v v

=

.
Kao to je reeno za crno telo ovaj izraz treba da je jednak Planckovoj formuli. Sledi da treba da je:

1
A
S
n
v
=

, odnosno da je
v
n
A
S

= . (70)

Ovde nije cilj odreivanje ovih konstanti ve rezultat da koeficijent S, koji je odgovoran za pojavu
stimulisane emisije ne moe biti jednak nuli. Ovo je potvrda ispravnosti Einsteinove pretpostavke.
Kao i kod svih sistema tako i kod dvonivoskih, analiza njihovog neravnotenog stanja ima
izuzetan znaaj u primeni. Tada, kao to emo videti, pod dejstvom spoljanjeg polja dolazi do vee
naseljenosti vieg nivoa od nieg. To omoguuje emitovanje mnotva identinih fotona odnosno
lasersku emisiju svetlosti. Posmatrajmo promenu verovatnoe nalaenja elektrona na niem nivou.
Ukoliko je ova promena vea od nule to znai da imamo emisiju svetlosti jer se u vremenu poveava
broj estica na niem nivou. Imamo da je sada (68):

( )[ ] 0 Af - S f T , Z f
t
f
n v v
n
> + =

.
Kako je u ovom izrazu prvi sabirak uvek vei od nule, sledi da je ova nejednakost zadovoljena kada
je:

S
A
f
f
n
v
> .
Koristei relaciju (69) dobijamo da u neravnotei treba da bude zadovoljena relacija:

119
1
S
A
e
n
v KT
E E
-
n v
= >

.
Naalost ova relacija nije ispunjena, jer je E
v
>E
n
. Vratimo se na poetak kada smo u
izraunavanju srednjih vrednosti elektrona na kvantnom stanju iskoristili Fermi Diracovu raspodelu
koja vai u ravnotei. Ovaj rezultat ukazuje da raspodela elektrona po kvantnim stanjima u
neravnotei mora biti drugaija. Naime u ravnotei smo imali da je odnos verovatnoa na viem
prema verovatnoi na niem nivou dat izrazom (69). Vidi se da su nia stanja popunjenija nego via
(E
v
>E
n
). Prema tome u neravnotei zauzetost viih nivoa mora biti via od zauzetosti niih. Naravno
to je mogue kada se u sistem spoljanjom perturbacijom ubacuje energija, kojom se vri pobuivanje
ovih viih stanja. Dakle nema laserske emisije ukoliko se ne ostvari takozvana inverzna populacija. U
literaturi se vrlo esto formalno, neophodnost da se kod lasera ostvari inverzna populacija estica po
energetskim nivoima, kae da temperatura treba da bude negativna. Sa stanovita formalnosti to
zadovoljava gore navedeni uslov, ali to znai da je u naoj analizi bilo neophodno koristiti
neravnotenu raspodelu elektrona po kvantnim stanjima, to je u realnim uslovima veoma sloeno.




