1. . grcka rec logisticos vestina racunanja. logos - razum (latinski) - logista administratori u vreme rima 2. .

. Logistika je nauka upravljanja, inzenjeringa, i aktivnosti u vezi sa zahtevima i resursima materijalne zdravstvene i infrastrukturne podrske sistema Logistika se bavi istrazivanjima u oblasti projektovanja i upravljanja podrskom funkcionisanja sistema radi ostvarivanja njegovih ciljeva i funkcija. 3. . Logistika predstavlja skup aktivnosti i procesa vezanih za materijalne informacione energetske i novcane tokove koji objedinjuju proizvodne sisteme, skladista transportna sredstva i infrastrukturu, i cini lanac snabdevanja. 4. . misija je : prava stvar na pravom mestu,u pravom trenutku,u pravoj kolicini,u pravom stanju,uz prave,odnosno minimalne troskove i uz vodjenje racuna o uticaju na okruzenje 5. . Filozofija i sustina savremene logistike i koncepcije jeste u uvodjenju integrisanog i jednovremenog planiranja, upravljanja i kontrole tokova materijala i informacija na celokupnom putu od izvora pa do krajnjeg korisnika. 6. ? Savremena logistika omogucava da se u toku razvoja odredjenog sredstva, sistema usluge i sl, analizira i predvidi kompletan zivotni ciklus i sagledaju svi relevantni vidovi tog ciklusa a narucito eikasnost i efektivnost. 7. . Tehnicka logistika je proces planiranja i obezbedjivanja podrske tehnickim sistemima, usmeren na otkaze u njihovom radu,njihovo otklanjanje i obezbedjivanja neometanog rada u slucaju da neka komponenta otkaze. Korisnici tehnicke logistike su velika preduzeca koja funkcionisu zahvaljujuci velikim i slozenim tehnickih sistema a ne spadaju u industriska preduzeca. 8. . poslovna logistika je proces planiranja i obzbedjivanja najpovoljnijeg koriscenja raspolozivih resursa organizacionih sistema. ona ima zadatak da prati, proucava, analizira i istrazuje sve pojave na trzistu trazenih proizvoda. podrazumeva svojevrsno uskladjivanje tehnolosko proizvodnog procesa, kvaliteta proizvoda i usluga, pakovanja, transporta, skladistenja, rukovanja i manipulisanje proizvodima, marketinga, informisanja, snabdevanja i sl.

9. . nacionalna logistika je proces planiranja i obezbedjivanja dobara i sluzbi rada podrske nacionalne privrede,njenih medjunarodnh obaveza i zahteva,te podrske nacionalnih vojnih snaga i njihovih operacija. njen cilj je obezbedjenje najbolje logisticke podrske nacionalnoj privredi i nacionalnoj odbrani kao jedinstvenom sistemu,uz uslov zadovoljavanja internih i eksternih zahteva koji se pred takav sistem postavljaju. 10. ? Industriska logistika obuhvata Istrazivanje trzista koncipiranje proizvoda proizvodnju izbor i kontrolu distribucije repromaterijala i proizvoda istrazivanje cene proizvoda pracenje prodaje operacije transporta odrzavanje skladistenje 11. . cilj industrijske logistike jeste uskladjivanje rada u svim oblastima industrijskog procesa,radi :snadbevenosti trzista potrebnim proizvodima zahtevanog kvaliteta; dogovorenih,odnosno zahtevanih rokova: zahtevanih kolicina: projektovanih minimalnih troskova... 12. (). Logisticki sistem ima svoj ulaz unutrasnje procese izlaz, spoljne uticaje i povratne odnosno regulatorne veze. Ulaz predstavljaju resursi - tehnicki tehnoloski kadrovski informacioni finansijski i dr. Oni se u toku procesa transformisu u integralnu logisticku podrsku 13. . kada se logisticki sitem,sa svim svojim procesima koji podrzavaju proizvodnju,upotpuni sa procesom planiranja i realizovanja nabavke ,prevashodno materijala za proizvodnju i dr resursa,te sa aktivnoscu disribucije kojom se povezuje proizvodnja i potrosnja stavlja na raspolaganje kupcima,moze se reci da je u pitanju integralni logisticki proces odnosno integralna logisticka podrska. 14. . Usluga je nematerijalni proizvod i kao takva nema fizicka svojstva. Usluge su sve one ekonomske aktivnosti koje za svoj primarni rezultat nemaju materijalni proizvod. Usluga ne rezultira vlasnistvom nad necim materijalnim.

