STANJE I RAZVOJ BIOMASE U SRBIJI DR ING. MA, BRANIMIR JOVANOVI DIPL. ING.

EL, MIROSLAV PAROVI

BEOGRAD, NOVEMBAR 2009.

SAETAK
Biomasa predstavlja obnovljivi izvor energije koji se moe koristiti kao zamena za fosilna goriva u proizvodnji toplotne i elektrine energije. Za razliku od fosilnih goriva, sagorevanjem biomase se ne poveava koliina CO2 u atmosferi, te se samim tim ostvaruje pozitivan uticaj na ivotnu sredinu. Trenutno stanje sektora obnovljivih izvora energije u Srbiji je veoma loe, iako Srbija ima dobre potencijale za razvoj na ovom polju. Primera radi, ukupan energetski potencijal biomase u Srbiji iznosi priblino 2,7 miliona ten, to je koliina vea od ukupne potronje nafte u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije. Od toga oko 1,7 miliona ten lei u ostacima poljoprivredne proizvodnje i oko 1 milion ten u drvnoj biomasi. Analiza strukture biomase iz ostataka poljoprivredne proizvodnje pokazuje da vie od polovine resursa lei u kukuruznoj biomasi, vie od etvrtine u slami strnih ita, pre svega penice, a ostatak od oko 15 odsto u etvenim ostacima suncokreta, soje, uljane repice ili rezidbenim ostacima vonjaka i vinograda. S druge strane, potencijali umske biomase kao drugog vanog resursa biomase u Srbiji, lee u preradi oko 1,5 miliona kubnih metara umskog prirasta godinje u vidu odseaka, odrezaka, kore, piljevine i sl. Trei vaan resurs biomase u Srbiji je biogas, nastao od ostataka ivotinjskog porekla. Sa skoro milion grla goveda, milion i po ovaca, dva miliona svinja i skoro deset miliona ivine, Srbija ima potencijal da proizvede toliko biogasa da moe nadomestiti oko 20% uvoznog prirodnog gasa. Tek treba utvrditi kakav potencijal lei u racionalnijem korienju postojeih oko 3 miliona hektara za delimino zasejavanje energetskih biljaka kao i korienje preostalih pola miliona hektara koji se iz razliitih razloga trenutno u Srbiji ne koriste. Iako ne postoji jedinstvena strategija korienja biomase u Srbiji, i miljenja strunjaka se razlikuju, ini se da postoji konsenzus oko injenice da nije preporuljivo koristiti svu biomasu za energetske potrebe, ali da bi bilo korisno razmotriti mogunosti korienja jednog njenog dela. Tako, podatak da bi se korienjem samo jedne etvrtine procenjenog potencijala za proizvodnju energije utedela ekvivalentna koliina dizel goriva koja se koristi u celokupnoj poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji, dovoljno ubedljivo govori u prilog potrebe daljeg razvoja postupaka i metoda za racionalnije korienje biomase. ini se da je sazrela svest meu donosiocima odluka da nedostatak pravne i tehnike regulative u oblasti obnovljivih izvora energije i posebno biomase, te nedostatak podsticajnih sredstava, stoje kao glavni problemi razvoja. O tome svedoi i nedavno usvojena Uredba o podsticajnim sredstvima za povlaene proizvoae zelene energije, u koju spada i biomasa. Znaajnija upotreba obnovljive energije stoji i kao meunarodna obaveza Srbije, te je jasno da e se ovom sektoru u budunosti morati posvetiti znaajnija panja.

Stanje i razvoj biomase u Srbiji 1

Mogu se preporuiti sledee mere radi poveanja korienja biomase u Srbiji: Ostvariti bolju meusobnu saradnju na nivou nadlenih ministarstava osnivanjem Kancelarije, Agencije ili drugog relevantnog tela za korienje biomase Predvideti direktna podsticajna sredstva za podsticanje korienja biomase u vidu namenskih kredita i podsticajnih sredstava za reprometerijal i opremu. Podsticati istraivanja i sveobuhvatnih pilot programa uzgoja energetskih biljaka korienjem domaih i meunarodnih fondova. Razmotriti mogunosti kolovanja neophodnog strunog kadra za oblast - korienje biomase

