Vilijam I Osvaja

Vilijam I Osvaja (Kopile) (10289. septembar 1087) je bio kralj Engleske (1066 1087) i vojvoda Normandije (10351087.).Izvrio je invaziju na Englesku, pobedio je u bici kod Hastingsa 1066. i postao kralj Engleske. Kao vojvoda Normandije oznaava se kao Vilijam II, a kao kralj Engleske kao Vilijam I. Poznat je i kao Vilijam Osvaja i kao Vilijam Kopile. Rani ivot Nakon oeve smrti 1035, Vilijam je nasledio vojvodstvo Normandiju kad je imao sedam godina i tada je bio poznat pod nazivom Vilijam II Normandijski. Francuski kralj Anri I proglaava ga vitezom, kad je imao 15 godina. Uz pomo francuskog kralja Anrija Vilijam slama pobunu u Normandiji kraj Kaena 1047. godine. Time obezbjeuje potpunu kontrolu nad Normandijom. Oenio se Matildom Flandrijskom 1050, sa kojom je imao est erki i etiri sina. Osvajanje Engleske Engleskom je vladao kralj Edvard Ispovednik od 1042. do 1066, koji je umro bez naslednika. Zbog toga tri razliite strane poinju iskazivati pretenzije na tron.

Harald III Norveki, koji je bio u krvnom srodstvu sa bivim kraljem, Vilijam Kopile Osvaja je vojvoda Normandije i u krvnom srodstvu je sa engleskim kraljevima i Harold II Engleski koji je faktiki vladao Engleskom jo tokom ivota kralja Edvarda Ispovednika.

Izmeu trojice pretendenata poinju sukobi. Vilijam polae pravo na presto tvrdei da ga je Edvard, koji nije imao dece, odredio za naslednika. Harold II Engleski je izabran za kralja na tradicionalni nain, na saboru vlastele i svetenstva. Krunisan je 5. januara 1066. godine. Vilijam Osvaja se nije pomirio sa tim, pa dobija podrku pape i sprema veliku flotu za invaziju Engleske.Kralj Harald III Norveki napao je severnu Englesku u septembru 1066. i novoizabranom kralju Haroldu ostalo je malo vremena da skupi vojsku potrebnu za obranu. Ipak Harold je uspeo da iznenadi Vikinge u bici na Stamford bridu 25. septembra 1066. godine. Kralj Harald III Norveki je ubijen u toj bici, a Vikinzima je to bila poslednja invazija na Englesku. Bila je to pirova pobeda koja je bitno oslabila i razbila anglo-saksonsku vojsku.U meuvremenu Vilijam Kopile Osvaja skupio je flotu od 600 brodova i vojsku od 7.000 ljudi. Vilijam Osvaja je regrutovao vojnike ne samo iz svoje Normandije, nego i iz okolnih podruja, iz Holandije i Nemake. Mnogi su bili drugoroeni ili treeroeni sinovi, kojima je ostajalo malo ili nimalo nasledstva. Vilijam Osvaja im obeava da e biti nagraeni zemljom i statusom, ako kupe vlastitog konja, oklop i oruje i pridrue se njegovom pohodu. Nakon odlaganja od nekoliko sedmica usled nevremena iskrcali se se na jugu Engleske, nekoliko dana nakon pobede Harolda nad Vikinzima. Iskrcali su se 28. septembra 1066. u Saseksu. Blizu Hastingsa Vilijam Osvaja je napravio drveni dvorac kao svoju bazu. Izbor baze je predstavljao direktan prst u oko kralju Haroldu, poto je to bilo lino podruje kralja Harolda.U bici kod Hejstingsa 14. oktobra 1066. Normani su pobedili, kralj Harold je ubijen, a Saksonci su pobegli.Posle te bitke Vilijam Osvaja je krenuo kroz Kent prema Londonu. Izbegavajui London doao je dolinom Temze do utvrenog saksonskog grada Valingforda u Oksfordiru, gde se saksonski gospodar grada Vigod potinjava Vilijamu

Osvajau. Tu je znaajno da se nadbiskup Kanterberija Stigand potinjava Vilijamu. Dok je oekivao da se potini i London Vilijam Osvaja se kretao severoistono do Hertfordira, gde se preostali saksonski plemii predaju njegovoj vlasti. Konano je proglaen kraljem pri kraju oktobra, a krunisan je 25. decembra 1066. u Vestminsterskoj opatiji, to je otada postala tradicija za sve engleske vladare.Jug Engleske je brzo priznao novog kralja, a na severu je trajao otpor jo est godina sve do 1072, kada je Vilijam Osvaja uguio i taj otpor zamenjujui u pobunjenim podrujima anglo-saksonsko plemstvo normanskim gospodarima.U Jorkiru je postigao sporazum po kome su lokalni saksonski plemii mogli zadrati zemlju u zamenu za izbegavanje pobuna. Vilijamova vlast u Engleskoj Kada je jednom osvojio Englesku zapoeo je sa velikim promenama. Da bi efikasno ubirao poreze i da bi znao dokle mu see vlast, Vilijam Osvaja je organizovao popis stanovnitva i dobara. Naredio je da se izgrade brojni zamkovi, tvrave, zatvori, sve da bi spreio budue pobune, odnosno da bi ih lako i na vreme uguio. Po njegovom nalogu je izgraena Londonska kula. Normanski je postao jezik vladajue klase u Engleskoj i zamenio je engleski.Anglo-saksonsko plemstvo je bilo naviklo na dravu, u kojoj su oni imali veliku autonomiju, a Vilijam Osvaja je uveo centralizovanu dravu. Anglosaksonsko plemstvo se buni, pa ostaju bez poseda. Sva zemlja u Engleskoj i svi posedi su preli u ruke Normana, a anglo-saksonsko plemstvo je emigriralo u druge evropske zemlje.Nasledio ga je sin Vilijam II.