15. . Neopipljivost, simultanost, heterogenost usluga, nemogucnost skladistenja 16. . Neopipljivost podrazumeva da primarni rezultat neke usluge nije opipljiv, vidljiv, nije predmet vlasnistva ili da je obicno malo materijalnih dokaza da je neka usluga izvrsena 17. . Ona podrazumeva da se proces realizacije usluge odvija istovremeno sa njenim konzumiranjem. Tazlikujemo tri tipa pruzanja usluge Interakcija korisnika i pruzaoca usluge, izolovana produkcija usluge, samousluzivanje 18. . Heterogenost kao osobina usluga najcesce se odnosi na prisustvo raznorodnih elemenata u usluzi kao potencijalnih izvora varijacija kvaliteta procesa i rezultata usluge. 1. . Su: Vreme realizacije ciklusa porudzbine, spremnost za isporuku, pouzdanost i tacnost isporuke, modaliteti porudzbine i sposobnost da se odgovori na vremenske termine vrste nacin porudzbine, fleksibilnost isporuke, ocekivani stepen informisanosti kao i pouzdanost informacije, korektnost isporuke kvalitet i kvantitet 2. . Fukcije cene i kvaliteta su progresivne. Nivo kvaliteta raste brze od nivoa cene. Optimalni kvalitet se dobija u jednoj tacci, posle te tacke kvalitet opada. 3. . Faktori su brzina distribucije, odrzavanje ugovorenog roka, pogodnost obavljanja i vreme trajanja utovarno-istovarnih operacija, rok za porudzbinu praznih vozila, dostavljanje praznih vozila zahtevanih karakteristika, informisanost korisnika, integralnost i kompleksnost usluge distribucije od vrata do vrata, bezbednost, formalnost pri zakljucenju ugovora o distribuciji, smestaj robe i zastita od ostecenja, cena distribucije,fleksibilnost ponude usluga, raznovrsnost distribucije 4. ? Kvalitet se ugradjuje u proizvod od postavljanja zahteva za razvoj do izbacivanja proizvoda, Kvalitet se ne postize trazenjem gresaka vec sprecavanjem uzroka nastanka gresaka, Za kvalitet pr. Odgovorni su svi pripadnici organizacije, za kvalitet proizvoda zainteresovan je i siri krug korisnika proizvoda i usluga 5. . -Logisticki troskovi, kvalitet log usluge, tehno-eksploatacione performanse, uticaj logistickih procesa na coveka i okolinu

6. . Strategiski Preciziranje strateskog znacaja logistike za preduzece i podrska izradi logisticke strategije,koordinacija i povezivanje logistike u stratesko planiranje, obezbedjenje respektovanja strateskog cilja u oblasti planiranja, istrazivanje razvoja sistema upravljanja i kontrole na strateskom nivou sistema kvaliteta usluga i zahteva korisnika. Operativni- operacionalizacija i merenje stepena zadovoljenja definisanih ciljeva, pracenje, analiza i upravljanje logistickim troskovima i ucinkom, podrska operativnom planiranju realizacije logistickih procesa i aktivnosti, poboljsanje kvaliteta usluge logisticke efikasnosti, podloga ostvarenja savetodavne funkcije upravljackom timu, stalno pracenje s ciljem da se reaguje na promene 7. . Pomaze menadzmentu da indentifikuje razume i mnogo efektnije upravlja promenama, obezbedjuje kvalitativnu povratnu vezu, pomaze zaposlenima da imaju definisan tok posla, minimizira gubitke, minimizira probleme koje donosi rad zasnovan na ucinku a maksimizira izlaz, ojacava proces donosenja odluka obezbedjujuci objektivne informacije o performansama, zadovoljava stalne potrebe za znanjem smanjuje iznenadjenja, omogucava kvantitativnu povratnu spregu. 8. ? Ukupni i po pojedinim logistickim funkcijama, Po pojedinim aktivnostima u okviru funkcije, Po podrucjima, Po trzistima, Po proizvodima, Troskovi upravljanja i operativni troskovi 9. . Cilj logistike preduzeca je stvaranje odgovarajucih preduslova i obezbedjenje zahtevanih artikala roba u pravo vreme, na pravom mestu, i u odgovarajucoj kolicini, i to od zahtevanog kvaliteta, sa potrebnim informacijama i uz prihvatljive troskove, odnosno cenu. 10. . Zadatak nabavke je obezbedjenje toka materijala neophodnih za nesmetano odvijanje procesa proizvodnje i ukupnog poslovanja uz sto nize troskove. Efikasno obezbedjenje materijala zahteva zadovoljenje obezbedjenja pravih materijala u potrebnoj kolicini, pod pravim uslovima, u pravo vreme, iz pravih izvora, sa pravom uslugom na pravom mestu. 11. . Indentifikovanje potrebe za nabavkom, Indentifikovanje dobavljaca, slanje upita, prijem ponuda, razmatranje ponuda i izbor optimalne, izbor dobavljaca, dostavljanje naloga narudzbenice dobavljacu, prijem materijala ili proizvoda i dokumentacije od dobavljaca, unutrasnji transport i skladistenje materijala u kompaniji.