120














GLAVA 4.
STATISTIKI OSNOV DRIFT-DIFUZIONOG MODELA


Analiza ponaanja fizikih sistema mnotva estica zahteva odreivanje karakteristinih
fizikih veliina koje opisuju stanje ovih sistema. To znai definisanje fizikog modela kojim se
opisuju zakoni zavisnosti izmeu ovih veliina, kao i njihove promene. U zavisnosti od naina
opisivanja ovih zakonitosti moe se uoiti nekoliko modela.
Hronoloki prvi model je hidrodinamiki. Ovim modelom nije prepoznata estina struktura
materije. Ponaanje sistema opisuje se empirijski definisanim i potvrenim zakonitostima, kojima su
opisani odnosi i promena makroskopskih fizikih veliina, kao to su pritisak, temperatura, entropija,
gustina sredine, protok mase i protok energije odnosno temperature. Za nas je interesantna neto finija
forma ovog modela, koji se naziva drift-difuzioni model. Ovaj model uoava estinu strukturu
sistema i prati karakteristine veliine kao to su koncentracija estica, fluks tih estica, gustinu struje
u sluaju naelektrisanih estica. Takoe definie osnovne zakonitosti koje povezuju promene ovih
veliina usled dejstava spoljanjih polja. Kako se ovde radi o merljivim fizikim veliinama to su ove
zakonitosti uoene i potvrene eksperimentalno. Koristei kinetike parametre, vaenje ova dva
modela moe se prikazati uslovom da je srednja duina slobodnog puta mnogo manja od dimenzije
suda, odnosno da je: <<L. Nedostatak ovih modela ogleda se u tome to se ne mogu analizirati vrlo
vana stanja kada se ovi sistemi nalaze jako daleko od ravnotee. To su takozvana turbulentna i
haotina stanja.
Model statistike fizike, kao to smo do sada pokazali, uzima u obzir ne samo estinu
strukturu ve i fiziku prirodu estica (klasian ili kvantni pristup). U stanju ravnotee uspeli smo da
dobijemo kompletan prikaz stanja sistema pomou N estine funkcije raspodele. Takoe polazei od
izraza koji nju odreuje pokazali smo kako se mogu odrediti razne termodinamike veliine koje
predstavljaju stanje sistema. Naalost, za stanje neravnotee pokazalo se da stanje sistema moemo
pratiti samo korienjem modela kinetike teorije. Ovim modelom, poznavanjem jednoestine
funkcije moemo u neravnotenom stanju odrediti merljive veliine koje se koriste u drift-difuzionom
modelu. Kako kinetiki model uzima u obzir finu strukturu sistema, kao i fiziku prirodu estica, to
je njime omoguen fiziki kvalitetan prikaz stanja sistema. Sa stanovita kinetikih parametara
kinetiki model koristi se u oblasti: r
0
<< L.
Naveemo i jednoestini model, koji se koristi kada je >>L, to je vrlo redak sluaj u
praksi. Meutim ovaj model se koristi kada zbog sloenosti gore navedenih modela nismo u
mogunosti da njima obavimo izraunavanje. Po ovom modelu izraunava se kretanje samo jedne
estice, podrazumevajui da se i sve ostale kreu na identian nain.






121
1. IZVOENJE DRIFT-DIFUZIONIOG MODELA


1.1. KINETIKA JEDNAINA U APROKSIMACIJI VREMENA RELAKSACIJE I
DIFUZIONOJ APROKSIMACIJI


Savremeni ICT sistemi zahtevaju poznavanje ponaanja elektrinih signala dok energetski
sistemi trae poznavanje kretanja neutralnih estica u procesu fisije ili naelektrisanih u procesu fuzije.
Zbog toga emo posmatrati dvoestine sisteme u kojima su jedan tip estica elektroni ili neutroni a
drugi mogu biti atomi, joni, molekuli ili fononi. Kao to smo pokazali u delu 2.9 glave 3, integral
sudara u ovom sluaju moe se prikazati aproksimacijom vremena relaksacije (63). Kinetika
jednaina koja opisuje kretanje elektrona ili neutrona (24) moe se korienjem ove aproksimacije
napisati kao:

0 1
1
1
1
1
1
1
f f f f
t
f
p
F
r
v . (1)

Kao je u delu 2.9 glave 3 navedeno, ova aproksimacija integrala sudara uzima u obzir sloene sudare,
sa viestrukim korelacijama, te su osobine ovog integrala da je on jednak nuli u sluaju kada se sistem
nalazi u ravnotei, kao i da korienje ove aproksimacije za integral sudara obezbeuje opisivanje
relaksacionih procesa.
U ravnotei, za jednoestinu funkcija raspodele uzeemo renormiranu Maxwell
Boltzmannovu funkciju raspodele:
( ) ( ) r n
N
1
e mkT 2 V f Vf f
mkT 2
p
-
2
3
B M 0
2

= = . (2)

Kako smo u dosadanjoj analizi posmatrali gas u binarnoj aproksimaciji sudara sa potencijalom
interakcije krutih sfera, to je opravdano da u ravnotenom stanju usvojimo ovu raspodelu.
Kinetiku jednainu (1) moemo napisati u formi:


