Visoka kola strukovnih studija za vaspitae u Kruevcu

Seminarski rad iz predmeta: Psihofizika zrelost za polazak u kolu

Tema: Metajezika svest i usvajanje pismenosti

Mentor: Dr Radovan Grandi Dr Slavica Pavlievi

Studenti: Danijela Krsti 4-19\12 Bojana Vitorovi 4-20\12 Februar , 2013. godine

SADRAJ 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 1.Uvod....................................................................................................................3 2. Razlike izmedju glasovnog i pisanog govora.....................................................4 2.1. Rani koncepti dece o pisanom jeziku.............................................................6 2.2. itanje i pisanje kao procesi...........................................................................8 2.3. Svest o glasovnoj strukturi jezika i svest o reima kao preduslovi usvajanju itanja..........................................................................................10 2.4. Sintaksika svest kao preduslov usvajanja itanja........................................14 2.5.Znaaj pojedinih oblika metajezike svesti u razliitim fazama usvajanja itanja...........................................................................................17 2.6. Metajeziki preduslovi pisanja.....................................................................18 3. Mogunosti podsticanja razliitih oblika metajezike svesti.............................20 3.1. Nesistemacki podsticaji: uticaj proirenog jezikog iskustva......................21 3.2. Sistemacki podsticaji : uticaj programa osmiljenih vebi..........................23

12. 4. Zakljuak.............................................................................................................26 13. 5. Literatura.............................................................................................................25

1. Uvod Razumevanje i produkovanje jezikih poruka u situacijama verbalne komunikacije moe se posmatrati kao prirodni nain upotrebe jezika i neki autori ga nazivaju jezikom kompetencijom . Ovaj aspekt govornog razvoja , koji zapoinje sa prvom usvojenom reju , ne podrazumeva istovremeno pojavljivanje svesnosti o jeziku samom. Razvoj svesti o jeziku predstavlja specifian aspekt jezikog razvoja deteta koji je razliit od prirodne upotrebe jezikog sistema u produkciji razumevanju iskaza. Mogunost svesnog usmeravanja panje na fenomene jezikog sistema ( njegovu strukturu i pravila ) posmatra se u psiholokoj i psiholingvistikoj literaturi kao poseban aspekt u razvoju jezika . Sve aktivnosti vezane za ovakvo tretiranje jezikih fenomena dobijaju odrednicu metalingvistiki. Termin metalingvistiki (metalinguistic ) poinje da se koristi 60-tih godina prolog veka od strane lingvista koji njime oznaavaju aktivnosti povezane sa metajezikom . Re metajezik , sa svoje strane , odnosi se na svu terminologiju u lingvistici koja se upotrebljava za opisivanje jezika kao formalizovanog sistema glasova (na primer sintaksa, semantika , fonema , leksema ...), kao i na sve one druge termine , ee prisutne u svakodnevnoj upotrebi , a koji se , takodje , odnose na jezike fenomene ( re , reenica , slovo ). Metajezik je, dakle, skup svih ovih termina ija je iskljuiva funkcija opisivanje jezika . Zajedniki aspekt svih definicija metalingvistike/ metajezike svesti jeste pomeranje panje sa semantikog sadraja jezika na njegove formalne karakteristike . Uoljivo je da se definicije dalje razlikuju s obzirom na to da li naglaavaju deklarativni ili proceduralni aspekt metalingvistikih sposobnosti ili ravnoteu izmedju ova dva ( Gombert , 1992). Neki autori definiu metajeziku svest kao znanje o karakteristikama i funkcijama jezika ( Dowining , 1979). Drugi autori , govorei o metalingvistikim aktivnostima , odredjuju ih kao poseban nain tretiranja jezika , koji je razliit od sposobnosti razumevanja i produkcije verbalnih poruka.

2. Razlike izmedju glasovnog i pisanog govora Iako je bilo autora koji su smatrali da pisani jezik u svojoj sutini predstavlja samo redukovanje usmenog jezika u drugaiji sistem simbola , ini se da je danas opte prihvaeno stanovite kojim se naglaavaju sutinske razlike izmedju ova dva sistema jezike produkcije . Prva, oigledno vidljiva razlika , sastojala se u injenici da znaenje u usmenoj govornoj produkciji zavisi od situacionog konteksta i razmene iskustva izmedju sagovornika , dok je znaenje u pisanom govoru relativno nezavisno od ovakvih faktora . Situacija usmene jezike razmene dozvoljava primaocu poruke sluaocu da prekine govornika i zatrai dodatno razmiljanje , ukoliko emotivna govorna poruka nije jasna . Primalac pisane jezike poruke moe se osloniti samo na tekstualni kontekst , to ne mora uvek rezultirati potpunim razumevanjem onoga to je pisac bio nameran da saopti. O razlikama izmedju glasovnog i pisanog govora , kao i kognitivnim konsekvencama dveju vrsta jezike produkcije , govorio je Vigotski jo dvadesetih godina prolog veka . U razmatranju osobenosti pisanog i glasovnog govora Vigotski polazi od pitanja zato je pisani govor teak uenicima , i toliko manje razvijen od glasovnog da razlika u ta dva vida govorne produkcije , po njegovim reima , na nekim stupnjevima uenja dostie i nivo est do osam godina. Pisani govor se ne moe svesti na obino prevodjenje glasovnog u grafemske simbole , niti njegovo ovladavanje znai savladavanje tehnike pisanje . Pisani govor je sasvim posebna govorna funkcija koja se od glasovnog razlikuje u istoj onoj meri u kojoj se unutranji govor razlikuje od spoljanjeg . Da bi se razvio, on zahteva visok stepen apstrahovanja , jer je i sam po prirodi apstraktan . Dete koje se nalazi pod zadatkom usvajanja pismenosti ve je , kroz nivo razvoja glasovnog govora, dostiglo izvestan stepen apstrahovanja u odnosu prema opaajnoj stvarnosti. Apstraktnost pisanog govora oitava se ne samo u nedostatku glasovnog izraaja , ve i u tome to je govor bez sagovornika . Tako pisani govor zahteva od deteta dvostruku apstrakciju : od zvunosti i od sagovornika. Ovo predstavlja drugi izvor tekoa u savladavanju pismenosti . 4

Na osnovu svega iznetog Vigotski zakljuuje da pisani govor ,kao simbolizam drugog reda , uvodi dete u najvii apstraktni nivo govora , menjajui i samim tim i ranije usvojeni sistem glasovnog govora. Problem sa kojim se susreu deca , ali i edukatori u nastavi opismenjavanja jeste nedostatak deije motivisanosti da se slue pisanim govorom . Usvajanje glasovnog govora u ranom detinjstvu spontano je situaciono motivisano detetovim potrebama za neim, molbama , pitanjima i odgovorima , razjanjavanjima u socijalnoj komunikaciji i sl. Zbog toga ovladavanje glasovnim govorom ne iziskuje namerno i plansko stvaranje govorne motivacije . Za razliku od ovoga, sluenje pisanim govorom predpostavlja drugaiji odnos prema komunikacionoj situaciji te otuda zahteva voljan i slobodan odnos prema njoj. Takav drugaiji odnos ogleda se u tome to u pisanom govoru dete mora da izgleda voljno . Dakle , mora biti u stanju da namerno i planski usmeri panju da bi ovladalo ovim oblikom jezike produkcije , to kod usvajanja glasovnog govora nije bio sluaj. Pisani govor je voljeniji od glasovnog i to je , kako konstatuje Vigotski , lajtmotiv koji se provlai kroz celu upotrebu pisanog govora . Namerno usmeravanje panje , na plansko izvodjenje aktivnosti i kontrolu nad procesom ovladavanja vetinom , termini u kojima bi se mogla prevesti zapaanja Vigotskog, a koji se danas koriste u istraivanjima su veoma bitni.. Glasovna struktura rei , koja se u usmenom govoru usvaja i izgovara automacki, bez analize i sinteze , u pisanom govoru mora biti namerno savladana.