Stanje i razvoj biomase u Srbiji 2

UVOD
Biomasa predstavlja jedan od znaajnijih izvora obnovljive energije. Pod pojmom biomasa podrazumeva se ivua ili doskora ivua materija, biljnog ili ivotinjskog porekla, koja moe da se koristi kao gorivo ili za industrijsku proizvodnju. U Srbiji se biomasa uglavnom upotrebljava na tradicionalan nain i to u vidu energije za grejanje, kuvanje ili zagrevanje tople vode. Pored ovih vidova upotrebe, biomasa se moe koristiti i u kogeneracijskim postrojenjima za proizvodnju elektrine i toplotne energije, potom kao sirovina za proizvodnju biogoriva, a moe se koristiti i u industriji za proizvodnju vlakana i hemikalija. Kao izvor obnovljive energije, biomasu moemo podeliti na: Drvnu biomasu (piljevina, ostaci prilikom orezivanja drvea i sl.) etveni ostaci (penina slama, kukuruzovina i sl.) ivotinjski otpad i ostaci (ivotinjski izmet, leine ivotinja i sl.) Biomasa iz otpada (zelena frakcija kunog otpada, mulj iz kolektora preiivaa vode i sl.)

Od svih navedenih oblika biomase, trenutno se u energetskom smislu najvie eksploatie drvna biomasa. Takoe, vrlo vaan izvor biomase u Srbiji (naroito u AP Vojvodini) predstavlja biljna biomasa u poljoprivredi. Kada se govori o biomasi u poljoprivredi, onda se, pre svega, misli na biljne ostatke iz biljne, voarske i vinogradarske proizvodnje. Procenjeno je da se svake godine u Srbiji proizvede ukupna koliina od 12,5 miliona tona biomase, od toga u Vojvodini 9 miliona tona (72%). Prema podacima EIA (Energy Information Administration) u Sjedinjenim Amerikim Dravama u toku 2007. godine potronja energije dobijene iz biomase iznosila je 3,6 kvadratiliona Btu, to je iznosilo oko 3,6% ukupne energetske potronje u toj godini. Od ukupne energije dobijene iz biomase, na drvnu biomasu otpada oko 2,2 kvadriliona Btu, to ovaj vid obnovljive energije svrstava u red najznaajnijih izvora. Imajui u vidu tendencije energetskog sektora u svetu, a uvaavajui injenicu da Srbija poseduje znaajne energetske resurse u biomasi (procenjuje se oko 2,7 miliona ten), izvesno je da bi se razvojem ovoga sektora mogao dugorono obezbediti neophodan energetski izvor.

Prevashodna namena ovog dokumenta je da prikae potencijal koji biomasa ima u Srbiji, kao i da da odgovore na neka od najvanijih pitanja koja se tiu mogunosti daljeg razvoja sektora obnovljivih izvora energije u Srbiji, sa posebnim naglaskom na razvoj sektora biomase.

Stanje i razvoj biomase u Srbiji 3

POZADINA
Kljune odlike energetskog sektora u Srbiji su niska energetska efikasnost (i u proizvodnji i u potronji), zastarelost tehnologije u proizvodnom sektoru, nizak nivo investicija, nerealno niska cena elektrine energije, nizak udeo obnovljivih izvora energije i neracionalna potronja praktino svih vidova energije. Opti je utisak da Srbija poseduje dobre obnovljive izvore energije, meutim praktino da i ne postoje informacije o isplativosti korienja istih. Sve procene koje se odnose na potencijal obnovljivih izvora uglavnom se odnose na fizike, a ne na ekonomske potencijale.

Trenutni udeo energije iz obnovljivih izvora u Srbiji je oko 6% (ukljuujui velike hidroelektrane) i predvia se da e ostati stabilan do 2015. godine. Strategija razvoja energetike do 2015. godine predvia da ukupni udeo novih obnovljivih izvora (bez velikih hidrocentrala) u ukupnoj primarnoj energetskoj potronji treba da se podigne sa nula na 1,1% u 2015. godini, dok udeo u ukupnoj finalnoj potronji energije treba da se povea na 1,5 2% u periodu od 2006-2015. godine.