1
1
1
1
1
1
0 1
f f
t
f
f f
p
F
r
v

= . (3)

Za stanja koja su blizu ravnotee moe se usvojiti takozvana difuziona aproksimacija. To
podrazumeva da je promena neravnotene jednoestine funkcije jednaka promeni ravnotene
jednoestine funkcije raspodele
0 1
f f . Sada izraz (3) postaje:

1
0
1
0
1
0
0 1
f f
t
f
f f
p
F
r
v

= .
Kako je u ravnotenom stanju f
0
/t = 0, to imamo:


1
0
1
0
1 0 1
f f
f f
p
F
r
v

= . (4)
Ova aproksimacija nije toliko gruba kao to na prvi pogled izgleda. Jednoestina funkcija u ovoj
aproksimaciji zavisi od koncentracije estica (2), koju moemo uzeti da se menja od take do take ali
i od vremena, odnosno n(r,t), tako da imamo da je f
1
=f
1
(r,p,t).




122
1.2. VEZA IZMEU KINETIKIH I DRIFT-DIFUZIONIH FIZIKIH VELIINA


U drift-difuzionom modelu stanje sistema opisuje se poznavanjem koncentracije n(r,t) i
fluksa estica t) , (r
,
. Ko to smo to pokazali u delu 2.7 glave 1, ove veliine mogu se dobiti ukoliko
je poznata jednoestina funkcija gustine verovatnoe f
1
. Imamo da je (51) i (52):

}
= p r d f
V
N
t) , n(
1
(5)
odnosno:
( ) p v r d f
V
N
t ,
1
}
=
,
. (6)
Koristei kinetiki model, reavanjem kinetike jednaine (1) dobijamo reenje za jednoestinu
funkciju raspodele. Sada korienjem ove dve relacije moemo odrediti koncentraciju i fluks estica.
U hidrodinamikom modelu empirijski su napisane jednaina kontinuiteta i jednaina difuzije. Mi
imamo zadatak da polazei od kinetikog modela izvedemo jednaine za koncentraciju i fluks koje
predstavljaju jednaine drift-difuzionog modela. Ukaimo da u sluajevima stanja koja su daleko od
ravnotee reenja dobijena korienjem drift-difuzionog modela ne daju prav uvid u stanje sistema.
Neophodno je, kao to je reeno reiti kinetiku jednainu i odatle korienjem izraza (5) i (6) dobiti
traene fizike veliine koje karakteriu stanje u sistemu.


1.3. IZVOENJE JEDNAINE KONTINUITETA


Izvoenje jednaine kontinuiteta obaviemo korienjem kinetike jednaine u formi (1) i
izraza kojim je odreena koncentracija estica u funkciji jednoestine funkcije raspodele (5).
Kinetiku jednainu (1) pomnoiemo sa N/V i integraliti po dp
1
, odnosno imamo:


}

1
0 1
1
1
1
1
1
1
d
V
N
/
f f f f
t
f
p
p
F
r
v

,
Integracijom prvog lana dobijamo:


t
n
d f
V
N
t
1 1

}
p .

Drugi lan postaje:


,
1
1 1 1
1
d f
V
N
r
p v
r

}
.
Za trei sabirak imamo da je:

0 d
f
V
N
1
1
1
=

}
p
p
F .
Integracijom lana sa desne strane dobijamo:

= + = +
} } } }
1 0 1 1 1
0
1
1
d f
V
N 1
d f
V
N 1
d
V
N f
d
V
N f
p p p p

n
1

,

123
gde je n promena koncentracije estica u sluaju neravnotee, izazvana procesima sudara
posmatranih estica sa atomima, jonima ili molekulima, odnosno sa njihovim oscilacijama u reetki,
koje smo nazvali fononima. Ovaj lan odgovoran je za termalno stvaranje-generaciju i nestajanje-
rekombinaciju estica usled sudara. U sluaju kada nema ove generacije i rekombinacije estica n je
jednako nuli. Meutim moemo ovaj rezultat uoptiti i za sluaj postojanja spoljanje generacije i
rekombinacije estica. Tada sa desne strane treba dodati zapreminsku brzinu generacije estica G i
oduzeti zapreminsku brzinu rekombinacije R.
Sumiranjem ovih lanova dobijamo izraz za jednainu kontinuiteta:

n
- R - G
t) , (
t
t) , n(
=

r
r r
,
. (7)

U drift-difuzionom modelu ovo je prva jednaina. Kao to se vidi ona nije zatvorena, potrebno je
napisati jo jednu jednainu koja bi sa ovom predstavljala zatvoren sistem jednaina i iz koga bi se
odredila koncentracija i fluks estica.