2.1 Rani koncepti dece o pisanom jeziku Sveprisutnost pisanog jezika na dananjem nivou civilizacijskog i kulturnog razvoja drutva dovodi do toga da deca postaju svesna ove manifestacije jezika mnogo pre nego sto i sama budu podvrgnuta sistemackoj obuci opismenjavanja . Izvestan broj autora se u svojim istraivanjima usmerio na te rane koncepte o pismenosti . Neki od njih su razmatrali deije predstave o pisanom sistemu, dok su drugi pokuavali da opiu osobenosti i mogunosti predkolske dece u igrovnim zadacima pisanja i itanja . Na primer , ispitivano je deije iskustvo i znanje o grafemama , zatim konvencijama u manipulisanju pisanim sistemom znakova , kao to su korektan nain praenja toka napisanog teksta ( s leva na desno) , nain dranja knjige ( pravilno ili naopako) , uoavanje razlike izmedju slike i slova i sl. No , bez obzira na nain kojima su rani koncepti o pismenosti zahvatani , sve ove studije su bile usmerene na pokuaj uspostavljanja veze izmedju tih ranih predstava , znanja i umenja i kasnijeg uspeha u ovladavanju vetinom pismenosti . Lomax i MeGee ispitivali su pojavu takvih ranijih znanja , pokusavajui da utvrde moe li se medju njima uspostaviti nekakva hijerarhijska organizacija. Ispitanici uzrasta izmedju 3 i 7 godina odgovarali su na 18 pitanja koja su bila klasifikovana u pet kategorija: 1) Znanje o generalnim karakteristikama pisanja ( u ovu kategoriju bili su ukljueni zadaci kojima se ispitivalo znanje o objektima pisanja , razlike izmedju itanja i pisanja , razlike izmedju pisanja i crtanja , razlike izmedju grafema , napisane reci i reenice , smer itanja teksta i sl.) 2) Grafemska svest ( zadaci: prepoznavanje vizuelno prezentovanih grafema u grupi drugih slova ili grupi gde su napisani u razliitim pozicijama , prepoznavanje stimulus rei u listi rei); 3) Fonemska svest ( zadaci: identifikovanje slike predmeta iji naziv poinje ili se zavrava zadatim fonemom , diskriminacija medju reima koje se razlikuju po jednom glasu) ; 4) Znanje o grafo fonemskoj korespodenciji ( zadaci: spajanje slika objekata sa slovima koja su poetna u njihovim nazivima , uoavanje razlike izmedju proitane rei i proitanog izdvojenog fonema) ; 6

5) itanje rei ( zadatak kojim je ispitivana mogunost deteta da samostalno proita neke rei ). Analiza postignua u pet grupa zadataka je pokazala da se na osnovu uspenosti u zadacima iz prve kategorije moe objasniti 91% varijanse rezultata u zadacima druge kategorije , koja opet , sa svoje strane , objanjava ak 99% varijanse u treoj skupini zadataka. Autori smatraju da ovakvi rezultati potvrdjuju postojanje rigidne hijerarhije: znanje o generalnim karakteristikama pisanog jezikog sistema javlja se pre pojave grafemske svesti , a ova prethodi razvoju fonemske svesti . Suprotno ovome , uspostavljanje grafo- fonemske korespodencije izgleda da nije samo zavisno od razvijenosti fonemske svesti , ve predstavlja kombinaciju dveju varijabli : znanja o generalnim karakteristikama pisanog jezika i svesti o fonemskoj strukturi usmenog jezika . Znanje o grafo- fonemskoj korespodenciji dalje objanjava najvei deo varijanse ( 61 % ) zadatka samostalnog itanja rei. Studijom je takodje pokazano da se neka znanja i predstave javljaju na vrlo ranim uzrastima , dok se fonemska svest i sposobnost uspostavljanja korespodencije izmedju fonema i grafema javljaju tek na uzrastima od 5-6 godina. Autori zakljuuju da rani kontakt sa pisanom formom stimuliu nenamerni , sluajni proces uenja , koji prethodi eksplicitnoj i sistematskoj obuci pismenosti u osnovnoj koli. Ferreiro i Teberosky sprovode istraivanje na argentinskoj deci , uzrasta izmedju 4 i 6 godina, koja jo nisu zapoela usvajanje itanja i pisanja . Ispitanicima su itane reenice , a ispitiva je pri tom svaku proitanu re pokazivao prstom. Nakon toga je od dece traeno da pokau poziciju razliitih rei na papiru . Iz odgovora ispitanika uoeno je da mladja deca smatraju da su samo imenice , tj . rei koje oznaavaju objekte napisane , to sugerie da ona tekst posmatraju kao reprezentaciju objekata , a ne fonolokih sekvenci. Na primer , u reenici Tata baca loptu ispitanik tvrdi da je itava reenica napisana na poziciji rei tata. Dakle , celokupna reenica se posmatra kao jedan element pisanog teksta . Ova nemogunost takodje je u osnovi i odgovora u kojima su deca , pitana da li se odredjena re nalazi negde u napisanoj reenici , pokazivala na ceo tekst ili samo na jedno slovo. Problem se pojavio i kod identifikovanja rei koje su oznaavale radnju . Kod mladje dece glagoli nisu shvatani kao deo teksta , a neto stariji ispitanici mogli su da ih oznae samo kad su bili direktno povezani sa imenicom koja je oznaavala izvritelja radnje. Ni ispitanici sa 7

boljim postignuem na zadatku , koji su mogli segmentirano da posmatraju napisane rei nisu uspevali da shvate da je i lan deo teksta. Za njih je u tekstu bilo napisano sve osim lana . Prisustvo grafema koji su oznaavali lan (la) , nije deci znailo da tu ima nesto to bi se moglo proitati.

2.2 itanje i pisanje kao procesi Pre nego to predjemo na razmatranje odnosa izmedju metajezikih sposobnosti i usvajanja pismenosti razmotri cemo ukratko neke kognitivne procese koji stoje u osnovi vetine itanja i pisanja. Moe se govoriti o dva stanovita o prirodi procesa angaovanih u prouavanju prepoznavanja rei ( Baron , 1986).Neki istraivai smatraju da se ovo prepoznavanje odvija direktnim povezivanjem grafemske konfiguracije rei sa njenom vizuelnom reprezentacijom koja postoji u memoriji. Ovo stanovite naziva se procedurom direktnog pristupa . Opozitna ovoj je procedura indirektnog pristupa po kojoj je rekognicija rei bazirana najpre na uspostavljanje grafo fonoloke korespodencije , u kojoj vizuelne informacije bivaju transformirane u fonoloke , a tek potom se odvija proces iskladitenja rei iz leksike memorije . Sposobnost itaoca da prepoznaju rei koje nikada pre nisu imali prilike da vide u njihovoj pisanoj formi sugerie da ima vie razloga za prihvatanje drugog stanovita . Iregularnosti koje ponekad nastaju u pisanom jeziku u vidu tamparskih greaka, mogle bi ukazivati da jednostavno dekodovanje nije uvek dovoljno za ostvarivanje pristupa fonoloki konkretnim informacijama. Tako je procedura direktnog pristupa na delu kada se radi o identifikaciji poznatih rei , dok indirektno procesiranje biva pokenuto pri prepoznavanju nepoznatih rei . Rezultati nekih istraivanja ( Waters i sar., 1984)

pokazuju da je indirektno procesiranje dominantno na poetku uenja itanja , ali da vrlo brzo , sa veim stepenom uvebanosti vetine, i direktni pristup postaje mogu. Medjutim , prepoznavanje rei, odnosno proces dekodovanja koji prethodi razumevanju , tj. ekstrahovanju znaenja iz proitanog teksta , predstavlja samo prvi korak u procesu itanja, i on dobrim delom uslovljava uspeh u potonjem. Nije dovoljno da grafo- fonoloko dekodovanje bude izvedeno konkretno. Kognitivni napori uloeni u njega moraju biti dovoljno niski kako bi ita svoju panju mogao usmeriti na aktivnost vieg reda razumevanje . Zbog toga bi proces dekodovanja morao biti bar delimino automatizovan , to se prema nekim istraivanjima dogadja posle druge ili tree godine uenja i upranjavanja vetine itanja. Da bi drugi korak u procesu itanja ekstrahovanja znaenja bio uspean , nije dovoljna samo automatizacija u vetini grafo fonemskog dekodovanja. Dobra italaka kompetencija ogleda se u sposobnosti razumevanja proitanih informacija , a uspenost izvodjenja ovog procesa zavisi i od svesti o gramatikoj strukturi koja regulie organizaciju rei u reenici. Kao to su u itanju sadrana dva procesa dekodovanje i razumevanje , tako se i kompleksna priroda fenomena pisanja moe ralaniti na dva bazina faktora : spelovanje i ideaciju. Spelovanje podrazumeva vetinu zapisivanja grafemskih oznaka fonema ,odnosnu primenu skupa ortografskih pravila koja vae u pisanoj formi nekog jezika . Proces ideacije odredjuje se kao sposobnost generisanja i organizacije ideja . On u sebi obuhvata irok spektar aktivnosti produkovanja kreativnih misli i njihovo organizovanje u reenice i ire tekstualne strukture. Povlaei paralelu izmedju dve vetine pismenosti, itanja i pisanja , mnogi autori nalaze da postoji veliko poklapanje izmedju procesa dekodovanja u itanju i procesa spelovanja u pisanju .Proces pisane jezike produkcije moe se opisati preko tri faze ( Flower i Hayes, 1981 ). To su planiranje , trankskripcija i revizija . Poetak pisane produkcije , tj. faza planiranja poinje sa odabiranjem teme i anticipiranjem onoga to bi potencijalnim itaocima bilo razumljivo i interesantno . Procesu planiranja se zatim pridruuje i proces transkripcije , kojim se misli pretvaraju u pisane rei i simbole rei. Finalna faza revizije podrazumeva evaluaciju napisanog , komparaciju izmedju produktivnog i prethodno planiranog teksta , kao i implementaciju potrebnih korekcija. Podaci dobijeni iz opservacija ponaanja osoba 9