16. . Svrha unutrasnjeg transporta je prevoz: unutar ulaznog skladista, unutar pogona, izmedju pogona, od pogona do unutrasnjeg skladista, od unutrasnjeg skladista do pogona, od pogona do izlaznog skladista, unutar izlaznog skladista, od izlaznog skladista do prevoznika. 17. . Interni Karakter proizvoda, rok isporuke, finansijska sposobnost kompanije Eksterni Raspolozivi kapaciteti transporta, uslovi prevoza, razvijenost pratece infrastrukture na putu do odredista, drzavna regulativa, zahtevi potrosaca, karakter trzista 1. , .
Osnovna obaveza peditera je da postupa savesno i u skladu sa nalogom komitenta, titei u svemu interese komitenta. pediter je duan da se pridrava uputstava komitenta, a ako ne moe u svemu da postupi po njegovim uputstvima duan je da komitenta o tome obavesti i od njega zatrai nova uputstva. Ako nema vremena, zbog okolnosti sluaja, da pribavi nova uputstva od komitenta, pediter je duan da postupi u skladu sa interesima komitenta. Pored navedenog, osnovne obaveze peditera su da:

primi robu od komitenta (ili treeg lica) radi otpreme ili dopreme robu uva zakljuuje potrebne ugovore postupa po nalogu komitenta obavetava komitenta izvri obraun sa komitentom

2. .
Treba razlikovati, kao posebne vrste transportnog osiguranja, osiguranje lica u transpontu, osiguranje imovine u transportu i osiguranje od odgovornosti lica koja uestvuju u transportu. Mnogo vei privredni znaaj ima dioba transportnog osiguranja na: kasko osiguranje, tj. osiguranje transportnih sredstava i kargo osiguranje, tj. osiguranje robe u prevozu. Polisa osiguranja mora da sadri osnovne elemente kao to su: ugovorne strane osiguranja, predmet osiguranja, rizik obuhvaen osiguranjem, trajanje osiguranja i vreme pokria, svota osiguranja ili izjava da je osiguranje neogranieno, premija ili doprinos, datum izdavanja polise, potpisi ugovornih strana, bonus/malus i dr.

3. . Prema osnovnoj nameni skladite se moe definisati kao prostor za privremeno uvanje raznih materijalnih sredstava u komadnom, rasutom ili tenom obliku. uvanje robe na nain koji e obezbediti da roba tokom mirovanja zadri sva upotrebna svojstva u dozvoljenim granicama. Skladita se formiraju sa ciljem da ujednae neravnomernost koja se javlja na relaciji potreba potroaa i mogunosti nabavke. 4. () .

U optem sluaju, mogu se uoiti etiri osnovne funkcije koje se realizuju u okviru skladinog sistema, pa se, otuda, moe govoriti o etiri osnovna podsistema: Prijem robe, Prerada robe, uvanje robe, Otprema robe 5. . Procesi fizikog prijema i otpreme robe obuhvataju transformacije, na ulazno izlaznim tokovima robe, kojima se obezbjeuje da roba fiziki ue u skladini sistem ili da ga fiziki napusti. U okviru toga realizuju se sledee operacije: Prijem transportnih sredstava i njihovo upuivanje na mjesto utovara (istovara), Utovar istovar robe iz transportnih sredstava, Transport robe izmeu pretovarnih mjesta i zone uvanja, Uskladitenje i iskladitenje robe na mjestu uvanja.