1.4. IZVOENJE DIFUZIONE JEDNAINE


Da bi dobili zatvoren sistem jednaina za koncentraciju i fluks estica poi emo od izraza za
difuzionu aproksimaciju (4). Ovaj izraz uneemo u relaciju za fluks estica (6) tako da dobijamo:

( )
} |
|
.
|

\
|

=
1
1
0
1
0
1 0 1
d
f f
f
V
N
t , p
p
F
r
v v r
,
. (8)
Reavanje ovog integrala obaviemo tako to emo integraliti posebno svaki njegov sabirak.
Integracija prvog sabirka posle uvoenja izraza (2) daje:

( )
} }
=
1 M 1 1 1 0 1
d f n d f
V
N
p v r p v . (9)

Kako je integral:

} } } }
+ + =
z y z z M y y M x x M x M
v v dp ) p ( f dp ) p ( f dp ) p ( f v d f k j i p v ,
a iz dela 3.2. glave 1, poznato je da je srednja vrednost komponente brzine jednaka nuli, jer je
podintegralna funkcija neparna a oblast integracije je od - do +, to imamo da je i vrednost celog
integrala jednaka nuli.
Za integral drugog sabirka dobijamo:


} |
|
.
|

\
|

1
1
0
1 1
d
f
V
N
p
r
v v
1
1
0
1 1 x
d
f
v
V
N
p
r
v i
} |
|
.
|

\
|

=
1
1
0
1 1 y
d
f
v
V
N
p
r
v j
} |
|
.
|

\
|

+


1
1
0
1 1 z
d
f
v
V
N
p
r
v k
} |
|
.
|

\
|

+
. (10)
Koristei izraz (2), za gradijent ravnotene funkcije dobijamo:

( )
r
r
r r

) n(
N
1
e mkT 2 V
f
Vf
f
mkT 2
p
-
2
3
0
M
0
2
.

Sada skalarni proizvod vf
0
/r postaje:
124


N
V
f
z
n
v
y
n
v
x
n
v
f
M z y x
0
|
|
.
|

\
|

r
v
.

Ovde smo usvojili da su jedinini vektori iz prostora poloaja i prostora impulsa kolinearni.
Zamenom ovog izraza u (10) uz jedinini vektor i dobijamo izraz:

} |
|
.
|

\
|

1 M
1
1 z
1
1 y
1
1 x 1 x
d f
z
n
v
y
n
v
x
n
v v p
,
koji se moe napisati kao:

} } }

1 M 1 z 1 x
1
1 M 1 y 1 x
1
1 M
2
1 x
1
d f v v
z
n
d f v v
y
n
d f v
x
n
p p p ,
i kod koga su poslednja dva integrala, gde se integracija vri od - do +, zbog neparnosti
podintegralne funkcije jednaki nuli, slino kao kod odreivanja vrednosti za izraz (9).
Analognim postupkom dobiemo i ostala dva lana uz jedinine vektore j i k. Za drugi sabirak u
izrazu (8) dobijamo:


1
1 M
2
1 x
x
n
d f v

|
|
.
|

\
|
}
p i

1
1 M
2
1 y
y
n
d f v

|
|
.
|

\
|
+
}
p j

1
1 M
2
1 z
z
n
d f v

|
|
.
|

\
|
+
}
p k
,
gde izrazi u zagradama predstavljaju odreen integral i imaju istu vrednosti koja iznosi:


2
z
2
y
2
x
v v v D = = = . (11)

Ova fizika veliina predstavlja vaan parametar u drift-difuzionom modelu i zove se koeficijent
difuzije. Kao to se vidi on moe da zavisi od mase estica, temperature, ali i od relaksacionih
karakteristika sistema.
Konano drugi sabirak postaje:


r
r
k j i

=
|
|
.
|

\
|

t) , n(
D
z
n
y
n
x
n
D
.