pri upotrebi pisanog govora , kao i oni dobijeni na osnovu analize pisanih produkata , pokazuju da izmedju dece na poetnim stadijumima razvoja ove vetine , i odraslih osoba , loih u pisanoj formi jezikog izraavanja , postoji niz slinosti . Osobe manje kompetentne u pisanom izraavanju manje su temeljne i u fazi revizije teksta . Aktivnosti u kontroli napisanog one se vie vezuju za slovne i interpunkcijske greke , nego to se bave analizom znaenja napisanog i komunikativnom adekvatnou svoje produkcije.

2.3. Svest o glasovnoj strukturi jezika i svest o reima kao preduslovi usvajanju itanja Brojne studije o odnosu metalingvistikih sposobnosti i usvajanja itanja najvie su razmatrale vezu koja postoji izmedju nivoa razvoja svesti o glasovnoj strukturi jezika i vetine itanja. Jedna grupa tih studija koje su sprovodjene kako na deci tako i na odraslim ispitanicima bavila se efektima opismenjavanja na razvoj fonemske , odnosno slogovne svesti , polazei od pretpostavke da je metajezika svest ovde posledica. Poetne pretpostavke o metajezikoj svesti kao preduslovu usvajanja pismenosti izvedene su iz svojstva pisanih jezikih sistema . Radi mogunosti simbolikog predstavljanja neogranienog broja iskaza , pisani jezik je razbijen na rei koje se predstavljaju kombinacijama grafema kojih je ogranien broj. Da bi se usvojilo itanje dete mora da shvati ovaj princip pisanog jezika , a to pretpostavlja formiranost bar jedne komponente svesti o reima koncepta jedinice rei. Sledee to dete 10

treba da razume pri usvajanju itanja jeste korespodencija koja postoji izmedju izgovorene rei i njenog grafikog reprezenta. Tunmer i Bowey (1984) daju pregled niza empirijskih studija iji rezultati sugeriu da deca na poetku savladavanja itanja prve rei ue da itaju tako to pamte specifinu kombinaciju grafema, ne ulazei u dalju analizu te celine na njene sastavne foneme. Na ovom pristupu se i zasniva globalna metoda u poduavanju itanja. Do nekog stepena u usvajanju itanja ova metoda moe biti vrlo produktivna , posebno u jezicima sa etimolokim pravopisom , ali ubrzo kako se poveava broj i grafika kompleksnost nauenih rei ona za poetnike u itanju postaje sve manje produktivna , naroito kod rei ije se grafemske kombinacije minimalno razlikuju . Dalje napredovanje u savladavanju vetine itanja podrazumevalo bi da je dete u stanju da napravi dublju i finiju analizu jezika (govornog i pisanog ) na fonemskom i grafemskom nivou. Dakle, pretpostavka je da mora fonemske segmentacije rei. Hansen i Bowey (1994) sprovode istraivanje kojim ele da testiraju hipotezu da sposobnost fonemske analize ima svoj poseban i samostalan doprinos sposobnostima itanja , i time pokuaju da opovrgnu pretpostavku po kojoj latentni povezujui fonoloki faktor stoji u osnovi fonemske svesti , verbalne operativne memorije u objanjenju tri mere uspeha u itanju kod 68 sedmogodinjih uenika . Nalazi su pokazali da svaka od ovih sposobnosti samostalno doprinosi variranju rezultata u indikatorima itanja , a da se upravo sposobnost fonemske analize pokazuje kao jai predikator uspeha u itanju pseudorei. U istraivanju sprovedenom 1991 . godine ispitivan je uticaj razliitih nivoa dvojezinosti na razvoj fonemske svesti i njene posledice na usvajanje itanja . Uzorak je ovde sainjen od nekoliko eksperimentalnih grupa od kojih je svaka u razliitom stepenu bila dvojezina, odnosno imala neki oblik proirenog jezikog iskustva . Generalni zakljuak izveden iz analize rezultata bio je da predkolska deca sa veim stepenom dvojezinog iskustva pokazuju bolji uspeh u glasovnoj analizi , kao i da izmedju fonemske svesti i njihovog kasnijeg uspeha u usvajanju itanja postoji povezanost . U daljem kasnijem istraivanju u cilju utvrdjivanja prirode veze izmedju sposobnosti glasovne analize rei i usvajanja vetine itanja da bi kontrolisali uticaj varijable proireno jeziko iskustvo istraivai su se opredelili da uzorkom 11 biti razvijena sposobnost

obuhvate samo jednojezine ispitanike . Uzorak je bio sainjen od 100 dece kasnog predkolskog uzrasta , nasumino odabrane iz nekoliko objekata predkolske ustanove Radosno detinjstvo u Novom Sadu , koja su bila jednojezina i u vreme prvog dela istraivanja jo nisu ovladala pismenou .Na subjektima je primenjeno individualno ispitivanje sa kratkim longitudialni praenjem. Prvi deo istraivanja sproveden je u vreme kada su ispitanici u poroseku bili stari 6 godina i 10 meseci , i pohadjali stariju pripremnu grupu za polazak u kolu i nalazili se pred upisom u prvi razred . Tada je kod njih utvrdjen nivo razvijenosti razliitih oblika metajezike svesti. Drugi deo istraivanja sproveden je sledee kolske godine , u februaru mesecu kada su ispitanici ve bili u drugom polugoditu prvog razreda osnovne kole. Kako su tokom polugodita , prema nastavnom planu i programu , uenici savladali sva slova azbuke i proli osnovnu obuku itanja i pisanja , jer su neka deca poduavana analitiko sintetikom , a neka kompleksnom metodom. Isto tako, na taj nain eleminisan je i mogui uticaj osobina samog edukatora.

Za merenje stepena razvijenosti metajezike svesti primenjeno je nekoliko zadataka kojima su ispitani opta metajezika svest , slogovna i fonemska svest, i neke komponente svesti o reima. Opta metajezika svest koja se ogleda u mogunosti deteta da reavajui verbalni zadatak u razmatranje uzme u obzir formu , blik lingvistike jedinice , a ne znaenje koje se njome prenosi , ispitana je testom rimovanja koji smo za nas jezik konstruisali po uzoru na onaj korien u istrazivanju Magnusson , Naukler , Soderpalm . Test se sastojao od tri modela reci , a svaku od njih ispitanik je trebalo da uporedi sa po sest reci , od kojih su se tri rimovale sa modelom a tri ne. Pri tome su testreci koje se nisu rimovale sa model-reju, imale sa njom neku semantiku vezu (primeri parova rei iz teksta: SOM-DOM, SOM-ARAN). Svest o rei kao jedinici jezika ispitana je zadatkom segmentacije reenice.