Moe se rei da je pitanje obnovljivih izvora energije aktuelno u svim razvijenim zemljama. Sve vie pitanje obnovljivih izvora postaje aktuelno i u Srbiji, a naroito e ono postati znaajno u toku pristupanja zemlje Evropskoj uniji. U Srbiji je korienje obnovljivih izvora u proizvodnji elektrine energije prilino zaboravljena i sporedna tema, to je nedopustivo s obzirom na ogromne potencijale za njihovu upotrebu (ukupni tehniki potencijal energije iz obnovljivih izvora iznosi oko 160 PJ godinje). Proces pridruivanja EU ve zahteva usklaivanje energetske politike Srbije i utvrivanje ciljeva za udeo obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji elektrine energije (ovi ciljevi moraju biti iskazani numeriki i oroeni vremenski). U praksi, ovi ciljevi su veoma razliiti, u zavisnosti od uslova u zemlji, a najvie od postojanja velikih hidroelektrana. Primera radi, Bugarska je za cilj do 2010. odredila 22%,Rumunija 30%, Belgija 6%, dok je u Austriji cilj dostii 78%. EU nema posebna merila za procenu ovih ciljeva i zemlja koja trai pristupanje mora da dokae da je njen cilj razuman u odnosu na njena prirodna bogatstva.

U oblasti primene biomase za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energije, Srbija ima znaajne mogunosti, u koje spada i korienje briketa i peleta. Upotreba drvnog peleta i briketa je vrlo popularna u zemljama sa velikom preradom drveta, a danas se sve vie ide na proizvodnju i upotrebu peleta i briketa od etvenog ostatka. ira upotreba briketa i peleta za grejanje u domainstvima (umesto elektrine energije), meutim, zahteva reavanje veeg broja problema, meu kojima su nepostojanje standarda za njihovu proizvodnju i niska cena struje.

Stanje i razvoj biomase u Srbiji 4

STANJE BIOMASE U SRBIJI

Gro potencijala biomase u Srbiji lei u poljoprivrednom ostatku i drvnoj biomasi, ukupno oko 2,7 miliona ten ( 1,7 miliona ten u ostacima poljoprivredne proizvodnje i oko 1 milion ten u drvnoj biomasi). Pored ova dva izvora biomase od znaajnijih izvora se moe jo izdvojiti ostatak stoarske proizvodnje. U drugu grupu izvora biomase spadaju zasadi energetskih biljaka ( npr. mishantus, brzorastua topola i sl. ), te biljaka koje slue kao sirovina za biodizel, bioetanol ( uljana repica, suncokret, kukuruz i sl ). U tabeli koja sledi dat je pregled potencijala biomase iz poljoprivrede u Srbiji (Brki M.i Janji T. 1998.)
Red. Br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. Kultura Penica Jeam Ovas Ra Kukuruz Semenski kukuruz Oklasak * Suncokret Ljuske suncokreta Soja Uljana repica Hmelj Duvan Vonjaci Vinogradi Stajnjak ** UKUPNO: Povrina (103 ha) 850 165 16 5 1300 25 200 80 60 1,5 3 275 75 3055,5 Prinos (t/ha) 3,5 2,5 1,6 2 5,5 2,3 2 2 2,5 1,6 1 1,05 0,95 Ukupno biomase (103 t) 2975 412,5 25,6 12 7150 86,25 1430 800 120 320 300 7,92 1,05 289,44 71,55 110 12571,31

Tabela 1: Potencijalne koliine biomase iz ostatka poljoprivredne proizvodnje u Srbiji * Masa oklaska je uraunata u masu kukuruzovine ** Masa tenog stajnjaka nije uraunata u ukupnu koliinu biomase