Izraunajmo sada trei sabirak. Imamo da je:


1
1
0
1
d
f
V
N
p
p
F v
} |
|
.
|

\
|

1
1
0
1 x
d
f
v
V
N
p
p
F i
} |
|
.
|

\
|

=
1
1
0
1 y
d
f
v
V
N
p
p
F j
} |
|
.
|

\
|

+


1
1
0
1 z
d
f
v
V
N
p
p
F k
} |
|
.
|

\
|

+
. (12)
Polazei od izraza (2), za gradijent po impulsima ravnotene funkcije dobijamo:


1
M
1
0
mkT
f
n
N
V f
p
p
=

,

Zameniemo sada ovu relaciju u prvi lan izraza (12), tako da integral uz jedinini vektor i postaje:

1 1 M 1 x
d f
mkT
n
v p F p i
} |
|
.
|

\
|
.
Pisanjem ovog skalarnog proizvoda u razvijenoj formi, ovaj integral postaje:

125

1 M 1 x
2
1 x
d f F v
kT
n
p
}

1 M 1 y 1 y 1 x
d f F v v
kT
n
p
}
+
1 M 1 z 1 z 1 x
d f F v v
kT
n
p
}
+ .

Kako se integracija vri po komponentama od - do +, to su dva poslednja integrala zbog neparnosti
podintegralnih funkcija jednaki nuli. Ovde smo ponovo usvojili da su jedinini vektori u impulsnom
prostoru i u prostoru poloaja kolinearni
Sada za trei sabirak dobijamo:

}

1 M
2
1 x 1 x
d f v F
kT
n
p i
}

1 M
2
1 y 1 y
d f v F
kT
n
p j
}

1 M
2
1 z 1 z
d f v F
kT
n
p k .
Kao to smo gore zakljuili, ovi integrali su jednaki i predstavljaju koeficijent difuzije D. Zato trei
sabirak moemo napisati na sledei nain:

( ) t) , ( t) , n( F F F n
1 1 1 z 1 y 1 x
r F r k j i = + + .

gde je ' parametar u drift-difuzionom modelu, naziva se koeficijent pokretljivosti i jednak je:

D/kT = . (13)

Sada stavljajui sva tri sabirka u relaciju (8) dobijamo jednainu za fluks:


r
r
r F r r

=
t) , n(
D - t) , ( t) , n( t) , (
,
. (14)

Ova jednaina naziva se difuziona jednaina. Kao to se vidi fluks estica, odnosno njihovo
kretanje postoji usled dejstva spoljanje sile ali i usled samoorganizovanja estica koje se zahvaljujui
svojoj kinetikoj energiji kreu iz dela prostora gde ih ima vie u deo prostora gde ih ima manje (na
ta ukazuje negativan znak ispred koeficijenta difuzije). Ovo takozvano difuziono kretanje predstavlja
jedan od zakona koji je posledica ponaanja mnotva estica.
Jednaine (7) i (14) ine drift-difuzioni model koji je napisan empirijski. Ove dve jednaine
predstavljaju zatvoren sistem koji se moe reiti. Rezultati izraunavanja slau se sa eksperimentom u
uslovima gde je opravdana primena ovog modela. Parametri ovog modela su koeficijent pokretljivosti
i koeficijent difuzije. Kao to je napomenuto ovi parametri zavise od mase estice, temperature kao i
relaksacionih karakteristika sistema. Relacija koja povezuje ova dva parametra naziva se Einsteinova
relacija. Mi smo u ovom delu imali zadatak da polazei od kinetikog modela izvedemo drift-
difuzioni model u oblasti u kojoj se on moe primeniti. Za neravnotene sisteme, kod kojih se ne
moe primeniti aproksimacija vremena relaksacije i difuziona aproksimacija, ova Einsteinova relacija
ne vai. To je samo dokaz da je van oblasti opravdane primene ovog modela neophodno primeniti
kinetiki model.
Iz sistema jednaina (7) i (14) drift-difuzionog modela mogue je dobiti jednu jednainu koja
opisuje promenu koncentracije. Uvoenjem izraza za fluks (14) u jednainu (7) dobijamo takozvanu
difuzionu jednainu:

n
- R - G t)) , ( t) , n( (
t) , n(
D
t
t) , n(
2
2

r F r
r r
r r
. (15)
Napomenimo da je ovde korien operatorski prikaz:

z y x

k j i
r
i
2
2
2
2
2
2
2
2
z y x

r
.
Ova jednaina opisuje promenu koncentracije u nekoj taki prostora sa vremenom. Kao to se vidi
ova promena deava se zbog vie uzroka. Jedan je stvaranje i nestajanje estica, koji moe biti izazvan
126
termalnim kretanjem ili spoljanjim uzrocima. Drugi je kretanje usled dejstva spoljanje sile, a trei
usled razliite koncentracije estica u prostoru.



2. DRIFT-DIFUZIONI MODEL I PRIMENA


Ovako izveden drift-difuzioni model predstavlja zatvoren sistem jednaina (7) i (14), ili (14) i
(15). Njegova primena, kao to je napomenuto, opravdana je u hidrodinamikoj oblasti, za stanja koja
su blizu ravnotee te se moe primeniti difuziona aproksimacija. Integral sudara elektrona ili neutrona
sa atomima, jonima ili molekulima, kao i njihovim oscilacijama u reetci odnosno fononima uzet je u
aproksimaciji vremena relaksacije. Parametri ovog modela su pokretljivost i koeficijent difuzije. Da bi
se sistem reio neophodno je da poznajemo njihove vrednosti. Ovi parametri kao i vreme relaksacije
odreuju se eksperimentalno ili se izraunavaju na nain koji smo mi ovde izveli. Upravo ovakvo
odreivanje ovih parametara predstavlja ogranienje ovog modela za primenu u sloenim sistemima,
kada se on ne nalazi blizu ravnotee, te nije mogue primeniti ove dve aproksimacije. Kao to je
ukazano tada se stanje sistema mora analizirati primenom kinetikog modela.
Sa stanovita primene, u uslovima kada se moe koristiti, ovaj model je pokazao odlina
slaganja sa eksperimentom. Oblast primene je veoma iroka. To su sistemi elektrona i upljina u
poluprovodnicima. Zatim sistemi naelektrisanih estica, odnosno elektrona i jona u plazmi i
procesima fuzije. Takoe sistemi neutralnih estica, pre svega neutrona u procesima fisije ali i atoma i
molekula u bioinenjeringu.
Drift-difuzioni model za sluaj neutralnih estica kao to su neutroni, atomi ili molekuli
odreen je ve navedenim jednainama. Napomenimo da se parametri i D izraunavaju koristei
navedene relacije (11) i (13), dok se odreuje eksperimentalno.
U sluaju plazme posmatraju se odvojeno gas elektrona i gas pozitivnih jona. Ovim modelom
odreuje se koncentracija elektrona n i koncentracija pozitivnih jona N, kao i gustina struje za
elektrone
e e
e
,
= j , dok je za jone
j j
ae
,
= j . Naelektrisanje elektrona je -e, dok je naelektrisanje
jona ae, gde je e>0. Sila koja deluje na elektrone je F=-eE, dok je sila koja deluje na jone F=aeE, gde
je E spoljanje elektrino polje. Koeficijent pokretljivosti za elektrone definie se kao
e
= e
e
'
, dok je
za jone
j
= ae
j
'
. Odgovarajui koeficijenti difuzije su D
e
i D
j
.
Jednaine (7) i (14) za elektrone sada se mogu napisati kao:


e
e
n
- R - G
e
1
t
n

r
j
, (16)