12

Uspeh u poetnom itanju utvrdjen je preko tri indikatora koja su se odnosila na itanje rei u kontekstu : 1) brzina itanja (vreme izraeno u sekundama za koje se proita nepoznati tekst ); 2) broj greaka uinjenih pri itanju nepoznatog teksta i 3) razumevanje proitanog ( postavljen niz standarizovanih pitanja kojima je proveravano razumevanje proitanog ). Kako bi se bolje zahvatila ovladanost tehnikom itanja tj. procesom dekodovanja grafemskog u fonemski znak , primenjen je i jedan indikator koji se odnosio na itanje rei van konteksta . Pri itanju rei koje su delovi konteksta pisanog teksta uspeh u proitavanju svake naredne rei delimino je odredjen oekivanjem i pretpostavljanjem koje italac ini na osnovu prethodno proitanog. Da bi se eliminisao uticaj takvih faktora , a zahvatila ovladanost samom tehnikom itanja , primenjen je Test razlikovanja rei TRR koji ispituje tekoe pri itanju slinih rei . TRR se sastoji od 48 zadataka u kojima subjekti treba da pronadju zadatu re u koloni od 7 slinih , malo izmenjenih rei. Pored kvantitativnog izraavanja postignua preko greaka , mogua je i kvalitativna analiza prirode uinjenih greaka. Kao i u mnogim drugim studijama , analiza rezultata prvog dela istraivanja pokazala je da deca na kasnom predkolskom uzrastu , a jo pre usvajanja pismenosti pokazuju prisustvo metajezike svesti u izvesnom stepenu . Tako je u potpunosti razvijenu slogovnu svest pokazivalo ak 92% ispitanika, dok je uspeh u fonemskoj analizi bio nesto nii , ali jo uvek zavidan. Fonemskom segmentacijom rei u potpunosti je ovladalo 77% ispitanika iz uzorka . Kod istog procenta dece postojala je i svest o rei kao jedinici jezika , to im je omoguavalo da bez veih problema segmentiraju reenicu na sastavne rei. Na zadatku procene duine dve rei , kojom se ispituje svest o nezavisnosti fonoloke realizacije rei od znaenja koje nosi bio je uspean 81% ispitanik , dok je na testu rimovanja 62% subjekta pokazalo uspeh. Kao najtei od primenjenih zadataka za decu ovog uzrasta pokazao se Pijaeov zadatak promene imena na kome su deca iz naeg uzorka uspevala da daju odgovor tek u 17% sluajeva. Dalja analiza rezultata bila je usmerena na otkrivanje prirode veze izmedju utvrdjenog stepena metajezike svesti i uspeha u opismenjavanju. Rezlutati korekcione analize prikazani su u tabeli daju oznaku da uspeh dece kasnog predkolskog uzrasta na nekim metajezikim zadacima moe biti predikator njihovog kasnijeg uspeha u savladavanju vetine itanja. 13

U tabeli smo prikazali povezanost izmedju uspeha na metajezikim zadacima I Slogovna Segmenta Brzina itanja Greke u itanju Razumevanje proitanog Greske na TRR-u uspeha u itanju *koeficijent korelacije znaajan na p=0,05 *koeficijent korelacije znaajan na p=0,01 Prema ovim rezultatima , izmedju slogovne svesti i uspeha u itanju ne postoji povezanost , dok izmedju ranijeg stepena razvijenosti fonemske svesti i kasnijeg uspeha na onim varijablama itanja koje se odnose na samu tehniku itanja postoji povezanost umerenog inteziteta .Dakle, opti kapacitet usmeravanja panje na strukturalne aspekte jezikog sistema ( opta metajezika svest ), fonemska svest i jedna komponenta svesti o reima pojavljuju se kao znaajni preduslovi usvajanja pismenosti. Rezultati su pokazali da oslobodjenost od nominalnog realizma u miljenju nije esto prisutna kod dece uzrasta od est godina, ali ova karakteristika deijeg miljenja i ne igra znaajnu ulogu u usvajanju itanja. Znaaj svesti o reima, posebno onog aspekta koji se odnosi na shvatanje rei kao jedinice jezika , proistie iz toga to svi pisani jeziki sistemi preslikavaju govorni jezik na nivou rei . To dalje znai da u procesu usvajanja itanja prvi zadatak deteta jeste uoavanje korespodencije izmedju izgovorene i napisane rei . Da bi takvu vezu moglo uspostaviti dete mora posedovati svest o tome da je govorni tok komponovan od niza izolovanih rei to dalje vodi do mogunosti da izgovoreni iskaz pravilno segmentira na njegove sastavne rei. Ukoliko je proces dekodovanja spor i otean , informacije trenutno smetene u operativnoj memoriji mogu biti izgubljene pre nego to je izvreno njihovo povezivanje u vee , znaenjem vie zasiene skupove 14 cija r=0,09 r=0,16 r=0,12 r=0,09 Fonemska Segmentacija r=0,49** r=0,34** r= 0,16 r=0,30** Segmentacija reenice r=0,24* r=0,16 r=0,22* r=0,21* Test Rimovanja r=0,33** r=0,23* r=0,27** r=0,16

informacija. Otuda metajezike sposobnosti koje stoje u osnovi dekodovanja ( fonemska svest i svest o reima ) mogu biti od znaaja i za razumevanje proitanog. Medjutim, za neku decu savladavanje vetine dekodovanja ne predstavlja problem , a ipak pokazuju tekoe u razumevanju proitanog. Ovakvi podaci vodili su istraivae ka zakljuku da je dekodovanje nuan, ali ne i dovoljan uslov interpretacije proitanog, i ka miljenju da se informacije o znaenju izvode ne samo iz znaenja pojedinanih rei nego i iz sintaksikih i gramatikih struktura skupova dekodovanih rei.

2.4. Sintaksika svest kao preduslov usvajanja itanja Sedamdesetih godina prolog veka pojavljuju se studije koje ispituju odnos izmedju sintaksike svesti i poetnog itanja .U svom istrazivanju Valtin nalazi da se disleksina deca , u poredjenju sa grupom one koja nisu pokazivala tekoce u itanju , ne razlikuju se u nivou razvoja usmenog govora. Medjutim razlika je uoena na zadacima u kojima se od ispitanika zahtevala svesna primena njihovog gramatikog znanja. Disleksina deca su pokazivala inferiornije rezultate. Grupa odraslih uspenih itaa , u poredjenju sa grupom prosenih, ostvarivala je znaajno bolje postignue na zadatku sintaksikog sudjenja u kome je trebalo proceniti da li par rei ima istu gramatiku funkciju u reenici. Boway se , pored ispitivanja razvojnog toka sintaksike svesti na uzrastima od pet do deset godina , bavila se i prirodom odnosa izmedju ove varijable i stepena u kome je ovladana vetina itanja . Za utvrdjivanje nivoa razvoja sintaksike svesti na uzrastima od pet do deset godina bavila se i prirodom odnosa izmedju ove varijable i stepena u kome je ovladana

15

vetina itanja . Za utvrdjivanje nivoa razvoja sintaksike svesti upotrebljen je zadatak gramatike korekcije , dok je stepen savladanosti itanja na svim uzrastima utvrdjen .Mera na zadatku gramatike korekcije i mera na testu itanja bile su u znaajnoj pozitivnoj korelaciji na svim ispitivanim uzrastima. Sintaksika svest bila je predmet i naeg istraivakog interesovanja . Pored utvrdjivanja kapaciteta za gramatiko sudjenje i gramatiku korekciju kod dece predkolskog uzrasta , namera je bila da se ispita da li se sintaksika svest pojavljuje kao prediktor uspeha u poetnom opismenjavanju . Sprovedeno je kratko longitudinalno istraivanje u kome je ispitan uzorak od 113 jednojezine dece ispitivanje je vrseno u dva navrata . Prvo ispitivanje izvreno je kada su se ispitanici nalazili na kraju predkolskog perioda pred upis u kolu i u proseku su imali 6 godina i 11 meseci . Tada je ispitivan nivo razvijenosti razliitih manifestacija sintaksike svesti. Kompleksan fenomen sintaksike svesti razloen je na nekoliko uih varijabli , koje se razlikuju po stepenu eksplicitnosti . To su: sposobnost gramatikog sudjenja, koja se ogleda u mogunosti deteta da proceni gramatiku ispravnost izgovorenog iskaza ; sposobnost korekcije gramatiki nepravilnog iskaza , koji se oitava u kapacitetu deteta da izvri ispravku gramatike nepravilnosti ; sposobnost objanjenja gramatike nepravilnosti , koja se ogleda u ekspliciranju dela iskaza koji je pogrean i pokuaju produkovanja obrazloenja zato se neki iskaz smatra gramatiki neispravnim ; sposobnost procene sinoniminosti parova reenica , koja je odredjena kao sposobnost uoavanja da jedno isto znaenje moe biti preneto iskazima koji imaju sintaksiki i gramatiki razliite forme. Uspeh u usvajanju itanja operacionalizovan je preko etiri kriterijumske varijable , koje su zahvatale dva aspekta vetine itanja : sposobnost grafo- fonemskog dekodovanja , tj. ovladanost tehnikom itanja i interpretaciju dekodovanih skupina grafema-razumevanje proitanog. . Sposobnost gramatikog sudjenja i korekcije gramatike nepravilnosti proveravana je kao sledei mogui prediktor uspeha u usvajanju itanja . Prva sposobnost manifestacija je sintaksike svesti u njenom impicitnom vidu , dok je mogunost gramatike korekcije pokazatelj sintaksike svesti u njenom nesto eksplicitnijem vidu.