Procenjuje se da je ukupni potencijal biomase iz poljoprivrede u Srbiji oko 12,5 miliona tona godinje, to u energetskom smislu iznosi priblino 1,7 miliona ten. Meutim, prema analizama strunjaka iz razliitih oblasti dolo se do zakljuka da nije opravdano svu biomasu dobijenu iz ostataka poljoprivredne proizvodnje koristiti u energetske svrhe. Moe se rei da izmeu ratara, stoara, tehnologa, mainaca, ekonomista i ostalih potencijalnih korisnika biomase iz poljoprivrede postoje oprena miljenja u koje svrhe bi se mogla najkorisnije upotrebiti biomasa. Ratari smatraju da najvei deo biomase treba zaorati i na taj nain poveati plodnost zemljita, stoari pak smatraju da biomasu treba koristiti kao prostirku i za proizvodnju stone hrane , termiari smatraju da biomasu Stanje i razvoj biomase u Srbiji 5

Iz prethodne analize moe se videti da od ukupne koliine biomase iz ostataka poljoprivredne proizvodnje namenjene za toplotne svrhe ( neto preko 3 miliona tona) moe da se utedi ekvivalentna koliina od oko 1317 x 103 tona lakog ulja za loenje. Identina masa dizel goriva koristi se u celokupnoj poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji.
Biomasa za sagorevanje (25% od ukupne) (103 t) 743,75 103,13 6,4 3 1787,5 21,56 357 200 30 80 75 1,98 0,26 Donja toplotna mo (MJ/kg) 14 14,2 14,5 14 13,5 13,85 14,7 14,5 17,55 15,7 17,4 14 13,85 14 23 14,26 14,15 Ekvivalentna vrednost lakog ulja za loenje (103 t) 247,92 34,87 2,21 1 574,55 7,11 124,95 69,05 12,54 29,9 31,07 0,66 0,09 23,85 60,24 1317,51 97,5

Kao kompromisno reenje moglo bi se urediti da se 1/4 biomase zaorava ili kroz prostirku vraa njivi, od 1/4 proizvodi stona hrana, 1/4 koristi za grejanje objekata i 1/4 za ostale svrhe ( u industriji alkohola, nametaja, graevinskog materijala, papira, ambalae, kozmetikih sredstava i dr.). Na ovaj nain bile bi podmirene sve privredne delatnosti , obzirom da biomase iz ostataka poljoprivredne proizvodnje ima u dovoljnim koliinama.

prevashodno treba koristiti za proizvodnju toplotne energije , itd. Sa druge strane, poznato je da biomase ima u ogromnim koliinama, da se obnavlja svake godine i da se neracionalno koristi. etveni ostatak se najee spaljuje direktno na njivi, to je zakonom zabranjeno.

Red. Br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

Tabela 2: Energetski potencijal biomase iz ostatka poljoprivredne proizvodnje u Srbiji Poljoprivreda je proizvodnja kod koje su ulaganja energije manja od dobijene (proizvedene) energije. Korienjem biomase iz ostatka poljoprivredne proizvodnje za poljoprivredu poveava se stepen energetske autonomnosti poljoprivrede. U Srbiji postoje kompetentni kadrovski potencijali i proizvodno iskustvo za gradnju postrojenja za sagorevanje biomase. Takoe, postoji Stanje i razvoj biomase u Srbiji 6

Biomasa Penina slama Jemena slama Ovsena slama Raena slama Kukuruzovina Kukuruzovina semenskog kukuruza Oklasak Stabljika suncokreta Ljuske suncokreta Slama od soje Slama uljane repice Stabljika hmelja Stabljika duvana Ostaci rezidbe u vonjacima Ostaci rezidbe u vinogradima Stajnjak UKUPNO:

71,55 110 3880,57

289,44

dragoceno viegodinje iskustvo u eksploataciji znaajnog broja postrojenja za sagorevanje biomase u cilju proizvodnje toplotne energije.