r
E j

+ =
n
eD n e
e e e
, (17)
gde je
e
= e
e
n specifina provodnost elektronskog gasa.
Za jone se dobijaju sledee jednaine:


j
j
N
- R - G
ae
1
t
N

r
j
, (18)

r
E j

=
N
aeD N ae
j j j
, (19)
gde je
j
= ae
j
N specifina provodnost jonskog gasa.
Jednaine (17) i (19) predstavljaju jednaine koje pokazuju kako se gustina struje nosilaca
menja od spoljanjeg elektrinog polja. Kao to je poznato to je diferencijalni Ohmov zakon, koji je
ovde proiren difuzionim kretanjem nosilaca naelektrisanja, kao posledica samoorganizovanja
mnotva estica.
127
Kod poluprovodnika posmatraju se odvojeno gas elektrona i gas upljina. Ovim modelom
odreuje se koncentracija elektrona n i koncentracija upljina p, kao i gustina struje za elektrone
n n
e
,
= j , dok je za upljine
p p
e
,
= j . Naelektrisanje elektrona je -e, dok je naelektrisanje upljine
e, gde je e>0. Sila koja deluje na elektrone je F=-eE, dok je sila koja deluje na upljine F=eE, gde je
E spoljanje elektrino polje. Koeficijent pokretljivosti za elektrone definie se kao
n
= e
n
'
, dok je
za upljine
p
= e
p
'
. Odgovarajui koeficijenti difuzije su D
n
i D
p
.
Jednaine (7) i (14) za elektrone sada se mogu napisati kao:


n
n
n
- R - G
e
1
t
n

r
j
, (20)

r
E j

+ =
n
eD n e
n n n
, (21)
gde je
n
= e
n
n specifina provodnost elektronskog gasa.
Za upljine se ovde dobijaju sledee jednaine:


p
p
p
- R - G
e
1
t
p

r
j
, (22)

r
E j

=
p
eD p e
p p p
, (23)

gde je
p
= e
p
p specifina provodnost gasa upljina.

Sistemi jednaina koji su ovde navedeni opisuju drift-difuzioni model za razliite sluajeve.
Meutim u ovim jednainama, kao to smo ve pokazali, parametri ovog modela D i , kao i
parametar kinetikog modela zavise od temperature. U delu 2.9 pokazano je na koji nain vreme
relaksacije sistema zavisi od temperature za razliite sluajeve sudara estica dva gasa. Ovde se radi o
dva gasa kod kojih su estice jednog daleko manje ali i mnogo bre nego drugog, tako da smo
dimenzije manjih estica zanemarili ali zanemarili smo i kretanje tekih estica. Zbog toga, kao to
smo naveli, dominantni su samo sudari izmeu razliitih estica. U praksi su to uglavnom ve
navedena tri sluaja.
U prvom sluaju sudari izmeu ova dva tipa estica su klasini sudari. To je recimo sluaj
gasa elektrona i gasa atoma. Dobili smo da je tada: T
/
. Kako su parametri D i odreeni
relacijama (11) i (13), to za njihovu zavisnost od temperature dobijamo: D T
/
i T
/
.
U sluaju kada se radi o gasu elektrona i gasu jona zavisnost vremena relaksacije od
temperature je: T
/
, odnosno tada je: D T
/
i T
/
.
Kod elektron fononske interakcije vreme relaksacije zavisi od temperature kao: T
/
, dok
je: D T
/
i T
/
.
Ovi drift-difuzioni modeli, uz korienje navedenih temperaturnih zavisnosti, imaju veliku
praktinu primenu. Njihova reenja se odlino slau sa eksperimentalnim merenjima za sluajeve
kada su zadovoljeni uslovi primenljivosti modela. U sluajevima kada sistemi nisu blizu lokalne
ravnotee, navedeni parametri ne zavise od temperature termostata T, ve od srednje energije estica,
koja sada nije srazmerna sa temperaturom termostata. To znai da ovi parametri zavise od spoljanjeg
ali i unutranjeg potencijalnog polja. Tada je mogue proiriti primenu ovih drift-difuzionih modela, s
tim to je neophodno simultano reavanje ne samo ove dve jednaine modela ve i dodatne
samosaglasne jednaine, koja povezuje promenu potencijalnog polja u od koncentracije i fluksa
(gustine struje) estica.