16

Set prediktora se sastojao od tri varijable: uspeh u sudjenju gramatiki pravilnih iskaza , uspeh u sudjenju gramatiki nepravilnih reenica i uspeh u gramatikoj korekciji , doveden je u vezu sa etiri poznata kriterijuma uspeha u itanju. Dakle , rezultati nam daju za pravo da zakljuimo da opta metajezika svest , tj. svesnost o jeziku kao formalnom sistemu jeste preduslov lakeg usvajanja itanja . Deca koja ve na predkolskom uzrastu razviju ovu svest mogu imati manje probleme u suoavanju sa pisanim jezikom , u kome formalne karakteristike i struktura jednog jezikog sistema u potpunosti dolaze do izraaja . Medjutim sa zakljukom da implicitna forma sintaksike svesti predstavlja isti takav preduslov , mora se biti oprezan. Smatramo da nai rezultati ne dozvoljavaju da se sa sigurnou izvede jedan takav zakljuak . Donoenje suda o gramatikoj ispravnosti nekorektne reenice nije se pokazao kao znaajan faktor u objanjavanju nijednog od indikatora uspeha u itanju. Kako je sposobnost za korekciju gramatike nepravilnosti znaajan prediktor razumevanja smisla dekodovanih simbola , zakljuak suavamo samo na ovaj aspekt . Rezultati pokazuju da se grupa boljih i grupa loijih itaa nisu statistiki razlikovale: po uspehu u proceni sinonimnih parova reenica ( t= 1,27 p=0,22) po uspehu u proceni nesinonimnih parova reenica ( t =1,36 p=0,18) po uspehu u gramatikoj korekciji (t =1,79 p=0,08)

Razlike izmedju boljih i loijih italaa su se pojavile u sudjenju o gramatiki korektnim iskazima ( t=3,82 p=0,00). Bolji itai su u manjem broju kao neprihvatljive odbacivali gramatiki korektne reenice sa naruenom semantikom , to se kako smo ranije obrazloili moe smatrati indikatorom prisustva opte metajezike svesti vie nego pokazateljem sintaksike svesti. Da bi smo proverili da li se deca iz dva klastera razlikuju u umenosti sa kojom su objanjavala uoene gramatike nepravilnosti , sve deije odgovore na ovom zadatku svrstali smo u etiri kategorije : 1) Bez objanjenja u ovu kategoriju ukljueni su svi oni odgovori u kojima ispitanici ni na koji nain nisu znali da objasne zato su reenicu proglasili gramatiki nepravilnom ili su davali tautoloke odgovore (...zato to se tako ne kae ....zato to je nepravilno)

17

2) Semantika objanjenja obrazloenje gramatike nepravilnosti ispitanik nalazi u semantikoj neprihvatljivosti (na pr... .. zato to niko nee razumeti ta je rekao ). Upotreba ovog kriterijuma u objanjenju dovodi do odbacivanja kako gramatiki neprihvatljivih i onih, inae pravilnih , reenica koje su po svom znaenju besmislene , ali i onih koje govore o neemu u ta dete ne veruje ili to po njemu moe imati loe posledice . 3) Meovita semantiko- gramatika objanjenja u ovu kategoriju svrstani su svi oni odgovori u kojima se istovremeno koristi i semantiki i gramatiki kriterijum. Za njih je karakteristino da ispitanici uspevaju da tano lociraju pogreno mesto u iskazu i da ga manje vie gramatiki dobro obrazloe , ali uvek ukazuju i na poremeeno znaenje , kada se radi o semantiki nekorektnim reenicama. 4) Gramatika objanjenja u odgovorima ispitanika se istie gramatiki kriterijum u oceni uoene nepravilnosti . Naravno da ti odgovori nisu mogli sadrati jasno i celovito objanjenje gramatikog pravila. Takve definicije se mogu oekivati tek na starijim uzrastima i to , pre svega , kao rezultat kolovanja . Kao pokazatelj prisustva gramatikog kriterijuma uzimana je mogunost ispitanika da locira greku u reenici i da je obrazloi nekim formalnim karakteristikama jezika. Analiza znaajnosti razlika pokazala je da se u odgovorima boljih i loijih itaa razlikovala zastupljenost sve etiri vrste objanjenja . Tako su loiji itai u proseku vie uoenih gramatikih nepravilnosti ostavljali neobjanjenim , a objanjenja koja su davali bila su vie rukovodjena sudom o semantikoj prihvatljivosti iskaza . Za razliku od njih u grupi boljih itaa bila su znaajno vie zastupljena gramatika objanjenja , a kada su u svojim odgovorima i posezali za semantikim kriterijumom procene , ee su ga , nego loi itai , kombinovali sa gramatikim kriterijumom. Sve prikazane analize vode ka zakljuku o postojanju pozitivne korelacije izmedju stepena razvijenosti sintaksike svesti na kasnom predkolskom uzrastu i kasnijeg uspeha u usvajanju itanja . Za razliku od rezultata koje su u svojim istraivanjima dobili Tunmer i saradnici , nai rezultati pokazuju da sintaksika svest nije toliko povezana sa samom tehnikom itanja , koliko sa procesom interpretacije i razumevanja smisla proitanog . Pored ovoga , nae analize sugeriu da se kao preduslov usvajanja itanja sintaksika svest pojavljuje tek u svom neto eksplicitnijem vidu.

18

2.5. Znaaj pojedinih oblika metajezike svesti u razliitim fazama usvajanja itanja Na kraju dela u kome smo razmatrali odnos metajezikih sposobnosti i usvajanja itanja naveemo , ali i pokuati da dopunimo hipotetski model , predloen od strane Tunmer-a i Bowey po kome razliiti vidovi ovih sposobnosti mogu imati razliit znaaj u pojedinim fazama usvajanja itanja . Pretpostavka je da postoje tri stadijuma (faze ) kroz koje se prolazi u savladavanju vetine itanja . To su : pripremna faza , karakteristina za neopismenjenu decu , u kojoj se stiu poetna znanja i svest o pisanoj formi jezikog sistema; faza grafo fonemske korespodencije , u kojoj se ovladava procesom dekodovanja do njegove potpune automatizacije ; faza organizacije teksta , koju karakterie razvijena sposobnost ekstrahovanja znaenja iz dedukovanih rei i njihovih skupina , kao i razvijanje italakih strategija. Sa prelaskom na svaki sledei stadijum , kod dece se moraju pojaviti i razviti metakognitivne sposobnosti neophodne za vrenje mentalnih operacija na relevantnim strukturnim svojstvima jezika. To bi dalje znailo da u svakoj od faza pojedine metajezike sposobnosti specifino dolaze do izraaja. Tako bi za pripremnu fazu najznaajnija bila pojava generalne metajezike svesti , koja se ogleda u mogunosti svesnog sagledavanja dva aspekta jezika, njegove forme i njegovog semantikog sadraja . Za poetak faze u kojoj se ovladava grafo fonemskom korespodencijom najznaajniju ulogu bi igrala svest o reima , a potom bi primarno znaenje dobijala fonemska svest . Sa automatizacijom vetine dekodovanja i prelaskom u fazu organizacije teksta poveava se znaaj sintaksike svesti . Nakon nekoliko godina upranjavanja vetine itanja moe se otpoeti razvoj i uspostavljanje specifinih strategija u itanju teksta , koje karakteriu osobe sa visokom italakom kompentencijom . Pretpostavka je da bi sa prelaskom na ovaj stadijum porastao znaaj

19

pragmatike svesti. To se posebno odnosi na onaj njen aspekt koji se ogleda u sposobnosti detektovanja kontradiktornosti medju prezentovanim informacijama na konceptualnom nivou , koji Gombert naziva metatekstualnom sveu , i postulira ga kao posebni vid metalingvistikih aktivnosti.