Drugi veliki izvor biomase lei u drvnoj biomasi, koje u Srbiji ima u znaajnoj koliini. Tendencija u svim zemljama sa razvijenom drvnom industrijom je da se drvni otpadak u velikoj meri upotrebljava u energetske svrhe. Najee korieni naini upotrebe drvne biomase u energetici su u vidu peleta, briketa i drvnog ipsa. Proizvodnja drvnog peleta je u stalnom porastu i njegova cena na tritu je sve via. Razlog za ovakav trend lei u injenici da prilikom prerade drveta ostaje velika koliina energetski veoma vredne biomase. Pored ovoga , u poslednje vreme je razvijena tehnologija proizvodnje peleta koja obezbeuje bolje sagorevanje u posebnim peima i kotlovima koji su tako konstruisani da obezbeuju u prilinoj meri automatizovan nain loenja ( poput pei i kotlova na tena goriva ili gas ). Sa druge strane, briketirana drvna biomasa se upotrebljava u veim industrijskim postrojenjima. Pod terminom drvni otpadak podrazumeva se onaj deo drveta koji se ne moe koristiti u daljoj preradi za iste svrhe. Meutim , drvo ima toliko razliitih primena gde bi se ovaj ostatak mogao iskoristiti, to praktino znai da se termin otpadak moe samo uslovno koristiti. Ostatak u preradi drveta se prema veliini moe podeliti na: a) Krupan Odrubci (pri kraenju trupaca), Okrajci (sa boka trupaca pri piljenju), Odseci (pri obradi dasaka po duini) i Porupci (pri obradi dasaka po irini).

b) Sitan Iverje (nastaje pri tesanju, piljenju ili glodanju), uka: krupnija (nastaje pri runom struganju), sitnija (nastaje glodanjem i sl.), Piljevina (nastaje pri struganju piljenju), Praina i Drveno brano.

Prema podacima JP Srbijaume, ukupna povrina uma i umskog zemljita u Srbiji iznosi 2.429.642 ha. umovitost Srbije iznosi 27.3% , a razlikuje se po pojedinim regionima: Vojvodina 6.8% , Centralna Srbija sa 32.8% , Kosovo i Metohija sa 39.4%. Od ukupne povrine uma i umskog zemljita u dravnom i drutvenom vlasnitvu se nalazi 50.91% , a u privatnom 49.09%. Drvna zaliha u umama Srbije iznosi oko 235 miliona m3 , odnosno 101.6 m3/ha, a tekui (godinji) zapreminski prirast iznosi oko 6.2 miliona m3, odnosno 2.67 m3/ha. Stanje i razvoj biomase u Srbiji 7

c) Koru Kora se pojavljuje kao nemereni otpadak. Ako se trupci prerauju zajedno sa korom, ona poveava zapreminu krupnog i sitnog otpatka svuda gde se trupci prerauju. Ako su trupci pre primarne prerade oguljeni, onda je kora posebno na raspolaganju, to olakava njenu eventualnu primenu.

Srbija ima veliki potencijal neiskorienih drvnih izvora za energiju. Procenjena koliina samo drvne biomase u Srbiji, koja se moe koristiti kao gorivo, iznosi oko 1,65 miliona m3 godinje, dok se energetski potencijal umske biomase, ostavljene da se razlae posle proizvodnje drvnih sortimenata, procenjuje na 15,6 miliona GJ godinje.

Meutim, uprkos ovom potencijalu, drvo zauzima jo uvek niske pozicije u zadovoljenju energetskih potreba. Glavni razlog za to je veliko nerazumevanje da domae snabdevanje drvnom biomasom moe da obezbedi istu energiju iz obnovljivog izvora, kao i dodatne koristi koje drvo prua. Za Srbiju, neke od ovih koristi ukljuuju poveanje investicija u razvoj uma koje e rezultirati poveanim ekonomskim aktivnostima u umarstvu , poveanim odrivim gazdovanjem uma , znaajnim smanjenjem trokova fosilnih goriva koja se uvoze kao i smanjenjem efekta staklene bate, koji e nastati upotrebom efikasnih i nisko emisionih ureaja i tehnologija na bazi drvne biomase. Sa vie od 12 miliona tona proizvodnje drvnog otpada godinje , Srbija ima u budunosti potencijal da razvija svoj bioenergetski sektor naroito za proizvodnju elektrine i toplotne energije. Ostatak stoarske proizvodnje predstavlja, takoe, potencijalno zanimljiv izvor obnovljive energije u Srbiji. U najveoj meri ostatak stoarske proizvodnje otpada na ivotinjski izmet koji se moe koristiti kao sirovina za proizvodnju biogasa. Prema statistikim podacima , dostupnim od strane Zavoda za statistiku Republike Srbije, ukupan stoni fond Republike raspolae sa: 757.000 goveda, 47.000 konja, 1.475.000 ovaca, 1.983.000 svinja i 9.300.000 ivine Jedno od glavnih pitanja u proizvodnji biogasa je koliko se od jedinice organske materije moe dobiti biogasa. S obzirom na to da dobijanje biogasa zavisi od mnogih inilaca, mogu se dati samo odreene granice (naredna tabela). Organska materija Govee ubrivo Svinjsko ubrivo Kokoije ubrivo Stajsko ubrivo Koliina biogasa m3/l 90 - 310 340 - 550 310 - 620 175 - 280