6. . Prerada robe, u znaenju tehnolokog zadatka koji se realizuje u skladinom sistemu, podrazumjeva intervencije iji je rezultat promjena na osnovu koje se roba na izlazu, po nekom obiljeju razlikuje od te iste robe na ulazu u skladite. Ove promjene, u zavisnosti od vrste intervencije, mogu biti razliite, a odreene su, po pravilu, zahtjevima vieg sistema. Kakavog e karaktera biti intervencije na robi, i da li e ih uopte biti, odreuje mjesto i uloga skladinog sistema, odnosno zahtjevi sistema na viem hijerarhijskom nivou. U zavisnosti od konkretnih zahtjeva, prerada robe moe imati za cilj: sortiranje, razdvajanje, spajanje, fizike i/ili hemijske promjene na materijalu, pakovanje, oznaavanje, zanavljanje,komisioniranje. 7. . Faza procesa stvaranja vrednosti ulazno, prodajno, medjuskladiste Stepen centralizacije centralizovano, decentralizovano Sortiranje skladiste gotovih proizvoda, skladiste materijala Broj potencionalnih potrosaca opste, pripremno, pomocno Atmosferska zastita otvoreno, zatvoreno Lokacija spoljno, unutrasnje Upravljanje sopstveno, tudje 8. . Skladisni prostor, rad radnika, finansijski troskovi, administrativni troskovi, kvarovi, troskovi osiguranja, istek roka upotrebe 9. . Metoda tezista se zasniva na principu da udaljenost skladista predmeta rada od proizvodnog pogona treba da bude obrnuto proporcionalna kolicini predmeta rada koji taj pogon trosi u jedinici vremena, sto znaci da skladista predmeta koji se vise trose treba da budu locirana blize proizvodnom pogonu i obrnuto. Osnova za ovakvo odredjivanje jeste koordinatni sistem.

10. . 11. . Planirana potrosnja/prodaja materijala ili roba, uslovi nabavke zaliha, uslovi transporta, uslovi skladistenja, svojstva predmeta rada. 12. . Minimalne, maksimalne, optimalne, signalne, sigurnosne, nekurentne Minimalne zalihe predstavljaju najmanju kolicinu robe ispod koje se roba u skladistu ne sme spustiti ukoliko se ne zeli prekinuti proizvodnja. 13. . Minimalne, maksimalne, optimalne, signalne, sigurnosne, nekurentne. Signalne zalihe predstavljaju kolicinu zaliha kada treba zapoceti proces nabavljanja kako bi se zalihe pravovremeno dopunile da ne bi morali da koristimo sigurnosne zalihe.

14. . Trokovi dranja zaliha (trokovi povezani sa dranjem zaliha u vremenu, ukljuuju takoe trokove zastarevanja, skladitenja, osiguranja, dodatnog upoljavanja i isplate kamata) Trokovi narudbi (trokovi snabdevanja, poruivanja, inovnika potpora, popunjavanje obrazaca za naruivanje) Trokovi pripreme (trokovi pripreme maine ili procesa za izdavanje naloga za porudbu. 15. .
Osigurati da fizicki element (osnovno sredstvo), moze izvoditi ono, sto korisnik od njega ocekuje. Korektivno, preventivno, odrzavanje prema stanju.

16. Radnici i strucnjaci, tehnicki sistemi na odrzavanju, rezervni delovi i materijal za odrzavanje, energija za odrzavanje procesa rada, organizaciona struktura rada, definicija procesa sistema (pravila ponasanja) 17. . Fin. Sredstva, prostor, vrsta sistema, kadrovi, organizaciona sredstva, lokacija, plasman na trzistu, rad u smenama, zakonska regulativa. 18. . Povratna logistika obuhvata aktivnosti podrske povremenim materijala/roba unazad od potrosaca do proizvodjaca. - novi proizvodi radi zamene - malo upotrebljenih proizvoda radi zamene ili reklamacije - starih proizvoda radi zamene - reciklaza - povratak skarta kretanjem

- povratak iznajmljenih proizvoda 19. , city . City logistika obuhvata sve strategije,tehnologije i sva reenja logistike koja daju podrku svim uesnicima i funkcijama urbanog prostora bez obzirana njihovu veliinu i broj, prostor i granice, a u skladu sa njihovim pojedinanim i optim interesima i ciljevima. Ciljevi i zadaci city logistike su optimizacija svih vrsta transporta, saobracajnog okruzenja, energetskih tokova u okviru gradskog okruzenja. 20. city . Koncepcija koncetracije i integracije robnih tokova Koncepcija koncentracije i integracije informacionih tokova koji upravljaju robnim i informacionim tokovima 21. . 22. . 23. . 24. .