2.5. Metajeziki preduslovi pisanja Ako se sposobnosti koje stoje u osnovi savladavanja tehnike pisanja razmatraju sa stanovita metajezikih istraivanja , moe se konstantovati da je usvajanje vetina pisanja daleko manje prouavano od vetine itanja. Tek u nekolicini studija ispitivana je veza izmedju ovladavanja vetinom pisanja i fonemske svesti. Razmatranje uticaja drugih oblika metajezikih sposobnosti jo uvek je na nivou hipotetskih konstantacija . Tako, na primer , Gombert , govorei o odnosu dva fenomena uopteno navodi da sve komponente pisanja zahtevaju svesno praenje i kontrolu nad razliitim aspektima govornog jezika , te zato svi aspekti metajezike svesti jesu na odredjeni nain ukljueni u proces pisanja . Njegova je pretpostavka da su fonemska svest , svest o reima i sintaksika svest od posebnog znaaja na poecima usvajanja ove vetine , a da sa napredovanjem u savladavanju procesa raste uticaj pragmatike i metatekstualne svesti. Jedan od moguih razloga manjeg interesa istaivaa za prouavanje usvajanja vetine pisanja sa stanovita metalingvistikih sposobnosti, mogao bi biti i u znatnom poklapanju koje postoji izmedju itanja i pisanja na poetnim stadijumima njihovog razvoja . Ispitujui poetke razvoja dve vetine , Julel nalazi da izmedju uspeha u itanju i pisanju tokom prva etiri razreda osnovne kole postoji znaajna pozitivna povezanost. Rezultati ovog istraivanja pokazuju da se tokom kolovanja ti koeficijenti korelacije poveavaju (1 razred: r=0,27; 2 razred: r = 0,39 ; 3 razred r= 0,43 ; 4 razred : r=0,52). Na osnovu ovoga autorka zakljuuje da loi itai postaju loi i u pismenom izraavanju . Ovakav nalaz se ne smatra iznenadjujuim , s obzirom da je u studiji, takodje , utvrdjeno , da loi itai manje preferiraju i upranjavaju aktivnost itanja u svom vankolskom vremenu . Sline tendencije o povezanosti uoene su i kada je posmatran samo razvoj vetine itanja. Tako je utvrdjeno da je koeficijent korelacije 20

izmedju italakog postignua u prvom i etvrtom razredu kod loih itaa iznosio ak 0.88. Nalaz ukazuje da se na osnovu poetnog uspeha u itanju sa velikom sigurnou moe predvidjati budui nivo italake kompetencije . Medjutim kretanja koeficijenta korelacije pokazuju sasvim suprotnu tendenciju kada je u pitanju vetina pisanja.

U istraivanju ( Kodzopelji, 2003 ) koje je za predmet imalo sintaksiku svest kao determinantu vetine itanja , razmatran je problem odnosa izmedju sintaksike svesti i vetine pisanja . Uspeh u usvajanju pisanja operacionalizovan je preko : 1. broja slovnih greaka u reprodukovanom tekstu, 2. broja interpunkcijskih greaka u reprodukovanom tekstu, 3. broja izostavljenih rei u redukovanom tekstu, i 4. kvaliteta pisane produkcije, tj. kvaliteta pisanog sastava na zadatu temu. Prve tri kriterijumske varijable odnose se na reproduktivnu funkciju pisanja , odnosno proces kodovanja , koji se ogleda u savladavanosti tehnike pisanja , a etvrta na produktivnu funkciju pisanja , kojom smo pokuavali da zahvatimo poetni nivo razvoja pisanog govora. Za merenje kriterijumskih varijabli reproduktivne funkcije pisanja upotrebljen je diktat u kome su deca reprodukovala tekst , koji im je ispitiva usmeno prezentovao . Duina diktiranog teksta iznosila je 7 reenica , odnosno 48 rei. Produktivna funkcija pisanja merena je preko kvantitativnih indikatora pismenih sastava dece na zadatu temu , tj. preko duine sastava ( broj rei i reenica ), broj slovnih , interpunkcijskih i gramatikih greaka. U samostalnoj pisanoj produkciji opta metajezika svest uslovljava pocetni nivo razvoja pisanog govora, ali ne i samu tehniku 21

kodovanja i nain upotrebe pravopisnih pravila pri pisanoj jezikoj produkciji. Na kasnijim stadijumima u razvoju pisanog govora, verovatno primat preuzimaju oni oblici metajezike svesti koji podrazumevaju izvodjenje metalingvinistickih operacija na irim strukturama jezikog sistema. 3.Mogunosti podsticanja razliitih oblika metajezike svesti Rezultati velikog broja istraivanja pokazuju da je uzrast znaajna determinanta razvoja razliitih oblika metajezike svesti . Bez obzira na neslaganja koja postoje oko donje uzrasne granice na kojoj se pojavljuje neka metajezika sposobnost , postoji jasna saglasnost o tome da se sa poveanjem uzrasta dece poveava se i njihov uspeh na razliitim metajezikim zadacima i aktivnostima . Mnoge studije sugeriu da se pored uzrasta kao znaajne determinante razvoja metajezike svesti pojavljuju i neki drugi personalni faktori , kao to su intelektualni nivo i pol ispitanika . Medjutim rezultati o delovanju ovih faktora nisu toliko konzistentni kao kada je u pitanju uzrast. Tako je u nekim studijama dobijeno da se ranije pojava fonemske svesti i analitiniji pristup jeziku determinisani viim intelektualnim kapacitetima dece ( Genc, Kodopelji, Pekovi , 1995 ;1997). Medjutim neka naa druga istraivanja nisu pokazala da se ispitanici sa razliitim nivoom razvoja fonemske i slogovne svesti istovremeno razlikuju i u intelektalnom nivou ( Kodzopelji, 1995). Naa istraivanja sintaksike svesti ( Kodopelji , 2003 ) pokazuju da intelektualni nivo nije znaajan inilac uspeha na zadacima gramatikog sudjenja , gramatike korekcije , i procene sinoniminosti parova iskaza . Medjutim, kada se uporede deca kod kojih preovladjuju gramatika objanjenja sa decom kod koje je u objanjenjima uoenih nepravilnosti u reenicama jo uvek dominantan semantiki kriterijum , onda se dobija da se prema prosenom dostignuu na Ravenovim progresivnim matricama prva grupa svrstava u kategoriju natproseno inteligentnih , a druga u kategoriju prosenih. Mada u veini studija razlike izmedju razliitim zadacima za merenje metajezike svesti . 22 deaka i devojica ne dostiu nivo statistike znaajnosti , esto se uoava tendencija boljeg postignua devojica na

3.1. Nesistemacki podsticaji: uticaj proirenog jezikog iskustva Rezultati istraivanja sprovedenih u oblasti psihologije dvojezinosti sugeriu da deca koja su fluentni govornioci dva jezika , u veoj meri nego jednojezina, pokazuju eksplicitno znanje o strukturalnim koponentama tih jezika. Tako je Ben Zeev (1997) uporedjivala razvijenost svesti o reima izmedju grupa englesko hebrejski bilingalne dece i monolingvalne engleske dece , uzrasta izmedju 5 i 8 godina. Ispitanici su uestvovali u igri u kojoj je zadatak bio da se ime poznatog objekta zameni drugim imenom. Na primer , avion je trebalo nazvati kornjaom , zatim je sledilo drugo pitanje : Moe li ova kornjaa da leti ?, Za predkolsku decu kod koje jo postoji nominalni realizam u miljenju ovakvi i slini zadaci izazivaju konfuziju , jer ona re , zajedno sa fizikim osobinama , posmatraju kao prirodjenu karakteristiku stvari koju ta re simbolie , ne shvatajui arbitarnost veze izmedju objekta i njegove oznake . Medjutim rezultati ovog , a i brojnih drugih istraivanja ukazuju da bilingvalna deca postiu znaajno bolje rezultate od monolingvalne dece , to se implicira da se kod njih ranije razvija svest o konvencionalnoj prirodi veze re - objekat. U istraivanjima koje su Campbell i Sais ( 1995) sproveli na dve grupe predkolske dece, prosenog uzrasta 4;8 godina , od kojih su jednu grupu sainjavali monolingvalni govornici engleskog , a drugu dvojezina deca govornici italijanskog i engleskog jezika pokazalo se da i drugi vidovi metalingvistikih aktivnosti mogu biti podstaknuti situacijom balansirane dvojezinosti . Tako je bilingvalna grupa bila uspenija u zadatku segmentacije morfema i pokazivala je vii stepen grupa svesnosti o fonemama , to se ogledalo u boljoj i lakoj indentifikaciji inicijalnog fonema u rei . Medjutim , nije neophodno da dvojezinost bude balansirana i da su govornici u podjednakoj meri fluentni na oba jezika da bi se pojavio pozitivan uticaj na metajeziki razvoj. Postoji dosta empirijskih podataka o tome da i drugi oblici proirenog jezikog iskustva na ranim uzrastima mogu podstai neke oblike metajezikog razvoja . Prvim istraivanjem (Hajduk 1997) su obuhvaene dve grupe ispitanika , prosenog uzrasta 6;6 godina , ujednaene po intelektualnom nivou , polu i socioekonomskom statusu. Eksperimentalnu grupu (N=28) sainjavali su izvorni govornici 23