Tabela 3: Koliina dobijenog biogasa iz pojedinih vrsta organske materije Primera radi, potencijal biogasa u AP Vojvodini procenjen na bazi podataka sa 66 veih farmi goveda i 38 veih farmi svinja (pod pojmom vea farma podrazumeva se ona farma koja ima brojno stanje preko 150 uslovnih grla). Ukupan stoni fond na ovom uzorku iznosio je 30.000 uslovnih grla goveda i 21.000 uslovnih grla svinja. Od ovolikog stonog fonda dobija se oko 900.000 m3 tenog stajnjaka godinje. Ukoliko se uzme stepen iskorienja od 0,35 od ove koliine tenog stajnjaka moe se dobiti oko 40 GWh elektrine energije ili oko 45 GWh toplotne energije godinje. Proizvedena elektrina energija bila bi Stanje i razvoj biomase u Srbiji 8

dovoljna za podmirivanje potronje oko 8.000 prosenih domainstava u Srbiji. Takoe, spreila bi se emisija od 9 miliona m3 metana ime bi se mogao ostvariti i prihod od karbon kredita. Pored korienja ostataka poljoprivredne proizvodnje, drvnog otpatka i ostatka stoarske proizvodnje, biomasa se moe dobiti i uzgojem energetskih biljaka (npr. mishantus, brzorastua topola i sl.), te biljaka koje slue kao sirovina za biodizel, bioetanol i sl. Na osnovu statistikih podataka, moe se proraunati da bi Srbija mogla da proizvede toliko biogasa, da moe nadomestiti oko 20% svog uvoza prirodnog gasa, i to samo od stoarstva.

Ukupne obradive povrine u Srbiji iznose 3.355.019 hektara. Na teritoriji AP Vojvodine se vri intezivna ratarska proizvodnja sa dominantnom setvenom povrinom pod kukuruzom (preko milion hektara), potom sledi penica sa oko 500.000 hektara. U Centralnoj Srbiji je takoe kukuruz najee zastupljena setvena jedinica, meutim, za razliku od teritorije AP Vojvodine, u Centralnoj Srbiji ima dosta povrina koje su ostavljene u parlogu. Povrine koje su u ovom trenutku ostavljene u parlogu predstavljaju potencijalno zanimljive povrine za zasad energetskih biljaka. Primera radi, biljka mishantus ima potencijal da godinje da prinos od preko 10 tona suve biomase po hektaru. Dobijena biomasa je vrlo kalorina, na nivou mrkog uglja.

Prostor AP Vojvodine je izrazito malo poumljen, pa u mnogim krajevima postoji problem sa erozijom tla pod uticajem vetrova. Zasadom brzorastuih topola, ovaj problem bi bio u velikoj meri reen, a ujedno bi se dobila i znaajna koliina drvne biomase. Prostor Srbije je pogodan i za zasad uljane repice koja je jedna od najznaajnijih sirovina za proizvodnju biodizela. Prinosi koji se ostvaruju u Srbiji su proseno oko 4 tone po hektaru (pri optimalnim vremenskim uslovima), to praktino znai da se sa jednog hektara dobija priblino oko 1 tone biodizela (za jednu litru biodizela). Naalost, u ovom trenutku u Srbiji praktino da i ne postoje zasadi energetskih biljaka, dok su povrine pod uljanom repicom na vrlo niskom nivou.