128















ZAKLJUAK


Udbenik Statistika fizika sa kinetikom teorijom daje osnov i ukazuje na znaaj koje ova
oblast ima u savremenim tehnikim disciplinama. Osvrnuu se u okviru zakljuka na otvorena pitanja
i mogua proirenja primene ovde navedenih modela. Nezavisno od dimenzija sistema i njegove
prirode izazov za dalja istraivanja predstavljaju otvoreni sistemi, koji ne samo da nisu izolovani, niti
se mogu prikazati sistemom u termostatu, ve postoji snana interakcija okoline sa posmatranim
sistemom [7]. Poseban izazov ali i znaaj imaju sistemi malih dimenzija kod kojih je neophodan
kompletan kvantni pristup [9]. U nanoelektronici i fotonici susreemo sa oba ova problema zajedno.
Postavljanje modela i njihovo reavanje na generalnom nivou za sada nije mogue. Zbog toga se vre
proirenja postojeeg kinetikog modela, ija je konkretna primena u izraunavanju traenih merljivih
fizikih veliina izuzetno sloena [10]. U odreenom broju sluajeva opravdano je izvriti i proirenje
drift-difuzionog modela. Konkretna primena ovako proirenog drift difuzionog modela na moderne
poluprovodnike legure i heterospojeve daje kvalitativan doprinos u izraunavanju elektrinih i
optikih karakteristika kod mikroelektronskih i fotonskih komponenti [11-17].




















129








LITERATURA


1. F. Reif: "Fundamentals of statistical and thermal physics", Mc Graw-Hill, 1965.
2. . . : " ", , 1981.
3. . : " ", , 1973.
4. . . , .. : " ",
, 1985.
5. B. K. Agarwal, M. Eisner: "Statistical Mechanics", John Wiley & sons, 1988.
6. Yu. L. Klimontovich: "Statistical Physics", Harwood academic publishers, 1986.
7. Yu. L. Klimontovich: "Statistical Theory of Open Systems", Kluwer Academic
Publishers,1995.
8. S. R. A. Salinas: "Introduction to Statistical Physics", Springer, 2010.
9. R. L. Liboff: "Kinetic Theory: Classical, Quantum and Relativistic Descriptions",
Springer, 2003.
10. M. Lundstrom: "Fundamentals of Carrier Transport", Camridge, 2010.
11. J. B. Radunovi: "Conductivity of an Electron Gas in an Electrical Field", Phys.Stat.Sol.B,
No 122, pp. 383-388, 1984.
12. J. Radunovi: "The Influence of Large-Scale Fluctuations on the Anomalous Conductivity
in Piezoelectric Semiconductors", Phys.Stat.Sol.B, No 127, pp. 181-186, 1985.
13. J. Radunovi: "Kinetic fluctuations in an electron gas when the Auger effect is taken into
account", J.Phys.C: Solid State Phys., No 18, pp. 3993-4000, 1985.
14. J. Radunovi and D. Gvozdi: "Nonstationary and nonlinear response of p-i-n
photodiode made of a two-valley semiconductor", IEEE Trans. Electron Devices, Vol. 40,
No. 7, pp. 1238-1244, 1993.
15. J. Radunovi and D. Radunovi: "Current response of N
+
-N-N
+
structure made of a two-
valley semiconductor", International Journal of Electronics, Vol. 76, No 6, pp. 1063-1072,
1994.
16. P. Matavulj, D. Gvozdi, and J. Radunovi: "The Influence of Nonstationary Carrier
Transport on the Bandwidth of p-i-n Photodiode", J. Lightwave Technol., Vol. 15, No.12,
pp. 2270-2277, 1997.
17. P. S. Matavulj and J. B. Radunovi: Real Single Quantum Well Laser Frequency
Response, International Journal of Infrared and Millimetar Waves, Vol. 22, No. 6, pp.
863-869, 2001.