rusinskog jezika koji su pohadjali pred, ujednaene kolsku ustanovu na rusinskom , a svakodnevno u trajanju od 20 minuta aktivnosti sa decom obavljale su se na srpskom jeziku sa ciljem razvijanja komunikacionih vetina na nematernjem jeziku. Deca su uila kako se na srpskom jeziku iskazuju prostorni odnosi , prirodne pojave , matematiki pojmovi , usavraavali se se u izgovaranju fonema koje nisu svojstvene rusinskom jeziku. Kontrolnu grupu (N=39) inila su monolingvalna deca , izvorni govornici srpskog jezika. Upotrebom tapping testa i zadataka uporedjivanja duine dve rei kod ispitanika obe grupe utvrdjen je nivo razvijenosti fonemske svesti i svest o rei kao fonolokoj oznaci. Utvrdjeno je da medju grupama nisu postojale znaajne razlike u nivou razvijenosti ispitanih aspekata metajezike svesti. Drugim istrazivanjem (Simonji, 1997), koje se bavilo efektima rane slovakosrpske dvojezinosti , obuhvaene su tri grupe ispitanika , prosenog uzrasta 6;7 godina , ujednaene po intelekualnom novou , polu i socio-ekonomskom statusu. E1 grupa (N=30) ukljuivala je ispitanike koji su bili balansirano slovako- srpski dvojezini. Tj podjednako su vladali i slovakim i srpskim jezikom. E2 grupu sainjavala su dominantno dvojezina deca koja su , prema rezultatima testa imenovanja boja , bolje vladala jednim od dva jezika slovakim ili srpskim. Kontrolna grupa (N=30) ukljucivala je jednojezine ispitanike koji su poznavali samo srpski jezik. Ispitanici sve tri grupe reavali su zadatak segmentacije reenice i zadatak uporedjivanja duine parova rei kojima se utvrdjuju dve komponente svesti o reima: svest o rei kao jedinici jezika i svest o rei kao fonolokoj oznaci.. Primenom postupka multivarijante analize varijanse utvrdjeno je da se tri grupe statististiki znaajno razlikuju po svim zavisnim varijablama. Daljom primenom postupka t testa utvrdjeno je da je grupa sa proirenim jezikim iskustvom u odnosu na kontrolnu jednojezinu grupu pokazuju bolje postignue na zadacima koji ispituju razvijenost dva aspekta svesti o reima.. U trecoj studiji ( Marinkov , 2001) ispitivani su efekti madjarsko-srpske dvojezinosti. U istraivanje su bile ukljuene 4 grupe ispitanika , prosenog uzrasta 6;4 godina , ujednaene po polu , intelektualnom nivou , socio- ekonomskom statusu , socijalno- emocionalnoj zrelosti i duini pohadjanja predkolske ustanove. E1 grupu ( N= 20) su inili balansirano dvojezini ispitanici koji su u podjednakoj vezi vladali madjarskim i srpskim jezikom. E2 grupa (N=19) bila je dominantno madjarsko-srpski 24

dvojezina. K1 grupu (N=20) sainjavala su monolingvalna deca , govornici madjarskog jezika , K2 grupa (N=20) se sastojala od monolingvalne dece , govornika srpskog jezika. etri grupe su uporedjivane prema uspehu koje su postigle na zadacima za utvrdjivanje razvijenosti tri komponente svesti o reima. Primenjena su etri zadatka: 1. zadatak segmentacije reenice; 2. zadatak uporedjivanje duine parova rei; 3. promene imena; i 4.zadatak definisanja znaenja termina rei; Rezultati analize varijanse pokazali su da se medju ispitivanim grupama pojavljuju statistiki znaajne razlike u uspehu na zadatku uporedjivanja duine parova rei i na zadatku promena imena , ali ne i na zadataku segmentacije reenice i na zadatku definisanja znaenja termina re. Daljim ispitivanjem preko t-testa utvrdjeno je da se u zadatku procene duine rei balansirano dvojezina deca uspenija u odnosu na dve jednojezine grupe , dok su na zadatku promene naziva dominantno dvojezini ispitanici uspeniji u odnosu na obe grupe jednojezinih ispitanika. Mada ne uvek jednoznani , rezultati tri prikazana istrazivanja vode ka zakljuku da proireno jeziko iskustvo steeno u prirodnim , nekontrolisanim uslovima ima efekta na neke oblike metajezike svesti. Austrijski autori ( Yelland , Pollard & Mercuri, 1993) su u svojoj studiji ispitivali da li uenje stranog jezika na kasnom predkolskom i ranom kolskom uzrastu moe podsticajno delovati na razvoj metajezike svesti i kakve to posledice moe imati za kasnije usvajanje pismenosti . Isptanike u istraivanju inile su 4 grupe dece , izvornih govornika engleskog jezika , od kojih su dve na kasnopredkolskom i ranokolskom uzrastu jednom nedeljno uile italjanski jezik , dok kod druge dve grupe ovaj faktor nije uveden. Prethodno je izvreno ujednaavanje grupa po socio- ekonomskom statusu i nivou jezikog razvoja. Stepen izraenosti svesti o reima ispitan je u dva navrata: na poetku uenja stranog jezika i nakon godinu dana . Za merenje ovog aspekta metajezike svesti korien je zadatak procene duine rei . Pri tome su deci bile izlagane etiri vrste stimulusa : 1. kratka re koja oznaava neki mali objekat ; 2. kratka re koja imenuje neki veliki objekat ; 3. duga re koja simbolie veliki objekat ; 4. duga re koja oznaava mali objekat . Dakle , u dva sluaja je izmedju veliine objekata i duine njegove oznake postojala kongruencije , a u druga dva sluaja ne. Uspeno reavanje problema zahtevalo je da se detetova panja pomeri sa karakteristika

25

objekata , odnosno semantike komponente i usmeri na fonoloku realizaciju rei , tj . na njene strukturalne karakteristike . Nakon prvog ispitivanja , u poetnoj fazi uenja stranog jezika , razlike izmedju grupa koje su imale ogranieno iskustvo sa stranim jezikom i onih bez takvog iskustva , nisu se pojavile. Kod sve dece su u podjednakoj meri bile izraene tekoe u proceni inkongruentnih stimulusa, tj. o duini rei su , najee , sudili na osnovu karakteristika objekata koji ona oznaava , a ne na osnovu njenih formalnih svojstava . Tako su kao duu re procenjivali onu re koja simbolie neki veliki predmet i kad je ona imala manje fonema od rei koja je oznaavala mali objekat. Medjutim nakon ponovljenog ispitivanja , nakon godinu dana , grupe koje su jednom nedeljno uile italijanski jezik pokazale su znaajno bolji uspeh u proceni duine rei u odnosu na kontrolne koje ovakvo iskustvo nisu imale. Rezultati su pokazali da su ispitanici koji su bili izloeni nastavi stranog jezika , bilo na kasnopredkolskom , bilo na ranokolskom uzrastu , imali su znaajno bolje postignue kako u itanju izolovanih rei , tako i rei u kontekstu.

3.2. Sistemacki podsticaji : uticaj programa osmiljenih vebi Interesovanje za mogunost sistematskog , namernog i direktnog podsticanja metajezikog razvoja logina je konsekvenca prethodno iznetih znanja o metajezikoj svesti koja moe biti determinisana faktorima kao to su socio- ekonomski status i iskustvo sa vie jezika , kao i empirijskih dokaza o metajezikoj svesti kao preduslovu usvajnja pismenosti . U istraivanjima koja su se bavila metodolokim problemima i nainima merenja ovog fenomena esto se pojavljivao nalaz da ve i samo izlaganje dece metajezikim zadacima kao i njihovo reavanje u okviru ispitivanja moe delovati kao veba koja e u retestiranju dovesti do prirataja u postignuu . To je navelo istraivae