Stanje i razvoj biomase u Srbiji 9

PREPORUKE
Iako u Srbiji postoji visok potencijal za energetsko iskoriavanje biomase , u ovom trenutku je ono na nedopustivo niskom nivou. Razlozi za ovakvo stanje u ovom sektoru su brojni, a neki od najznaajnijih su nedostatak podsticajnih mera, nizak nivo svesti ire zajednice, slaba ekonomska mo potencijalnih zainteresovanih za ulaganje u sektor biomase ( poljoprivredna gazdinstva, poljoprivredne zadruge, drvnopreraivaka industrija itd ) i dr. Radi poboljanja stanja u sektoru obnovljivih izvora energije ( a samim tim i na polju biomase, kao jednom od najznaajnijih izvora obnovljive energije u Srbiji ) moe se preporuiti sledee: 1. Ostvariti bolju saradnju na nivou nadlenih ministarstava osnivanjem Kancelarije ili Agencije za korienje biomase. Imajui u vidu da je eksploatacija biomase za proizvodnju energije na dravnom nivou multidisciplinaran problem koji dotie neposredno najmanje dva ministarstva - za energetiku i poljoprivredu , a posredno i ministarstva za nauku i obrazovanje, neophodno je osnivanje Kancelarije, Agencije ili drugog tela koji bi se bavio neposrednim i praktinim problemima vezanim za korienje biomase, a posebno pitanjima stvaranja efektivne klime meu uesnicima u ovom poslu povezivanjem i usklaivanjem rada nadlenih ministarstava. Poseban cilj ovakvog tela bio bi izrada Strategije korienja biomase i donoenje posebne uredbe koja bi se odnosila samo na biomasu, kao i uticanje na donoenje posebnog zakona o OIE koji bi reio, izmeu ostalog, i problem korienja biomase.

2. Predvideti direktna podsticajna sredstva za korienje biomase. Nedavnim usvajanjem Uredbe o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovane proizvodnje elektrine i toplotne energije otvorena je mogunost da takozvani povlaeni proizvoai energije koriste biomasu ili biogas pod povoljnim uslovima i da tako ostvaruju dobit na tritu. Ova uredba e svakako pomoi da se polako pristupi mnogobrojnim prateim problemima, kao to su kontinuirano prikupljanje , transport i skladitenje sirovinske biomase nephodne za proizvodnju energije. Ipak , jo uvek ne postoje direktne mere podsticaja subvencionisanim ili namenskim kreditima za poljoprivredne proizvoae koji bi, na primer, gajili energetske biljke, kao i oslobaanje od carina za svu opremu koja se koristi za izgradnju i eksploataciju kapaciteta za korienje biomase. 3. Podsticati istraivanja i sveobuhvatnih pilot programa uzgoja energetskih biljaka u Srbiji Cilj ovih podsticajnih sredstava, koji se mogu obezbediti delimino iz domaih fondova, ali i mahom iz fondova EU, bio bi s jedne strane preneti iskustva iz razvijenijih zemalja, a sa druge strane razumeti specifine probleme na terenu. Stanje i razvoj biomase u Srbiji 10

4. Razmotriti mogunosti kolovanja neophodnog strunog kadra za korienje biomase . U najskorijem moguem periodu , neophodno je odkolovati vei broj strunjaka koji e se baviti problemom efikasnijeg korienja biomase u Srbiji. Da bi se ovo efikasno uradilo , neophodno je uvoenje odgovarajuih strunih programa u srednjim poljoprivrednim strunim centrima i kolama, kao i na poljoprivrednim fakultetima u veim regionalnim centrima. Potrebno je razmotriti mogunost kolovanja i obuke kadrova u inostranstvu. Za ostvarenje ovakvih ciljeva neophodna je podrka Ministarstva prosvete i strukovnih tela unutar srednjeg i visokog obrazovanja. Takoe, radi obezbeenja neophodnih sredstava, trebalo bi razmotriti mogunost korienja fondova meunarodne ili prekogranine saradnje.

Stanje i razvoj biomase u Srbiji 11

RELEVANTNA

LITERATURA

[1] Sustainable Forest Biomass: Promoting Renewable Energy and Forest Stewardship by Jesse Caputo; July 2009. [2] Studija: Potencijali i mogunosti briketiranja i peletiranja otpadne biomase na teritoriji pokrajine Vojvodine, Novi Sad, decembar 2007. [3] Bergman, P.C.A., and J.H.A. Kiel. November 2005. Torrefaction for biomass upgrading. Published at 14th European Biomass and Conference & Exhibition, Paris, France, 17-21 October 2005. 8 p. [4] Biomass Research and Development Board. December 2008. Increasing feedstock production for biofuels: economic drivers, ecological implications, and the role of research. BRDI. 148 p. [5] Energy Information Administration. 2008. Renewable Energy Consumption and Electricity Preliminary Statistics 2007.Table 1. U.S. Energy Consumption by Energy Source, 2003-2007. [6] Brki, M, Alimpi, M, uki, : Neke mogunosti korienja nekonvencionalnih izvora energije u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Zbornik radova sa VI savetovanja strunjaka poljoprivredne tehnike Vojvodine, Vojvoansko drutvo za poljoprivrednu tehniku, Dubrovnik, 1979, s. 573-584, [7] Brki, M, Jani, T: Prikupljanje, skladitenje i briketiranje biomase u poljoprivredi, Zbornik radova sa I savetovanja: Znaaj i perspektive briketiranja biomase, Ekoloki pokret Vojvodine, umarski fakultet Beograd, Savezno ministarstvo za nauku, razvoj i ivotnu sredinu, Vrnjaka Banja, 1996, s. 15 24, [8] Brki, M, Jani, T: Mogunosti korienja biomase u poljoprivredi, Zbornik radova sa II savetovanja: Briketiranje i peletiranje biomase u poljoprivredi i umarstvu, Regionalna privredna komora iz Sombora i Dacom iz Apatina, Sombor, 1998, s. 5 9, [9] Ili, M, Oka, S, Grubor, B, Daki, D, Tei, M, Martinov, M, Brki, M, Novakovi, D, evi, M, Kosi, F, Radivojevi, D, Radovanovi, M, Danon, G, Baji, V, Isajev, V, Skaki, D, Baji, S, Ronevi, S: Energetski potencijal i karakteristike ostataka biomase i tehnologije za njenu primenu i energetsko iskorienje u Srbiji, Studija raena za Ministarstvo nauke i zatitu ivotne sredine, Institut za nuklearne nauke Vina, Beograd, 2003, s. 179, [10] Danon, G, Baji, V, Isajev, V, Baji, S, Oreanin, S, Ronevi, S: Ostaci biomase u umarstvu i preradi drveta i mogunost gajenja energetskih uma, poglavlje 2 studije: Energetski potencijal i karakteristike ostataka biomase i tehnologije za njenu primenu i energetsko iskorienje u Srbiji, umarski fakultet, Beograd, JP Srbijaume, Beograd, Institut za topolarstvo, Novi Sad, 2003, s. 25 56, [11] OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE U SRBIJI, preporuke, potencijali i kriterijumi; Urednica: Nataa ereg; Autori: Nataa ereg, Zvezdan Kalmar Kranjski Jovi, Iomut Apostol; Decembar 2008., Subotica [12] Energy Sector Issues and Poverty in Serbia, Goran Radosavljevic and Vuk Djokovic,Center for Advanced Economic Studies, Belgrade, 19 June 2007. [13] Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije u AP Vojvodini (od 2007. do 2012. godine), Jovan Petrovi, Branka Gvozdenac, April 2007. Izvrno Vee APV Stanje i razvoj biomase u Srbiji 12

[14] Strategija razvoja energetike do 2015., Ministarstvo rudarstva i energije Republike Srbije, 2005, www.mre.gov.rs [15] Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine; Tribina Obnovljivi izvori energije biomasa i vetar; Novosadski sajam, 5.11.2008: POTENCIJALI BIOMASE I SIROVINA ZA BIOGAS NA TERITORIJI AP VOJVODINE; Prof. dr Milo Tei, prof. dr Milan Martinov; Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad [16] Podaci JP Srbijaume, www.srbijasume.rs [17] Podaci Zavoda za statistiku republike Srbije, www.stat.gov.rs

Stanje i razvoj biomase u Srbiji 13