26

da osmiljavanje vebi u okviru planski sprovodjenih programa temelje na zadacima koji slue za merenje stepena razvijenosti metajezike svesti . Veina programa za podsticanje razliitih aspekata metajezikog razvoja sastoji se od serije vebi osmiljenih i struktuiranih tako da upuuju na operacije koje se nalaze u osnovi metajezikih sposobnosti. Byrne i Fielding- Bransley (1993 ; 1995 ) sa 64 predkolske dece vebali u fonemskoj svesti ( identifikacija fonema u rei ) i fonem grafem korespodenciji jedanput sedmino po 30 minuta tokom 12 nedelja . Istovremeno , kontrolna grupa dece , iste veliine i iz istog vrtia , jednako vremena je provela rade i sa istim verbalnim materijalom , ali usmerena na njegov semantiki aspekt ( klasifikacija rei prema znaenju). U testiranju koje je usledilo nakon zavretka programa eksperimentalna grupa je pokazala znaajno vii nivo razvijenosti fonemske svesti od kontrolne. Trenirana deca iz eksperimentalne grupe pokazivala su bolje postignue u razumevanju proitanog tokom sve tri godine praenja , a njihova superiornost u itanju pseudorei , koja se iskazala tokom druge i tree godine kolovanja , jasno je ukazivala na bolju ovladanost tehnikom itanja u odnosu na decu iz kontrolne grupe. Jelena Petkovi (1995 ) je sa etrdesetoro estogodinje dece u 10 polusatnih seansi , rasporedjenih tokom dve nedelje , vebala slogovnu i fonemsku segmentaciju . Trening se sastojao od 11 vebi ( 5 za slogovnu i 5 za fonemsku segmentaciju ) koje su sprovodjene u formi psiholokih radionica. Tako je deci omogueno da kroz igru sa svojim vrnjacima , uz diskretno vodjenje odraslog (koji je takodje uesnik), sopstevnom aktivnou dolaze do saznanja . Kako bi se postigla maksimalna ukljuenost svakog lana grupe , broj dece u radionicama kretao se oko 10 uesnika. Svaka radionica imala je uvodnu igru koja nije bila direktno povezana sa jezikom analizom , ali koja se izvodila na verbalnom materijalu. Nakon toga su sledile igre (vebe ) za unapredjivanje slogovne i fonemske svesti , koje su sprovodjene na razliitom materijalu , kako verbalnom , tako i neverbalnom , dok je u zavrnim igrama asocijacija sa ovim sposobnostima opet bila daleka. Postignua na zadacima za merenje sposobnosti glasovne analize , koje je trenirana grupa postigla pre i posle programa vebanja , uporedjeno je sa uspehom etrdesetoro ispitanika kontrolne grupe , etrdesetoro , koja je sa eksperimentalnom bila ujednaena po socio- ekonomskom statusu i intelektualnom nivou . Rezultati su pokazali da se dve grupe estogodinjaka nisu razlikovale po uspehu 27

u slogovnoj i glasovnoj analizi pre treninga . Medjutim , nakon to je na eksperimentalnoj grupi sproveden dvonedeljni trening , ona je na posttestu pokazala znaajno bolje postignue na tapping testu kojim je utvrdjivana razvijenost slogovne , odnosno fonemske svesti. Neke od Vebi za podsticanje sposobnosti slogovne segmentacije (Petkovic , 1995, str. 23) Veba 1. Deca treba da smisle sto vie rei u kojima se menjanjem jednog glasa dobija nova re ( npr krv-crv, rak-mak...) Veba 2. Igra gluvih telefona u kojoj se ne prenose reenice , vec due rei naglaene na odredjeni nain (npr. ci -pe-li-ca). Veba 3. Zadatak dece je da izmisle neku re koja se sastoji iz dva ista sloga (npr. ta-ta) Veba 4. Svako dete treba da kaze jednu kratku (jednoslonu) re , da skoi; potom sva deca da ponove tu re i skoe svi zajedno. Vebe za podsticanje sposobnosti fonemske segmentacije rei ( Petkovic , 1995; Ma ak , 2005). 1. Prvi glas mog imena: Deca sede rasporedjena u krug.Vaspita izgovara jedan glas , a svako dete ije ime zapoinje tim glasom da istupi u sredinu kruga I smisli jednu re koja zapocinje tim glasom. Nakon toga se vraa na mesto , a vaspita izgovara drugi glas , I tako sve dok se sva deca ne nadju u centru kruga; 2. Zadnje slovo-prvo slovo: Deca I vaspita sede poredjani u krug . Vaspita izgovori neku re naglas , a zadatak deteta koje sedi do njega je da prepozna zadnji glas u toj rei I da ga izgovori , a zatim I da smisli neku re koja pocinje tim glasom. Isti zadatak ima dete koje sedi do njega I sve u krug. Igra se prekida kada se ponovo dodje do vaspitaa. 3. Netana pesmica: Vaspita treba da odpeva deci tri pesmice ili brojalice koje su uili zajedno u vrtiu koje su deci poznate . U nekoliko rei tih pesmica vaspita izgovara pogreno prvo slovo. Zadatak dece je da otkriju to I isprave tj da izgovore pravilno tu re svi u glas. Kada deca isprave vaspitaa , on ih pita koji glas je trebalo da izgovori , a nije. Deca naglas odgovaraju , a vaspita

28

potvrdjuje ili ispravlja. Primer brojalice : eci peci pec ti si mali kec , a ja mala trepelica , eci , peci , kec

U svom istraivanju sprovedenom 2005. program sistematskog vebanja fonemske svesti primenila je Djurdjina Maak. Eksperimentalnu grupu inilo je 39 dece , koja su u proseku bila stara 5;6 godina , a kontrolnu 40 dece koja su bila ujednaena sa prvom grupom po obrazovnom nivou roditelja , intelektualnom statusu i prethodnom stepenu razvijenosti fonemske svesti. Trening je osmiljen u vidu 10 psiholokih radionica , koje su sprovedene u kontinuitetu , svakog radnog dana tokom dve nedelje. Jedna radionica je trajala izmedju 30 i 40 min. Tokom prvih 5 radionica obradjene su sve predvidjene vebe , a potom su se ponavljale u drugom delu programa i to tako to je naglasak stavljan na one tee. Sadraj treninga je preuzet iz ranijih istraivanja (Zekovi , , 1989; Petkovi , 1995) , a uinjene modifikacije odnose se na redosled zadavanja u kome se vodilo rauna o stepenu teine zadataka i nivou fonemske analize koju zahvataju. Pored znaajno boljeg postignua eksperimentalne u odnosu na kontrolnu grupu , rezultati su pokazali da su inteligentniji ispitanici podvrgnuti treningu vie napredovali u fonemskoj analizi od onih sa neto niim intelektualnim sposobnostima;

29

4. Zakljuak Nakon razmatranja svih nalaza o odnosu metajezike svesti i usvajanja vetine pisanja , ini se razumnim formulisati hipotezu o tome da u razliitim fazama ovladavanja vetinom pisanja primat imaju razliiti oblici metajezike svesti. Tako izgleda da kapacitet za izvodjenje metajezikih aktivnosti na elementarnijim nivoima jezika ( glas , slog , morfem , re ) ima znaajniju ulogu u poetnim fazama usvajanja pisanja . Na kasnijim stadijumima u razvoju pisanog govora , verovatno , primat preuzimaju oni oblici metajezike svesti koji podrazumevaju izvodjenje metalingvistikih operacija na irim strukturama jezikog sistema. Rezultati istraivanja vode ka zakljuku da proireno jeziko iskustvo steeno u prirodnim, nekontrolisanim uslovima ima efekta na neke oblike metajezike svesti . Pozitivni efekti iskazuju se , pre svega , u ranijem razvijanju svesti da rei imaju svoje fonoloke karakteristike , nezavisne od znaenja koje se njima prenosi .Ovakve vrste proirenog jezikog iskustva mogu zavisiti i od stepena ovladanosti jezicima , kao i od stepena slinosti medju usvojenim jezicima. Prikazana istraivanja daju dovoljno empirijske argumentacije u prilog mogunosti unapredjivanja metajezikog razvoja primenom sistemackog , intezivnog treninga koji je osmiljen tako da upuuje na operacije koje se nalaze u osnovi tih sposobnosti . Kako razvijena metajezika svest jeste preduslov uspenog usvajanja pismenosti , onda je sasvim jasno da bi vebanja trebalo da budu sastavni deo vaspitno obrazovnog rada sa predkolskom decom , a u okviru njihove pripreme za polazak u skolu .Vebe su nam date kao smernice i inspiracije na osnovu kojih bi vaspitai i uitelji mogli kreirati svoje vebe za rad sa decom.

30

5.

Literatura

1) Kodopelji , J. (2008): Metajeziki aspekti zrelosti za polazak u kolu, Novi Sad , Savez pedagokih drutava Vojvodine Broj , stana: 65-118. 2) Grin, D . (1978): Miljenje i jezik , Beograd , NOLIT Broj , strana: 71-86. 3) Vasi, S. (1971): Govorna razvijenost deteta pred kolu i govorno vaspitanje ,Beograd, Predkolsko dete Broj , stana: 38-46. 4) w.w.w.wikipedija.org/sr-el/ psiholingvistika 5) ww.ffpu.hr/fiteleadmin/dokumenti/PSIHOLINGVISTIKA.doc . 6) http://hr.wikipedia.org/wiki/Metajezika

31